POKRET ZA SLOBODU

2014.

OTIMANJE ZEMLJE
otpor i alternative

POKRET ZA SLOBODU

OTIMANJE ZEMLJE
otpor i alternative

2014.

Otimanje zemlje otpor i alternative

Priredio: Milenko Srekovi
Prelom: Aco Popadi
Pokret za slobodu
2014.
tampanje ove publikacije pomogla je
fondacija Hans-Bckler-Stiftung.

U ovoj publikaciji sadrani su najvaniji tekstovi

o problemu otimanja zemlje koje je Pokret za
slobodu objavljivao poslednjih nekoliko godina.

Sadraj
Otimanje zemlje i zemljina koncentracija u Evropi: sluaj Srbije,
Milenko Srekovi, januar 2013. . 5
Polemika u dnevnom listu Politika o prodaji zemljita stranim korporacijama
izmeu Zaharija Trnavevia i Milenka Srekovia, februar 2014. 9
Zahtev za izmenu SSP-a i zabranu rasprodaje poljoprivrednog zemljita
stranim korporacijama, jun 2013. 16
Podrka prof. Dr Miladina evarlia inicijativi PZS-a protiv otimanja zemlje,
jun 2013..17
Zemljini izazovi u Evropi: od otimanja zemlje do zemljine reforme
pismo poslanicima Evropskog parlamenta, 25. jun 2013. 19
Pokretanje meunarodnog saveza protiv otimanja zemlje, novembar 2011. 22
Deklaracija evropskog foruma za suverenost hrane odranog u Kremsu,
u Austriji, avgust 2011. 24
Zemljini maksimumi: obuzdavanje otimaa zemlje ili uproavanje debate?,
februar 2013.28
Intervjui
Korporativno otimanje zemlje i prirodnih resursa Ibrahima Kulibali,
osniva Saveza protiv otimanja zemlje, april 2014. 35
Kolonijalizam opstaje u glavama vladajue elite - Ibrahima Kulibali,
osniva Saveza protiv otimanja zemlje, septembar 2011. 37
Borba farmera protiv otimanja zemlje u EU - enevjev Savinji,
organizacija Via Campesina, septembar 2013. 40
Politika volja kljuna u borbi protiv gladi Olivije de uter,
specijalni izveta Ujedinjenih nacija za pravo na hranu, decembar 2013. 43
Skupe posledice jeftine hrane - Rad Patel,
kritiar savremenog prehrambenog sistema, jun 2014. 47

Milenko Srekovi

Otimanje zemlje i zemljina

koncentracija u Evropi: sluaj Srbije
Srbija se obavezala da e strancima omoguiti kupovinu poljoprivrednog zemljita etiri
godine nakon stupanja na snagu Sporazuma o stabilizaciji i pridruivanju (SSP) sa EU. Do
avgusta 2012. godine sve drave lanice EU sem Litvanije ratifikovale su SSP sa Srbijom. Da
bi Sporazum stupio na snagu mora biti ratifikovan od strane svih drava lanica. Pokret za
slobodu, radniko-seljaka organizacija koja se bori protiv otimanja zemlje u Srbiji, smatra da
je ovako nepovoljan rok za prodaju zemljita dogovoren u interesu tajkuna.
[NAPOMENA: Sporazum o stabilizaciji i pridruivanju izmeu Srbije i Evropske Unije stupio je na
snagu u septembru 2013, osam meseci nakon to je ovaj tekst napisan. Tekst je pisan u januaru
2013. za publikaciju Zemljina koncentracija, otimanje zemlje i narodne borbe u Evropi, koju je na
engleskom jeziku objavio Transnacionalni institut (TNI).]

timanje zemlje u Srbiji zapoeto

je u okvirima ireg procesa ubrzane
privatizacije, odnosno drutvenom i
svojinskom transformacijom iz socijalistikog
drutvenog ureenja u kapitalistiko. Taj proces
zapoet je u svom najekstremnijem obliku
padom reima Slobodana Miloevia i pobedom
opozicionih neoliberalnih snaga na saveznim
izborima u Saveznoj republici Jugoslaviji
(tadanjoj federaciji izmeu Srbije i Crne Gore)
odranim u septembru 2000. godine, a zatim i na
republikim u decembru iste godine. Privatizacija
je bila najee predstavljana kao najbolje reenje
za ekonomiju koja je devedesetih godina bila
oteena graanskim ratovima na prostoru bive
Jugoslavije, pljakom koju je sproveo tadanji
vladajui reim, sankcijama meunarodne
zajednice i NATO bombardovanjem 1999.
godine. Meutim, krajnji efekat privatizacije bio je
poraavajui; od 2.284 privatizovanih preduzea
u periodu 2001-2012. u steaju je zavrilo 1.070,

dok je za 664 raskinut kupoprodajni ugovor.

Novi vlasnici bi privatizacijom vrlo esto prali
novac steen kriminalnim aktivnostima ili bi
bili zainteresovani samo za sticanje atraktivnih
nekretnina ali ne i za ouvanje proizvodnog
programa, to je dovodilo do velikog broja
otputenih radnika i unitenih preduzea.
Procenjuje se da je od poetka privatizacije vie od
pola miliona ljudi u Srbiji ostalo bez posla. Vlada
formirana nakon parlamentarnih izbora u maju
2012. godine zapoela je proces preispitivanja
privatizacija i hapenja odgovornih lica, ime je
na odreeni nain zvanino priznat kriminalni
aspekt tog procesa na koji su radniki pokret
i javnost ve godinama ukazivali. Meutim,
odgovornost nadlenih institucija, koja se, pre
svega, ogleda u tome to one nisu kontrolisale
ni poreklo novca koji je privatizacijom ulazio u
legalne tokove, niti da li novi vlasnici odravaju
kontinuitet proizvodnje, jo uvek nije postala
predmet ispitivanja.
5

Iako za to nije bilo osnova u tada vaeem

Ustavu, privatizacijom zapoetom 2001. je
najpre de facto ukinuta drutvena svojina, kao
dotadanje specifino obeleje jugoslovenskog
komunizma. Drutvena svojina nastala je
radom ili investiranjem dela zarada zaposlenih
ili zadrugara te je time de facto nastala kao
zadruna, ali se iz politikih i pravnih razloga
vodila kao drutvena svojina1. Ustavom iz
2006. drutvena svojina definisana je kao
prolazna kategorija koja se mora pretvoriti u
privatnu svojinu. Na taj nain su i poljoprivredna
preduzea i zemljite u drutvenom vlasnitvu
postali predmet privatizacije. Privatizacija je
ostavila drastine posledice i u ovom sluaju:
u 253 privatizovana poljoprivredna preduzea
otputeno je preko 65.000 poljoprivrednih
radnika, a 60-ak ugovora, ili svaka etvrta
privatizacija je ponitena2. U procesu privatizacije
poljoprivrednih preduzea poinjene su brojne
nezakonitosti i kada je u pitanju dravna i
zadruna svojina, pre svega, usled nejasno
definisanih propisa u pogledu vlasnitva nad
zemljom. Mnoga poljoprivredna preduzea
privatizovana su a da prethodno nije reeno
njihovo pitanje svojine nad poljoprivrednim
zemljitem, kae se u Izvetaju o dravnom i
zadrunom zemljitu u postupku privatizacije
koji je krajem 2012. godine sainio Savet za
borbu protiv korupcije Vlade Republike Srbije.
Prilikom privatizacije poljoprivrednih preduzea
Agencija za privatizaciju nije izuzela dravnu i
zadrunu svojinu, koje nisu mogle biti predmet
privatizacije, jer za razliku od drutvene
svojine, imale su svoje jasno definisane
vlasnike. Na zemljite u zadrunoj ili dravnoj
svojini poljoprivredna preduzea mogla su
imati samo pravo korienja i ono nije moglo
biti u prometu prilikom njihove prodaje. Ali,
kako Agencija za privatizaciju nije u ugovoru
o prodaji preduzea jasno navela da predmet
1. Gulan, Branislav, Ishitrena privatizacija raskrmila
agrar, izvor: Pokret za slobodu, www.pokret.net, 2. decembar 2012.
2. Zemlja i sloboda, Pokret za slobodu, 2011. godina.
6

privatizacije nisu dravna i zadruna svojina,

dolo je do brojnih prisvajanja zemljita
na koje kupci nisu imali pravo. Naime, na
osnovu privatizacionih kupoprodajnih ugovora
novi vlasnici poljoprivrednih preduzea su u
Katastru nepokretnosti vrili promenu oblika
svojine, odnosno uknjibu privatnog vlasnitva
na zadrunoj i dravnoj svojini. Meutim,
takva promena oblika svojine nije imala pravnu
osnovu jer je Ugovorom o prodaji drutvenog
kapitala prenet samo drutveni kapital subjekta
privatizacije, dok je na dravnu i zadrunu
svojinu moglo biti dobijeno samo pravo
korienja, ali ne i vlasnitva, jer ga nije imao ni
pravni prethodnik3.
Kako razmere ovog prisvajanja zemljita u
zadrunom i dravnom vlasnitvu nisu poznate,
Savet za borbu protiv korupcije je preporuio
Upravi za poljoprivredno zemljite Ministarstva
poljoprivrede da pribavi od Republikog
geodetskog zavoda i slubi za katastar odreenih
optina na kojima se nalaze nepokretnosti,
podatke o promenama katastarskog stanja
na tom zemljitu nakon privatizacije, kao i o
promenama vlasnika na dravnoj i zadrunoj
svojini, kako bi se utvrdilo da li su obavljene
uknjibe prava svojine na dravnoj i zadrunoj
svojini na kupce drutvenog kapitala, na osnovu
ugovora o privatizaciji i da li je uknjibama
promenjen oblik svojine. Meutim, Agencija za
privatizaciju odbija da Savetu za borbu protiv
korupcije dostavi sve podatke o tome kako je
tretirala pravo korienja na poljoprivrednom
zemljitu u dravnoj i zadrunoj svojini; kolika
je ukupna povrina poljoprivrednog zemljita
koja je bila u posedu subjekata privatizacije iz
poljoprivredne delatnosti, kakva je vlasnika
struktura kapitala kao i kolika kupoprodajna
cena je ostvarena u privatizaciji4.
3. Izvetaj o dravnom i zadrunom zemljitu u postupku
privatizacije, Savet za borbu protiv korupcije Vlade Republike Srbije, 2012. godine.
4. Izvetaj o dravnom i zadrunom zemljitu u postupku
privatizacije, Savet za borbu protiv korupcije Vlade Republike Srbije, 2012. godine.

Privatizacija i ukrupnjavanje zemljita

sprovode se radi prodaje zemlje stranim
korporacijama
Srbija se obavezala da e strancima omoguiti
kupovinu poljoprivrednog zemljita etiri godine
nakon stupanja na snagu Sporazuma o stabilizaciji
i pridruivanju (SSP) sa EU. Do avgusta 2012.
godine sve drave lanice EU sem Litvanije
ratifikovale su SSP sa Srbijom. Da bi Sporazum
stupio na snagu mora biti ratifikovan od strane
svih drava lanica. Pokret za slobodu, radnikoseljaka organizacija koja se bori protiv otimanja
zemlje u Srbiji, smatra da je ovako nepovoljan
rok za prodaju zemljita dogovoren u interesu
tajkuna koji ele da zemljite koje su jeftino
kupili u privatizaciji, prodaju to pre bogatim
stranim korporacijama zasnivajui svoju raunicu
na velikoj razlici u ceni kvalitetnog zemljita na
srpskom i evropskom tritu. Mnoge drave u
okruenju dogovorile su mnogo dui rok posle
kojeg e biti omoguena prodaja zemljita, dok
su neke zabranile prodaju.
Ukrupnjavanje zemljita u vlasnitvu malog
broja ljudi koji do zemlje dolaze jako jeftino
ima za cilj trinu pekulaciju sa zemljitem.
Uslovi za to ve su stvoreni; kako pie Branislav
Gulan, lan Odbora za selo Srpske akademije
nauka i umetnosti i dugogodinji saradnik
Pokreta za slobodu:
Najvei srpski veleposednici zajedno imaju vie
zemlje nego to su povrine pojedinih drava ili
gradova. Samo etvorica najveih srpskih gazda
poseduju vie od 100.000 hektara zemljita,
a pojedinano su jai i od najveih evropskih
zemljoposednika. U samom vrhu nalaze se
vlasnik Irva grupe Dorije Nicovi sa blizu
30.000 hektara, vlasnik Delte Miroslav
Mikovi sa 25.000, vlasnik MK Komerca
Miodrag Kosti koji poseduje u Srbiji 24.000
hektara, a vlasnik Industrije mesa Matijevi
Petar Matijevi 16.000 hektara. Daleko iza njih
je recimo, Viktorija grupa iji su vlasnici Milija
Babovi, Zoran Mitrovi i Stanko Popovi,
sa oko est hiljada hektara. Meutim, treba
napomenuti da sva ta zemlja nije u njihovom

vlasnitvu, ve je dobar deo uzet u zakup od

drave. Jer, kada su kupovali kombinate u njima
je bio i deo dravne zemlje koja je ostala kod
njih da je obrauju (izrabljuju). Bilo kako bilo
njihovi ranevi su vei od drave Lihtentajn,
koja ima povrinu od oko 160 kvadratnih
kilometara ili 16.000 hektara. Pojedinano
su vei od Novog Sada, koji je povrine 235
kvadratnih kilometara ili 23.500 hektara. Ovo
se meutim, odnosni samo na zemljite koje
su oni i njihove firme kupovali. Ali, ima jo tu i
zemljita koje su kupovali njihovi bliski saradnici
i lanovi porodica.5

Iako Zakon o poljoprivrednom zemljitu

zabranjuje prodaju poljoprivrednog zemljita
stranim licima, privatizacijom poljoprivrednih
preduzea stranci su, registrujui svoju firmu kao
domau, ve postali vlasnici i poljoprivrednog
zemljita u Srbiji.
Tako je Ivica Todori, hrvatski tajkun i vlasnik
Agrokora kupivi Frikom doao do 1.000
hektara, a sa uljarom Dijamant do jo 4.200
hektara. Ukupno obrauje oko 6.000 hektara.
Maarska firma Hajdu Avis iz Debrecina
kupila je poljoprivredno dobro Sloboda u
Perlezu sa 1.500 hektara zemlje u vlasnitvu,
i posle etiri godine ga preprodala naravno
uz profit. Irski fond Baltik prosperite
izazvao je dosta buke u javnosti kad je kupio
poljoprivredna dobra Panonija, PIK Feketi
i Vojvodina iz Bakog Brestovca. Kupovinom
akcija u ova tri kombinata kompanija iz Irske
dobila je pravo da gazduje sa 10.500 hektara.
Prvi stranac koji je otkrio da ako osnuje firmu
u Srbiji moe da kupuje i poljoprivredno
zemljite (ne zvanino) je Endru Hanter, koji
je 2005. godine kupio Jakievo u Srpskoj
Crnji, sa 1.000 hektara za 245 miliona dinara,
preko firme Kornvel. Primera radi, u Danskoj
ne moete postati vlasnik zemlje ako nemate
odreeni stepen obrazovanja i dokaz da u selima
ivite 25 godina bez prekida. Nai politiari su
gladni para, gledaju kako da se ugrade, zato i
donose nakaradne zakone, zatim uredbe koje ih
dopunjuju i traju dok oni ne obave posao.6
5. Gulan, Branislav, Ko obrauje srpsku zemlju, 2010.
6. Gulan, Branislav, Ko obrauje srpsku zemlju, 2010.
7

Vlada Srbije je u januaru 2013. sa Ujedinjenim

Arapskim Emiratima potpisala predugovor
o davanju u dugoroni zakup vie od 16.000
hektara u zamenu za investiranje u sistem
navodnjavanja; sporazum najavljen kao velika
investicija u poljoprivredu naiao je na veliko
protivljenje seoskih udruenja.
Zakljuak
Nakon agrarne reforme sprovedene u
Jugoslaviji po zavretku Drugog svetskog rata,
kojom je postavljen zemljini maksimum od
10 hektara, a ostatak nacionalizovane zemlje
dat na korienje poljoprivrednim zadrugama i
kombinatima, procesom tranzicije i privatizacije,
koji je u Srbiji sproveden pod kontrolom Svetske
banke i drugih meunarodnih institucija,
zemljite postaje samo jedno od potencijala za
stvaranje profita putem izvozno orijentisane
intenzivne industrijske proizvodnje na krupnim
zemljinim povrinama. Iako je ubrzana
industrijalizacija nakon Drugog svetskog rata
znaajno smanjila seosko stanovnitvo dovevi
do njegove velike migracije (kada je iz sela u
gradove na prostorima SFRJ za pola veka prelo
osam miliona ljudi), u sadanjem periodu
velike nezaposlenosti i deindustrijalizacije
izazvane privatizacijom, drava bi trebalo
da zatiti poljoprivredu i njene potencijale u
stvaranju suverenog, samoodrivog drutva
od interesa krupnog i multinacionalnog
kapitala. U periodu ekonomskih sankcija
devedesetih godina, posebno je doao do
izraaja znaaj poljoprivrede za obezbeivanje
osnovnih ivotnih potreba stanovnitva.
Prema istraivanju UNICEF-a i OCHA7, stopa
mortaliteta u vreme sankcija nije imala znaajniji
porast, pre svega, zbog domae poljoprivredne
i farmaceutske proizvodnje zahvaljujui kojima
Srbija nije bila zavisna od uvoza. Kako je srpska
farmaceutska industrija skoro potpuno unitena
7. Economic Sanctions, Health, and Welfare in the Federal Republic of Yugoslavia 1990-2000, koju je finansirao
UNICEF i Kancelarija UN-a za koordinaciju humanitarnih
poslova (OCHA).
8

u procesu privatizacije, a poljoprivreda postala

teren pekulacija krupnog kapitala, jasno
je da je proces privatizacije i neoliberalnog
strukturalnog prilagoavanja u svojoj osnovi
duboko usmeren protiv interesa stanovnitva
da obezbedi svoju egzistenciju kroz stvaranje
jednog suverenog, samoodrivog drutva. Biva
predsednica Saveta za borbu protiv korupcije
pok. Verica Bara okarakterisala je proces
privatizacije i ulogu meunarodnih institucija
sledeim reima: Zakon o privatizaciji je
raen po konceptu Svetske banke i poiva na
idejama liberalne ekonomije. Nisu vane ni
institucije, ni imovina, ni proces, ni poreklo
novca, vana je samo privatizacija. Kako
to je ve reeno, otimanje zemlje u Srbiji
sprovedeno je u okviru procesa privatizacije,
dok najveu opasnost predstavljaju dalje
nezakonito prisvajanje zemljita i Sporazum o
stabilizaciji i pridruivanju EU. Pritisak javnosti
i radnikog i seljakog pokreta u Srbiji po
pitanju privatizacije i otimanja zemlje bie i
dalje presudan u zaustavljanju ovog procesa.
Za kraj moemo samo citirati Noama omskog
koji je istakao da nijedan negativni drutveni
proces nije otiao tako daleko da ne moe biti
zaustavljen, a njegov smer preokrenut, jer su
svi oni zasnovani na odlukama ljudi. Kako ljudi
koji danas odluuju u Srbiji nemaju predstavu
o mogunostima drugaije vrste ekonomije i
uporno nastavljaju putem zacrtanim od strane
meunarodnih neoliberalnih institucija, uloga
meunarodnih organizacija koje promiljaju
mogunosti odrivih i suverenih drutava i u
ovom e sluaju imati veliki znaaj.

