ZAKON

O DRAVNIM
SLUBENICIMA

Prava i dunosti poslodavca u ime Republike Srbije

vri rukovodilac dravnog organa (u daljem tekstu:
rukovodilac), ako ovim ili posebnim zakonom ili
drugim propisom nije drukije odreeno.

Primena optih propisa o radu i posebnog

kolektivnog ugovora
lan 4

ispr., 116/2008, 104/2009 i 99/2014)

Na prava i dunosti dravnih slubenika koji nisu

ureeni ovim ili posebnim zakonom ili drugim
propisom primenjuju se opti propisi o radu i
poseban kolektivni ugovor za dravne organe (u
daljem tekstu: poseban kolektivni ugovor).

Glava prva

Poseban kolektivni ugovor zakljuuju Vlada i

reprezentativni sindikati koji su osnovani za
teritoriju Republike Srbije.

("Sl. glasnik RS", br. 79/2005, 81/2005 ispr., 83/2005 - ispr., 64/2007, 67/2007 -

UVODNE ODREDBE
Sadrina zakona
lan 1

Na prava i dunosti nametenika primenjuju se

opti propisi o radu i poseban kolektivni ugovor, ako
ovim ili posebnim zakonom nije drukije odreeno.

Glava druga

Ovim zakonom ureuju se prava i dunosti dravnih

slubenika i pojedina prava i dunosti nametenika.

NAELA DELOVANJA DRAVNIH

SLUBENIKA

Pojedina prava i dunosti dravnih slubenika u

pojedinim dravnim organima mogu se posebnim
zakonom urediti i drukije ako to proizlazi iz prirode
njihovih poslova.

Zakonitost, nepristrasnost i politika

neutralnost

Pojam dravnih slubenika i nametenika

lan 2
Dravni slubenik je lice ije se radno mesto sastoji
od poslova iz delokruga organa dravne uprave,
sudova, javnih tuilatava, Republikog javnog
pravobranilatva,
slubi Narodne skuptine,
predsednika Republike, Vlade, Ustavnog suda i
slubi organa ije lanove bira Narodna skuptina
(u daljem tekstu: dravni organi) ili s njima
povezanih
optih
pravnih,
informatikih,
materijalno-finansijskih,
raunovodstvenih
i
administrativnih poslova.
Dravni slubenici nisu narodni poslanici,
predsednik Republike, sudije Ustavnog suda,
lanovi Vlade, sudije, javni tuioci, zamenici javnih
tuilaca i druga lica koja na funkciju bira Narodna
skuptina ili postavlja Vlada i lica koja prema
posebnim propisima imaju poloaj funkcionera.
Nametenik je lice ije se radno mesto sastoji od
prateih pomono-tehnikih poslova u dravnom
organu.

lan 5
Dravni slubenik duan je da postupa u skladu sa
Ustavom, zakonom i drugim propisom, prema
pravilima struke, nepristrasno i politiki neutralno.
Dravni slubenik ne sme da na radu izraava i
zastupa svoja politika uverenja.

Odgovornost za rad
lan 6
Dravni slubenik odgovara za
strunost i delotvornost svog rada.

zakonitost,

Niko ne sme vriti uticaj na dravnog slubenika da

neto ini ili ne ini suprotno propisima.

Zabrana povlaivanja i uskraivanja

lan 7
Zabranjeno je povlaivanje ili uskraivanje
dravnog slubenika u njegovim pravima ili
dunostima, posebno zbog rasne, verske, polne,
nacionalne ili politike pripadnosti ili zbog nekog
drugog linog svojstva.

Poslodavac dravnih slubenika i

nametenika

Dostupnost informacija o radu dravnih

slubenika

lan 3

lan 8

Poslodavac dravnih slubenika i nametenika je

Republika Srbija.

Informacije o radu dravnih slubenika dostupne su

javnosti, prema zakonu kojim se ureuje slobodan
pristup informacijama od javnog znaaja.

Dravni slubenik ima pravo na platu, naknade i

druga primanja prema zakonu kojim se ureuju
plate u dravnim organima.

Dravni slubenik je duan da u svom radu i

prilikom obavetavanja javnosti obezbedi zatitu
podataka o linosti u skladu sa zakonom.

Odmori i odsustva

Jednaka dostupnost radnih mesta

Dravni slubenik ima pravo na odmore i odsustva

prema optim propisima o radu i posebnom
kolektivnom ugovoru.

lan 9
Pri zapoljavanju u dravni organ kandidatima su
pod jednakim uslovima dostupna sva radna mesta.
Izbor kandidata zasniva se na
osposobljenosti, znanju i vetinama.

strunoj

Pri zapoljavanju u dravne organe vodi se rauna

o tome da nacionalni sastav, zastupljenost polova i
broj osoba sa invaliditetom odslika u najveoj
moguoj meri strukturu stanovnitva.

lan 14

Dravni slubenik ima pravo na godinji odmor od

najmanje 20 a najvie 30 radnih dana, prema
merilima
odreenim
posebnim
kolektivnim
ugovorom.

lanstvo u sindikatu i udruenju

lan 15

Napredovanje i struno usavravanje

Dravni slubenik ima pravo da bude lan sindikata

i profesionalnog udruenja i njihovih organa
upravljanja.

lan 10

Pravo na albu

Napredovanje dravnog slubenika zavisi od

strunosti, rezultata rada i potreba dravnog
organa.

lan 16

Dravni slubenik ima pravo i dunost da se

struno usavrava prema potrebama dravnog
organa.

Jednake mogunosti
lan 11
Svi dravni slubenici su jednaki kad se odluuje o
napredovanju i nagraivanju i ostvarivanju njihove
pravne zatite.

Glava trea
PRAVA I DUNOSTI DRAVNIH
SLUBENIKA
I PRAVA DRAVNIH SLUBENIKA
Uslovi rada
lan 12

Dravni slubenik ima pravo albe na reenje kojim

se odluuje o njegovim pravima i dunostima, ako
alba ovim zakonom nije izriito iskljuena.
Dostavljanje reenja dravnom slubeniku vri se u
prostorijama dravnog organa, a ako je dravni
slubenik odsutan s rada dostavljanje se vri
potom na adresu koju je dravni slubenik prijavio
dravnom organu i koja se nalazi u njegovom
personalnom dosijeu.
Ukoliko dostavljanje iz stava 2. ovog lana nije
uspelo, slubeno lice dravnog organa sastavlja
pismenu beleku. U tom sluaju reenje se
objavljuje na oglasnoj tabli dravnog organa i po
isteku osam dana od dana objavljivanja smatra se
dostavljenim.
alba se izjavljuje u roku od osam dana od dana
dostavljanja reenja, ako ovim zakonom nije
odreen krai rok.
alba ne odlae izvrenje reenja samo kad je to
ovim zakonom izriito odreeno.

Dodatna prava dravnih slubenika

lan 17

Dravni slubenik ima pravo na uslove rada koji mu

nee ugroziti ivot i zdravlje, na tehnike i druge
uslove potrebne za rad i na zatitu od pretnji,
napada i svih vrsta ugroavanja bezbednosti na
radu.

Posebnim
kolektivnim
ugovorom
dravnim
slubenicima mogu da se utvrde prava koja ovim
zakonom nisu utvrena, u skladu sa ovim zakonom
i optim propisima o radu.

Rukovodilac je duan da na zahtev dravnog

slubenika preduzme mere za zatitu njegove
bezbednosti na radu.

II DUNOSTI DRAVNIH
SLUBENIKA

Primanja

Izvrenje naloga

lan 13

lan 18

Dravni slubenik duan je da izvri usmeni nalog

pretpostavljenog, izuzev kad smatra da je nalog
suprotan propisima, pravilima struke ili da njegovo
izvrenje moe da prouzrokuje tetu, to saoptava
pretpostavljenom.
Nalog koji pretpostavljeni ponovi u pismenom obliku
dravni slubenik duan je da izvri i o tome
pismeno obavesti rukovodioca.
Dravni slubenik duan je da odbije izvrenje
usmenog ili pismenog naloga ako bi ono
predstavljalo kanjivo delo i da o tome pismeno
obavesti rukovodioca odnosno organ koji nadzire
rad dravnog organa ako je nalog izdao
rukovodilac.

Premetaj
lan 19
Dravni slubenik duan je da prihvati radno mesto
u istom ili drugom dravnom organu na koje je
prema odredbama ovog zakona trajno ili
privremeno premeten.

Privremeni rad na poslovima koji nisu u

opisu radnog mesta
lan 20
Dravni slubenik duan je da, po pismenom
nalogu pretpostavljenog, radi i poslove koji nisu u
opisu njegovog radnog mesta ako za njih ispunjava
uslove, zbog privremeno poveanog obima posla ili
zamene odsutnog dravnog slubenika.
Vrstu i trajanje poslova odreuje pretpostavljeni
pismenim nalogom, najdue na 30 radnih dana.
Poslovi mogu da traju i due od 30 radnih dana ako
je potrebno da dravni slubenik na poloaju
zameni drugog ili ako na poloaju ne radi niko.

Privremeni rad na niem radnom mestu

lan 21
U sluaju elementarnih nepogoda, vie sile ili
drugih nepredvidivih okolnosti, dravni slubenik je
duan da, po pismenom nalogu pretpostavljenog,
radi na radnom mestu niem od svog, dok traju te
okolnosti.

Dravni slubenik ili nametenik duan je da uva

dravnu, vojnu, slubenu i poslovnu tajnu (u daljem
tekstu: tajna) u skladu sa posebnim propisima.
Odreivanje i uvanje tajne, kao i mere zatite
tajne, ureuju se posebnim propisima.

Dunost obavetavanja o sumnji postojanja

korupcije
lan 23a
Dravni slubenik ili nametenik duan je da
pismeno obavesti neposredno pretpostavljenog ili
rukovodioca ako u vezi sa obavljanjem poslova
radnog mesta doe do saznanja da je izvrena
radnja korupcije od strane funkcionera, dravnog
slubenika ili nametenika u dravnom organu u
kojem radi.
Dravni slubenik ili nametenik iz stava 1. ovog
lana od dana podnoenja pismenog obavetenja
uiva zatitu u skladu sa zakonom.

Potovanje radnog vremena

lan 24
Dravni slubenik duan je da potuje radno vreme
i pravila ponaanja u dravnom organu.
Ako je spreen da radi, dravni slubenik duan je
da
o
razlozima
obavesti
neposredno
pretpostavljenog u roku od 24 sata od nastanka
razloga.

III SPREAVANJE SUKOBA

INTERESA
Zabrana primanja poklona i korienja rada
u dravnom organu
lan 25
Dravni slubenik ne sme da primi poklon u vezi s
vrenjem svojih poslova, izuzev protokolarnog ili
prigodnog poklona manje vrednosti, niti bilo kakvu
uslugu ili drugu korist za sebe ili druga lica.
Dravni slubenik ne sme da koristi rad u dravnom
organu da bi uticao na ostvarivanje svojih prava ili
prava s njime povezanih lica.

Rad u radnoj grupi

Na odreivanje kruga povezanih lica i na prijem

poklona primenjuju se propisi kojima se ureuje
spreavanje sukoba interesa pri vrenju javnih
funkcija.

lan 22

Dodatni rad

Dravni slubenik duan je da postupi po

pismenom nalogu kojim ga rukovodilac odreuje za
rad u radnoj grupi u svom ili drugom dravnom
organu.

lan 26

Dravni slubenik za to vreme zadrava prava koja

proizlaze iz njegovog radnog mesta.

uvanje slubene i druge tajne

lan 23

Dravni slubenik moe, uz pismenu saglasnost

rukovodioca, van radnog vremena da radi za
drugog poslodavca ako dodatni rad nije zabranjen
posebnim zakonom ili drugim propisom, ako ne
stvara mogunost sukoba interesa ili ne utie na
nepristrasnost rada dravnog slubenika.

Saglasnost rukovodioca nije potrebna za dodatni

naunoistraivaki rad, objavljivanje autorskih dela i
rad u kulturno-umetnikim, humanitarnim, sportskim
i slinim udruenjima.
Rukovodilac moe zabraniti rad iz stava 2. ovog
lana ako se njime onemoguava ili oteava rad
dravnog slubenika, teti ugledu dravnog organa,
odnosno stvara mogunost sukoba interesa ili utie
na nepristrasnost rada dravnog slubenika.

Kad dravnim organom rukovodi dravni slubenik,

on o interesu pismeno obavetava dravni organ ili
telo nadleno za njegovo postavljenje.
Time se ne dira u pravila o izuzeu propisana
zakonom kojim se ureuje opti upravni postupak.

Primena propisa kojima se ureuje

spreavanje sukoba interesa na dravne
slubenike na poloaju

Obavetavanje o dodatnom radu

lan 31

lan 27

Na dravne slubenike na poloaju primenjuju se

zakoni i drugi propisi kojima se ureuje spreavanje
sukoba interesa pri vrenju javnih funkcija, ali i
odredbe ovog zakona o dodatnom radu i zabrani
osnivanja privrednog drutva, javne slube i
bavljenja preduzetnitvom.

Dravni slubenik duan je da o svom dodatnom

radu obavesti rukovodioca.
Kad dravnim organom rukovodi dravni slubenik,
o davanju saglasnosti za njegov dodatni rad i o
zabrani dodatnog rada odluuje dravni organ ili
telo nadleno za njegovo postavljenje.

Zabrana osnivanja privrednih drutava i

javnih slubi

Glava etvrta
VRSTE RADNIH MESTA
DRAVNIH SLUBENIKA

lan 28
Dravni slubenik ne sme da osnuje privredno
drutvo, javnu slubu, niti da se bavi
preduzetnitvom.

I POLOAJI I IZVRILAKA RADNA

MESTA

Na prenos upravljakih prava u privrednom

subjektu na drugo lice primenjuju se propisi kojima
se ureuje spreavanje sukoba interesa pri vrenju
javnih funkcija.

lan 32

Dravni slubenik duan je da podatke o licu na

koje je preneo upravljaka prava i dokaze o
njihovom prenosu dostavi rukovodiocu, a dravni
slubenik koji je na poloaju Agenciji za borbu
protiv korupcije koja je duna da o tome podatke
objavi na svojoj internet prezentaciji.

Ogranienje lanstva u organima pravnog

lica
lan 29
Dravni slubenik ne sme biti direktor, zamenik ili
pomonik direktora pravnog lica, a lan upravnog
odbora, nadzornog odbora ili drugog organa
upravljanja pravnog lica moe biti jedino ako ga
imenuje Vlada ili drugi dravni organ.

Prijavljivanje interesa u vezi s odlukom

dravnog organa
lan 30
Dravni slubenik duan je da neposredno
pretpostavljenog pismeno obavesti o svakom
interesu koji on, ili s njime povezano lice, moe
imati u vezi sa odlukom dravnog organa u ijem
donoenju uestvuje, radi odluivanja o njegovom
izuzeu.

Radna mesta dravnih slubenika dele se na

poloaje i na izvrilaka radna mesta, u zavisnosti
od sloenosti poslova, ovlaenja i odgovornosti.
Odredbe ovog zakona o podeli radnih mesta ne
primenjuju se na policijske, carinske i poreske
slubenike i na dravne slubenike koji rade na
bezbednosnim i obavetajnim poslovima i u
zavodima za izvrenje krivinih sankcija.

II POLOAJI
Pojam
lan 33
Poloaj je radno mesto na kome dravni slubenik
ima ovlaenja i odgovornosti vezane za voenje i
usklaivanje rada u dravnom organu.
Poloaj se stie postavljenjem od Vlade ili drugog
dravnog organa ili tela.

