PDR Bloka Branicevske Ulice Tekst

PLAN DETALJNE REGULACIJE
BLOKA BRANIEVSKE ULICE U POAREVCU
......................................................................................................................
.................................................................................................................
J.P. DIREKCIJA ZA IZGRADNJU GRADA POAREVCA

......................................................................................................................
PREDMET

BLOKA BRANIEVSKE ULICE
U POAREVCU
NARUILAC
GRAD POAREVAC

__________________________________________________________
ODGOVORNI URBANISTA
NATAA MOMIROVI, dipl.in.arh.
__________________________________________________________
RADNI TIM
OBRAIVA
BOBAN PANI, dipl.gra.in.-saobraajni smer

DRAGAN SELAKOVI, dipl. Pr .pl.
NENAD SIMI, dipl.in.geolog.
ZORAN IVANOVI, dipl.in.gra.
ZLATKO CVEJI, dipl.in.ma.
mr MIODRAG RISTI, dipl.in.el.
MILINKO ZDRAVKOVI, dipl.in.el.
__________________________________________________________
SPOLJNI SARADNICI
MILAN BURSA, geometar
MILO GARDAEVI, dipl.in.arh.
__________________________________________________________
DIREKTOR
MIODRAG STOJKOVI, dipl.gra.in.
.................................................................................................................

......................................................................................................................
SADRAJ
OPTA DOKUMENTACIJA
1. Kopija Reenja Agencije za privredne registre
2. Reenje o odreivanju odgovornog urbaniste
3. Licenca odgovornog urbaniste
TEKSTUALNI DEO
I POLAZNE OSNOVE PLANA
1. POVOD I CILJ IZRADE PLANA
2. PRAVNI I PLANSKI OSNOV ZA IZRADU PLANA
3 . OSNOVA ZA IZRADU PLANA
3.1. Granica i povrina prostora obuhvaenog planom
3.2. Katastarske parcele obuhvaene planom
3.3. Podloge za izradu plana
4. CILJ IZRADE PLANA IZVOD IZ KONCEPTA PLANA
5. GRAFIKI PRILOG USVOJENOG KONCEPTA PLANA
II PLANSKI DEO
I PRAVILA UREENJA
1. NAMENA I NAIN KORIENJA ZEMLJITA
1.1. Graevinsko zemljite u javnoj svojini
1.2. Graevinsko zemljite u drugim oblicima svojine
2. KARAKTERISTINE CELINE I ZONE PREMA URBANISTIKIM POKAZATELJIMA
I DRUGIM KARAKTERISTIKAMA
2.1. Tabela bilansa povrina
3 . OPTA PRAVILA UREENJA
3.1. Pravila parcelacije i preparcelacije
3.2. Parcele u okviru graevinskog zemljita u javnoj svojini
3.3. Parcele u okviru graevinskog zemljita u drugim oblicima svojine
3.4. Razrada urbanistikim projektom
3.5. Pravila za regulaciju i nivelaciju povrina
.................................................................................................................

......................................................................................................................
PLANIRANO REENJE
4 . URBANISTIKI USLOVI ZA JAVNE POVRINE
4.1. Uslovi za ureenje i izgradnju javnih saobraajnih povrina
4.2. Kretanje peaka i biciklista
4.3. Parkiranje
4.4. Uslovi za nesmetano kretanje osoba sa invaliditetom
4.5. Uslovi za evakuaciju otpada
4.6. Uslovi za ureivanje i izgradnju mree i objekata infrastrukture
4.7. Uslovi za ureivanje i izgradnju javnih zelenih povrina
4.8. Urbanistike opte i pojedinane mere zatite
4.9. Inenjersko-geoloki uslovi
4.10. Potrebna sredstva za ureenje graevinskog zemljita u javnoj svojini
II PRAVILA GRAENJA
1. OPTA PRAVILA GRAENJA
1.1. Postojei objekti
1.2. Opta pravila za izgradnju objekata
1.3. Opta pravila u odnosu na umanjenje nepovoljnih klimatskih uticaja
1.4. Opta pravila u odnosu na zahteve za primenu arhitektonskih formi i
organizacije prostora
1.5. Opta pravila u odnosu na zahteve visoke opremljenosti i standarda
2. PRAVILA GRAENJA ZA CELINU A
3. PRAVILA GRAENJA ZA CELINU A1
4. PRAVILA GRAENJA ZA CELINU A2
5. PRAVILA GRAENJA ZA CELINU B
6. PRAVILA GRAENJA ZA CELINU B1
7. PRAVILA GRAENJA ZA CELINU B1.1
10. POSEBNI USLOVI
11. ETAPNA REALIZACIJA
III SPROVOENJE PLANA
.................................................................................................................

......................................................................................................................
PRILOZI
1. Inenjersko geoloka rejonizacija terena
2. Koordinate taaka
GRAFIKI PRILOZI
1. Izvod iz Generalnog plana Plan namene povrina
2. Katastarsko-topografski plan sa granicom plana
R 1:500
3. Plan saobraaja sa nivelacijom
R 1:500
3.1. Plan saobraaja sa nivelacijom preseci
R 1:500
4. Plan razgranienja na gradsko graevinsko zemljite u javnoj svojini i drugim oblicima
svojine
R 1:500
4.1. Plan razgranienja na gradsko graevinsko zemljite u javnoj svojini i drugim
oblicima svojine sa analitiko-geodetskim elementima za obeleavanje R 1:500
5. Planirana namena povrina
R 1:500
6. Regulacioni plan sa podelom na prostorne celine
R 1:500
7. Sinhron plan instalacija
R 1:500
DOKUMENTACIJA PLANA
1. Odluka o izradi plana detaljne regulacije bloka Branievske ulice u Poarevcu
2. Uslovi i miljenja JP i drugih uesnika u izradi plana
3. Izvetaj i miljanja Komisije za planove
.................................................................................................................

......................................................................................................................
Na osnovu lanova 11., 27., 28., 29., 36., 38., 46., 47. i 48. Zakona o planiranju i
izgradnji (Sl.gl.RS br. 72/09), a u svemu prema Pravilniku o sadrini, nainu i postupku
izrade planskih dokumenata (SL.gl.RS br. 31/10) kao i Pravilniku o izmenama i
dopunama Pravilnika o sadrini, nainu i postupku izrade planskih dokumenata
(SL.gl.RS br. 69/10), izrauje se

I POLAZNE OSNOVE PLANA
1. POVOD I CILJ IZRADE PLANA

Povod za pristupanje izradi Plana je inicijativa Gradske uprave grada Poarevca
sa ciljem da se razgranii graevinsko zemljite u javnoj svojini od graevinskog
zemljita za druge namene, daju uslovi prikljuenja novih objekata na mreu komunalne
infrastrukture, daju pravila ureenja i izgradnje, sa krajnjim ciljem da sve planirane
intervencije budu u funkciji podizanja kvaliteta ovog prostora i afirmacije svih njegovih
potencijala, tj. stvaranje planske mogunosti za izgradnju stambenih i poslovnih
sadraja, transformacijom postojeeg tkiva niske izgradnje u tip otvorenog bloka sa
veom spratnou i redefinisanje reenje parkiranja i garairanja.
2. PRAVNI I PLANSKI OSNOV ZA IZRADU PLANA

Pravni osnov za izradu plana:
- Zakon o planiranju i izgradnji (Sl.gl.RS br. 72/09),
- Pravilnik o sadrini, nainu i postupku
izrade planskih dokumenata
(SL.gl.RS br. 31/10)
- Pravilnik o izmenama i dopunama Pravilnika o sadrini, nainu i postupku
izrade planskih dokumenata (SL.gl.RS br. 69/10)
- Pravilnik o nainu uvida u doneti urbanistiki plan, overavanja, potpisivanja,
dostavljanja, arhiviranja, umnoavanja i ustupanja urbanistikog plana uz
naknadu (SL.gl.RS br. 75/03)
- Odluka o izradi plana detaljne regulacije Bloka Branievske ulice u Poarevcu
(Sl.gl.grada Poarevca br.7/2009 od 25.09.2009.)
.................................................................................................................

......................................................................................................................
Planski osnov za izradu plana:
- Generalni plan Poarevca 2025 (Sl.gl.optine Poarevac br.2/2007 od
14.06.2007.)
3. OSNOVA ZA IZRADU PLANA

3.1. Granica i povrina prostora obuhvaenog planom
Planom je obuhvaeno podruje izmeu ulica Branievske, Knez Miloev Venac,
Moe Pijade i Dositejeve u Poarevcu (MZ Braa Vujovi).
Ukupna povrina prostora obuhvaenog planom je 4,95 ha.
Granicu plana ini unutranja regulacija ulice Moe Pijade i Knez Miloev Venac, i
spoljanja regulacija ulice Dositejeve i Branievske.
Granica plana ucrtana je u svim grafikim prilozima ovoga plana u razmeri 1:500.
3.2. Katastarske parcele obuhvaene planom
Cele katastarske parcele:
1686
1560/1
1560/2
1563
1561
1564
1565
1562/2
1562/1
1567
1566
1568/2
1568/1
1569
1570
1656/2
1657/2
1657/1
1656/1
1658
1655
1654/1
1652
1651
1650
1648
1649
1647/1
1666/3
1666/1
1666/2
1669/2
1669/1
1668/2
1667/1
1667/2
1665/1
1665/2
1663/1
1663/2
1688
1654/2
1653
1654/4
1654/3
1672
1670
1671
1674/1
1673
1674/2
1675
1659
1662/2
1660
1718
1662/1
1719/2
1719/4
1719/1
1719/3
1720
1676
1721/1
1721/2
1722/8
1722/7
1722/6
1722/2
1722/1
1722/3
1722/4
1722/5
1723/1
1723/2
1724
1725
1726
1678
1680
1681/4
.................................................................................................................

......................................................................................................................
1681/3
1681/5
1681/6
1681/2
1681/7
1727
Delovi katastarskih parcela:

1687
1739
1690
1730/1
1737
1752/1
1681/1
1753/1
1646/2
1631
1356
1728
1729/1
1729/2
1754
1751/1
1634/3
1634/2
10048/1
Sve katastarske parcele su u K.O. Poarevac.

U sluaju neusaglaenosti brojeva navedenih parcela iz tekstualnog i grafikog dela
elaborata, vae podaci iz overene (od strane RGZ) kopije plana i grafikog priloga Plan
saobraaja sa nivelacijom.
3.3. Podloge za izradu plana

Predmetni plan je raen na sledeoj podlozi:
- Situacioni plan R 1:500 (digitalna verzija)
4. CILJ IZRADE PLANA (ZAKLJUCI IZ KONCEPTA PLANA)

Ciljevi izrade plana proizilaze iz konkretnih potreba korisnika parcela i zahteva
graana za stvaranje urbanistikih preduslova za izgradnju i ureenje prostora
obuhvaenog planom.
Osnovni ciljevi i zadaci plana treba da budu:
- koncepcija dugoronog prostornog razvoja u skladu sa steenim obavezama i
postojeim potencijalima;
- izgradnja neizgraenih (neureenih) prostora planiranih za izgradnju i
pronalaenje optimalnih parametara za novu gradnju;
- obezbeenje prostora za razvoj novih delatnosti;
- usklaivanje postojeih povrina, objekata supra i infrastrukture sa
novoplaniranim;
- regulisanje saobraajnica i uslova za prikljuivanje planiranih i postojeih
objekata, kao i redefinisanje reenja parkiranja i garairanja;
- kapacitetnog snabdevanja i regulacionog postavljanja mrea komunalnih
instalacija, vezanih za potrebe korisnika i ire urbanistike celine;
- stvaranje uslova za ouvanje i unapreenje ivotne sredine i ouvanje
arhitektonskih vrednosti;
- definisanje javnog interesa i utvrivanje graevinskog zemljita u javnoj svojini;
- uspostavljanje jasne regulacije uline mree prema rangu saobraajnica.
.................................................................................................................

......................................................................................................................
5. GRAFIKI PRILOG USVOJENOG KONCEPTA PLANA
.................................................................................................................

......................................................................................................................
.................................................................................................................

......................................................................................................................
II PLANSKI DEO
I. PRAVILA UREENJA
1. NAMENA I NAIN KORIENJA ZEMLJITA

Celo podruje predmetnog plana je obuhvaeno graevinskim reonom.
Zemljite u okviru granica plana podeljeno je na graevinsko zemljite u javnoj
svojini i graevinsko zemljite u drugim oblicima svojine.
Javno graevinsko zemljite je graevinsko zemljite na kome su izgraeni javni
objekti od opteg interesa i javne povrine, kao i zemljite namenjeno u planu za takvu
izgradnju i namenu.
Ostalo graevinsko zemljite je izgraeno graevinsko zemljite, kao i zemljite
namenjeno za izgradnju objekata a koje nije odreeno kao javno graevinsko zemljite, i
namenjeno je za izgradnju objekata stanovanja, poslovanja, usluga i drugog.
Graevinski reon u okviru obuhvata PDR ima ukupnu povrinu od 4,95 ha.
U okviru garevinskog reona, graevinsko zemljite u javnoj svojini je na
3,37 ha, a ostalo graevinsko zemljite na 1,58 ha.
1.1. Graevinsko zemljite u javnoj svojini

Kao graevinsko zemljite u javnoj svojini definisane su javne saobraajne
povrine i prikazane na grafikom prilogu Plan saobraaja sa nivelacijom u R 1:500, list
br.3. Takoe su analitiki definisane (razgraniene) javne i ostale povrine i prikazane na
grafikom prilogu Plan razgranienja na gradsko graevinsko zemljite u javnoj svojini i
drugim oblicima svojine sa analitiko-geodetskim elementima za obeleavanje u R
1:500, list br.4.1.
Granica javnog graevinskog zemljita je definisana linijama i sastoji se iz linije
postojee parcelacije i linije novoprojektovane (planirane) parcelacije. Planirana linija
parcelacije je definisana takama za koje su date koordinate. Granica javnog
graevinskog zemljita slui kao linija razgranienja dva javna graevinska zemljita ili
razgranienja javnog graevinskog zemljita od ostalog zemljita.
Na grafikom prilogu br.4. Plan razgranienja na gradsko graevinsko zemljite
u javnoj svojini i drugim oblicima svojine, R 1:500, prikazano je planirano graevinsko
zemljite u javnoj svojini.
Kao graevinsko zemljite u javnoj svojini definisane su javne saobraajne
povrine sa infrastrukturom i parkinzima, i to:
-Dositejeva ulica u punoj irini regulacije,
-Branievska ulica u punoj irini regulacije,
-Svetosavska ulica u punoj irini regulacije, kao i
.................................................................................................................

......................................................................................................................
-komercijalni sadraji sa parking garaom i
-zelene i peake povrine
Popis parcela za javne povrine:

Cele katastarske parcele:
1686
1650
1722/8
1722/7
1722/1
1722/3
1722/4
1722/5
1681/6
1681/2
1566
1567
1570
1568/1
1568/2
1562/1
1569
1665/1
1665/2
1663/1
1663/2
1688
1654/2
1653
1654/4
1654/3
1672
1673
1674/2
1675
1659
1660
1718
1662/1
1719/2
1719/4
1719/1
1719/3
1720
1676
1721/1
1721/2
1722/6
1722/2
1631
1723/1
1723/2
1724
1725
1726
1678
1680
1681/4
1681/3
1681/5
1727
1728
1729/1
1729/2
1687
1690
1737
1681/1
1739
1730/1
1752/1
1753/1
1754
1751/1
1634/3
1634/2
Delovi katastarskih parcela:

1560/1
1560/2
1563
1561
1564
1565
1562/2
1656/2
1657/2
1657/1
1656/1
1658
1655
1654/1
1652
1651
1648
1649
1647/1
1666/3
1666/1
1666/2
1669/2
1669/1
1668/2
1667/1
1667/2
1646/2
1356
10048/1
.................................................................................................................