Polemika u dnevnom listu Politika o prodaji zemljita stranim korporacijama

izmeu Zaharija Trnavevia i Milenka Srekovia

Zaharije Trnavevi

Bolje stranci nego parlog

osle GMO, aflatoksina i drugih bauka i

straila nova uzbuna: stranci kupuju srpsku
zemlju! Tanije: ve su kupili tridesetak
hiljada hektara prvoklasnih vojvoanskih oranica
i, ukoliko ih ne zaustavimo, ko zna ta e nam
ostati. Arapi imaju brda para od nafte i gasa i,
pria se, bacili su oko ak i na PKB. Na uzbunu
zvone paori mali akcionari, okupljeni u razna
udruenja irom Vojvodine. Obian svet je
uplaen jer se ire glasine kako e nama da
ostane goli kamen...

Ja nisam protiv toga da Arapi i drugi stranci

imaju imanja u Srbiji. Jer nije vano ko poseduje zemljite, ve kako ga obrauje! Kakvu
korist imamo od toga to, ovog asa, 98 odsto
njiva poseduju graani Srbije? Poseduju, a ne
koriste. Oko miliona hektara u posedu starih
ili trajno odsutnih vlasnika godinama je u parlogu. Ne raa, a sunce ga greje, kie natapaju.
Nema repa, nema papka i mnoge njive godinama se ne ubre ni stajnjakom! U lanu 59.
Zakona o zemljitu predviena je kazna: nemarnom vlasniku zemljite se oduzima na rok od
Govorio sam i, evo, ponavljam: neznanje je maj- tri godine i biva ustupljeno drugom, vrednijem
ka straha. Uzbuna je posledica gladi za zemlju, a zemljoradniku. Ali ta kazna do sada nijednom
ova je nastala jer je poljoprivreda postala unosno nije primenjena!
zanimanje. I tek e biti jer projekcije o rastu stanovnika na Zemlji upuuju da e energija, voda Ovim pitanjem se niko i ne bavi. Dokaz za to
i hrana biti izuzetno traeni. I skupi. Ko bude jeste to to se parlog ne smanjuje, a u nekim
imao stotinak hektara bie kao mali eik sa krajevima i raste. Ministri za poljoprivredu i
dva, tri bunara nafte. S tom razlikom to e lokalna vlast decenijama mirno gledaju mrave
Arapinu nafta jednom da presahne, a sunce etve i korov kako guta dobre, nekad plodne i
e 100 hektara naeg paora, veno da greje, a rodne njive.
voda natapa za nove etve i berbe. Zemljoradnja je jedini obnovljivi, zeleni rudnik! Zbog toga Da li smo, kako stranci kau, toliko (pre)bogati,
je cena zemlje dostigla i 10.000 evra po hekta- kad doputamo toliki luksuz: da hiljade hektara
ru, arenda je skuplja, a licitacije za dravno ne raaju?!
zemljite su pretvorene u nemilosrdan obraun.
Mali akcionari i drugi zemljoradnici najvie su Naravno, nismo mi (pre)bogati, mi smo i dalje jad
protiv toga da stranci poseduju njive u naem i beda, evropska sirotinja, a mogli bismo da postaataru jer e biti manje dravnog zemljita da nemo bata Evrope, da svetu nudimo brda hrane
ga, kao i pre, uzmu u zakup.
a da siromani zemljoradnici postanu imuni.
9

Prema tome, ako stranci mogu da grade fabrike, i to uz velike olakice optina i Mlaana
Dinkia, koje plaamo mi, poreski obveznici
zato ne bi mogli da imaju i njive?! Uostalom,
kad stupimo uniju Evrope, moraemo da ozakonimo dolazak stranih posednika.

Stranci ulau svoj novac sa proraunom i eljom

da zarade. Na to imaju pravo i od toga e imati koristi i Srbija i dojueranji vlasnik prodatih
njiva. Pokazae se da nove, najbolje metode
obrade donose rod i prihod. Ako li se primeti da
nisu ispunili takve ugovorene obaveze ugovor
se raskida!

Da se ja neto pitam, stranim kupcima bih postavio uslov: da na kupljenom zemljitu, u roku I mirna Baka, iz koje su pre nekoliko dana stiod pet godina, moraju da postave sistem za zala upozorenja i uzbune.
navodnjavanje, da iskoriste nae njive i sunce
i dobiju dve etve, zatim da po hektaru imaju
Novinar, predsednik Bogate Srbije
bar jednu kravu ili 5 svinja, 10 ovaca. Potrebno
nam je meso za izvoz, a pored toga i stajnjak:
Objavljeno u Politici 10. 02. 2014.
da proizvedemo neto elektrine energije i dobijemo gomilu stajnjaka koji odravaju plodnost.

10

Milenko Srekovi

Stranci da, korporacije ne

Povodom teksta Zaharija Trnavevia Bolje stranci nego parlog

ospodin Zaharije Trnavevi je u

svom autorskom tekstu u Politici (10.
februara) izneo stav da je svejedno ko
poseduje poljoprivredno zemljite dok god
se ono obrauje, i zaloio se da se omogui
prodaja zemlje strancima. On se zapitao:
Kakvu korist imamo od toga to, ovog asa, 98
odsto njiva poseduju graani Srbije? Poseduju,
a ne koriste i naveo podatak da je oko milion
hektara zemlje zaparloeno.

duju vie desetina hiljada hektara, najradije bi

da ga skupo prodaju multinacionalnim poljoprivrednim korporacijama. Moemo da pristanemo na to svojevrsno zatakavanje privatizacione pljake i kaemo svejedno je ko obrauje
zemlju, samo nek se obrauje. Ili moemo prosto da promenimo sve ove nepovoljne uslove i
omoguimo da se povea broj ljudi koji mogu
da ive od svog rada u fabrici pod otvorenim
nebom koja ima najvei potencijal da masovno
zaposli stanovnitvo i sprei njegovo iseljavanje
Pogrean pristup sadran je ve u nainu na u potrazi za poslom.
koji je ovo pitanje formulisano. Nije problem
u tome to mi nemamo korist od toga to Interesovanje multinacionalnih korporacija za
graani Srbije poseduju zemlju a ne obrauju zemlju deo je jednog globalnog procesa po imeje, ve to korist nemaju oni koji jei poseduju i nu otimanje zemlje (eng. lendgrebing). Taj
obrauju. Da imaju korist, bilo bi vie onih koji proces se u razliitim delovima sveta razliito
jeobrauju i manje onih koji diu ruke od poljo- manifestuje, a najdrastinije u Africi, gde vodei
privrede kada im jednostavna raunica pokae uzurpatori zemljita (meu njima su preteno
da oni svoje proizvode prodaju za cenu niu od kompanije iz SAD, Velike Britanije, Kine, Ujesume novca koju su uloili u proizvodnju. Da- dinjenih Arapskih Emirata i Izraela) ne prezaju
kle, samim tim, bilo bi i manje parloga.
ni od rasterivanja lokalnog seoskog stanovnitva sa svojih vekovnih stanita. Mnoge seoske
Mnoge stvari doprinele su neodrivoj proizvod- zajednice prinuene su da se iseljavaju zato to
nji,a za njih su najmanje odgovorni seljaci. Ne- je neki korumpirani plemenski voa ustupio zebrojeno puta nakupci su uzimali robu od seljaka mljite korporaciji, ili zato to su joj ga drave
a da je nikada nisu platili, liberalizacija trita ustupile putem bilateralnih sporazuma.
dovela je do sniavanja cene domaih proizvoda
zbog jeftine, subvencionisane hrane iz uvoza, a Ne treba smetnuti s uma da e u ostvarivanju
privatizacija je unitila poljoprivredne kombina- svojih interesa korporacije najmanje voditi rate, preduzea za preradu i zadruge. Sada kad una o interesima obinih graana. A kako se
su zemljini pekulanti kroz privatizaciju jeftino pripadnici nae vlasti po potenju drastino ne
kupili plodno poljoprivredno zemljite i pose- razlikuju od spomenutih plemenskih poglavica,
11

ne treba imati ni poverenja u klauzule ugovora koje predviaju raskid ugovora ukoliko
korporacija ne ispuni investicione obaveze koje
je preuzela. Setimo se samo koliko ugovora
Agencija za privatizaciju nije raskinula uprkos
oiglednom krenju ugovornih obaveza, to je
dovelo do obustavljanja proizvodnje u mnogim
preduzeima irom Srbije. Osim toga, za bilateralne sporazume koji se potpisuju s korporacijama nadleni su meunarodni sudovi i ukoliko
drava odlui da promeni zakonodavstvo kako
bi zatitila prirodnu sredinu ili radnika prava,
deava se da je korporacija tui zato to joj te
promene ugroavaju sadanji i budui profit,
to je direktan napad na demokratsko pravo da

12

odluujete u kakvom drutvu elite da ivite.

Podrka malim porodinim farmama ima viestruku korist za drutvo; one su odrivije, produktivnije i imaju raznovrsniju proizvodnju od
velikih farmi. Korporacije se bave biznisom, eksploatacijom, ubiranjem profita i njihovo delovanje ugroava obine ljude irom sveta. Naravno, stranci koji ele da se dosele u naputene
ili naseljene ruralne krajeve, osnuju porodinu
farmu i obrauju zemljite, itekako su dobrodoli.
Objavljeno u Politici 20. 02. 2014.

Zaharije Trnavevi

Parlog i stranci
Povodom teksta Milenka Srekovia Stranci da, korporacije ne, Politika, 20. februara

ilo je odjeka na tekst Bolje stranci

nego parlog, u kojem sam tvrdio da nije
tetno ako strani graani imaju posede u
Srbiji. Ako je doputeno da stranci investiraju i
podiu (ili kupuju) fabrika postrojenja, zato
ne bi mogli da poseduju i obradivo zemljite?

obezbeivanje lepe zarade. To se postie i u

voarstvu, povrtarstvu, stoarstvu, u svakoj
grani poljoprivrede, ukoliko se u prastari zanat
zemljoradnju unese novo znanje i napusti stara, svatarska proizvodnja.

Tvrdnje Srekovia ne podudaraju se s podatkom da imamo na desetine seljaka koji visinom

prinosa dostiu najbolje evropske farmere, ak
i sa manjom budetskom podrkom siromane
drave. Davanje prava da kupuju i poseduju nekretnine, ukljuujui i obradivo zemljite, obaveza je koja nas eka stupanjem u uniju Evrope.
Neemo moi da im uskratimo to pravo, uprkos
elji nekih koji u tome vide opasnost po Srbiju i
Srbe. Ako se pokae da strani vlasnik ne koristi
kupljeno imanje na dobar nain govor se raskida, pa i ako nije postavio pumpe za zalivanje
Dakle: moj pristup je pogrean a Srekoviev ili nema rogate stoke. Novost da i stranci kupuispravan. On bi morao to da dokae odgovo- ju i poseduju zemlju nije tetna i opasna. Narom na sledee pitanje: ukoliko je zemljoradnja protiv, imaemo koristi, i zbog demonstracije
gubitniki posao, zato je porasla cena zemlje? najnovije, produktivne agrotehnike, poreenja i
Zato se na licitacijama, kad se dravno zemlji- takmienja. Zato podseam na narodnu izreku:
te daje u zakup, javlja jagma koja je blizu tue to e biti jesenas neka bude veeras.
i fizikog obrauna. Zato stalno raste broj poseda veih od 100 hektara? Istina, takva proNovinar, predsednik pokreta Bogata Srbija
mena je vidljivija u Vojvodini, neto manje u
Srbiji.
Objavljeno: 26. 02. 2014.
Neki, uo sam, odobravaju moje naelo da nije
vano ko poseduje zemljite ve kako ga koristi. Ali nekima se to nije dopalo, pa ni Milenku
Srekoviu, predsedniku Pokreta za slobodu i
uredniku asopisa Fridom fajt info. On tvrdi
da je moj pogrean pristup sadran ve u prvoj
reenici, dodajui da korist od zemlje nemaju
ni oni koji je poseduju i obrauju. Da imaju
korist, kae, bilo bi vie onih koji je obrauju
a manje onih koji diu ruke od poljoprivrede.

Da li posednici kupuju nove hektare da bi uveali prihod ili gubitak? Naravno, primenom
nove agrotehnike danas moe da se dobije
visok prinos i prihod koji pokriva trokove, uz
13

Milenko Srekovi

Kome se toliko uri da proda zemlju?

Povodom teksta Zaharija Trnavevia Parlog i stranci, Politika, 26. februara

matram da je gospodin Trnavevi u svom

odgovoru na moj komentar upravo dao
argumente protiv prodaje zemlje stranim
korporacijama a ne u korist prodaje za koju se
zalae. Kad ve meu domaim proizvoaima
postoji tolika jagma, na ivici sukoba, oko
rentiranja poljoprivrednog zemljita, zato
bi onda trebalo dovoditi i strane korporacije
koje bi u tom meusobnom nadmetanju bile
mnogo nadmonije od domaih proizvoaa?
Gospodin Trnavevi u svom tekstu ne doputa
ni mogunost da domai proizvoai imaju
prvenstvo zakupa, to ak i neki pripadnici
trenutne vlasti najavljuju.
Meu stvarima koje jo nismo spomenuli je i
neloginost prodaje zemljita etvrte godine po
stupanju na snagu Sporazuma o stabilizaciji i
pridruivanju. Nijedna drava sem Srbije zemljite nije prodavala pre nego to je postala lanica EU, to mi 2017, odnosno etvrte godine po
stupanju na snagu SSP-a, svakako neemo biti.
Neke drave su prodaju zemljita ak i potpuno zabranile poto su postale lanice EU. Zato
bi ignorisali glasove iz Privredne komore Srbije koji optuuju tajkune da su namerno uticali
na pregovore oko SSP-a kako bi to pre skupo
prodali zemljite koje su jeftino privatizovali?
Kome je u interesu prodaja zemljita sem njima? I kada bi stvari nazvali svojim imenom,
taj proces bi nazvali legalizacija privatizacione
pljake kroz zemljinu pekulaciju.

14

Slaem se sa gospodinom Trnaveviem da poljoprivreda jeste profitabilna ali problem je u

tome to je ona trenutno profitabilna samo za
neke, za one koji ve imaju privilegovan poloaj
u sistemu. Inae, kako bi objasnili injenicu da
zamire toliki broj sela sem nunou mnogih
da odu iz sela trbuhom za kruhom. U svom
prethodnom tekstu napisao sam razloge zato
toliki broj seljaka odustaje od obrade zemljita i
zato ima toliko zaparloene zemlje. Ukoliko bi
promenili te okolnosti bilo bi manje zaparloene zemlje, koja je gospodinu Trnaveviu glavni
argument u korist prodaje zemlje.
Ono to gospodin Trnavevi naziva svatarenjem u proizvodnji ustvari se naziva raznovrsnost proizvodnje i osnova je samoodrivosti
malih porodinih gazdinstava zahvaljujui kojoj
je veina, na primer, preivela sankcije i zabranu uvoza. A uniformna proizvodnja monokultura je osnova poljoprivrede korporativnog tipa
shvaene kao biznis, poljoprivrede koja je namenjena stvaranju profita a ne prehranjivanju
stanovnitva. Ona je u interesu malog broja
krupnih proizvoaa a ne u interesu itavog
drutva, niti u interesu malih poljoprivrednih
proizvoaa.
I bilo bi korektno da se protivljenje prodaji zemlje ne predstavlja kao odraz ksenofobije, jer
poljoprivredne korporacije podjednako ugroavaju i strane i domae poljoprivredne proizvoae. One prave globalni problem, a u prethodnom

tekstu sam ve opisao kakve to drastine posledice ima po seoske zajednice irom sveta.
Zato ono to ne treba da bude jesenas, posebno
ne treba da bude ni veeras, iako se mnogima

uri da zarade na prodaji zemlje, posebno kad

joj ve i cena toliko skae, kako je to ve naveo
i gospodin Trnavevi.

