EKONOMIJA ODGOVORI ZA ZAVRNI ISPIT

16. Roba je proizvod uloenog ljudskog rada koji se razmenjuje na tritu. Roba
je korisno materijalno dobro, proizvedeno ili pripremljeno s iljem da se
razmenom na tritu za njega dobije odgovarajua protivvrednost. Skup korisnih
svojstava kao osobina kojima se mogu zadovoljiti odreene ljudske potrebe , je
upotrebna vrednost robe. Prometna vrednost robe je njena sposobnost da bude
razmenjena za neku drugu robu. Teorije vrednosti robe su:
a) objektivna teorija radne vrednosti ; b) subjektivna teorija radne korisnosti.
17. Vrednost robe se odreuje jedinstveno, u smislu da je vrednost u svim
sluajevima odreena drutveno-potrebnim radnim vremenom, tj. prosenom
koliinom rada materijalizovanom u toj robi.
Kkorisnost proizvoda je oznaka njegovih upotrebnih svojstava i opttevaea
karakteristika dobra, kao objektivna osnovna sadrina dobra. Vrednost robe
zavisi od njegove marginalne korisnosti koju potroa ceni po svojim potrebama i
preferencijama.
Mengerova tabela potreba
I
10
9
8
7
6
5
4
3
2
1
0

II
9
8
7
6
5
4
3
2
1
0

III
8
7
6
5
4
3
2
1
0

IV
7
6
5
4
3
2
1
0

V
6
5
4
3
2
1
0

VI
5
4
3
2
1
0

VII
4
3
2
1
0

VIII
3
2
1
0

IX
2
1
0

X
1
0

18.Razliite organizacione i pravne forme preduzea se razlikuju prema uslovima

i pravnim propisima na osnovu kojih se vri njihovo osnivanje.
Razlikujemo:
1) Inokosno preduzee- najjednostavnija pravna forma organizacije preduzea.
Za osnivanje, osnivaki kapital ulae pojedinac koji je odgovoran za rad
preduzea, prednosti su u visokim linim motivima za rad i stvaranje profita, a
nedostatak manjak kapitala za vee poslovne zahvate.
1

2) Drutva lica- udruivanje dva ili vie lica (partnera) koji ele ostvariti
zajednike poslovne ciljeve radi sticanja dobiti. Prednosti su fleksibilna
organizacija i koncentracija kapitala, a nedostatak u pribavljanju velikih koliina
kapitala, razortaenje partnera...
3) Drutva kapitala- Institucionalni oblikci organizovanja preduzea i javljaju se
u obliku
*Akcionarskog drutva (osniva jedno ili vie pravnih ili fizikih lica pod
zajednikom firmom, kapital je podeljen na akcije odreene nominalne vrednosti.
Ulozi akcionara mogu biti u novcu, stvarima i pravim izraeni u novanom
obliku)
*Drutvo sa ogranienom odgovornou ( oblik organizovanja malih i srednjih
preduzea. Drutvo kapitala u kome osnivai odgovaraju samo za visinu svog
uloga)
*Komanditno drutvo na akcije( kombinacija komanditnog i akcionarskog
drutva.
4) Zadruge-sprecifian pravni oblik organizovanja. U ovim drutvima je primarni
motiv njihovog osnivanja nije ostvarenje profita, ve udruivanje u cilju
stimulisanja poslovanja ili zajednikog preduzetnitva lanova.
19.Trite se najee odreuje kao skup odnosa razmene robe i novca na
odreenom pprostoru u odreenom vremenu. To je kompleksan pojam koji
obuhvata elemente koji odreuju proces razmene, kao to su: kupci, prodavci,
roba, cena, novac, kvalitet itd. U irem smislu definie se kao sueljavanje ponude
i tranje bez obzira na mesto, vreme i oblike kupoprodajnih poslova.
Osnovne funkcije trita su:
*Informativna ( jedna od osnovnih funkcija koja daje informacije o cenama
proizvoda i usluga, jer prodavci tek na tritu saznaju da li je cena po kojoj su
ponudili proizvod prihvatljiva, a kupci na tritu saznaju po kojoj ceni mogu
nabaviti ono to trae)
*Alokativna ( kada akteri dobiju obavetenja o cenama, trite poinje da obavlja
alokativnu funkciju. Proizvoai uviaju da li su proizveli dobra koja se trae i da
li su ih proizveli u dovoljnim koliinama. Tada odluuju ta i u kojim koliinama
e proizvoditti u narednom periodu. Tako se preraspodeljuju inioci proizvodnje
iz jedne vrste u drugu vrstu proizvodnje, iz grane u granu)
*Selektivna ( Selekciju vre ponuda i tranja. Konkurencija stimulie uspene da
budu jo uspeniji, a neuspene primorava da se uklone sa trita ili prilagode.
Pruajui informacijje o cenama i uslovima razmene, trite vri selektivnu
funkciju)