......................................................................................................................
1.2. Graevinsko zemljite u drugim oblicima svojine

Kao graevinsko zemljite u drugim oblicima svojine definisano je:
-
vieporodino stanovanje,
vieporodino stanovanje sa delatnostima,
komercijalni sadraji sa stanovanjem,
komercijalni sadraji i
blokovske garae
2. KARAKTERISTINE CELINE I ZONE

POKAZATELJIMA I DRUGIM KARAKTERISTIKAMA
PREMA
URBANISTIKIM
Generalnim planom Poarevca 2025 prostor pripada optem gradskom centru:

uoj zoni glavnog gradskog centra.
Sagledavajui prostor u njegovoj funkcionalnoj i infrastrukturnoj celovitosti, u
zavisnosti od stepena izgraenosti i iskorienosti u okviru planirane namene, poloaja i
arhitektonike prostora podruje obuhvata moe se podeliti na dve urbanistike zone:
Urbanistika zona A zona trnog centra Novi dom
Ova zona je prikazana na grafikom prilogu Regulacioni plan sa podelom na
prostorne celine u R 1:500 list broj 6.
Zadrava se trni centar Novi dom i planira dopuna prateim sadrajima, tj.
reavanje problema parkiranja.
U okviru ove zone izdvajaju se tri prostorne celine.
Prva prostorna celina (A) je ve izgraena. To je objekat komercijalnog sadraja
kombinovan sa stanovanjem trni centar Novi dom. Ovaj objekat nema reeno
parkiranje.
Druga celina (A1) je planirana parking garaa sa komercijalnim sadrajima. Ulaz
u garau je iz jednosmerne Dositejeve ulice, a izlaz u jednosmernu Svetosavsku. Ovim bi
se u mnogome doprinelo reavanju problema parkiranja u bloku, a i samom centru
grada.
Trea celina (A3) je saobraajno ostrvo, predvieno planom, na raskrsnici ulica
Dositejeve, Svetosavske, Milenia Rusa i Branievske.
Urbanistika zona B vieporodino stanovanje sa delatnostima
Ova zona je podeljena na prostorne celine u skladu sa funkcionalnim i
morfolokim karakteristikama i prikazana je na grafikom prilogu Regulacioni plan sa
podelom na prostorne celine u R 1:500 list broj 6.
.................................................................................................................

......................................................................................................................
U okviru ove zone zastupljeno je vieporodino stanovanje, vieporodino
stanovanje sa delatnostima, komercijalni sadraji sa stanovanjem i isto komercijalni
sadraji, kao i naseljski park.
U okviru zone planirano je vieporodino stanovanje sa poslovanjem, ime bi se

zaokruila izgradnja ovog bloka. Osnovni oblik ureivanja predstavlja irenje grada,
gde se menja namena osloboenih povrina, utvruje nova regulacija i parcelacija i
planira multifunkcionalna struktura u kojoj e biti zastupljeni stanovanje, usluge i
komercijalne delatnosti.
U okviru ove zone izdvajaju se pet prostornih celina.
B celina vieporodinog stanovanja tipa otvorenog bloka. Ovu zonu ine
parcele prema ulici knez Miloev Venac ka centralnom delu obuhvata plana.
B1 celina vieporodinog stanovanja i vieporodinog stanovanja sa
delatnostima tipa frontalne, ivine gradnje. Ovu zonu ine parcele du ulica Moe Pijade,
Svetosavska i Branievska.
B1.1. celina nove izgradnje koja je izdvojena iz bloka B1 zbog specifinih
uslova izgradnje budueg objekta u odnosu na sve ostale objekte celine B1.
B2 celina slobodnostojeeg objekta komercijalnog sadraja.
B3 celina koju obuhvata naseljski park povrine 23,05ara.
2.1. Tabela bilansa povrina
URBANISTIKE ZONE I PROSTORNE CELINE
POVRINA (ha)
ZONA A
PROSTORNA CELINA A
PROSTORNA CELINA A1
PROSTORNA CELINA A2
ZONA B
PROSTORNA CELINA
PROSTORNA CELINA
PROSTORNA CELINA
PROSTORNA CELINA
PROSTORNA CELINA
UKUPNO
B
B1
B1.1.
B2
B3
0,36
0,22
0,12
0,02
2,65
1,21
1,08
0,08
0,05
0,23
3,01
3. OPTA PRAVILA UREENJA

3.1.
Pravila parcelacije i preparcelacije
Ovim planom je izvrena preparcelacija parcela javnih namena dok su parcele u

ostalim oblicima svojine u stanju postojeeg katastra i predmet kasnije razrade kroz
realizaciju plana. Grafikim prilozima broj 4.1. i 6. definisani su elementi projekta
.................................................................................................................

......................................................................................................................
preparcelacije na ostalom zemljitu kako bi se obezbedila racionalna organizacija
prostora i adekvatan pristup pojedinim delovima planskog podruja.
3.2.
Parcele u okviru graevinskog zemljita u javnoj svojini
Parcele javnih namena definisane su analitiko-geodetskim elementima za

obeleavanje datim uz grafiki prilog Plan razgranienja na gradsko graevinsko
zemljite u javnoj svojini i drugim oblicima svojine list broj 4.1.
3.3. Parcele u okviru graevinskog zemljita u drugim oblicima

svojine
Za parcele u okviru graevinskog zemljita u drugim oblicima svojine vae
sledea pravila:
- Preparcelaciju za postojee vieporodine stambene objekte i blokovske garae u
okviru celine B i B1, vriti tako da se definiu parcele u gabaritima prikazanim na
listu broj 6, odnosno prema analitiko-geodetskim elementima datim na listu broj
4.1., dok e se preostale slobodne neizgraene povrine parcele objediniti u
zajedniku blokovsku povrinu namenjenu za ureenje saobraajnih pristupa,
parkinga, peakih staza, deijih igralita i zelene povrine.
- Preparcelaciju za postojee objekte komercijalnog sadraja, odnosno
komercijalnog sadraja sa stanovanjem (celina B2 i A) vriti tako da se definiu
parcele u gabaritima objekta, odnosno kako je to prikazano na listu broj 6, a
prema analitiko-geodetskim elementima datim na listu broj 4.1.
- Preparcelaciju za objekat parking garae sa komercijalnim sadrajima u okviru
zone A (celina A1) vriti prema elementima datim na listu broj 6 i analitikogeodetskim elementima datim na listu broj 4.1.
- Preparcelaciju za novoplanirani objekat u Svetosavskoj ulici u okviru celine B1.1.
vriti tako da se parcela formira bono do kalkanskih zidova postojeih objekata
(uz obavezu obezbeenja slubenosti prolaza na mestima i u irini planiranih
pasaa), a ka ulici i dvoritu do linije regulacije.
- Preparcelaciju za objekat u Branievskoj ulici u okviru celine B1. vriti tako da se
granica parcele poklopi sa linijom regulacije (uline i dvorine) iji su analitikogeodetski elementi dati na listu broj 4.1. Ureenje i graenje u bloku moe se
realizovati fazno, formiranjem graevinskih parcela unutar bloka tako da u
konanoj realizaciji ine jedinstvenu prostorno funkcionalnu celinu.
Graevinske parcele treba oformiti tako da se ispune sledei uslovi:
- minimalna povrina parcele iznosi 500m
- minimalna irina parcele iznosi 20m
- dozvoljeno je ukrupnjavanje parcela spajanjem dve ili vie parcela, koje se
utvruje projektom preparcelacije
- spajanjem parcela vaea pravila izgradnje za planiranu namenu i celinu se ne
mogu menjati
- nije dozvoljena izgradnju drugih objekata na istoj graevinskoj parceli
.................................................................................................................

......................................................................................................................
U bloku B1 i B1.1. projektima preparcelacije bie definisane graevinske parcele za
izgradnju objekata koje e obuhvatiti i slobodnu povrinu u okviru bloka sa stambenim
ulicama, namenjenu za ureeno zelenilo, parkiranje i igru dece.
3.4. Razrada urbanistikim projektom

Planom se obavezuje izrada urbanistikih projekata za sledee katastarske
parcele:
- Urbanistiki projekat u okviru celine B1.1. u Svetosavskoj ulici: katastarske parcele
1648, 1649, 1647/1, 1650, 1651 i 1665/1, sve KO Poarevac. Kriterijum zbog kog
se obavezuje izrada urbanistikog projekta je potreba da se zbog planirane
izgradnje formira nova parcela uz reavanje imovinsko pravnih odnosa.
- Urbanistiki projekat u okviru celine B u Branievskoj ulici: katastarske parcele
1681/5, 1681/6, 1681/2, 1681/1, 1681/3, 1729/2, 1729/1, 1728, 1727 i 1726,
sve KO Poarevac. Kriterijum zbog kog se obavezuje izrada urbanistikog
projekta je potreba da se zbog planirane izgradnje podzemne garae formira
nova parcela na javnom zemljitu.
Pri izradi urbanistikih projekata, preparcelaciju izvriti po pravilima iz ovog
plana.
3.5. Pravila za regulaciju i nivelaciju povrina
Regulaciona linija
Regulacionim linijama je razgranien prostor predmetnog plana na povrine u
okviru graevinskog zemljita u javnoj svojini i povrine u okviru graevinskog zemljita
u drugim oblicima svojine, u svemu kao u grafikom prilogu Plan razgranienja na
gradsko graevinsko zemljite u javnoj svojini i drugim oblicima svojine R 1:500, list
broj 4.1.
Objekti zateeni ispred regulacione linije u trenutku izrade plana, ne mogu se
rekonstruisati niti nadziivati, ve se mogu samo investiciono odravati. To podrazumeva
graevinske aktivnosti koje ne smeju rezultirati poveanjem gabarita, spratnosti, visine
ili povrine postojeeg objekta. Sve ostale graevinske aktivnosti na ovakvoj parceli
svode se na prilagoavanje planiranoj regulaciji.
Graevinska linija
Graevinska linija utvrena je ovim planom u odnosu na regulacionu liniju i
predstavlja liniju do koje se gradi objekat (graevinski objekat postavlja se prednjom
fasadom na graevinsku liniju).
Bone i dvorine graevinske linije definisane su u specijalnim sluajevima i
predstavljaju liniju do koje se maksimalno moe graditi i definisane su za prostornu
celinu B1.1..
.................................................................................................................

......................................................................................................................
Visinska regulacija
Visina objekta je rastojanje od nulte kote objekta do kote slemena (za objekte sa
kosim krovom) odnosno do kote venca (za objekte sa ravnim krovom).
Visinska regulacija je definisana oznaenom spratnou, odnosno visinom po
celinama i to kao maksimalna vrednost, gde se jedan nivo rauna sa prosenom
spratnou od 2,6m (spratna visina).
Planom je definisana i maksimalna spratnost do koje je mogue nadzidati
postojee objekte. Definisana spratnost je obavezna za nove objekte.
PLANIRANO REENJE
4. URBANISTIKI USLOVI ZA JAVNE POVRINE
4.1. Uslovi za ureivanje i izgradnju javnih saobraajnih povrina

U skladu sa GP Poarevca 2025 ulice su razvrstane po rangovima:
- primarne ( gradske) saobraajnice i
- sekundarne (interne) saobraanjice
Planira se rekonstrukcija ovih ulica koje su sa punom irinom regulacije u obuhvatu
plana u smislu proirenja postojeih poprenih profila (Svetosavska) i ispravljanja pravca
(Branievska).
Kolovoz je od asfalta izraen iz dva sloja (gornji je habajui). Obraun kolovozne
konstrukcije je za osovinsko optereenje merodavnog vozila od min 115 KN. Materijali i
procedure pri proizvodnji i ugradnji su u svemu prema projektu i tehnikim normativima
i standardima.
Kolovoz se izvodi sa ivinjacima ili ivinim trakama sa strane.
Uz kolovoz se postavlja vertikalna saobraajna signalizacija na propisan nain da ne
ugrozi slobodni profil ija preglednost mora biti obezbeena u svakom trenutku. Znaci se
postavljaju po projektu signalizacije i odravaju u punom broju i vrsti.
Horizontalna signalizacija se takoe postavlja po projektu signalizacije i redovno
odrava.
Sva postavljena saobraajna signalizacija mora da zadovolji propisane standarde to
se dokazuje atestima.
Kolovoz na pravcu dravnog puta je prema projektu dravnog puta odnosno kao i
van naselja.
Saobraajna signalizacija, osim semaforske, na pravcu dravnog puta je u vlasnitvu
JP Putevi Srbije.
Sve izmene u profilu, reimu i semaforizaciji na ulici kojom je i pravac dravnog puta
mogu se planirati i izvoditi samo uz saglasnost upravljaa dravnog puta.
Popreni nagib kolovoza je 2,5% a poduni je minimalno 0,5%.
.................................................................................................................

......................................................................................................................
Saobraajni tokovi unutar zone B planiraju se iskljuivo kao interne pristupne
saobraajnice dvosmernog toka saobraaja, iz razloga vee bezbednosti peaka i dece i
pristupa vozila protivpoarne zatite, hitne pomoi i dr., kao i jednostavnijeg reavanja
saobraajnih tokova unutar bloka i lakeg pristupa javnim saobraajnicama. Ovo daje
mogunost za postavljanje lakih rampi sa identifikacionim karticama koje bi imali stanari
i javne slube. Rezultat takvog reenja je vei procenat zelenih povrina u odnosu na
postojee stanje. Izuzetak ini budui pristupni put (prilazna rampa) prema planiranoj
podzemnoj garai iz ulice Branievske (koji e biti precizno definisan obaveznim
urbanistikim projektom).
Trotoari su posebne povrine namenjene za kretanje peaka. Za ulice ne mogu biti
manje irine od 1,5 m.
Postavljaju sa strane kolovoza od kojeg su odvojeni ivinjacima, izdignuti za 12 cm u
odnosu na kolovoznu povrinu. Ivinjaci su betonski ili kameni dimenzija 24/18 ili 20/18
sa atestima kojim se potvruje usaglaenost sa standardima za ovu vrstu proizvoda.
Na trotoarima je mogue postavljanje urbanog mobilijara (korpe za otpatke, klupe,
ardinjere, zapreke prema kolovozu i sl) uz ouvanje minimalnog profila od 0,9 m.
Mogue je postavljanje i drugih pokretnih ili nepokretnih predmeta sa minimalnim
slobodnim profilom od 1,8 m, tj. mogue je odobriti zakup javne povrine (osim
kolovoza i zelene povrine) pod uslovom da objekti (pokretni ili nepokretni) ne
ugroavaju kretanje peaka i uz ouvanje minimalnog profila od 1,80m.
Mogue je sadnja punktualnog zelenila na trotoarima sa irinom od 2,5 m ili vie.
Na trotoarima se postavljaju i elementi saobraajne signalizacije prema projektu i
tehnikim normativima uz potovanje uslova o ouvanju minimalnog slobodnog profila.
Na peakim prelazima prelaz sa kolovoza na trotoar izvesti sa rampom minimalne
irine 1,8 m, duine min. 0,45 m i sa min. nagibom od 20%. Rampa je posebno i vidno
obeleena.
Trotoar je sa poprenim nagibom od 4% prema kolovozu.
Autobusko stajalite uz kolovoz javnih puteva izvodi se u vidu nia pod sledeim
uslovima:
irina kolovoza je min. 3,0m;
duina stajalita, bez prilaznih traka, je 25,0m (za dva vozila);
sa strane je trotoar irine 3,0m opremljen zatitnom nadstrenicom, vetrobranom

i klupom
4.2. Kretanje peaka i biciklista

Za kretanje peaka kao najugroenijih uesnika u saobraaju uspostavljeni su
koridori rezervisani samo za njih u vidu trotoara od kolovoza odvojenih visokim
ivinjacima (+ 12,0cm od povrine kolovoza).
Za kretanje bicikala nisu izdvojene posebne povrine ve se saobraaj odvija
kolovoznom trakom u uslovima smirenog saobraaja.
Povrinska obrada trotoara moe biti razliita (asfalt koji moe biti i u boji, montane
ploe od razliitog materijala ili druge vrste specijalnog poploavanja).
.................................................................................................................

......................................................................................................................
4.3. Parkiranje
Parkiranje se obavlja na posebno obeleenim povrinama horizontalnim linijama i
oznaenim horizontalnim vertikalnim signalnim znacima.
Obrada povrina moe biti kao i na kolovozu ili sa posebnom obradom. Jedno
parking mesto za upravno parkiranje je dimenzija 2,5x5,0 m. Interna saobraajnica je
irine 5,5 m. Za paralelno parkiranje uz kolovoz parking mesto je dimenzija 2,0x6,0 m a
interna saoraajnica irine 3,5m. Na parkiralitu mora da se obezbedi i vidno obelei
najmanje 1 parking mesto za lica sa invaliditetom ili 1 mesto na svakih 20 vozila (5% od
ukupnog broja parking mesta). Parking mesto za vozilo za lica sa inviliditetom je
dimenzija 3,5x6,0m. Propisno obeleiti ova parking mesta.
Objekat nadzemne garae se fundira na min. 1,5 m iznad NPV koji je na oko
6,0 m od povrine. Objekat je nadzemni sa podzemnom etaom. Dozvoljena spratnost je
Po+P+4+Pk. Potkrovna etaa je dozvoljena prema ul. Moe Pijade ali samo na 25%
povrine dok je ostali deo iskorien za ozelenjenu terasu.
Prilaz vozila je pomou rampi nagiba maksimalno 15% ili liftovima. Za podzemnu
etau data je posebna regulaciona linija.
Na podruju plana obezbeeno je parking prostora za ukupno 404 vozila
(maksimalno). Od ovog broja na javnim povrinama uz kolovoz obezbeeno je 181
parking mesto. Zidanih garaa ima ukupno 42 (za toliki broj vozila).
Planirana je izgradnja dva objekta za parkiranje. Jedan iza trnog centra Novi
dom za oko 71-113 vozila (u zavisnosti od toga koji procenat izvedenog objekta bude
za parkiranje, odnosno komercijalne sadraje). Na delu uz Branievsku ulicu na
slobodnoj povrini mogue je izgradnja podzemnog objekta garae sa jednom etaom,
sa krovnom terasom koja je ozelenjena i uklopljena u ambijent. U ovom objektu
smestie se oko 68 vozila.
Planirati je u potpunosti kao ukopanu. Kota krova garae mora biti u nivou
terena.
Podzemna graevinska linija odredie se naknadno na osnovu geotehnike
dokumentacije za izgradnju podzemne garae i stanja susednih objekata.
Za realizaciju podzemne garae unutar bloka obavezna je izrada urbanistikog
projekta u kojem e se reiti pozicija garae, ulaza/izlaza, rezervnog izlaza i ureivanje
povrine na ravnom krovu.
Parkiranje vozila na parceli novoplaniranih objekata odvija se prema
kriterijumima blie odreenih kroz pravila graenja.
4.4. Uslovi za nesmetano kretanje osoba sa invaliditetom

Pri projektovanju i realizaciji svih objekata primeniti reenja koja e omoguiti
licima sa posebnim potrebama neometano i kontunualno kretanje i pristup u sve
sadraje bloka u skladu sa Pravilnikom o uslovima za planiranje i projektovanje objekata
u vezi sa nesmetanim kretanjem dece, starih, hendikepiranih i invalidnih lica ("Slubeni
glasnik RS", broj 18/97).
.................................................................................................................