15

Zahtev za izmenu SSP-a i zabranu

rasprodaje poljoprivrednog zemljita
stranim korporacijama

porazum o stabilizaciji i pridruivanju

izmeu Srbije i Evropske Unije stupio
je na snagu u utorak, 18. juna 2013,
poto ga je ratifikovao parlament Litvanije,
jedine drave lanice EU koja to do sada
nije uradila. Najproblematinija odredba tog
Sporazuma predvia da Srbija etiri godine
nakon njegovog stupanja na snagu omogui
prodaju svog poljoprivrednog zemljita stranim
korporacijama.

ga obrauju na nain koji ne zagauje prirodnu

sredinu i slui potrebama lokalne zajednice.
Zahtevamo ponitenje odredbe SSP-a kojom se
omoguava stranim korporacijama pravo vlasnitva nad poljoprivrednim zemljitem u Srbiji
i zaplenu poljoprivrednog zemljita koje je steeno nezakonitostima i korupcijom u privatizaciji, kao i zaplenu poljoprivrednog zemljita iji
su vlasnici pojedinci protiv kojih se vode istrani procesi zbog kriminalnih radnji poinjenih u
procesu privatizacije.

U procesu privatizacije velike povrine poljoprivrednog zemljita postale su plen tajkunskog

krupnog kapitala, iji je uticaj i bio presudan za Zahtevamo novu agrarnu reformu koja bi zeusvajanje ovako nepovoljne odredbe SSP-a. Je- mljite stavila na raspolaganje onima koji ga
dinu korist od legalizovanja otimaine poljopri- obrauju da bi stvarali hranu a ne profit.
vrednog zemljita imae tajkuni koji e napraviti ogroman profit prodajom poljoprivrednog
ispred POKRETA ZA SLOBODU
zemljita.
Miroslav Grubanov,
Pokret za slobodu, kao organizacija koja godipredsednik Odbora za poljoprivredu
nama ukazuje na tetne posledice privatizacije,
u Pokretu za slobodu
zahteva zabranu rasprodaje poljoprivrednog zei predsednik Udruenja Paori iz Crepaje
mljita i njegovo vraanje pod kontrolu lokalne
zajednice, odnosno pod kontrolu zadruga i ma20. jun 2013.
lih poljoprivrednih proizvoaa, pod uslovom da

16

Podrka prof. Dr Miladina evarlia

inicijativi PZS-a protiv otimanja zemlje
Pozvali smo predstavnike intelektualne i strune javnosti da podre inicijativu POKRETA ZA
SLOBODU da se sprei prodaja poljoprivrednog zemljita stranim korporacijama i da se izmene
odredbe Sporazuma o stabilizaciji i pridruivanju koje to omoguavaju.
Pozivu se najpre odazvao profesor Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu, Dr Miladin evarli. U
nastavku prenosimo njegovo obrazloenje podrke.

aglasan sam sa pokretanjem postupka 4. Maarska je i posle drugog produetka zaizmene odredbi Sporazuma o stabilizaciji i
brane prodaje poljoprivrednog zemljita
pridruivanju Srbije sa Evropskom unijom
kupcima iz EU (7+4 godine od stupanja u
u delu koji se odnosi na sticanje prava da
punopravno lanstvo EU) izvrila izmenu Uspo isteku etvrte godine kupci iz EU mogu
tava tako to je trajno zabranila prodaju pokupovati poljoprivredno zemljite pod uslovima
ljoprivrednog zemljita inostranim kupcima.
koji vae i za domae kupce.
5. Srbija moe da prihvati nove pregovore o
Razlozi za podrku inicijativi su sledei:
pravu kupovine poljoprivrednog zemljita u
privatnoj svojini kupcima iz EU pod istim
1. Srbija nije imala pristup sredstvima iz priuslovima kao i susedna Republika Hrvatska,
stupnih fondova EU za poboljanje konkuodnosno tek po isteku sedam godina od
rentnosti nae poljoprivrede i unapreenje
dana eventualnog prijema u punopravno
razvoja ruralnih podruja.
lanstvo EU, uz trajnu zabranu kupovine
dravnog poljoprivrednog zemljita.
2. U sprezi kratkoronih predizbornih interesa
domaih politiara i dugoronih interesa poli- 6. U novom Zakonu o poljoprivrednom zemljitiara iz EU, Srbiji je nametnut reim prodaje
tu Srbija treba da ogranii pravo posedopoljoprivrednog zemljita koji pre toga nije zavanja poljoprivrednog zemljita porodinim
htevan od drugih drava ak ni kad su postale
poljoprivrednim gazdinstvima najvie do
punopravne lanice EU (Poljska, Maarska,...).
300 ha, a agrobiznis kompanijama do ukupno 5.000 ha pod uslovom da u sluaju
3. Srbiji je nametnut reim prodaje poljopriprodaje poljoprivrednog zemljita agrobivrednog zemljita koji nije traen ni od
znis kompanija pravo pree kupovine tog
susedne Hrvatske koja 1. jula 2013. stupa
zemljita imaju porodina poljoprivredna
u punopravno lanstvo EU, sa rokom zagazdinstva do povrine od 300 ha.
brane prodaje privatnog poljoprivrednog
zemljita u periodu od sedam godina posle 7. Dravno poljoprivredno zemljite ne treba
punopravnog lanstva u EU i trajnom zada bude predmet prodaje ve iskljuivo zabranom prodaje poljoprivrednog zemljita
kupa sa maksimalnim rokom na 5 godina
u dravnoj svojini Republike Hrvatske!
za ratarsku proizvodnji i na 20 godina za
17

voarsku i vinogradarsku proizvodnju - uz

godinju zakupninu koju treba usklaivati
sa prosenom trinom cenom pet odabranih poljoprivrednih proizvoda koji su najzastupljeniji u strukturi proizvodnje upravnog
okruga (oblasti) na ijoj teriotoriji se nalazi
predmetno dravno poljoprivredno zemljite.
Jun 2013.
Prof. dr Miladin M. evarli
ef Katedre ekonomike poljoprivrede i trita
Poljoprivredni fakultet Univerziteta u Beogradu

18

Zemljini izazovi u Evropi: od otimanja

zemlje do zemljine reforme
Pismo lanovima Evropskog parlamenta o potrebi reforme zemljine politike

sreditu rastuih nejednakosti u

Evropi nalaze se problemi koncentracije
zemljita i otimanja zemlje. To je ve
kritini problem, koji ima ozbiljan uticaj na
budunost i odrivost naih zajednica.

irom Evrope ove promene podstiu poljoprivredne politike, nacionalne i evropske, koje
koriste krupnim agrobiznisima i dovode do ozbiljne ekonomske, drutvene i kulturne marginalizacije sitnih i srednjih farmera.

Izvetaj Zemljina koncentracija, otimanje zemlje i narodne borbe u Evropi1, koji je potpisala Evropska koordinacija Via Campesine i
koalicija Dalje ruke od zemlje, istrauje upravo
ova pitanja. Baziran na studijama sluajeva u
13 evropskih zemalja, on otkriva apsurdnost
trenutne evolucije zemljinog zakupa u Evropi. Izvetaj naglaava injenicu da irom Evrope
prisustvujemo porastu etiri kljuna trenda:

Na evropskom nivou, Zajednika poljoprivredna

politika (CAP2) koja je sredstvo za obznanjivanje vizije poljoprivrede evropske zajednice ne
ini nita da podri razvoj sitne poljoprivrede,
uprkos jasnim dokazima da je to oblik poljoprivrede koji najvie koristi naim zajednicama i
naoj ivotnoj sredini.

Brojne posledice vidljive su u itavoj Evropi. To

dovodi do zatvaranja stotina farmi godinje i
Koncentraciji zemlje u rukama nekolicine njihovog zamenjivanja visoko mehanizovanim
velikih igraa, povrh istorijskih latifundija agrobiznisima koji operiu po industrijskom
u izvesnim regionima kontinenta.
modelu: to rezultira posvemanjom redukcijom seoskog zapoljavanja.
Otimanju zemlje od strane agro-industrijskih i rudarskih kompanija.
Ovi problemi uveavaju migraciju iz sela u grad,
i sa njom povezani rast gradova. irom Evrope,
Degradaciji zemlje u ime urbanizacije i otimanje zemlje i industrijska poljoprivreda idu
transportne infrastrukture.
u korak sa migracijama i eksploatacijom radnika
najee farmera proteranih sa svoje zemlje.
Tekoi da mladi farmeri i poljoprivrednici-be- Hiljade ljudi prevaljuju ogromne razdaljine da
zemljai dobiju pristup zemljitu radi poljo- bi radili kao jeftina i fleksibilna radna snaga u
privrede.
evropskim agro-industrijskim kompanijama, u
loim uslovima i uz niske nadnice.

1. Izvetaj je predstavljen Evropskom parlamentu 25. juna 2013.

2. CAP (Common Agricultural Policy) zajednika

poljoprivredna politika.
19

Otimanje zemlje i zemljina koncentracija idu Prepoznati vanost istorijskog prava na koruku pod ruku sa industrijalizacijom prehramrienje i zajednikih sistema svojine.
benih proizvodnih linija i standardizacijom prehrambene proizvodnje. Evropski graani postali Sprovesti politiku koja podrava transforsu zavisni od udi krupnih preprodavaca.
maciju industrijskih agrobiznisa u porodine/seoske farme i projekte prehrambenog
Sem toga, ove industrijske poljoprivredne praksuvereniteta, ukljuujui i gradsku poljoprise zagauju prirodne resurse i odgovorne su za
vredu.
gubitak biodiverziteta, unitenje ekosistema i
preterane emisije gasa staklene bate.
(2) Zaustaviti otimanje zemlje!
Najzad, otimanje zemlje i koncentracija vlasni- Osujetiti investitore i pekulante (kompatva nad zemljom vode do koncentracije kontronije, banke/vlade) koji operiu na i/ili mole nad zemljom, vodom, semenom i finansijskim
nopolizuju zemlju, u Evropi kao i drugde u
resursima u rukama nekolicine donosioca ekosvetu.
nomskih i politikih odluka, umesto u rukama
odgovorne graanske vlasti.
Stvoriti javnu bazu podataka i sistem nadzora koji bi pratili transakcije vlada i komOd poljoprivrede do suvereniteta hrane, od
panija umeanih u otimanje zemlje.
uprave nad zemljom do uprave nad prirodnim
resursima, od zapoljavanja do izgradnje lokal- (3) Garantovati pristup zemlji za farmere,
nih privreda, od siromatva do zdravstvene za- kao osnovni uslov postizanja prehrambenog
tite, od demokratije do vladavine; ovi problemi suvereniteta, pogotovo za mlade ljude i farpogaaju sve Evropljane.
mere bezemljae!
Uzimajui u obzir nalaze ovog izvetaja, mi, Ukinuti patrijarhalni sistem vlasnitva nad
graani i organizacije graanskog drutva, zazemljom i nasleivanja.
brinuti za kulturnu, drutvenu, ekonomsku i
ekoloku budunost Evrope, traimo da se ze- Promovisati politiku afirmativne akcije kako
mljom upravlja u javnom interesu. Zemlja se ne
bi se pristup zemlji osigurao i enama.
moe tretirati kao roba. Moramo odbraniti i
povratiti zajedniku upotrebu njiva, uma i pri- Stvoriti okvire javne uprave, ili reformisarodnih resursa. Prioritet se mora dati seljakoj
ti postojee okvire (npr. Safer, Francuska)
poljoprivredi i proizvodnji hrane, i mora se cikako bi se olakao pristup zemlji i drugim
ljati na suverenitet hrane, a ne samo na razvoj
resursima poput vode i semena mladim ljuprivatnih komercijalnih interesa. Pristup zemlji
dima i bezemljaima.
mora se dati onima koji rade na njoj.
Ojaati i dati prednost ukljuivanju lokalnih
Zahtevamo sledee:
zajednica u odluivanje o korienju zemlje.
(1) Zaustaviti i preokrenuti trend koji vodi Dati prioritet javnom vlasnitvu nad zekoncentraciji i komodifikaciji zemlje!
mljom kroz dugorone administrativne
transfere zemlje na radnike zadruge ili na
Sprovesti redistributivnu zemljinu politiku
sitne farmere koji rade neposredno na far(zemljinu reformu, restituciju zemljita, omomi, kako bi se izbegli negativni efekti triguiti pristupane zemljine rente, itd.) u regine pekulacije i kapitalistike logike.
onima obeleenim koncentracijom vlasnitva.
20

 Razviti zakonske okvire u korist zadruga i Dati prioritet korienju zemlje za hranu,
zajednike svojine koji e poboljati situaa ne za proizvodnju agrogoriva ili drugih
ciju ena u odnosu na posedovanje zemlje
komercijalnih i energetskih proizvoda, za
i olakati smetanje mladih ljudi, poljopribeskorisne krupne infrastrukture i ekstrakvrednih radnika i nezaposlenih osoba iz
tivne industrije u Evropi i irom sveta.
gradova u poljoprivredna gazdinstva.
Ohrabriti usvajanje i demokratsku prime Promeniti nepravedne instalacije i rentalne
nu FAO direktiva za upravu nad zemljom u
standarde i usvojiti politiku koja podrava
Evropi u okviru suvereniteta hrane.
odrive projekte predvoene farmerima i
zakupcima zemlje (tj. ukinuti uslov mini- Ohrabriti usvajanje Ljudskih prava seljaka
malne oblasti za subvencije).
od strane evropskih drava pri Savetu za
ljudska prava UN.
Podrati konkretne akcije za oporavak zemlje (tj. okupaciju industrijskih imanja, ne- (4) Primeniti CAP kao nain da se razvije i
produktivnih latifundija i javnog zemljita u pobolja seljaka i sitna poljoprivreda.
procesu privatizacije).

21

Pokretanje meunarodnog saveza

protiv otimanja zemlje

ie od 250 poljoprivrednika, iz 30
zemalja, pokrenulo je meunarodni savez
protiv otimanja zemlje, 19. novembra
2011, u Selingveu, republici Mali. Ovaj savez
predvodie seljaci, u saradnji sa irokim
spektrom drutvenih pokreta i organizacija.
Pokret za slobodu se takoe pridruio ovoj
inicijativi.
Meunarodni savez protiv otimanja zemlje
najavljen je na zatvaranju meunarodne konferencije Prekinimo otimanje zemlje, koju su
organizovali Nacionalna konfederacija seljakih
organizacija iz Malija, i Via Campesina, meunarodni seljaki pokret. Otimanje zemlje je globalna pojava, bez presedana u obimu i brzini. U
Maliju, u poslednjih par godina, vlada je investitorima iznajmila vie od 800.000 hektara obradive zemlje, po tridesetogodinjim, obnovljivim
ugovorima. Procenjuje se da je u celoj Africi vie
od 30 miliona hektara bilo prodato ili iznajmljeno. Cifra se kree od 60 do 80 miliona hektara
za itav svet, ali, s obzirom na tajnu, ponekad
ilegalnu prirodu ugovora, ta cifra je samo vidljivi
vrh ledenog brega. Zemljite o kojem je re ve
je ustupljeno nacionalnim monicima, multinacionalnim i finansijskim fondovima, koji nastoje
da profitiraju ili pekuliu sluei se industrijskim poljoprivrednim projektima, rudarstvom,
proizvodnjom biogoriva, tritem ugljenika, turizmom, velikim branama, itd.

uzgajivai, domae stanovnitvo ene i mukaraci opljakani su za svoje naslee i sredstva opstanka. Seljaci i mali poljoprivrednici koji
brane sebe i svoje vitalne interese bivaju prebijani, zatvarani, ak i ubijani.
S obzirom na ozbiljnost situacije, poljoprivredne
organizacije koje su se susrele u Maliju oformile su savez, da bi dale svoju podrku seljakim
zajednicama i ojaale ih u njihovoj borbi protiv
te opasnosti. Usvojen je akcioni plan, ukljuujui, naroito, osnivanje nadzornog odbora za
prikupljanje i razmenu konkretnih podataka o
otimanju zemlje. Uesnici ove konferencije posvetili su se, kao goruem pitanju, zajednikom
radu na okonanju otimanja zemlje. Na taj nain, stei e se mogunosti da istinske agrarne
reforme i zemljina politika budu implementirane na dobrobit farmerskih porodica, a agro-biznis bude smenjen seljakom poljoprivredom,
koja je jedini nain da se garantuje suverenost
hrane.