Poloaji u Vladi i ostalim dravnim

organima
lan 34
Vlada postavlja na poloaj pomonika ministra,
sekretara ministarstva, direktora organa uprave u
sastavu ministarstva, pomonika direktora organa
uprave u sastavu ministarstva, direktora posebne
organizacije, zamenika i pomonika direktora
posebne organizacije, direktora slube Vlade,
zamenika i pomonika direktora slube Vlade,

zamenika i pomonika Generalnog sekretara Vlade,

Republikog javnog pravobranioca i zamenika
Republikog javnog pravobranioca.
Poloaji u sudovima i javnim tuilatvima odreuju
se aktom Vrhovnog kasacionog suda, odnosno
Republikog javnog tuioca, a u ostalim dravnim
organima poloaji se odreuju aktima tih organa.

III IZVRILAKA RADNA MESTA

Pojam i razvrstavanje po zvanjima
lan 35
Izvrilaka radna mesta jesu sva radna mesta koja
nisu poloaji, ukljuujui i radna mesta rukovodilaca
uih unutranjih jedinica u dravnom organu.
Izvrilaka radna mesta razvrstavaju se po
zvanjima, u zavisnosti od sloenosti i odgovornosti
poslova, potrebnih znanja i sposobnosti i uslova za
rad.
Zvanja su vii savetnik, samostalni savetnik,
savetnik, mlai savetnik, saradnik, mlai saradnik,
referent i mlai referent.

Vii savetnik
lan 36
U zvanju vieg savetnika rade se najsloeniji
poslovi koji znatno utiu na odreivanje politike ili
postizanje rezultata u nekoj oblasti iz delokruga
dravnog organa, koji zahtevaju stvaralake
sposobnosti, preduzimljivost i visok stepen
strunosti, samostalnosti i iskustva, uz obraanje
pretpostavljenom samo o pitanjima voenja politike.
Za rad na poslovima u zvanju vieg savetnika
dravni slubenik mora da ima steeno visoko
obrazovanje na osnovnim akademskim studijama u
obimu od najmanje 240 ESPB bodova, master
akademskim
studijama,
specijalistikim
akademskim studijama, specijalistikim strukovnim
studijama, odnosno na osnovnim studijama u
trajanju od najmanje etiri godine ili specijalistikim
studijama na fakultetu i najmanje sedam godina
radnog iskustva u struci.

Samostalni savetnik
lan 37
U zvanju samostalnog savetnika rade se sloeni
poslovi koji zahtevaju posebno specijalistiko
znanje
i
iskustvo,
analitike
sposobnosti,
samostalan rad bez nadzora pretpostavljenog i
donoenje odluka u sloenim sluajevima uz samo
opta usmerenja i uputstva pretpostavljenog.
Za rad na poslovima u zvanju samostalnog
savetnika dravni slubenik mora da ima steeno
visoko obrazovanje na osnovnim akademskim
studijama u obimu od najmanje 240 ESPB bodova,
master akademskim studijama, specijalistikim
akademskim studijama, specijalistikim strukovnim

studijama, odnosno na osnovnim studijama u

trajanju od najmanje etiri godine ili specijalistikim
studijama na fakultetu i najmanje pet godina radnog
iskustva u struci.

Savetnik
lan 38
U zvanju savetnika rade se sloeni poslovi koji su
najee precizno odreeni i podrazumevaju
primenu utvrenih metoda rada, postupaka ili
strunih tehnika sa jasnim okvirom samostalnog
delovanja, uz povremeni nadzor pretpostavljenog.
Poslovi zahtevaju sposobnost da se problemi
reavaju
bez
pojedinanih
uputstava
pretpostavljenog i uz obraanje pretpostavljenom
samo kad je problem sloen i zahteva dodatno
znanje i iskustvo.
Za rad na poslovima u zvanju savetnika dravni
slubenik mora da ima steeno visoko obrazovanje
na osnovnim akademskim studijama u obimu od
najmanje 240 ESPB bodova, master akademskim
studijama, specijalistikim akademskim studijama,
specijalistikim strukovnim studijama, odnosno na
osnovnim studijama u trajanju od najmanje etiri
godine ili specijalistikim studijama na fakultetu i
najmanje tri godine radnog iskustva u struci.

Mlai savetnik
lan 39
U zvanju mlaeg savetnika rade se sloeni poslovi
koji podrazumevaju primenu utvrenih metoda
rada, postupaka ili strunih tehnika unutar precizno
odreenog okvira delovanja, uz redovan nadzor
pretpostavljenog, i donoenje odluka na osnovu
postojee prakse ili optih i pojedinanih uputstava
pretpostavljenog. Poslovi zahtevaju sposobnost
reavanja manjih tehnikih ili proceduralnih
problema.
Za rad na poslovima u zvanju mlaeg savetnika
dravni slubenik mora da ima steeno visoko
obrazovanje na osnovnim akademskim studijama u
obimu od najmanje 240 ESPB bodova, master
akademskim
studijama,
specijalistikim
akademskim studijama, specijalistikim strukovnim
studijama, odnosno na osnovnim studijama u
trajanju od najmanje etiri godine ili specijalistikim
studijama na fakultetu i zavren pripravniki sta ili
najmanje pet godina radnog staa u dravnim
organima.

Saradnik
lan 40
U zvanju saradnika rade se manje sloeni poslovi
koji obuhvataju ogranien krug meusobno
povezanih
razliitih
zadataka
i
zahtevaju
sposobnost samostalne primene utvrenih metoda
rada, postupaka ili strunih tehnika, uz opta
usmerenja i uputstva i povremeni nadzor
pretpostavljenog.

Za rad na poslovima u zvanju saradnika dravni

slubenik mora da ima steeno visoko obrazovanje
na osnovnim akademskim studijama u obimu od
najmanje 180 ESPB bodova, osnovnim strukovnim
studijama, odnosno na studijama u trajanju do tri
godine i najmanje tri godine radnog iskustva u
struci.

mesta u pravilniku o unutranjem ureenju i

sistematizaciji radnih mesta.

Mlai saradnik

POPUNJAVANJE SLOBODNIH
RADNIH MESTA

lan 41
U zvanju mlaeg saradnika rade se manje sloeni
poslovi koji su precizno odreeni i podrazumevaju
primenu utvrenih metoda rada, postupaka ili
strunih tehnika uz sposobnost reavanja rutinskih
problema, uz opta i pojedinana uputstva i
redovan nadzor pretpostavljenog.
Za rad na poslovima u zvanju mlaeg saradnika
dravni slubenik mora da ima steeno visoko
obrazovanje na osnovnim akademskim studijama u
obimu od najmanje 180 ESPB bodova, osnovnim
strukovnim studijama, odnosno na studijama u
trajanju do tri godine i zavren pripravniki sta ili
najmanje pet godina radnog staa u dravnim
organima.

Referent
lan 42
U zvanju referenta rade se administrativni, tehniki i
drugi preteno rutinski poslovi koji obuhvataju irok
krug zadataka i mogu zahtevati poznavanje i
primenu jednostavnijih metoda rada ili postupaka, a
rade se samostalno i uz povremeni nadzor
pretpostavljenog.
Za rad na poslovima u zvanju referenta dravni
slubenik mora da ima zavrenu srednju kolu i
najmanje dve godine radnog iskustva u struci.

Radna mesta i poslovi u ostalim dravnim organima

razvrstavaju se njihovim aktima.

Glava peta

I ZAJEDNIKE ODREDBE
1. Uslovi za zaposlenje
lan 45
Kao dravni slubenik moe da se zaposli
punoletan dravljanin Republike Srbije koji ima
propisanu strunu spremu i ispunjava ostale uslove
odreene zakonom, drugim propisom i pravilnikom
o unutranjem ureenju i sistematizaciji radnih
mesta u dravnom organu, ako mu ranije nije
prestajao radni odnos u dravnom organu zbog
tee povrede dunosti iz radnog odnosa i nije
osuivan na kaznu zatvora od najmanje est
meseci.
Pored toga za rad na poloaju potrebno je i steeno
visoko obrazovanje na osnovnim akademskim
studijama u obimu od najmanje 240 ESPB bodova,
master akademskim studijama, specijalistikim
akademskim studijama, specijalistikim strukovnim
studijama, odnosno na osnovnim studijama u
trajanju od najmanje etiri godine ili specijalistikim
studijama na fakultetu i najmanje devet godina
radnog iskustva u struci.

Mlai referent

2. Pravilnik o unutranjem ureenju i

sistematizaciji radnih mesta u dravnom
organu

lan 43

lan 46

U zvanju mlaeg referenta rade se administrativni,

tehniki i drugi rutinski poslovi sa ogranienim
krugom slinih zadataka koji mogu zahtevati
poznavanje i primenu jednostavnijih metoda rada ili
postupaka, uz povremeni nadzor pretpostavljenog.
Za rad na poslovima u zvanju mlaeg referenta
dravni slubenik mora da ima zavrenu srednju
kolu i zavren pripravniki sta.

IV RAZVRSTAVANJE RADNIH MESTA

I POSLOVA PODZAKONSKIM AKTIMA
lan 44
Uredbom Vlade koja vai za organe dravne
uprave, slube Vlade, sudove, javna tuilatva i
Republiko javno pravobranilatvo razvrstavaju se
poloaji i radna mesta rukovodilaca uih unutranjih
jedinica, odreuju poslovi koji se rade u svakom od
zvanja i propisuju merila za opis poslova radnih

Radna mesta, potreban broj dravnih slubenika na

svakom radnom mestu i uslovi za rad na svakom
radnom mestu u dravnom organu odreuju se
pravilnikom o unutranjem ureenju i sistematizaciji
radnih mesta u dravnom organu (u daljem tekstu:
Pravilnik).

3. Doputenost popunjavanja radnog mesta

lan 47
Radno mesto moe da se popuni kad se ispune
dva uslova: da je radno mesto predvieno
Pravilnikom i da se njegovo popunjavanje uklapa u
doneseni kadrovski plan.
Kad se oba uslova ispune, rukovodilac odluuje da
li je potrebno da se radno mesto popuni.
Akt iz stava 2. ovog lana uvek se dostavlja Slubi
za upravljanje kadrovima, a kada se odluuje o

popunjavanju poloaja i Visokom slubenikom

savetu.

4. Nain popunjavanja radnog mesta

lan 48
Izvrilako
radno
mesto
popunjava
se:
premetajem unutar istog dravnog organa;
premetajem po osnovu sporazuma o preuzimanju;
premetajem iz drugog dravnog organa po
sprovedenom internom ili javnom konkursu i
zasnivanjem radnog odnosa ako je na javnom
konkursu izabran kandidat koji nije dravni
slubenik.
Poloaj se uvek popunjava postavljenjem.

II POPUNJAVANJE IZVRILAKIH
RADNIH MESTA
1. Redosled radnji pri popunjavanju
izvrilakih radnih mesta u svim dravnim
organima
lan 49
Pri popunjavanju izvrilakog radnog mesta
prednost ima premetaj dravnog slubenika iz
istog dravnog organa, sa napredovanjem ili bez
njega.
Ako se radno mesto ne popuni premetajem,
rukovodilac moe sprovesti postupak preuzimanja
dravnog slubenika iz drugog dravnog organa.
Ako rukovodilac odlui da radno mesto ne popuni ni
premetajem po osnovu sporazuma o preuzimanju,
moe da se sprovede interni konkurs, a ako interni
konkurs nije sproveden ili nije uspeo, obavezno se
sprovodi javni konkurs.
Ako ni javni konkurs nije uspeo, radno mesto se ne
popunjava, ali rukovodilac moe odluiti da ponovo
sprovede postupak popunjavanja radnog mesta
prema redosledu radnji propisanim odredbama
ovog lana.

1a Preuzimanje
lan 49a
Dravni slubenik moe biti preuzet bez konkursa u
drugi dravni organ ako se o tome sporazumeju
rukovodioci koji rukovode tim dravnim organima i
ako dravni slubenik na to pristane.
Dravni slubenik moe biti preuzet u drugi dravni
organ na radno mesto koje je razvrstano u isto,
neposredno nie ili neposredno vie zvanje.
Dravni slubenik moe biti preuzet u drugi dravni
organ na radno mesto razvrstano u neposredno
vie zvanje ukoliko ispunjava uslove za
napredovanje.

lan 49b

Ako se dravni slubenik preuzima u drugi dravni

organ na radno mesto koje je razvrstano u isto
zvanje, odreuje mu se platni razred platne grupe
koji je imao u dravnom organu iz koga se
preuzima prema zakonu koji ureuje plate u
dravnim organima.
Ako se dravni slubenik preuzima u drugi dravni
organ na radno mesto koje je razvrstano u
neposredno vie zvanje, odreuje mu se prvi platni
razred platne grupe u koju je svrstano to radno
mesto prema zakonu koji ureuje plate u dravnim
organima.
Izuzetno od stava 2. ovog lana, ako je koeficijent
platnog razreda platne grupe u koju je svrstano
radno mesto na koje se dravni slubenik premeta
na osnovu sporazuma o preuzimanju nii od
koeficijenta koji je dravni slubenik imao u
dravnom organu iz kojeg je preuzet, odreuje mu
se platni razred te platne grupe sa neposredno
viim koeficijentom prema zakonu koji ureuje plate
u dravnim organima.
Ako se dravni slubenik preuzima u drugi dravni
organ na radno mesto koje je razvrstano u
neposredno nie zvanje, odreuje mu se platni
razred platne grupe u koju je svrstano to radno
mesto sa neposredno viim koeficijentom prema
zakonu koji ureuje plate u dravnim organima.

2. Interni i javni konkurs u organima

dravne uprave i slubama Vlade
a) Interni konkurs
Pravo uea na internom konkursu
lan 50
Radi popunjavanja izvrilakog radnog mesta u
organima dravne uprave i slubama Vlade moe
da se sprovede interni konkurs ako radno mesto
nije popunjeno premetajem dravnog slubenika
unutar istog organa ili premetajem po osnovu
sporazuma o preuzimanju.
Na internom konkursu mogu da uestvuju samo
dravni slubenici iz organa dravne uprave i slubi
Vlade.
Interni konkurs oglaava Sluba za upravljanje
kadrovima u roku od osam dana od dana prijema
reenja rukovodioca organa o popunjavanju
izvrilakog radnog mesta.

Konkursna komisija
lan 51
Interni konkurs sprovodi konkursna komisija.
Konkursnu komisiju imenuje rukovodilac, tako da
jedan njen lan bude dravni slubenik iz Slube za
upravljanje kadrovima.

Uspeh internog konkursa i donoenje reenja

o premetaju

lan 52
Kad interni konkurs uspe, rukovodilac organa u
kome se radno mesto popunjava donosi reenje o
premetaju dravnog slubenika u taj dravni
organ.
Kandidat koji je uestvovao u izbornom postupku
na internom konkursu ima pravo albe na reenje o
premetaju pod istim uslovima i u istom roku kao
kad je reenje o premetaju doneseno posle javnog
konkursa.

Neuspeh internog konkursa. Primena

odredaba ovog zakona o javnom konkursu
lan 53
Interni konkurs nije uspeo ako konkursna komisija
utvrdi da nijedan od kandidata koji je uestvovao u
izbornom postupku nije ispunio merila propisana za
izbor.
Na interni konkurs primenjuju se odredbe ovog
zakona o javnom konkursu, izuzev odredaba o
nainu oglaavanja i o roku za podnoenje prijava.

b) Javni konkurs
Oglaavanje javnog konkursa. Konkursna
komisija
lan 54
Javni konkurs oglaava organ dravne uprave koji
popunjava radno mesto na svojoj internet
prezentaciji, na internet prezentaciji Slube za
upravljanje kadrovima, na portalu e-uprave, na
oglasnoj tabli, internet prezentaciji i periodinom
izdanju oglasa Nacionalne slube za zapoljavanje.
Javni konkurs sprovodi konkursna komisija koju
imenuje rukovodilac, primenom odredaba ovog
zakona o imenovanju konkursne komisije za
sprovoenje internog konkursa.