......................................................................................................................
Za sakupljanje otpada sastava kunog smea postaviti potreban broj sudova
kontejnera zapremine 1.100 litara, gabarita dim. 1,45 m x 1,37 m x 1,20 m.
Broj novih sudova za smee odrediti prema normativu 1 kontejner na 800 m2
korisne povrine stambenog prostora; i jedan kontejner na 600 m2 korisne povrine
poslovnog prostora.
Locirati sudove u posebno izgraene nie u delu slobodnih povrina (kolovozu ili
trotoaru sa oborenim ivinjakom) ili izgradnjom nia pored poslednjeg parking mesta, sa
betonskom podlogom, ograniavajuim zidovima i oborenim ivinjakom.
Reenje lokacije sudova za smee prikazati u projektu ureivanja slobodnih
povrina.
4.6. Uslovi za ureivanje i izgradnju mree i objekata infrastrukture
Vodovodna mrea
Veza sa postojeom mreom
Po svom visinskom poloaju ovaj vodovod pripada prvoj visinskoj zoni
vodosnabdevanja grada Poarevca vodom.
Shodno uslovima JKP Vodovod i kanalizacija Poarevac, prikljuenje obuhvata
plana na javni vodovod je, praktino, ve izvreno i zadrava se kao takvo.
Trase
Postojei cevovodi
U svim ulicama na granici obuhvata plana, a to su: Moe Pijade, Dositejeva,
Branievska i Knez Miloev venac, trasirane su sekundarne vodovodne mree koje su
izvor napajanja vodom ovog podruja. Izuzev njih, postoje sekundarne vodovodne
mree i u ulici Svetosavskoj, kao i unutar obuhvata plana. Prenici cevovoda na ovoj
lokaciji su DN100 i DN 80 mm ili manji.
Budui cevovodi
Shodno uslovima nadlenog preduzea JKP Vodovod i kanalizacija iz Poarevca,
postojee vodovodne instalacije na ovoj lokaciji su sve od azbest-cementa i potrebno je
izvriti rekonstrukciju istih i zamenu cevnog materijala.
Na pojedinim mikrolokacijama (ugao Svetosavske i Moe Pijade; deo Branievske
ka Knez Miloevom Vencu) predvideti dogradnju vodovodne mree sa ciljem povezivanja
iste u prsten.
Unutar obuhvata Plana, trase vodovodnih instalacija voditi gde god je to mogue
zelenim povrinama, razdelnim trakama, van asvaltnih kolovoza i asvaltnih staza, a po
mogustvu izvan betonskih povrina, trotoara i sl. Na trasi budueg vodovoda predvideti
potrebne objekte ahtove sa vazdunim ventilima, muljnim ispustima, sektorskim
(sekcionim) zatvaraima, vertikalnim i horizontalnim skretanjima, podzemne i nadzemne
.................................................................................................................

......................................................................................................................
protivpoarne hidrante i druge potrebne elemente od bitnog znaaja za funkcionalnost
mree.
Budue cevovode projektovati i graditi u svemu prema zahtevima JKP Vodovod i
kanalizacija kao budueg korisnika, od kvalitetnih, vododrivih, zdravstveno ispravnih
materijala, predvienih za radne pritiske NP 10 bar.
Prikljuci novih objekata vrie se preko mernog instrumenta u vodomernom
oknu. Vodomer i okno moraju biti u skladu sa uslovima nadlenog komunalnog
preduzea.
U pogledu zahtevanih materijala za uline vodovodne cevovode, obavezna je
ugradnja cevi i delova prema zahtevu nadlenog javnog preduzea Vodovod i
kanalizacija, koje su proizvod renomiranog proizvoaa, potpuno vododrive i
vododrivih meusobnih spojeva, odgovarajueg tipa ili klase. Izuzetno, ako nije mogue
na tritu pribaviti zahtevani materijal, postupiti po izboru projektanta.
Kapacitet mree
Dimenzionisanje mree je izvreno na bazi norme potronje po delatnostima, u
skladu sa dostavljenim urbanistikim parametrima, planiranim namenama, podeli na
zone (ili celine), visinom planiranih objekata, poloajem planiranih objekata, koliinom
vode za karakteristine potroae i drugim karakteristikama lokacije, uzimajui u obzir i
koliinu vode potrebnu za gaenje poara u skladu sa propisima, a na bazi poznatih
parametara raspoloivih kapaciteta. Tani prenici e se dobiti ispravnim hidraulikim
dimenzionisanjem proraunom, prilikom izrade investiciono-tehnike dokumentacije u
skladu sa postojeim projektima i uslovima nadlenog komunalnog preduzea.
Sanitarni nadzor i zatita
Obzirom na obuhvat Plana, obavezno je spovoenje mera zatite i sanitarnog
nadzora u svemu prema Zakonu o sanitarnom nadzoru (Sl. glasnik RS, br. 125/2004).
Preliminarni predmer i predraun radova
A. Prethodni radovi
1.1. Izrada potrebne projektne dokumentacije ili
usaglaavanje postojee sa ovim Planom
1.000.000,00 dinara
B. Zamena azbest-cementnih cevovoda

1.2. Rekonstrukcija postojeih mrea javnog
vodovoda i zamena azbestnih cevi
DN100 L=300,0 m x 6.000,00
DN80
L=530,0 m x 5.500,00
1.800.000,00 dinara
2.915.000,00 dinara
1.3. Prevezivanje postojeih prikljuaka na

rekonstruisane cevovode prema uslovima
JKP Vodovod i kanalizacija Poarevac sa
potrebnim iskljuenjima blindiranjem
1.000.000,00 dinara
.................................................................................................................

......................................................................................................................
C. Dogradnja mree
1.4. Dogradnja mree DN80 mm radi
povezivanja mree u prsten
L=100,0 m x 5.500,00
UKUPNO:
550.000,00 dinara
7.265.000,00 dinara
Cena je bez PDV !
Fekalna kanalizacija
Trase
Postojei cevovodi fekalne kanalizacije
Sistem kanalisanja u Poarevcu je separacioni, poseban za fekalnu, a poseban za
kinu kanalizaciju.
Podruje koje obuhvata ovaj plan je pokriveno mreom fekalne kanalizacije.
Ova mrea fekalne kanalizacije kao takva se zadrava u celosti.
Budui cevovodi fekalne kanalizacije
Prikljuenje buduih korisnika na mreu fekalne kanalizacije vrie se iskljuivo
preko revizionih okana, a tamo gde istih nema, vrie se formiranje novih revizionih
okana. Izuzetno, prikljuak izvriti na kanalizacioni cevovod na strukom propisani nain.
U pogledu zahtevanih materijala za uline kanalizacione cevovode, obavezna je
ugradnja cevi i delova za ulinu kanalizaciju od neomekanog PVC-a, koje su proizvod
renomiranog proizvoaa, potpuno vododrive i vododrivih meusobnih spojeva, klase
obodne krutosti (vrstoa prstena) SN8 KN/m. Izuzetno, mogu se ugraivati cevi nie
klase, SN4, ako se proraunom na temeni pritisak dokae mogunost njihove ugradnje u
odnosu na konkretne uslove na terenu. U sluaju da odgovarajui materijal ne postoji na
tritu, izbor prepustiti projektantu.
Od buduih kolektora fekalne kanalizacije, planira se izgradnja glavnog fekalnog
kolektora u ulici Knez Miloev venac, koji se moe, po potrebi, iskoristiti za rastereenje
postojeih kolektora ili preusmeravanje toka fekalne kanalizacije sa ovog podruja, a sve
kroz izradu neophodne investiciono-tehnike dokumentacije.
Objekti na trasi fekalne kanalizacije
Obzirom na namenu, zahteva se apsolutna vodonepropusnost spojeva, kako
izmeu revizionih okana i kanalizacionih cevi, tako i spojeva samih cevi, kao i kunih
prikljuaka. Iz tog razloga, reviziona okna na trasi predvideti od odgovarajueg
kanalizacionog materijala koji ispunjava postavljene zahteve. Reviziona okna moraju
imati konus, prsten i dno ahta.
.................................................................................................................

......................................................................................................................
Kapacitet mree
Dimenzionisanje mree je izvreno na bazi norme potronje po delatnostima, u
skladu sa dostavljenim urbanistikim parametrima, planiranim namenama, podeli na
zone (ili celine), koliinom vode za karakteristine potroae i drugim karakteristikama
lokacije, a na bazi poznatih parametara raspoloivih kapaciteta. Obzirom da je ovde re
o veoma malim koliinama otpadne fekalne vode, kao minimalni prenik usvaja se ND
250 mm, a padovi u rasponu od minimalno do maksimalno dozvoljenih za odabranu
vrstu materijala. Tani prenici e se dobiti ispravnim hidraulikim dimenzionisanjem
proraunom, prilikom izrade investiciono-tehnike dokumentacije, u skladu sa postojeim
projektima i uslovima nadlenog komunalnog preduzea za poslove fekalne kanalizacije.
U principu, na ovoj lokaciji nee biti znaajnijih izmena ili izgradnje fekalne
kanalizacije, jer je podruje pokriveno mreom u celosti, a ista se kao takva zadrava u
celosti, te je od graevinskih zahvata predviena samo sanacija rekonstrukcija
pojedinih kolektora, ili njihovo izmetanje u skladu sa buduom namenom povrina.
Sanitarni nadzor
Zarad zatite podzemlja od zagaenja, od znaaja je pravilan izbor i montaa
kanalizacionog materijala u svemu prema standardima, normativima, propisima i
uputstvu proizvoaa, kao i primena propisanih mera sanitarne zatite.
Kvalitet otpadne vode koja se iz pogona uputa u uline kanale mora biti
usklaen sa Pravilnikom o sanitarno-tehnikim uslovima za uputanje otpadnih voda u
javnu kanalizaciju (Sl. Glasnik optine Poarevac br. 6/91).

2.1. Rekonstrukcija dela mree fekalne kanalizacije
sa pripadajuim objektima
L=300 m x 12.000,00
3.600.000,00 dinara
2.2. Izmetanje dela mree fekalne kanalizacije

L=100 m x 12.000,00
UKUPNO:
1.200.000,00 dinara
4.800.000,00 dinara
Cena je bez PDV !
.................................................................................................................

......................................................................................................................
Kina kanalizacija
Trase kinih kanala
Postojei cevovodi kine kanalizacije
Sistem kanalisanja u Poarevcu je separacioni, poseban za fekalnu, a poseban za
kinu kanalizaciju.
U tom smislu, atmosferska voda ne sme se uvoditi u fekalnu kanalizaciju, to je
zabranjeno odgovarajuom optinskom Odlukom o vodovodu i kanalizaciji (Sl. glasnik
optine Poarevac br. 2/2000).
Na ovoj lokaciji postoji kina kanalizacija u obodnim ulicama. Postoji izraen
Glavni projekat kinog kolektora u ulici Knez Miloev venac, a u planu je i izgradnja ovog
kolektora.
Budui cevovodi kine kanalizacije
U pogledu zahtevanih materijala za uline kanalizacione cevovode, obavezna je
ugradnja cevi i delova za ulinu kanalizaciju od neomekanog PVC-a, a za vee prenike
koristiti drugu vrstu plastinih materijala (npr. korugovane kanalizacione cevi) ili
armirano-betonske prefabrikovane cevi. Cevi moraju biti potpuno vododrive i
vododrivih meusobnih spojeva, klase obodne krutosti (vrstoa prstena) SN8 KN/m.
Izuzetno, mogu se ugraivati cevi nie klase, SN4, ako se proraunom na temeni pritisak
dokae mogunost njihove ugradnje u odnosu na konkretne uslove na terenu. aht
poklopci i slivnike reetke moraju biti odabrani u skladu sa oekivanim saobraajnim
optereenjem, po mogustvu sa visokim ramom, radi boljeg ankerisanja u betonsku
plou. U sluaju da odgovarajui materijal ne postoji na tritu, izbor prepustiti
projektantu.
Slivnike veze moraju zadovoljavati iste tehnike uslove kao i kanalizacione cevi.
Prikljuenje slivnika ili korisnika mora se vriti na reviziona okna, izuzetno na
kanalizacioni cevovod i to iskljuivo na propisan nain, a u skladu sa uslovima nadlenog
komunalnog preduzea.
U ulici Svetosavskoj potrebno je produiti postojei kini kolektor, a ukoliko je
unutar obuhvata plana potrebno dograditi kinu kanalizaciju, projektnom
dokumentacijom ovaj problem reavati lokalno ili sa prikljukom na obodne kanale u
ulicama Dositejeva, Svetosavska, Branievska, Knez Miloev venac ili Moe Pijade.
Objekti na trasi kine kanalizacije
Reviziona okna moraju imati konus, prsten i dno ahta.
Pre uputanja kinice u javnu kinu kanalzaciju, u zavisnosti od uslova uputanja
(sa zauljenih povrina ili tehniko-tehnolokih platoa ili objekata), mora se vriti
predtretman otpadne atmosferske vode. Osnovni objekti predtretmana su: talonici,
separatori masti, ulja i lakih tenosti, peskolovi i sl. Kod predtretmana atmosferske vode
vae isti uslovi kao i za fekalnu kanalizaciju.
Slivnici moraju biti tipa bubanj slivnik, minimalnog prenika 450 mm. Slivnik
mora biti proizvod istog proizvoaa kao cevni i materijal za reviziona okna, ili
kompatibilan sa njim.
.................................................................................................................

......................................................................................................................
U sluaju da nije mogue dreniranje podruja zacevljenim kanalima,
odvodnjavanje vriti povrinskim objektima tipa rigola, povrinskih kanala i na druge
pogodne naine, u svemu prema propisima i pravilu struke. Pre uputanja vode iz ovih
objekata u cevne kanale, predvideti kao minimum mera predostronosti odgovarajue
komunalne objekte tipa talonika i dr., u skladu sa gradskim odlukama i vaeim
propisima.
Kapacitet mree
Zadravaju se postojee instalacije, a moe se koristiti i projektovani kini
kolektor u ulici Knez Miloev venac, kako za potrebe uliva ulica iz obuhvata plana ili u
smislu rastereenja postojeih kinih kolektora.
Tani prenici e se dobiti ispravnim hidraulikim dimenzionisanjem prilikom
izrade investiciono-tehnike dokumentacije u skladu sa postojeim projektima i uslovima
nadlenog komunalnog preduzea, sa pravcem uliva u postojee ili projektovane kine
kolektore.
2.1. ienje postojee kine kanalizacije
raznih prenika, sa pripadajuim objektima
L=300,0 m x 5.000,00
2.2. Dogradnja kine kanalizacije
L=100,0 m x 15.000,00
UKUPNO:
1.500.000,00 dinara
1.500.000,00 dinara
3.000.000,00 dinara
Cena je bez PDV !
Pravila izgradnje za objekte komunalne infrastrukture

Vodovod i kanalizacija se moraju trasirati tako:
- da ne ugroavaju postojee i planirane objekte, kao i planirane namene korienja
zemljita,
- da se podzemni prostor i graevinska povrina racionalno koriste,
- da se potuju propisi koji se odnose na druge infrastrukture,
- da se vodi rauna o geolokim osobinama tla i podzemnim vodama.
Vodovod trasirati jednom stranom kolovoza, suprotnoj od fekalne kanalizacije, na
odstojanju 1,0m od ivinjaka.
Atmosfersku kanalizaciju trasirati osovinom kolovoza (ili izuzetno zbog postojeih
instalacija jednom stranom kolovoza na odstojanju 1,0 od ivinjaka, a u tom sluaju
fekalna kanalizacija se trasira osovinom kolovoza).
Horizontalno rastojanje izmeu vodovodnih i kanalizacionih cevi i zgrada,
drvoreda i drugih zateenih objekata ne sme biti manja od 1,5m. Rastojanje vodovodnih
cevi od ostalih instalacija (gasovod, toplovod, elektro i telefonski kablovi) pri ukrtanju
ne sme biti manje od 0,5m.
.................................................................................................................