Meunarodnoj inicijativi za borbu protiv otimanja zemlje pridruio se i Pokret za slobodu. U

Srbiji je takoe u toku ukrupnjavanje zemljinih
povrina u vlasnitvu malog broja ljudi. Tokom
privatizacije poljoprivrednih kombinata i zadruga tajkuni su za male pare dolazili do vlasnitva nad velikom povrinom plodne zemlje.
U vlasnitvu samo etvorice tajkuna nalazi se
vie od 100.000 hektara zemljita. U procesu
Ima onih koji opisuju ove otimaine zemlje kao privatizacije za hektar zemlje plaali su vrlo einvesticije, ali, u stvarnosti, one nisu nita sto samo 500 evra. etiri godine od stupanja
drugo do kraa. To je, takoe, krenje prava na snagu Sporazuma o stabilizaciji i pridruiseljaka. U tim otimainama, mali proizvoai, vanju bie u prilici da to isto zemljite stranim
22

kompanijama prodaju po ceni koja je 10 ili 100

puta vea (hektar plodnog zemljita u Evropi
dostie i 50-80.000 evra). Privatizovani poljoprivredni kombinati i preduzea odlaze u steaj
jer vlasnici nisu zainteresovani za proizvodnju
ve za preprodaju zemljita ili za pretvaranje
poljoprivrednog zemljita u graevinsko. Na taj
nain, zemlja slui za stvaranje profita malog
broja ljudi umesto da je zatiena kao osnova

drutveno najpotrebnije privredne grane. Na

selu ivi polovina stanovnitva Srbije, a treina zaposlenih je u poljoprivredi. U okolnostima
deindustrijalizacije i niskog nivoa industrijske
proizvodnje, poljoprivredu i zemlju bi trebalo
uvati kao malo vode na dlanu.
Pokret za slobodu
Novembar 2011.

23

Deklaracija evropskog foruma za

prehrambeni suverenitet odranog u
Kremsu, u Austriji, avgusta 2011.
Nyeleni 2011: Evropski forum za prehrambeni suverenitet
Krems, Austrija, 21. avgusta

Pripadnici razliitih evropskih seljakih pokreta i organizacija susreli su se 16-21. avgusta u

Kremsu, u Austriji, kako bi usvojili zajedniku politiku borbe za pravedniji prehrambeni sistem. Na
poziv organizatora, Pokret za slobodu je sastavio delegaciju koja je predstavljala Srbiju na ovom
skupu na kojem je prisustvovalo vie od 400 ljudi iz 34 evropske zemlje. Tom prilikom usvojena
je sledea zajednika deklaracija:

Prehrambeni suverenitet u Evropi ODMAH!

tanovnici Evrope upravo doivljavaju

strukturalno prilagoavanje koje je
do sada bilo nametano stanovnicima
drugih regiona, posebno na globalnom Jugu;
sve iskljuivo u cilju ouvanja kapitalizma
i onih koji od njega imaju korist (privatne
banke, investicione grupe i transnacionalne
korporacije). Po svemu sudei, ove antisocijalne mere postae u bliskoj budunosti
ozbiljnije i opsenije. Prve opte mobilizacije
za odbacivanje ekonomskih i vladajuih sistema
koji su nas dovde doveli, poele su, i mi pruamo
kreativno i energino odgovor evropskih
socijalnih pokreta radi suprotstavljanja modelu
globalne poljoprivrede koji predstavlja jasan
odraz kapitalistikog sistema koji ga je stvorio.

nekolicina transnacionalnih korporacija s malom grupom krupnih preprodavaca. Taj je model osmiljen radi stvaranja profita i stoga ne
uspeva da ispuni svoje obaveze. Umesto da se
posveti proizvodnji hrane koja je zdrava, pristupana i korisna, on se sve vie usmerava na proizvodnju sirovina kao to su agrogorivo, stona hrana ili roba proizvedena na plantaama.
S jedne strane, taj je model naneo ogroman
gubitak poljoprivrednim gazdinstvima i ljudima
koji od njih ive, dok, s druge strane, promovie
nain ishrane koji je tetan i koji sadri nedovoljno voa, povra i itarica.

Ovaj industrijski model proizvodnje zavisan je

od ogranienih fosilnih goriva i upotrebe hemikalija; ne prepoznaje ogranienost prirodnih
Prehrambeni sistemi svedeni su na model in- bogatstava kao to su zemlja ili voda; odgovodustrijalizovane poljoprivrede koju kontrolie ran je za drastine gubitke u bioraznovrsnosti
24

i plodnosti zemljita; doprinosi klimatskim

promenama; prisiljava hiljade ljudi da se bave
poslovima na kojima im se osnovna prava ne
uvaavaju i vodi pogoranju radnih uslova za
poljoprivrednike i radnike, posebno migrante.
Odaljava nas jo vie od toga da se prema prirodi odnosimo s potovanjem i prema naelu
odrivosti. Eksploatisanje i tretiranje zemlje na
takav nain temeljni je uzrok seoskog siromatva i gladi za preko milijardu ljudi na planeti
(kao to je sada sluaj na Rogu Afrike). Osim
toga, izaziva prisilnu migraciju stvarajui vikove industrijski proizvedene hrane, koja zavrava na otpadu ili u prodaji po snienim cenama,
unitavajui tako lokalnu proizvodnju.

Brojna iskustva i prakse koja ve postoje ovde

i sada, na lokalnom, regionalnom i evropskom
nivou, zasnovana su na suverenosti hrane i demonstriraju kako ona moe da bude realizovana.
Mi smo ljudi koji dele vrednosti zasnovane
na ljudskim pravima. Zahtevamo slobodu kretanja ljudi, a ne slobodnu cirkulaciju kapitala
i robe koji doprinose destrukciji ivotne sredine i time mnoge ljude prisiljavaju na migraciju. Na cilj je saradnja i solidarnost nasuprot
nadmetanju. Mi se posveujemo ponovnom
uspostavljanju demokratije: svi ljudi bi trebalo da budu ukljueni u sva pitanja od javnog
interesa i u stvaranje javne politike, zajedno odluujui o nainu na koji emo da organizujemo na prehrambeni sistem. To zahteva stvaranje demokratskog sistema i procesa,
bez nasilja i korporativnih uticaja, a zasnovanog na jednakim pravima i rodnoj ravnopravnosti, to e voditi i ka ukidanju patrijarhata.

Ovakva situacija rezultat je prehrambene, finansijske, trgovinske i energetske politike, koju nae
vlade, Evropska Unija (posebno kroz njenu Zajedniku poljoprivrednu politiku), multilateralne
i finansijske institucije, kao i transnacionalne
korporacije, nameu. Primeri ukljuuju politiku
deregulacije i liberalizacije trita poljoprivred- Mnogi meu nama su mladi ljudi koji predstavnih proizvoda i pekulacije na tritu hrane.
ljaju budunost naeg drutva i naih borbi.
Pobrinuemo se da naa energija i kreativnost
Promena smera ovog disfunkcionalnog pre- osnae na pokret. Da bi to uradili moramo da
hrambenog sistema bie mogue samo potpu- budemo ukljueni u proizvodnju hrane i integrinim preusmeravanjem prehrambenih i poljo- sani u sve strukture i donoenje odluka.
privrednih politika i praksi. Od velike je vanosti da se prehrambeni sistem preoblikuje Uvereni smo da je prehrambeni suverenitet ne
prema principima suverenosti hrane, posebno samo korak napred prema promeni naeg preu Evropi, i da se to uradi odmah.
hrambenog i poljoprivrednog sistema, ve i prvi
korak prema dalekosenijim promenama u naem
Zbog toga se vie od 400 ljudi iz vie od 34 drutvu. Zbog toga se posveujemo borbi za:
evropske zemlje, od Atlantika do Urala i Kavkaza, i od Arktika do Mediterana, uz interna- Promenu naina proizvodnje i
cionalne predstavnike iz razliitih socijalnih konzumacije hrane
pokreta i organizacija, susrelo 16-21. avgusta
u austrijskom gradu Kremsu kako bi napravili Teimo fleksibilnom prehrambenom proizvodkorak napred u razvoju evropskog pokreta za nom sistemu koji omoguava zdravu i sigurnu
prehrambeni suverenitet. Nastavljamo graditi hranu za sve stanovnike Evrope, dok istovremena temelju Deklaracije Nyeleni 2007: Foruma no uvamo biodiverzitet, prirodne resurse i iza prehrambeni suverenitet, koji je reafirmisao votinje. To zahteva ekoloke modele proizvodmeunarodni okvir za prehrambeni suverenitet nje i ribarstva kao i mnotvo malih proizvoaa,
pravo naroda da demokratski utvrde sopstve- batovana i ribara koji proizvode lokalnu hranu
ne prehrambene i poljoprivredne sisteme bez kao osnovu prehrambenog sistema. U ovim
nanoenja tete drugim ljudima ili okruenju.
sistemima borimo se protiv upotrebe GMO i
25

negujemo i obnavljamo iroku raznovrsnost

ne-GMO semena i stonih vrsta. Promoviemo
odrive i raznovrsne prehrambene kulture, posebno konzumaciju visoko kvalitetne lokalne i
sezonske hrane, uz to manju preradu hrane.
Ovo podrazumeva manju konzumaciju mesa i
ivotinjskih proizvoda, koji bi trebalo samo lokalno da se proizvode koristei lokalnu ne-GM
stonu hranu. Angaujemo se u obnavljanju i
promovisanju prerade hrane kroz obrazovanje
i deljenje vetina.
Promenu naina distribucije hrane
Teimo decentralizaciji prehrambenih lanaca,
promoviui raznovrsna trita zasnovana na
solidarnosti i pravednim cenama, kao i na kratkim lancima snabdevanja i intenzivnijim odnosima izmeu proizvoaa i potroaa u lokalnim prehrambenim mreama kako bi se suprotstavili irenju i moi supermarketa. elimo da
omoguimo ljudima da razviju svoje sopstvene
sisteme distribucije hrane i omogue poljoprivrednicima da proizvode i prerauju hranu za
svoje sopstvene zajednice. Ovo zahteva podravajua pravila za bezbednost hrane i lokalnu
prehrambenu infrastrukturu za male poljoprivredne proizvoae. Takoe nastojimo da hrana
koju proizvodimo bude dostupna svim ljudima
u drutvu, ukljuujui i one sa malim ili nikakvim prihodima.
Vrednovanje i poboljanje radnih i
drutvenih uslova u prehrambenim i
poljoprivrednim sistemima
Borimo se protiv eksploatacije i degradacije
radnih i socijalnih uslova, za prava svih ena i
mukaraca koji proizvode hranu, kao i za prava
sezonskih i migrantskih radnika, radnika u preraivakim, distributivnim i maloprodajnim sektorima. Teimo javnoj politici koja potuje socijalna prava, postavlja visoke standard i javno
finansiranje uslovljava njihovom implementacijom. Drutvo mora vie vrednovati prehrambene proizvoae i radnike u naem drutvu.
To podrazumeva i pristojne ivotne prihode.
26

Teimo stvaranju irokih saveza meu svim ljudima koji rade u prehrambenom sistemu.
Povraaj prava na zajednika bogatstva
Protivimo se i borimo protiv komodifikacije, finansijalizacije i patentiranja naeg zajednikog
prirodnog bogatstva kao to su: zemlja, seme
tradicionalnih i kultiviranih sorti, stone i riblje
vrste, drvea i ume, voda, atmosfera i znanje.
Pristup navedenim bogatstvima ne bi trebalo
da bude uslovljen tritima i novcem. U upotrebi zajednikih resursa, mora da osiguramo
realizaciju ljudskih prava i rodne ravnopravnosti, kako bi drutvo u celini napredovalo. Takoe
zahtevamo odgovornost i odrivo korienje
zajednikog bogatstva i potovanje prava majke zemlje. Naim bogatstvima bi trebalo da se
rukovodi kolektivno uz demokratsku drutvenu
kontrolu.
Promenu javne politike koja upravlja naim
prehrambenim i poljoprivrednim sistemima
Naa borba podrazumeva promenu javne politike i vladajuih struktura koji upravljaju naim prehrambenim sistemima od lokalnog do
nacionalnog, evropskog i globalnog nivoa i
delegitimisanje korporativne moi. Javne mere
moraju biti usklaenje, komplementarne i da
promoviu i tite prehrambene sisteme i kulture. One moraju biti zasnovane na pravu na
hranu, da iskorene glad i siromatvo, osiguraju
ispunjenje osnovnih ljudskih potreba, i doprinesu klimatskoj pravdi u Evropi i globalno.
Potreban nam je pravni okvir koji garantuje
stabilne i pravedne cene za proizvoae hrane, promovie poljoprivredu koja ne unitava
prirodnu sredinu, spoljanje trokove uraunava u cenu hrane i sprovodi zemljinu reformu. Ove mere bi rezultirale u poveanju broja
poljoprivrednika u Evropi. Javne mere moraju
biti osmiljene uz pomo drutveno odgovornog istraivanja da bi se postigli gore navedeni
ciljevi. One mora da osiguraju zabranu pekulacije hranom i zatitu postojeih lokalnih ili
regionalnih prehrambenih sistema i prehram-

benih kultura dampingom ili otimanjem zemlje u Evropi, posebno u Istonoj Evropi, ili na
globalnom Jugu. Teimo izgradnji nove politike
za prehrambeni suverenitet u Evropi koja bi
upravljala poljoprivredom, hranom, semenom,
energijom i trinom politikom, a koja bi bila
internacionalno zasnovana. Ona posebno mora
da ukljui: drugaiju Zajedniku poljoprivrednu
i prehrambenu politiku, ukidanje Direktive EU
o biogorivima i globalno upravljanje meunarodnom trgovinom poljoprivrednih proizvoda
unutar FAO-a a ne unutar STO.

Pozivamo narode i socijalne pokrete

u Evropi da se zajedno sa nama ukljue u borbu za preuzimanje kontrole nad naim prehrambenim sistemima i
da izgradimo pokret za prehrambeni suverenitet u Evropi odmah!
Prevod deklaracije:
Pokret za slobodu

27

Grain

Zemljini maksimumi - obuzdavanje

otimaa zemlje ili uproavanje debate?

poslednjih nekoliko godina, vlade,

zakonodavci i politika elita brojnih
zemalja pokuavali su da stiaju gnev
i debatu oko otimanja zemlje postavljajui
zakonska ogranienja za strane direktne
investicije. Ta ogranienja javljaju se u raznim
formama:

nego to bi morala da otvori svoje trenutno zatvoreno zemljino trite evropskim investitorima. Kako se taj period blii svom kraju, maarska vladajua konzervativna stranka oigledno
nastoji da nae nain da zadri bogatstvo koje
se moe ekstrahovati iz maarskog plodnog
poljoprivrednog zemljita za sebe. U Latinskoj
Americi, urugvajska vlada raspravlja o tome da li
U nekim zemljama, vlade propisuju maksimum da zabrani javne strane investitore, tj. zemljiobradive zemlje koju mogu posedovati stran- ne ugovore koji ukljuuju strane vlade, suverene
ci. Argentina i Brazil nedavno su krenuli tim fondove bogatstva ili dravna preduzea.
smerom. Pre no to je napustio svoj poloaj,
predsednik Lula naloio je svojoj stranci i drav- Na drugim mestima uvode se druge vrste renom tuiocu da pronau nain kako da ograni- strikcija. U Aliru, gde drava poseduje vei deo
e pristup obraenoj zemlji strancima u Brazilu. zemlje, nedavno je usvojen novi zakon kako bi
Kristina Kirner inicirala je slian proces u Ar- se uvelo vie privatnog vlasnitva nad poljoprigentini, to je rezultiralo potpisivanjem novog vrednim zemljitem. Strancima, meutim, nee
zakona u roku od godinu dana. U oba sluaja, biti doputeno da stiu obradivu zemlju, osim
namera je bila da se postavi ogranienje kolii- kao manjinski akcionari u partnerstvu sa done poljoprivrednog zemljita koju mogu pose- maim firmama. Ista vrsta ogranienja bila je
dovati strani investitori, kao nain da se ublai ukljuena u zemljini zakon Demokratske Rerastua ozlojeenost zbog otuenja zemlje i publike Kongo 2012. Da ogranie pekulaciju,
gubitka suvereniteta.
neke vlade ili zakonodavstva nameu uslove
za korienje zemlje (npr. ako se u odreenom
U drugim zemljama politiki lideri uvode za- vremenskom roku ne ostvari proizvodnja na zebrane prisvajanja zemlje strancima. Predsednik mlji, gubi se pravo na nju).
Maarske nedavno je preko parlamenta doneo
ukaz kojim se propisuje da strancima nee biti Oigledno, situacija se razlikuje od zemlje do
dozvoljena kupovina zemlje kad moratorijum zemlje. Neki lideri i politike grupe reaguju pona prodaju zemlje strancima bude ukinut 2014. sebno i ponekad vrlo naprasito na rastui
Maarskoj je, kao i mnogim drugim istono broj krupnih zemljinih poslova u kojima se, iz
evropskim zemljama koje su pristupile Evrop- ovog ili onog razloga, stranci vide kao naroiti
skoj Uniji, bio dodeljen tranzicioni period pre problem. Drugi pokuavaju da se suoe sa irim
28

spektrom problema u vezi sa zemljom ne samo

sa otimanjem zemlje ve i sa zemljinom koncentracijom, pitanjima njene upotrebe, sistemima registracije i procenjivanja svojine kroz vie
holistike zemljine zakone, ukljuujui propise u
stoarstvu i zemljoradnji.
Restrikcije stranih investicija u zemljite izgleda
da se direktno sukobljavaju sa neoliberalnom
doktrinom, onakvom kakvu promoviu zapadne vlade i meunarodne finansijske institucije
u poslednjih par decenija. Na kraju krajeva, veina bilateralnih investicionih ugovora i investicione odredbe takozvanih sporazuma o slobodnoj trgovini poivaju na konceptu nacionalnog
tretmana na ideji da strane investitore treba
tretirati isto kao i domae, bez ikakve diskriminacije. Ovi potezi, iako ne iroko rasprostranjeni, ini se kao da zanemaruju taj princip.
Zato takve restrikcije mogu biti
nedelotvorne
Ali, hoe li takve restrikcije ita promeniti, naroito za sitne proizvoae hrane koji se bore
da prehrane svoje porodice i zajednice? To je
malo verovatno, iz vie razloga.

