MOJ NAIN PELARENJA TZV.

FARAROVOM KONICOM
(Tekst objavljen u Zborniku radova - TEHNOLOGIJA PELARENJA, izdanje
Drutva pelara ''Beograd'', Beograd 1999. str.57, i u skraenom obliku u asopisu
Pelar za mart 1999. godine)
UVODNE NAPOMENE
Ugledni ameriki pelar Elvin je rekao: "Dobra konica mora da zadovolji dva
osnovna zahteva da bi bila vredna svoga imena. Mora biti dobar dom pelama i mora
biti tako konstruisana da bude pogodna da obavljanje razliitih operacija koje zahteva
moderno pelarstvo. Prvi zahtev se reava dobrom kutijom, a za drugi je izmiljena
konica sa pokretnim saem".
Konica o kojoj e biti rei proizala je direktno iz prakse. Ameriki pelar i
pelarski strunjak Farar, upravitelj pelarskog instituta u Medisonu i profesor na
univerzitetu u Viskonsinu, posle dugogodinjeg eksperimentisanja uveo je novi nain
pelarenja sa polunastavcima. On nije konstrisao neki novi tip konice, ve se
posluio sa neodreenim brojem Dadantovih polunastavaka.
Poto se nai pelarski pisci ezdesetih godina nisu slagali u davanju
dimenzija Fararovih ramova, kod nas se pojavilo itavo arenilo u pogledu visine
ramova, kao i broja ramova u nastvku, a poto nije ula ni u jugoslovenski standard,
kod nas se sve konice sa plitkim nastavcima i iroko-niskim ramovima nazivaju
Fararovim konicama.
Poeo sam da pelarim pre petnaest godina DB konicom a posle tri godine
preao sam na pelarenje Fararovom konicom. U poetku sam radio sa ramom
visine 130 mm unutranje mere i nastavkom sa 12 ramova, potom sam poveao
visinu rama na 160 mm unutranje mere ali isto sa 12 ramova i najzad usvojio visinu
rama od 160 mm ali smanjio broj ramova u nastavku na 10. Zadnjih godina pelarim
sa dvadesetak DB konica i sa pedesetak Fararovih konica.
OSNOVNE KARAKTEISTIKE FARAROVE KONICE
- Fararova konica je nastavljaa neograniene zapremine, sa istim ramovima
u ploditu i u meditu, koja omoguava primenu najsavremenijih metoda pelarenja;
- Nastavci su laki od LR nastavaka i pogodniji za manipulaciju sa celim
nastavcima, to omoguava rad nastavkom a ne ramom i starijim fiziki slabijim
osobama;
- Prilikom proirenja plodita u prolee, zbog iroko-niskog nastavka, najmanje
se remeti mikroklima u konici i pele daleko bre osvajaju dodati prostor nego kod
viih ramova;
- Zamenom nastavaka u prolee manje se remeti toplotni reim u ploditu i
drutva se dobro razvijaju, ak bre nego u drugim konicama;
- Sae se bre i pravilnije izgrauje u manjim ramovima jer se satne osnove
manje isteu i manje deformiu na visokim temperaturama;
- Zbog manje visine ramova lake se i bezbednije odvija seoba konica jer se
ramovi manje klate i bolje izdravaju teret ako su puni meda ili legla;
- Manje ramove pele bre pune medom i bre zatvaraju pa se ne deava da
na istom ramu bude i zreo i nezreo med;