......................................................................................................................
Teiti da vodovodne cevi budu iznad kanalizacionih, a ispod elektrinih kablova
pri ukrtanju.
Minimalna dubina ukopavanja cevi vodovoda i kanalizacije je 1,0m od vrha cevi
do kote terena, a padovi prema tehnikim propisima u zavisnosti od prenika cevi.
Za odvoenje atmosferske vode sa povrine ulica i trgova, postavljaju se ulini
slivnici sa talonicima. Maksimalno rastojanje slivnika je 50mm (za male padove
saobraajnica), odnosno 30m za saobraajnice sa velikim nagibima. Isputanje
atmosferske vode u recipijent vri se obavezno ugradnjom ustave (eblji poklopac) na
ispustu, da bi se spreilo plavljenje uzvodnih naselja.
Na kanalizacionoj mrei kod svakog ravanja, promene pravca u horizontalnom i
vertikalnom smislu, promene prenika cevi, kao i na pravim deonicama na priblinom
rastojanju od 160m, postavljaju se revizioni silazi.
Zabranjena je izgradnja objekata i saenje zasada nad razvodnom mreom
vodovoda ili kanalizacije.
Vodomer mora biti smeten u posebno izgraeni aht i ispunjavati propisane
standarde, tehnike normative i norme kvaliteta, a postavlja se mah 2,0m od
regulacione linije.
Kod projektovanja i izgradnje, obavezno je potovanje i primena svih vaeih
tehnikih propisa i normativa iz ove oblasti.
Svi komunalni objekti moraju biti projektovani prema vaeim optinskim i
gradskim odlukama, vaeim zakonskim propisima, standardima i normativima koji se
primenjuju kod ove vrste objekata, te uslovima nadlenog komunalnog preduzea.
Svi preliminarni prorauni, kao i predraunska vrednost objekata, moraju se
proveriti kroz izradu investiciono-tehnike dokumentacije, tj. kroz izradu odgovarajuih
Idejnih i Glavnih projekata.
U grafikom delu prikazane su trase, kapaciteti, koridori o ostali bitni elemnti za
javni vodovod, fekalnu kanalizaciju i kinu kanalizaciju budue izgradnje.
Gde god je mogue, koristiti postojee komunalne objekte, uz prethodnu proveru
njihove raspoloivosti u smislu kvaliteta samih objekata i njihovog kapaciteta.
Potovati iznete preporuke kod izbora vrste materijala, primene standarda i
propisa, kao i preporuke projektanta.
Elektroenergetska mrea
U analizi razvoja, za podruje Poarevca razmatrane su tri varijante razvoja
mree 110 kV i 35 kV.
Bez obzira koja e varijanta biti usvojena, moe se pristupiti realizaciji reenja
koja su ista u svim varijantama, a koja bi znatno popravila stanje u mrei 35 kV i 10 kV
na podruju Poarevca i Kostolca, kao i doprinela poveanju sigurnosti napajanja
potroaa.
Javna rasveta ima isti znaaj , kao i ostali elementi saobraaja. To se odnosi na
osvetljenje puteva, ulica, raskrsnica, peakih prelaza, etalita, parkova, skulptura i
objekata od posebnog znaaja, a naroito nepokretnih kulturnih dobara. U narednom
periodu neophodna je izrada master planova javne rasveta u skladu sa propisima
Evropske Unije.
Elektroenergetsko stanje na datom obuhvatu je povoljno. Mrea je ureena.
.................................................................................................................

......................................................................................................................
Postojee sranje
Distributivne trafo stanice su tipa MBTS-montano betonske. Njihove lokacije su
dobre. Pristupane su a i ne ometaju svakodnevnu komunikaciju. Sa energetskog
aspekta one su ravnomerno rasporeene. Podela optereenja je takoe ravnomerna.
Nema velikih udaljenosti od trafo stanica do potroaa, tako da ne postoji pad napona, tj
kvalitet snabdevanja je visok.
Mrea instalacija je u najveem broju kablovska-podzemno. Saobraajnice i stambeni
blokovi su iz tog razloga neoptereeni stubovima i rasponima.Statistiki gledano, mali
broj intervencija pokazuje da je presek, kvalitet i nain polaganja kablovske mree
kvalitetno odraen.
Planirano stanje
Na oslovu analize lokalne ED, a prema grafikom prikazu u prilogu mogu se
sagledati planirani radovi i to:
- Postavljanje nove kablovske instalacije u delu ulica Dositejeve i Svetosavske. Napajane
bi se izvelo iz TS Novi Dom. Ovim radovima bi se obezbedilo kavlitetno snabdevanje
potroaa postojeih i planiranih na potezu ogranienim tim delovima ulica. Izvoenje tih
instalcija bi stvorilo dodatnu rezervu snage za nove objekte. Takoe bi se deo
Svetosavske ulice rasteretio postojee vazdune mree. Kablovi bi se poloili podzemno,
to bi stvorilo efikasniju irinu ulice kao saobraajnice.
- Planirano je proirenje mree izvodom iz TS irovni venac. Mrea bi obuhvatila deo
ulica, tj ugao Svetosavske i Branievske. Ovom mreom bie prikljuen postojei objekat
kolektivnog stanovanja i planirani objekti, takoe kolektivnog stanovanja u ulicama
Branievskoj i u ulici Svetosavskoj. Takoe bi se rasteretila mrea koja napaja potroae
u ulici Branievskoj a iz TS Branievska. Krak navedenog izvoda omoguie i
rekonstrukciju napajanja objekata individualnog stanovanja lociranih u delu izmeu ulice
Branievske I stanbenog bloka Lamela
- Planirana izgradnja nove MBTS 10/0,,4 kV a na lokaciji ugla Branievske i K.M. Venac.
Svrha izgradnje nove TS je rastereenje postojee mree, stvaranje rezerve elektrine
snage za budue potroae, i kao najznaajnije stvaranje prstena povezanosti
postojeih Ts-a na 10kV nom nivou to poveava pouzdanost sistemau sluaju ispada.
Postojea i planirana mrea svojim poloajem zadovoljava uslove sa aspekta poloaja,
dubine polaganje i udaljenosti kablovske mree u odnosu na druge instalacije.
Pravila gradnje
Trasa kabla se bira tako da ispunjava optimalne tehnoloke i ekonomske uslove.
-Zbog ogranienog prostora u ovom visoko urbanizovanom prostoru, preporuuje se
paralelno voenje elektro i drugih instalacija sa podelom prostora na zone. irina
pojedinih zona zavisi od raspoloivog prostora. Po potrebi pojedine magistralne
instalacije mogu da se vode i u kolovozu.
-Uobiajena irina zone za energetske kablove je 0,7m. irina ostalih instalacija zavisi od
kapaciteta istih
-Preporuuje se da se podela zona za pojedine instalacije odredi sa obe strane ulice
-U okviru raspoloive zone energetski kablovi se polau po irini i dubini. Polaganje
energetskih kablova paralelno sa zidom ili temeljom zgrade vri se na minimalnom
rastojanju od 0,3m.
.................................................................................................................

......................................................................................................................
-Energetski kablovi se polau runo ili pomou mehanizacije. Pri polaganju kablova
moraju se planirati preporueni poluprenici krivina. Normalne dubine ukopavanja 1 i
10kV kablova je 0,8m.
TT instalacije
Na podruju obuhvaenim GP Poarevac locirana je digitalna vorna telefonska
centrala koja pripada mrenoj grupi 012, Poarevac.
Planirana je rekonstrukcija kablovskog podruja broj 16 koja e obuhvatiti reon
izmeu ulica Knez Miloev venac i Kosovske. Ova rekonstrukcija moe uslediti tek nakon
putanja u rad ATC ,,Luiki put''.
Toplovodna mrea i postrojenja

Pravila ureenja
Sistem daljinskog grejanja
Na osnovu postojee tehnike dokumentacije i uslova koji e se izdati od strane
nadlenog distributera toplotne energije JP Toplifikacija Poarevac, svi objekti koji su
predvieni za gradnju na posmatranom podruju Plana detaljne regulacije prikljuuju se
na toplifikacioni sistem-sistem daljinskog grejanja.
Prikljuenje objekata obavlja se u skladu sa vaeim Zakonom o energetici, kao i
gradskom Odlukom o uslovima i nainu snabdevanja toplotnom energijom. Ovom
odlukom propisuju se: uslovi i nain sigurnog i kvalitetnog snabdevanja toplotnom
energijom koja se korist za grejanje stambenog i poslovnog prostora i pripremu
potrone tople vode, uslovi i nain pruanja energetskih usluga kao i meusobni odnosi
izmeu energetskih subjekata i kupaca toplotne energije. Ovom odlukom se takoe
odreuje nain donoenja i nadlenosti za donoenje pojedinanih akata kao to su:
tarifni sistemi za odreivanje cena toplotne energije i energetskih usluga, odluke o
cenama toplotne energije i energetskih usluga, pravila o radu distributivnog sistema kao
i planovi razvoja sistema daljinskog grejanja.
Snabdevanje toplotnom energijom zasniva se na racionalnosti korienja energije
i goriva i zatiti ivotne sredine.
Ovom odlukom se naroito ureuju:
- planiranje i razvoj sistema daljinskog grejanja,
- meusobni odnosi izmeu energetskog subjekta i kupca toplotne energije,
- vlasnika razgranienja i nadlenosti za izgradnju i odravanje sistema daljinskog
grejanja i toplotne opreme kupca,
- uslovi i nain izdavanja odobrenja za prikljuenje,
- izgradnja prikljunog toplovoda i toplotne podstanice,
- prikljuenje na toplovodnu mreu,
- poetak isporuke toplotne energije,
- sklapanje ugovora o snabdevanju toplotnom energijom,
- evidencija kupaca,
- snabdevanje i kvalitet isporuene toplotne energije,
- merno mesto, merni ureaji i utvrivanje isporuene koliina toplotne energije,
.................................................................................................................

......................................................................................................................
- nadlenosti za donoenje tarifnih sistema i odreivanja cena toplotne energije i
usluga,
- reklamacije na isporuenu toplotnu energiju,
- neovlaeno korienje toplotne energije,
- obustavu isporuke toplotne energije,
- obaveze energetskog subjekta i kupca, te nadzor, kaznene i prelazne i zavrne
odredbe.
Grafikom dokumentacijom u prilogu, na posmatranom podruju Plana detaljne
regulacije dato je postojee stanje toplifikacione mree i toplopredajnih stanica, kao i
nain prikljuenja svih buduih planiranih objekata, ukljuujui i potrebne rekonstrukcije
dela primarne mree.
Predmetno podruje sa tri izgraene zonske tolopredajne stanice, pripada zoni
magistralnog primarnog kraka tzv. elezniki krak prenika 219,1/5,9 mm koji je
poloen u ulicama Radomira Milenia Rusa, Branievska i Svetosavska. U pitanju su
sledee toplopredajne stanice:
- TPS Lamela 2 kapaciteta 3.000 kW;
- TPS TC Novi dom kapaciteta 750 kW;
- TPS Branievska 15 kapaciteta 2.500 kW.
Svi postojei stambeno-poslovni objekti, osim pojedinih postojeih individualnih
objekata ije se ruenje planira, prikljueni su sekundarnim razvodom na jednu od
postojeih toplopredajnih stanica. Toplotne podstanice su dimenzija standardizovanih
prema tehnikim propisima JP "Toplifikacija i smetene su u podrumskim prostorijama
postojeih stambeno-poslovnih objekata.
Shodno urbanistikim parametrima datih ovim planom, izvrena je analiza toplotnog
konzuma za postojee i planirane povrine, koja je posluila za dimenzionisanje
sekundarne i primarne cevne mree i proveru
instalisanih kapaciteta toplotnih
podstanica.
Za planirane objekte na potezu izmeu Dositejeve i Svetosavske ulice (garaa sa
stambeno-poslovnim delom procenjene snage toplotnih instalacija od 170 kW), kao i u
Svetosavskoj ulici (stambeno-poslovni objekat procenjene snage toplotnih instalacija od
200 kW), postaji rezerva u snazi kako u postojeim toplotnim stanicama, tako i u
sekundarnim razvodnim mreama.
Stambeno-poslovni objekat na uglu ulica Svetosavske i Branievske ija je izgradnja
u toku (procenjene snage toplotnih instalacija od 350 kW), kao i planirani objekat u
njegovom nastavku u Branievskoj ulici (procenjene snage toplotnih instalacija od
300 kW) prikljuuju se na primarni sistem, svaki sa svojom toplopredajnom stanicom.
Toplotne podstanice su dimenzija standardizovanih prema tehnikim propisima JP
"Toplifikacija, opremljene prikljukom na elektrodistributivnu mreu i smetaju su u
podrumske prostorije predmetnih objekata.
Pravila graenja
Primarna toplovodna mrea
Prilikom dimenzionisanja prenika cevovoda primarne mree polazi se od analize
toplotnog konzuma postojeih objekata, dok su snage buduih objekata predvienih
Planom detaljne regulacije uraene na osnovu procene.
.................................................................................................................

......................................................................................................................
Dimenzionisanje primarne mree (izbor prenika) vri se u zavisnosti od toplotne
snage koju je potrebno preneti mreom kao i na osnovu preporuenih brzina u mrei.
Izbor debljine zida cevovoda i kvaliteta materijala je u skladu sa pritiscima i
temperaturama koji vladaju u sistemu i standardnim debljinama cevi koje se mogu nai
na naem tritu. Cevovod se izvodi od predizolovanih cevi za razvod vrele vode
temperature do 130C i pritiska do 16 bar, izraenih, ispitanih i obeleenih u skladu sa
SRPS EN 253:2005, sainjenih od : 1 - radne, eline beavne cevi kvaliteta P235GH,
tehnikih uslova izrade i isporuke u skladu sa SRPS EN 10216-2:2007, mera i podune
mase u skladu sa SRPS EN 10220:2005, sa krajevima cevi pripremljenim za zavarivanje
u skladu sa SRPS ISO 6761:2004 ; 2 - toplotne izolacije od poliuretanske tvrde pene
srednje gustine 80 kg/m ; 3 - oblone, crno obojene polietilenske cevi, najmanje
gustine 940 kg/m ; 4 - dvoinog sistema za dojavu curenja, sainjenog od signalne i
alarmne bakarne ice prenika 1 mm izraenih i ispitanih u skladu sa SRPS EN
13602:2008, u dve razliite boje.
Prilikom projektovanja voditi rauna da se termike dilatacije samokompenziraju
povoljnom geometrijom trase gde god je to mogue.
Cevi se postavljaju u rov prosene dubine izmedju 0,8 i 1 m, to je uslovljeno
ostalim podzemnim instalacijama, saobraajnicama i konfiguracijom terena. Cevi se
postavljaju u sitnom pesku sa debljinom sloja 10 cm ispod i iznad cevi. Pre polaganja
cevi u rov dno rova se nasipa utim peskom granulacije 0-8 mm prosene debljine
10 cm. Po postavljanju, spajanju, ispitivanju i izolaciji spojnih mesta, cevi se zatrpavaju
utim peskom iste granulacije u visini od 10 cm iznag gornje ivice cevovoda. Pesak se
nabija gaenjem. Posebno treba voditi rauna o osnom rastojanju izmeu cevi zbog
naina kompenzacije i eventualnih kasnijin intervencija. Kompletan rov od utog peska
do kote terena zatrpava se zemljom iz iskopa a na mestima prelaska ispod puta
ljunkom prirodne granulacije.
Uspon i pad cevovoda izvodi se prema konfiguraciji terena pri emu se maksimalno
treba potovati da uspon cevovoda bude prema TPS-u tako da se odvazduenje vri na
odzrano-odmuljnim sudovima na ulasku u TPS, a pranjenje u prikljunim komorama.
Primarna toplovodna mrea
Toplopredajna stanica (TPS) slui za zagrevanje vode "sekundarnog" kruga koja se
razvodi po grejnim telima graevinskih objekata. Zagrevanje vode "sekundara" se
ostvaruje preko instalisanih izmenjivaa toplote "voda-voda" vrelom vodom iz primarnog
kruga.
Parametri vode su sledei:
Primar - t=130/75S, PN=16 bar
Sekundar - t=70/90S, PN= 6 bar
Oprema TPS-a se smeta u podrumske prostorije objekata koji se prikljuuju.
Tehnologija rada toplo-predajne stanice: hvata neistoa na napojnim cevovodu
odstranjuje eventualne estice neistoe koje mogu izazvati kvar na opremi u podstanici.
Regulatorom pritiska se pritisak fluida dovodi na eljenu vrednost. U izmenjivau toplote
se vri razmnena toplotne enrgije sa sekundarnim fluidom indirektnim putem (fluidi iz
ova dva sistema se ne meaju, ve se razmena toplotne energije vri opstrujavanjem
hladnijeg fluida (sekundarni sistem) oko cevi kroz koje protie topliji fluid (primarni
sistem)). eljeni protok se ostvaruje prolaznim elektromotornim regulacionim ventilom
.................................................................................................................

