II kolokvijum iz OKT - a

Raunarska komunikacija je komunikacija koja se ostvaruje putem raunara.

Komunikacija podataka je proces prikupljanja i dostavljanja podataka kroz
komunikacione kanale.
.
Primena raunarskih komunikacija:
- neposredna komunikacija
- prenos datoteka
- pretraivanje baza podataka
- korienje udaljenih resursa
- komercijalni servisi

Raunarska mrea je skup raunara povezanih odgovarajuom komunikacionom

infrastrukturom.
U komunikacionu infrastrukturu spadaju:
a) komunikacioni ureaji
To je specijalizovana oprema neophodna da se kontinualno i konzistentno razmenjuju
podaci izmeu krajnjih korisnika mree. To su najee mrena kartica i modem, a
brzina im se meri u bps.
b) komunikacioni kanali
Omoguuju prenos signala, tj. podataka izmeu ureaja u raunarskoj mrei.
Da bi se omoguila komunikacija velikog broja raunara u okviru mree, moraju
postojati odreena pravila. Skup pravila koja se moraju potovati naziva se
komunikacioni protokol. Jedan od najveih razloga njegovog uvoenja je
nekompatibilnost operativnih sistema.
Postoje dve osnovne grupe protokola:
1. protokoli nieg nivoa
- ETHERNET, ATM, TOKENRING, FDDI
2. protokoli vieg nivoa
- Net BIOS, IPX, TCP/IP
Najznaajniji protokol je svakako TCP/IP protokol (vlada na Internetu).

Podela raunarskih mrea

Prema veliini (teritorije koju pokriva ili broju raunara koje sadri) i funkcijama
koje imaju delimo ih na:
1. LAN (Local Area Network)
To je lokalna raunarska mrea i predstavlja osnov svake mree. Moe biti
jednostavna (2 raunara) ili sloena (desetine ili stotine raunara u velikoj korporaciji
ili velikoj zgradi)
2. MAN (Metropoliten Area Network)
To je gradska raunarska mrea koja povezuje lokalne mree na teritoriji gradova.
3. WAN (Wide Area Network)
To je globalna raunarska mrea, za razliku od prethodne dve, prostorno nije
ograniena i povezuje raunarske mree na nivou regija pa sve do svetskih razmera.
4. INTERNET
To je globalna mrea raunara na kojoj vlada TCP/IP protokol.
Internet je stvoren 60 - ih godina i tada je nazvan ARPANET. Stvoren je za potrebe
Ministarstva odbrane vojske SAD. Posle 30 - ak godina evolucije, ARPANET prvo
poetkom 80 - ih prerasta u NSFNET (bazirao se na mrei ISP), da bi na kraju
prerastao u Internet kakav danas poznajemo.
Internet domen
Domen je organizovan tako da prati hijerarhiju institucija i organizaciju kojima
raunar pripada.
Svaka zemlja ima svoj domen prvog reda (kod nas je YU) i domene drugog reda.
Internacionalni domeni drugog reda:
com, net, org, edu, biz, tv, gov, mil, int
YU poddomeni:
co.yu, org.yu, edu.yu, gov.yu, vj.yu, ac.yu
USLUGE INTERNETA
1. WEB (WWW) - Multimedijalni servis Interneta
To je najznaajniji servis Interneta koji se danas esto izjednaava sa Internetom.
Sutina mu je da se bazira na jedinstvenom HTTP (Hyper Text transfer Protocol)

protokolu za razmenu dokumenata. Web objedinjuje sve protokole u jedan sistem, to

bitno olakava korienje i prilagoava ga velikom broju korisnika.
Na njemu se mogu odvijati razne aktivnosti: multimedijalne prezentacije, saradnju
uivo, interaktivne stranice, radio i TV programi i prenos podataka do raunara
klijenta.
U osnovi Web - a je HTML (Hyper Text Markup Language). Pomou njega se
formira odreeni kod koji se lako prenosi kroz mreu i lako koristi putem itaa, tj.
browsera (Internet Expoler, Netscape Comunicator, Opera, Maxtron, My IE2, ...).
WWW se sadri od datoteka koje se nazivaju stranice. Najei naziv tih stranica je
Web sajt. Ulazna stranica svakog web sajta je home page sa kojeg dalje ulazimo u
ostale sadraje samog sajta. Web sajtovi su odreeni pomou URL adresa (na pr.
www.google.com).
2. Elektronska pota (e - mail)
Omoguava korisnicima Interneta irom sveta da razmenjuju poruke. Svaki korisnik
e - maila ima sopstvenu adresu sa koje alje i na koju prima e - mail poruke (na pr.
terrapanline.net). Uz e - mail poruke mogu se prikaiti (Attachment) i drugi
fajlovi kao: Office dokumenti, fotografije, video zapisi, zvuni zapisi i u principu sve
drugo to je snimljeno na disku uz ogranienje veliine fajla.
3. TELNET
Omoguuje povezivanje raunara na Internetu i upotrebu mrenih baza podataka,
kataloga, chat servisa i dr. Razvojem Interneta WWW sve vie potiskuje Telnet.
4. FTP (File Transfer Protocol)
To je metod kojim se fajlovi i datoteke prenose sa servera na korisnikov raunar. Za
razliku od Web - a, sadraj dokumenta se ne vidi dok se ne snimi sa drugog raunara.
Za obavljanje prenosa podataka korisnik mora biti registrovan, tj. mora imati
korisniko ime i lozinku, mada postoje i anonimni FTP serveri.
5. NEWS grupe e - maila
Ljudi slinih interesovanja mogu se povezati i putem e - maila. Umesto pojedinanog
slanja poruka, one se alju na konferencije ili mailing liste. Na nju se treba pretplatiti
(najee besplatno) i onda se e - mail poruke razmenjuju u okviru grupe.
6. USENET NEWS
To je mrea u kojoj milioni korisnika razmenjuju informacije o raznim temama.
Osnovna razlika izmeu Usenet News -a i News grupa je to se ovde korisnici moraju

povezati na centralne raunare da bi imali pristup tim informacijama, dok se kod

News grupa te poruke prosleuju u e - mail potansko sandue.
7. iva komunikacija preko interneta
Ostvaruje se putem chat programa pomou kojih korisnici uivo komuniciraju.
Pored Web - a, najee korieni servis Interneta je elektronska pota. Najee
korien program je Outlook Express, mada postoje i mnogi drugi. Osnovni razlog za
njegovu dominaciju je integrisanost u Windows operativni sistem. Nalog za
elekronsku potu moe se otvoriti i na mnogim web stranicama od kojih su
najpoznatiji YAHOO, HOTMAIL i GOOGLE. Ovi nalozi se mogu otvoriti besplatno
uz relativno mali kapacitet potanskog sandueta (mada se danas ipak znaajnije
poveava) ili uz simbolinu naknadu mnogo vee sandue (danas i do 2GB).
Takoe su vrlo popularni i programi za pretraivanje Interneta od kojih su
najpoznatiji: Google, Yahoo, Alltheweb, Krstarica, Pogodak, ...