- iroko niski ramovi se lake oslobaaju od pela prilikom oduzimanja meda,

ako se radi runo, etka jednim potezom isti ceo ram a takoe se lake i votani
poklopci skidaju jer no ide preko celog sata;
- Med se lake izvrca iz niih ramova jer zbog manje povrine saa ree dolazi
do lomljenja saa a laka je i upotreba radijalne centrifuge;
- Nii ramovi su pogodniji za dvomatino pelarenje a i za proizvodnju meda u
sau, kao i za dobijanje sortnog meda;
- Plitki nastavci su pogodni za oplodnjake prilikom proizvodnje matica.
Nastavak se jednostavno podeli sa dve tanke pregradne daske i dobiju se tri
oplodnjaka sa po tri rama;
- Na niskim ramovima pele ne mogu stvoriti visoku mednu kapu, koja bi bila
konica razvoja legla i izaziva rojevnog nagona a deblokada plodita se vrlo lako i
brzo izvodi;
- Za vreme zimovanja, pelinje klube obavezno zauzima dva nastaka, tako da
se koristei meuramni prostor, moe nesmetano kretati za hranom i horizontalno i
vertikalno, to doprinosi boljem i sigurnijem prezimljavanju pela i td;
- Unutranja visina iroko-niskog rama ne treba da bude manja od 130 mm niti
vea od 160 mm, kako bi se sauvale sve pozitivne osobine Fararove konice;
- Konica kojom pelarim sastoji se od podnjae, etiri - pet desetoramnih
nastavaka, matine reetke, zbega, poklopne daske i krova. Na suprotnim gornjim
uglovima podnjae i svakog nastavka uvreni su limeni ugaonici koji
onemoguavaju pomeranje delova konice prilikom transporta. Satonoe ramova su
debljine 15 mm a svi ramovi su opremljeni sa Gerstungovim limenim razmacima, koje
sam pravim i kojima sam vie nego zadovoljan, jer uvek dre odreeno rastojanje a
pele ih ne lepe propolisom i ramovi se lako vade iz konice - mnogo lake nego
Hofmanovi ramovi.
NAIN PELARENJA NA MOM PELINJAKU
Za dvanaest godina pelarenja ovom konicom isprobao sam razne naine
pelarenja. Sve to sam nalazio u pelarskoj literaturi i sluao na predavanjima
pokuavao sam da oprobam na svom pelinjaku. Postoje razni naini pelarenja: sa
nekima sam zadovoljan, sa nekima samo delimino zadovoljan a sa nekima krajnje
nezadovoljan.
Pelarstvom se ne bavim profesionalno ve kao dopunskim zanimanjem. Zbog
specifinosti svoje profesije i panih prilika u mom kraju, kao i na terenima gde selim
pele, najvie radim sa jednomatinim drutvima nastojei da uz to manje
utroenog vremena postignem to vee prinose meda.
Pokuau da opiem nain pelarenja na mom pelinjaku, mada postoji i boljih
naina - koji su prikladni za profesionalne pelare i one pelare sa vie slobodnog
vremena.
UZIMLJAVANJE PELA
Posao oko uzimljavanja pela delim na dva vremenska razdoblja: pripreme za
uzimljavanje koje se obavljaju odmah posle pae na suncokretu, odmah poetkom
meseca avgusta, i samo uzimljavanje kada prestaje izlet pela krajem oktobra.
Prilikom oduzimanja suncokretovog meda (krajem jula), kada se ve skidaju
medita, sklanjam matinu reetku sa drugog nastavka i vrim pregled plodita.
Posebnu panju obraam na jainu drutva, zdravstveno stanje i koliinu sakupljene

zimnice u ploditu. U pelarsku belenicu unosim: da li je drutvo jako da li gusto

poseda obadva nastavka plodita; da li je matica kvalitetna i koliko ima ramova sa
leglom; koliko ima ramova sa medom a koliko sa polenom. Ako je matica blokirana
medom oduzimam 2-3 rama sa medom a u centralni deo plodita dodajem isto
toliko izgraenih ramova sa ispravnim radilikim saem ali malo starijim, jer matica
nerado polae jaja u jesen i rano prolee u deviansko sae. Pregled obavljam vrlo
paljivo i oprezno kako ne bih izazvao grabe na pelinjaku.
Med se vozi kui na vrcanje a sledeih dana i pele se dovoze kui u bazni
pelinjak zimovnik, gde ostaju do seobe na drugi bagrem.
Izvrcani nastavci se uvee vraaju na konice da ih pele oiste i poprave
sae a potom se oduzimaju i nose u magacin gde e se tititi od napada votanog
moljca i gde e ekati narednu sezonu.
Prilikom skidanja oienih medita u svako plodite se stavljaju letvice
natopljene fluvalinatom, gde ostaju do poetka septembra - do narednog pregleda
pela.
U avgustu vrim saniranje drutava koja su nejaka ili sa lanom maticom tako
to ih spojim sa susednim drutvom pomou novinske hartije. Svako drutvo u toku
avgusta dobije po 4-5 obroka eernog sirupa 1:1, po 2 litra na svakih 5-6 dana. Ovo
prihranjivanje ujedno stimulie maticu na bolje polaganje jaja i vri dopunu zimnice.
Ne dajem pelama nikakve preventivne lekove jer smatram da su lekovi potrebni
bolesnima a ne zdravima.
Poslednji pregled u sezoni obavljam poetkom septembra, kada uklanjam i
fluvalinat letvice iz konice. Posebnu panju obraam na koliinu spremljene zimnice.
Evidentiram drutva koja nisu obezbedila dovoljno hrane za zimu i samo njima
dodam potrebnu koliinu eernog sirupa, kako bi svako drutvo u to vreme imalo
oko dvadesetak kilograma hrane za zimu i rani proleni razvoj, oko dva kilograma
hrane po ulici pela, i sa tim poslom zavravam polovinom septembra. Na ovaj nain
se nee iznurivati mlade pele preradom sirupa, koje se legu krajem avgusta i u
septembru, koje treba sposobne da doekaju prolee i odgaje prve generacije mladih
pela, ve sirup prerauju letnje pele koje i onako nee doekati prolee.