Sadrina oglasa. Rok za podnoenje prijava

lan 55

Neblagovremene, nedoputene, nerazumljive ili

nepotpune prijave i prijave uz koje nisu priloeni svi
potrebni dokazi, konkursna komisija odbacuje
zakljukom protiv koga se moe izjaviti alba
albenoj komisiji.
alba iz stava 3. ovog lana ne zadrava izvrenje
zakljuka.

Izborni postupak
lan 56
Konkursna komisija sastavlja spisak kandidata koji
ispunjavaju uslove za zaposlenje na radnom mestu
i meu njima sprovodi izborni postupak.
U izbornom postupku se, ocenjivanjem strune
osposobljenosti, znanja i vetina, utvruje rezultat
kandidata prema merilima propisanim za izbor.
Izborni postupak moe da se sprovede u vie
delova, pismenom proverom, usmenim razgovorom
ili na drugi odgovarajui nain.
Osim ako drukije nije propisano, u izbornom
postupku organ dravne uprave slobodno bira
nain obavetavanja kandidata, vodei rauna o
njegovoj pravnoj zatiti, ekonominom troenju
sredstava, javnosti obavetavanja i jednostavnosti
postupka.
Kratka i hitna obavetenja mogu da se daju
telefonom ili na drugi pogodan nain, o emu se
sainjava slubena beleka.
Ako se u izbornom postupku sprovodi pismena
provera, prilikom te provere kandidati se
obavetavaju o mestu, danu i vremenu kada e se
obaviti usmeni razgovor s kandidatima.

Lista za izbor. Izbor kandidata

lan 57
Kandidate koji su sa najboljim rezultatom ispunili
merila propisana za izbor konkursna komisija
uvruje na listu za izbor i listu dostavlja
rukovodiocu.

Oglas o javnom konkursu sadri podatke o

dravnom organu, radnom mestu, uslovima za
zaposlenje na radnom mestu, mestu rada, strunoj
osposobljenosti, znanjima i vetinama koje se
ocenjuju u izbornom postupku i nainu njihove
provere, roku u kome se podnose prijave, lino ime
lica zaduenog za davanje obavetenja o javnom
konkursu, adresu na koju se prijave podnose,
podatke o dokazima koji se prilau uz prijavu,
mestu, danu i vremenu kada e se obaviti provera
osposobljenosti, znanja i vetina kandidata u
izbornom postupku.

Rukovodilac je duan da izabere kandidata sa liste

za izbor.

Rok za podnoenje prijava na javni konkurs ne

moe biti krai od osam dana od dana oglaavanja
javnog konkursa u periodinom izdanju oglasa
Nacionalne slube za zapoljavanje.

Stupanje na rad

Ako je izabran kandidat koji nije dravni slubenik,

rukovodilac donosi reenje o njegovom prijemu u
radni odnos, a ako je izabran kandidat koji je ve
dravni slubenik, rukovodilac donosi reenje o
premetaju primenom odredaba ovog zakona o
premetaju posle internog konkursa.
Reenje o prijemu u radni odnos sadri lino ime
kandidata, naziv dravnog organa u koji se prima i
naziv radnog mesta na koje se rasporeuje.

lan 58

Izabrani kandidat duan je da stupi na rad u roku

od osam dana od dana konanosti reenja o
prijemu u radni odnos odnosno o premetaju,
izuzev ako mu rukovodilac iz opravdanih razloga ne
produi rok.
Ako izabrani kandidat ne stupi na rad u roku koji mu
je odreen, smatra se da reenje o prijemu u radni
odnos odnosno o premetaju nije doneseno, a
rukovodilac moe da izabere nekog drugog
kandidata sa liste za izbor.
Izabrani kandidat stie prava i dunosti iz radnog
odnosa u dravnom organu u koji je primljen ili
premeten od dana stupanja na rad.

Pravo na albu kandidata koji su uestvovali u

izbornom postupku
lan 59
Reenje o prijemu u radni odnos, odnosno reenje
o premetaju dostavlja se svim kandidatima koji su
uestvovali u izbornom postupku na adresu
navedenu u prijavi na konkurs.

3. Interni i javni konkurs u ostalim dravnim

organima
lan 61
Na popunjavanje izvrilakih radnih mesta u ostalim
dravnim organima primenjuju se odredbe ovog
zakona o internom i javnom konkursu u organima
dravne uprave i slubama Vlade, izuzev odredaba
o sastavu konkursne komisije i o nadlenosti
Slube za upravljanje kadrovima.
Sastav
Konkursne
komisije,
strune
osposobljenosti, znanja i vetine koje se ocenjuju u
izbornom postupku, nain njihove provere i merila
za izbor na radna mesta propisuje za sudove i
javna tuilatva ministar nadlean za pravosue, a
za ostale dravne organe tela odreena njihovim
aktima.
Vlada uredbom blie ureuje sprovoenje internog i
javnog konkursa za popunjavanje izvrilakih
radnih mesta u svim dravnim organima.

4. Trajanje radnog odnosa

Ukoliko dostavljanje iz stava 1. ovog lana nije

uspelo, slubeno lice dravnog organa sastavlja
pismenu beleku.

Radni odnos na neodreeno vreme

U sluaju iz stava 2. ovog lana reenje se

objavljuje na oglasnoj tabli dravnog organa i po
isteku osam dana od dana objavljivanja smatra se
dostavljenim.

Po pravilu, dravni slubenik zasniva radni odnos

na neodreeno vreme.

Kandidat koji je uestvovao u izbornom postupku

ima pravo da u roku od osam dana od dana
dostavljanja reenja izjavi albu ako smatra da
izabrani kandidat ne ispunjava uslove za
zaposlenje na radnom mestu ili da su se u
izbornom postupku desile takve nepravilnosti koje
bi mogle uticati na objektivnost njegovog ishoda.
Kandidat koji je uestvovao u izbornom postupku
ima pravo da od dana objavljivanja reenja na
oglasnoj tabli dravnog organa, a najkasnije do
isteka roka za albu, preuzme u prostorijama
dravnog organa reenje o prijemu u radni odnos,
odnosno reenje o premetaju izabranog
kandidata.
Kandidat koji je uestvovao u izbornom postupku
ima pravo da, pod nadzorom slubenog lica
dravnog organa, pregleda svu dokumentaciju
javnog konkursa.

lan 62

Radni odnos koji je zasnovan na neodreeno

vreme moe da prestane samo u zakonom
odreenim sluajevima.

Radni odnos na odreeno vreme

lan 63
Radni odnos na odreeno vreme moe da se
zasnuje:
1) radi zamene odsutnog dravnog slubenika, do
njegovog povratka;
2) zbog privremeno poveanog obima posla koji
postojei broj dravnih slubenika ne moe da
izvri, najdue na est meseci;
3) na radnim mestima u kabinetu, dok traje dunost
funkcionera;
4) radi obuke pripravnika, dok traje pripravniki
sta.

lan 60

Radni odnos na odreeno vreme zasniva se bez

internog ili javnog konkursa, izuzev pri prijemu
pripravnika.

Javni konkurs nije uspeo ako konkursna komisija

utvrdi da nijedan kandidat koji je uestvovao u
izbornom postupku nije ispunio merila propisana za
izbor.

Radni odnos na odreeno vreme ne moe da

preraste u radni odnos na neodreeno vreme,
izuzev pripravniku, kad poloi dravni ili poseban
struni ispit.

O tome da javni konkurs nije uspeo obavetavaju

se svi kandidati koji su uestvovali u izbornom
postupku.

5. Probni rad

Neuspeh javnog konkursa

Obaveza i trajanje probnog rada

lan 64
Probni rad je obavezan za sve koji prvi put
zasnivaju radni odnos u dravnom organu, a nisu
pripravnici, niti rade u kabinetu.
Probni rad za radni odnos zasnovan
neodreeno vreme traje est meseci.

na

Za radni odnos na odreeno vreme, probni rad je

obavezan samo ako je radni odnos zasnovan na
due od est meseci, i traje dva meseca.
Probnom radu ne podleu dravni slubenici na
poloaju.

Vrednovanje probnog rada

lan 65
Probni rad dravnog slubenika prati njegov
neposredno pretpostavljeni, koji posle okonanja
probnog rada rukovodiocu daje pismeno miljenje o
tome da li je dravni slubenik zadovoljio na
probnom radu.
Dravnom slubeniku koji ne zadovolji na probnom
radu otkazuje se radni odnos bez prava na novanu
naknadu zbog otkaza.

III POPUNJAVANJE POLOAJA

1. Redosled radnji pri popunjavanju
poloaja u svim dravnim organima
lan 66
Radi popunjavanja poloaja sprovodi se interni ili
javni konkurs.
Interni konkurs obavezan je ako poloaj popunjava
Vlada.
U ostalim dravnim organima moe se odmah
sprovesti javni konkurs.

2. Postavljenje bez konkursa

lan 67
Dravni slubenik moe posle proteka vremena na
koje je postavljen biti ponovo postavljen na isti
poloaj, bez internog ili javnog konkursa.

Postavljenje vrioca dunosti

lan 67a
Do postavljenja dravnog slubenika na poloaj,
moe biti postavljen vrilac dunosti, na est
meseci, bez internog ili javnog konkursa.
Za vrioca dunosti moe se postaviti lice koje
ispunjava uslove za rad na poloaju odreene ovim
zakonom i pravilnikom o unutranjem ureenju i
sistematizaciji radnih mesta u dravnom organu.
Interni, odnosno javni konkurs za popunjavanje
poloaja na koji je postavljen vrilac dunosti

oglaava se u roku od 30 dana od dana

postavljenja vrioca dunosti.
U sluaju da se interni, odnosno javni konkurs ne
okona postavljenjem na poloaj, status vrioca
dunosti moe se produiti najdue jo tri meseca.

Mirovanje prava i obaveza

lan 67b
Vriocu dunosti koji je postavljen iz reda dravnih
slubenika miruju prava i obaveze iz radnog
odnosa u organu iz kojeg je postavljen.

3. Postupak kad poloaj popunjava Vlada

Oglaavanje konkursa. Konkursna komisija
lan 68
Kad poloaj popunjava Vlada interni i javni konkurs
oglaava Sluba za upravljanje kadrovima, a
sprovodi konkursna komisija.
Konkursnu komisiju za svaki pojedinani sluaj
imenuje Visoki slubeniki savet meu svojim
lanovima i meu strunjacima za odreenu oblast,
od kojih jedan moe biti dravni slubenik iz
dravnog organa u kome se poloaj popunjava.

Pravo uea na internom konkursu

lan 69
Na internom konkursu kad poloaj popunjava Vlada
mogu da uestvuju samo dravni slubenici iz
organa dravne uprave i slubi Vlade koji su u
prethodne dve godine ocenjeni ocenom "naroito
se istie", koji su ve na poloaju, kojima je proteklo
vreme na koje su postavljeni, koji su podneli
ostavku na poloaj ili kojima je poloaj ukinut.

Izborni postupak
lan 70
Izborni postupak sprovodi konkursna komisija.
Po okonanom izbornom postupku konkursna
komisija sastavlja listu od najvie tri kandidata koji
su sa najboljim rezultatom ispunili merila propisana
za izbor.

Ovlaenja lica koje je nadleno da predloi

postavljenje
lan 71
Listu kandidata konkursna komisija dostavlja
rukovodiocu odnosno drugom licu nadlenom da
Vladi predloi kandidata za postavljenje na poloaj.
Ni rukovodilac ni drugo nadleno lice nisu duni da
Vladi predloe kandidata za postavljenje na poloaj,
ali jesu duni da o razlozima za to obaveste Visoki
slubeniki savet i Slubu za upravljanje
kadrovima, u roku od 30 dana od dostavljanja liste
kandidata.

10

Ako je konkursna komisija utvrdila da nijedan

kandidat nije ispunio merila propisana za izbor,
Vladi ne moe biti predloen kandidat za
postavljenje na poloaj.

Odnos internog i javnog konkursa. Neuspeh

internog i javnog konkursa
lan 72
Javni konkurs se sprovodi ako interni konkurs nije
uspeo.
Interni konkurs nije uspeo ako Vladi nije predloen
kandidat za postavljenje na poloaj ili ako Vlada
nije postavila predloenog kandidata u roku od 30
dana od dostavljanja predloga o emu se
obavetava Sluba za upravljanje kadrovima.
Ako ni posle javnog konkursa Vladi ne bude
predloen kandidat za postavljenje na poloaj ili
ona ne postavi predloenog kandidata, Sluba za
upravljanje kadrovima oglaava novi javni konkurs
narednog dana od dana prijema obavetenja da
javni konkurs nije uspeo na nain propisan lanom
47. Zakona.

Pobijanje reenja o postavljenju. Stupanje na

poloaj
lan 73
Protiv reenja Vlade o postavljenju na poloaj alba
nije doputena, ali moe da se pokrene upravni
spor.
Dravni slubenik stupa na poloaj i poinje da
ostvaruje prava i dunosti na poloaju kad reenje
o postavljenju postane konano.

Primena odredaba ovog zakona o konkursu za

izvrilaka radna mesta
lan 74
Na interni i javni konkurs kad poloaj popunjava
Vlada primenjuju se odredbe ovog zakona o
internom i javnom konkursu pri popunjavanju
izvrilakih radnih mesta, izuzev podataka koji se
odnose na mesto, dan i vreme provere
osposobljenosti, znanja i vetina kandidata u
izbornom postupku.
Interni i javni konkurs za popunjavanje poloaja
oglaava Sluba za upravljanje kadrovima.
Interni konkurs iz stava 2. ovog lana oglaava se u
roku od osam dana od dana prijema reenja o
otpoinjanju postupka popunjavanja poloaja.
Javni konkurs iz stava 2. ovog lana oglaava se
narednog dana od dana prijema obavetenja da
interni konkurs nije uspeo.

4. Popunjavanje poloaja u ostalim

dravnim organima
lan 75

Na popunjavanje poloaja u ostalim dravnim

organima shodno se primenjuju odredbe ovog
zakona o internom i javnom konkursu kad poloaj
popunjava Vlada, izuzev odredaba o sastavu
konkursne komisije i o nadlenosti Visokog
slubenikog saveta i Slube za upravljanje
kadrovima.
Sastav
Konkursne
komisije,
strune
osposobljenosti, znanja i vetine koje se ocenjuju u
izbornom postupku, nain njihove provere i merila
za izbor na poloaj u Vrhovnom kasacionom sudu
propisuje predsednik Vrhovnog kasacionog suda,
za poloaj u Republikom javnom tuilatvu
Republiki javni tuilac, a za ostale dravne organe
tela odreena njihovim aktima.
Vlada uredbom blie ureuje sprovoenje internog i
javnog konkursa za popunjavanje poloaja u svim
dravnim organima.

5. Prestanak rada na poloaju

a) Razlozi za prestanak rada na poloaju
Svi razlozi
lan 76
Dravnom slubeniku prestaje rad na poloaju kad
protekne vreme na koje je postavljen, ako podnese
pismenu ostavku, ako stupi na funkciju u dravnom
organu, organu autonomne pokrajine ili lokalne
samouprave, ako bude ukinut poloaj, ako mu radni
odnos prestane navrenjem radnog veka ili
njegovim pismenim otkazom, ili ako bude razreen.

