Mesto opte sociologije umetnosti medju drugim

drutvenim naukama
Opta sociologija umetnosti sarauje s jedne strane, s
grupom drutvenih nauka koje joj proiruju znanja o
drutvu, kulturi i oveku i s druge strane, s grupom
drutvenih nauka koje joj proiruju znanja o umetnosti.
U prvu grupu spadaju: opta sociologija i sociologija
kulture, filozofija, posebne sociologije, opta istorija,
opta psihologija i socijalna psihologija, socijalna
antropologija, ekonomske i pravne nauke.
U drugu grupu spadaju: estetika, psihologija umetnosti i
istorija umetnosti (svaka od njih sa posebnih pozicija i
posebnim metodama prilazi problemu umetnosti)

Opta sociologija umetnosti i opta

sociologija
Opta sociologija umetnosti i opta sociologija
se razlikuju u veoj meri po predmetu, a
delimino u metodama
Predmet opte sociologije je drutvo u celini
(ukupnost meuljudskih odnosa i procesa, opte
osobenosti i zakonitosti drutva, promene
njegove strukture i tokovi njegovog razvitka).
Opta sociologija umetnosti prouava umetnost
kao integralni deo drutvenog ivota (ukupnost
estetskih pojava u kontekstu drutvnog ivota)

 Opta sociologija umetnosti prouava umetnost

kao aktivnost koja je na specifian nain
odreena ukupnou meuljudskih odnosa,
nastojei da otkrije one opte osobenosti
umetnosti koje su direktno ili indirektno drutveno
uslovljene.
Ona prouava i promene u njenoj strukturi i
razvitku nastale pod uticajem promena u
drutvenoj strukturi i drutvenom razvitku, kao i
promene u drutvu koje proizvodi umetnost.
Da bi opta sociologija umetnosti mogla da
pristupi umetnosti kao drutvenom fenomenu,
ona u svojim istraivanjima mora da od opte
sociologije preuzme optu koncepciju i definiciju
drutva.

Opta sociologija umetnosti i

sociologija kulture
Opta sociologija umetosti se esto shvata
delom sociologije kulture.
Razliite orijentacije u sociologiji kulture
najee proistiu iz razliitih shvatanja
kulture.
Zbog toga imamo irok spektar razliitih
odreenja kulture od kojih su mnoga
nepotpuna.

 U okviru pozitivistikih definicija naglaava se

samo znaaj kulturnih injenica.
Normativistike definicije hipertrofiraju znaaj
kulturnih ideala koji se shvataju kao univerzalne
norme kulturnog ivota.
Metafizike definicije neopravdano razdvajaju
razne elemente kulture (najee materijalne od
duhovnih)
Kulturalistike definicije predstavljaju kulturu kao
zatvoreni sistem duhovnih vrednosti koji postoji
po sebi i za sebe, nezavisno od individue i
drutva
Naturalistike definicije svode kulturne pojave na
bioloke ili psiholoke pojave.

Najoptija definicija kulture je: Kultura je

ukupnost materijalnih i duhovnih vrednosti.
Meutim, dublji uvid u sadraj pojma
kulture moe nam pruiti samo detaljnija i
ira definicija:
Kultura je skup procesa i rezultata procesa
ovekovog materijalnog i duhovnog,
individualnog i drutvenog stvaralatva,
pomou koga ovek menja prirodu,
drutvo i itavo svoje bie, s ciljem da
unapredi svoj ivot realizovanjem viih
stupnjeva svog ooveenja.

 U okviru ovako definisanog pojma kulture,

umetnost se javlja kao njen specifini vid.
Sociologija kulture ima iri predmet od
sociologije umetnosti.
Ona istrauje ono to je zajedniko i opte meu
tekovinama sveukupne ljudske delatnosti
odreenog perioda na odreenom podruju
istorijskog zbivanja i obuhvata prouavanje i
materijalne i duhovne kulture.
Opta sociologija umetnosti blia je prouavanju
duhovne kulture, mada nije iskljuena i njena
povezanost sa materijalnom kulturom.