Krajem oktobra vrim kontrolu da li su pele oiene od varoe i ako treba

tretiram ih nekim od dimnih sredstava, jer tada leglo ve prestaje i skoro sva varoa se
nalazi na pelama, i lako je pele osloboditi od varoe jednim tretiranjem.
U ovo vreme (krajem oktobra) vrim jesenje utopljavanje pela. Sa konice
uklanjam poklpnu dasku a na mreu zbega stavljam nekoliko listova novinske hartije
a preko nje krov koji je na uglovima podignut za 1 cm to omoguava strujanje
vazduha ispod krova a preko utpljavajueg materijala. Na ovaj nain eliminiem

suvinu vlagu iz konice. Papir nikada ne bude vlaan, odlino titi pele od
hladnoe i nije ga potrebno zamenjivati u toku zime.
Time se zavrava jedna sezona na mome pelinjaku, kome je preko zime
potreban samo mir i povremeno otopljenje da pele obave proisni izlet. Meni
preostaje da ih povremeno obiem preko zime i uverim se da li je sve u redu: da se
nije nagnula neka konica i da im neto ne remeti zimski mir (sl. 1 i 2).
Tek krajem februara svako pelinje drutvo, za svaki sluaj, dobije po jednu
pogau na satonoe gornjeg nastavka. Tada vrim i dodatno utopljavanje sa jo
nekoliko listova novinske hartije. Kada pele ponu ee da opte sa okolinom u
blizini konica aktiviram higijensko pojilo i time pomognem pelama da se ne
udaljavaju od konica po prohladnom vremenu radi nalaenja vode koja je i te kako
potrebna za razvoj legla i lake korienje dodatih pogaa.
PROLENI RAZVOJ
Aktivna pelarska sezona na mom pelinjaku poinje u drugoj polovini marta kada cvetaju prve voke danarika i kajsija. Pre toga ne pregledam konice, samo na
lepom vremenu posmatram izlet pela i na osnovu posmatranja leta zakljuujem
kakvo je stanje u konici. Ako je neko drutvo sumnjivo, ne donosi cvetni prah ili
slabo izlee njega odmah, na brzinu, pregledam i vrim sanaciju. Ako je dovoljno jako
a nema maticu njemu dodajem nukleus sa maticom spajanjem pomou novinske
hartije. Ako je dosta slabo i ako ima maticu, jednostavno je likvidiram, pele spojim
sa susednim drutvom i na taj nain vrim jedan vid prirodne selekcije.
Prvi detaljan proleni pregled vrim pri dnevnoj temperaturi veoj od + 17
stepeni i posebnu panju obraam na kvalitet matice, jainu drutva, koliinu legla,
koliinu hrane i zdravstveno stanje drutva. Sve to se zapazi unosi se u pelarsku
belenicu i ti podaci e nam biti dragoceni u praenju razvoja drutava i pripremama
za iskoriavanje glavne pae.
Kvalitet matice ocenjujem prema kompaktnosti i koliini legla a uopte je ne
traim i ne trudim se da je vidim. Jainu drutva ocenjujem prema broju ramova sa
leglom kojih u ovo vreme treba kod jakih drutava da bude 6-8. Koliinu hrane
proveravam i u koliko neko drutvo nema zalihu 8-10 kilograma meda, njemu pod
hitno, dodajem jo po jednu-dve pogae. Zdravstveno stanje je uvek dobro i nema
drugih problema osim sa varoom. Svako drutvo sada dobija letvice sa fluvalinatom,
koje ostaju u konici mesec dana, odnosno do sledeeg pregleda i proirenja
konice. Ovom prilikom obavljam jo dve veoma vane operacije. Prvo, nastavke
plodita zaokrenem za 180 stepeni, i drugo, skidam i sklanjam zbeg sa konice, a
konicu prekrivam najlonom ili poklopnom daskom od lesonita, preko ega opet
dolazi sav utopljavajui materijal i najzad krov konice. Proleno stimulativno
prihranjivanje zadnjih godina ne primenjujem jer za taj posao nemam ni vremena ni
potrebe.
Da malo pojasnim. U ovo rano prolee na vrim zamenu nastavaka jer su noi
jo uvek hladne a esto nailaze i hladni talasi po nekoliko dana pa bi zamena
nastavaka bila kontra produktivna. Zaokretanjem nastavaka za 180 stepeni ne
cepamo leglo, ve primoravamo pela i maticu da same proiruju reon legla. Poznato
je svima da se leglo nalazi blie letu a med u pozadini konice. Zaokretanjem
nastavaka med dolazi do leta a leglo u pozadinu. Pele nastoje da povrate prvobitno
stanje pa ubrzano prenose med a time matici oslobaaju prostor za zaleganje.
Pelama je u ovom periodu, intezivnog razvoja legla, toplota potrebna vie
nego ikad a takoe im je potrebna i velika koliina vode. Stoga plodite pokrivam