......................................................................................................................
koji se nalazi na povratnoj grani primarnog sistema. Opseg nominalnog diferencijalnog
pritiska za rad regulacionog ventila se ostvaruje diferencijalnim regulatorom pritiska koji
radi bez pomone energije. Na ovaj nain se ostvaruju uslovi za nominalan radni reim
regulacionog ventila. Merenjem protoka i razlike u temperaturi primarnog fluida na ulazu
i izlazu iz izmenjivaa, raunskom jedinicom se odreuje predata koliina toplotne
energije. Rashlaeni fluid se kroz hvata neistoa (gde se odstranjuju eventualne
estice iz ureaja i opreme u podstanici) i povratnom granom vrelovoda struji do
energane.
Temperatura fluida u primarnom sistemu se kliza prema zadatom kliznom
dijagramu u energani (kvalitativna regulacija) a dodatna regulacija eljene temperature
fluida u sekundarnom sistemu se ostvaruje promenom protoka u primarnom delu
podstanice (kvantitativna regulacija), dejstvom regulatora na izvrni organ tj. prolazni
elektromotorni ventil. eljena temperatura sekundarnog fluida je u funkciji spoljne
temperature, doba dana i dana u nedelji, a zadaje se kao program rada regulatora.
Reim rada pupi se takoe zadaje programski. Digitalni regulator je opremljen:
senzorima za merenje spoljne temperature, napojnih i povratnih temperatura,
manometarskog pritiska primarnog i sekundarnog fluida, prostorijke temperature i
protoka fluida u primarnom sistemu, davaima signala poloaja ulaznih vrata i pojave
vode u podstanici. Kablovskom mreom regulator je povezan sa PC raunarom u
dispeerskom centru gde se vri akvizicija podataka i nadzor nad radom instalacije.
Prilikom dimenzionisanja prenika cevovoda primarne mree polazi se od analize
toplotnog konzuma postojeih objekata, dok su snage buduih objekata predvienih
Planom detaljne regulacije uraene na osnovu procene.
Sekundarna toplovodna mrea
Prilikom dimenzionisanja prenika cevovoda sekundarne mree polazi se od
procene snage buduih objekata predvienih Planom detaljne regulacije.
Dimenzionisanje sekundarne mree (izbor prenika) vri se u zavisnosti od toplotne
snage koju je potrebno preneti mreom kao i na osnovu preporuenih brzina u mrei.
Izbor debljine zida cevovoda i kvaliteta materijala je u skladu sa pritiscima i
temperaturama koji vladaju u sistemu i standardnim debljinama cevi koje se mogu nai
na naem tritu. Cevovod se izvodi od predizolovanih cevi za razvod vrele vode
temperature do 90C i pritiska do 6 bar, izraenih, ispitanih i obeleenih u skladu sa
SRPS EN 253:2005, sainjenih od : 1 - radne, eline beavne cevi kvaliteta P235GH,
tehnikih uslova izrade i isporuke u skladu sa SRPS EN 10216-2:2007, mera i podune
mase u skladu sa SRPS EN 10220:2005, sa krajevima cevi pripremljenim za zavarivanje
u skladu sa SRPS ISO 6761:2004 ; 2 - toplotne izolacije od poliuretanske tvrde pene
srednje gustine 80 kg/m ; 3 - oblone, crno obojene polietilenske cevi, najmanje
gustine 940 kg/m ; 4 - dvoinog sistema za dojavu curenja, sainjenog od signalne i
alarmne bakarne ice prenika 1 mm izraenih i ispitanih u skladu sa SRPS EN
13602:2008, u dve razliite boje.
Prilikom projektovanja voditi rauna da se termike dilatacije samokompenziraju
povoljnom geometrijom trase gde god je to mogue.
Cevi se postavljaju u rov prosene dubine izmedju 0,8 i 1 m, to je uslovljeno ostalim
podzemnim instalacijama, saobraajnicama i konfiguracijom terena. Cevi se postavljaju
u sitnom pesku sa debljinom sloja 10 cm ispod i iznad cevi. Pre polaganja cevi u rov dno
.................................................................................................................

......................................................................................................................
rova se nasipa utim peskom granulacije 0-8 mm prosene debljine 10 cm. Po
postavljanju, spajanju, ispitivanju i izolaciji spojnih mesta, cevi se zatrpavaju utim
peskom iste granulacije u visini od 10 cm iznag gornje ivice cevovoda. Pesak se nabija
gaenjem. Posebno treba voditi rauna o osnom rastojanju izmeu cevi zbog naina
kompenzacije i eventualnih kasnijin intervencija. Kompletan rov od utog peska do kote
terena zatrpava se zemljom iz iskopa a na mestima prelaska ispod puta ljunkom
prirodne granulacije.
Uspon i pad cevovoda izvodi se prema konfiguraciji terena pri emu se
maksimalno treba potovati da pad cevovoda bude prema TPS-u tako da se
odvazduenje vri na odzranim sudiima na vrhu vertikala, a pranjenje u TPS.
Za prolaze cevovoda kroz zidove TPS-a i objekata postavljaju su elementi za prolaz
predizolovanih cevi kroz zid.
Uspon i pad cevovoda izvodi se prema konfiguraciji terena pri emu se
maksimalno treba potovati da uspon cevovoda bude prema TPS-u tako da se
odvazduenje vri na odzrano-odmuljnim sudovima na ulasku u TPS, a pranjenje u
prikljunim komorama.
Radovi na
ureenju
jevnog
graevinskog
zemljita
Primarni
toplovod
Primarni
toplovod
Toplopreajne
stanice
Sekundarni
toplovod
Sekundarni
toplovod
Vrsta
Jedin
Intervencija
ica
Rekonstr Novo
mere ukcija
Ukupna
koliina
Cene u
evrima
Trokovi
139,74,0/
2253,5
76,12,9/
1403,0
Mini zonska
TPS
88,93,2/
1603,0
88,93,2
150
90
13500
150
100
100
45
4500
kom
5000
10000
50
50
30
1500
100
100
55
5500
4.7. Uslovi za ureivanje javnih zelenih povrina

Slobodno zelenilo unutar graevinskih parcela (za javnu upotrebu)
U obuhvatu plana postoje drvoredi, naseljski park, zelene povrine unutar bloka i
zatitno zelenilo du saobraajnica, koje proima i dopunjuje osnovne namene, a
istovremeno poboljava ukupne mikroklimatske uslove bloka, ali generalno, treba
obratiti panju na unapreenje ureenja, opremanja, korienje i odravanje i po
mogustvu njihovog proirenja.
.................................................................................................................

......................................................................................................................
U cilju ouvanja i unapreenja zelenih povrina, maksimalno zatititi i sauvati
postojee ureene zelene povrine i zasade kvalitetne vegetacije u naseljskom parku i
du ulica Moe Pijade i Branievske.
U okviru javnih zelenih povrina nije dozvoljena izgradnja ni postavljanje
montanih ili stalnih objekata.
Postojee ulino zelenilo koji predstavlja kvalitetan dendroloki materijal se
planira zadrati i sauvati adekvatnim merama zatite i odravanja, a popunu i
nastavljanje drvoreda u istoj ulici potrebno je vriti istom vrstom drvea kako bi drvored
inio jedinstvenu estetsku celinu.
Na svim slobodnim povrinama se podie travnjak.
U delu namenjenom vieporodinom stanovanju, neophodno je obezbediti
minimalno 20% zelene povrine, u okviru kojih treba obezbediti prostore za miran
odmor, izgraena deija igralita i travnjake za igru i odmor.
Blokovsko zelenilo se formira unutar oformljenih blokova. Podizanje ove vrste
zelenila treba da je u funkciji korisnika. Visoka stabla se ne mogu postaviti ka objektima
blie od obeleene graevinske linije visokih stabala.
Izmeu blokova zgrada koristiti nie drvee ili iblje i kuglaste forme.
Na ulazu u blokove formirati po mogunosti dekorativne vrste. Za oplemenjivanje
prostora zelenilom mogu se koristiti i ardinjere, pojedinane i grupne saksije...
Za sve vrste i povrine zelenila voditi rauna o konstantnom odravanju i
obnavnjanju zelenog fonda.
Park
Postojea ozelenjena povrina na uglu ulica Moe Pijade i Knez Miloev venac
namenjena je okupljanju i odmoru stanovnika bloka. Na ovom prostoru zasnovan je fond
veoma kvalitetne dendroflore, visoke bioloke i estetske vrednosti, te se u potpunosti
zadrava.
Peake komunikacije
Du postojeih i novih peakih komunikacija formirati obostrani drvored, pri
emu obratiti panju na graevinsku liniju visokih stabala koja titi objekte od kronja
istih (grafiki prilog Regulacioni plan sa podelom na prostorne celine R 1:500, list broj
6).
Ozelenjavanje parking povrina

Na parking povrinama predvideti zastor od betonskih raster elemenata sa
zatravljenim spojnicama.
Za zasenu parking mesta primeniti rasadniki odnegovane sadnice visokih liara
koje se odlikuju gustom kronjom i otpornou na uslove sredine, posebno na izduvne
gasove i prainu.
.................................................................................................................

......................................................................................................................
Skver
Skver je manja zelena povrina javnog korienja, koji je namenjen
kratkotrajnom odmoru stanovnika i dekorativnom oformljenju gradskog trga, ulica i
javnih objekata.
Prema smernicama Generalnog plana koji preporuuje formiranje zelenila u
zonama stanovanja (blokovima), radi poveanja kvaliteta stanovanja i zatite ivotne
sredine, kao i radi oplemenjavanja prostora, planirana je ureena slobodna povrina,
odnosno skver koji formiraju ulica Dositejeva i Svetosavska.
U okviru ove povrine osnovne oblikovne elemente predstavljae zelene forme i
urbana oprema, poeljno je locirati skulpture, spomenik...
4.8. Urbanistike opte i pojedinane mere zatite

Uslovi za zatitu ivotne sredine
Sa gledita zatite ivotne sredine planirana namena je povoljno koncipirana a
radi zatite i unapreenja ivotne sredine na teritoriji plana, pored ostalog treba imati u
vidu i sledee:
- sve postojee stambene i druge objekte, koji ne zadovoljavaju urbanistike,
graevinske, a posebno zdravstvene uslove stanovanja i korienja, poruiti;
- stanovanje u suterenu i niskom prizemlju, sa podom na tlu, potpuno iskljuiti;
- stambene zgrade tako orijentisati da stambene prostorije budu to vie osunane;
- stanove u objektima dvostrano orijentisati;
- potkrovlja koristiti za ateljea i sline funkcije, a za stanove samo pod posebnim
uslovima koji obezbeuju potpun komfor u pogledu mikroklime;
- planirati posebne arhitektonsko-graevinske mere za zatitu od udara hladnog
jugoistonog vetra i za zatitu od preterane insolacije, a pri tome omoguiti bar pasivno
korienje solarne energije;
- omoguiti dobro provetravanje bloka;
- prilikom odreivanja namene poslovnog prostora izbegavati delatnosti koje mogu
uticati na poveanje komunalne buke i aerozagaenja, kao i one koje kontaminiraju
ivotnu sredinu iznad dozvoljenih granica;
- ventilaciju podzemne garae izvesti postavljanjem otvora (prozora) na suprotnoj strani
ulaza;
- zadrati to je mogue vie postojee zelenilo a slobodne povrine dodatno ozeleniti
nasadima liara odgovarajue bioloke i estetske vrednosti.
Prema miljenju Odeljenja za privredu i finansije br. 03-501-128/2010 od 17.
marta 2010. godine predmetni plan ne predstavlja okvir za odobravanje buduih
razvojnih projekata odreenih propisima kojima se ureuje procena uticaja na ivotnu
sredinu, pa ne podlee obavezi izrade strateke procene uticaja u smislu odredbe lana
5. Zakona o stratekoj proceni uticaja na ivotnu sredinu ("Slubeni glasnik RS", broj
135/04).
.................................................................................................................

......................................................................................................................
Mere za zatitu od poara
Radi zatite od poara objekti moraju biti realizovani prema odgovarajuim
tehnikim protivpoarnim propisima, standardima i normativima:
- objekti moraju biti realizovani u skladu sa Zakonom o zatiti od poara ("Slubeni
glasnik SRS" broj 37/88 i "Slubeni glasnik RS" broj 48/94);
- objekti moraju imati odgovarajuu hidrantsku mreu, koja se po protoku i pritisku vode
u mrei planira i projektuje prema Pravilniku o tehnikim normativima za spoljnu i
unutranju hidrantsku mreu za gaenje poara ("Slubeni list SFRJ", broj 30/91);
- objektima mora biti obezbeen pristupni put za vatrogasna vozila, shodno Pravilniku o
tehnikim normativima za pristupne puteve ... ("Slubeni list SRJ" broj 8/95)
- objekti moraju biti realizovani u skladu sa Pravilnikom o tehnikim normativima za
elektrine instalacije niskog napona ("Slubeni list SFRJ", br. 53 i 54/88 i 28/95),
Pravilnikom o tehnikim normativima za zatitu objekata od atmosferskog pranjenja
("Slubeni list SRJ", broj 11/96).
- Za podzemnu garau obezbediti prilaz za vozila, rezervne izlaze, stabilnu automatsku
instalaciju za dojavu poara, sistem za otkrivanje prisustva ugljen-monoksida, instalaciju
sigurnosnog osvetljenja, sistem prinudne ventilacije i sistem odimljavanja.
Za predmetni plan su pribavljeni Uslovi iz dela zatite od poara br. 217-184/209 od Odseka za zatitu i spasavanje u Poarevcu.
U skladu sa lanom 12. Zakona o zatiti od poara ("Slubeni glasnik SR Srbije",
broj 37/88) investitor mora pribaviti saglasnost na tehniku dokumentaciju objekata od
MUP-a Srbije - SUP-a Sektor za zatitu i spasavanje u Poarevcu.
Urbanistike mere za zatitu od elementarnih nepogoda
U cilju prilagoavanja prostornog reenja potrebama zatite od elementarnih
nepogoda ukupna realizacija odnosno planirana izgradnja mora biti izvrena uz primenu
odgovarajuih prostornih i graevinsko-tehnikih reenja u skladu sa zakonskom
regulativom iz te oblasti. Radi zatite od potresa objekti moraju biti realizovani i
kategorisani prema Pravilniku o tehnikim normativima za izgradnju objekata
visokogradnje u seizmikim podrujima ("Slubeni list SFRJ", br. 31/81, 49/82, 29/83,
21/88, 52/90). Treba postupiti u skladu sa Pravilnikom o privremenim tehnikim
normativima za izgradnju objekata koji ne spadaju u visokogradnju u seizmikim
podrujima (Sl.list SFRJ br. 39/64).
Mere energetske efikasnosti izgradnje
Svi objekti se moraju graditi u skladu sa lanom 4. Zakona o planiranju i izgradnji
(Sl.gl.RS br. 72/09).
4.9. Inenjersko-geoloki uslovi
(Grafiki prilog "Inenjersko geoloka rejonizacija terena" )
Ispitivani teren u morfolokom pogledu celim svojim prostranstvom lei na
irokoj, nioj renoj terasi a preko mone aluvijalne ravni reke Velike Morave. Teren u
.................................................................................................................