Vlasnitvo naspram zakupa: U mnogim sluajevima, utvrene restrikcije primenjuju se samo

na kupovinu zemlje. Investitori se mogu lako
preorjentisati na druge forme kontrole nad
zemljom za svoje projekte, kao to su zakupi
ili koncesije. Za mnoge zajednice, meutim,
u tome nema razlike. Kompanija koja dobija
99-ogodinji zakup nad vaom teritorijom ili
zemljitem, naroito bez vaeg eksplicitnog i
direktnog pristanka, ima isti efekat kao i kompanija koja bi kupila tu zemlju to je podjednako uzurpacija. ak i kad i ako doe do nekog
pristanka, dugoroni zakup koji se moe protezati i kroz nekoliko generacija ivota jedne
zajednice, ima isti uticaj kao i trajni prenos vlasnitva. Politiari se samo igraju reima, tvrdei
da se suoavaju s problemom (ograniavajui
vlasnitvo) kad to zapravo ne ine (doputajui
dugorone zakupe).
Stranci se mogu skrivati iza sunarodnika: Ovo
je dobro poznati trik, koji se javlja pod raznim
imenima i u raznim varijantama irom sveta.
Gde je strancima bilo pojedincima ili pravnim licima zabranjeno da poseduju zemlju,
oni se mogu prosto sakriti iza domaih aktera.
Lokalna kompanija ili graanin mogu posluiti
kao legalna fasada ili potpisnik ugovora, dok
se iza kulisa sastavljaju drugi dokumenti koji
pokazuju da novac i vlasnitvo zaista pripadaju nekom drugom. Za krupnije poslove, strane
kompanije mogu otvoriti domae podrunice
ili koljka firme, ili ui u zajedniko ulaganje sa domaim kompanijama i pojaviti se kao
nacionalni entitet. Takve prakse su iroko rasprostranjene, od Tajlanda (gde ih zovu postavljeniki sistem) do Brazila (gde se fasadno preduzee zove pomoranda). Te prakse
nisu nuno nezakonite, ali na osnovu njih se
ve moe zakljuiti da zakoni koji se obraunavaju sa stranim vlasnitvom nee imati neki
veliki uticaj.

Na primer, 2010. kineska prehrambena kompanija ongking ito grupa (ZG) pokuala je
da ugovori kupovinu 100.000 hektara obradive
zemlje u Baiji1 za proizvodnju soje za kinesko trite. Oni su se oigledno nali u neprilici, kako
su razgovori o ogranienju dostupnosti zemlje
strancima uzeli maha u Brazilu, i promenili svoj
pristup. Sporazumeli su se sa lokalnim vlastima
da umesto planirane kupovine uloe svoj novac
u lokalni agro industrijski kompleks, i osnovali
objekte za skladitenje i drobljenje uz mogunost otkupa soje sa 200.000 hektara namenskog
poljoprivrednog zemljita. Na taj nain G nije
nikoga fiziki oterala sa zemlje, ali je ostvarila u
sutini isti rezultat: brazilski farmeri prinueni
su da proizvode soju za izvoz za ovu jednu kom- Direktno otimanje zemlje moe ustupiti mesto
indirektnom otimanju zemlje: Pametni investitopaniju u znaajnom vremenskom periodu.
ri koji se oseaju ugroeni nastupajuim restrikcijama stranih direktnih investicija u zemljite
1. Baija jedna od drava u Brazilu.
29

mogu promeniti strategiju i prei na druge mo- Zakljuak

dele kontrole zemljita ili resursa.
Otimanje zemlje postalo je strukturna kuga naU Argentini, druga kineska grupa, Hejlong- eg vremena uz podjednako vane i sa njim poang Bejdahuang poslovno trgovinska grupa vezane procese kakvi su rastua koncentracija
dravnih farmi, primenila je slian pristup 2010. zemljita i druge forme otimanja resursa.
Guverner Rio Negra potpisao je sporazum sa
kineskom grupom obeavajui im 20.000 hek- Ograniavanje stranih direktnih investicija u
tara nekoriene zemlje na 20-ogodinji za- zemlju nije samo po sebi loa stvar. Ali, kao
kup plus pristup dodatnim 235.000 hektara to smo mogli videti iz manjkavih pokuaja
koje dre privatni farmeri. Plan je bio da Bejda- u par zemalja do sad, bolje bi bilo primeniti
huang ugovori dugorona ekskluzivna prava vie holistiki pristup i osmisliti novu zemljinu
na farmersku proizvodnju, ne otkupljujui niti politiku unutar jednog opsenijeg preinaenja
iznajmljujui njihovu zemlju.
poljoprivrednih i seoskih razvojnih strategija
koje bi obuhvatale stvarne programe agrarne
Bilo da su formulisane kao ugovorna proizvod- reforme orjentisane ka suverenitetu hrane. U
nja ili uzgajivake eme, ove prikrivenije forme suprotnom, moemo samo nastaviti da postiotimanja zemlje jo uvek odvraaju zemlju od emo povrne opravke bremenite rupama u zasluenja lokalnim planovima i potrebama zajed- konu, perverznim efektima i ekstremno uskim
nica ponekad i na vrlo dugo vreme.
debatama koje podiu reputaciju politiara ali
ne reavaju zaista nijedan problem lokalnih zaU drugim, pak, sluajevima, zakonske restrikci- jednica na terenu.
je za strance zaobilaze se ponovnim zoniranjem
ili reklasifikacijom zemljita, ili komadanjem ze- U aneksu, daemo kratki prikaz oblika koje pomljinih transakcija u manje poslove koji prola- primaju restrikcije protiv inostranog otimanja
ze ispod radara regulatora. Opet, forme otima- zemlje u raznim delovima sveta.
nja zemlje mogu se menjati da bi se uskladile
sa zakonom, ali neto efekat je isti.
Aneks: Dravne restrikcije prisvajanja
obradive zemlje od strane stranaca
Restrikcije investicija mogu izopaiti debatu: U
mnogim sluajevima vidimo da tamo gde po- Alir zabrana
litika elita nastoji da uvede ogranienja stranim investitorima kao nain da suzbije otima- Alir je reformisao svoje zemljine zakone 2010.
nje zemlje obino uz mnogo nacionalistikog i kako bi omoguio privatni zakup poljoprivredne
pro-suverenitetskog ara ona debatu zapravo zemlje, iji najvei deo pripada dravi. Stranci,
svodi na nacionalnom nivou na parolu strano meutim, ne mogu posedovati poljoprivredno
= loe, zaobilazei fundamentalnije pitanje o zemljite. Oni se mogu udruiti s Alircima
tome koja vrsta poljoprivrede, bezbednosti hra- kako bi zajedniki zakupili zemlju, ili direktno
ne ili seoske strategije preivljavanja biva pro- investirali najvie do 49 procenata kapitala krumovisana i podravana. Sve to se time postie pnih poljoprivrednih projekata, i ukljuili se po
jeste ocrnjivanje nekolicine aktera u predstavi mogustvu u ugovorni uzgoj. To je situacija sliinjenja neega, dok u stvari sve druge struk- na novim pravilima usvojenim u Demokratskoj
turne predrasude u usmerenju poljoprivrede te Republici Kongo.
zemlje mogu ostati netaknute!
Rizino je, dakle, dopustiti da pitanje stranih
investitora postane glavni fokus problema.
30

Argentina maksimum + bezbednosne

granice

australijske obradive zemlje zasnovan na nacionalnom savetu.

U decembru 2011, sledei inicijativu pokrenutu

od predsednice Kristine Kirner, velika veina
kongresa usvojila je Nacionalni zakon br. 26737.
Zakon utvruje nacionalni maksimum: stranci
ne mogu posedovati vie od 15 procenata obradivog zemljita drave. On takoe propisuje da
strani investitori i kompanije iz bilo koje date
zemlje ne mogu posedovati vie od 30 procenata tog iznosa, dok individualne kompanije ili
investitori ne mogu posedovati vie od 1.000
hektara ponaosob. Stranci ne mogu posedovati
zemlju unutar bezbednosne granice uz dravnu
granicu ili uz krupna stalna vodena tela, kae
zakon. Pored toga, on utvruje da se kod bilateralnih investicionih sporazuma, u kojima je
Argentina jedna od stranaka, sticanje seoske
zemlje ne moe smatrati investicijom zato to
je zemlja ne-obnovljivi prirodni resurs obezbeen od strane zemlje domaina.

Benin maksimum

Beninski zakonodavci raspravili su i usvojili novi

zemljini zakon u januaru 2013. Predlog vlade
bio je pripremljen uz podrku korporacije
Millennium Challenge vlade SAD, i predstavljen
parlamentu u oktobru 2012. On je u poetku propisivao da stranci stacionirani u Beninu
mogu iznajmiti ili uzeti pod dugoroni zakup
(do 50 godina, neobnovljivo) obradivu zemlju
podlonu kvantitativnom ogranienju. Predlog
je postavio granicu na 1.000 hektara po osobi,
bila ona fiziko ili pravno lice. Graanske drutvene grupe, predstavljene kroz masovni Savez za sporazumni i socijalno pravedni zemljini
zakon, zahtevale su da se strancima zabrani
dobijanje prava na zemlju i da se maksimum
spusti na 50 hektara po individui i 100 hektara
za udruenja. Konani tekst odobren od parlamenta nije izmenjen po tom pitanju: zemljini
Australija krupni poslovi
poslovi koji ukljuuju vie od 2 hektara zahtepodvrgnuti proveri
vae autorizaciju (u rasponu od lokalnih okruga
do nacionalnog nivoa, zavisno od povrine date
U Australiji, pitanje stranih investitora koji sti- oblasti), uz maksimalno ogranienje od 1.000
u kontrolu nad obradivom zemljom postalo je hektara ukupnog poseda u zemlji po investipredmet estoke rasprave u poslednjih par go- toru.
dina, pri emu ankete pokazuju da su etiri od
pet australijanaca protiv toga. Trenutno samo Novi propis takoe postavlja izvesne uslove za
najvei zemljini poslovi oni sa vrednou pro- korienje zemlje, kako bi pomogao borbu procenjenom na 244 miliona australijskih dolara i tiv pekulacija i promovisao odrivi razvoj. On
vie zahtevaju dozvolu Nadzornog odbora nalae da zakupi i koncesije moraju biti povezastranih investicija. Sve manje od toga prolazi ni sa razvojnim projektima koji potuju ekoloneregistrovano i neregulisano. Neka farmerska ku ravnoteu i doprinose zatiti ivotne sredine
udruenja zahtevaju da se prag nadzora spu- i bezbednosti hrane. Od tih projekata oekuje
sti na 5 miliona australijskih dolara. Zeleni i se da budu odobreni i nadzirani od lokalnih ili
druge politike partije podravaju predlog za optinskih vlasti.
uvoenje moratorijuma za strane investitore
koji kupuju australijsku obradivu zemlju sem Bolivija javno zabranjeno,
ako dati poslovi ne prolaze test nacionalnog privatno dozvoljeno
interesa, dokazujui na taj nain da njihova
pozicija nije ksenofobna. Oktobra 2012. vlada Stranci u Boliviji ne mogu prisvojiti dravnu zeje najavila da e kako bi poveala transpa- mlju, ali mogu stei privatno zemljite. Zahteva
rentnost, a sledei primere Kvinslenda, SAD i se lokalno prebivalite, a zemljina prava zatieArgentine formirati registar stranih vlasnika na su meunarodnim investicionim sporazumima
31

(gde su ovi potpisani izmeu Bolivije i date stra- Krajem decembra 2012. predlog Stranke nacione zemlje).
nalne unije (Lozano) da se koliina zemlje koju
stranci mogu kupiti ogranii na 15 procenta
Brazil maksimum + bezbednosne granice
optinske seoske oblasti odobren je od pete
komisije kongresa, i bie verovatno stavljen na
U avgustu 2010. brazilski dravni tuilac iz- ispitivanje skupa sa predlogom administracije
dao je re-interpretaciju zakona iz 1971, do poetkom 2013. Jun 2013. je krajnji rok da se
tad neprimenjivanog, koji ograniava prodaju sve to finalizuje.
obraene zemlje strancima na 50 modula, tj.
otprilike 5.000 hektara. Ta odluka zahtevala je Demokratska Republika Kongo
striktnu primenu zakona, propisujui da stran- zabrana ili nazadovanje?
ci ne mogu posedovati vie od 25 procenata
ma koje optine. Stranci iste nacionalnosti ne Juna 2012. novi zemljini zakon stupio je na
bi mogli posedovati vie od 10 procenata neke snagu u DRK. Po njegovim odredbama, samo
optine, a isto pravilo trebalo bi primeniti i na kongoanskim graanima ili kompanijama iji su
brazilske poljoprivredne kompanije sa vie od veinski vlasnici kongoanski dravljani dopute50 procenata stranog kapitala. Ovi predlozi jo no je da poseduju zemlju. Jo od poetka 2013.
uvek prolaze kroz kongresne odbore i o nji- pravila za primenu ovih mera jo nisu razvijena
ma jo nije reeno. U meuvremenu, vlada je i vlada ve pominje njihovu modifikaciju, oiobjavila okvirni niz direktiva koje od stranaca gledno pod jakim pritiskom stranih investitora
ili stranih kompanija ovlaenih da rade u Bra- koji trae vea prava. Prema novinskoj agenciji
zilu zahtevaju da podnesu dokumentaciju koja UN IRIN, vlada moda ak razmatra i moguopravdava koliinu zemlje koju hoe da otkupe, nost da sama otkupi zemlju kako bi je prodala
kako bi se poboljao nacionalni registar. Sem stranim kompanijama.
ovih zemljinih maksimuma, granine oblasti
pojas od 50 km unutar dravnih granica Brazila Ekvador maksimum pod raspravom
jesu zabranjene zone, van domaaja privatnih investitora koji otkupljuju zemlju, iz razloga Vlada trenutno razmatra predlog zemljinog
nacionalne bezbednosti.
zakona koji bi mogao zabraniti prenos vlasnitva nad zemljom na (ili od) strane subjekte, lica
Kolumbija maksimum pod raspravom
ili kapital za sve iznad iznosa od 300 hektara.
Parlament je u procesu raspravljanja o raznim
predlozima. Predlog stranke Alternativnog demokratskog pola bio je da se Ustav izmeni kako
bi ograniio koliinu obradive zemlje koju stranci mogu posedovati na jednu porodinu jedinicu. On je takoe razjasnio da bi nekorienu
zemlju trebalo smatrati dravnom svojinom
koju bi mogli iznajmljivati ili koristiti (npr. kroz
sporazume o pravu na uivanje tue svojine)
samo roeni kolumbijci. Konzervativna stranka takoe je predloila ustavnu izmenu kojom
bi se ograniila kupovina od strane stranaca.
Ministarstvo poljoprivrede, s druge strane, zalagalo se, umesto ustavnih izmena, za jedan
obian zakon koji bi se bavio tim problemom.
32

Maarska zabrana
Jula 2012. vlada predvoena konzervativnim
premijerom Viktorom Orbanom podnela je parlamentu predlog zakona koji cilja na zabranu
kupovine obradive zemlje strancima kad moratorijum bude ukinut 2014. Drutveni pokreti,
meutim, kau da e to ubrzati otimanje zemlje u Maarskoj. Od poetka njenog procesa pristupa EU 1994, maarski zemljini zakon
propisivao je da strani investitori mogu samo
iznajmiti (ne i kupiti) poljoprivredno zemljite i
da mogu dobiti samo 300 hektara za maksimalni zakupni period od deset godina.