najlonom ili lesonitom jer bolje zadravaju toplotu u konici, a poto ne proputaju
vlagu iz konice, kapljice vode od kondenzovane vodene pare nalaze se na dohvat
ruke pelama pa ne moraju radi vode izlaziti iz konice po hladnom i vetrovitom
vremenu. Novinski papir se i dalje zadrava radi boljeg uvanja stvorene toplote u
konici.
Proleno stimulativno prnhranjivanje izostavljam iz vie razloga. Mislim da je
ono izvodljivo samo na pelinjacima sa manjim broje konica ili kod pelara koji
nemaju drugih obaveza. Smatram da je uzimljavanje drutava sa obilnim zalihama
hrane, koje e biti dovoljne do prve ozbiljnije pae, najbolji garant dobrog razvoja
pelinjih drutava u prolee. Da bi se razvoj ubrzao vrim tzv. "automatsko
stimulativno prihranjivanje", koje se dobija kada poremetimo raspored hrane u konici
i time primoramo pele da ponovo prave raspored hrane kakav im najbolje odgovara.
Prenosei hranu pele je troe i time doaravaju pau i unos nektara a ujedno
ispranjuju elije u okolini legla. Matica nastoji da leglo opet dobije izgled kruga i
dosta bre se poveava koliina legla u konici.
Prva operacija u tom pravcu je zaokretanje nastavaka za 180 stepeni prilikom
prvog pregleda. Posle desetak dana vrim ponovo zaokretanje nastavaka, ali sada
im vrim i zamenu mesta: gornji nastavak ide na podnjau a donji nznad njega.
Ovom prilikom ne pregledam pele niti vadim ramove, sem ako je neto sumnjivo.
Nakon desetak dana, kada ucveta trenja i ljiva, vrim jo jednom zamenu mesta
nastavcima, ali ovog puta bez zaokretanja nastavaka. Ni ovom prilikom ne vadim
ramove i ne pregledam pele pa se posao vrlo brzo obavi.
PRIPREMA ZA GLAVNU PAU
Posle skoro mesec dana od prvog pregleda, kada jabuka bude u cvetu, vrim
sreivanje drutava za glavnu pau, izbacujem iz konice letvice sa fluvalinatom i
proirujem konice dodavanjem treeg nastavka. Ovom prilikom vrim selekciju
drutava koja e se seliti na drugi bagrem, lipu i suncokret, a koja e ostati u baznom
pelinjaku jer nikad ne selim ceo pelinjak ve samo polovinu konica.
Poto u mom kraju prvi bagrem poinje da cveta oko 10. maja, ovaj veoma
vaan drugi pregled pela u prolee, obavlja se na oko tri nedelje pre poetka pae.
Na ovaj nain smo ispotovali optimalni rok za razvoj pelinjih drutava za
bagremovu pau a upravo je i vreme za spreavanje pojave rojevnog nagona. Tek
sada su se stekli svi uslovi za dodavanje i izgradnju satnih osnova. Konice su pune
mladih pela koje su usled priliva sveeg nektara i odgovarajue toplote dobile nagon
za gradnju saa. Prerano dodate satne osnove ne samo to nee biti izvuene ve
e donekle biti konica razvoju legla.
Da bih izbegao mukotrpan posao oko traenja matica, izmeu prvog i drugog
nastavka stavljam matinu retku, pa u kroz naredna dva-tri dana lako prepoznati u
kom je nastavku matica. Ovom prilikom obino nailazim na optimalno razvijena
pelinja drutva, koja u proseku imaju 12-15 ramova sa leglom, iz kojeg e se izlei
pele koje e uestvovati u korienju prvog bagrama. Retko e se nai slabo
drutvo jer smo sve slabie sanirali pre mesec dana prilikom prvog pregleda. Sada
donosimo odluku koja e drutva koristiti samo prvi bagrem, a koja e ii na drugi i
ostale pae.
Onim drutvima koja koriste samo prvi bagrem matica se ograniava na samo
jedan nastavak na podnjai. Preko prvog nastavka dolazi matina reetka pa
nastavak sa "filovanim saem", naizmenino poreanim izgraenim saem i satnim
osnovama. Kao trei stavlja se nastavak sa preostalim leglom (sl.3).