......................................................................................................................
ovoj zoni je izrazito ravan sa malom depresijom u delu ulice Branievski skver.
Urbanizacijom grada isti se iri prema istoku, tj. prema padini Poarevake grede.
Ispitivano podruje je urbanizovano i pripada ravnom terenu, sa lokalnim
delovima nagiba do 2. Apsolutne kote terena u okviru istranog podruja kreu se od
79.01do 82.4 mnv.
Prostor na kome se planira izgradnja stambenih objekata, ugao ulice Dositejeve i
Svetosavske i ugao Branievske i Branievskog skvera, obuhvata terene koji spadaju u
kategoriju stabilnih i uslovno stabilnih terena. Korienje ovih terena za urbanizaciju
uslovljava nivelaciono prilagoavanje prirodnim uslovima i kontrolisano dreniranje i
odvoenje povrinskih voda.
Geoloku grau predmetnog prostora izgrauju sedimentne stene predstavljene
tvorevinama
paleozojske, tercijarne i kvartarne starosti. Samu povrinu terena
prekrivaju kvartarni sedimenti, na neposrednom podruju istraivanja predstavljeni su
pleistocenskim naslagama lesa i lesoidnih glina, peskovima i zaglinjeni peskovima i
holocenskim aluvijalnim nanosima reka V. Morave kao i deluvijalno - eluvijalnim
nanosima na padinama Poarevake grede, debljini od 3 do 6 m.
Lesne naslage pokrivaju najvie delove terena. Ovde je les debljine 3-5m i
poinje glinovitom varijantom tkz Barski les.
Aluvijum u uem smislu izgraen je od facija povodnja i korita. Povodanjske
naslage pokrivaju aluvijalne ravni, a izgraene su od peskova, i peskovitih sedimenata,
debljine od 2,0 - 5,0 m.
Facija korita izgraena je od peskovito - ljunkovitih sedimenata, prosene debljine oko
5,0 m. Maksimalna debljina peskovito - ljunkovitih naslaga se kree oko 15,0 m.
Deluvijalno - eluvijalna raspadina pokriva praktino celu padinu Poarevake grede, a
predstavljena je prainasto - peskovitoglinovitim sedimentima lesoidnog habitusa. U
viim delovima padine sedimenti su krupnijeg zrna sa dosta konkrecija CaCO3 poreklom
iz lesa, dok je u podnoju padine zastupljena fina prainasto - glinovita frakcija.
Na osnovu istranih radova i interpretacija podataka geolokih i hidrogeolokih
istraivanja i ispitivanja, na podruju istraivanja, izdvojeno je vie hidrogeolokih
kolektora i izdani formiranih u njima.
Vodonosni horizont "I" predstavljen je aluvijalnim peskovito - ljunkovitim
naslagama reke Velike Morave, prisutan na dubini 5,80-7,00m, na celom istranom
prostoru. Izdan je sa slobodnim nivoom. Pojava nivoa podzemne vode je na dubini od
6,50m i u toku godine varira u proseku 0,60m.
Vodonosni horizont "V" izgra|en je od srednjezrnih do krupnozrnih peskova u kojima je
formirana izdan pod pritiskom, na dubini od 220,0m (arteska bu{otina kod pijace AB-4).
Arteski bunar u Poarevcu u centru grada kod pijace daje na samoizlivu 0,20 l /sec, a
temperatura vode je 22.
Na predmetnom prostoru izdvojena su dva inenjersko-geoloka Rejona: 1 i 2.
Rejon 1.- U ovom rejonu, lokacijski vezanom za deo Branievske ulice, u zavisnosti od
geoloke grae, teren generalno u povrinskom i pri povrinskom delu grade zaglinjeni
peskovi, debljine 1,80-5,0m, koji lee preko aluvijalnim nanosima reka V. Morave.
Nagibi terena u ovom rejonusu do 1. Teren se moe smatrati vodoocednim.
Izgradnja objekata graevinski radovi (zemljani pre svega), se mogu se
obavljati nesmetano uz obaveznu primenu adekvatnih tehnikih mera zatite dubljih
iskopa. Na osnovu dosadanjih istraivanja u Rejonu 1. prirodna nosivost terena se
.................................................................................................................

......................................................................................................................
kree od 110-150 kN/m2 i za budue nove objekte planirati fundiranje objekata na
temeljnim ploama.
Rejon 2. - prostire se u delu Dositejeve ulice, ulice Moe Pijade i delu Branievske ulice.
Teren u rejonu II u povrinskom delu je izgraen od prainastih glina i lesoidnih
sedimenata, debljine 1,50-3,0m, koji lee preko aluvijalnim nanosima reka V. Morave.
Nagibi u pojedinim delovima terena su vei od 2, tako da u pojedinim delovima
imamo depresije u kojoj se zadravaju povrinske vode.
Izgradnja objekata - graevinski radovi (zemljani pre svega), mogu se obavljati
nesmetano uz obaveznu primenu adekvatnih tehnikih mera zatite dubljih iskopa. Na
osnovu dosadanjih istraivanja u Rejonu 2. prirodna nosivost terena se kree od 130200 kN/m2. Postojei stari objekti spratnosti do 4 sprata uglavnom su fundirani na
temeljnim trakama, tako da ne pruaju mogunost neke vee nadgradnje, ve ih treba
svesti na nadgradnju potkrovlja.
Za nove budue objekte planirati fundiranje objekata na temeljnim ploama ija
je nosivost za ovaj teren preko 280,0 kN/m2
Uslovi za iskop
Rad se u ovm terenima pri iskopima obavlja normalno, tereni su iznad nivoa
podzemnih voda, tako da prilikom iskopa podzemne vode ne predstavljaju problem
iskopu.
Temeljne jame u prirodno vlanom stanju dre se u vertikalnim zasecima do
visine od 3,0 m. Na vetakim zasecima viim od 1,5 m potrebno je uraditi adekvatnu
zatitnu konstrukciju uz obavezno regulisano odvoenje atmosferskih voda. Zatitu
iskopa za temeljne jame izvriti u saglasnosti sa normama GN 200.
U sluaju da rastojanja izmeu temelja susednih zgrada (novih i postojeih) budu
manja od 3 m, treba ih obezbediti i podbetonirati, tako da njihove kote temeljenja budu
istovetne.
Ispod temeljnih ploa (ili temeljnih traka) buduih zgrada, naroito u zoni
lesoidnih glina, izvesti tamponski sloj od ljunka prirodne meavine visine 10-15 cm za
koliko treba produbiti iskop. Iskop se mora proiriti i u zoni tampona za oko 5-10 cm sa
svake strane.
Za vreme iskopa, pre izrade ljunanog tampona i betoniranja temelja, potreban
je struni geotehniki nadzor i pregled kontaktnog tla.
Uslovi za ureenje osnovne mree saobraajnica i komunalne infrastrukture
Prema raspoloivim podacima o morfolokim karakteristikama i grai terena,
moe se generalno rei da se ne oekuju vei problemi vezani za izgradnju i
rekonstrukciju donjeg stroja saobraajnica, kao i eventualnu izgradnju podzemnih
garaa, jer se prema postojeem stanju, parkiranje obavlja u okviru parcela i uglavnom
na ulici.
Predvia se rekonstrukcija celom duinom ulice Dositejeve od Moe Pijade do
Svetosavske i Svetosavske do Moe Pijade (koja bi bila irine 6 m i posluila bi za
povezivanje predmetnog bloka Dositejeva-Svetosavska, na primarnu ulinu mreu).
.................................................................................................................

......................................................................................................................
Potrebno je proveriti kvalitet materijala iz donjeg stroja saobraajnih povrina. U
sluaju nezadovoljavajuih rezultata (lo sastav, neodgovarajua granulacija, nedovoljna
zbijenost i sl.) materijal treba poboljati ili u potpunosti ukloniti i zameniti ga
odgovarajuim kvalitetnijim.
Izvoa radova je duan da se pridrava odgovarajuih odredbi Pravilnika o
tehnikim normativima za izgradnju saobraajnica (Sl. Glasnik SRJ br. 15/90).
Pre nanoenja materija u zavrnom sloju podtlo treba mehanizovano sabiti. Iskopani
materijal se moe iskoristiti za zavrni sloj dmax=17,00 kN/m3 i CBR=6,00 %.
Sa parking prostora mora se obezbediti brz i kvalitetan odvod kinih voda.
U ovoj zoni postoji izgraena mrea fekalne kanalizacije tako da izgradnjom novih
objekata, mogu se direktno prikljuiti na nju. U ulici K.M.Venac ne postoji fekalna
kanalizacija, i predvi|ena je izrada fekalnog kolektora 600mm celom duinom ulice.
Iskop e se izvoditi kroz sloj lesoidne gline. Maksimalno oekivani nivo podzemne
vode je na dubini oko 5,80m od povrine terena. U zoni intervencije u tlu ne moe se
oekivati priliv podzemne vode u iskop. Iskop e se izvoditi u sredinama koje po GN 200
pripadaju II kategoriji zemljita. Iskopi u ovim sredinama se dre u vertikalnim
zasecima visine do 3 m, bez podgrade.
Izvoa radova je duan da se pridrava odgovarajuih odredbi Pravilnika o
tehnikim normativima za temeljenje graevinskih objekata (Sl.I. 15/90) koje se odnose
na rad u otvorenoj jami (Sl.139, 140 i 141)
Za obezbe|enje iskopa primeniti teku, neprekidnu podgradu (Larsen talpama,
Krings oplatom i sl.) uz upotrebu horizontalnim razupiraima.
Ispod cevi kao tampon (posteljica) izmeu prirodnog tla i cevovoda ugrauje se
maksimalno zbijeni sloj peska (ili nekog drugog materijala), debljine od 10.0 cm + D/10,
gde je D spoljni prenik cevi.
Iskopani materijal se ne moe iskoristiti za zatrpavanje rova.
Pre upotrebe materija za zatrpavanje iskopa, bilo bi neophodno po dopunskom
programu izvesti laboratorijska ispitivanja kojima se odreuje granulometrijski sastav
(SRPS U. B1. 018), granice plastinosti (SRPS U. B1.020), maksimalna zbijenost i
optimalna vlanost - Proktorov opit ( SRPS U. B1. 038). U tom smislu potrebno je
organizovati kontrolu zbijenosti ugraenog materijala koja bi se zasnivala na odreivanju
zapreminskih teina (SRPS U. B1. 016).
Kako e se iskop kolektora nalaziti du kolovozne konstrukcije ulice, zbijenost
zavrnog sloja u iskopu mora ispotovati regulativu putarskih propisa.
U daljoj fazi projektovanja za svaki novoplanirani objekat neophodno je uraditi
geotehnika istraivanja a sve u skladu sa Zakonom o geolokim istraivanjima
("Slubeni glasnik RS", broj 44/95), i pravilnika o tehnikim normativima za
projektovanje i izvoenje radova na temeljenju graevinskih objekata (Sl. Glasnik SR br.
16/97).
4.10. Potrebna sredstva za ureenje graevinskog zemljita u javnoj
svojini
Srednjeroni program ureivanja javnog graevinskog zemljita
U ovom poglavlju plana detaljne regulacije obrauju se prvenstveno ulaganja u
novoplanirane komunalne kapacitete i opremu infra i suprastrukture koji su predvieni
planom detaljne regulacije, kako bi se na odreen ekonomsko-finansijski nain stekla
.................................................................................................................

......................................................................................................................
predstava o potrebnim finansijskim sredstvima za implementaciju, primenu i
sprovoenje planskog koncepta. Za grad koji gazduje nad zemljitem koji je u obuhvatu
plana (grad Poarevac) odnosno, za kadrove koji vode razvojnu politiku pomenutog
grada, vrlo je bitno da imaju predstavu o visini ukupno potrebnih sredstava, kako bi
procenili sopstvene mogunosti koje bi mogli uloiti u realizaciju. Poseban akcenat treba
staviti na mogunost zajednikog ulaganja sa domaim i stranim partnerima, na davanje
u koncesiono korienje pojedinih infrastrukturnih objekata.
Izrada Srednjoronog programa ureenja graevinskog zemljita je metod koji
optine koriste da bi determinisale svoje zahteve za infrastrukturom i da bi isplanirale
finansiranje potrebnih infrastrukturnih objekata i usluga. Za svaki novi objekat predloen
za gradnju Srednjoroni program treba da razmotri inicijalne trokove gradnje mada bi
bilo poeljno i kasnije eksploatacione trokove. Srednjoroni program predstavlja okvir o
tome ta gradi i koliko na to da potroi.
Program je viegodinji plan, obino na pet godina, koji projektuje ulaganja u sve
prhvaene kapitalne infrastrukturne projekte. Srednjoroni program povezuje planiranje
prostornog i urbanistikog razvoja sa planiranjem ekonomskog razvoja gradse zajednice.
On treba da bude logino povezivanje gradskog godinjeg operativnog budeta i planove
najvieg ranga.
Neposredan povod za izradu Srednjoronog programa ureenja graevinskog
zemljita predstavljju odredbe lana 95 Zakona o planiranju i izgradnji (Sl glasnik RS br
72/09), predlog Pravilnika o sadraju i nainu donoenja Programa ureenja
graevinskog zemljita kojim se ova obaveza definie.
Srednjoroni program je neophodna potreba za domainsko gazdovanje
tehnikom infrastrukturom.
Optimalna suma moguih sredstava za ureenje zemljita i infrastrukturnu
izgradnju raspodelie se na nosee instrumente zemljine politike: naknadu investitora
za ureenje javnog zemljita, naknadu za korienje javnog zemljita, zakupninu za
ustupljeno zemljite na korienje, cene komunalnih usluga, poreza na imovinu, prihode
od imovine, promet nekretnina, naslee i poklon, komunalne takse i druge instrumente.
Sam sadraj i metod izrade Programa prilagodie se u procesu izrade konkretnim
uslovima.
Finansiranje planiranih radova na ureivanju javnog graevinskog zemljita vri
se iz budetskih sredstava Grada Poarevca.
Orjentacioni trokovi radova na ureivanju javnog graevinskog zemljita
opis
mere
eksproprijacija
ruenje objekata
ozelenjavanje
trotoari i parkinzi
saobraajnice
mobilijar
drvee
povrina
povrina
povrina
povrina
povrina
povrina
kom
jed.
mere
m2
m2
m2
m2
m2
m2
kom
rekonstr.
novo
ukupna
koliina
2288
1180
3090
3922
2257
242
300
ukupno
trokovi
183040000
4720000
1545000
1372700
3385500
800000
1200000
196063200
.................................................................................................................

......................................................................................................................
II. PRAVILA GRAENJA
1.
1.1.
OPTA PRAVILA GRAENJA
Postojei objekti
Za sve postojee objekte koji zalaze u planirane zone regulacije ulice vai
sledee:
- na osnovu ovog plana dozvoljeno je tekue i investiciono odravanje ovakvih
objekata
- nije dozvoljena rekonstrukcija, dogradnja niti adaptacija potkrovlja
- nije dozvoljena promena postojee povrine
Za sve postojee objekte koji prelaze novoplanirane graevinske linije vai:
na osnovu ovog plana dozvoljeno je tekue i investiciono odravanje ovakvih
objekata to podrazumeva graevinske aktivnosti koje ne smeju rezultirati
poveanjem gabarita, spratnosti, visine ili povrine postojeeg objekta. Sve ostale
graevinske aktivnosti na ovakvoj parceli svode se na prilagoavanje planiranoj
regulaciji, u cilju postavljanja postojeeg objekta na planiranu graevinsku liniju ili
njegovo uklanjanje.
Za graevinske parcele na kojima postojei objekti ne zalaze u novoplanirane
regulacije vae sledea pravila:
- Mogu se zameniti novim, prema uslovima iz ovog plana
- Za postojee objekte koji su premaili planom definisane urbanistike parametre
dozvoljeno je investiciono odravanje, ali ne i dogradnja i nadgradnja.
-
Visina nadzidanog dela zgrade ne sme prei planom predvienu visinu.

Pre zahteva za izradu uslova potrebno je proveriti statiku stabilnost objekta,
geomehanika svojstva terena na mikrolokaciji.
Nije dozvoljeno pojedinano zastakljivanje balkona, terasa i loa na
stambenim zgradama, kao ni druge pojedinane graevinske intervencije na fasadama
stambenih zgrada izuzev koordiniranih zajednikih akcija svih stanara uz saglasnost
nadlenih organa.
1.2.
Opta pravila za izgradnju objekata
U okviru graevinskog zemljita u ostalim oblicima svojine izvrena je podela na

celine i to po nameni zemljita, tipu i karakteristikama izgraenih objekata. Celine su
date na grafikom prilogu Regulacioni plan sa podelom na prostorne celine R 1:500
(list broj 6).
.................................................................................................................

......................................................................................................................
Bruto razvijena povrina etae je povrina spoljne konture zidova, odnosno zbir
svih prostorija i povrina pod konstruktivnim deloviam zgrade. Odnos bruto i neto
povrine je 1:1,25.
Podzemne garae, stanarske ostave i tehnoloki prostori (podstanice grejanja,
trafostanice, kotlarnice, prostorije za lift i sl.) se ne raunaju u povrine korisnih etaa.
1.3.
Opta pravila u odnosu na umanjenje nepovoljnih klimatskih uticaja
Pojedinani objekti i sklopovi objekata treba da budu takvi da svojom

dispozicijom i visinom umanjuju negativne klimatske uticaje (nii objekti zatvorenih
nizova sa preteno zatvorenim fasadama prema dominantnim zimskim vetrovima,
posebno prema severu i severoistoku).
Organizaciju izgraenog prostora prilagoditi potrebi za planskim formiranjem
zatitnog zelenila i vetakih barijera protiv vetra i snega i drugih nepovoljnih klimatskih
uticaja.
Objekti treba da obezbede maksimalno potovanje pogodnosti june orijentacije.
Svi objekti imaju kos krov: ovaj uslov proistie iz uslova ukrovljavanja pod
strmim uglom (do 30), to je vezano za klimatske prilike.
Dozvoljeno je graditi nadstrenice nad parking mestima unutar parcela, sa
svrhom zatite od nanosa snega, uz potovanje ostalih navedenih oblikovnih
karakteristika.
1.4.
Opta pravila u odnosu na zahteve za primenu arhitektonskih formi i

organizacije prostora
Oblikovne karakteristike nove izgradnje prilagoditi tradicionalnim formama

gradnje i karakteristikama podruja.
Nije dozvoljena izgradnja takvih potkrovlja, mansardi i sl. kojima se naruavaju
postojee stilske karakteristike.
1.5.
Opta pravila u odnosu na zahteve visoke opremljenosti i standarda
Unutranja opremljenost objekata treba da bude na visokom nivou, primereno

kategoriji i ekskluzivnosti planiranih kapaciteta i njihovih korisnika.
Stepen intimnosti obezbediti minimalnim uslovima meusobne udaljenosti.
Prilikom projektovanja objekata potovati princip da se razliitim arhitektonskim
formama za sve objekte postigne individualnost i prepoznatljivost, a da se pri tom
ostvari skladno uklopljena celina.
Kota prizemlja ne moe biti via od 1,2m od najvie kote nivelete javne povrine
ispred ulaza u objekat.
Potkrovni prostor ne sme izlaziti van gabarita objekta.
Minimalno umanjiti postojei zeleni fond radi izgradnje objekata.
Parkiranje reiti u okviru parcele.
.................................................................................................................

