VLADIKA NIKOLAJ VELIMIROVI - DUHOVNIK, MUENIK, MISLILAC I

SVETAC Buktinja vere u Boga

02.06.2003
CEO 20. vek, proveo je srpski narod u bunama i ustancima, neprestanoj i krvavoj
borbi za osloboenje i stvaranje drave i dravne i politike nezavisnosti.
Velika pregnua, kao i uvek, raaju velike ljude i pregaoce. dolazi do procvata
umetnosti, knjievnosti, nauke i na svim poljima duhovne i kulturne delatnosti. U
naoj knjievnosti toga doba sreemo iste, asne, estite likove starih gortaka,
koji podseaju na drevne freske srpskih svetitelja. Kad su ovi edni starci
prolazili, ene, deca i odrasli prilazili bi im da zatrae blagoslov i poljube ruku. Ti
ljudi bili su tihi i krotki kao jaganjci, ali stameniti i razborni ako se ne nasrne na
njihove svetinje: veru, crkvu, obraz i domainsku ast.
Ta dvopolarna sila: ednost i herojstvo, odolevali su, ma kad i ma gde, svakom
narodnom neprijatelju. NJihovo srce bilo je buktinja tople vere u Boga i otmenog
astoljublja. Takvi su bili i preci vladike Nikolaja, od kojih je nasledio
velianstvenu veru u Boga i otmeno gospodstvo.
BEKSTVO OD ZULUMA
PRECI Velimirovia starinom potiu iz Zagarae u Crnoj Gori. Beei od turskog
zuluma i traei bolje uslove za ivot, naselili su se u Osatu kdo Srebrenice, u
istonoj Bosni. U novom zaviaju bavili su se zemljoradnjom i zidrskim zanatom.
Do dananjeg dana, u Podrinju, poznati su majstori Oseani kao u junoj Srbiji
Crnotravci. Sredinom druge polovine 18. veka, iz Osata, doseljavaju se u
valjevski kraj nekoliko porodica Velimirovia predaka. Odabrali su selo Leli na
severnim obroncima planine Povlen, za svoj novi dom. Zaseok koji su naselili i
danas se zove Bonjaci. I danas, uvek pored poslova u polju, bave se zidanjem i
graevinarstvom.
Selo Leli, udaljeno je od Valjeva desetak kilometara prema uikom kraju, ka
jugu. U njemu je poznati srpski manastir elije, zadubina kralja Dragutina. Po
predanju, ime je dobilo po stranom leleku i plau naroda, koga su Turci na
hiljade pobili.
Naime, patrijarh Arsenije arnojevi, sa izbeglim narodom, zastao je kratko u
manastiru elije. Turci su opkolili manastir i ceo kraj i poinili masovni pokolj.
Svi toponimi sela Leli, nazivi brda, njiva, izvora i uma upuuju na tragediju:
Vrana sena, Vrana voda, Crno polje, itd. Iz ovog doseljenog plemena je i Antonije
Jovanovi (1775-1884), uesnik borbi za osloboenje i kapetan sreza
podgorskog. Joakim Vuji ga spominje u svome "Puteestviju po Srbiji". Umro je
u inu majora i sahranjen pored groba Ilije Biranina, u manastiru elije. Loza
vladike Nikolaja polazi od Velimira, Antonijevog roenog brata. Jo za ivota
Antonijeva, izdvojio se Velimirov sin Ranko u posebno domainstvo i uzeo
prezime po svome ocu - Velimirovi. Rankov sin Aleksa imao je osmoro dece, pet
sinova i tri keri. Sedmo dete po roenju bio je Dragomir, otac vladike Nikolaja.
Dragomir Velimirovi (1857-1929) bio je imuan i pismen seljak. Pored
uobiajenih seoskih poslova, bio je pisar i delovoa sreza Podgorskog. Do danas

su ostale sauvane deobne presude pisane njegovim lepim i itkim rukopisom.

Dragomir se oenio Katarinom Filipovi (1860-1945), devojkom iz susednog sela
Strmne Gore. U braku su dobili devetoro dece. Nikola (vladiino svetovno ime)
bio je prvo dete u roditelja. Roen je na Tucindan 23. decembra 1880. godine po
starom ili 4. januara 1881. godine po novom kalendaru, (u 19. veku, razlika
izmeu starog i novog kalendara bila je 12 dana).
Ostalih osmoro dece poumiralo je od raznih bolesti, a jedan od sinova - Duan
(otac blaenopoiveg vladike Jovana), poginuo je u ratu 1914. godine. Nikola je
krten u manastiru elije, koji je tada bio parohijska crkva sela Leli.
POD VEDRIM NEBOM
NIKOLA je, dakle, roen i vaspitan u uglednoj srpskoj patrijarhalnoj zadruzi, koja
je imala vie od etrdesetoro eljadi. Budui da je otac Dragomir, zbog sreskih
poslova, esto odsustvovao od kue, decu je podizala i vaspitavala majka
Katarina - potonja monahinja Ekatarina. Sa ostalim enama vodila je malog
Nikolu za ruicu u oblinji manastir na bogosluenje i priee. Uila ga da se
prekrsti i kako se Bogu moli. Tih prvih detinjih dana pored toploga materinog
skuta, Nikolaj se docnije esto seao. Jedan takav dogaaj, opisao je u svojoj
autobiografskoj molitvenoj pesmi "Molitva roba u tamnici".
ivot u srpskim patrijarhalnim kuama i zadrugama u prolosti, liio je na
manastirski i monaki poredak. Redovno se obavljala molitva, drani su postovi,
potovali se stariji, redovno se pohaala bogosluenja. Jednom reju, u porodici
je vladala bogoslubena uzviena atmosfera. Jedan prekrasan opis zajednike
zadrune molitve, naen je u zaostavtini vladike Nikolaja:
"Ja sam roen u jednome selu u domu od 45 lanova. Svake subote, kada bi bio
obavljen posao preko sedmice, skupljali smo se mi da bi se pomolili Bogu. Uvee
bi moj ded, glava kue, sazvao molitvu. Kapele u kui nismo imali. Kada je runo
vreme, molili smo se u kui, a kad je lepo vreme napolju u dvoritu. Zvezdano
nebo bilo nam je crkveno kube, Mesec prava ikona, mili ded svetenik. On bi
iziao napred, stao pred nas i duboko se poklonio i uzimao kadionicu sa
eravicom i tamnjanom i okadio svakog od nas. Onda je poela tiha molitva,
prekidana samo as i po as uzdasima i pobonim aputanjem. Krstili smo se i
molili gledajui u zemlju i uzdiui poglede nae put zvezda. Molitva bi se
zavravala dubokim poklonom i glasnim amin. Kada mi danas pada na pamet
ova molitva ja oseam vie pobonosti, skruenosti i mirnoe duevne, nego to
sam oseao u svim velikim i raskonim crkvama sveta u Evropi i Americi."
Iz ovog kratkog opisa vladiinog vidi se da dom Velimirovia nije bio samo
kneevska, nego i duhovnosvetena aristokratija. Ovaj opis otkriva i rodno mesto
kosmike molitvene raspevanosti pisca "Religije NJegoeve", "Molitve na jezeru",
"Rei o Sveoveku" i mnogobrojnih molitvenih i pesnikih uzleta i ushita rasutih
po njegovom kolosalnom delu.
MOLITVA ROBU U TAMNICI
KAKO su sjajne zvezde Tvoje, Gospode; kako su raznobojne u savrenoj slici, i
kako su raznozvune u savrenoj muzici.
Gledao sam ih u selu mome, drei se skuta materina, i u trepetu od tajne

aptao: to su svete ptice nebesne.

Utom jedna polete i pade, a majka se prekrsti i viknu:
- Spasaj se robe!
- Gde je rob, nano?
- Moe biti blizu nas - drhtavim glasom odgovori majka.
O, nano mila, pogodila si: gle, onaj koji se drao skuta tvoga sad je rob. I koji je s
Tobom gledao jato sjajnih zvezda, sada kroz tamniko okno vidi jednu jedinu.
Za nju jednu hvatam se kao za skut materin, i ujem glas njen: Spasaj se robe!
Kako da se spasem, pitam ju, kad spasitelja nemam? I opet ujem glas: Spasaj
se robe!
Kako da se spasem, kad kljua nemam, pitam i pitam? I ponovo ujem glas:
Spasaj se robe!
Ali moja zvezda odmie. Vidim je tek pola. Pritiskujem glavu uz reetku, da je jo
gledam.
Malo malo, pa zamae; odleti sveta ptica Boja, i ostavi mrak pred oima mojim, i
zapovest u uima mojim: Spasaj se robe!
Gospode Boe matere moje, Stvrotelju zvezda i ljudi, i svake tvari vidne i
nevidne, budi mi Ti spasitelj moj.
Ti, kome nije potrebno sunce da bi video u tami, ni klju da bi otvorio tamnicu,
poalji anela Tvoga, i izbavi me kao Petra.
Ako li je po mudrosti Tvojoj, da mi se telo u tamnici mui, da bi se dua oistila,
budi Tvoja volja a ne moja.
Koji bi hteli spasti, ne mogu, a koji bi mogli nee.
Ti si jedini koji i moe i hoe, Gospode ovekoljupe, slava Tebi.
Dete taoc hajduka
03.06.2003
Pie: LJubomir RANKOVI
KRAJEM prologa veka, u valjevskom kraju, bio je poznat hajduk uri, sa
svojom druinom, koji su bili strah i treept u celom Podrinju i Kolubari. Ubijali su i
pljakali imune ljude, otimali, krali i ucenjivali.
Jednoga dana dobije Dragomir Velimirovi, Nikolajev otac, ucenjivako pismo u
kome ga hajduci pozivaju da na odreeno mesto donese 100 dukata, koje je
spremio za kupovinu imanja, u protivnom otee mu i ubiti tek roenoga sina
Nikolu.
Dragomir, tvrd i "uvaran" ovek, naao se na velikim iskuenjima. U pitanju je
bila visoka ucena i traeno je itavo bogatstvo, sa mukom zaraeno i teeno
godinama. Odlui je da ne da dukate, a da pojaa budnost kako hajduci ne bi
oteli dete.
Jednoga dana, majka Nikolina Katarina, otila je sa malim detetom u kolevci na
njivu da okopa kukuruz. Kolevku sa detetom ostavila je pod jedno drvo u
hladovini. Hajduci su iskoili iz oblinje ume, seli kod kolevke i pozvali majku.
- Znamo da ti i tvoj mu imate uteenog novca. Idi i kai muu da donese sve.
Mi uzimamo ovo dete kao taoca, dok on ne donese novac.