Sreivanje drutava koja treba da koriste i naredne pae obavljam na sledei

nain: na podnjai ostaje jedan nastavak sa leglom i maticom; iznad njega dolazi
drugi nastavak sa tzv. "filovanim saem"; zatim dolazi matina reetka, pa nastavak
sa preostalim leglom (sl.4). Dakle, novododati nastavak se dodaje u plodite i time
matici omoguava da nastavi sa intenzivnim polaganjem jaja i izvoenjem pela koje
e koristiti drugu bagremovu pau. Cepanjem legla i umetanjem treeg nastavka
spreava se pojava rojevnog nagona, a drutvo proe bezbolnije nego kod LR
konice, gde su nastavci vii. Zahlaenja krajem aprila i poetkom maja nisu retkost,
pa nagla poveanja zapremine konice, mogu negativno uticati na dalji razvoj
drutva. Posle nekoliko dana pregledam tree nastavke u kojima je dignuto leglo i
pokidam sve eventualno izgraene prisilne matinjake, kako ne bi izazvali rojenje
drutva.
KORIENJE PRVE BAGREMOVE PAE
Prvi bagrem, u mom kraju, poinje sa cvetanjem oko 10. maja i najbolje medi
na temperaturi oko 25 stepeni, i to ako je vreme tiho, a u vazduhu ima dovoljno
vlage. Cvet se na bagremu zadri 10-12 dana. Tek sada e uroditi plodom sav na
trud oko razvoja drutava, samo ako bagrem zamedi i bude odgovarajue vreme.
Ako je prolee bilo normalno i odgovarajue za razvoj pelinjih drutava ona ga
doekuju optimalno razvijena i u punom radnom raspoloenju.
Za ovih dvadesetak dana od proirenja konice ve je sve leglo izalo iz
treeg nastavka a drugi, u kome je bilo satnih osnova, je potpuno izgraen. Sada je
momenat da izvrimo tri bitne radnje, radi to boljeg korienja pae i odravanja
radnog raspoloenja: prvo, da medite proirimo dodavanjem novog nastavka,
drugo, da oistimo med od vone pae i tree, da obezbedimo dobru ventilaciju
konice.
Drutvima koja koriste prvi bagrem i ije su matice ograniene na samo jedan
nastavak, novi nastavak sa tzv. "filovanim saem" dodajemo kao drugi, odmah iznad
matine reetke. Tako sada ova drutva imaju u prvom nastavku maticu i leglo, drugi
je novododati, trei je sa izgraenim saem ali skoro prazan. Bivi trei, sa izalim
leglom i neto meda sa vone pae, se oduzima i iz njega izvrca stari i voni med.
Odvajanje ovog meda je vano radi toga to bi on umanjio kvalitet bagremovog meda
(sl.5).