Ukidanje poloaja
lan 77
Poloaj je ukinut ako bude ukinut dravni organ a
njegov delokrug preuzme drugi dravni organ ili ne
preuzme nijedan dravni organ, ako deo delokruga
dravnog organa u kome je i poloaj preuzme drugi
dravni organ, ili ako poloaj bude ukinut
donoenjem novog ili izmenom postojeeg
Pravilnika.

Razlozi za razreenje
lan 78
Dravni slubenik se razreava s poloaja ako mu
radni odnos prestane zbog: osude na kaznu
zatvora od najmanje est meseci, konanog
reenja kojim mu je izreena disciplinska kazna
prestanka radnog odnosa, konanog reenja kojim
mu je na ocenjivanju odreena ocena "ne
zadovoljava", kao i iz drugih razloga predvienih
optim propisima o radu kojima se ureuje
prestanak radnog odnosa nezavisno od volje
zaposlenog i volje poslodavca.
Dravni slubenik se razreava s poloaja i ako
organ ili telo nadleno za njegovo postavljenje
prihvati javnu preporuku Zatitnika graana za
njegovo razreenje, odnosno ako prihvati inicijativu

11

za razreenje na osnovu mere javnog objavljivanja

preporuke za razreenje koju izrekne Agencija za
borbu protiv korupcije.
Dravni slubenik koji rukovodi dravnim organom
razreava se s poloaja i kada organ ili telo
nadleno za njegovo postavljenje utvrdi da je u
vreme njegovog rukovoenja dolo do ozbiljnog
poremeaja u radu dravnog organa kojim
rukovodi.

b) Utvrenje prestanka rada na poloaju

lan 79
Prestanak rada na poloaju utvruje se reenjem
koje donosi dravni organ ili telo nadleno za
postavljenje dravnog slubenika, u roku od osam
dana od dana nastupanja razloga zbog kojih je rad
na poloaju prestao.
Reenje sadri i razloge zbog kojih je rad na
poloaju prestao i dan kad je prestao rad na
poloaju.
Protiv reenja alba nije doputena, ali moe da se
pokrene upravni spor.

v) Posledice prestanka rada na poloaju

Posledice usled proteka vremena postavljenja,
ostavke, promena u unutranjem ureenju
dravnog organa, negativnih ocena rada i
prihvatanja javne preporuke za razreenje
lan 80
Dravni slubenik kome je proteklo vreme na koje
je postavljen, koji je podneo ostavku na poloaj ili
kome je poloaj ukinut donoenjem novog ili
izmenom postojeeg Pravilnika ima pravo da u
istom dravnom organu bude premeten na drugo
radno mesto za koje ispunjava uslove ako ono
postoji, a ako ne postoji postaje nerasporeen.
Dravni slubenik koji je razreen iz razloga
navedenih u lanu 78. stav 2. ovog zakona postaje
nerasporeen.

Posledice usled promena u ureenju sistema

dravnih organa
lan 81
Dravni slubenik kome je poloaj ukinut usled
ukidanja dravnog organa ima pravo da, do proteka
vremena na koje je bio postavljen, bude postavljen
na poloaj u dravnom organu koji je preuzeo
delokrug ukinutog dravnog organa, ako novim
Pravilnikom bude predvien isti ili slian poloaj i on
za njega ispunjava uslove, a ako takav poloaj ne
postoji ima ista prava i dunosti kao da mu je
poloaj prestao protekom vremena na koje je
postavljen.
Ista prava i dunosti ima i dravni slubenik kome
je poloaj ukinut usled toga to je deo delokruga

dravnog organa, u kome je i poloaj, preuzeo

drugi dravni organ.
Ako dravni organ bude ukinut, a njegov delokrug
ne preuzme nijedan dravni organ, dravni
slubenik kome je poloaj ukinut postaje
nerasporeen.

Glava esta
OCENJIVANJE I NAPREDOVANJE
DRAVNIH SLUBENIKA
I OCENJIVANJE
Cilj i predmet ocenjivanja
lan 82
Cilj ocenjivanja je otkrivanje i otklanjanje
nedostataka
u
radu
dravnih
slubenika,
podsticanje na bolje rezultate rada i stvaranje
uslova za pravilno odluivanje o napredovanju i
strunom usavravanju.
Pri ocenjivanju vrednuju se merila za ocenjivanje, i
to: rezultati postignuti u izvravanju poslova radnog
mesta i postavljenih ciljeva, samostalnost,
stvaralaka sposobnost, preduzimljivost, preciznost
i savesnost, saradnja sa drugim dravnim
slubenicima i ostale sposobnosti koje zahteva
radno mesto.
Rezultati postignuti u izvravanju poslova radnog
mesta i postavljenih ciljeva vrednuju se kvartalno.

Vreme ocenjivanja. Izuzeci od ocenjivanja

lan 83
Dravni slubenik ocenjuje se jednom u
kalendarskoj godini, najkasnije do kraja februara
tekue godine za prethodnu godinu.
Ne ocenjuje se dravni slubenik koji rukovodi
dravnim organom, dravni slubenik koji je u
kalendarskoj godini radio manje od est meseci bez
obzira na razlog, ni dravni slubenik koji je
zasnovao radni odnos na odreeno vreme.

Vrste ocena. Odreivanje ocene

lan 84
Ocene su: "ne zadovoljava", "zadovoljava", "dobar",
"istie se" i "naroito se istie".
Ocenu odreuje rukovodilac reenjem.
Vlada uredbom blie ureuje merila za ocenjivanje i
postupak ocenjivanja u svim dravnim organima.

Prevremeno ocenjivanje
lan 84a

12

Dravnom slubeniku iji su rezultati postignuti u

izvravanju poslova radnog mesta i postavljenih
ciljeva u jednom kvartalu vrednovani najniom
ocenom odreuje se ocena "ne zadovoljava".

Napredovanje na vie izvrilako radno

mesto

Dravni slubenik iz stava 1. ovog lana upuuje se

na vanredno ocenjivanje.

Rukovodilac moe da premesti na neposredno vie

izvrilako radno mesto dravnog slubenika kome
je najmanje dva puta uzastopno odreena ocena
"naroito se istie" ili etiri puta uzastopno "istie
se", ako postoji slobodno radno mesto i dravni
slubenik ispunjava uslove za rad na njemu.

Vanredno ocenjivanje
lan 85
Dravni slubenik kome je odreena ocena "ne
zadovoljava" moe biti upuen na dodatno struno
osposobljavanje.
U svakom sluaju, on se vanredno ocenjuje
protekom 30 radnih dana od dana konanosti
reenja kojim mu je odreena ocena "ne
zadovoljava".

Posledice vanrednog ocenjivanja

lan 86
Dravni slubenik kome na vanrednom ocenjivanju
bude odreena ocena "zadovoljava" premeta se
na radno mesto razvrstano u neposredno nie
zvanje
koje
odgovara
stepenu
njegovog
obrazovanja i odreuje mu se koeficijent platnog
razreda iji je redni broj istovetan rednom broju
platnog razreda u kome se nalazi radno mesto sa
koga je premeten, a ako takvo radno mesto ne
postoji odreuje mu se platni razred sa neposredno
niim koeficijentom u okviru platne grupe koja
odgovara zvanju u koje je izvrilako radno mesto
dravnog slubenika razvrstano.
Dravnom slubeniku kome na vanrednom
ocenjivanju bude odreena ocena "ne zadovoljava"
prestaje radni odnos danom konanosti reenja.
Reenjem kojim je na vanrednom ocenjivanju
odreena ocena "ne zadovoljava" utvruje se i da
dravnom slubeniku prestaje radni odnos.

II NAPREDOVANJE
Vrste napredovanja
lan 87
Dravni slubenik napreduje premetajem na
neposredno vie izvrilako radno mesto ili
postavljenjem na poloaj ili vii poloaj, u istom ili
drugom dravnom organu.
Neposredno vie izvrilako radno mesto jeste ono
iji se poslovi rade u neposredno viem zvanju, ili u
istom zvanju ali na radnom mestu rukovodioca ue
unutranje jedinice u dravnom organu.
Dravni slubenik moe da napreduje i prelaskom u
vii platni razred, bez promene radnog mesta,
prema zakonu kojim se ureuju plate u dravnim
organima.

lan 88

Izuzetno, dravni slubenik koji je premeten na

neposredno vie radno mesto jer mu je dva puta
uzastopno odreena ocena "naroito se istie"
moe, i ako ne ispunjava uslove vezane za radno
iskustvo, da bude premeten na neposredno vie
radno mesto ako mu opet bude odreena ocena
"naroito se istie".
Ocene na kojima je zasnovano napredovanje ne
uzimaju se u obzir za sledee napredovanje.

Napredovanje na poloaj ili vii poloaj

lan 89
Dravni slubenik moe da napreduje na svaki, a
ne samo neposredno vii poloaj.
Za napredovanje moraju da budu ispunjeni uslovi
vezani za odnos ocena iz lana 69. ovog zakona,
postojanje slobodnog radnog mesta i radno
iskustvo koji su potrebni za napredovanje na vie
izvrilako radno mesto.

Glava sedma
PREMETAJ DRAVNIH
SLUBENIKA ZBOG POTREBE
RADA
1. Pojam i vrste premetaja
lan 90
Dravni slubenik moe, zbog potrebe rada, da
bude trajno ili privremeno premeten na drugo
odgovarajue radno mesto u istom dravnom
organu ili privremeno premeten u drugi dravni
organ.
Za premetaj dravnog slubenika zbog potrebe
rada nije potrebna saglasnost dravnog slubenika.
Dravni slubenik na poloaju ne moe biti
premeten.

2. Pojam odgovarajueg radnog mesta

lan 91
Odgovarajue radno mesto jeste ono iji se poslovi
rade u istom zvanju kao poslovi radnog mesta sa
koga se dravni slubenik premeta i za koje
dravni slubenik ispunjava sve uslove.

3. Premetaj unutar istog dravnog organa

13

Trajni premetaj
lan 92

I STRUNO USAVRAVANJE I
DODATNO OBRAZOVANJE

Dravni slubenik moe da bude trajno premeten

na drugo odgovarajue radno mesto u istom
dravnom organu, ako to nalau organizacija ili
racionalizacija poslova ili drugi opravdani razlozi.

1. Struno usavravanje

Privremeni premetaj

Struno usavravanje je pravo i dunost dravnog

slubenika da stie znanja i vetine, odnosno
sposobnosti za izvravanje poslova radnog mesta,
u skladu sa potrebama dravnog organa.

lan 93
Dravni slubenik moe da bude privremeno
premeten na drugo odgovarajue radno mesto u
istom dravnom organu zbog zamene odsutnog
dravnog slubenika ili poveanog obima posla, pri
emu zadrava sva prava na svom radnom mestu.
alba ne odlae izvrenje reenja.
Privremeni premetaj traje najdue jednu godinu,
posle ega dravni slubenik ima pravo da se vrati
na radno mesto na kome je radio pre premetaja.

4. Privremeni premetaj u drugi dravni

organ
Razlozi i trajanje
lan 94
Dravni slubenik moe da bude privremeno
premeten na odgovarajue radno mesto u drugi
dravni organ u kome je povean obim posla, a sva
prava iz radnog odnosa ostvaruje u dravnom
organu iz koga je premeten.
Privremeni premetaj u drugi dravni organ traje
najdue est meseci, a izuzetno moe da bude
produen najdue za jo est meseci.
Posle proteka vremena premetaja dravni
slubenik ima pravo da se vrati na radno mesto na
kome je radio pre premetaja.

Nain privremenog premetaja u drugi dravni

organ
lan 95
O privremenom premetaju dravnog slubenika iz
jednog u drugi dravni organ rukovodioci zakljuuju
pismeni sporazum.
Posle toga rukovodilac dravnog organa iz koga se
dravni slubenik premeta donosi reenje o
premetaju.
alba ne odlae izvrenje reenja.

Glava osma
STRUNO USAVRAVANJE I
OSPOSOBLJAVANJE

Pojam
lan 96

Rukovodilac je duan da dravnom slubeniku

omogui struno usavravanje za izvravanje
poslova radnog mesta u skladu sa programima
strunog usavravanja utvrenim ovim zakonom.

Programi
lan 97
Struno usavravanje zasniva se na optim i
posebnim programima kojima se odreuju oblici i
sadrina strunog usavravanja.
Programe opteg strunog usavravanja dravnih
slubenika iz organa dravne uprave i slubi Vlade,
po prethodno pribavljenom miljenju Visokog
slubenikog saveta, donosi ministar nadlean za
poslove dravne uprave, izuzev programa opteg
strunog usavravanja dravnih slubenika iz
oblasti Evropske unije koje, u skladu sa svojim
delokrugom, donosi po prethodno pribavljenom
miljenju Visokog slubenikog saveta, direktor
slube Vlade za koordinaciju poslova Vlade u
pristupanju Evropskoj uniji.
Programi opteg strunog usavravanja iz stava 2.
ovog lana usklauju se sa potrebama organa
dravne uprave i slubi Vlade.
Programe
posebnog strunog usavravanja
dravnih slubenika donosi rukovodilac za svaku
godinu, prema posebnim potrebama dravnog
organa.

Organizovanje i realizovanje programa

strunog usavravanja
lan 97a
Struno usavravanje dravnih slubenika u skladu
sa programima opteg strunog usavravanja
organizuje Sluba za upravljanje kadrovima, izuzev
obuka iz oblasti Evropske unije koje, u skladu sa
svojim delokrugom, organizuje i sprovodi sluba
Vlade za koordinaciju poslova Vlade u pristupanju
Evropskoj uniji.
Struno usavravanje dravnih slubenika u
diplomatskom zvanju organizuje ministarstvo
nadleno za spoljne poslove u okviru Diplomatske
akademije, u skladu sa programom kojim se
ureuje diplomatsko-konzularna obuka dravnih
slubenika u diplomatskom zvanju.

14

Programe
strunog
usavravanja
dravnih
slubenika, po pravilu, realizuju zaposleni u
organima dravne uprave, slubama Vlade i drugim
dravnim organima, kao i strunjaci iz oblasti
znaajnih za rad dravne uprave.
Vlada blie ureuje nain utvrivanja potreba za
strunim usavravanjem, vrste programa opteg
strunog usavravanja, osnovne elemente sadrine
programa
opteg
i
posebnog
strunog
usavravanja, nain sprovoenja programa opteg
strunog usavravanja i voenje evidencije o
utvrenim i sprovedenim optim programima i
planiranim i sprovedenim programima posebnog
strunog usavravanja dravnih slubenika, nain i
postupak izbora i angaovanja realizatora
programa, naknade za realizatore programa
strunog usavravanja, kao i druga pitanja od
znaaja za struno usavravanje.

Struno usavravanje stairanjem

lan 97b
Dravni slubenik koji je upuen na struno
usavravanje putem stairanja na osnovu programa
iz lana 97. ovog zakona ili na osnovu posebnog
sporazuma o meunarodnoj saradnji u skladu sa
tim programom (u daljem tekstu: stairanje),
ostvaruje sva prava iz radnog odnosa u dravnom
organu iz kojeg je upuen na stairanje i u obavezi
je da po okonanju stairanja ostane na radu u tom
ili u drugom dravnom organu dvostruko due od
vremena provedenog na stairanju, a najmanje
godinu dana.
Po zavrenom stairanju dravni slubenik je duan
da prenese i primeni steena struna znanja i
vetine.
Dravni slubenik koji po okonanju stairanja ne
ostane na radu u dravnom organu u propisanom
trajanju duan je da jednokratno vrati sve trokove
stairanja isplaene iz budeta Republike Srbije.
Prava i obaveze dravnog slubenika na stairanju
ureuju se ugovorom.
Vlada blie ureuje nain izbora dravnih
slubenika koji se upuuju na struno usavravanje
putem stairanja, bitne elemente ugovora o
ureivanju meusobnih prava i obaveza dravnog
slubenika i organa iz kog se upuuje na stairanje,
nain obrauna i refundacije (vraanja) trokova
stairanja, nain prenoenja steenog strunog
znanja i vetina po zavrenom stairanju, kao i
druga pitanja od znaaja za stairanje.