VOA DEJE DRUINE

MAJKA, kao razjarena vuica,ustremi se na razbojnika, udari mu amar, pa
zgrabi kolevku i dade se u bekstvo prema kui. Razbojnik se zbuni i nasmeja, pa
ree druini:
- Pustite je. Neka nosi, kad je imala hrabrosti da me udari.
Ipak, hajduci nisu ostavili Dragomira na miru. Sledile su pretnje i ucene. Na kraju,
morao je dati traeni novac. Predaja je obavljena u jednoj "vrtai" (dolinici) na
brdu Markovac u Leliu. I danas se ta vrtaa zove "atina vrtaa".
Tako je mali Nikola otkupljen za veliko blago. Meu bogomoljnim narodom u
valjevskom kraju ostalo je sauvano predanje na ovaj dogaaj. Pobona narodna
dua daje i svoju simboliku i tumaenje ovoga: da e to dete zlata vredeti i da e
kroz ivot biti proganjano od razbojnika i neprijatelja.
Kada je Nikola malo poodrastao i ojaao, iao je sa ostalom seoskom decom da
pomae obanima u polju u uvanju stada. Trkao je po poljima vraajui stoku
da ne ode u "zijan" i napravi tetu. Ve tada, izdvajao se od ostale dece bistrinom
i vrednoom, pa je postao voa male deje druine u Leliu. Kad se ve
zadeaio, odreeno mu je da uva jarie, kojih je u to vreme bilo dosta, poto je
svaka kua drala vei broj koza. Koza je bila "sirotinjska krava".
Mali Nikola je tako, od svojih prvih dana, ostvarivao neposredni kontakt i vezu sa
prirodom, sa Bogom i sa ljudima. Tu se zainjala i raala njegova kosmogonija.
Otuda u njegovim delima ima nebrojeno mnogo lepih primera i poreenja iz
prirode. Na jednom mestu u "Molitvama na jezeru" izranja seanje na pastirske
dane i on se molitveno obraa tvorcu: "Bejah pastir ovcama, i ti me uzdie za
pastira ljudima.
Nalazih ovcama zelenu pau, i behu zadovoljne. Nudim Tebe za hranu ljudima i
mnogi Te ne okuaju.
I kada bejah pastir ovaca, bejah ti svetenik. obanskim tapom prevrtah svaki
kamen i svaku travku, i leah na leima i posmatrah strahovite vatre nebesne. I
dodirivah elom rosno lie u gori, i grlih visoke jele, zaparene gromom, sa
saaljenjem. I itah ime Tvoje, ispisano ognjem po celoj zemlji, i osetih, da svaka
stopa podamnom gori i govori: "Ja sam oltar Vinjega. I ispunih sve livade, i sve
dubrave, i sve puteve svoje divljenjem velianstvu Tvome. A kad porastoh
poznadoh, sa jezom neiskazivom, da si mi Ti jo blii nego to i slutih u poljima
detinjstva moga. Poznadoh, Gospode, da sam i ja zemlja, u kojoj Ti gori i
govori. Poznadoh, Vladiko, da sam ja stranac u sebi samom, a Ti domain i
gospodar".
BLAGOSLOV OTMIARU
KAD je, jednom prilikom, vladika Nikolaj boravio u Londonu, sazna od svojih
engleskih prijatelja, da je jedan Srbin otvorio restoran sa srpskom kuhinjom.
- Ja sam se ueleo srpskih jela - pie vladika Nikolaj u svojim seanjima - uzmem
tap i polako, uvee, naem na broju tom i tom, suteren gde pie "Srpska kujna".
Siem niz basamake i sednem za sto. Doe domain i pita ta elim za veeru.
Pitam ta ima, kae "podvarak". A ja se naroito ueleo tog podvarka. Sedim i

jedem podvarak, u tom silazi ovek srednjih godina niz basamke, vrlo
inteligentnog lica, lepo obuen. Ide od stola do stola i prodaje knjigu "ivot
hajduka (toga i toga)". Doe do moga stola. Uzmem knjigu, vidim na prvoj strani
fotografiju toga hajduka i zamolim ga da sedne da ga astim. On pristade. Ja mu
tada napomenem da sam sveteno lice iz Srbije i da moe slobodo da se
ispovedi. Priznao je da je on taj hajduk, iji je ivot opisan u knjizi.
Posle veere, zamoli vladika hajduka da mu bude gost. Tada je vladika imao
itav jedan sprat, dobijen od Engleza, da pie o Srbima i da skuplja dobrovoljce
za solunski front. Odvede hajduka kod sebe u goste, da mu spavau sobu, pa ga
pozove da malo posede i porazgovaraju:
- Kaite mi kako je bilo u selu Leliu kod Valjeva, kada ste od one mlade traili
da donese sto dukata. Ja sam o tome sluao i itao u novinama, pa me
interesuje ta je istina.
Zna kako je, narod uvek malo doda i novinari pomalo nakite.
Hajduk, stekavi poverenje u vladiku, pone redom da pria svoju ispovest.
- Sve mi je ispriao kako mi je moja majka priala.
Upitao sam ga na kraju, ta misli, ko je bio to muko dete u kolevci. Odgovorio je
da zna da je iz sela Lelia.
Vladika mu tada otkrije:
- To dete u kolevci, bio sam ja.
Na kraju, hajduk je uzeo od vladike blagoslov, otiao na solunski front i tamo
poginuo.
STRANAC U SVETU
UIE me stariji, dok bejah otrok, da se drim neba i zemlje, da ne posrnem.
Dugo ostadoh dete, i dugo se naslanjah na potapa to mi ga dadoe.
No, kad venost prostruja kroza me i osetih se strancem u svetu, nebo i zemlja
se prelomie u rukama mojim kao slaba trska. Gospode, snago moja, kako su
nemoni nebo i zemlja! Izgledaju kao dvori od olova, a isparavaju kao voda na
dlanu u Tvome prisustvu. Samo svojim roguenjem kriju nemo svoju i plae
neuku decu. Uklonite mi se s oiju sunca i zvezde. Odbite se od zemlje. ne
mamite me, ene i prijatelji. ta mi moete pomoi vi, to bespmono starite i
ponirete u grob?
Svi su vai darovi jabuka sa crvom u srcu. Svi su vai napici proli mnogo puta
kroz neiju utrobu. Odede vae su pauina, kojoj se ruga nagota moja.
Minulo je detinjstvo moje, hranjeno strahom i neznanjem, i iezla je nada moja u
nebo i zemlju. Sada samo u Tebe gledam i Tvog se pogleda drim, Gospode
kolevko moja i vaskrsenje moje.
RASTAO U ZADRUZI
KADA se rodio prvenac Dragomira i Katarine Nikola, Velimirovia je bilo samo
jedna kua u Leliu. To je bila zadruga preko 30 lanova porodice. Dakle, jaka i
veoma ugledna kua sa velikim imanjem i kapitalom.
Ubrzo posle roenja Nikole Velimirovia zadruga se poela deliti i iza Prvog
svetskog rata bilo je 11 kua Velimirovia.

Mali Nikola rastao je svoje prve godine u toj velikoj zadruzi. Po ondanjem
obiaju, svake godine izlazila je op jedna snaha kolibi, tj. izlazila je u potes i njen
je posao bio da u toku te godine gleda stoku i da skuplja beli mrs za celu
zadrugu.
Te snae koje su izlazile, kolibi, zvale su se se stanarice, ili planinke. Smena
stanarica bila je o Novoj godini: stara stanarica se vraa kui a nova izlazi kolibi
na njeno mesto.
Nekako odmah posle roenja Nikole, njegova majka Katarina bude odreena da
toga leta bude stanarica. I ona se sa svojim muem Dragomirom odselila u potes
kolibi.

Uitelj odluio sudbinu

04.06.2003
KOLA nije bila popularna u staroj Srbiji, krajem 19. veka. kolovanje dece
nailazilo je na otpor u narodu, osobito u selu. Seoski poslovi zahtevali su dosta
radne snage i eljadi, a odlazak u kolu smatrao se gubljenjem vremena. Muka
deca su spremana za domaine i naslednike imanja. Upis malog Nikole u kolu,
bio je propraen takvim shvatanjima i odnosom prema kolovanju.
Pred upis uenika u prvi razred osnovne kole u manastiru elije, optinski
pandur izvestio je zadrugu Velimirovia, da mora upisati jednog aka te godine u
kolu. Stareina zadruge Dragomir, otac Nikolin, sazvao je ukuane na dogovor.
Trebalo je dogovorom odrediti, koji e od dva kandidata ii u kolu: Atanasije ili
Nikola - braa od strieva.
Da mu ne bi prigovorili da proteira svoga sina, Dragomir predloi da se u kolu
upie sinovac Atanasije. Ukuani se sloie. Meutim, otac Atanasijev nije bio
rad da poalje svoje dete u kolu, pa je poeo gunati i protestovati govorei,
kako eto, Dragomir nije dao u kolu svoga sina, nego alje Atanasija.
"Da je dobro ii u kolu, Dragomir bi dao svoga Nikolu" - govorio je Atanasijev
otac.
Kako je ovaj sluaj stvorio itav spor i zavadu u kui, Dragomir ponovo sazove
zadrugu na dogovor. Tada Andrija, Atanasijev otac, otvoreno ree da ne da svoje
dete u kolu.
"Dobro" - odlui Dragomir - "kada ti nee da da svoga sina, ii e, onda, moj
Nikola".
Tako se cela stvar zavri upisom Nikole Velimirovia u kolu, poetkom jeseni
1888. godine.
IBANJE KOPRIVOM
OSNOVNA kola za selo Leli i za jo nekoliko sela u okolini, bila je u manastiru
elije. Manastir je bio pretvoren u parohijsku crkvu. Veliki manastirski konak bio
je dovoljno prostran za kolu i za internat. kola je morala biti internatskog tipa,
jer su se u nju upisivala deca iz udaljenosti vie od 20 kilometara. Svaka kua,
koja je imala aka u koli, donosila je odreenu koliinu namirnica: brana,