I opet, rupe u zakonu i kronizam doveli su do

situacije gde vie od milion hektara trenutno
kontroliu strani investitori, uglavnom austrijski farmeri (600.000 700.000 hektara), ali
takoe i holandski, nemaki, danski, britanski
i drugi farmeri i kompanije. To sainjava 1520 procenata svog poljoprivrednog zemljita
u Maarskoj. U decembru 2012. parlament je
usvojio predlog zakona koji modifikuje ustav.

ezdesetih stavio van upotrebe vojni diktator

Alberto Stresner, i otad paragvajsko selo privlai postojani dotok stranih agrobiznis kompanija, farmera i investitora, to je dostiglo vrhunac
u periodu od 2006. do 2010. U principu, samo
Paragvajci mogu stei kontrolu nad zemljom
redistribuiranom kroz program agrarne reforme, ali to nije bilo primenjivano. Slino tome,
paragvajski parlament doneo je zakon 2005.
kojim se strancima zabranjuje da kupuju zemlju
Ovo je poetak nove ere za poljoprivredu. u oblasti do 50 km od granice, ali ni to takoe
Ustav titi maarsku obradivu zemlju, nae nije bilo potovano niti primenjivano.
naslee i osnov naih ivota, od stranih i domaih pekulanata podjednako, izjavilo je Tek oktobra 2011. Lugoova administracija izdaMinistarstvo seoskog razvoja kad je najavilo la je dekret kojim bi se ukaz parlamenta stavio
ovu odluku. Protivnici reima, meutim, tvrde u praksu, u nastojanju da povrati kontrolu nad
da je taj potez smiljen da skrene panju sa nepovoljnom situacijom u kojoj stranci kontrostvarnog procesa koji je u toku u Maarskoj, liu 9-10 miliona hektara obraene zemlje ili
a kojim se obradiva zemlja koncentrie i priva- 25-30 procenata ukupne paragvajske obradive
tizuje u rukama lokalne politike elite i patro- zemlje. Decembra 2011. predsednik Fernando
na vladajue stranke. Amandmani e stupiti na Lugo jasno je stavio do znanja da planira da
snagu u maju 2014. kad moratorijum EU bude predloi zakone po ugledu na one koji su upraukinut (sem ako opti izbori zakazani za mart vo bili usvojeni u Argentini i bili u procesu ra2014. ne dovedu do promene taktike).
zvoja u Brazilu. Lugoovo svrgavanje sredinom
2012. od strane snaga u savezu sa agrobizniNovi Zeland krupni poslovi
som stavilo je taku na ta nastojanja.
podvrgnuti nadzoru
Peru bez ogranienja za strance
Svaka kupovina obradive zemlje vea od 5 hektara ili vrednija od 100.000 novozelandskih do- Od 2012. peruanski parlament razmatrao je dva
lara od strane stranih investitora mora dobiti predloga zakona kojim bi se ograniila koncenodobrenje od Biroa za inostrane investicije. Da tracija vlasnitva nad zemljom koja je od skoro
bi dobili odobrenje, strani investitori moraju uzela maha. Predlozi nisu sadravali ogranienja
ispuniti razliite kriterijume, kao na primer da u vezi sa nacionalnou, iako su neki od novih
demonstriraju relevantno iskustvo, dobar ka- veih otimaa zemlje u Peruu upravo strani inverakter i vrednost investicije za Novi Zeland. To stitori, poput Parfena iz Urugvaja. Kao i brazilski,
nije tako teko uiniti, i oko 10 procenata obra- i peruanski ustav propisuje da nijedan stranac ne
dive zemlje Novog Zelanda ve je rasprodato. S moe stei ili posedovati zemlju u oblasti do 50
nedavnim porastom interesa agrobiznis investi- km od dravne granice, mada su izuzeci mogui.
tora naroito iz Kine i Zalivskih drava dolo je
do otre debate o tome kako kontrolisati stra- Poljska mere pod raspravom
ne investicije u domau obradivu zemlju.
Moratorijum na prodaju poljske obradive zeParagvaj maksimumi u pripremi, do pua
mlje stranim evropskim interesnim grupama
istie 2017. U meuvremenu, graani EU-27,
1940. paragvajski Zemljini ukaz proglasio je Islanda, Lihtentajna i Norveke mogu kupiti do
ilegalnim da stranci poseduju zemlju. Njega je jednog hektara poljoprivrednog zemljita bez
33

dozvole. Svaka vea zemljina povrina zahteva odobrenje od vlade i ne moe biti predmet
vlasnitva ve zakupa. Trenutno, pravila zakupa
su, kao i situacija koja e nastupiti nakon moratorijuma, pod nadzorom.
Rumunija maksimum
Oktobra 2012. centralno-leviarska vlada najavila je da planira, kad domae trite bude
liberalizovano 2014. po pravilima EU, ili da
nametne kvantitativni maksimum stranim
investitorima koji nameravaju da steknu obradivu zemlju u Rumuniji, ili da od njih zahteva
da imaju stvarno iskustvo u poljoprivredi. To,
nakon to je 800.000 hektara ili 6 procenata itave poljoprivredne oblasti Rumunije ve
preputeno stranim agrobiznis koncernima.

Ukrajina maksimumi pod raspravom

Vlada Ukrajine ukinue svoj moratorijum na
prodaju obradive zemlje stranim investitorima
2013. U pripremi za to, u opticaju je nekoliko
kontroverznih zakonskih propisa. Na primer,
jedan koji se odnosi na katastarski sistem raspravljen je i usvojen, dok drugi koji se odnosi
na trite zemlje tek oekuje svoju finalizaciju.
Do sad, strancima nije bilo dozvoljeno da kupuju obradivu zemlju ali im je bilo dozvoljeno
da je iznajmljuju od individualnih farmera na
dugoronoj bazi. Za to, od njih se zahtevalo da
zasnuju poslovni identitet/operacije u Ukrajini
i podrazumevalo se da e, jednom kad se moratorijum EU ukine, imati pravo da otkupe zemlju
koju su zakupili.

Na taj nain, mnogo zemlje bilo je preputeno

stranim investitorima u Ukrajini (preko milion
hektara ili 3 procenta ukrajinske poljoprivredne
Ruanda priprema novi zemljini zakon iji je cilj oblasti). U nacrtima novih pravila za regulaciju
da ogranii zakup obradive zemlje strancima na trita zemlje predloeni su razni maksimumi i
maksimum od 49 godina. Kao i u drugim afri- poreski rasporedi. Jo, meutim, nije jasno koja
kim zemljama, Sudanu ili Beninu, on takoe e biti konana pravila kad moratorijum bude
propisuje uslove korienja zemlje, npr. strani ukinut.
investitori imae pet godina da ostvare proizvodnju na zemlji ili e se suoiti sa oduzima- Urugvaj zabrana naspram maksimuma
njem poseda.
pod raspravom
Ruanda maksimumi

Tanzanija maksimumi
U Tanzaniji nijednom stranom investitoru nije
doputeno da poseduje vie od 50 jutara. Meutim, ovaj maksimum se ne potuje.
2012. parlament je urgirao da vlada suspenduje
sve krupne alokacije zemlje stranim investitorima. Poev od januara 2013, nameu se maksimumi za dugorone zemljine koncesije kako
strancima tako i domaim dravljanima. Za eer maksimum je 10.000 hektara a za pirina
5.000 hektara. Uz to, tanzanijski investicioni
centar u procesu je objavljivanja direktiva za
funkcionisanje nacionalne poljoprivredne banke
i alokacije zemlje.
34

Socijalistika stranka predloila je nacrt zakona

koji zabranjuje stranim vladama ili kompanijama povezanim sa stranim vladama kupovinu
obradive zemlje u poljoprivredne ili umarske
svrhe. Vladajua koalicija, Frente Amplio, predloila je drugi nacrt zakona koji nastoji da ogranii koliinu obradive zemlje koju mogu stei
strane privatne kompanije, s naroitim osvrtom
na zaustavljanje pekulanata. Debata je jo
uvek u toku.
Preveo Vladimir Bogievi,
Pokret za slobodu
Februar 2013.

Milenko Srekovi

Korporativno otimanje zemlje i

prirodnih resursa
Intervju: Ibrahima Kulibali,
osniva Saveza protiv otimanja zemlje

irom sveta mali poljoprivredni proizvoai

ukazuju na negativne posledice sve
prisutnijeg globalnog fenomena otimanja
zemlje, koji dovodi do koncentracije vlasnitva
nad obradivim zemljitem i prirodnim
resursima u rukama krupnih investitora i
meunarodnih korporacija. Ovaj proces, osim
oduzimanjem obradivih povrina, vrlo esto
praen je iseljavanjem ili prisilnim izmetanjem
itavih seoskih zajednica, krenjem ljudskih
prava, poveanjem siromatva i drutvenog
raslojavanja i zagaenjem ivotne sredine.
Milioni hektara zemlje, najvie u Africi, Aziji
i Junoj Americi, potpadaju pod kontrolu
krupnih korporacija investitora najee
kroz direktne sporazume sa vladama ili
lokalnim vlastima, a vrlo esto uz podrku
privatnih banaka i penzionih i drugih
investicionih fondova. Meunarodni seljaki
pokret Via Kampesina (Seljaki put) optuuje
i Svetsku banku i regionalne razvojne banke
da olakavaju otimanje zemlje i prirodnih
resursa promoviui zakone i mere koji su u
interesu korporacija i obezbeujui im kapital
i novane garancije, ime podravaju jedan
destruktivni privredni model. Mnoge vlade,
meutim, opravdavaju otimanje zemlje
tvrdei da e krupan agrobiznis dovesti
do modernizacije poljoprivredne prakse i

obezbediti prehrambenu sigurnost za sve,

to Via Kampesina osporava tvrdei da su
za najvei deo svetske proizvodnje hrane
zasluna mala poljoprivredna gazdinstva a ne
velike poljoprivredne korporacije.
Pokret za slobodu, ovdanji lan globalnog
Saveza protiv otimanja zemlje, tvrdi da se
ovaj proces u Srbiji odvija kao sastavni deo
privatizacije i zahteva da se ukine lan Sporazuma o stabilizaciji i pridruivanju koji e
omoguiti da se proces jeftinog privatizacionog otimanja zemlje okona njenom skupom
prodajom stranim korporacijama, kako se zakljuuje u istraivanju koje je poetkom prole
godine Pokret za slobodu objavio u saradnji
sa evropskim ogrankom Via Kampesine i holandskim Transnenl institutom. U novembru
je u Evropskoj komisiji odrana konferencija
na kojoj su predstavnici drutvenih pokreta iz
Evrope i Afrike formulisali zajednike predloge
mera za zaustavljanje otimanja zemlje.
O procesu otimanja zemlje razgovarali smo
sa Ibrahimom Kulibalijem iz afrike republike Mali, osnivaem Saveza protiv otimanja
zemlje i jednim od lidera afrike Via Kampesine.
35

Recite nam neto vie o otimanju zemlje u

Africi?

Koji su zahtevi organizacija kojima pripadate?

Prioritet je ouvanje malih poljoprivrednih proizvoaa. 75 odsto stanovnitva republike Mali
je zaposleno na malim seoskim gazdinstvima,
koja su samoodriva ti ljudi sami sebe zapoljavaju, proizvode sopstvenu hranu i ne trae
novac od drave. Njihovo unitenje dovelo bi
do ozbiljnih socijalnih problema.

Radi se o dravnoj pljaci kojom se oduzima

jedini resurs koji je siromanima preostao da
bi ga preuzeli oni koji od njega sebi stvaraju
profit, oni koji su ve previe bogati. To zemljite je generacijama unazad pripadalo lokalnoj
zajednici. Afrike vlade sada sa njega proteruju
seljake, ime im ponitavaju njihova istorijska
prava, prava koja im pripadaju ve stotinama Prikladno investiranje poboljalo bi snabdevagodina.
nje hranom, kao i socijalnu i ekoloku odrivost, i osiguralo ivotno izdravanje veini ljudi.
Krupne poljoprivredne kompanije kupile su Javni sektor treba da odigra sutinsku ulogu u
mnoga sela u Maliju a seljaci koji su odbili da usvajanju mera koje bi zadovoljile potrebe pose isele suoili su se s golim nasiljem i hapenji- rodinih farmera. Garantovanje pristupa zemlji
ma. Poljoprivredno zemljite predmet je velike i vodi sutinsko je za podrku porodinoj poljopohlepe kako domaih tako i meunarodnih privredi, proizvodnju hrane i stvaranje odrivih
krupnih investitora. Od 1965. do 2012. itavih prehrambenih sistema. Odrivi izvori kredita,
350 hiljada hektara izdato je pod zakup samo mere socijalne zatite i ustanovljenje rezervi iu navodnjenoj malijskoj regiji office du Niger. tarica i hrane za stoku, potrebni su radi jaanja
Otimai zemljita oterali su seljake s njihove porodine poljoprivrede i prehrambenih sistezemlje, ak i iz sela, i sada veina njih mora da ma koji poivaju na radu i interesima lokalne
se obuava za rad na drugim poslovima: samim zajednice.
tim, nezaposlenost se poveava, a migracijom u
gradove dolazi i do porasta kriminala.
Statistika pokazuje da je produktivnost krupnih
investitora, iako su zauzeli najplodnije zemljite,
mala u poreenju s produktivnou porodinih
farmi. Ti krupni investitori stoga nisu reenje za
dostizanje odrive prehrambene sigurnosti i oni
esto prouzrokuju i velike poremeaje socijalne
i kulturne ravnotee.
ta su glavne prepreke sa kojima se suoavaju mali poljoprivredni proizvoai republike
Mali?
Pre svega nizak nivo ulaganja u male porodine
farme, zatim cena hrane koja je nia od trokova uloenih u njenu proizvodnju, nelojalna konkurencija i damping (obaranje cene proizvoda
usled uvoza jeftinije hrane) od strane zemalja
koje subvencioniu svoju poljoprivrednu proizvodnju i izvoz.
36

Milenko Srekovi

Kolonijalizam opstaje u glavama

vladajue elite

brahima Kulibalia iz zapadnoafrike

republike Mali, predsednika malijske
Nacionalne koordinacije seoskih organizacija
(CNOP), sreli smo u Austriji tokom Nyeleni
konferencije. Konferenciju su 16-21. avgusta
organizovale evropske lanice La Via
Campesine a prisustvovalo je oko 400 delegata
iz 34 evropske zemlje. La Via Campesina (u
prevodu: Seljaki put) je koalicija koja na
globalnom nivou okuplja organizacije seljaka,
proizvoaa, domorodaca i bezemljaa, a
kojoj pripada i malijska organizacija kojom
predsedava Ibrahim. Upravo je u Maliju 2007.
godine bila odrana prva Nyeleni konferencija
o suverenosti prehrambenog sistema a sama
konferencija dobila je ime po mitskoj seljanki
iz Malija koja je simbol seljake borbe za
nezavisnost.
Ibrahim je roen u seoskoj porodici. Diplomirao je na Poljoprivrednom fakultetu. Nakon
studija poeo je da se bavi poljoprivredom na
farmi koja je sto kilometra udaljena od Bamaka, glavnog grada republike Mali. Gaji itarice
kukuruz, sirak, i fonio, itaricu koja uspeva u
zapadnoj Africi, a ima i pele, koze, voe i cvee. Mlai brat mu pomae u poslu i odmenjuje
ga u trenucima kada je Ibrahim zauzet svojim
angamanom u seljakom pokretu. Organizacija kojom predsedava okuplja vei broj seoskih
federacija u kojima se nalazi oko dva miliona i
petsto hiljada seljaka.

Poljoprivredni sektor stvara 55 procenata nacionalnog bogatstva ali vlada republike Mali za
poljoprivredu iz budeta izdvaja manje od 7
procenata, iako se njome bavi 80% populacije.
Mali broj sela ima dovoljno razvijenu infrastrukturu elektrinu energiju, vodu, telefon.
Seljacima nedostaje poljoprivredna mehanizacija, mogunost podizanja kredita, zagarantovano pravo vlasnitva nad zemljom; cena hrane ne pokriva osnovne trokove proizvodnje,
a klimatski uslovi su nestabilni. Nemogue je
da se bilo koja zemlja razvija ako se zanemari
80% stanovnika, kae Ibrahim. Lokalna trita
su destabilizovana; zato zahtevamo potovanje
suvereniteta hrane da bismo zatitili nae lokalne proizvode i da bismo mogli da ih prodamo
po profitabilnoj ceni.
Pod pritiskom Svetske banke trite je osamdesetih godina liberalizovano to je otealo prodaju domaih poljoprivrednih proizvoda usled
uvoza jeftinijih namirnica. Proizvoai danas
glavnu bitku vode oko kontrole lokalnih trita na kojima prodaju svoje proizvode. Suprotstavljaju se interesnim grupama, uvoznicima
poljoprivrednih proizvoda, koji svoje privilegije brane u sprezi sa politikim partijama koje
finansiraju. Trini pekulanti vrlo esto kupe
proizvode po trinoj ceni koja je 50% manja
od stvarne cene a zatim ih dva meseca kasnije
prodaju tri puta skuplje. Malijski seljaci stoga
pokuavaju da organizuju skladitenje robe do
trenutka kada prodaja po trinoj ceni postane
37

profitabilnija. Udruivanje u zadruge pomae seljacima da zatite svoje interese. Kada je

1991. godine zbaen diktator general Moussa
Traore, koji je vladao od 1968. godine, nestalo
je zadruga i udruenja koja su bila pod kontrolom drave. Nastala je prilika za razvoj nezavisnih seljakih organizacija koje su ubrzo poele
da zajednikim snagama pojaavaju uticaj na
dravnu politiku.
Kolonizacijski sindrom

Svetska banka, MMF i razvijene zemlje jo od

osamdesetih pokuavaju da ubede afriku elitu
da poljoprivreda nije profitabilna i da treba da
bude zamenjena krupnim agrobiznis sistemima.
Bilo je potrebno deset godina borbe da se izborimo sa ovakvim stavom. Poljoprivreda zapoljava 80% stanovnitva a oni nam predlau da
je tek tako unitimo.
Moete li da zamislite zemlju u kojoj 80% stanovnitva ne zahteva od vlade da im obezbedi
posao, kae Ibrahim. Kad god ukljuim radio
ujem da je najvea preokupacija u razvijenim
zemljama da se stvore poslovi za ogroman broj
nezaposlenih. U naoj zemlji, 80 procenata stanovnitva sami sebi obezbeuju posao. A vlada
slua ljude koji je savetuju da sve to uniti. To
je ludost! Da je taj projekat uspeo, sve afrike
zemlje bi danas bile u graanskim ratovima, jer
niko ne bi umro u tiini da je oteran sa svoje
zemlje, ve bi otiao u grad da trai svoje pravo
na ivot, a u gradu ne bi bilo dovoljno sredstava za sve. Ni vlada, ni MMF, ni Svetska Banka
ne bi mogli da stvore dovoljno posla za sve one
koji bi bili iskljueni iz porodine poljoprivrede.

