POGLAVLJE 1

Principi hemijske
neurotransmisije
I
II

III
IV
V
VI

Sinapsa
Tri dimenzije neurotransmisije
a. Prostor: anatomski adresirana neurotransmisija
b. Prostor: hemijski adresirana neurotransmisija
c. Vreme: brzo-poinjui prema sporo-poinjuem signalu
d. Funkcija: Presinaptiki dogaaji
e. Funkcija: Postsinaptiki dogaaji
Mnogobrojni neurotransmiteri
f. Boija farmakopeja
g. Kootransmiteri
Molekularna neurobiologija
Neurorazvoj i neuralna plastinost
Zakljuak

Moderna psihofarmakologija je u velikoj meri pria o neurotransmisiji. Da bismo

shvatili dejstvo lekova na mozak, da bi shvatili posledice bolesti na CNS, i da bi smo tumaili
konsekvence psihijatrijskih lekova na ponaanje, moramo dobro poznavati terminologiju i
principe hemijske transmisije. Za uenike psihofarmakologije znaaj ove injenice ne moe
biti precenjen. Kako sledi u ovom poglavlju formiraemo osnove za ostali deo knjige i
trasirati put kroz najuzbudljivije teme u nauci danas, a to je neuronauka o tome kako lekovi
deluju na CNS

Sinapsa
Najbolje shvaena hemijska neurotransmisija se deava na sinapsama, specijalni
delovi neurona koji povezuju dva neurona. Neuroni su organizovani tako da mogu oboje, slati
sinaptike informacije drugim neuronima i primati sinaptike informacije od drugih neurona.
Slika 1-1. je jedan umetniki koncept o tome kako je neuron organizovan u slanju signala. To
se postie grananjem dugakog axona u terminalna vlakna spremna da uspostave sinaptiki
kontakt sa drugim neuronima. Slika 1-2., za razliku, pokazuje kako je neuron organizovan u
primanju sinaptikih signala na svojim dendritima, elijskom telu i aksonu. Sinapsa je
uvaano prikazana shematski na slici 1-3, pokazane su specijalne strukture koje omoguavaju
odvijanje hemijske neurotransmisije.

Tri dimenzije neurotransmisije

Hemijska neurotransmisija moe biti opisana kroz tri dimenzije: prostor, vreme i
funkcija.
Prostor: Anatomski adresiran nervni sistem
Izvorno je nervni sistem bio shvaen kao serija vrsto-vezanih sinaptikih veza
izmeu neurona, ne razliito od miliona telefonskih ica sa hiljade hiljada telefonskih kablova
(sl. 1-4.) Ova ideja se odnosila na anatomski adresirani nervni sistem. Anatomski adresirani
mozak je prema tome kompleksan dijagram ica koje provode elektrine impulse bilo gde da
su te ice postavljene (npr. na sinapsi). Procenjuje se da ima oko sto milijardi neurona, koji
prave sto biliona sinapsi u jednom ljudskom mozgu.
Nenroni alju impulse sa jednog kraja neurona kroz axon, taj impuls, meutim ne
preskae direktno na druge neurone. Neuroni komuniciraju sa drugim neuronima prosipajui
hemijski mesinder ili neurotransmiter na receptore na drugi neuron. To se najee deava,
ali ne iskljuivo na mestu (povrini) sinoptike konekcije meu njima (sl.1-3). Komunikacija
meu neuronima je, dakle, hemijska a ne elektrina. Ovde se znai jedan elektrini impuls u
prvom neuronu konvertuje u hemijski signal na sinapsi i na drugom neuronu u procesu
zvanom neurotransmisija. Ovo se predominantno deava u jednom smeru, od presinaptikog
axonskog zavretka na bilo koje razliite poloaje na drugim postsinaptikim neuronima.
Kako bilo sve je oiglednije da postsinaotiki neuroni mogu odgovoriti sa presinaptikim
neuronom svojim hemijskim mesinderom, verovatna kao to je neurotransmiter azotni
oxidul. Frekvencija i obim ovakve ukrtene komunikacije moe determinisati kako dobro ta
sinapsa funkcionie. Ove mentalne vebe mogu povocirati strukturne promene na sinapsi,
koje olakavaju neurotrensmisiju ovde (sl.1-3).

Slika 1-1. Ovo je jedan artistiki prikaz toga

kako je neuron organizovan da bi poslao
sinaptiku informaciju. On radi to kroz dugi
akson, koji informaciju prosleuje u brojne
granice zvane terminalna aksonska
vlakna. Svaki od ovih zavretaka moe,
potencijalno, praviti presinaptike kontakte
sa drugim neuronima. Takoe je pokazano i

elijsko telo, koje je komandni centar nerva, sadri elijski nukleus i procesira i dolazei i odlazei
signal (informaciju). Dendriti su organizovani uglavnom da bi hvatali informacije od drugih neurona
(vidi takoe i sliku 1-2).