pasulja, krompira, jaja i dr., za internatsku kuhinju. kola je imala svog

posluitelja, koji je, ujedno, pripremao hranu za ake.
Nedeljom i veim praznikom, ponajee nedeljom, dolazio je neko od ake
rodbine, obino majke i donosile deci istu preobuku, a prljavo rublje nosile kui
na pranje. Poto se u internatu ivelo u oskudnim uslovima, majke su nedeljom
donosile deci i razne poslastice: kolae, utipke, bombone i eer. Nedelja je bila
rpavi deji praznik.
Svojih prvih kolskih dana, seao se kasnije esto vladika Nikolaj i sa velikom
ljubavlju govorio o svome prvom uitelju Mihailu Stupareviu. Rado se seao i
svojih drugova-aka, koji su mu zamenjivali roditelje, rodbinu i drugove iz sela.
Govorio je da mu je to vreme, provedeno u osnovnoj koli u manastiru elije, bilo
najmilije kolsko doba.
Poneo je, ipak, i jednu neprijatnu uspomenu iz kole. To je bilo ibanje koprivom
po leima, jednog kolskog druga zbog nekog dejeg nestaluka. Dok ga je
uitelj ibao sveom koprivom po leima, siroto dete, vriskalo je i uvrtalo se od
bola.
"Zgadila mi se i kola i uitelj i elije i sve drugo, kad sam video kakve muke i
bolove trpi nesreni ak, moj drug, za neki sitni aki nestaluk" - govorio je
kasnije vladika nikolaj, priajui o svome prvom kolovanju.
U osnovnoj koli, proveo je etiri godine, do prolea 1892. godine.
Zavrivi osnovnu kolu, Nikola se upisuje u peti razred gimnazije u Valjevu,
kolske 1891/92. godine. No, i ovaj upis nije protekao bez tekoa.
Otac Dragomir, smatrao je da je Nikoli dovoljno to je nauio da ita i pie. Moi
e da prima, potpisuje i ita sudske pozive. ta drugo, oveku seljaku treba. Sa
druge strane, bojao se da mu braa ne prigovore kako koluje svoga sina, a
ostalu decu zanemaruje. to se Nikole tie, on je svim srcem eleo da nastavi
kolu. Zavoleo je knjigu, uenje, nova saznanja, druenje sa acima i uopte
kolsku atmosferu.
Kad mu je otac saoptio da je sa kolom svreno, Nikola je danima plakao.
Preklinjao je i molio majku, da ona nekako uredi sa ocem i ukuanima da nastavi
kolu. Jedan srean dogaaj, meutim, rei sve u Nikolinu korist.
UMALO OFICIR
JEDNOGA dana, uoi samog upisa u kolu, banu u kuu Velimirovia, sluajno ili
namerno - Bog zna, uitelj Mihailo Stuparevi. Kao pismeni ljudi, uitelji su uivali
veliki ugled u narodu, naroito na selu. Posle uitelj razgovara sa Dragomirom o
planovima sa Nikolom.
- Dragomire, tvoj Nikola je najbolji ak. Da ga poalje u gimnaziju u Valjevo odlunim glasom ree uielj.
- Ja sam ovek u zadruzi - uzvrati zbunjeno Dragomir - a ima jo dece u kui za
kolovanje. Nema se para, Uo, za izdravanje deteta u gradu.
- Ako ti nee - odgovori uitelj - ja u ga kolovati.
Dragomir nije imao kud. Sazove ponovo "kuni savet" koji prihvati predlog
uieljev, i Nikola se upie u valjevsku estorazrednu gimnaziju koju pohaa od
1892. do 1898. godine.
Valjevska gimnazija bila je solidna kola. Njeni aci, bili su zapaeni na

akademijama i fakultetima u Beogradu i irom Evrope. U njoj se kolovao i tada

ve zapaeni srpski oficir ivojin Mii, filozof Brana Petronijevi i drugi. Tokom
dvogodinjeg kolovanja u gimnaziji Nikola je pokazao veliki talenat i dar za
knjievnost i pisanje. Njegovi pismeni radovi bili su mala knjievna dela. Ve
tada, doneo je odluku da se potpuno posveti nauci i da nastavi dalje kolovanje
na viim kolama.
Posle zavrenog estog razreda gimnazije, stekao je pravo da se upie na viu
kolu i da kolovanje nastavi u Beogradu. Otac Dragomir, uitelj Mihailo,
profesori gimnazije i Velimirovia zadruga, odluie da je najbolje da se upie u
Vojnu akademiju u Beogradu. Sa svojim gimnazijskimd rugom Petrom Kosiem
prijavi se na konkurs. Zbog neuhranjenosti i malog obima grudi bude odbijen, a
Kosi se upie i postane visoki oficir srpske i jugoslovenske vojske, poznat u
dogaajima oko pua generala Simovia 1941. godine.
Raspitujui se dalje, u koju kolu da se upie, Nikola sazna da je objavljen
konkurs za upis u staru srpsku beogradsku bogosloviju, koja je trajala etiri
godine. Primao se neogranien broj polaznika. On se prijavi i bude primljen i
upisan u prvi razred kolske 1898/99. godine. Tako je Nikola, ne svojom voljom,
kao i kad je polazio u kolu, ve Bojim promislom postao bogoslov. Umesto da
postane vojnik i oficir zemaljski, postao je oficir (episkop) nebeskog Cara i
Gospoda.
Poslednja klasa Beogradske bogoslovije u koju se upisao bila je ogromna. Imala
je nekoliko odeljenja. I ne samo da je bila najmnogobrojnija, ve je bila jedna od
najboljih u njenoj istoriji. Uenici te generacije, godinama su kasnije, na raznim
dunostima, rukovodili Srpskom pravoslavnom crkvom sa uspehom. Ostavili su
iza sebe duboku brazdu svoga rada kao svetenici i kao rodoljubi. Rukovodili su
ivotom Crkve u najsloenijim prilikama u njenoj istoriji.
ODUEVLJENI PROFESORI
KOLSKI drugovi i profesori voleli su Nikolu Velimirovia kao izuzetno smernog i
obdarenog mladog oveka. Njegov kolski drug dr Radovan Kazimirovi, potonji
profesor i izvrsni znalac ruskog jezika, u svojim seanjima iznosi jedan dogaaj u
koli, u vezi sa poznatim "ika Tasom" - profesorom Atanasijem Popoviem, koji
je predavao apologetiku u bogosloviji:
"ika Tasa je vrlo ivopisno predavao apologetiku. Njegove lekcije o ateizmu svih
pravaca, novom kosmogonijom, materijalizmom, racionailzmom, o KantLaplasovoj teoriji i sl., itali smo sa velikim uivanjem, jer su bile ivo napisane,
bez maglovite sholastike, zaienjene prostim izlaganjima i dosetkama. Trudio se
da na svojim asovima poui ake da govore slobodno pred mnogim sluaocima.
Zato ih je izvodio na katedru da odgovaraju. Tako je jednom izveo na katedru
odlinog aka Nikolu. Kada je ovaj ponovio ika Tasino predavanje i dopunio ga
svojim mislima, profesor je viknuo iz klupe:
- Ovaj je bolje izgovorio od mene!
- Nije, nije, gospodine! - povikali su neki aci koji su hteli da mu se dodvore.
- E, jeste, jeste! - ree on - Nemojte da budete profesorske ulizice.
U naem uenju, veli dalje dr Kazimirovi, preovlaivalo je takozvano bubanje,
uenje lekcija naizust. Nikola je sedeo u kolskoj klupi iza mene. Bio je uvek

miran i ozbiljan. Predavanja je beleio, jer su nam udbenici bili prestareli i

nedovoljni. Kada ga je jednom prozvao profesor patrologije Ilarion Vesi da
odgovara, on je tako lepo odgovara, da je ovaj bio, prosto oaran. Upisao mu je
u dnevnik "zadebljanu" peticu, rekavi:
- "iv bio, sinko. Tebe je Bog naroito obdario!
OPASNA BOLEST
NIKOLA je teko iveo za sve verme kolovanja u bogosloviji. Otac je slao tako
malo novaca, da je od toga mogao samo platiti stan. Stanovao je u nekom
vlanom "mutvaku". Ponekad je, da bi se prehranio, mogao otii na porciju
pasulja u narodnu kujnu kod "okalija". kola nije bila, dakle, internatskog tipa,
kao danas, pa su se uenici teko zlopatili. Zbog tekih uslova ivota, naroito
zbog vlanog i memljivog stana, dobio je "krofule", teku bolest od koje je patio
godinama. Zbog toga, odlazio je vie godina u Boku Kotorsku radi leenja tokom
letnjih ferija. Tek kad se, po savetu jednog vajcarskog lekara u toku studija,
malo ugojio pijui nekuvano mleko umesto vode, ova bolest je nestala. To je bila
prva opasna bolest od koje ga je Bog spasao.
Dar besednika i pisca
05.06.2003
ZA vreme kolovanja u bogosloviji, pored udbenika i kolskih knjiga, Nikola je
itao i druga dela. Proitao je Njegoa, ekspira, Getea, Voltera, Igoa, Niea,
Marksa, Pukina, Dostojevskog, Tolstoja...
Posebno je bio zapaen poznavanjem Njegoa, koga je jo u valjevskoj gimnaziji
zavoleo i prouavao. Inae, bogoslovija, je kao kola, bila ustrojena na starinski
nain, ali je davala solidno klasino i opte obrazovanje. Mnogobrojne njene
generacije izrodile su izvrsne svetenike i prosvetne radnike, na kojima je
decenijama poivala Srpska crkva i prosveta.
Na kolskim asovima, knjievnim i duhovnim veerima, koje su odravane u
koli, Nikola se isticao besednikim i knjievnim darom. Bio je cenjen od svojih
profesora, kao neobino darovit uenik, i omiljen meu kolskim drugovima, zbog
svoga revolucionarnog odnosa prema svemu zastarelom. Drugovi su ga odredili
da na maturskom ruku odri pozdravni govor, kojim je zadivio sve prisutne, i
profesore i ake. Pozdravljen je ovacijama.
Na Topiderskom brdu, za vreme Nikolinog kolovanja u bogosloviji, iveo je u
svojoj lepoj vili u vinogradu, poznati beogradski prota Aleksa Ili. Bio je nekad
predsednik Konzistorije beogradske i veoma bogat. Nezadovoljan crkvenom
jerarhijom, zbog penzionisanja, izdavao je svoj list "Hrianski vesnik", u kome je
kritikovao episkope i viu jerarhiju.
KRUOCI U VINOGRADU
PROTINA vila i vinograd, bili su mesto gde se okupljala mlaa, napredna,
generacija bogoslova, uglednih ljudi, knjievnika, diplomata, meu kojima i ruski
poslanik na naem dvoru, mnogi svetenici, nacionalni radnici iz neosloboenih
srpskih krajeva Bosne i Hercegovine, Vojvodine, Makedonije, Crne Gore.