Kolonizacija je jo uvek prisutna u Africi i ne

znam da li e se ikada okonati kae Ibrahim.
Dok god je na vlasti afrika elita koju je formirala kolonizacija, koja misli i ponaa se kao oni koji
su nas u prolosti kolonizovali, i dalje emo imati problema. Oni su potpuno izgubili dodir sa
selom i obinim ljudima. Oni su izdajnici. Mala
grupa ljudi koja represivno upravlja nad veinom
stanovnitva jeste pravi sindrom kolonizacije. U
Africi, kolonizacija vie ne postoji pravno, ali jo
uvek funkcionie, samo sa izmenjenim akterima.
Moramo da otkrijemo ko je odgovoran za ovakvo stanje u naoj zemlji, nema svrhe vie za to
optuivati SAD ili Evropu. Afrika elita nas izdaje i uvozi potpuno neprimerene koncepte koji su Iako proizvode bez savremene poljoprivredne
destruktivni za nae zemlje.
opreme, malijski seljaci uspevaju da proizvedu million tona itarica vika. Nasuprot njima,
Na primer, Kofi Anan je deo stare generacije u krupnim agrobiznis sistemima, koji primaju
kolovane u kolonijalnim kolama. On je deo ogromne subvencije od vlade, u, na primer, Nigeneracije koja Africi stvara probleme jer ne po- geriji, Maroku ili nekoj severnoafrikoj zemlji,
znaje realnost na terenu. Oni su diplomate od mala grupa ljudi se bogati unitavajui nain
karijere. Oni ive u meunarodnim institucija- ivota miliona ljudi.
ma. Postoje hiljade nalik njemu irom Afrike koji
misle da moramo da se reimo seljake klase i Za sada se borimo protiv uvezenih ideja koje
na prvo mesto postavimo biznismene. Za njih prete naem opstanku protiv uvoenja agroje pokretanje kompanije koja zapoljava stotinu biznis sistema, genetski modifikovanih organiljudi vanije od odravanja veeg broja sela koja zama, dodatne liberalizacije poljoprivrednog
se sastoje od hiljada ljudi koji rade nezavisno. sektora. I zato nemamo dovoljno vremena ni
Kompanije navodno plaaju porez i time poma- energije da napredujemo u pozitivnom smeru
u dravu, ali u stvari vrlo esto od te iste dra- da stvaramo zadruge, da kolektivno prodajemo
ve dobijaju velike subvencije. A poljoprivrednici nae proizvode, ili zajedniki upravljamo mehasu vaniji ekonomski akteri nego biznis kompa- nizacijom. Umesto da se bavimo time, moramo
nije. Progres ne bi trebalo da bude selektivni da se borimo protiv ovakvih ideja koje nemaju
proces koji u obzir uzima potrebe malog broja osnova u naoj realnosti. One su ista izmiljudi a ogroman broj ljudi izostavlja.
ljotina ove elite koja je odvojena od stvarnosti
38

na terenu i njihovih saveznika u zemljama na taju Monsanto u zemlju. Oni ne smeju da nas
prodaju prvoj osobi koja se pojavi s parama.
Severu.
Rudarska kompanija ne moe da doe i eksploatie rudno bogatstvo zemlje ukoliko vlada ne
sklopi ugovor sa njom dakle, moramo da se
borimo protiv onih ljudi koji svojim potezima
izdaju interese svojih ljudi. Multinacionalne
korporacije koje prodaju genetski modifikovano
seme ne mogu da prodaju genetski modifikovane organizme ukoliko ne sklope sporazum sa
vladom. Dakle, mete svoje borbe moramo precizno identifikovati. Malijski seljaci se ne mogu
boriti protiv sedita Monsanta u SAD, ali mogu
protiv svog sopstvenog ministra poljoprivrede,
predsednika republike, itd. Oni su ti koji pu-

Suverenost hrane, suverenost prehrambenog

sistema, kae Ibrahim, za mene je kada ne zavisi ni od koga. Porodica je ponosna ukoliko
moe sama sebe da prehranjuje. Suverenost
hrane treba da bude glavni potporni stub svih
zemalja irom sveta. Mi odbijamo pomo u hrani jer to unitava naa lokalna trita i esto
menja ljudske prehrambene navike. Odbijamo
da prihvatimo uvezene proizvode. Ponosni smo
na nae dostojanstvo i sposobnost da sami sebe
prehranjujemo naom sopstvenom hranom.
5. septembar 2011.

39

Milenko Srekovi

Borba farmera protiv

otimanja zemlje u EU
Intervju: enevjev Savinji, organizacija Via Campesina

enevjev Savinji deli farmu sa svojim

partneromna Alpima na jugu Francuske.
Njen saradnik uzgaja oko 60 hektara
penice, lavande i stone hrane. Ona uva pilie
i drugu ivinu koju prodaje na lokalnoj trnici,
to je jo uvek uobiajena praksa u Francuskoj,
gde su farmeri uspeli da ouvaju svoje pravo
da kolju ivinu na farmi, uprkos industrijalizaciji
i poveanom oprezu kod sanitarnih propisa.
Svakog petka Genevieve priprema piletinu
za sutranji pijani dan. Posao s piletinom
oduzima joj dva dana. Ostatak nedelje ona
provodi izmeu posla na farmi, kunih poslova,
podizanja dece i aktivistikih delatnosti, to sve
zajedno iziskuje mnogo napora u svakodnevnom
ivotu.
Genevieve se 1996, tri godine poto je poela
da radi na farmi, ukljuila u La Confdration
paysanne (Savez seljaka), francuski ogranak
Evropske koordinacije pokreta Via Campesina
(ECVC). Poznavala je neke militantne organizatore i delila je njihove poglede na situaciju s
kojom se suoavala lokalna poljoprivreda; kao
i oni smatrala je da je potrebno zatititi male
farmere.Uestvovala je u osnivanju lokalnog
udruenja malih farmera za direktnu prodaju.
Akcije njihovog kolektiva doslovno su lansirane 1999. godine, kada je Jose Bove uhapen
nakon akcije protiv Mekdonalds restorana.

40

Akcija je organizovana kako bi preispitala kaznu

koju je Svetska trgovinska organizacija (WTO)
izrekla rokfort siru i drugim proizvoaima kao
odmazdu za zabranu koju je EU uvela na uvoz
govedine obogaene hormonima rasta, to je
bio odgovor na odbijanje kupaca. Ove akcije
dovele su u Francusku alterglobalizacijski pokret, pokret koji je jo uvek aktivan u pogledu
meunarodnih pitanja, na svetskim socijalnim
forumima, na demonstracijama protiv grupa G8
i G20 i kad je re o ugovorima o slobodnoj trgovini. Tokom ovog tekog perioda lokalni aktivisti su bili poieni. Genevieve je sve vie bila
ukljuena u pokret, najpre na lokalu, a nakon
etiri godine i na svetskom nivou. Kasnije je
izabrana u Koordinacioni komitet ECVC, gde se
bavi pitanjima politike, prehrambenog suvreniteta1 i komunikacija.
Recite nam neto vie o seljakom pokretu
Evropske koordinacije Via Campesina. ta su
glavni problemi s kojima se ECVC trenutno
suoava?

1. Prehrambeni suverenitet predstavlja pravo ljudi na

zdravu i kulturoloki odgovarajuu hranu, proizvedenu
ekolokim i odrivim metodama, kao i pravo da definiu svoje sopstvene prehrambene i poljoprivredne sisteme
(Nyeleni, 2007).

ECVC je 1986. (tada se zvao Coordination

paysanne Europenne) osnovalo nekoliko unija
farmera i organizacija u Evropi, koje su delile
kritiki stav o evoluciji poljoprivrede ka neodrivim modelima, naroito zbog loe politike skrojene tako da pogoduje velikim poljoprivrednim
kompanijama.
Ovom poljoprivrednom proizvodnjom orijentisanom ka profitu stvara se standardizovana hrana loeg kvaliteta, ugroava se ivotna
sredina i, ponajvie, gubi se na hiljade farmi u
Evropi. Svaka tri minuta nestane jedna farma,
to je bio na slogan a nakon to su se Evropskoj uniji pridruile zemlje sa istoka (Rumunija,
Poljska) to se deava svakog minuta. Uestvovali smo u formiranju naeg meunarodnog
pokreta seljaka, radnika bezemljaa i farmera
La Via Campesina kako bismo pokrenuli prehrambeni suverenitet, kao koncept i kao oruje
protiv neoliberalizma.
Borba za prehrambeni suverenitet u Evropi podrazumeva mnogo borbe za farmere na lokalnom
nivou. Na evropskom nivou fokusirani smo uglavnom na politiku koja se tie hrane i poljoprivrede.
Glavne teme kojima se bavimo su: pristup zemlji za male i nove zemljoradnike, ouvanje tradicionalnih semena, borba protiv irenja GMO,
promovisanje odrivih naina voenja farmi
poput agroekologije, stvaranje novih trita i
omoguavanje pristupa tritu za male zemljoposednike ili odbrana njihovih prihoda u lancu
ishrane, prava mladih farmera, ena farmera i
farmera-migranata.
La Via Campesina je meunarodni pokret
seljaka. Kakve veze danas odravate sa lanovima organizacije sa drugih kontinenata.
Kakav je uticaj La Via Campesina na razvoj
ECVC. Koje su glavne teme kojima se La Via
Campesina bavi u drugim delovima sveta?
Nakon osnivanja 1993, La Via Campesina se
veoma brzo proirila na druge kontinente u
kombinaciji sa razliitim aspektima; postojala je

baza bivih ili sadanjih marksistikih farmerskih organizacija koje je okupio rastui otpor
globalizaciji i ekoloka svest, ime su se pripojili
naem meunarodnom pokretu seljaka. On se
morao organizovati i istovremeno uvati snagu,
mobilnost i otvorenost drutvenog pokreta. S
obzirom na specifine politike i ekonomske situacije od zemlje do zemlje, nacionalni i lokalni
pokret moe imati izraene posebnosti, ali svi
dele istu osnovu, posebno imajui u vidu analize situacije o tome ta i ko tlai seljake. To
nam daje homogenost i snagu. Tako vie niste
mali farmer iz belgijske ili danske organizacije,
vi ste jedan od dvesta miliona. To je po mom
miljenju glavni doprinos LVC za evropski pokret. Takoe, na ovaj nain moemo bolje razumeti tetu koju farmerima nanose transnacionalne korporacije i moemo im se suprotstaviti
u Evropi, gde se obino ponaaju mnogo oputenije. Otimanje zemlje, ugroavanje ljudskih
prava i esto prava ena, problemi oko ouvanja
tradicionalnih semena, tekoe farmera koji se
bore da preive veoma su nasilne u nekim mestima. Otpor je takoe jak. U mnogim zemljama seljaci se organizuju kako bi razvili autonomiju i alternativne modele proizvodnje, poput
agroekologije. Mnoge grupe takoe organizuju
kratki lanac ishrane izmeu lokalnih farmera
i potroaa, to je nain da se zaobie rastua
dominacija supermarketa.
Kako biste opisali politiku EU u pogledu znaaja i potreba malih farmera?
U sutini, EU podrava takmiarsku poljoprivredu, orijentisanu prema meunarodnomo tritu, stvarajui jeftinu robu za trgovinu poljoprivrednom hranom. Mali farmeri se smatraju
problemom ili se uopte ne uzimaju u obzir. ta
god da se dogodi - proirenje, ugovor o slobodnoj trgovini - mali farmeri moraju da se prilagode ili da nestanu. Kada je Dacian Ciolo imenovan za komesara za poljoprivredu bili smo optimistini u pogledu brige za male farme, poto
je on iz Rumunije. No, iako su mali farmeri po
prvi put pomenuti u novom projektu Zajednike
poljoprivredne politike (CAP), posebna ema za
41

male farme predvia samo jednokratni iznos za komisija tokom 2014. planira aktivnosti za pomale zemljovlasnike i (vee) subvencije ukoliko rodinui poljorivredu: moramo da preuzmemo
se odreknu zemlje!
veliku ulogu u ovoj specijalnoj godini u Evropi
i da razjasnimo neke stvari u debati. Veliki broj
Smatram da mali farmeri moraju glasnije da farmi funkcionie na porodinoj bazi, ali one
iznose svoje zahteve, da budu bolje organizo- takoe mogu biti prilino velike i zasnovane na
vani i ponosni na to to su. ECVC mora postati istoj logici profita i rasta kao i kompanije. Tako
vea i snanija.
da pod porodinom poljoprivredom mi govorimo o malim farmama, seoskim farmama, o
Postoje lanovi Evropskog parlamenta koji su modelima proizvodnje o poljoprivredi za ivot.
zainteresovani za nae predloge za prehrambe- Staviemo na sto nae potrebe i prepreke za
ni suverenitet. Odravamo redovne kontakte sa poljorivredu i ishranu nae zajednice.
Zelenima, a nedavno nam je koalicija Evropska
ujedinjena levica/Nordijska zelena levica (GUE) Kakav je stav Vae organizacije prema poljopomogla da organizujemo konferenciju o do- privrednim zadrugama i ta mislite o politici
stupnosti zemljita i otimanju zemlje u Evropi. EU na tom polju?
Moemo imati koristi od drugih grupa po nekim posebnim pitanjima, esto zasnovanim na Pitanje lanca ishrane, farmerskih organizacija
lokalnim i nacionalnim interesima, ali na glo- za stvaranje novih lokalnih lanaca ishrane ili u
balnom planu, mora se priznati da poljoprivre- druge svrhe je verovatno pitanje koje bi ECVC
da nije omiljeni sektor i da unutar komisije za trebalo da proiri. Svaka zemlja ima poseban
agrar mnogi parlamentaci podravaju mainstre- pristup i drugaije zakone. Iz ovog razloga je
am poljorivredu i njenu konkurentnost.
EU napravila evropski status za neke zadruge,
ali to ne reava nita. Dalje, postoje razliite
Planiramo da zajedno sa Evropskim pokretom vrste zadruga. To je u Francuskoj bio veoma iv
za prehrambeni suverenitet pokrenemo akciju pokret u ranom 20. veku, sa vinarskim zadrugakako bi ova tema postala deo kampanje u izbo- ma ili tokom sedamdesetih kada su se suprotru za lanove parlamenta na prolee 2014.
stavili nepotenim stonim trgovcima i razvijali
proizvodnju mleka. Mnoge zadruge, meutim,
UN e 2014. godinu obeleiti kao godinu po- prate globalnu trgovinu, postaju sve vee, osnirodine poljorivrede. Oekujete li da e ovo vaju konzorcijume i vode agresivno komercijalpospeiti uslove za male farmere?
nu politiku. Pravi je izazov odrati izvorni duh
solidarnosti i simbioze u zadrugama.
Ne samo da oekujemo, nego emo se za to
boriti. Reagovali smo im smo uli da Evropska
Preveo Duan Komarevi

42

Milenko Srekovi

Politika volja kljuna

u borbi protiv gladi
Intervju: Olivije de uter,
Specijalni izveta Ujedinjenih nacija za pravo na hranu

ako je predvieno da e svetska

populacija do polovine naeg veka narasti
na 9.7 milijardi ljudi, a ve u ovom
trenutku godinje tri miliona dece umire od
posledica neuhranjenosti, jedno od najvanijih
pitanja globalne politike danas jeste kako
obezbediti hranu za toliki broj stanovnika.
Belgijski profesor Olivije de uter, Specijalni
izveta Ujedinjenih nacija za pravo na hranu,
u eksluzivnom intervjuu za Politiku otkriva
da su zemlje June Amerike za sad preduzele

najadekvatnije politike i pravne mere u cilju

reenja ovog problema, daleko prednjaei
pred ostatkom sveta kad je re o ostvarivanju
prava na hranu. Te su mere, tvrdi de uter, od
izuzetnog znaaja, jer su, prema njemu, glad i
neuhranjenost pre svega pitanje politike volje
i odgovornosti vladajuih struktura i politikopravnog sistema. Ekonomski rast sam po sebi
nije nikakvo reenje ukoliko nije povezan sa
ravnopravnijom raspodelom dobara.

Gospodine de uter, recite nam koliko ljudi

na svetu u ovom trenutku gladuje?
Organizacija za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO) procenila je da je u periodu od
2011-2013. godine svaka osma osoba u svetu,
odnosno oko 842 miliona ljudi patilo od hronine gladi i nije imalo dovoljno hrane da bi vodili
aktivan ivot. Ova statistika ipak ozbiljno potcenjuje problem gladi jer je zasnovana na potrebama odrasle osobe koja vodi sedei, pasivan
nain ivota, dok veina siromanih u zemljama u razvoju obavlja fiziki zahtevne poslove.