......................................................................................................................
Pravila graenja vae za izgradnju zgrada, zamenu, dogradnju i rekonstrukciju
postojeih, to znai da se prilikom dogradnje i rekonstrukcije postojeih zgrada ne
mogu prei vrednosti parametara definisane ovim planom.
Pravila su definisana za zone i celine u okviru zone.
2. PRAVILA GRAENJA ZA POVRINU TRNOG CENTRA NOVI DOM

(CELINA A)
Celina A predstavlja povrinu postojeeg trnog centra.
2.1. Vrsta i namena objekata
Zadrana je postojea namena - poslovanje sa stanovanjem u gornjim etaama i
dozvoljena je dopuna prateim sadrajima u funkciji osnovne namene, i to trgovina
(prehrambena, konfekcijska, ureaji i bela tehnika ..., ali i knjiare, prodajne galerije...),
usluge (banke, menjanice, agencije, biroi...), zanatstvo (juvelnirnice, frizerske,
optiarske...) i ugostiteljstvo (restorani, kafei i poslastiarnice...).
Nije mogua izgradnja drugih objekata na istoj graevinskoj parceli.
2.2. Uslovi za preparcelaciju i formiranje graevinske parcele
Poloaj parcele utvren je regulacionom linijom u odnosu na javne povrine.
Preparcelaciju vriti tako da se definie parcela u gabaritima prikazanim na listu
broj 6, odnosno prema analitiko-geodetskim elementima datim na listu broj 4.1.
Nije dozvoljena deoba parcele trnog centra.
2.3. Poloaj objekta na parceli
Zadrava se postojei poloaj objekta.
Dogradnja, rekonstrukcija (uz menjanje spoljnog izgleda) odnosno izgradnja
novih prateih sadraja nije dozvoljena.
2.4. Dozvoljena spratnost ili visina objekta
Zadrava se spratnost postojeeg objekta.
2.5. Intervencije na postojeem objektu
Kod intervencije na postojeem objektu mogue su izmene bez promene gabarita
(adaptacija, sanacija).
Ne dozvoljavaju se ispadi van postojeeg gabarita.
2.6. Ureivanje slobodnih povrina parcele
Slobodna povrina postoji ka Dositejevoj ulici. Potrebno je njeno ozelenjavanje, i
pri tom voditi rauna o graevinskoj liniji visokih stabala.
2.7. Parkiranje na parceli
Nije mogue reavanje parkiranja na parceli.
2.8. Prikljuenje objekata na infrastrukturnu mreu
Objekat je prikljuen na infrastrukturnu mreu .
.................................................................................................................

......................................................................................................................
3. PRAVILA GRAENJA ZA POVRINU NAMENJENU ZA PARKING GARAU SA
KOMERCIJALNIM SADRAJIMA (CELINA A1)
3.1. Namena i nain korienja parcele
Na parceli je planiran objekat parking garae sa komercijalnim sadrajima. Odnos
parkiranja i komercijalnih sadraja dat je u sledeem rasponu, parkiranje : delatnosti =
90% : 10% do 50% : 50%. Komercijalni sadraji su oni u funkciji stanovanja i dopuna
ostalim sadrajima na nivou bloka, i to: administrativne delatnosti (predstavnitva,
agencije...), trgovina (prehrambena, konfekcijska, ureaji i bela tehnika...), usluge
(banke, menjanice, agencije, biroi...), zanatstvo (juvelnirnice, frizerske, optiarske...) i
ugostiteljstvo (restorani, kafei i poslastiarnice...).
Nije mogua izgradnja drugih objekata na istoj graevinskoj parceli.
Poloaj parcele utvren je regulacionom linijom u odnosu na povrinu trotoara.
Dozvoljeno je formiranje parcele, spajanjem ili deljenjem katastarskih parcela i
delova katastarskih parcela i sprovodi se projektom preparcelacije.
3.3. Poloaj objekata na parceli
Poloaj objekta je definisan graevinskom linijom (podzemna i nadzemna).
Objekat je nadzemni sa podzemnom etaom. Dozvoljena spratnost je
Po+P+4+Pk. Potkrovna etaa je dozvoljena prema ul. Moe Pijade ali samo na 25%
povrine dok je ostali deo iskorien za ozelenjenu terasu.
Prilaz vozila je pomou rampi nagiba maksimalno 15% ili liftovima. Za podzemne
etae data je posebna regulaciona linija.
3.5. Uslovi za arhitektonsko, estetsko oblikovanje objekta
Arhitektonska obrada objekta treba da je u skladu sa ambijentom, u cilju
ouvanja vizuelnog identiteta prostora kao i ostvarenja novih urbanih vrednosti.
Nisu dozvoljeni ispadi na fasadi.
Krovni pokriva uskladiti sa primenjenim materijalima na fasadi.
3.6. Prikljuenje objekta na infrastrukturnu mreu
Prikljuenje objekata na infrastrukturnu mreu raditi uz uslove i saglasnost
nadlenih komunalnih preduzea.
4. PRAVILA GRAENJA ZA POVRINU ZELENOG OSTRVA (CELINA A2)

Celina A2 nastala je prosecanjem ulice prema celini A1, zbog ulaza i izlaza u
novoplanirani objekat parking garae sa komercijalnim sadrajima. Tako je nastao skver,
tj. zeleno ostrvo. Formiraju ga ulice Dositejeva, Svetosavska i nova proseena ulica.
.................................................................................................................

......................................................................................................................
Poloaj parcele utvren je regulacionom linijom u odnosu na povrinu trotoara
odnosno ulica.
4.1. Namena i nain korienja parcele
Ovo je mala zelena povrina javnog korienja, koja je namenjena kratkotrajnom
odmoru stanovnika i dekorativnom oformljenju gradskog trga, ulica i javnih objekata,
radi poveanja kvaliteta stanovanja i zatite ivotne sredine, kao i radi oplemenjavanja
prostora.
urbana oprema, poeljno je locirati skulpture, spomenik...
delova katastarskih parcela i sprovodi se projektom preparcelacije.
U okviru povrine nije dozvoljena izgradnja ni postavljanje montanih ili stalnih
objekata.
5. PRAVILA GRAENJA ZA POVRINU VIEPORODINOG STANOVANJA

(CELINA B)
U junom i centralnom delu zone B, uz postojeu parkovsku povrinu zadravaju
se postojei objekti vieporodinog stanovanja sa mogunou rekonstrukcije,
adaptacije, sanacije i dogradnje (u vertikalnom smislu) etaa do maksimalne spratnosti
od Po+P+4+Pk.
Ukoliko se postojei objekat ne moe iz raznih razloga (geotehnikih ili
konstruktivnih dispozicija) nadzidati do kapaciteta predvienih ovim planom mogue je
objekat ukloniti i na parceli podii novi objekat prema navedenim uslovljenostima. Za
planirano nadziivanje i dogradnju neophodno je preispitati nain temeljenja kao i
konstruktivna svojstva objekata.
Zadravaju se postojei slobodnostojei objekti vieporodinog stanovanja u
postojeim graevinskim linijama. Deljenje parcele nije mogue.
Poloaj parcele utvren je regulacionom linijom u odnosu na javne povrine.
Svi objekti su postojei i zadravaju im se graevinske linije.
.................................................................................................................

......................................................................................................................
Dozvoljena je dogradnja novih etaa do maksimalne dozvoljene spratnosti, u
okviru postojeih graevinskih linija. Maksimalna spratnost objekta na parceli je do
P+4+Pk.
U sluaju rekonstrukcije postojeih objekata nadzidani deo u potpunosti mora
pratiti karakter postojeeg da bi on u oblikovnom smislu delovao kao jedinstvena
arhitektonska i funkcionalna celina.
Krov objekta izvesti slobodno u pogledu forme i geometrije krovnih ravni.
Graevinska linija potkrovne etae ne sme prelaziti graevinsku liniju ostalih
nadzemnih etaa.
Potkrovna etaa moe biti klasino potkrovlje sa nagibom krovnih ravni do
maksimalno 30.
Visina nadzitka potkrovne etae je maksimalno 1,6 m. Nije dozvoljeno formiranje
potkrovlja u vie nivoa.
Dozvoljeno je formiranje vertikalnih otvora u potkrovlju, sa visinom od kote poda
potkrovlja do prelomne linije otvora maksimalno 2,2 m. U okviru vertikalnih otvora u
potkrovlju mogu se formirati izlazi na terasu ili lou.
Arhitektonska obrada zgrada treba da je u skladu sa ambijentom, u cilju
Krovni pokriva uskladiti sa primenjenim materijalima na fasadi.
Slobodne povrine su javne unutarblokovske zelene povrine. Obratiti panju na
unapreenje ureenja, opremanja, korienje i odravanje slobodnih povrina.
U okviru ove celine definisani su i prostori za igru dece u prilogu Planirana
namena povrina R 1:500, list broj 5. Na listu broj 5. su ucrtani novoplanirani otvoreni
prostori za igru dece uzrasta 3 do 10 godina, dok se postojei zadravaju.
Parkiranje vozila je definisano u vidu parking mesta i garaa. Predviena je i
podzemna garaa (videti u istom prilogu) u jednom nivou, koja je postavljena tako da ne
ugroava okolne objekte. Graevinska linija garae je odreena planom, kao i ulaz-izlaz.
Krov garae urediti kao i ostale slobodne povrine date u prilogu, sa propisnom
podlogom, izolacionim slojevima i slojem humusne zemlje debljine min. 60 cm.
Parkiranje vozila je reavano na nivou bloka.
Objekti su prikljueni na infrastrukturnu mreu.
.................................................................................................................

......................................................................................................................
6. PRAVILA GRAENJA ZA POVRINU VIEPORODINOG STANOVANJA I
VIEPORODINOG STANOVANJA SA DELATNOSTIMA (CELINA B1)
U okviru ove povrine postoje ve izgraeni objekti vieporodinog stanovanja sa
delatnostima ivine gradnje du regulacije, a planirana je izgradnja stambeno-poslovnog
objekta sa podzemnom garaom. U prizemlju novoplaniranog objekta planirati
delatnosti. Odnos stanovanja i delatnosti dat je u sledeem rasponu, stanovanje :
delatnosti = 90% : 10% do 70% : 30%. Delatnosti se dozvoljavaju i na prvom spratu.
Dozvoljene poslovne delatnosti u okviru porodinog stanovanja su iz oblasti:
- trgovine (prodavnice prehrambene, robe iroke potronje i dr.),
- uslunog i proizvodnog zanatstva (obuarske, krojake, frizerske i dr.)
- uslunih delatnosti (knjiara, kopirnica, videoteka, i dr.),
- ugostiteljstva (restoran, kafe bar, picerija i sl.),
- zdravstva (apoteka, opte i specijalistike ordinacije i sl),
- socijalne zatite (servisi za uvanje dece, igraonice za decu, i dr.)
- kulture (galerije, itaonice i dr.),
- zabave (bilijar, saloni video igara, i dr.),
- sporta (teretane, vebaone, aerobik i dr.),
- administrativnih delatnosti (predstavnitva, agencije, i dr.)
- poljoprivrede (poljoprivredna apoteka i sl.),
Obim delatnosti u objektu treba da je usaglaen sa prostornim i funkcionalnotehnikim uslovima organizacije poslovnih sadraja u objektu, i da se uklapa u
kapacitete lokacije - parcele.
U zoni porodinog stanovanja nisu dozvoljene poslovne i proizvodne delatnosti
koje mogu ugroziti ivotnu sredinu i uslove stanovanja raznim tetnim uticajima: bukom,
gasovima, otpadnima materijama ili drugim tetnim dejstvima, odnosno za koja nisu
predviene mere kojima se u potpunosti obezbeuje okolina od zagaenja.
Preparcelaciju za postojee vieporodine stambene objekte u okviru celine vriti
tako da se definiu parcele u gabaritima prikazanim na listu broj 6, odnosno prema
analitiko-geodetskim elementima datim na listu broj 4.1.
Poloaj parcele odreen je regulacionim linijama prema javnim povrinama.
Oblik i veliina parcele odreeni su tako da se na njoj moe izgraditi objekat u
skladu sa pravilima ovog plana.
Preparcelaciju za novoplanirani objekat u Branievskoj ulici vriti tako da se
granica parcele poklopi sa linijom regulacije iji su analitiko-geodetski elementi dati na
listu broj 4.1. Ureenje i graenje u bloku moe se realizovati fazno, formiranjem
graevinskih parcela unutar bloka tako da u konanoj realizaciji ine jedinstvenu
prostorno funkcionalnu celinu.
Graevinske parcele treba oformiti tako da se ispune sledei uslovi:
- minimalna povrina parcele iznosi 500m
- minimalna irina parcele iznosi 20m
.................................................................................................................

......................................................................................................................
- dozvoljeno je ukrupnjavanje parcela spajanjem dve ili vie parcela, koje se
utvruje projektom preparcelacije
- spajanjem parcela vaea pravila izgradnje za planiranu namenu i celinu se ne
mogu menjati
Projektima preparcelacije bie definisane graevinske parcele za izgradnju
objekata koje e obuhvatiti i slobodnu povrinu u okviru bloka sa stambenim ulicama,
namenjenu za ureeno zelenilo, parkiranje i igru dece.
Zadrava se graevinska linija postojeih objekata.
Novoplanirani stambeno-poslovni objekat je po dispoziciji u nizu sa postojeim
stambeno-poslovnim objektom na uglu ulica Branievske i Svetosavske, postavljen u
okviru graevinskih linija. U prilogu Regulacioni plan sa podelom na prostorne celine R
1:500, list broj 6 data je ulina i dvorina graevinska linija sa analitiko-geodetskim
elementima za obeleavanje.
Graenje izmeu graevinske linije i regulacione linije nije dozvoljeno.
Obavezno je postavljanje najisturenijeg dela objekta na graevinsku liniju prema
javnoj saobraajnoj povrini, a u odnosu na granice susednih parcela, graevinska linija
je linija do koje je dozvoljeno graenje.
Gabarit podzemne garae moe biti vei od gabarita objekta, ali ne sme da pree
granicu parcele.
nadzemnih etaa.
Maksimalna dubina trakta planiranog objekta prikazana je na grafikom prilogu
br. 6 "Regulaciono-nivelacioni plan" R = 1:500 i iznosi 15,50m. Rastojanje graevinske
od regulacione linije iznosi 4,0m.
Spratnost novog stambeno-poslovnog objekta iznosi Po+P+4+Pk.
Maksimalna visina objekta:
-do kote poda zadnje etae:
22,0m
-do kote venca:
23,0m
Kota prizemlja moe biti najvie (u prizemlju je nestambena namena -poslovanje
i delatnosti 0,2 m via od kote trotoara.
Visina nadzitka potkrovne etae je maksimalno 1,6 m. Nije dozvoljeno formiranje
U podzemnoj etai je obavezno reavanje parkiranja buduih korisnika. U
prizemlju planirati poslovne sadraje, a mogue je i proiriti ih i na prvi sprat.
Daje se sloboda u formiranju geometrije krova (vievodne krovne ravni) tako da
se uklopi u postojei objekat a ugaoni deo potrebno je posebno naglasiti arhitektonskim
oblikovanjem. Prizemlje novog objekta mogue je povui u odnosu na graevinsku liniju,
uz formiranje kolonade. Dozvoljava se izgradnja mansardnog krova. Ne dozvoljava se
oblik mansardnog krova koji e pokrivati vie od jedne korisne etae, tj. krov mora biti
projektovan tako da je svojim gabaritom upisan u polukrug. Nagib kosih krovnih ravni
prilagoditi vrsti krovnog pokrivaa, uz ogranienje da maksimalni dozvoljeni nagib iznosi
60 i da se krov formira iza venca objekta, bez prepusta.
.................................................................................................................