Sredstva za struno usavravanje

lan 97v
Sredstva za struno usavravanje obezbeuju se u
budetu Republike Srbije.
Sredstva
za
programe
opteg
strunog
usavravanja dravnih slubenika koje organizuje
Sluba za upravljanje kadrovima obezbeuju se u

iznosu od 0.01% ukupnih sredstava obezbeenih

za plate svih zaposlenih iz organa dravne uprave i
slubi Vlade.

2. Dodatno obrazovanje znaajno za

dravni organ
Pojam. Interni konkurs
lan 98
Dravnom slubeniku moe da se omogui dodatno
obrazovanje znaajno za dravni organ.
Dravni slubenik koji e da se dodatno obrazuje
bira se na internom konkursu u dravnom organu, a
prednost ima dravni slubenik sa viim prosekom
ocene u poslednje tri godine.
Trokove dodatnog obrazovanja snosi dravni
organ.

Prava i obaveze povodom dodatnog

obrazovanja
lan 99
Prava i obaveze dravnog slubenika koji se
dodatno obrazuje ureuju se ugovorom.
Dravni slubenik ima pravo na mirovanje radnog
odnosa ako dodatno obrazovanje zahteva
privremeno odsustvo s rada.
Po zavrenom dodatnom obrazovanju u smislu
lana 98. ovog zakona dravni slubenik se
premeta na radno mesto razvrstano u najnie
zvanje za stepen obrazovanja koji je stekao
dodatnim obrazovanjem.
Dravni slubenik iz stava 3. ovog lana duan je
da u roku od jedne godine poloi dravni struni
ispit prema planu i programu za stepen
obrazovanja koji je stekao dodatnim obrazovanjem.
Dravnom slubeniku iz stava 3. ovog lana koji ne
poloi dravni struni ispit prestaje radni odnos.
Posle dodatnog obrazovanja dravni slubenik
obavezan je da ostane na radu u dravnom organu
najmanje dvostruko due od trajanja dodatnog
obrazovanja, inae je duan da jednokratno vrati
sve trokove dodatnog obrazovanja.

II STRUNI ISPIT
Dravni struni ispit
lan 100
Dravni slubenik koji je u radnom odnosu na
neodreeno vreme mora da ima poloen dravni
struni ispit.
Vlada uredbom blie ureuje program i nain
polaganja dravnog strunog ispita za sve dravne
organe.

15

Izuzeci od polaganja dravnog strunog

ispita
lan 101
Dravni struni ispit nisu duni da polau dravni
slubenici u sudovima, javnim tuilatvima i
Republikom javnom pravobranilatvu koji su
obavezni da polau pravosudni ispit, dravni
slubenici u ostalim dravnim organima koji su
poloili pravosudni ispit, dravni slubenici u
diplomatskom zvanju koji su u obavezi da polau ili
su poloili diplomatsko-konzularni ispit u skladu sa
zakonom kojim se ureuju spoljni poslovi, kao i
dravni slubenici koji su zdravstveni radnici ili
zdravstveni saradnici u Upravi za izvrenje krivinih
sankcija, koji su u obavezi da polau ili su poloili
struni ispit u oblasti zdravstvene zatite.

Rok za polaganje dravnog strunog ispita

lan 102
Dravni slubenik na probnom radu koji je radni
odnos zasnovao na neodreeno vreme polae
dravni struni ispit do okonanja probnog rada.
Pripravnik polae dravni struni ispit do okonanja
pripravnikog staa.

Poseban struni ispit

lan 102a
Zakonom moe da se predvidi i poseban struni
ispit koji se polae radi zaposlenja na radnim
mestima sa posebnim dunostima i ovlaenjima.

studije), odnosno sa osnovnim studijama u trajanju

od najmanje etiri godine traje jednu godinu, na
radnim mestima sa visokim obrazovanjem studija
prvog stepena (osnovne akademske studije,
osnovne strukovne studije), odnosno sa studijama
u trajanju do tri godine devet meseci, a na radnim
mestima sa srednjim obrazovanjem est meseci.
Posebnim zakonom moe biti odreen pripravniki
sta koji traje due ili krae nego to je predvieno
ovim zakonom.
Pripravniku koji iz opravdanih razloga odsustvuje s
rada due od jednog meseca produava se
pripravniki sta onoliko koliko je trajalo odsustvo.

Program osposobljavanja pripravnika

lan 105
Pripravnici se osposobljavaju za samostalan rad u
skladu sa optim aktom o uvoenju pripravnika u
rad koji donosi rukovodilac i optim programom
osposobljavanja pripravnika za polaganje dravnog
strunog ispita.

Nastavljanje rada na neodreeno vreme

lan 106
Posle okonanja pripravnikog staa i poloenog
dravnog, kao i posebnog strunog ispita u smislu
lana 102a ovog zakona, pripravnik moe da
nastavi rad na neodreeno vreme ako postoji
odgovarajue radno mesto na koje moe da bude
rasporeen i ako se rasporeivanje uklapa u
doneseni kadrovski plan.

III STRUNO OSPOSOBLJAVANJE PRIPRAVNITVO

Ugovor o strunom osposobljavanju

Pojam pripravnika

Sa nezaposlenim licem rukovodilac moe zakljuiti

ugovor o strunom osposobljavanju bez naknade,
radi strunog osposobljavanja, odnosno sticanja
radnog iskustva i uslova za polaganje dravnog
strunog ispita.

lan 103
Pripravnik je lice koje prvi put zasniva radni odnos u
svojoj struci i osposobljava se za samostalan rad.
Izuzetno radni odnos u statusu pripravnika moe se
zasnovati i sa licem koje je kod drugog poslodavca
bilo u radnom odnosu krae od vremena utvrenog
za pripravniki sta u stepenu obrazovanja koji je
uslov za rad na tim poslovima.
Vreme provedeno u radnom odnosu kod drugog
poslodavca ne uraunava se u pripravniki sta.
Pripravnik zasniva radni odnos na odreeno vreme,
posle sprovedenog javnog konkursa.

lan 106a

Ugovor iz stava 1. ovog lana za osposobljavanje

za rad lica sa srednjim obrazovanjem zakljuuje se
najdue na est meseci, a ugovor za
osposobljavanje za rad lica sa visokim
obrazovanjem, najdue na godinu dana.

Glava deveta
ODGOVORNOST DRAVNIH
SLUBENIKA

Trajanje pripravnikog staa

lan 104

I DISCIPLINSKA ODGOVORNOST

Pripravniki sta na radnim mestima sa visokim

obrazovanjem studija drugog stepena (diplomske
akademske studije - master, specijalistike
akademske studije, specijalistike strukovne

1. Pojam. Vrste povreda dunosti iz radnog

odnosa
lan 107

16

Dravni slubenik je disciplinski odgovoran za

povrede dunosti iz radnog odnosa.

9) osnivanje privrednog drutva, javne slube i

bavljenje preduzetnitvom;

Odgovornost za krivino delo ili prekraj ne

iskljuuje disciplinsku odgovornost.

10) neprenoenje upravljakih prava u privrednom

subjektu na drugo lice, nedostavljanje podataka
rukovodiocu o licu na koje su preneta upravljaka
prava ili nedostavljanje rukovodiocu dokaza o
prenosu upravljakih prava;

Povrede dunosti iz radnog odnosa mogu biti lake

i tee.

2. Lake povrede

11) neprijavljivanje interesa koji dravni slubenik ili

s njime povezano lice moe imati u vezi sa odlukom
dravnog organa u ijem donoenju uestvuje;

lan 108
Lake povrede dunosti iz radnog odnosa jesu:

12) nezakonito raspolaganje sredstvima;

1)
uestalo
zakanjavanje,
neopravdano
odsustvovanje u toku radnog vremena ili raniji
odlazak s rada;

13) povreda prava drugih dravnih slubenika i

nametenika;

2) nesavesno uvanje slubenih spisa ili podataka;

14) nedolino, nasilniko ili uvredljivo ponaanje

prema strankama ili saradnicima;

3) neopravdan izostanak s rada jedan radni dan;

4) neopravdano neobavetavanje neposredno
pretpostavljenog o razlozima spreenosti za
dolazak na rad u roku od 24 sata od nastanka
razloga;
5) povreda kodeksa ponaanja dravnih slubenika
koja nije obuhvaena nekom od povreda dunosti iz
radnog odnosa predvienih ovim ili posebnim
zakonom.

15) ometanje stranaka u ostvarivanju prava i

interesa pred dravnim organom;
16) neopravdani izostanak s rada najmanje dva
uzastopna radna dana;
17) ponavljanje lakih povreda dunosti utvrenih
konanim reenjem kojim je izreena disciplinska
kazna.

3. Tee povrede
lan 109

4. Disciplinske kazne

Tee povrede dunosti iz radnog odnosa jesu:

1) neizvravanje ili nesavesno, neblagovremeno ili
nemarno
izvravanje
poslova
ili
naloga
pretpostavljenog;
2) nezakonit rad ili proputanje radnji za koje je
dravni slubenik ovlaen radi spreavanja
nezakonitosti ili tete;
3) zloupotreba prava iz radnog odnosa;
4) povreda naela nepristrasnosti ili politike
neutralnosti ili izraavanje i zastupanje politikih
uverenja na radu;
5) odavanje slubene ili druge tajne;
5a) zloupotreba obavetavanja
postojanje korupcije;

14a) dolazak na rad u alkoholisanom stanju ili pod

uticajem drugih opojnih sredstava, odnosno
uivanje alkohola ili drugih opojnih sredstava u toku
radnog vremena;

sumnji

6) primanje poklona u vezi s vrenjem poslova

mimo odredaba ovog zakona, primanje usluge ili
koristi za sebe ili drugo lice ili korienje rada u
dravnom organu radi uticanja na ostvarivanje
sopstvenih prava ili prava lica povezanih s
dravnim slubenikom;

Vrste
lan 110
Za lake povrede dunosti iz radnog odnosa moe
da se izrekne novana kazna do 20% plate za puno
radno vreme, isplaene za mesec u kome je
novana kazna izreena.
Za tee povrede dunosti iz radnog odnosa moe
da se izrekne:
1) novana kazna od 20% do 30% plate za puno
radno vreme, isplaene za mesec u kome je
novana kazna izreena, u trajanju do est meseci;
2) odreivanje neposredno nieg platnog razreda;
3) zabrana napredovanja od etiri godine;
4) premetaj na radno mesto u neposredno nie
zvanje uz zadravanje platnog razreda iji je redni
broj istovetan rednom broju platnog razreda u kome
se nalazi radno mesto s koga je premeten;
5) prestanak radnog odnosa.

7) dodatni rad mimo uslova odreenih ovim

zakonom;

Novana kazna uvek se izvrava administrativnim

putem.

8) preuzimanje dunosti direktora, zamenika ili

pomonika direktora u pravnom licu ili povreda
ogranienja lanstva u organima pravnog lica;

Trenutak prestanka radnog odnosa

lan 111

17

Dravnom slubeniku kome je izreena disciplinska

kazna prestanka radnog odnosa prestaje radni
odnos danom konanosti reenja kojim je
disciplinska kazna izreena.

5. Disciplinski postupak
Pokretanje
lan 112
Disciplinski postupak pokree rukovodilac, na
sopstvenu inicijativu ili na predlog lica koje je
pretpostavljeno dravnom slubeniku.
Disciplinski postupak pokree se pismenim
zakljukom, koji se dostavlja dravnom slubeniku i
na koji alba nije doputena.
Svaki dravni slubenik koji sazna za uinjenu
povredu dunosti iz radnog odnosa moe
rukovodiocu da podnese inicijativu za pokretanje
disciplinskog postupka.

Voenje
lan 113
Disciplinski postupak vodi i o
odgovornosti odluuje rukovodilac.

disciplinskoj

Rukovodilac moe da osnuje disciplinsku komisiju

od tri lana da umesto njega pokree i vodi
disciplinski postupak i odluuje o disciplinskoj
odgovornosti.
lanovi disciplinske komisije moraju da imaju
steeno visoko obrazovanje na studijama drugog
stepena (diplomske akademske studije - master,
specijalistike akademske studije, specijalistike
strukovne studije), odnosno na osnovnim studijama
u trajanju od najmanje etiri godine i najmanje pet
godina radnog iskustva u struci, a jedan lan mora
biti diplomirani pravnik - master, odnosno
diplomirani pravnik.

Usmena rasprava
lan 114

lan 115
Pri izboru i odmeravanju disciplinske kazne vodi se
rauna o stepenu odgovornosti dravnog
slubenika, teini posledica povrede dunosti i
subjektivnim i objektivnim okolnostima pod kojima
je povreda dunosti izvrena.
O tome da li je dravnom slubeniku ranije ve bila
izreena disciplinska kazna vodi se rauna samo
ako ona nije jo izbrisana iz kadrovske evidencije.

6. Udaljenje s rada
Razlozi za udaljenje i postupak udaljenja
lan 116
Dravni slubenik protiv koga je pokrenut krivini
postupak zbog krivinog dela uinjenog na radu ili u
vezi s radom ili disciplinski postupak zbog tee
povrede dunosti moe da se udalji s rada do
okonanja
krivinog,
odnosno
disciplinskog
postupka ako bi njegovo prisustvo na radu tetilo
interesu dravnog organa ili ometalo voenje
disciplinskog postupka.
Reenje o udaljenju s rada donosi rukovodilac ili
disciplinska komisija, u zavisnosti od toga ko vodi
disciplinski postupak.
Reenje o udaljenju s rada opoziva se, po
slubenoj dunosti ili na predlog dravnog
slubenika, ako prestanu razlozi zbog kojih je
doneseno.

alba
lan 117
Na reenje o udaljenju s rada dravni slubenik
moe da izjavi albu u roku od pet dana od dana
prijema reenja.
alba ne odlae izvrenje reenja.
albena komisija duna je da o albi odlui u roku
od pet dana od dana prijema albe, inae se
smatra da je alba odbijena.

U disciplinskom postupku odrava se usmena

rasprava, na kojoj dravni slubenik ima pravo da
izloi svoju odbranu.

7. Zastarelost

Dravni slubenik moe da se na raspravi brani

sam ili preko zastupnika, a moe da za raspravu
dostavi i pismenu odbranu.

Pokretanje disciplinskog postupka za lake povrede

dunosti zastareva protekom jedne godine od
izvrene povrede, a za tee povrede protekom dve
godine od izvrene povrede.

Rasprava moe da se odri i bez prisustva

dravnog slubenika ako za to postoje vani
razlozi, a dravni slubenik je na raspravu uredno
pozvan.
Na ostala pitanja voenja disciplinskog postupka
primenjuju se odredbe zakona kojim se ureuje
opti upravni postupak.

Izbor i odmeravanje disciplinske kazne

lan 118

Voenje disciplinskog postupka za lake povrede

dunosti zastareva protekom jedne godine od
pokretanja disciplinskog postupka, a za tee
povrede dunosti protekom dve godine od
pokretanja disciplinskog postupka.
Zastarelost ne tee dok disciplinski postupak nije
mogue pokrenuti ili voditi zbog odsustva dravnog
slubenika ili iz drugih opravdanih razloga.