Nikola se brzo naao u tom drutvu. Tu je upoznao i Dragutina Dimitrijevia Apisa. Pomagao je proti Aleksi oko tampanja, ureivanja i ekspedicije lista.
Prota Aleksa i njegov "kruok" na Topiderskom brdu, stvorili su od njega
opozicionara ondanjoj rusofilskoj struji u svetenstvu i episkopatu, koji su
upravljali crkvom. U to vreme, poev od kolskog programa u bogosloviji, beseda
u hramovima, pisanja crkvene tampe, pa do bogoslubenog i liturgijskog ivota
crkve, sve je bila bleda kopija onoga kako se radilo u Rusiji.
Srpska inteligencija, kolovana na zapadu, niega zajednikog nije imala sa tim, i
stvoren je veliki animozitet prema Crkvi i veri. Mlade snage su to oseale i
zahtevale korenite reforme u Crkvi u organizacionom i kadrovskom pogledu. O
tome se u vinogradu prote Alekse najee govorilo, vie crkvena jerarhija
estoko je kritikovana, a stvarani su i planovi da se episkopat obnovi mlaim
kadrovima. Nikola Velimirovi, bio je meu prvima na koga je prota raunao u
reformisanju i modernizaciji Crkve.
Tako je Nikola Velimirovi, uavi neujno u beogradsku bogosloviju, izaao iz
nje odve poznat i cenjen u crkvenim i intelektualnim krugovima, u koga su
polagane velike nade za budunost.
Kada je Nikola 1902. godine zavrio bogosloviju, vailo je pravilo drevne crkve
da se u in svetenika niko ne rukopolae, dok ne navri 30 godina ivota. Do
toga vremena, svreni bogoslovi bili su uitelji. Polako su se pripremali za
enidbu, venavali se i onda rukopolagali.
Nikola Velimirovi, odmah posle zavrene bogoslovije, postavljen je za uitelja
osnovne kole u selu Drai, nadomak Valjeva, 1902. godine. Selo je imalo
parohiju i svoga svetenika, ali nije imalo crkvu. Narod je u hram na
bogosluenja odlazio u manastir elije ili Valjevo, koje je bilo udaljeno desetak
kilometara. Svetenik draiki bio je Stevan Popovi, emigrant iz Crne Gore.
ovek divnoga izgleda, visok, krupan i uvek nasmejan. Postao je kasnije
valjevski paroh, stareina crkve i arhijerejski namesnik valjevski. Umro je u
dubokoj starosti.
Novi uitelj brzo se sprijateljio sa svetenikom i postali su nerazdvojni prijatelji.
Ostali su takvi do protine smrti. Nikola je pratio svetenika na sve verske obrede
po parohiji, krtenja, venanja, slave, sahrane itd. Vodio je protokole krtenih,
venanih i umrlih. Tako je izbliza poeo da upoznaje verski ivot naeg naroda.
Zbog zauzetosti uiteljskom slubom, poslovima u koli i crkvi, bivalo je da se
due vreme ne javi svome proti u Beogradu Aleksi Iliu. Tada bi prota pisao
sveteniku Stevi i raspitivao se o Nikoli. Naroito se prota plaio da se Nikola ne
oeni. U jednom pismu veli: "Eto, oeni nam se Steva Veselinovi, pa ako se
oeni Nikola, na kome emo Crkvu ostaviti". Prota Aleksa budno je pratio ivot
Nikolin, i ostala je hrpa isama u kojima se raspitivao o njemu.
DALJE OD POLITIKE
DOK je bio uitelj u Draiu, Nikola je uestvovao u kulturnom ivotu Valjeva.
Napisao je jedan pozorini komad koji se igrao na jednoj priredbi u Valjevu.
Naalost, nikakav trag o tome nije ostao. Ne zna se ni naslov, ni sadrina tog
komada.
To vreme karakteristale su otre partijske svae u Srbiji. Narod je bio strano

podeljen. Svetenstvo je bilo prilino uvueno u politiku. Teko se ko mogao

odrati, a da se ne opredeli za neku od politikih stranaka. Vladika Nikolaj je
kasnije priao da, kada je u to vreme poseivao manastir Bogovau, stareina
arhimandrit Mihailo, kad god bi ga video, govorio bi: "Nikola, dete moje, nemoj da
se prevari, da te guja ujede, da ode u ove bezganike (radikale). Ako to uradi,
majino te mleko razgubalo."
A nadaleko poznati pop Andrija iz elija, morao je na leima nositi svoga
protivnika, iz centra Valjeva do na vrh Baira, kada njegova stranka izgubi na
izborima. Nikola se nije meao u stranake borbe. Nije pripadao nijednoj partiji.
Da bi bio blie roditeljima, po svojoj molbi, Nikola je premeten iz Draia 1.
oktobra 1904. godine, i postavljen za uitelja i upravitelja kole u Donjim
Leskovicama, selu nadomak Lelia. O uiteljevanju u novoj koli nije ostalo
nikakva traga. Vrlo kratko je bio uitelj u ovom mestu. Ubrzo dobija vest da mu je
obezbeena dravna stipendija za nastavak kolovanja u vajcarskoj, na
starokatolikom univerzitetu u Bernu.
Nikoli je, dodue, kao i mnogim drugim svrenim bogoslovima, ranije nueno da
ide na studije u Rusiju. On to nije hteo da prihvati. eleo je samo neki fakultet u
Evropi. On se pripremao da stekne novo, moderno, evropsko obrazovanje, kako
bi mogao uhvatiti kontakt sa ve tada odroenom, srpskom inteligencijom, koja
se kolovala na zapadu. Smatrao je, ako srpsku inteligenciju privue crkvi, da e
i narod, koji sledi svoje kolovane ljude, vie prii crkvi. Posle dugih i tekih
vekova borbi sa Turcima, buna i ustanak za osloboenje Srbije u 19. veku, bila je
potrebna velika duhovna i moralna obnova naroda. To je bio veliki zadatak i crkve
i drave. Za to su bili potrebni novi moralni ljudi, snane volje, iroke kulture,
visokog obrazovanja. Takvi planovi kovani su u vinogradu prote Alekse.
LETO U BOKI
DVE godine bio je Nikola Velimirovi uitelj u Draiu. Teka bolest krofula,
zadavala mu je velike nevolje. Po savetu lekara, u toku kolskog letnjeg
raspusta, otputovao je u Boku Kotorsku radi leenja. Celo leto 1903. godine
proveo je u Herceg Novom i Boki.
U poetku, nita mu se nije dopalo. U pismima sveteniku Stevi, ali se na
drutvo, gazdaricu, na njakanje mnogih magaraca, na dosadne komande oficira
vojnicima, a naroito se na hranu. Pie da su jela bljutava, odvratna, jedino rado
jede voe, koje je lekar, naalost, zabranio.
Sve ga je toliko deprimiralo da je postao "sarkastian prema svojoj sudbini". U
pismu kae: "Jedan dan ivota u Draiu, vie mi je vredeo nego vek ivota
ovde. Jedan samo dan ne bih dao za venost u Primorju."
Vremenom je, meutim, zavoleo i Boku. U "Hrianskom vesniku" objavio je
lanak o njoj, koji je kasnije tampan kao separat. To je jedna od najlepih
pesama o Boki.
PRVI STIPENDISTA
NIKOLA Velimiovi bio je prvi srpski bogoslov, koji je dobio stipendiju za
kolovanje u zapadnoj Evropi. To je, svakako, obezbedio svojim vezama prota
Aleksa.

Pre odlaska u vajcarsku, takoe posredstvom prote Alekse, Nikola se sreo i sa

kraljem Petrom, koji mu je tada rekao da Srbija u njega polae velike nade.
On je dobio i podrku mitropolita Dimitrija, koji mu je rekao:
- Idi na prosveeni zapad, idi u Nemaku, Francusku, Englesku i obrazuj se, jer
mnogi od onih to idu u Rusiju, vraaju se kakvi su i otili, ako ne i gori.
Ponovo u kolskoj klupi
06.06.2003
PO zavretku studija u Bernu, Nikola dolazi u Beograd da osigura stipendiju i
uslove za dalje studije. Bio je vrsto odluio da ide u Oksford, najznamenitiji
univerzitet Evrope i sveta, da tamo studira filozofiju. U Beogradu je poeo uzimati
privatne asove engleskog jezika. U Ministarstvu prosvete, meutim, nisu bili
raspoloeni da ga dalje stipendiraju. Kako nije hteo da odustane od svoga plana,
on je, uz pomo svojih prijatelja, posredstvom i zauzimanjem prote Alekse, ipak
otputovao u Englesku.
No, kada se iz Oksforda javio mitropolitu Srbije Dimitriju, ovaj ga izvesti da mu se
stipendija ne moe dati, ve neka ide u Rusiju ili ernovec, pa e je dobiti.
Naavi se u tekoj situaciji, bez sredstava za ivot, Nikola se ponovo obraa
proti Iliu - da se zauzme kod mitropolita i u Ministarstvu prosvete za dodelu
stipendije.
U pismu proti pie: "Ja u kolica vui, a odavde se vratiti neu." Na kraju je stigla
stipendija, i on zavri postdiplomske studije u Oksfordu. Doktorirao je 1908.
godine na temu: "Filosofija Berklija". Tezu je pisao u Oksfordu, na engleskom, a
odbranio je u enevi na francuskom jeziku.
Sa diplomama dva najpoznatija fakulteteta u Evropi i dva doktorata, Nikola se
vraa u Beograd. Nije doekan s oduevljenjem. Naprotiv. Mala balkanska
sredina doekala ga je sa zaviu. Crkveni ljudi zazirali su od njega zato to se
kolovao u rimokatolikoj i protestantskoj Evropi.
Nijedna diploma nije mu priznata, jer, toboe, nije imao zavrenu punu gimnaziju.
I, on, sa zavrena dva fakulteta i dva doktorata, ponovo seda u kolsku klupu i
polae sedmi i osmi razred u Drugoj beogradskoj gimnaziji.
DRUGA TEKA BOLEST
U TO vreme nova iskuenja stiu Nikolu. Od teke bolesti dizenterije, 4. 10.
1909. godine, umire njegov brat Ninko, uenik sedmog razreda valjevske
gimnazije, u dvadesetoj godini. Po povratku u Beograd i sam dobije tu bolest.
Bolest je brzo napredovala. Posle tri nedelje, ugledni beogradski lekar dr
Radovanovi izjavio je da je stanje bolesti takvo da ga jedino Bog moe spasti.
Ova dijagnoza lekara nije Nikolu mnogo uzbudila. Teio je svoje prijatelje, i
govorio: "Ako je moja sluba Gospodu potrebna, on e me spasti." Posle est
nedelja tekog bolovanja, potpuno je ozdravio. U toku bolesti zavetuje se da e
se zamonaiti ako ozdravi i ceo svoj ivot posvetiti slubi Bogu, svome narodu i
crkvi.
Kad je izaao iz bolnice, Nikola se odmah javi mitropolitu Dimitriju i izrazi elju da
se zamonai. Mitropolit ga uputi u oblinji manastir Rakovicu radi pripreme.