Drutva koja su odreena za korienje drugog bagrema, i u kojih je matica

ograniena na dva nastavka za plodite samo im se izvri zamena mesta, a iznad
matine reetke dodajem odjednom dva nastavka sa "filovanim saem". Istovremeno
oduzimam bivi trei nastavak sa starim i vonim medom i tako drutvo ostaje sa
etiri nastavka (sl.6).
Trea bitna stvar na poetku cvetanja bagrema je obezbeenje dobre
ventilacije u konici. Da bi izbegli zaguljivost u konici i moguu pojavu rojevnog
nagona a istovremeno omoguili lake isparavanje nektara (bre sazrevanje meda)
sa konice sklanjamo najlon, poklopnu dasku i sav utopljavajui materijal a
postavljamo zbeg, koji e ostati na konicama sve do kraja oktobra tj. do
uzimljavanja pela.
Kada bagrem pone najobilnije, oko sedmog dana, da lui nektar tada vrim
kontrolu medinih nastavaka i prema potrebi dodajem etvrti, odnosno peti, sa
izgraenim saem iz koga je oien voni med.
Pri kraju prve bagremove pae, samo pedesetak kilometara od baznog
pelinjaka, poinje da cveta drugi bagrem. Pele treba, bez ikakvog odlaganja, to
pre preseliti na drugi bagrem ali se pojavljuje problem: ta uraditi sa punim
nastavcima nedozrelog meda? Da se vrca ne moe jer jo nije dozreo a da se runo
utovaraju i sele pune konice, ni to nije izvodljivo. Kao najbolje reenje pokazalo mi
se ostavljanje punih medita na konicama koje se ne sele radi uvanja i dozrevanja
meda. Sa konica koje e se seliti na drugi bagrem jednostavno poskidam pune
nastavke i stavim na one koje ostaju u bazi. Probao sam, po preporuci uvaenih
pelarskih pisaca da prenesem nastavke sa pelama i saekam da se sve pele iz
prenetih medita vrate u matinu konicu ali razoaro sam se jer i posle dva dana
nisu se sve pele vratile, pa sam ipak morao da stresam pele prilikom prenoenja
nastavaka - isto kao kada se med oduzima. Tako e ona drutva koja ne idu na drugi
bagrem dobiti jo po dvatri nastavka puna meda (sl.7). Za nekoliko dana po
zavretku bagremove pae med e biti zreo za vrcanje. Med smatram zrelim za
vrcanje tek kad pele zatvore votanim poklopcima vie od 50% elija sa medom.
Drutva koja nee ii na drugi bagrem imala su ogranienu maticu na samo jedan
nastavak. Da nisam tako radio sada bih, posle bagremove pae, imao veliku koliinu
pela, koje bi ostale neiskoriene i samo bi troile postojee zalihe meda u konici.