Slika 1-2 Ova slika pokazuje kako je neuron

organizovan da primi sinaptike informacije.
Presinaptiki ulaz od drugih nurona moe biti
primljen postsinaptiki na mnogim mestima, ali
naroito na dendritima, esto na specijalizovanim
strukturama zvanim
dendritske spine. Druga
postsinaptika mesta na neuronu za prijem
presinaptikog ulaza od drugih neurona ukljuuju elijska tela i aksonske zavretke.

Slika 1-3.
Uveana sinapsa
shematski pokazuje specijalizovane
strukture
koje
omoguavaju
odvijanje
hemijske
neurotransmisije.
Tanije
presinaptiki neuron alje svoj
aksonski zavretak da formira
sinapsu
sa
postsinaptikim
neuronom. Energija za taj proces
dobija
se
iz
mitohondrija
presinaptikog neurona. Hemijski
neurotransmiter je magacioniran u
malim vezikulama spremnim za
oslobaanje kada se presinaptiki
neuron
aktivira.
Sinaptika
pukotina
je
veza
izmeu
presinaptikog neurona i postsinaptikog neurona. Receptori koji se nalaze na obe strane ove pukotine
su kljuni elementi hemijske neurotransmisije.

Prostor: Hemijski adresiran nervni sistem

Veoma skoro je opisana neurotransmisija bez sinapsi koja se zove volumena
neurotransmisija ili nesinaptika difuzione neurotransmisija. Hemijski mesinder poslat od
jednog do drugog neurona moe biti prosut na udaljene poloaje do sinapsi difuzijom. Prema
tome neurotransmisija se moe deavati preko kompatibilnih receptora unutar difuzionog
radijusa tog neurotransmitera, ne razliito od moderne komunikacije mebilnim telefonima

koja funkcionie unutar transmisionog radijusa konkretnog telefona (sl.1-5). Ovaj koncept se
zove hemijski adresiran nervni sistem, gde se neurotransmisija odvija u hemijskim
dahovima. Mozak dakle nije kolekcija ica ve takoe i sofisticirana hemijska supa.
Hemijski adresiran nervni sistem je posebno vaan u razumevanju dejstva lekova koji deluju
na razliite neurotransmiterske receptore, poto e takvi lekovi delovati bilo gde gde ima
odgovarajuih receptora a ne samo tamo gde su takvi receptori povezani sa sinapsom
anatomskim vezama

Slika 1-4. Anatomski adresirani

nervni sistem je koncept u kome
je mozek serija veza izmeu
neurona poput vrstih ica, ne
razliito od milion a telefonskih
ica unutar hiljadu kablova. Na
slici je pokazan kabal aksona iz
mnogo razliitih neurona, svi
stiu da formiraju sinaptiku vezu
sa
dendritskim
drvetom
postsinaptikog neurona.

Slika 1-5. Pokazana je

shematizacija hemijski
adresiranog nervnog sistema.
Dve anatomski adresirane
sinapse (neuron A i B) pokazuju
komunikaciju (strelica 1) sa
odgovarajuim postsinaptikim
receotorom (a i b). Meutim
postoje takoe i receptori za
nurotransmiter a,
neurotransmiter b i
neurotransmiter c koji su
udaljeni od sinaptike veze
anatomski adresiranog nervnog
sistema. Ako neurotransmiter A
uspe da difundira od svoje
sinapse pre nego to bude
uniten moe biti u mogunosti
da intereaguje sa drugim

receptorima na mestima udaljenim od njegove sinapse (sterlica 2). Ako transmiter A dokui drugi
receptor kog nije u stanju prepoznati (receptor c) on nee itereagovati sa tim receptorom ak i ako
difundira tuda (strelica 3). Prema tome hemijski glasnik poslat od jednog neurona drugom moe se
proliti van tog poruja difuzijom na mesta udaljena od njegove sinapse. Neurotransmisija se moe
odigrati na kompatibilnom receptoru unutar difuzionog radijusa neurotransmitera koji mu odgovara.
To je slino modernoj komunikaciji mobilnim telefonima koji funkcioniu u transmisionom radijusu
datog telefona. Ovaj koncept se zove hemijski adresiran nervni sistem, u kome se neurotransmisija
odvija u hemijskim pufovima. Prema