Opta sociologija umetnosti i opta

estetika
Od svih nauka koje se bave umetnou,
estetika je najneposrednije orijentisana na
istraivanje sutine umetnosti.
Estetika moe biti:
Opta izuava umetnost u celini
Komparativna - istrauje odnose izmeu
razliitih umetnikih vrsta
Posebna izuava samo jednu umetniku
vrstu

Estetika kao posebna nauna disciplina

nastaje relativno kasno.
Estetika misao kao nastojanje da se
objasni sutina umetnosti, prisutna je i u
starim kulturama.
Estetika je nezaobilazna komponenta
mnogih filozofskih sistema.

Iako sociologija umetnosti ne izuava

umetnost sa onog aspekta s kog to ini
estetika, za nju problem estetske
specifinosti nije irelevantan.

Sociologija umetnosti otkriva neke od

sutinskih komponenti umetnosti u koje
nijedna druga nauka ne pronie sa te
strane.

Princip humanizma i umetnost

Humanizam i komunizam
U osnovi Marksovog i Engelsovog shvatanja
umetnosti nalazi se princip humanizma.
Pojam humanizma u marksisitikoj teoriji
predstavlja aktivistiku, borbenu tenju
oveanstva za sopstvenim ooveenjem, koja
se na protivrean nain ostvaruje kroz itavu
drutvenu istoriju, a posebno kroz kulturno i
umetniko stvaralatvo.

 U marksistikoj teoriji komunizam je odreen

kao ostvareni humanizam.
Komunizam je ovekova istorijska
reintegracija.Celokupno kretanje istorije je stvarni
akt raanja komunizma, a komunistiko drutvo
je reena zagonetka istorije.
Ostvarivanje komunistikog drutva predstavlja
ukidanje ljudskog samootuenja, te stoga kao
stvarno prisvajanje ljudskog bia od strane
oveka i za oveka.Taj komunizam podudara se
sa humanizmom.

 Umetnost u klasnom drutvu predstavlja posebni

nain proizvodnje rezervat slobodnog ljudskog
samoostvarivanja, koje svojom posebnou
pretpostavlja neslobodu drugih.
U besklasnom drutvu umetnost se vraa oveku
uopte, svim ljudima, kao integralni deo ukupnog
ovekovog stvaralakog rada.
U komunistikom drutvu umetnik nije podreen
podeli rada niti odreenoj vrsti umetnosti (tako
da on iskljuivo bude slikar, vajar itd.) i time
ograniava svoj profesionalni razvitak.
U komunizmu nema slikara, nego postoje u
krajnjoj liniji ljudi koji, pored ostalog i slikaju.

 Humanost i umetnost
Humanistika sutina umetnosti sastoji se u
njenoj aktivnoj stvaralakoj ulozi u procesu
ooveenja oveka, u ostvarivanju totaliteta
slobodnog ljudskog bia.
Meutim, ne nose sva umetnika dela ovo
obeleje. To se odnosi na dela velike umetnike
vrednosti koja nadivljuju ne samo svoje
stvaraoce ve i epohe u kojima su ponikla.
Ono to im je zajedniko jeste svojevrsno
uestvovanje u procesu ostvarivanja i razvijanja
ovekove ovene sutine.

Samo humanistika orijentacija ne daje

umetnikom delu besmrtnost.
Ona nuno mora da bude podreena
estetskim zakonitostima umetnikog
stvaranja.
Tek kroz osobenosti estetskog delovanja
umetnikog dela ostvaruje se njegova
humanistika funkcija.

 Umetnikoj delatnosti imanentna je mogunost

da se kroz slobodni i sugestivni uzlet stvaralake
fantazije istrgne iz neposrednih okvira delovanja
onih protivrenosti drutveno-istorijskih procesa
koji na datom stupnju drutvenog razvoja
sputavaju ooveenje oveka, da ih imaginarno
ukine u okviru estetske realnosti.
Kroz svoje delovanje na svest i na celokupni
doivljajni svet oveka, umetnost istovremeno
doprinosi stvarnom ukidanju tih protivrenosti.