SEOBA KONICA NA DRUGI BAGREM

Poto sa konica koje selim na drugi bagrem poskidam medita na podnjai
su ostala samo dva plodina nastavka. Sada ih sreujem na sledei nain: na
podljai ostaje jedan nastavak sa maticom i leglom, na njega dolazi matina reetka,
pa dva nastavka, jedan sa tzv. "filovanim saem" a drugi sa izgraenim saem, kao
etvrti dolazi nastavak sa leglom iz biveg plodita (sl.8). Na ovaj nain smo pocepali
leglo, kao najbolji lek protiv pojave rojevnog nagona i pele opet maksimalno
zaposlili. Ova operacija se izvodi istovremeno sa oduzimanjem medita, tako da nam
preostaje samo vezivanje i zatvaranje konica pred utovar. Poto na podnjai i
svakom nastavku imam na suprotnim uglovima limene ugaonike, konicu najbre i
najpraktinije uvrujem za transport opasivanjem plastinom trakom i zatezanjem
pomou metalnog zatezaa u obliku duplog W. Kada se uvee pele smire poskidam
krovove te rashlaivanjem konice primoram pele da se bre povuku sa leta, kako
bi ih lake pomou male prskalice sa vodom uterao i zatvorio leto. Leta zatvaram ili
limenim vratancima ili jsdnostavno obinim sunerom.
Prevoz konica vrim auto-prikolicom rune izrade na koju staje 15 konica,
poto selim 30 konica seoba se odvija dva veera ili ako daljina nije velika jedna se
tura vozi uvee a druga pred zoru. Konice se do prikolice prenose runim nosaem i
utovar je lak jer se sve stranice prikolice otvaraju a patos je samo pedesetak
centimetara iznad zemlje.
Za vreme cvetanja prvog bagrema u baznom pelinjaku se radi na proizvodnji
matinjaka, uglavnom Alejevom metodom, tako da matinjaci budu zreli - spremni za
presaivanje u oplodnjake krajem maja, odnosno sredinom perioda cvetanja drugog
bagrema.
U obilazak konica na terenu kreem posle nekoliko dana od seobe, kada ve
imam zrele matinjake - spremne za presaivanje u oplodnjake. Tom prilikom na
teren ponesem "Snerglove" poklopne daske za sve konice na drugom bagremu.
Posao na terenu je sledei: skinem krov i etvrti nastavak sa konice; zamenim
mesta drugom i treem nastavku, jer pele prvo pune medom nastavak iznad legla
pa posle moraju prelaziti preko meda do drutog medita; stavim na trei nastavak
poklopnu ''Snelgrovu'' dasku sa otvorenim letom; na to stavim etvrti nastavak u
kome ima jo dosta legla; pregledam ramove sa leglom, da bih poruio sve zapoete
prisilne matinjake i tek sada stavljam zbeg i krov konice (sl.9). Matinjake ne
dodajem odmah ve sutradan, za koje e vreme sve stare pele (izletnice) napustiti
odvojeni etvrti nastavak i dodavanje matinjaka e biti sigurnije jer poznato je da
stare pele nerado primaju novu maticu ili zreo matinjak.

Sutradan ponovo odlazim na teren. Matinjake nosim u kutiji od stiropora,

obloene mekim pekirom, vodei rauna da se ne povrede ili izloe prevelikoj toploti
- odnosno hladnoi. Posao zavravam za sat-dva vremena. Samo skinem krov i zbeg
sa konice, izmeu dva centralna rama etvrtog nastavka usadim matinjak, vratim
zbeg i krov na svoje mesto i posao je zavren. Naredne dve nedelje ne obilazim
konice na terenu. Najbolje je ne uznemiravati pele u vreme oplodnje matica
(procenat uspeha e biti vei). Za to vreme e se izlei mlade matice, oploditi i poeti
da polau jaja a med od drugog bagrema e sazreti i biti skoro sav zatvoren.
Pelar u toku maja i juna skoro da nema vremena za odmor. U baznom
pelinjaku ima puno posla oko oduzimanja meda sa prvog bagrema, proirivanja
plodita radi daljeg razvoja drutva od kojih e se malo kasnije formirati potreban broj
oplodnjaka i vetakih rojeva (sl.10). Vrcanje meda vrim radijalnom centrifugom
(vlastite izrade) u koju staje osam ramova a pokree se elektrinom energijom.
Posle dve nedelje od presaivanja matinjaka, ponovo odlazim na teren radi
oduzimanja meda sa drugog bagrema i kontrole kvaliteta mladih matica. Na teren
povuem dovoljan broj praznih (izvrcanih) nastavaka i potreban pribor za oduzimanje
meda. Vrcanje ne obavljam na terenu ve oduzete nastavke sa medom vozim kui
na vrcanje. Doterane nastavke sa medom ne unosim u prostoriju za vrcanje ve ih
ostavljam napolju, zatiene od kie i ulaza pela. Tek kada sunce zagreje med u tim
nastavcima pristupim vrcanju, unosei po nekoliko nastavaka u prostoriju, nastojei
da tako zagrejan med izvrcam dok se nije ohladio, jer u tom sluaju posao ide puno
sporije.
Prilikom oduzimanja meda sa drugog bagrema (oko 10-og juna) preureujem
konicu za dalji period na sledei nain: na podnjai ostaje nastavak sa leglom i
starom maticom; na njega dodajem prazan nastavak sa izgraenim saem; na to
dolazi matina reetka pa trei nastavak sa izgraenim saem; zatim poklopna daska
i etvrti nastavak sa mladom maticom (sl.11).
Takav raspored nastavaka ostaje naredne dve nedelje, tj. do seobe na lipu.
Stara matica je dobila vei prostor za leglo a tiha paa sa kupine i livade doprinee
da se leglo znatno proiri i drutva budu spremna za korienje lipove pae. Ukoliko
neka mlada matica nije uspela da se vrati sa oplodnje, takvo drutvo e biti pre
seobe na lipu pojaano dodavanjem nukleusa sa leglom i mladom maticom.