Proveo je kratko vreme u manastiru kao iskuenik, i ve 17. decembra 1909.

godine primio monaki postrig. Monaenje po mitropolitovom blagoslovu izvrio
je arhimandrit rakoviki Arsenije.
Nikola je dobio novo, monako ime, dodavi svome svetovnom imenu "j" Nikolaj. Tako se zavrio Nikolin "civilni" ivot - detinjstvo, kolovanje, studije,
doktorati, putovanja... Kao monah poeo je novo, veoma znaajno poglavlje
svoga ivota i rada u Srpskoj pravoslavnoj crkvi i narodu, koje e trajati gotovo
pet decenija, sve do kraja ivota.
Odmah po monaenju, ve 19. decembra, Nikolaj je rukopoloen u in akona, a
20. decembra u in jeromonaha. Ostao je dalje sabrat manastira Rakovica. Kada
je kao monah doao pred svoje ake u Bogosloviju, obratio im se reima: "Neka
vas raduje ako ja iz ovoga monakog ina, davno po dostojanstvu neuvaenom u
savremenom drutvu, budem koristan zajednici. Vi neete biti monasi kao ja,
nego svetenici, profesori, oficiri, sudije i ministri, te e vam biti lake da budete
korisni drutvu."
Primivi monaki i sveteniki in, Nikolaj je stekao pravo da propoveda u
crkvama. Beograd je ve bio upoznao Nikolaja, kao obrazovanog i reitog
oveka. Nastupao je na raznim akademijama, knjievnim veerima, proslavama.
Ali to je neto drugo. ekala se njegova propoved u hramu kao monaha i
svetenika. Posle nekoliko dana od monaenja, na Svetog Stefana, 27.
decembra (svi datumi su po starom kalendaru, jer je novi prihvaen 1919.
godine) bilo je najavljeno da e u Sabornoj crkvi propovedati jeromonah dr
Nikolaj Velimirovi.
Crkva je bila prepuna naroda. Dola je elita srpske prestonice: akademici,
profesori, generali, politiki i stranaki prvaci, ak i kralj Petar Prvi. Beseda je
trajala jedan sat. Monim bariton-basom, bez predaha skamenjen kao statua,
jeromonah je govorio. Sluaoci, meu njima racionalisti i ateisti, bili su
podjednako oarani. Bolje rei ushieni.
Jedan od neposrednih svedoka tog dogaaja zapisao je: "Kada se sluba
zavrila i kada je kralj izaao iz crkve, jedna grupa najuglednijih graana ostala je
da saeka izlazak dr Nikolaja Velimirovia iz oltara. Beogradski trgovac i narodni
poslanik stao je pred tu oveu grupu i uzviknuo:
- Brao, hajdemo svi ovako u Mitropoliju da u nju uvedemo Nikolaja. Njemu je
tamo mesto! A neko je dodao:
- I to e jednog dana biti!
ODLAZAK U RUSIJU
BESEDA mladog jeromonaha dr Nikolaja Velimirovia na Stefandan, u Sabornoj
crkvi, bila je prava kulturna senzacija. Taj dogaaj postao je glavna tema u
kulturnim i crkvenim krugovima prestonice. Kulturna elita bila je impresionirana,
kako sadrajem besede, tako i oratorskim umeem proiznoenja, a naroito
"scenskim nastupom" besednika. Tako neto, do tada, nije se ulo ni videlo u
Beogradu. Meutim, bilo je i onih, uglavnom, iz konzervativnih crkvenih krugova,
koji su zamerali da beseda nije "u pravoslavnom duhu", da je isuvie moderna,
da besednik unosi u pravoslavni crkvu "duh protestantizma" i "zapadnjatva".
Mitropolit Dimitrije, posle nekoliko dana, pozvao je Nikolaja i predloio mu da

otputuje u Rusiju kako bi upoznao ivot velike ruske pravoslavne nacije i

organizaciju Ruske pravoslavne crkve. Tom susretu prisustvovao je i prota Ili,
koji je zabeleio deo razgovora:
- Nuno je - poeo je mitropolit svoj predlog - da se tamo u Rusiji opravoslavi. Ti
si bio na katolikim i protestantskim univerzitetima i sada treba da ide u Rusiju.
Da se tamo upie u Duhovnu akademiju, i kada svri Akademiju, tek onda
moe raunati na slubu. Tako glasi zakon o bogosloviji.
- Ako ste hteli da me aljete u Rusiju da tamo svrim duhovnu akademiju, zato
me niste poslali pre nekoliko godina? Ja sam po vaoj saglasnosti i odobrenju
otiao u Bern, tamo svrio Teoloki fakultet, a docnije i Filosofski. I sad, posle
svega toga, da idem u Rusiju da se upiem kao poetnik u Duhovnu akademiju?
Ja u se radije odrei svega, nego pristati na to unienje, i svoje, i onih
univerziteta gde sam se obrazovao.
Posle ovih rei, dr Nikolaj se poklonio mitropolitu i otiao.
Ipak je prota Aleksa Ili uspeo da ga privoli da poslua mitropolita i ode u Rusiju,
da se tamo upozna sa ureenjem crkve i ostalim prilikama, kao i da pohaa
predavanja na Duhovnoj akademiji, kako bi izbegao prebacivanja onih koji su se
kolovali u Rusiji. Nikolaj je, najzad, posluao protu i odmah posle toga, 12.
januara 1910. godine, otputovao u Petrograd. Poneo je sa sobom preporuku
Svetog arhijerejskog sabora i mitropolita Srbije Dimitrija, za petrogradskog
mitropolita Antonija.
Zanimljivo je (po docnijem prianju vladiinom) da se on upisao u Duhovnu
akademiju smo sa diplomom o svrenoj bogoslovskouiteljskoj koli u Beogradu,
ne podnevi i ne pokazavi svoje diplome o svrenim fakultetima i doktoratima u
Bernu, Oksfordu i enevi. Pored pomenuta dva doktorata, stekao je, u
meuvremenu, i trei, na Filosofskom fakultetu Univerziteta u Bernu na temu:
"Francusko-engleski ratovi u Boki Kotorskoj 1906-1814". ak ni preporuku
mitropolita Dimitrija i Arhijerejskog sabora nije predao mitropolitu Antoniju.
Poto iz Rusije nije bilo nikakvog izvetaja o Nikolaju, mitropolit je posumnjao da
je on uopte tamo otiao. No, ve prvih dana provedenih u Akademiji, Nikolaj je
izbio na glas, preko disputa voenih sa studentima i profesorima. Tim povodom,
neto docnije, mitropolit Antonije obavestio je mitropolita Srbije o mudrome i
umnome jeromonahu Nikolaju, koji se nalazi u Petrogradu u Duhovnoj akademiji.
DOKTORAT U BERNU
STAROKATOLIKI fakultet u Bernu, od svih fakulteta na zapadu, bio je
najpodesniji za pravoslavne studente. Na njemu je studiralo nekolio pravoslavnih
studenata. Nikola je stigao u Bern u poznu jesen 1904. godine. kolovanje u
vajcarskoj bilo je dosta lagodno i bezbrino. Imao je dobru dravnu stipendiju.
Iz sauvanih fotografija iz Berna, vidi se da se moderno odevao i odavao utisak
evropskog gospodina i intelektualca.
U Bernu je Nikoli bio matini fakultet, ali je on odlazio i sluao predavanja na
ostalim fakultetima irom vajcarske, Nemake, pa i Francuske. Ostajao je
itave semestre na drugim fakultetima, a ispite polagao u Bernu. Tako je
iskoristio priliku da slua najslavnije profesore, filozofe i naunike u Evropi. To mu
je pomoglo da stekne najire evropsko i svetsko obrazovanje i naui evropske

jezike.
Po zavrenim diplomskim ispitima na fakultetu u Bernu, doktorirao je na istom
fakultetu na temu: "Vera u vaskrsenje Hristovo, kao osnovna dogma apostolske
crkve". Teza je pisana i odbranjena na nemakom jeziku.
SUSRET SA KRALJEM PETROM
JEDAN razgovor kralja Petra Prvog sa protom Aleksom Iliem odredio je dalju
Nikolinu sudbinu.
- Spremamo se za veliku dravu Jugoslaviju. Hou da poaljem na kolovanje
ljude koji e da budu vladike u novoj dravi. Raspitaj se koja bi to deca bila molio je kralj protu Aleksu.
Prota mu je, bez dvoumljenja, odgovorio:
- Jednog bih ti odmah mogao rei - Nikola Velimirovi.
Kralj je rekao proti da ga odmah pozove. Kada je Nikola doao iz sela gde je
uiteljevao, kralj ga ljubazno primi i ree:
- Idi kud hoe da studira ta hoe, ali mora zavriti teologiju, jer hou da se
posle toga zakalueri.
- Dozvolite mi, vae velianstvo - odgovori Nikola - da za to zatraim blagoslov
od roditelja.
Otac Dragomir bio je kratak i jasan:
- Sine Niko - tako mu je tepao - kolovan si i pametniji od mene. Radi kako ti
misli.
Ali majka Katarina, kao svaka majka, usprotivila se da bude kaluer.
- Ali, majko - pokuao je da je odobrovolji Nikola - ja neu biti obian kaluer.
Biu vladika. Meni e ruku da ljube.
Majka e na to:
- Sine, vie volim da se oeni i decu raa, pa makar druge u ruku ljubio.
Ipak je nekako uspeo da odobrovolji majku, pa je i ona dala svoj pristanak i
blagoslov da se zamonai.
Poruka s vrha, kralj Petar Prvi.
Sveta majka Rusija
07.06.2003
U RUSIJI Nikolaj se upoznao s Pobjedonoscevima, velikim prokuratorom Ruskog
svetog sinoda, koji mu je izdejstvovao besplatnu voznu kartu za putovanja irom
Rusije. Za relativno kratko vreme, proputovao je svim ruskim oblastima, video
sva glavnija mesta i gradove i posetio poznate crkve, manastire i svete lavre.
Tako je neposredno upoznao veliku rusku duu - onu prostu, iskrenu, divnu
pravoslavnu svetu rusku duu, po kojoj velika slovenska zemlja nosi ime - Sveta
Rusija.
Upoznao je rusko monatvo, preko linih susreta sa isposnicima i podvinicima,
koji su opitno doivljavali pravoslavno hrianstvo. U Optinskoj pustinji sreo se
sa znamenitim ruskim duhovnicima, sledbenicima Dostojevskog i Solovjeva i
drugim ivim slovenofilima. Tada se zaela Nikolajeva misao o Sveoveku,
nasuprot Nieovom Natoveku.

Rusija je bila Nikolajeva druga velika kola. Ruska pravoslavna dua, svojom
toplinom, odudarala je od hladnog, pragmatinog, paragrafskog duha Zapada.
Korigovao je svoj stav prema Rusiji i, kako je docnije govorio, neposredno se
uverio u opravdanost poznate maksime Svetlost dolazi sa Istoka.
Shvatio je da su mnoga pitanja i problemi, kojima je na Zapadu naao reenje,
drugostepene prirode, pred onom glavnom Istinom, to je u sebi i svetlosti svojoj
nosi pravoslavni Istok.
Za vreme boravka u Rusiji, Nikolaj se teko razboli. Otra ruska zima pokosila je
njegov neni i boleljivi organizam. Dugo je bio u velikoj vatrutini i groznici, pa je
pomiljao i na najgore. Na sreu, bolest poe poputati, i on ozdravi. To je bila
njegova trea ozbiljnija bolest.
I ovoga puta, Bog ga je spasao.
NESTAO DOKTORAT
DA bi svoj boravak u Rusiji uinio to korisnijim, on poe da sprema doktorat iz
ruske istorije - etvrti po redu. Tezu je izradio, uglavnom, za veme boravka u
Petrogradu. Kako je po pozivu mitropolita Dimitrija morao hitno da se vrati u
Beograd, nije prijavio doktorski ispit.
Rukopis disertacije poneo je sa sobom. Kao suplent, tezu je stalno dograivao i
odlagao njenu odbranu. Kad je, na poziv predsednika srpske vlade Nikole
Paia, uoi rata i napada na Srbiju 1914. godine, morao da krene u Ni,
spakovao je rukopis u jednu kutiju, u koju je stavio i novac, koji je u to vreme
primio od izdavaa S. B. Cvijanovia, kao autorski honorar za knjigu Beseda
pod gorom.
Kutiju je predao svome prijatelju Dimitriju Rou, zamolivi ga, da je, ako bude
mogao, ponese sa sobom, ukoliko doe do povlaenja. Nije mu rekao ta se u
njoj nalazi. Dimitrije je ovu kutiju, pri povlaenju, doneo do Kraljeva. Ne mogavi
da je dalje nosi, predao je kutiju jednoj eni, svojoj poznanici i zamolio da je
uva, dok se on ne vrati.
Ta kutija nikada vie nije pronaena. Rukopis doktorske teze pojavio se posle
rata, kao knjiga pod tuim imenom. Vladika od toga nije hteo da pravi pitanje.
Nikada nije rekao koja je to knjiga, niti ko je njen lani autor.
Dr Nikolaj je ostao u Rusiji do 10. maja 1911. godine. Na telegrafski poziv
mitropolita Dimitrija i Arhijerejskog sabora, vratio se u Srbiju. To je bilo vreme
kada je trebalo da se popuni upranjena nika eparhija. Nikolaj se vratio iz
Rusije, ali nije izabran za episkopa nikog.
Zato Nikolaj nije izabran za episkopa, kako se oekivalo, ostalo je nepoznato.
Najverovatnije je da nije hteo da se prihvati episkopske slube u uslovima i
okolnostima koji su tada bili u srpskoj crkvi. Jo jedanput, 1913. godine, on je
odbio episkopski in.
Jo dok je bio u Rusiji, postavljen je kraljevim ukazom od 11. oktobra 1910.
godine za suplenta (nastavnika) beogradske Bogoslovije Sveti Sava. Pre ovog
postavljenja, Bogoslovski fakultet Univerziteta u Beogradu ponudio mu je o drugi
put mesto docenta i urednika uvenog evropskog i svetskog crkvenog asopisa
Internacionalna teoloka revija.
Ovaj asopis je izlazio na tri jezika. Urednik je bio episkop Mie, profesor