18

8. Upis disciplinske kazne u kadrovsku

evidenciju i njeno brisanje
lan 119
Disciplinska kazna izreena konanim reenjem
upisuje se u kadrovsku evidenciju.
Disciplinska kazna brie se iz kadrovske evidencije
ako dravnom slubeniku ne bude izreena nova
disciplinska kazna u naredne dve godine od
izreene disciplinske kazne za laku povredu
dunosti, ili u naredne etiri godine od izreene
disciplinske kazne za teu povredu dunosti.

9. Disciplinski postupak protiv dravnih

slubenika na poloaju
lan 120
Disciplinski postupak protiv dravnog slubenika
koga je na poloaj postavila Vlada vodi Visoki
slubeniki savet, a protiv dravnog slubenika
koga je na poloaj postavio drugi dravni organ ili
telo odreeno njegovim aktima.
Protiv dravnog slubenika koga je na poloaj
postavila Vlada disciplinski postupak se pokree na
predlog rukovodioca, a kad dravni slubenik
rukovodi dravnim organom na predlog Vlade,
izuzev protiv rukovodioca organa u sastavu
ministarstva i rukovodioca posebne organizacije
nad ijim radom nadzor vri ministarstvo - protiv
kojih se disciplinski postupak pokree na predlog
ministra.
Protiv reenja kojim je dravnom slubeniku na
poloaju izreena disciplinska kazna alba nije
doputena, ali moe da se pokrene upravni spor.

II ODGOVORNOST ZA TETU

Rukovodilac i dravni slubenik mogu da zakljue

pismeni sporazum kojim odreuju visinu i nain
naknade tete, koji ima snagu izvrne isprave.

Oslobaanje od odgovornosti
lan 123
Dravni slubenik se oslobaa od odgovornosti za
tetu koju je prouzrokovao izvrenjem naloga
pretpostavljenog ako je pretpostavljenom saoptio
da izvrenje naloga moe da prouzrokuje tetu.

2. Odgovornost za tetu prouzrokovanu

treem licu
lan 124
Za tetu koju dravni slubenik na radu ili u vezi s
radom prouzrokuje treem licu nezakonitim ili
nepravilnim radom odgovara Republika Srbija.
Oteenik ima pravo da naknadu tete zahteva i
neposredno od dravnog slubenika, ako je on
tetu prouzrokovao namerno.
Ako Republika Srbija oteeniku nadoknadi tetu
koju je dravni slubenik prouzrokovao namerno ili
iz krajnje nepanje, ima pravo da od dravnog
slubenika zahteva naknadu plaenog iznosa u
roku od est meseci od dana isplaene naknade
tete.

3. Odgovornost Republike Srbije za tetu

prouzrokovanu dravnom slubeniku
lan 125
Republika Srbija odgovara za tetu prouzrokovanu
dravnom slubeniku na radu ili u vezi s radom,
prema optim pravilima obligacionog prava.

1. Odgovornost za tetu prouzrokovanu

dravnom organu

Rukovodilac i dravni slubenik mogu da zakljue

pismeni sporazum kojim odreuju visinu i nain
naknade tete, koji ima snagu izvrne isprave.

Uslovi odgovornosti

Glava deseta

lan 121

PRESTANAK RADNOG ODNOSA

Dravni slubenik je odgovoran za tetu koju na

radu ili u vezi s radom namerno ili iz krajnje
nepanje prouzrokuje dravnom organu.

1. Naini prestanka radnog odnosa

lan 126

Utvrivanje postojanja tete i njena nadoknada

Dravnom slubeniku prestaje radni odnos:

lan 122

1) protekom vremena na koje je zasnovan;

Postojanje tete, visinu tete i okolnosti pod kojima

je teta prouzrokovana utvruje rukovodilac ili lice
koje on za to pismeno ovlasti.

2) sporazumom;

Ukoliko bi utvrivanje visine tete prouzrokovalo

nesrazmerne trokove, visina tete moe da se
odredi u paualnom iznosu.

4) po sili zakona;

Ako dravni slubenik odbije da nadoknadi tetu,

pravo na nadoknadu tete moe da se ostvari u
parninom postupku.

3) otkazom;

5) na drugi nain odreen ovim ili posebnim

zakonom.
Dravnom slubeniku na poloaju kome po
sprovedenoj inicijativi za razreenje na osnovu
mere javnog objavljivanja preporuke za razreenje

19

koju izrekne Agencija za borbu protiv korupcije,

radni odnos prestaje danom konanosti reenja
nadlenog organa kojim se utvruje prestanak rada
na poloaju.

2. Prestanak radnog odnosa protekom

vremena na koje je zasnovan
lan 127
Radni odnos na odreeno vreme prestaje protekom
vremena na koje je zasnovan.
alba ne odlae izvrenje reenja kojim je utvren
prestanak radnog odnosa zasnovanog na odreeno
vreme.

3. Prestanak radnog odnosa sporazumom

lan 128
Rukovodilac i dravni slubenik mogu da zakljue
pismeni sporazum o prestanku radnog odnosa
dravnog slubenika.
Pismenim sporazumom odreuje se i dan kada
prestaje radni odnos.
Dravnom slubeniku na poloaju radni odnos ne
moe da prestane pismenim sporazumom.

4. Otkaz koji daje dravni slubenik

Dravnom slubeniku prestaje radni odnos po sili

zakona:
1) kad navri radni vek - danom navrenja 65.
godine ivota ako ima najmanje 15 godina staa
osiguranja;
2) ako bude osuen na kaznu zatvora od najmanje
est meseci - danom pravnosnanosti presude;
3) ako je nerasporeen a ne bude premeten na
drugo radno mesto - narednog dana od proteka dva
meseca otkad je postao nerasporeen;
4) ako neopravdano izostane s rada najmanje tri
uzastopna radna dana - treeg dana izostanka s
rada;
5) ako, suprotno odredbama lana 99. stav 5. ovog
zakona, ne poloi dravni struni ispit prema planu i
programu za stepen strune spreme koji je stekao
dodatnim obrazovanjem.
Dravnom slubeniku radni odnos prestaje po sili
zakona i iz drugih razloga predvienih optim
propisima o radu kojima se ureuje prestanak
radnog odnosa nezavisno od volje zaposlenog i
volje poslodavca.

Utvrenje prestanka radnog odnosa po sili

zakona
lan 132

lan 129
Dravni slubenik moe da podnese pismeni otkaz
najmanje 15 dana pre dana koji je u pismenom
otkazu oznaio kao dan prestanka radnog odnosa.

O tome da je dravnom slubeniku prestao radni

odnos po sili zakona rukovodilac donosi reenje
kojim utvruje razlog zbog koga je radni odnos
prestao i dan kad je radni odnos prestao.

Dravni slubenik na poloaju pismeni otkaz

podnosi dravnom organu ili telu nadlenom za
njegovo postavljenje.

Protiv reenja alba nije doputena, ali moe da se

pokrene upravni spor.

5. Otkaz koji daje poslodavac

Glava jedanaesta

lan 130

PRAVA DRAVNIH SLUBENIKA

PRI PROMENI UREENJA
DRAVNIH ORGANA

Rukovodilac otkazuje
slubeniku ako:

radni

odnos

dravnom

1) odbije premetaj ili rasporeivanje kad za njih

nije potrebna saglasnost dravnog slubenika ili
neopravdano ne stupi na radno mesto na koje je
premeten ili rasporeen;
2) ne zadovolji na probnom radu;
3) posle prestanka razloga za mirovanje radnog
odnosa ne stupi na rad u roku od 15 dana;
4) ne poloi dravni ili poseban struni ispit.
Radni odnos prestaje kad reenje o otkazu postane
konano.

6. Prestanak radnog odnosa po sili zakona

Razlozi
lan 131

1. Promena unutranjeg ureenja dravnog

organa
Izmena Pravilnika
lan 133
Ako Pravilnik bude tako izmenjen da neka radna
mesta budu ukinuta ili broj dravnih slubenika
smanjen, prekobrojni dravni slubenici premetaju
se na druga odgovarajua radna mesta, a prednost
imaju oni sa boljim ocenama u poslednje tri godine.
Ako odgovarajue radno mesto ne postoji,
prekobrojni dravni slubenik moe, uz svoju
saglasnost, biti premeten na nie radno mesto
koje odgovara njegovoj strunoj spremi, a ako ni
takvo
radno
mesto
ne
postoji
postaje
nerasporeen.

20

Ako se dravni slubenik iz stava 2. ovog lana ne

saglasi s premetajem rukovodilac donosi reenje o
prestanku radnog odnosa.
Dravnom slubeniku prestaje radni odnos danom
konanosti reenja o prestanku radnog odnosa.
alba ne odlae izvrenje reenja o premetaju i
reenja kojim se utvruje da je dravni slubenik
nerasporeen.

Ako dravni organ bude ukinut a njegov delokrug

ne preuzme nijedan dravni organ, dravni
slubenici iz ukinutog dravnog organa postaju
nerasporeeni danom ukidanja dravnog organa.
U sluaju ukidanja organa dravne uprave ili slube
Vlade reenja kojima se utvruje da su dravni
slubenici nerasporeeni donosi rukovodilac Slube
za upravljanje kadrovima.

Donoenje novog Pravilnika

3. Poloaj nerasporeenih dravnih

slubenika

lan 134

lan 138

U sluaju donoenja novog Pravilnika, svi dravni

slubenici rasporeuju se na odgovarajua radna
mesta, pri emu rukovodilac vodi rauna o tome na
kojim su poslovima radili pre rasporeivanja.

Dok je nerasporeen dravni slubenik ima pravo

na naknadu plate prema zakonu kojim se ureuju
plate u dravnim organima.

Ako novim Pravilnikom neka radna mesta budu

ukinuta ili broj dravnih slubenika bude smanjen,
na prekobrojne dravne slubenike primenjuju se
odredbe ovog zakona koje vae za sluaj izmene
Pravilnika (lan 133. ovog zakona).

2. Promena ureenja sistema dravnih

organa

Sva prava iz radnog odnosa dravni slubenik

ostvaruje u dravnom organu iji je rukovodilac
doneo
reenje
da
je
dravni
slubenik
nerasporeen.
Nerasporeenom dravnom slubeniku prestaje
radni odnos ako u roku od dva meseca ne bude
premeten u drugi dravni organ.

Ukidanje dravnog organa uz preuzimanje

njegovog delokruga

4. Posebne odredbe o nerasporeenim

dravnim slubenicima iz organa dravne
uprave i slubi Vlade

lan 135

lan 139

Ako dravni organ bude ukinut a njegov delokrug

preuzme drugi dravni organ, on preuzima i
dravne slubenike iz ukinutog dravnog organa,
reenjima koja donosi rukovodilac dravnog organa
koji je preuzeo delokrug.

Konano reenje kojim se utvruje da je dravni

slubenik iz organa dravne uprave i slube Vlade
nerasporeen dostavlja se Slubi za upravljanje
kadrovima.

Do donoenja novog Pravilnika u dravnom organu

koji je preuzeo delokrug, preuzeti dravni slubenici
nastavljaju da rade poslove koje su radili, a pravo
na platu ostvaruju prema dotadanjim reenjima.
Posle donoenja novog Pravilnika primenjuju se
odredbe ovog zakona koje vae za sluaj kad je
nov Pravilnik donesen samo radi promene
unutranjeg ureenja dravnog organa (lan 134.
ovog zakona).

Sluba za upravljanje kadrovima ukljuuje podatke

o nerasporeenim dravnim slubenicima u
evidenciju internog trita rada i ispituje mogunost
njihovog premetaja.

Glava dvanaesta
ODLUIVANJE O PRAVIMA I
DUNOSTIMA DRAVNIH
SLUBENIKA

Promena delokruga dravnog organa

lan 136
Ako deo delokruga dravnog organa preuzme drugi
dravni organ, on preuzima i dravne slubenike
koji rade u preuzetom delokrugu.
U svemu ostalom primenjuju se odredbe ovog
zakona koje vae za sluaj ukidanja dravnog
organa uz preuzimanje njegovog delokruga.

Ukidanje dravnog organa i njegovog

delokruga
lan 137

I OVLAENJE ZA ODLUIVANJE
Izvorno ovlaenje. Prenoenje ovlaenja
lan 140
O pravima i dunostima dravnog slubenika
odluuje rukovodilac reenjem, ako ovim ili drugim
zakonom ili drugim propisom nije drukije
odreeno.
Rukovodilac moe pismeno da ovlasti dravnog
slubenika koji ima steeno visoko obrazovanje na
osnovnim akademskim studijama u obimu od
najmanje 240 ESPB bodova, master akademskim

21

studijama, specijalistikim akademskim studijama,

specijalistikim strukovnim studijama, odnosno na
osnovnim studijama u trajanju od najmanje etiri
godine ili specijalistikim studijama na fakultetu i
najmanje pet godina radnog iskustva u struci, da
umesto njega odluuje o pravima i dunostima
dravnih slubenika.
Ovlaenje moe biti ogranieno po sadrini i
trajanju.
Pri odluivanju o pravima i dunostima dravnog
slubenika primenjuje se zakon kojim se ureuje
opti upravni postupak, izuzev kod odluivanja o
odgovornosti za tetu.

Odluivanje o pravima i dunostima

dravnog slubenika koji rukovodi
dravnim organom
lan 141
Ako dravnim organom rukovodi dravni slubenik,
o njegovim pravima i dunostima odluuje Visoki
slubeniki savet kad je dravnog slubenika
postavila Vlada ako ovim zakonom nije drukije
odreeno, odnosno telo koje odredi dravni organ ili
telo nadleno za postavljenje dravnog slubenika.
Protiv reenja kojim se odluuje o pravima i
dunostima dravnog slubenika koji rukovodi
dravnim organom alba nije doputena, ali moe
da se pokrene upravni spor.

II ALBENE KOMISIJE
1. Zajednike odredbe za sve albene
komisije
Nadlenost albenih komisija
lan 142
albene komisije odluuju o albama dravnih
slubenika na reenja kojima se u upravnom
postupku odluuje o njihovim pravima i dunostima
i o albama uesnika internog i javnog konkursa.
albene komisije primenjuju zakon kojim se ureuje
opti upravni postupak.

Rok za odluivanje o albi. Pravo na upravni

spor
lan 143
albena komisija je duna da odlui o albi u roku
od 30 dana od dana njenog prijema ako ovim
zakonom nije drukije odreeno, inae se smatra
da je alba odbijena.
O albi na zakljuak iz lana 55. stav 3. ovog
zakona albena komisija je duna da odlui u roku
od osam dana od dana njenog prijema, inae se
smatra da je alba odbijena.
Protiv odluke albene komisije moe da se pokrene
upravni spor.

Vrste albenih komisija

lan 144
O albama dravnih slubenika iz organa dravne
uprave, slubi Vlade i Republikog javnog
pravobranilatva odluuje albena komisija Vlade,
a o albama dravnih slubenika iz sudova i javnih
tuilatava - albena komisija sudova i albena
komisija javnog tuilatva.
O albama dravnih slubenika iz ostalih dravnih
organa odluuju albene komisije koje se obrazuju
njihovim aktima.

Rad albenih komisija

lan 145
albene komisije su u svom radu samostalne i rade
u veima od tri lana.
Svaka albena komisija donosi poslovnik o svom
radu, kojim pored ostalog odreuje broj i nain
obrazovanja vea.
albene komisije imaju svoje peate, prema zakonu
kojim se ureuje peat dravnih organa.