SEOBA KONICA NA LIPOVU PAU

Seobu na lipovu pau na Frukoj Gori obavljam oko 25-og juna. Pred polazak
konice preureujem na sledei nain: na podnjai ostaje jedan nastavak sa leglom
od stare matice - koju pronalazim i likvidiram; kao drugi dolazi nastavak sa leglom i
mladom maticom (bivi etvrti); zatim dolazi matina reetka, pa trei nastavak koji je
u glavnom prazan i najzad etvrti nastavak u kome ima legla od stare matice i neto
meda od kupine i livade (sl.12). Vezivanje i transport konica se odvija isto kao i
prilikom seobe na drugi bagrem.
Cvetanje lipe ne traje dugo a sa njom se preklapa cvetanje suncokreta. Posle
nekoliko dana obilazim pele na lipi, poruim eventualno izgraene matinjake u
etvrtom nastavku i traim lokaciju na poznom suncokretu, jer ako se koristi lipa ne
stie se za rani suncokret. Na lipi pele ostaju maksimalno dve nedelje. Ako vreme
bude odgovarajue i lipa zamedi bie istog lipovog meda. Posla oko konica na
lipovoj pai skoro da i nema jer su drutva u punom radnom raspoloenju a
uvoenjem mlade matice maksimalno smo umanjili mogunost pojave rojevnog
nagona.
KORIENJE SUNCOKRETOVE PAE
Poto lipa naglo prestaje sa medenjem, stoga moramo biti spremni za brzu
intervenciju da bi manje kasnili na suncokret. Oduzimanje meda se mora obaviti pre
polaska na suncokret (oko 10-og jula). Na teren dovozim za svaku konicu po jedan
prazan nastavak. Oduzimam po jedan nastavak sa lipovim medom i konicu
sreujem na sledei nain: na podnjai ostaju obadva plodina nastavka - samo im
se izmenu mesta; iznad matine reetke dolazi prazan nastavak ili sa tzv. "filovanim
saem" i kao etvrti dolazi nastavak sa lipovim medom koji nije zreo za vrcanje
(sl.13). Nastavci sa oduzetim medom se ostavljaju na stranu pa se u toku noi vri
transport konica na suncokretovu pau. U povratku, po zavrenom transportu,
svraam po oduzeti med koji vozim kui na vrcanje.

Posle nekoliko dana odlazim u Banat kod pela na suncokret. Tom prilikom opet
povuem po jedan prazan nastavak za svaku konicu. Sada oduzimam po jedan
nastavak sa medom u kome je lipov med pomean sa suncokretom. Iznad matine
reetke ubacujem prazan nastavak a kao etvrti dolazi onaj u kome ima istog
suncokretovog nedozrelog meda. Oduzeti med vozim kui na vrcanje a konice
ostaju na suncokretovoj pai do njenog kraja.
Ako suncokretova paa bude izdana na kraju pae imaemo pune konice
meda, pa ak i leglo u ploditu e biti blokirano medom. Da bismo na vreme poeli sa
pripremama za uzimljavanje, med oduzimamo krajem jula i konice vraamo u bazni
pelinjak gde e zimovati i pripremati se za narednu pelarsku sezonu, jer mnogi
iskusni pelari kau: "ako si sa pripremom za zimu poeo drugog avgusta, ve si
zakasnio jedan dan"(sl.14).
NAPOMENA: Od nastanka ovog lanka (1999.g.) neke stvari su se izmenule:
- konice se prevoze Tamiem-furgonom i prikolicom (40 konica otput);
- med se vrca elektrinom radijalnom centrifugom u koju staje 24 rama;
- matinjaci se proizvode Jenterovim aparatom, itd...