*Distributivna ( Trinim mehanizmom dolazi se do primarne raspodele dohotka.

Tako se dolazi do distributivne funkcije, jer se foriranjem cena raspodeljuju
prihodi vlasnika proizvodnih faktora: rada, zemlje i kapitala)
20.Trite je vaan uslov za postojanje politikog pluralizma. Dominacia trita
oslobaa dravu regulacije i usmerava je na funkcije u sferi zakonodavne, izvrne
i sudske vlasti. S druge strane, nejednakost dohodaka osporava tezu
suvereniteta potroaa po kojoj rapolau.
21.Tehniko-tehnoloki progres je kljuni faktor razvoja. U Evropi 60-ih i 70-ih
godina prolog veka je voena separatna nacionalna industrijska politika. 80-ih
godina dolazi do promene. Na nivou EU se kriraju etvorogodinji okvirni
programi istraivanja i razvoja. Razvijaju se strategijske alijanse zbog razvoja iz
oblasti informatike, biotehnologije i otkrivanja novih materijala. Jedinstveni
evropski akt (1987) postavlja temelje nove tehnoloke politike. EU usvaja
integralni dugoroni okvirni program naunih istraivanja. EU je ve sada lider u
mnogim tehnologijama od kojih se veliki broj nalazi u samom svetskom vrhu.
Indrustrijska politika prestavlja plansku i koordiniranu aktivnost dravnih
institucija u cilju izbora delova ekonomije ili industrije.
23. Ugovor iz Mastrihta postavlja temelje industrijske politike EU. Opte
tumaenje insistira na nespojivosti sa Zajednikim evropskim tritem onih
ponaanja koja mogu ugroziti slobodnu trgovinu izmeu zemalja lanica i
dovestii do monopolskog ponaanja i nelojalne konkurencije. Komisija je 1970.
god. podnela Memorandum o industrijskoj politici , koji preporuuje:
-afirmaciju jedinstvenog trita, uklanjanje unutranjih trgovinskih barijera;
-harmonizacija pravnih propisa u cilju lakeg osnivanja preduzea;
-harmonizacija fiskalne sfere i
-osnivanje Statuta Evropske kompanije
24. Sposobnost potroaa da svoje dohotke troe u skladu sa svojim individualni
preferencijama odnosno eljama, sklonostima i potrebama, uz maksimiziranje
sopstvene korisnosti, naziva je racionalnost zbora.
Ako potroau ponude dva dobra, on e izabrati ono koje najbolje odgovara
njegovom ukusu. Ukoliko oba dobra odgovaraju njegovom ukusu tj potrebama
onda se radi o indiferentnosti potroaa. Za sagledavanje indiferentnosti slui
kriva indiferencije.
25. Potroa na tritu moe izvriti izbor izmeu razliitih dobara, a bi
zadovoljio neku potrebu. Budetsko ogranienje prestavlja koliinu dobara koje
potroa moe sebi da priuti na osnovu svog budeta.