Broj i poloaj lanova albenih komisija

lan 146
Broj lanova albene komisije odreuje dravni
organ ili telo nadleno za imenovanje i razreenje
lanova albene komisije, tako da broj lanova
albene komisije Vlade ne bude manji od sedam, a
broj lanova ostalih albenih komisija ne bude
manji od pet.
lanovi albene komisije i, meu njima, predsednik
albene komisije imenuju se na pet godina i mogu
da budu ponovo imenovani.
lanovi albenih komisija imaju pravo na naknadu
za rad, iju visinu odreuje Vlada.

Prestanak dunosti u albenim komisijama

lan 147
Dunost lana albene komisije prestaje kad
protekne vreme na koje je imenovan, ako podnese
pismenu ostavku, navrenjem radnog veka ili
razreenjem.
Umesto lana albene komisije kome je dunost
prestala pre vremena imenuje se novi, do
okonanja mandata albene komisije.

Razreenje iz albene komisije

lan 148
lan albene komisije razreava se ako nesavesno
vri svoje dunosti ili ako je osuen na kaznu
zatvora od najmanje est meseci ili za kanjivo delo
koje ga ini nedostojnim dunosti u albenoj
komisiji.

22

lan albene komisije koji je imenovan meu

dravnim slubenicima razreava se i ako prestane
da bude dravni slubenik ili mu konanim
reenjem bude izreena disciplinska kazna.

Struno-tehnike i administrativne poslove za

albenu komisiju Vlade vri Sluba za upravljanje
kadrovima, kod koje se obezbeuju i sredstva za
rad komisije.

Predsednik albene komisije razreava se dunosti

predsednika ako je nesavesno ili neuspeno vri.

Struno-tehnike i administrativne poslove za

albenu komisiju sudova vri Administrativna
kancelarija Visokog saveta sudstva, a za albenu
komisiju
javnog
tuilatva
Administrativna
kancelarija Dravnog vea tuilaca kod kojih se
obezbeuju i sredstva za rad komisija.

Protiv reenja o razreenju alba nije doputena, ali

moe da se pokrene upravni spor.

Izvetaji o radu albenih komisija

lan 149
albene komisije najmanje jednom godinje
podnose izvetaje o svom radu dravnim organima
i telima nadlenim za imenovanje lanova albenih
komisija.

Glava trinaesta
UREENJE KADROVSKOG
SISTEMA

2. Posebne odredbe o albenim komisijama

Vlade i pravosua

I KADROVSKI PLAN

Imenovanje i sastav albene komisije Vlade

Sadrina kadrovskog plana

lan 150

lan 154

lanove albene komisije Vlade i, meu njima,

predsednika albene komisije imenuje Vlada meu
dravnim slubenicima koji su diplomirani pravnici
sa najmanje pet godina radnog iskustva u pravnoj
struci, na predlog ministra nadlenog za poslove
uprave.

Kadrovski plan sastoji se od prikaza broja dravnih

slubenika prema radnim mestima i broja dravnih
slubenika sa radnim odnosom na neodreeno
vreme koji su potrebni u godini za koju se kadrovski
plan donosi, od prikaza broja pripravnika iji se
prijem planira i broja dravnih slubenika iji se
prijem u radni odnos na odreeno vreme planira
zbog mogueg poveanja obima posla.

Pri predlaganju kandidata, ministar nadlean za

poslove uprave duan je da vodi rauna o njihovom
poznavanju propisa o radu u dravnoj upravi i o
upravnom postupku.

Imenovanje i sastav albene komisije sudova i

albene komisije javnog tuilatva
lan 151
Predsednika i lanove albene komisije sudova
imenuje Visoki savet sudstva, meu dravnim
slubenicima iz sudova.
Predsednika i lanove albene komisije javnog
tuilatva imenuje Dravno vee tuilaca, meu
dravnim slubenicima iz javnih tuilatava.

Posebna odredba o predsednicima albenih

komisija Vlade i pravosua
lan 152
Predsednici albenih komisija Vlade i pravosua
vre iskljuivo dunost predsednika albene
komisije, kao dravni slubenici, i posle prestanka
dunosti predsednika imaju pravo da se vrate na
svoje ili drugo odgovarajue radno mesto u
dravnom organu.

Struno-tehniki poslovi za potrebe albenih

komisija Vlade i pravosua
lan 153

Priprema kadrovskog plana

lan 155
Svaki dravni organ priprema nacrt svog
kadrovskog plana istovremeno sa pripremom
nacrta zakona o budetu, tako da bude usklaen s
njim, i nacrt dostavlja organu koji priprema predlog
kadrovskog plana.
Predlog kadrovskog plana za organe dravne
uprave i slube Vlade priprema Sluba za
upravljanje kadrovima.
Predlog kadrovskog plana za sudove i javna
tuilatva priprema ministarstvo nadleno za
poslove pravosua.
Vlada uredbom blie ureuje pripremu nacrta i
predloga kadrovskog plana u svim dravnim
organima.

Donoenje kadrovskog plana

lan 156
Kadrovski plan donosi se u roku od 30 dana od
dana donoenja zakona o budetu, u skladu sa
sredstvima koja su obezbeena u budetu
Republike Srbije.
Kadrovski plan za organe dravne uprave i slube
Vlade donosi Vlada, a kadrovski plan za sudove i
javna tuilatva ministarstvo nadleno za poslove

23

pravosua,
nakon
to
pribavi
saglasnost
ministarstva nadlenog za poslove finansija.

Centralna kadrovska evidencija

informatika baza podataka.

vodi

se

kao

U ostalim dravnim organima kadrovski plan donosi

rukovodilac ako posebnim propisom nije drukije
odreeno,
nakon
to
pribavi
saglasnost
ministarstva nadlenog za poslove finansija.

Podaci koji se upisuju u Centralnu kadrovsku

evidenciju

Kadrovski plan sastoji se od zbirnih i pojedinanih

podataka za dravne organe koje obuhvata.

U Centralnu kadrovsku evidenciju upisuju se

sledei podaci o dravnim slubenicima:

Odgovornost za sprovoenje kadrovskog

plana

1) lino ime, adresa i jedinstven matini broj

graana;

lan 157
Svaki dravni organ sprovodi deo kadrovskog plana
koji se na njega odnosi.
Za sprovoenje kadrovskog plana odgovoran je
rukovodilac.

II SLUBA ZA UPRAVLJANJE
KADROVIMA. KADROVSKE
EVIDENCIJE
1. Sluba za upravljanje kadrovima
lan 158

lan 160

2) vrsta radnog
zasnivanja;

odnosa

datum

3) radna mesta na kojima je dravni slubenik radio

od zasnivanja radnog odnosa u organu dravne
uprave ili slubi Vlade;
4) struna sprema, poloeni struni ispiti, drugi
oblici strunog usavravanja, posebna znanja i
drugi podaci o strunosti dravnog slubenika;
5) godine radnog iskustva i radnog staa, staa
osiguranja i staa osiguranja koji se rauna sa
uveanim trajanjem;
6) datum navrenja radnog veka;

Sluba za upravljanje kadrovima, koju obrazuje

Vlada, zaduena je za strune poslove vezane za
upravljanje kadrovima u dravnoj upravi.

7) godinje ocene rada;

Sluba za upravljanje kadrovima oglaava interne

konkurse za slobodna izvrilaka radna mesta i
interne i javne konkurse za popunu poloaja u
organima dravne uprave i slubama Vlade,
savetuje organe dravne uprave i slube Vlade
kako da upravljaju kadrovima, organizuje struno
usavravanje dravnih slubenika, izuzev u oblasti
Evropske unije, prua struno-tehniku pomo
Visokom slubenikom savetu, obavlja strune i
tehnike poslove znaajne za politiku Vlade u
upravljanju kadrovima i vri druge poslove
odreene zakonom ili propisom Vlade.

9) podaci potrebni za obraun plate;

Slubom za upravljanje kadrovima rukovodi

direktor, koji je odgovoran Generalnom sekretaru
Vlade.

2. Kadrovske evidencije
a) Centralna kadrovska evidencija
Pojam i nadlenost za voenje Centralne
kadrovske evidencije
lan 159
Centralna kadrovska evidencija slui upravljanju
kadrovima i drugim potrebama u oblasti radnih
odnosa.
Centralnu kadrovsku evidenciju o dravnim
slubenicima i nametenicima u organima dravne
uprave i slubama Vlade vodi Sluba za upravljanje
kadrovima.

njegovog

8) izreene disciplinske mere i utvrena materijalna

odgovornost;

10) podaci vezani za prestanak radnog odnosa.

Centralna kadrovska evidencija moe da sadri i
druge podatke odreene zakonom i drugim
propisom.
Nain voenja Centralne kadrovske evidencije i
obezbeivanje podataka potrebnih za upis u
Centralnu kadrovsku evidenciju blie ureuje Vlada
uredbom.

Dostavljanje i korienje podataka

lan 161
Organi dravne uprave duni su da dostave
podatke od kojih zavisi upis u Centralnu kadrovsku
evidenciju u roku od osam dana od dana nastanka
podatka.
Podaci upisani u Centralnu kadrovsku evidenciju
dostupni su rukovodiocima i drugim licima koja
odluuju o pravima i dunostima dravnih
slubenika i upravnim inspektorima.
Svaki dravni slubenik ima pravo na uvid u one
podatke iz Centralne kadrovske evidencije koji se
odnose na njega.

Evidencija o nametenicima
lan 162

24

Odredbe ovog zakona o podacima koji se upisuju o

dravnim slubenicima shodno se primenjuju na
podatke koji se o nametenicima upisuju u
Centralnu kadrovsku evidenciju.

Imenovanje i sastav Visokog slubenikog

saveta

Odredbe ovog zakona koje vae za dravne

slubenike primenjuju se i na dostavljanje i
korienje podataka koji su o nametenicima
upisani u Centralnu kadrovsku evidenciju.

Visoki slubeniki savet ima jedanaest lanova,

koje imenuje Vlada na est godina.

b) Evidencija internog trita rada

lan 163
Evidenciju internog trita rada za organe dravne
uprave i slube Vlade vodi Sluba za upravljanje
kadrovima.
Evidencija internog trita rada sadri podatke o
slobodnim radnim mestima, dravnim slubenicima
koji ele trajni ili privremeni premetaj na drugo
radno mesto, podatke o nerasporeenim dravnim
slubenicima i podatke o drugim kadrovskim
potrebama.
Podaci o dravnim slubenicima upisuju se u
evidenciju internog trita rada iz Centralne
kadrovske evidencije.
Dravni slubenik ima pravo da dobije sve podatke
o kadrovskim potrebama sadrane u evidenciji
internog trita rada.

III VISOKI SLUBENIKI SAVET

Nadlenost Visokog slubenikog saveta
lan 164
Osniva se Visoki slubeniki savet.
Propisima koji vae za organe dravne uprave i
slube Vlade, Visoki slubeniki savet odreuje
kakve se strune osposobljenosti, znanja i vetine
ocenjuju u izbornom postupku i nain njihove
provere, propisuje merila za izbor na radna mesta,
donosi kodeks ponaanja dravnih slubenika i vri
druge poslove odreene ovim zakonom.
Propisi Visokog slubenikog saveta objavljuju se u
"Slubenom glasniku Republike Srbije".
Visoki slubeniki savet je samostalan u radu i
donosi poslovnik o svome radu.

Kodeks ponaanja dravnih slubenika

lan 164a
Kodeksom ponaanja dravnih slubenika ureuju
se pravila etikog ponaanja dravnih slubenika i
nain praenja njegove primene.
Organi dravne uprave i slube Vlade duni su da
Visokom slubenikom savetu dostavljaju potrebne
podatke i informacije neophodne za praenje
primene Kodeksa ponaanja dravnih slubenika i
unapreenje pravila etikog postupanja dravnih
slubenika.

lan 165

Pet lanova imenuju se meu strunjacima iz

oblasti znaajnih za rad dravne uprave, na predlog
predsednika Vlade.
Ostalih est lanova imenuju se meu dravnim
slubenicima koje na poloaj postavlja Vlada, na
predlog ministra nadlenog za poslove uprave.
lanovi Visokog slubenikog saveta biraju izmeu
sebe predsednika Visokog slubenikog saveta,
tajnim glasanjem.

Zabrane i ogranienja za imenovanje u

Visoki slubeniki savet
lan 166
Funkcioneri u dravnim organima ne mogu da budu
imenovani u Visoki slubeniki savet.
Isto lice moe da bude imenovano u Visoki
slubeniki savet najvie dva puta.

Donoenje odluka. Naknade lanovima.

Peat
lan 167
Visoki slubeniki savet odluke donosi veinom
glasova svih svojih lanova.
Predsedniku i lanovima Visokog slubenikog
saveta pripada naknada za rad, prema merilima
odreenim aktom Vlade.
Visoki slubeniki savet ima svoj peat, prema
zakonu kojim se ureuje peat dravnih organa.

Prestanak dunosti u Visokom

slubenikom savetu
lan 168
Dunost lana Visokog slubenikog saveta
prestaje kad protekne vreme na koje je imenovan,
ako podnese pismenu ostavku, navrenjem radnog
veka ili razreenjem.
Umesto lana Visokog slubenikog saveta kome
je dunost prestala pre vremena imenuje se novi,
do okonanja mandata Visokog slubenikog
saveta.

Razreenje iz Visokog slubenikog saveta

lan 169
lan Visokog slubenikog saveta razreava se
ako nesavesno vri svoje dunosti ili ako je osuen
na kaznu zatvora od najmanje est meseci ili za
kanjivo delo koje ga ini nedostojnim dunosti u
Visokom slubenikom savetu.

25

lan Visokog slubenikog saveta koji je imenovan

meu dravnim slubenicima razreava se i ako mu
prestane rad na poloaju ili mu konanim reenjem
bude izreena disciplinska kazna.

NADZOR NAD SPROVOENJEM

ZAKONA
Nadlenost za nadzor

Protiv reenja o razreenju alba nije doputena, ali

moe da se pokrene upravni spor.

lan 173
Sprovoenje ovog zakona nadzire ministarstvo
nadleno za poslove uprave preko upravne
inspekcije.

Glava etrnaesta
POSEBNE ODREDBE O
NAMETENICIMA

Predmet nadzora
lan 174

Radna mesta nametenika

Upravni inspektor nadzire:

lan 170
Radna mesta
uredbom.

nametenika

razvrstava

Vlada

Radna mesta nametenika, uslovi za zaposlenje na

njima i broj nametenika odreuju se Pravilnikom.
Da bi se popunilo slobodno radno mesto
nametenika potrebno je da je ono predvieno
Pravilnikom i da se njegovo popunjavanje uklapa u
doneseni kadrovski plan.

Radni odnos nametenika

lan 171
Nametenik zasniva radni odnos ugovorom o radu.
Ugovor o radu obavezno sadri odredbu prema
kojoj poslodavac moe reenjem da promeni one
sastojke ugovora iju jednostranu promenu zakon
doputa.

1) usklaenost Pravilnika sa zakonom i drugim

propisima;
2) usklaenost popunjavanja radnih mesta sa
Pravilnikom i kadrovskim planom;
3) zakonitost
konkursa;

sprovoenja

internog

4) zakonitost rasporeivanja,
napredovanja dravnih slubenika;

javnog

premetaja

5) blagovremenost i pravilnost dostavljanja

podataka koji se upisuju u Centralnu kadrovsku
evidenciju;
6) druga pitanja vezana za radne odnose u
dravnim organima.

Dunosti i ovlaenja upravnog inspektora

lan 175

O pravima i dunostima nametenika reenjem

odluuje rukovodilac ili dravni slubenik koga
rukovodilac za to pismeno ovlasti.