univerziteta u Bernu. Nikolaj je odbio tu laskavu ponudu i prihvatio se dunosti

nastavnika i vaspitaa buduih srpskih svetenika. Kao suplent predavao je
filosofiju, logiku, psihologiju, istoriju i strane jezike. Njegov dolazak u Bogosloviju
bio je pravo osveenje, kako u pogledu izvoenja nastave i predavanja, tako i
oko pristupa acima i nainu vaspitanja.
U tridesetoj godini ivota, ovenan slavom velikog besednika, vrsnog
intelektualca i poliglote, sa mnogobrojnim titulama i diplomama, pun energije i
elje za radom u crkvi, Nikolaj nije mogao sav stati i ostati u kolskoj uionici.
Kao okean se razlio Beogradom i celom Srbijom. Slui i besedi po beogradskim i
drugim crkvama, dri predavanja na Kolarevom univerzitetu i mnogim mestima.
Njegovo ime esto se sretalo u novinama i o njemu se govorilo sa iskrenim
divljenjem i potovanjem, kao i sa velikim nadama i oekivanjima.
Njegova pojava pada u vreme kada u Srbiji nisu bili, naroito, cenjeni svetenici.
Istini za volju, bilo je malo svetenika koji su znaili neto u intelektualnom,
duhovnom i kulturnom pogledu. Mantija nije obezbeivala neki drutveni status.
Ni episkopi nisu uivali veliki ugled. Crkva je bila uspavana. Pravoslavlje je bilo
dravna vera. Srpska crkva imala je verski monopol. Bila je dravna, povlaena
crkva. Budui neaktivna, konzervativna, zastarela, birokratizovana, odbijala je od
sebe intelektualce i omladinu. Verski i duhovni ivot bili su u opadanju. Sekte su
poele putati svoje pipke, ne samo po gradovima, ve i po selima irom Srbije.
Besede mladog jeromonaha Nikolaja, njegova harizmatska linost, osobena
pojava, stigli su kao plaha kia na presahla polja. Dolo je do velikog duhovnog
buenja naroda. Naroito srpske inteligencije. Pojavljuju se prve Nikolajeve
knjige. Znamenita studija o NJegou Religija NJegoeva, pojavila se najpre u
najznaajnijem knjievnom asopisu Delo, a potom kao zasebna knjiga 1911.
godine. Ocenjena je kao najumnija studija o NJegou. ak i veoma strogi
knjievni kritiar Jovan Skerli, naroito kritian prema svemu crkvenom, imao je
laskavih rei za pisca Religije NJegoeve: Mladi beogradski profesor
Bogoslovije, nije manje interesantan od cetinjskog vladike.
U izdanju S. B. Cvijanovi, pojavljuje se Beseda pod gorom 1912. godine, a
nova knjiga Iznad greha i smrti 1914. godine. Sve ove knjige doivljavale su
nekoliko izdanja u toku jedne godine.
PRVE RTVE RATA
NIKOLAJ je ostao crkvena, duhovna i kulturna linost prvoga reda u ondanjoj
Srbiji. Svojim radom zapoeo je i pokrenuo veliku duhovnu i versku obnovu u
narodu. Meutim, bauk rata kruio je Evropom. Svet se spremao za nove sukobe
i krvoprolia. Srbija je bila prva na udaru.
Godine 1912. poveo je srpski narod konanu i odsudnu bitku za osloboenje svih
srpskih krajeva i za ujedinjenje u jednu dravu. U tim istorijskim dogaajima
aktivno uestvuje i jeromonah Nikolaj. Svojim snanim religiozno- -crkvenim i
nacionalnim istupima u javnom ivotu, on izaziva divljenje i potovanje. Ne samo
Srbija i Beograd, nego i ostali jugoslovenski krajevi govorili su tada o njemu sa
uvaavanjem i pozivali ga raznim povodima, kako bi uli njegove besede.
Nikolaj je pozvan u Sarajevo 1912. godine, na proslavu godinjice Srpskog
kulturnog drutva Prosveta. Doao je u srce Herceg-Bosne ovenan slavom

najveeg ivog besednika pravoslavlja. Doekala ga je prepuna crkva i porta

naroda. Propoved je poeo reima: Dolazim iz Srbije, toga malog ostrva
slobode, da vama, naoj brai u ropstvu, donesem pozdrave Beograda.
Pozdravljen je ovacijama. Posebno je oduevio bosansko-hercegovaku
omladinu i lanove srpske nacionalne organizacije Mlada Bosna, koji e se
1914. godine uoi sarajevskog atentanta, na grobu Bogdana erajia i nad
Nikolajevim Besedama pod gorom, kao nad Jevaneljem Hristovim, zakleti na
vernost u borbi do konanog osloboenja.
U Sarajevu se tom prilikom upoznao sa najvienijim predstavnicima porobljenih
Srba: Duiem, antiem, oroviem, Grdiem, LJubibratiem i drugima. To je
bilo vreme aneksije Bosne i Hercegovine.
U jednoj svojoj besedi izgovorio je rei, koje su docnije ule u legendu: Svojom
velikom ljubavlju i velikim srcem, svojim herojstvom, hrabrou i rtvom, vi, Srbi
iz Bosne, anektirali ste Srbiju Bosni. Na povratku u Beograd, austrijske vlasti
zadrale su ga nekoliko dana na pretresu u Zemunu. Sledee godine zabranjen
mu je odlazak u Zagreb na proslavu godinjice Njegoa. Njegov govor je ipak
proitan u toku proslave.
Kada je srpska vojska na jugu stupila u ratne okraje sa Turcima i Arnautima,
Nikolaj budnim okom i duom prati razvoj dogaaja na bojitu i u pozadini. Tada
dri svoje znamenite besede koje su objavljene u knjizi Iznad greha i smrti. U
srpskom besednitvu nita ne gori takvim sjajem kao te ekstatine besede
jeromonaha Nikolaja. Mogu se porediti samo sa Periklovim govorima u drevnoj
Heladi, govorenim u slavu za otadbinu.
Posle poetnih borbi srpske vojske, pred legendarnu Kumanovsku bitku u besedi
O prvim rtvama, Nikolaj opominje:
Pale su prve rtve rata, pokapana je zemlja krvlju, zakukale su majke i zajecala
siroad... Mi ne vodimo jedan osvetniki, no jedan oslobodilaki rat. Mi neemo
Turcima da se svetimo, mi hoemo samo da uinimo kraj njihovoj vladavini nad
jednom rasom, koja je zrela da sama sobom vlada... Mi verujemo da Bog kroz
nas vri svoje delo. Bog, koji je pre pet stolea poslao iz Azije jedno herojsko
pleme da kazni zavaene i pocepane balkanske hriane, pale moralom i
intelektom, podie danas te iste hriane, preporoene i ujedinjene, da vrate
tuince, koji su zavrili svoju misiju na Balkanu, na njihovo azijatsko ognjite.
Dobro su zavrili Turci bogodanu im misiju: niko bolje ne bi je izvrio od njih...
Zato je Bog i izabrao taj narod, sa starozavetnim moralom, da kazni hrianski
Balkan, u svemu slab izuzev prestupa. Nije Bog izabrao Turke da nas Turci
prosvete, no da nas kazne. Nisu Turci doli na Balkna ko vaspitai nai, no kao
sudije. Vladavina turska nije trebalo da znai za balkanske narode kolovanje no
ognjeno istilite.
Pet stolea goreo je balkanski hrianin u tom ognjenom istilitu. Pet stolea
iskupljenja sledovalo je moralnom padu. Dolo je vreme vaskrsenju...
SRPSKI ZLATOUST
U SVOJIM rodoljubivim besedama, izgovorenim u vreme balkanskih ratova,
Nikolaj se pojavljuje prvenstveno kao sapatnik i sastradalnik, koji molitveno krepi
postradale i posrnule. NJegovo besednitvo nije dovijanje u reima, ve, pre