Osim toga, zasnovana je i na proceni potreba

na nivou domainstava i stoga ne uzima u obzir
problem nepravedne distribucije unutar samog
domainstva na primer, diskriminaciju nad enama i devojicama u mnogim zemljama June
Azije. Iako je neuhranjenost, odnosno nedostatak unosa kalorija, jedan od problema, nikako
nije jedini problem. Manjak mikronutrijenata vitamina i minerala makar je podjednako znaajan i zabrinjavajui. Vie od 100 miliona dece
u svetu ima nedostatak vitamina A, dok je oko
dve milijarde ljudi anemino i pati od ozbiljnog
nedostatka gvoa. Ukoliko se trudnica nalazi
43

u takvom stanju, to znai da e njeno dete biti

ozbiljno ometeno u svom fizikom i mentalnom
razvoju. Ne zavaravajmo se; uprkos tome to
je procenat gladnih ljudi smanjen sa 20 odsto
svetske populacije na dananjih 13 odsto, problem gladi i neuhranjenosti je ogroman i zahteva snanu politiku akciju.

U meuvremenu, zahvaljujui ueu civilnog

drutva predstavljena su gledita onih koji pate
od prehrambene nesigurnosti i osigurava se da
mere i programi odraavaju izazove sa kojima
se oni suoavaju, kao i njihove potrebe. Uspostavljanje institucija koje prate progres u sprovoenju ovih mera takoe moe znaajno da
pomogne, kao to moe i da osigura da politiki
Koji su, po vama, glavni uzroci to toliki broj pritisak i uloena novana sredstva ostanu
ljudi nema adekvatnu ishranu?
prisutni tokom itave izvrne faze ove strategije.
Vano je ne posmatrati problem gladi kao jednostavan problem dostupnosti hrane. Ne postoje jednostavna reenja: poveanje dostupnosti neto kalorija po glavi stanovnitva putem
poveanja proizvodnje ne garantuje smanjenje
gladi; niti je ekonomski rast sam po sebi reenje ukoliko nije povezan sa ravnopravnijom
raspodelom. Zemlje koje su napravile sutinske
korake u borbi protiv gladi nisu nuno bogatije
od ostalih. Ali one su kao prioritet svih resornih
politika postavile smanjenje gladi i neuhranjenosti i radi njihovog eliminisanja primenjuju ozbiljne viegodinje strategije. Politika volja je
kljuna. I ona, zauzvrat, moe biti osnaena demokratizacijom, socijalnom pravdom i odgovornou. Ovo zahteva odgovarajui pravni okvir
kakav prua zakon o ljudskim pravima.

Postoji li uniformni sistem koji bi trebalo da bude

izgraen u svim delovima sveta kako bi svetsko
stanovnitvo bilo spaeno od gladovanja?

Ne postoji jednostavan obrazac najbolje prakse koji bi sve zemlje trebalo da slede. Pravo
na hranu je ljudsko pravo, priznato od strane
meunarodnog prava, koje titi pravo svih ljudi
da se dostojanstveno prehrane, ili tako to e
sami proizvoditi hranu ili tako to e je kupiti.
Svakako, snaga pristupa prava na hranu je u
njegovoj ukorenjenosti u domaim procesima
i njegovoj sposobnosti da ukae na odreene
izazove prehrambene bezbednosti u pojedinanim zemljama. Ipak, nekoliko zemalja, posebno
u Junoj Americi, preduzelo je pravne i politike
korake koji e utabati put realizovanju prava na
hranu. Na primer, zakonski okvir prava na hraKoje su vae glavne preporuke vladama ra- nu usvojen je tokom prole decenije u Argenznih drava ta bi one trebalo da urade da tini, Gvatemali, Ekvadoru, Brazilu, Venecueli,
bi iskorenile glad?
Kolumbiji, Nikaragvi i Hondurasu. Realizacija je
povremeno bila neadekvatna, kao to i usvajaNae preporuke podrazumevaju usvajanje vi- nje takvog pravnog i politikog okvira koji je
e-resornog pristupa za borbu protiv gladi i ukorenjen u pravu na hranu nije magini lek za
neuhranjenosti, kombinujui posveivanje pa- sve. Ali, s obzirom na to da su glad i neuhranjenje poljoprivredi i uvrtavanje ishrane meu nost primarno problem politike odgovornosti,
mere zdravstvene zatite, kao i koordinisane ovo je znaajan korak.
mere u oblasti obrazovanja, rodne ravnopravnosti, dostupnosti pijaoj vodi, sanitarnih mera, Vi promoviete agroekoloku poljoprivrestambene politike, ekonomskog razvoja u korist du. Recite nam kako vidite ulogu takve vrste
siromanih, i trgovine. U mnogim sluajevima, poljoprivrede u ostvarivanju prava na hranu
kombinuju se kratkorone intervencije i dugo- posebno u okolnostima sve izraenijih klironi pristupi. Vlade su definisale prehrambenu matskih promena.
bezbednost i uhranjenost kao sutinske prioritete, aljui jasan signal da primenjene strategije Konvencionalna poljoprivreda se oslanja na
moraju da budu mnogo vie od prostog dekora. skupe inpute, doprinosi klimatskim promenama
44

i nije otporna na klimatske okove. Jednostavno

ona danas vie nije najbolja opcija za proizvodnju hrane. Veliki deo naune zajednice danas
potvruje pozitivan uticaj agroekologije na proizvodnju hrane, ublaivanje posledica siromatva i smanjenje klimatskih promena a sve ovo
je upravo potrebno u svetu koji raspolae ogranienim resursima. Dananji nauka dokazuje da
agroekoloke metode mogu zapravo da imaju
podjednak uinak kao i vetaka ubriva u poveanju proizvodnje hrane u oblastima koje su
najpogoenije prehrambenom nesigurnou.
Agroekologija primenjuje ekoloku nauku da
bi dizajnirala poljoprivredni sistem, poveava
plodnost zemljita i titi useve od tetoina
oslanjajui se na prirodne cikluse.

pretnja prehrambenoj bezbednosti i ostvarenju

prava na hranu irom zemalja u razvoju. pekulacija se sprovodi na razliite naine i ima raznovrsne uticaje na cene hrane i prehrambenu bezbednost. Na fizikim tritima jedan od tipova pekulacije deava se kada trgovci skladite hranu odlaganjem prodaje ili ubrzavanjem kupovine, ime
stvaraju vetaku oskudicu. Ovo moe da dovede
do znaajnog porasta cene hrane pod odreenim
uslovima posebno tamo gde nad distributivnim kanalima dominira mali broj aktera, ili tamo
se gde odreena roba proizvodi samo u malom
broju zemalja. Interes ovog tipa pekulacije je
u zamagljivanju trita i profitiranju na nastaloj
nesigurnosti. Ali akteri su primarni komercijalni
operateri iz poljoprivrednog biznis sektora.

Ogromne sume novca e najverovatnije tokom

sledeih godina i decenija biti prebaene zemljama u razvoju u korist inicijativa za ostvarenje prehrambene bezbednosti i spreavanje
klimatskih promena. Taj novac ne bi trebalo da
bude upotrebljen za podrku modelima obrade
zemljita i proizvodnje hrane koji nastavljaju
da ugroavaju samoodrive kapacitete prirode.
Pre bi trebalo da bude usmeren ka agroekolokim alternativama koje su nam na dohvat ruke.

Drugi tip pekulacije deava se na tritu derivata, na kojem se trguje finansijskim proizvodima:
fjuersima, svopovima, opcijama. Priroda ovog
trita znaajno se promenila tokom poslednjih
deset godina, kao rezultat deregulacije iz 2000.
godine kada je usvojen Zakon o modernizaciji
robnih fjuersa. Ali takoe, zato to su institucionalni investitori, kao to su penzijski fondovi
ili hed fondovi, odluili da investiraju u trite
roba radi zatite od inflacije u vreme kada berza
nije pruala dobru zaradu, i s ciljem da proire
ta najee izaziva smanjenje zaliha hrane rizike u strategiji portfelja. pekulacija na fizii neravnoteu izmeu ponude i potranje na kim i finansijskim tritima je kombinovano i u
meunarodnom tritu? Da li su prehrambe- uzajamnom dejstvu napravila pusto onima koji
ne kompanije odgovorne za poveanje cene su zavisili od fer i stabilnih cena kako bi zaradili
hrane?
za ivot ili imali dovoljno hrane na svojoj trpezi.
Mnogi faktori doprinose naglom rastu cena
hrane i neravnotei izmeu ponude i potranje.
Neki od ovih fundamentalnih faktora su porast broja stanovnika i promenljiva ishrana, kao
i sjedinjenje trita hrane i trita energije zahvaljujui industrijalizaciji procesa proizvodnje i
prerade hrane. Ipak, novi faktori, koji nisu povezani sa zakonima ponude i potranje, nedavno su izvrili pritisak na meunarodno trite
roba i moraju biti zauzdani.

Evropski parlament sada ispituje predloge komesara Barniera za redukovanje negativnih

posledica finansijskih pekulacija, na primer nametanjem ogranienja finansijskim akterima ili
poveanjem transparentnosti u trgovini vantrinih derivata. Od sutinske je vanosti da ovaj
sektor bolje reguliemo.
Kakva je uloga civilnog drutva u borbi za
pravo na hranu?

Glavna pretnja stabilnosti cena hrane je peku- Civilno drutvo na svim nivoima ima sutinsku
lacija prehrambenim proizvodima i stoga je to i ulogu u podrci usvajanju i realizaciji prava na
45

hranu. U mnogim zemljama civilno drutvo je

razvilo pokret prava na hranu, uestvovalo u
osmiljavanju mera, kao i u nadzoru i razvijanju
novih oblika odgovornosti. Na primer, usvajanje
prava na hranu u meksikom Ustavu usledilo je
nakon 20 godina lobiranja od strane organizacija civilnog drutva. Takoe, brazilsko civilno
drutvo ustanovilo je svog sopstvenog nacionalnog Izvetaa za ljudsko pravo na zemlju,
teritoriju i hranu, kome sopstvena legitimnost

46

omoguava da postane pregovara i sagovornik sa vlastima. Nastanak globalnog pokreta za

pravo na hranu prilika je koju treba iskoristiti.
Zajedno sa usvajanjem okvirnih zakona za pravo na hranu i nacionalne prehrambene strategije zasnovane na ljudskim pravima, ovaj pokret
predstavlja ansu da se napreduje u realizaciji
mera koje su mnogo participativnije i samim
tim bolje informisane i kadre da dopru do svih
onih koji su prehrambeno ugroeni.

Milenko Srekovi

Skupe posledice jeftine hrane

Intervju: Rad Patel,
kritiar savremenog prehrambenog sistema

ad Patel je autor bestselera Ugojeni

i izgladneli skrivena bitka za svetski
prehrambeni sistem i najnovije knjige
Vrednost niega po uvenom Vajldovom
aforizmu danas ljudi znaju cenu svega, a
vrednost niega. U svojim knjigama kritikuje
dominantni odnos prema hrani kao prema
obinoj robi na tritu i govori o alternativnim
prehrambenim modelima koji su u savremenom
drutvu zanemareni ili potisnuti.
Patel je dravljanin Sjedinjenih Amerikih Drava, roen u Britaniji, kenijskog i fidijskog
porekla. Sarauje sa junoafrikim pokretom
bezemljaa i sa Via Kampesinom, najveim meunarodnim seljakim pokretom. Tokom svoje
akademske obuke radio je u Svetskoj banci,

Svetskoj trgovinskoj organizaciji i Ujedinjenim

nacijama, ali je vrlo brzo postao otar kritiar
tih institucija i uestvovao u organizaciji brojnih
protesta protiv njih. Najpoznatiji od tih protesta bio je onaj u Sijetlu 1999. godine, na kom je
oko 40 hiljada ljudi diglo svoj glas protiv tetnih posledica globalizacije.
Prema Patelu, mi ne ivimo u demokratiji, jer
ne odluujemo ni o emu sutinskom, ve u
albokratiji jer samo ako se dovoljno alimo,
moemo se nadati da e se neto bar malo promeniti. Sa njim smo razgovarali o problemima
koje proizvodi savremeni prehrambeni sistem, i
na koji nain je mogue hranu spasiti od diktata
trita.

istraivake grupe da bi hamburger koji se prodaje za 1 dolar u Sjedinjenim dravama kotao

verovatno 200 dolara kad bi se uzeo u obzir
tetan uticaj naina njegove proizvodnje na
ivotnu sredinu. U tih 200 dolara ak nisu ni
uraunati trokovi zdravstvene zatite koji su
potrebni za leenje posledica konzumiranja
Jedan od primera koji je ljude izgleda najvie takve hrane. Ukoliko nain proizvodnje hrane
iznenadio prilikom itanja moje poslednje knji- iziskuje da se posee uma kako bi se na dobige Vrednost niega jeste nalaz jedne indijske jenom tlu hranila stoka, onda nismo rtvovali
Tvrdite da je jeftina, brza hrana prevara, da
je u Americi vrednovana jer je vrlo jeftina
ali da u stvari sa sobom nosi preskupu cenu.
Koja je cena proizvodnje jeftine, brze hrane
i koje su njene posledice koje zanemarujemo
i ignoriemo?

47

samo drvee, ve kompletnu ekosistemsku ulogu koju ta stabla imaju stvaranje kiseonika,
spreavanje erozija, odranje biodiverziteta,
kruenje hranljivih supstanci i vode, itd. Svemu
tome moe se odrediti dolarska vrednost, i ona
je, kao to sam rekao, ispala mnogo vea nego
to su ljudi oekivali.

milionima siromanih ljudi irom sveta, i za kojom su ti ljudi vapili. Umesto toga, ona nas je
zatvorila u sistem poljoprivrede zavistan od jeftinih fosilnih goriva i velikih koliina vode, ega
u 21. veku ima sve manje. A ipak danas i dalje
ima poziva na novu Zelenu revoluciju, izmeu
ostalih, i od Bil Gejts fondacije.

U Sjedinjenim dravama jeftina hrana i gorivo

omogueni su radnikoj klasi kao ustupak za
niske nadnice. Usled siromatva mnogi ljudi
prinueni su da se hrane jeftino, iako im na
kraju mnogo vie novca ode na trokove leenja zdravstvenih problema izazvanih loom
ishranom. To, meutim, nije nova pojava. U 19.
veku, podsticanjem konzumiranja zaeerenog
mlenog aja u Engleskoj visoko kalorinog,
sa malo hranljivih sastojaka obezbeivale su
se jeftine kalorije za radniku klasu, koja je vie
volela lokalnije, hranljivije napitke, poput piva.
Proizvodnja i distribucija hrane imala je, istorijski, komplikovan odnos sa zdravljem. I danas moderni reim ishrane ima malo toga sa
odravanjem radnika u ivotu, a mnogo vie sa
uslovima proizvodnje koji su deo kapitalistikog
stvaranja profita.

Koje posledice savremeni prehrambeni sistem

ima po prirodu i prirodne resurse? Zato su
strane korporacije zainteresovane za kupovinu poljoprivrednog zemljita u dravama kao
to je na primer Srbija?

Kritikujete i koncept zelene revolucije koji

je najavljivao reavanje problema gladi u svetu preko poveanja proizvodnje hrane.
Zelena revolucija dobila je svoje ime 1968. od
jednog zvaninika Sjedinjenih drava, koji ju je
smatrao lekom za sovjetsku crvenu revoluciju ili belu revoluciju iranskog aha. Cilj Zelene
revolucije bio je da obezbedi jeftinu hranu za
ljude koji ive u gradovima kako oni ne bi postali komunisti. To je bio socijalni inenjering,
namenjen spreavanju ljudi da se organizuju u
borbi za drutvene promene. Zelena revolucija
sprovedena je po visoku cenu ona je spreila zemljinu reformu koja bi bila od koristi

48

Dananji prehrambeni sistem mnogo je vie

finansijalizovan nego to je nekada bio. Stvari
koje nekada nisu bile smatrane robom, kao na
primer autorsko vlasnitvo nad semenom, ili
stvari koje nisu mogle biti lako iznesene i prodate na meunarodnom tritu, kao na primer
zemljite u Srbiji, danas su sve vie na prodaju.
Nita od toga, meutim, ne prolazi bez snanog otpora. irom sveta od provincijskih seljakih borbi devedesetih, do predstavnitava
Ujedinjenih nacija ranije ove godine, termini
poput prehrambenog suvereniteta poeli su
da dobijaju na vanosti. Ideja prehrambenog
suvereniteta sastoji se u tome da ljudi treba
da imaju demokratsku kontrolu nad svojim prehrambenim sistemom. Krajnja ideja jeste da na
prehrambeni sistem treba da bude zasnovan ne
na profitu, ve na fundamentalnoj ljudskoj jednakosti. Meutim, kad na svakom veem tritu hrane oko est korporacija kontrolie vie
od 50 odsto trita, opti interesi gube bitku
sa privatnim. Sporazumi za koje ove korporacije
lobiraju u Svetskoj trgovinskoj organizaciji podrivaju sposobnost zemalja da proizvode hranu
na lokalnom nivou, ali i dovode do sniavanja
socijalnih i zdravstvenih standarda.

49

CIP -
,
338.43(497.11)(045)
332.2(497.11)(045)
631.115.7:338.246.025.88(497.11)(045)
OTIMANJE zemlje : otpor i alternative /
[priredio Milenko Srekovi]. - Beograd :
Pokret za slobodu, 2014 (Subotica :
Neopress). - 50 str. ; 25 cm
U ovoj publikaciji sadrani su najvaniji
tekstovi o problemu otimanja zemlje koje je
Pokret za slobodu objavljivao poslednjih
nekoliko godina --> str. 4. - Tekst tampan
dvostubano. - Tira 2.000. - Napomene i
bibliografske reference uz radove.
ISBN 978-86-914291-5-7
a) - b) -
COBISS.SR-ID 209713420
50