......................................................................................................................
Arhitektonski elementi tipa erkera, nadstrenice, balkona, terasa i sl. mogu se
pojaviti kao ispadi na delu objekta (ugao, zavretak, sredinji trakt) uz uslov da ne
prelaze graevinsku liniju svojom horizontalnom projekcijom vie od 1 m i da poinju na
min. 4 m iznad kote prizemlja. Ovi ispadi na fasadi ne mogu zauzimati povrinu veu od
polovine ukupne povrine cele fasade.
Ukoliko novoplanirani objekat prostorne celine B1.1. bude izgraen pre ovog
objekta, izgled objekta uskladiti sa njim.
Dozvoljava se rekonstrukcija, adaptacija i sanacija, ali ne i dogradnja objekata
koji ve imaju maksimalnu spratnost od Po+P+4+Pk. Objekti koji nemaju ovu spratnost
mogu se nadgradini etaama do maksimalne spratnosti.
U povrini namenjenoj stanovanju, na prostoru izmeu graevinske i regulacione
linije, prema stambenim objektima i peakoj komunikaciji primeniti parterno reenje
zelenila uz sadnju pojedinanog liarskog i etinarskog drvea.
Zasenu parking prostora na parceli obezbediti sadnjom drvorednih sadnica
visokih liara.
Nije dozvoljeno ograivanje parcele.
Parkiranje i garairanje vozila za potrebe vlasnika odnosno korisnika objekata
izgradnje, obezbeuje se na sopstvenoj graevinskoj parceli izvan povrine puta.
Parkiranje reavati na parceli, na otvorenom parkingu i u garai zgrade, po
normativu, i to jedno parking ili garano mesto na jedan stan, odnosno jedno mesto na
70 m2 korisne povrine. Od potrebnog broja parking mesta 50% planirati za garairanje.
Broj stanova ograniiti prema ostvarenom broju PM.
7. PRAVILA GRAENJA ZA POVRINU NOVOPLANIRANOG VIEPORODINOG

STANOVANJA SA DELATNOSTIMA (CELINA B1.1.)
Celina B1.1. je izdvojena iz celine B1 zbog nekih specifinosti. To je prostor du
ulice Svetosavske izmeu postojeih stambeno-poslovnih objekata.
.................................................................................................................

......................................................................................................................
Dozvoljava se izgradnja stambeno-poslovnog objekta na ovoj povrini u svemu
prema grafikom prilogu Regulacioni plan sa podelom na prostorne celine R 1:500, list
broj 6.
Novoplanirani stambeno-poslovni objekat ima poslovne sadraje u prizemlju, a
dozvoljava se i na prvom spratu.
Dozvoljene poslovne delatnosti u okviru porodinog stanovanja su iz oblasti:
- trgovine (prodavnice prehrambene, robe iroke potronje i dr.),
- uslunog i proizvodnog zanatstva (obuarske, krojake, frizerske i dr.)
- uslunih delatnosti (knjiara, kopirnica, videoteka, i dr.),
- ugostiteljstva (restoran, kafe bar, picerija i sl.),
- zdravstva (apoteka, opte i specijalistike ordinacije i sl),
- socijalne zatite (servisi za uvanje dece, igraonice za decu, i dr.)
- kulture (galerije, itaonice i dr.),
- zabave (bilijar, saloni video igara, i dr.),
- sporta (teretane, vebaone, aerobik i dr.),
- administrativnih delatnosti (predstavnitva, agencije, i dr.)
- poljoprivrede (poljoprivredna apoteka i sl.),
Obim delatnosti u objektu treba da je usaglaen sa prostornim i funkcionalnotehnikim uslovima organizacije poslovnih sadraja u objektu, i da se uklapa u
kapacitete lokacije - parcele.
U zoni porodinog stanovanja nisu dozvoljene poslovne i proizvodne delatnosti
koje mogu ugroziti ivotnu sredinu i uslove stanovanja raznim tetnim uticajima: bukom,
gasovima, otpadnima materijama ili drugim tetnim dejstvima, odnosno za koja nisu
predviene mere kojima se u potpunosti obezbeuje okolina od zagaenja.
Preparcelaciju za novoplanirani objekat u Svetosavskoj ulici u okviru celine B1.1.
vriti tako da se parcela formira bono do kalkanskih zidova postojeih objekata (uz
obavezu obezbeenja slubenosti prolaza na mestima i u irini planiranih pasaa), a ka
ulici i dvoritu do linije regulacije.
Projektom preparcelacije bie definisana graevinska parcela za izgradnju
objekta koji e obuhvatiti i slobodnu povrinu u okviru bloka sa stambenom ulicom,
namenjenu za ureeno zelenilo, parkiranje i igru dece.
Poloaj novoplaniranog objekta odreen je graevinskim linijama (ulinoj i
dvorinoj) prema javnoj povrini i prema granicama susednih parcela.
Ulina graevinska linija postavlja se na 3,60m od regulacije, a dubina trakta je
15,00m. Graevinske linije definisane su na grafikom prilogu Regulacioni plan sa
podelom na prostorne celine R 1:500, list broj 6 .
Obavezno je obezbediti kolsko-peaki prolaz u prizemlju objekta prema objektu
u Svetosavskoj broj 1-3 u irini 1,0m (trotoar) + 3,50m (kolovoz), kao i visinu prolaza od
4,50m, u skladu sa Pravilnikom o tehnikim normativima za pristupne puteve, okretnice i
ureene platoe za vatrogasna vozila u blizini objekta poveanog rizika od poara (Sl.list
SRJ br. 8/95).
.................................................................................................................

......................................................................................................................
Takoe je obavezno obezbediti prolaz u prizemlju ka postojeem ugaonom
objektu iz razloga to se sa te strane mora obezbediti prilaz postojeim parking mestima
u podzemnoj etai ugaonog objekta.
Gabarit podzemne garae moe biti vei od gabarita objekta, ali ne sme da pree
granicu parcele.
nadzemnih etaa.
Bone graevinske linije postavljaju se na kalkane susednih objekata.
Spratnost novog stambeno-poslovnog objekta iznosi Po+P+4+Pk.
Maksimalna visina objekta:
-do kote poda zadnje etae:
22,0m
-do kote venca:
23,0m
Kota prizemlja moe biti najvie (u prizemlju je nestambena namena -poslovanje
i delatnosti) 0,2 m via od kote trotoara.
Visina nadzitka potkrovne etae je maksimalno 1,6 m, odnosno 2,2 m od kote
poda potkrovlja do preloma kosine mansardnog krova. Nije dozvoljeno formiranje
U podzemnoj etai je obavezno reavanje parkiranja buduih korisnika. U
prizemlju planirati poslovne sadraje, a mogue je i proiriti ih i na prvi sprat.
Daje se sloboda u formiranju geometrije krova (vievodne krovne ravni) tako da
se uklopi u postojei objekat. Prizemlje novog objekta mogue je povui u odnosu na
graevinsku liniju, uz formiranje kolonade. Dozvoljava se izgradnja mansardnog krova.
Ne dozvoljava se oblik mansardnog krova koji e pokrivati vie od jedne korisne etae,
tj. krov mora biti projektovan tako da je svojim gabaritom upisan u polukrug. Nagib
kosih krovnih ravni prilagoditi vrsti krovnog pokrivaa, uz ogranienje da maksimalni
dozvoljeni nagib iznosi 60 i da se krov formira iza venca objekta, bez prepusta.
Arhitektonski elementi tipa erkera, nadstrenice, balkona, terasa i sl. mogu se
pojaviti kao ispadi na delu objekta uz uslov da ne prelaze graevinsku liniju svojom
horizontalnom projekcijom vie od 1 m i da poinju na min. 4 m iznad kote prizemlja.
Ovi ispadi na fasadi ne mogu zauzimati povrinu veu od polovine ukupne povrine cele
fasade.
Ukoliko novoplanirani objekat prostorne celine B1. bude izgraen pre ovog
objekta, izgled objekta uskladiti sa njim.
U povrini namenjenoj stanovanju, na prostoru izmeu graevinske i regulacione
linije, prema stambenim objektima i peakoj komunikaciji primeniti parterno reenje
zelenila uz sadnju pojedinanog liarskog i etinarskog drvea.
Zasenu parking prostora na parceli obezbediti sadnjom drvorednih sadnica
visokih liara.
Nije dozvoljeno ograivanje parcele.
.................................................................................................................

......................................................................................................................
Parkiranje i garairanje vozila za potrebe vlasnika odnosno korisnika objekata
izgradnje, obezbeuje se na sopstvenoj graevinskoj parceli izvan povrine puta.
Parkiranje reavati na parceli i u garai zgrade, po normativu, i to jedno parking
ili garano mesto na jedan stan, odnosno jedno mesto na 70 m2 korisne povrine. Od
potrebnog broja parking mesta 50% planirati za garairanje.
Broj stanova ograniiti prema ostvarenom broju PM.
Urbanistikim projektom treba reiti i obezbediti dovoljan broj parking mesta u
garai u podzemnoj etai, kao i na parceli (podzemna garaa i otvorena parking
povrina).
8. PRAVILA GRAENJA ZA
SADRAJIMA (CELINA B2)
POVRINU
NAMENJENU
KOMERCIJALNIM

Celina B2 namenjena je za povrinu objekta sa isto komercijalnim sadrajima.
Planira se zadravanje postojeeg objekta i namene.
Preparcelaciju za postojei objekat komercijalnog sadraja vriti tako da se
definie a u gabaritima objekata kao to je prikazano na listu broj 6.
Graevinska linija i linija parcele se poklapaju. Zadrava se postojea
graevinska linija.
Maksimalna dozvoljena spratnost objekta je Po+P+2. Dozvoljava se zamena
postojeeg objekta novim maksimalne spratnosti.
Karakter postojee zgrade omoguava rekonstrukciju. Ne dozvoljava se
dogradnja.
Parkiranje nije mogue reavati na parceli, ve je reeno na nivou bloka.

Objekat je prikljuen na infrastrukturnu mreu.
.................................................................................................................

......................................................................................................................
9. PRAVILA GRAENJA ZA POVRINU NASELJSKOG PARKA (CELINA B3)
Celina B3 predstavlja postojei naseljski park na uglu ulica Moe Pijade i Knez
Miloev Venac, namenjen okupljanju i odmoru stanovnika bloka. Na ovom prostoru
zasnovan je fond veoma kvalitetne dendroflore, visoke bioloke i estetske vrednosti, te
se u potpunosti zadrava.
emu parkovskih staza zadrati, kao i mesta za odmor i prostore za igru dece.
Obratiti panju na unapreenje ureenja, opremanja, korienje i odravanje i po
mogustvu njihovog proirenja.
Poloaj parcele utvren je regulacionom linijom u odnosu na povrinu trotoara
odnosno ulica.
delova katastarskih parcela i sprovodi se projektom preparcelacije. Trotoar du ulice
Knez Miloev Venac je proiren zbog bezbednijeg kretanja peaka tako da njegova irina
sada iznosi 1,5m i to treba uzeti u obzir prilikom izrade projekta preparcelacije.
U okviru povrine nije dozvoljena izgradnja ni postavljanje montanih ili stalnih
objekata.
urbana oprema, poeljno je locirati klupe, mobilijar za igru dece...
Dozvoljena je zamena dotrajalog i oteenog mobilijara.
Nije dozvoljeno parkiranje.
9.6. Ograivanje parcele
Dozvoljena je zamena postojee ograde prema javnoj povrini u sluaju
dotrajalosti ili oteenja, uz napomenu da se trotar proiruje na 1,5m.
Sudovi za smee moraju biti smeteni u vidu urbane opreme.
10. POSEBNI USLOVI

Za svaki planirani objekat uraditi detaljna geotehnika istraivanja koja e tano
definisati nain i dubinu fundiranja objekata a sve u skladu sa Zakonom o geolokim
istraivanjima ("Slubeni glasnik Republike Srbije", broj 44/95) i Zakona o planiranju i
izgradnji objekata ("Slubeni glasnik Republike Srbije", broj 72/09).
.................................................................................................................

......................................................................................................................
11. ETAPNA REALIZACIJA
Do konanog privoenja plana nameni, na parcelama gde je predviena namena
drugaija od postojee, iskljuuje se mogunost nove izgradnje ili dogradnje. Dok se ne
steknu uslovi za zamenu objekta mogue je samo njegovo tekue odravanje i
adaptacija tavanskih prostora u okviru postojeih krovnih ravni kao pripajanje
postojeem stanu u cilju poboljanja uslova stanovanja.
III SPROVOENJE PLANA

Ovaj plan detaljne regulacije predstavlja pravni i planski osnov za izdavanje
izvoda iz plana za izgradnju objekata, saobraajnih povrina i infrastrukture, ureivanje
zelenih povrina, kao i svih prostora u granici plana, a prema pravilima iz ovog plana, u
skladu sa Zakonom o planiranju i izgradnji ("Slubeni glasnik RS", br. 72/09 i 81/10).
Obavezni urbanistiki projekti oznaeni su u prilogu "Regulacioni plan sa podelom
na prostorne celine", R 1: 500 i njih je potrebno sprovesti pre izdavanja graevinske
dozvole za gradnju objekata.
ODGOVORNI URBANISTA
NATAA MOMIROVI, dipl.in.arh.

licenca 200 0935 06
izdata od INENJERSKE KOMORE SRBIJE
.................................................................................................................

PDR Bloka Branicevske Ulice Tekst

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

PDR Bloka Branicevske Ulice Tekst

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

PLAN DETALJNE REGULACIJE

BLOKA BRANIEVSKE ULICE U POAREVCU

PLAN DETALJNE REGULACIJE

PLAN DETALJNE REGULACIJE

J.P. DIREKCIJA ZA IZGRADNJU GRADA POAREVCA

BOBAN PANI, dipl.gra.in.-saobraajni smer

PLAN DETALJNE REGULACIJE

PLAN DETALJNE REGULACIJE

III SPROVOENJE PLANA

PLAN DETALJNE REGULACIJE

PLAN DETALJNE REGULACIJE

PLAN DETALJNE REGULACIJE

I POLAZNE OSNOVE PLANA

1. POVOD I CILJ IZRADE PLANA

2. PRAVNI I PLANSKI OSNOV ZA IZRADU PLANA

PLAN DETALJNE REGULACIJE

3. OSNOVA ZA IZRADU PLANA

PLAN DETALJNE REGULACIJE

Delovi katastarskih parcela:

Sve katastarske parcele su u K.O. Poarevac.

3.3. Podloge za izradu plana

4. CILJ IZRADE PLANA (ZAKLJUCI IZ KONCEPTA PLANA)

PLAN DETALJNE REGULACIJE

PLAN DETALJNE REGULACIJE

PLAN DETALJNE REGULACIJE

1. NAMENA I NAIN KORIENJA ZEMLJITA

1.1. Graevinsko zemljite u javnoj svojini

PLAN DETALJNE REGULACIJE

Popis parcela za javne povrine:

Delovi katastarskih parcela:

PLAN DETALJNE REGULACIJE

1.2. Graevinsko zemljite u drugim oblicima svojine

2. KARAKTERISTINE CELINE I ZONE

Generalnim planom Poarevca 2025 prostor pripada optem gradskom centru:

PLAN DETALJNE REGULACIJE

U okviru zone planirano je vieporodino stanovanje sa poslovanjem, ime bi se

2.1. Tabela bilansa povrina

URBANISTIKE ZONE I PROSTORNE CELINE

3. OPTA PRAVILA UREENJA

Pravila parcelacije i preparcelacije

Ovim planom je izvrena preparcelacija parcela javnih namena dok su parcele u

PLAN DETALJNE REGULACIJE

Parcele u okviru graevinskog zemljita u javnoj svojini

Parcele javnih namena definisane su analitiko-geodetskim elementima za

3.3. Parcele u okviru graevinskog zemljita u drugim oblicima

PLAN DETALJNE REGULACIJE

3.4. Razrada urbanistikim projektom

3.5. Pravila za regulaciju i nivelaciju povrina

PLAN DETALJNE REGULACIJE

4. URBANISTIKI USLOVI ZA JAVNE POVRINE

4.1. Uslovi za ureivanje i izgradnju javnih saobraajnih povrina

PLAN DETALJNE REGULACIJE

irina kolovoza je min. 3,0m;

duina stajalita, bez prilaznih traka, je 25,0m (za dva vozila);

sa strane je trotoar irine 3,0m opremljen zatitnom nadstrenicom, vetrobranom

4.2. Kretanje peaka i biciklista

PLAN DETALJNE REGULACIJE

4.4. Uslovi za nesmetano kretanje osoba sa invaliditetom

PLAN DETALJNE REGULACIJE

4.6. Uslovi za ureivanje i izgradnju mree i objekata infrastrukture

PLAN DETALJNE REGULACIJE

B. Zamena azbest-cementnih cevovoda

1.3. Prevezivanje postojeih prikljuaka na