svega, sauestvovanje u sudbinama. tavie, modelovanje sudbine. U tom

pogledu njegove besede, savrene po sklopu i zanosne intonacijom, diu se kao
oslonac pokolebanom plemenu.
Ovaj novi srpski Zlatousti, nije u svojim besedama samo popovao, nego je
umovao. Nije krstio samo rukom, nego i glavom. Nije besedio samo sa crkvenog
amvona, nego je svedoio ivotom. Nije po starinski agitovao i pridobijao za veru
nego je ukazivao da vera znai ivot dostojan oveka i Boga.
ZDRAVA I BOLESNA CRKVA
JEDNA grupa uglednih graana apca pozove jeromonaha dr Nikolaja
Velimirovia, ve proslavljenog crkvenog pisca i besednika, da na, Usekovanje,
11. septembra 1911. godine, propoveda u njihovoj crkvi. On prihvati poziv.
Na praznik crkva je bila prepuna. Bili su prisutni prvi ljudi varoi - profesori, lekari,
advokati, sudije, oficiri, naelnici okruga, optine, policije, itd. Prilikom poziva
proputene su, meutim, neke administrativne formalnosti i tadanji episkop
abaki Sergije, koji je leao u svome dvoru bolestan, zabrani Nikolaju da
propoveda u crkvi.
Stvorila se muna situacija. Besednik najavljen, i stigao, narod se skupi i oekuje
besedu. Vladika zabranio. ta raditi?
Kada je za vreme svete liturgije dolo vreme za propoved, nastao je neprijatni
muk. Posle due pauze, jeromonah Nikolaj izao je na crkveni amvon. Lica
naroda su se ozarila. Pogledom svojih krupnih, crnih, prodornih oiju, obuhvatio
je okupljeni narod i dubokim glasom poeo:
- Brao i sestre, pozvali ste me da govorim danas, na ovaj veliki praznik u naoj
crkvi. Ja sam se odazvao pozivu. Bolesni deo crkve, zabranio mi je da vam
danas govorim. Obraam se vama, zdravom organizmu nae svete crkve, za
dozvolu da govorim besedu o borbi pravde sa nepravdom, dobra sa zlom,
zdravlja sa boleu. Dozvoljavate li?
Hramom se, iz nekoliko stotina grla i srca, prolomilo glasno - AMIN!
Nikolaj je odrao jednu od najlepih svojih beseda o Jovanu i Irodijadi.
Misionar u belom svetu
08.06.2003
IM je rat poeo, Nikolaj se odrekao plate suplenta Bogoslovije "Sv. Sava" i
ustupio je dravi dok rat traje. Iako nije mobilisan, dobrovoljno se javio da ide na
bojite. Uestvovao je u borbama za odbranu Beograda, kao vojnik u rovu, na
Adi ciganliji. Potom je rasporeen u glavni tab srpske vojske, odakle je, kako je
s pravom reeno, na jedinstven nain vojevao za otadbinu. Kao izaslanik
Drutva za pomo postradalim u ratu, iao je u Dra i Skadar radi deljenja
pomoi. No, pravi doprinos, dostojan njegovog ugleda i imena, Nikolaj e dati
svojoj otadbini tokom Prvog svetskog rata, svojim misijama u Evorpi i Americi.
Pored velikog angaovanja u narodnom, aktivno uestvuje i u crkvenom ivotu.
Imao je, ne malo, kritikih primedbi na rad i ponaanje izvesnih crkvenih ljudi.
Njegova kritika bila je pozitivna (tih godina raziao se sa protom Aleksom zbog
njegovih destruktivnih kritika, koje su bile besplodne).

Razume se, i on je bio i te kako kritikovan od strane konzervativnih i klerikalnih

krugova u crkvi. Proroki duh ovog apostola i pastira nadilazio je svoje protivnike
i zavidljivce, kojih je bilo mnogo za vreme njegovog ivota i kojih ima do danas.
Njegova velika hrianska dua uvek je rado i lako pratala.
Poetkom 1915. godine, u vreme kada ratna srea okree lea Srbiji, predsednik
srpske vlade Nikola Pai poziva Nikolaja u Ni (vlada je ve bila u izbeglitvu u
ovom gradu), da ga otprati u Ameriku i Englesku da besedi o Srbiji i srpskim
borbama za osloboenje. Neko se morao suprotstaviti snanoj austrougarskoj
propagandi u Evropi i svetu, koja je satanizovala Srbe, kao divljake, varvare,
zlikovce, ubice svojih i tuih kraljeva (ubistvo Aleksandra Obrenovia i Drage
Main, atentat u Sarajevu na princa Ferdinanda). Srpska vlada odabrala je
Nikolaja koji je imao veliki ugled na Zapadu.
Prihvatio je odmah poziv srpske vlade i otiao u Ni. U improvizovanom kabinetu
primio ga je sumorni Pai.
- Pa ta da im kaem? - traio je Nikolaj instrukcije.
- Kae ti se samo - odgovori Pai kratko i lakonski.
SLUAOCI U ZANOSU
NJIH dvojica su se, inae, meusobno mnogo cenili i potovali.
Posle rastanka sa Paiem, Nikolaj pakuje kofere i kree na put u daleku
Ameriku. Usput svraa u Pariz, gde se kao "dvorski svetenik kralja Petra Prvog"
pojavljuje na sednici Jugoslovenskog odbora.
Preko Engleske, u Ameriku stie u drugoj polovini juna 1915. godine. Misija je
bila sastavljena od dvadesetak ljudi, meu kojima su bili dr Duan Grgin, Raka
Majstorovi, upravnik hemijske laboratorije, potpukovnik Jevrem Popovi i drugi.
Njihov izriiti zadatak bio je da ujedine Srbe, Hrvate i Slovence u solidarnosti,
poto su prethodno delili zajedniku sudbinu u Austrougarskoj imperiji, odakle je
ogromna veina pobegla u Ameriku.
Odmah po dolasku, jeromonah Nikolaj objavljuje lanak u "Srpskom dnevniku"
pod naslovom "200.000 Srba mrtvih za slobodu". U tom lanku istie:
"Mora da je bila neophodna ta samoodbrana kad je tako skupa. Mora da je bila
velika srpska pravda, ljudska i Boja, kad je toliko skupa. Srbija je snanija i
sveija nego ikada".
Putovao je Amerikom bez predaha. Poseivao je sve vee gradove, drao
predavanja, propovedi i skupove. Upoznao je Amerikance sa stradanjima
srpskog naroda u oslobodilakom ratu. Zajedno sa Mihailom Pupinom,
profesorom na univerzitetu Kolumbija i poasnim srpskim generalnim konzulom u
Sjedinjenim Amerikim Dravama, predsedavao je na istorijskom skupu u
Amsterdamskoj operi u NJujorku. Cilj ovog skupa bio je da se probudi
saoseanje za velike patnje srpskog naroda u borbama za osloboenje. Tu je
doneta rezolucija i prosleena predsedniku Vilsonu, kojom se potvruje podrka
saveznicima.
Misija dr Nikolaja doivela je veliki uspeh. Prijavilo se 20.000 dobrovoljaca
slovenskog porekla, koji su otili na Solunski front i tamo se herojski borili. Meu
njima bilo je Srba, Hrvata, Slovenaca, eha, Poljaka, Rusa... Ti dobrovoljci bili su
docnije poznati pod imenom "Nikolajeva trea armija". Osim toga, stotine hiljada

dolara i druge razne pomoi, poslato je brai na front i u otadbinu.

MISIJA U ENGLESKOJ
POLOVINOM jula 1915. godine, odran je veliki zbor u Pitsburgu. U velikom
pozoritu, pred nekoliko hiljada Srba i Hrvata, Nikolaj je govorio besedu "Roblje
raskida okove". Tim govorom pokidao je lance austrijske propagande, koja je
delila i zavaala Hrvate i Srbe. Sa zbora su upueni telegrami o spremnosti za
zajedniku borbu za osloboenje i ujedinjenje. Tom prilikom, predsednik hrvatske
zajednice Josip Marohni, na sveanoj veeri, u svom govoru, rekao je: "Kad bi
Vatikan imao ovakvog fratra, dao bi za njega celo zemljite na kome je sazidan
Vatikan".
Zaslugom pomenutog Marohnia, organizovana je pres-konferencija na kojoj se
Nikolaj obratio predstavnicima sedam pitsburkih dnevnika. Sutradan, jedan
ugledni novinar zapitao se u svom lanku: "Kakav je ovo ovek? On sa nekoliko
reenica unitava itave tomove austrijskih napisa o Srbiji".
Sva pitsburka tampa krupnim naslovima pisala je o pravednoj borbi Srbije za
pravdu i demokratiju. Tako je bilo i irom Amerike, u Klivlendu, Detroitu, ikagu,
Geri, Denveru, Sent Luisu, Los Anelesu, San Francisku...
U Stubenvilu, pod snanim utiskom Nikolajevog govora, sluaoci su doli u neki
zanos - skidali su sa sebe nakit i zalagali, jer neoekivnao nisu kod sebe imali
novac. Za jedan as sakupljeno je nekoliko hiljada dolara pomoi za Srbiju. Tako
je bilo svuda od Atlantika do Pacifika.
Po nalogu mitropolita Dimitrija, Nikolaj je tokom boravka u Americi poeo rad i na
organizaciji ivota Srpske pravoslavne crkve meu naim iseljenicima. Udario je
temelje snanoj crkvenoj organizaciji koja traje do danas. Snanom harizmom
uspeo je da okupi pravoslavne i katolike svetenike, koji su 1915. godine
prihvatili zajedniki jugoslovenski program.
Krajem 1915. godine, Nikolaj iz Amerike stie u Englesku. Engleska i Englezi bili
su glavni cilj njegove misije. Ve prekaljeni svetski putnik, Evropejac i
kosmopolita, znao je da se u zemlji gordog Albiona kroji sudbina sveta i vuku
glavni konci svetske politike. Njegov rad u Engleskoj okrenuo je javno mnjenje
Engleske i Evrope u srpsku korist. Taj rad nije bila propaganda u obinom smislu
te rei. Bio je to rad jednog apostola koji snagom vere utie na velike mase.
Njegov uticaj na najvieg crkvenog velikodostojnika Engleske, nadbiskupa od
Kenterberija, bio je veliki. Njihova teza je bila da meu pravoslavnom i
anglikanskom crkvom nema velikih i nepremostivih razlika, i da one treba da se
ujedine. To je bila elja i velikih masa engleskog naroda. O toj ljubavi Engleza
prema pravoslavlju svedoe dugi redovi engleskih vernika i naroda ispred
Margaret crkve, gde je Nikolaj sluio i propovedao. Kao Jan Hus stajao je na
propovedaonici i govorio, dok ga je narod sluao u ekstatinom zanosu.
Nikolaj je gradio dobre odnose i sa rimokatolikom crkvom u Engleskoj. Kardinal
Burn je vrlo cenio dr Nikolaja i bio sa njim u stalnoj vezi. Zahvaljujui tim vezama,
on je uao u najvie mondenske i aristokratske krugove Londona. Zahvaljujui
dobroti i plemenitosti jedne skromne Amerikanke iz Kalifornije, mis Pek, koja je
Srbima i Nikolaju dosta pomogla u Engleskoj, stvoren je u Londonu jedan centar
srpske kulturne propagande.