Upravni inspektor duan je da postupi po svakoj

predstavci iz svoje nadlenosti i da podnosioca
predstavke obavesti o ishodu svog postupanja.

Nametenik ima pravo na platu, naknade i druga

primanja prema zakonu kojim se ureuju plate u
dravnim organima.

Ako upravni inspektor utvrdi nezakonitost ili

nepravilnost u sprovoenju zakona, drugih propisa i
optih akata, preduzima mere na koje je ovlaen
zakonom kojim se ureuje upravna inspekcija.

Premetaj i rasporeivanje nametenika

lan 172
Odredbe
ovog
zakona
o
premetaju
i
rasporeivanju dravnih slubenika shodno se
primenjuju na nametenike.

Upravni inspektor moe albenim komisijama

predloiti da po osnovu slubenog nadzora ponite
ili ukinu nezakonita konana reenja kojima je
odlueno o nekom pravu ili dunosti dravnog
slubenika.

Reenje o premetaju odnosno rasporeivanju

nametenika
zamenjuje
po
sili
zakona
odgovarajue odredbe ugovora o radu.

Ponitaj reenja o postavljenju na poloaj, prijemu

u radni odnos ili premetaju ne utie na
punovanost akata ili radnji koje je dravni
slubenik doneo ili preduzeo do ponitaja reenja.

Ako nametenik odbije premetaj odnosno

rasporeivanje, otkazuje mu se ugovor o radu.

Glava esnaesta

Nameteniku se otkazuje ugovor o radu uvek kad

usled promene unutranjeg ureenja dravnog
organa ili ureenja sistema dravnih organa vie ne
postoji nijedno radno mesto na koje moe biti
premeten odnosno rasporeen.

PRELAZNE I ZAVRNE ODREDBE

Rok za donoenje uredaba
lan 176

Glava petnaesta
26

Uredbe koje su predviene ovim zakonom Vlada e

doneti do 31. januara 2006. godine.

Obrazovanje Slube za upravljanje

kadrovima. Imenovanje lanova Visokog
slubenikog saveta i albenih komisija
lan 177
Vlada e obrazovati Slubu za upravljanje
kadrovima i postaviti direktora Slube za
upravljanje kadrovima do 31. decembra 2005.
godine.
lanovi Visokog slubenikog saveta bie
imenovani do 31. marta 2006. godine, pri emu e
predsednik Vlade predloiti i one lanove Visokog
slubenikog saveta koji nisu strunjaci iz oblasti
znaajnih za rad dravne uprave, i to meu
postavljenim licima sa najmanje pet godina radnog
staa u organima dravne uprave ili slubama
Vlade.
lanovi albenih komisija bie imenovani do 15.
jula 2006. godine.

Donoenje akata
lan 178

Na sudije organa za prekraje primenjuju se

odredbe Zakona o radnim odnosima u dravnim
organima, do poetka rada sudova za prekraje.

Rasporeivanje dravnih slubenika.

Zakljuivanje ugovora o radu sa
nametenicima
lan 182
Rasporeivanje
dravnih
slubenika
prema
pravilnicima
o
unutranjem
ureenju
i
sistematizaciji radnih mesta u dravnim organima,
usklaenim sa ovim zakonom i prateim
podzakonskim aktima, izvrie se do 15. jula 2006.
godine.
Dravni slubenik koji se zatekne na radnom mestu
za koje vie ne ispunjava uslove vezane za radno
iskustvo ipak moe biti rasporeen na isto radno
mesto, pod uslovima odreenim uredbom kojom se
razvrstavaju radna mesta i poslovi u organima
dravne uprave, slubama Vlade, sudovima, javnim
tuilatvima i Republikom javnom pravobranilatvu
(lan 44. stav 1. ovog zakona).
Ugovori o radu sa nametenicima, kojima se
nastavljaju njihovi radni odnosi, bie zakljueni do
15. jula 2006. godine.

Aktima Vrhovnog suda Srbije i Republikog javnog

tuioca odredie se, do 30. novembra 2005.
godine, poloaji u sudovima i javnim tuilatvima.

Okonavanje zapoetih postupaka

Aktima predsednika Republike, Narodne skuptine,

Ustavnog suda i organa ije lanove bira Narodna
skuptina odredie se, do 31. marta 2006. godine,
poloaji u njihovim slubama, razvrstati poloaji i
radna mesta rukovodilaca uih unutranjih jedinica i
utvrditi poslovi koji se rade u svakom od zvanja
odreenih ovim zakonom.

Postupci odluivanja o pravima, obavezama i

odgovornostima zaposlenih koji su zapoeti do
stupanja na snagu ovog zakona okonae se
primenom propisa prema kojima su zapoeti.

Visoki slubeniki savet donee poslovnik o radu i

ostale akte iz svoje nadlenosti do 30. juna 2006.
godine.
Direktor Slube za upravljanje kadrovima donee
pravilnik o unutranjem ureenju i sistematizaciji
radnih mesta u slubi do 31. januara 2006. godine.

lan 179
(Brisano)

Sprovoenje javnih konkursa za poloaje

lan 180
(Prestao da vai)

Primena propisa na sudije i zaposlene u

organima za prekraje
lan 181
Na zaposlene u organima za prekraje primenjuju
se, od dana stupanja na snagu ovog zakona,
odredbe koje vae za dravne slubenike i
nametenike u sudovima.

lan 183

Pravo na platu posle prestanka dunosti

lan 184
Lica koja do stupanja na snagu ovog zakona prema
Zakonu o radnim odnosima u dravnim organima
ostvare pravo na platu posle prestanka dunosti
nastavljaju da pravo na platu koriste prema Zakonu
o radnim odnosima u dravnim organima.

Probni rad i pripravniki sta

lan 185
Probni rad i pripravniki sta koji su zapoeti do
stupanja na snagu ovog zakona okonae se
primenom propisa prema kojima su zapoeti.

Struni ispit
lan 186
Uredba o strunom ispitu zaposlenih u organima
dravne uprave ("Slubeni glasnik RS", br. 80/92 i
62/01) primenjuje se do stupanja na snagu uredbe
kojom e biti ureeni nain i program polaganja
dravnog strunog ispita.

27

Ko ima poloen struni ispit za zaposlene u

organima dravne uprave ne polae dravni struni
ispit.

Primena vaeeg Posebnog kolektivnog

ugovora za dravne organe
lan 187
Poseban kolektivni ugovor za dravne organe
("Slubeni glasnik RS", broj 23/98) primenjuje se,
izuzev odredaba koje su u suprotnosti sa ovim
zakonom, dok ne stupi na snagu Poseban
kolektivni ugovor za dravne organe, koji e biti
zakljuen prema ovom zakonu.

("Slubeni glasnik RS", br. 62/03, 64/03, 58/04 i

62/04).

Stupanje na snagu zakona

lan 191
Ovaj zakon stupa na snagu 1. jula 2006. godine,
izuzev odredaba lana 158. st. 1. i 3, lana 164.
stav 1, l. 165-167, lana 176, lana 177. st. 1. i 2,
lana 178. i lana 188, koje stupaju na snagu
osmog dana od dana objavljivanja ovog zakona u
"Slubenom glasniku Republike Srbije".

Preuzimanje zaposlenih u Slubu za

upravljanje kadrovima

Samostalni lan Zakona o izmenama

Zakona o dravnim slubenicima

lan 188

("Sl. glasnik RS", br. 64/2007)

Sluba za upravljanje kadrovima preuzee do 15.

januara 2006. godine zaposlene koji rade na
poslovima iz njenog delokruga u Ministarstvu za
dravnu
upravu
i
lokalnu
samoupravu,
odgovarajue predmete, opremu, evidencije, arhivu
i sredstva.

lan 4
Ovaj zakon stupa na snagu narednog dana od
dana objavljivanja u "Slubenom glasniku
Republike Srbije", izuzev odredbe lana 3. koja
stupa na snagu 1. jula 2007. godine.

Sluba za upravljanje kadrovima, do stupanja na

snagu ovog zakona, pripremae uvoenje
Centralne kadrovske evidencije, pruati strunotehniku pomo Visokom slubenikom savetu i
organizovati obuku zaposlenih za primenu ovog
zakona.

Samostalni lanovi Zakona o izmenama i

dopunama
Zakona o dravnim slubenicima

Propisi koji se primenjuju u organima

autonomne pokrajine i lokalne samouprave

lan 8

lan 189
Odredbe Zakona o radnim odnosima u dravnim
organima nastavljaju da se shodno primenjuju na
radne odnose u organima autonomne pokrajine i
lokalne samouprave do donoenja posebnog
zakona.

Prestanak vaenja pojedinih propisa

("Sl. glasnik RS", br. 116/2008)

Ovlauje se Zakonodavni odbor Narodne

skuptine da utvrdi preien tekst Zakona o
dravnim slubenicima.

lan 9
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana
objavljivanja u "Slubenom glasniku Republike
Srbije", izuzev odredaba lana 5. koje stupaju na
snagu 1. maja 2008. godine.

lan 190
Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaje da
se na radne odnose u dravnim organima
primenjuje Zakon o radnim odnosima u dravnim
organima ("Slubeni glasnik RS", br. 48/91, 66/91,
44/98, 49/99, 34/01 i 39/02).

Samostalni lanovi Zakona o izmenama i

dopunama
Zakona o dravnim slubenicima

Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaju da

vae:

lan 55[s1]

1) lan 23. Zakona o javnim slubama ("Slubeni

glasnik RS", br. 42/91 i 71/94);

Reenja o pokretanju postupaka za popunjavanje

nepopunjenih poloaja sprovoenjem javnih
konkursa donee se najkasnije u roku od 90 dana
od dana stupanja na snagu ovog zakona.

2) lan 6. Zakona o ministarstvima ("Slubeni

glasnik RS", br. 19/04 i 84/04), u delu koji se odnosi
na praenje kadrovskih potreba u upravi;
3) lan 6. stav 3. i lan 121. stav 8. Zakona o
osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja

("Sl. glasnik RS", br. 104/2009)

Istekom roka iz stava 1. ovog lana smatra se da

su reenja za pokretanje postupaka za
popunjavanje nepopunjenih poloaja sprovoenjem
javnih konkursa doneta.

28

Sluba za upravljanje kadrovima i Visoki

slubeniki savet duni su da preduzmu potrebne
radnje i oglase konkurse za popunjavanje svih
nepopunjenih poloaja u roku od 30 dana od dana
isteka roka iz stava 1. ovog lana.
Ako posle javnog konkursa ne bude predloen
kandidat za postavljenje na poloaj ili ako Vlada ne
postavi predloenog kandidata, Sluba za
upravljanje kadrovima oglaava novi javni konkurs
narednog dana od dana prijema obavetenja da
javni konkurs nije uspeo.

lan 56[s1]
Izuzetno od odredaba lana 55. ovog zakona
poloaji u Republikom javnom pravobranilatvu
popunjavaju se po donoenju zakona kojim se
ureuju poloaj i nadlenosti Republikog javnog
pravobranioca.

lan 57[s1]
Do postavljenja dravnih slubenika na poloaje,
postavljena i imenovana lica u dravnim organima
nastavljaju sa radom do okonanja postupka za
popunjavanje poloaja.
Licima iz stava 1. ovog lana dunost u svakom
sluaju prestaje 31. decembra 2010. godine.

lan 58[s1]
Postupci odluivanja o pravima, obavezama i
odgovornostima dravnih slubenika zapoeti do
stupanja na snagu ovog zakona okonae se
primenom propisa prema kojima su zapoeti.

obavlja Republiki odbor za reavanje sukoba

interesa.

lan 63[s1]
Nadlenosti Visokog saveta sudstva i Dravnog
vea tuilaca utvrene ovim zakonom do poetka
njihovog rada obavljaju Vrhovni sud Srbije i
Republiki javni tuilac.

lan 64[s1]
Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaju da
vae odredbe lana 180. Zakona o dravnim
slubenicima ("Slubeni glasnik RS", br. 79/05,
81/05 - ispravka, 83/05 - ispravka, 64/07, 67/07 ispravka i 116/08).

lan 65[s1]
Ovlauje se Zakonodavni odbor Narodne
skuptine da utvrdi preien tekst Zakona o
dravnim slubenicima.

lan 66[s1]
Ovaj zakon stupa na snagu narednog dana od
dana objavljivanja u "Slubenom glasniku
Republike Srbije".

Samostalni lanovi Zakona o izmenama i

dopunama
Zakona o dravnim slubenicima
("Sl. glasnik RS", br. 99/2014)

lan 59[s1]

Prelazne i zavrne odredbe

Vlada e u roku od 15 dana od dana stupanja na

snagu ovog zakona imenovati novi sastav Visokog
slubenikog saveta koji e u roku od osam dana
od dana imenovanja izabrati predsednika.

lan 29[s2]

Savet iz stava 1. ovog lana donee poslovnik o

svom radu i druga akta iz svoje nadlenosti u roku
od 15 dana od dana imenovanja.

lan 60[s1]
Dravni organi nadleni za imenovanje i razreenje
lanova albenih komisija imenovae albene
komisije u skladu sa ovim zakonom u roku od 15
dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.

lan 61[s1]
Podzakonska akta doneta na osnovu Zakona o
dravnim slubenicima ("Slubeni glasnik RS", br.
79/05, 81/05 - ispravka, 83/05 - ispravka, 64/07,
67/07 - ispravka i 116/08), usaglasie se sa
odredbama ovog zakona najkasnije u roku od 15
dana od dana njegovog stupanja na snagu.

Podzakonska akta koja su predviena ovim

zakonom donee se u roku od 90 dana od dana
stupanja na snagu ovog zakona.
Podzakonska akta doneta na osnovu Zakona o
dravnim slubenicima ("Slubeni glasnik RS", br.
79/05, 81/05 - ispravka, 83/05 - ispravka, 64/07,
67/07 - ispravka, 116/08 i 104/09) usaglasie se sa
odredbama ovog zakona u roku od 90 dana od
dana stupanja na snagu ovog zakona.

lan 30[s2]
Reenja kojima se postavljaju vrioci dunosti na
poloaje koji po stupanju na snagu ovog zakona
nisu popunjeni, donee se najkasnije u roku od est
meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Postavljena lica u dravnim organima na radnim
mestima koja su poloaji nastavljaju sa radom do
postavljenja vrioca dunosti na poloaj, odnosno
do popunjavanja poloaja.

lan 62[s1]

lan 31[s2]

Nadlenosti Agencije za borbu protiv korupcije

utvrene ovim zakonom do poetka njenog rada

U sluaju nedonoenja reenja o postavljenju

vrioca dunosti u roku iz lana 30. stav 1. ovog

29

zakona, postavljenim licima na radnim mestima koji

su poloaji prestaje dunost danom isteka tog roka.

lan 32[s2]
Izuzetno od odredaba lana 18. ovog zakona,
struno usavravanje dravnih slubenika u 2014.
godini sprovodie se na osnovu programa opteg
strunog usavravanja koji je za 2014. godinu
donela Vlada, u skladu sa ranije vaeim propisom.

lan 33[s2]
Izuzetno od odredaba lana 19. ovog zakona (novi
lan 97v), sredstva za programe opteg strunog
usavravanja obezbedie se u budetu Republike
Srbije za 2015. godinu u iznosu koji je za 70% nii
od iznosa propisanog ovim zakonom i poveavae
se za svaku narednu godinu za po 10% sve dok ne
dostignu nivo utvren ovim zakonom.

lan 34[s2]
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana
objavljivanja u "Slubenom glasniku Republike
Srbije".

30