Umetnost intenzivno ukazuje na mnoge

bitne ovekove probleme, ije je stvarno i
potpuno reenje mogue tek van
umetnosti.
Meutim, to nije jedina njena svrha: neke
od bitnih problema ovekovog ivota moe
da rei jedino umetnost.

Sinkretiki karakter prvobitne

umetnosti
Pored toga to ima teoretiara koji nastoje
da dokau kako su dela peinskog
slikarstva nastala kao autonomna estetska
aktivnost, veina teoretiara saglasna je u
tome da prvobitna umetnost nije bila
izdiferencirana od drugih oblika drutvene
svesti i aktivnosti.

Umetnost se povezuje najpre sa

aktivnostima usmerenim na sticanje
sredstava za ivot, a zatim sa magijskim
obredima i religijskom sveu.
Umetnost, praktina aktivnost, magija i
religija razvijaju se u nedeljivom
sinkretizmu.
Tek na viim razvojnim stupnjevima
razlikujemo posebne oblike ovekove
drutvene aktivnosti i njegove svesti.

Aktivnost usmerena na odravanje

egzistencije bila je primaran inilac, dok su
magijsko-religijski obredi i umetnost bili u
funkciji ove aktivnosti.
Umetnost nije imala estetsku funkciju, ve
magijsko-utilitarnu funkciju, a svrha je bila
ouvanje ovekove egzistencije.

Dejms Frejzer nalazi primere imitativne ili

homeopatske magije kod brojnih
primitivnih plemena sa razliitih krajeva
sveta utvrujui da se ona zasniva na 2
razliita principa:
1.slino proizvodi slino, posledica lii na
svoj uzrok
2.stvari koje su jedanput bile jedna s
drugom u dodiru produuju da deluju
jedna na drugu i na razdaljini, posle
prestanka fizikog dodira

Prvobitna umetnost bila je vezana i za

seksualni nagon i oboavanje predaka
koje ima veliku kohezivnu funkciju
(obezbeivanje kontinuiteta meu
generacijama).
Na primitivnom nivou magijsko znai
socijalno.

Biologistike teorije o poreklu

umetnosti
Neki teoretiari polaze od pretpostavke da
prvi elementi estetskog doivljaja postoje
ve kod ivotinja.
Ovakvu koncepciju zastupali su
predstavnici biologistike teorije koju je
zasnovao Darvin.
Oni smatraju da je jedina nauka koja moe
objasniti poreklo oseaja za lepo
biologija.

 Iako je umetnost jedna od onih delatnosti kojom

se ovek sutinski razlikuje od ivotinje, Darvin je
nastojao da njeno poreklo situira u ivotinjski
svet.
On tvrdi da kod ivotinja ne postoji samo
oseanje za lepo ve i pojam o lepoti.
Primeri koje on navodi su:
irenje perja mujaka ptica u doba parenja i
pevanje pesama, kienje gnezda...
Darvin ne odvaja instiktivni fizioloki proces od
estetske valorizacije koja je nemogua bez
svesne aktivnosti.

Teorije koje postanak umetnosti

vezuju za rad
Javljaju se u drugoj polovini 19.veka.
Postoje 2 grupe teoretiara:
1.Oni koji postanak umetnosti vezuju za rad u
uem smislu, kao odreeni niz posebnih radnih
operacija (vulgarno-ekonomistiko objanjenje)
2.Oni koji postanak umetnosti vezuju za rad u
irem smislu, kao ukupna ljudska delatnost koja
je omoguila da se ovek diferencira iz
ivotinjskog sveta i konsituie svoju specifinu
istoriju (umetnost kao produkt ukupne ljudske
delatnosti, nastao na odreenom stupnju
istorijskog razvoja oveanstva)

Ekonomistike teorije o poreklu

umetnosti
Ernst Grose i Karl Biher
Istiu radni proces kao osnovu umetnosti
objanjavajui poreklo veze izmeu
umetnosti i fizikog rada.
Ove teorije su esto osporavane jer
umetnost vulgarno i mehaniki izvode
neposredno iz radnog procesa, dok bi rad
mogao da bude samo jedan od faktora u
nastanku umetnosti.