NJena ideja bila je da se u jednoj od najlepih ulica Londona stvori Srpski

informacioni biro. Taj biro imao je dve prostorije i na suprotnoj strani duan. Taj
duan bio je pravi tab dr Nikolaja. Tu su dolazili mnogobrojni posetioci koji su
eleli dobiti informacije o egzotinoj orijentalnoj zemlji koja se zove Srbija.
Naivnost i neobavetenost Engleza bila je neverovatna. Neke engleske dame su
mislile da u Crnoj Gori ive crnci, i da se zato zove Crna Gora. Druga neka
Engleskinja pitala je da li u Srbiji ima ptica. Biro je uvek pruao najpotpunije
podatke o Srbiji, o njenoj istoriji, kulturi, obiajima, veri, vrlinama, ali i manama
naroda, vekovnoj borbi sa Turcima, njenim zadubinama - crkvama i
manastirima.
GOVOR O NJUJORKU
NIKOLAJ je doao u Ameriku, da svojim zlatoustim govorima digne
jugoslovenske iseljenike na pobunu i borbu protiv Austrije. O njegovim govorima
u Americi jedan savremenik pie:
"Jezik izvanredan, ist kao kristal, bogat izrazima. Argumenti teki kao maljevi, i
po izvesnom taktu, kao vet kova, bije Nikolaj kao po gvozdenom nakovnju...
Vratio se jednom iz Kalifornije trijumfalno, briui sve pred sobom, kao tajfun".
Uestvovao je kao glavni govornik na zboru 29. jula u NJujorku. Pre njega
govorio je Pupin. U ime Hrvata Juraj Bokovi. Onda je Nikolaj odrao govor i
pored ostalog rekao:
- O, jednokrvna brao slovenska! Kad vas upitaju Amerikanci jeste li vi Srbi,
Hrvati i Slovenci jedan narod, nemojte rei da jeste. Kaite im da, kad
razgovaramo, moramo uzeti tumae. Obiaji su nam sasvim razliiti. Srbi su
ljudoderi, a Hrvati civilizovani. Srbi veruju u Budu, a Hrvati u Muhameda.
Nemojte im rei da smo jedno. Jer, ako im kaete, da govorimo istim jezikom
zapitae vas: "Pa zato niste zajedno? Ismejae vas, narugae vam se.
PREDSTAVA O SRBIJI
ZA englesku javnost, Srbija je predstavljala jednu egzotinu zemlju, negde u
Evropi. Bilo je dobroudnih Engleza u provinciji, koji su predstavu o Srbiji imali
kao o nekoj afrikoj koloniji. Objasniti Englezu da je Srbija stara evropska zemlja,
da vodi borbu za svoju slobodu i ujedinjenje, da je saveznik Velike Britanije i da
se bori rame uz rame sa saveznicima, bila je stvar herojskog podviga.
Albanska golgota srpske vojske bila je apsolutno nepoznata engleskoj javnosti.
Ni sami engleski politiari i vojskovoe, nisu imali jasnu predstavu o posledicama
srpskog povlaenja kroz Albaniju.
Sin svoga naroda
09.06.2003
POJAVA misterioznog pravoslavnog kaluera, po svemu ekscentrinog za
engleska shvatanja, njegova crna brada i kosa poput lavlje grive, proroki pogled
krupnih crnih oiju, glas koji je podseao na potmulu grmljavinu daleke artiljerije,
ist i briljantan jezik najvieg sloja engleske aristokratije, a iznad svega zlatousta
reitost, brzo su osvojili srca i due Engleza. Njegova plemenitost i iskrenost,

njegov duh i neposrednost, univerzalno obrazovanje i otmeni smisao za lepotu i

pesmu, otvorili su mu sva vrata.
Nikolaj je, kao pravi umadinac, bio isti predstavnik svoje rase. irokogrud i
impulsivan, nije voleo cepidlaenja profesionalnih politiara. Mrzeo je licemerje i
la. Bio je, dodue, udljiv. Pritisnut mnogobrojnim poslovima i obavezama,
ponekad, nedovoljno organizovan, i nesreen. Pravi sin svoje zemlje i svoga
naroda.
U njegovom karakteru bile su oliene sjajne i tmurne crte srpskog oveka. U
njegovoj dui bilo je odjeka one srpske, vekovne, titanske borbe za opstanak,
koju je krasio zanosni optimizam, koji ne poznaje prepreke. Zato je njegov
doprinos u radu srpske misije u Engleskoj neizmeran. On je bio motor i dua te
misije.
Po est-sedam puta na dan je propovedao u razliitim krajevima Londona. Sa
podjednakim arom i zanosom govorio sa aristokratijom i sa plebsom. U
govorima o svome narodu, glavna vodilja mu je bila naa narodna pravda,
gledana vazda sa religioznog, odnosno, hrianskog pravoslavnog aspekta.
Meutim, nije bio fanatik i ekstremista.
Priznavao je mnoge pogreke i mane svoga naroda, koje su nemaka i austrijska
propaganda uveliavale, ali u isto vreme isticao vanredne lepe i lemenite
njegove osobine, koje su neprijatelji tendenciozno i veto prikrivali.
Najuzvienija ideja, koja ga je zagrevala i oduevljavala, koju je zastupao i preko
nje se najbre i najvie pribliio vodeim krugovima engleskog drutva i crkve,
bila je ideja o ujedinjenju svih hrianskih crkava. Ona mu je dala autoritet i silan
ugled, te je mogao mnogo raditi i uraditi za svoj narod.
BESEDA U KATEDRALI
JEDAN od najznaajnijih dogaaja u radu nae misije i dr Nikolaja u Engleskoj,
bio je proslava Vidovdana 1916. godine. Dua ove proslave bio je Nikolaj. To je
bio prelomni trenutak kada je celo englesko javno mnjenje stalo na stranu Srbije.
"Dan Kosova", kako su ga Englezi nazivali, imao je za cilj da ime Srbije raznese
po celoj Engleskoj i da pokrene narod na dareljivost u korist napaenih i
izmuenih naih vojnika i naroda.
Predsednik Odbora za proslavu bio je lord arhiepiskop kenterberijski Randal, lini
prijatelj Nikolajev. Po svim veim gradovima prodavan je "Vidovdanski cvetak", a
u svim engleskim crkvama prikupljan je prilog za Srbiju. Prikupljena je ogromna
suma novca.
U Londonu proslava je bila najsveanija. U najveoj londonskoj crkvi, znamenitoj
katedrali Svetog Pavla, odrana je sveana liturgija. Nikolaj je odrao besedu na
temu "Dua Srbije". Bilo je to prvi put da jedan stranac druge konfesije govori u
ovom hramu. Beseda je impresionirala sve prisutne. Priloge su davali i bogati i
siromani. Mesecima posle vidovdanske proslave stizali su obilati prilozi, a celom
akcijom rukovodila je plemenita grofica Karington Vajld.
Kada je poglavar Anglikanske crkve lord Randal, arhiepiskop kenterberijski,
pozvao Nikolaja da, na Vidovdan, govori u katedrali svetog Pavla, pruena mu je
prilika da ceo dan uoi Vidovdana razgleda katedralu i da se upozna sa njenom
istorijom i znamenitostima. Ovaj hram spada u red svetskih arhitektonskih uda.

Ceo dan, zahvaljujui ljubaznim domainima, Nikolaj je razgledao raskonu crkvu

i divio se njenoj lepoti.
Sutradan, na Vidovdan, ogromna crkva bila je puna do poslednjeg mesta. Bio je
prisutan kraljevski dom sa kraljem orem Petim, na elu, i sva ugledna
engleska aristokratija. U hram se moglo ui samo sa specijalnim pozivnicama i
propusnicama. Sa nestrpljenjem se ekao Nikolajev govor.
Nikolaj je izaao na predikaonicu (mesto za propoved) u najprostijoj monakoj
rizi. Ceo jedan minut fiksirao je svojim crnim oima okupljeni narod u hramu.
Kada su se sve oi, srca i misli slile u jedno, poeo je svoju znamenitu besedu
"Dua Srbije".
"Gospodo i prijatelji! Ceo dan jue proveo sam razgledajui ovaj velianstveni
hram, ponos Engleske i hrianstva. Graen je od najskupocenijih materijala
donoenih iz raznih krajeva imperije u kojoj sunce ne zalazi. Granit i mermer od
koga je graena ispirali su talasi stotine mora i okeana. Zlato i drago kamenje
kojim je ukraena doneti su iz najskupocenijih rudnika Evrope i drevne Azije. Sa
pravom se ovaj hram ubraja u arhitektonska uda sveta.
No, gospodo i prijatelji! Ja dolazim iz jedne male zemlje sa Balkana, u kojoj ima
jedan hram, i vei, i lepi, i vredniji, i svetiji od ovoga!"
Nastao je tajac. Gordi Englezi, gledali su zbunjeno u njega. Nastao je amor u
vidu podsmeha. ta ima lepe od ovog hrama? ta ovaj ovek pria? Koja je to
zemlja? - lebdela su pitanja u vazduhu.
Pauza je trajala nekoliko minuta. Nikolaj je iroko mahnuo rukom. Nastao je
ponovo tajac. Onda je iz depa svoje monake mantije izvadio fotografiju i
okrenuo je narodu. To je bila fotografija ele-kule na egru.
"Evropo!", nastavio je glasom stranijim od grmljavine, "ovo je hram sazidan od
lobanja i kostiju moga naroda, koji pet vekova stoji kao stamena brana
azijatskom moru na junoj kapiji Evrope. Kada bi sve lobanje i kosti bile uzidane,
mogao bi se podii hram trista metara visok, toliko irok i dugaak. I svaki Srbin
danas mogao bi dii ruku i pokazati: Ovo je glava moga dede, moga oca, moga
brata, moga komije, moga prijatelja. Pet vekova Srbija lobanjama i kostima
svojim brani Evropu da bi ona ivela sreno.
Mi smo tupili naim kostima turske sablje i naim leevima sputavali i obarali
horde, koje su srljale kao planinski vihor na Evropu, i to ne za jednu deceniju, niti
za jedno stolee, nego za sva ona stolea koja lee izmeu Rafaela i ilera, za
sva ona bela i crvena stolea, kada je Evropa vrila reformaciju vere, reformaciju
nauke, reformaciju politike, reformaciju rada, reformaciju celokupnog ivota.
Reju, kada je Evropa vrila smelo koregiranje i bogova i ljudi iz prolosti, i kada
je prolazila kroz jedno istilite, telesno i duhovno, mi, strpljivi robovi, klali smo se
sa neprijateljima njenim na kapijama branei ulaz u istilite. I drugom reju, dok
je Evropa postajala Evropom, mi smo bili ograda njena, iva i neprobojna ograda
njena, divlje trnje oko pitome rue.
Na dananji dan srpski knez Lazar je 1389. godine, sa svojom hrabrom vojskom
stao na Kosovu polju na branik hrianske Evrope, i dao ivot za odbranu
evropske kulture. U to vreme Srba je bilo koliko i vas Engleza. Danas ih je deset
puta manje. Gde su? Izginuli branei Evropu. Danas Srbija od Evrope oekuje da
joj pomogne!"

PRIZNANJE LOJDA DORDA

HRAMOM su se prolamali uzdasi i glasni jecaji. Kada je zavrio govor, svi su
ustali i iz sveg grla pevali srpsku himnu "Boe pravde". Onda je kralj ore stao
pred narod i uzvinuo:
"Engleska nee vratiti ma u korice, dok Srbija ne bude slobodna!"
Tom prilikom skupljeno je dosta pomoi za Srbiju. Prisutni su davali novac. Oni
koji nisu imali dovoljno novca kod sebe, skidali su skupoceni nakit i davali za
Srbiju.
U znak priznanja za celokupni svoj rad, dr Nikolaj od arhiepiskopa
kenterberijskog i vee grupe najuglednijih Engleza, dobio je visoko odlikovanje,
Naprsni krst sa Poveljom i albumom. Povelja glasi:
"Poklon Naprsnog krsta preasnom ocu Nikolaju Velimiroviu, od najuvanijeg
lorda arhiepiskopa od Kenterberija i od nekoliko njegovih prijatelja u engleskoj
crkvi; na praznik Sv. Grigorija 1919. godine u Lambet palati, posle njegovog
boravka u Engleskoj za vreme velikog rata.
Preasnom Nikolaju Velimiroviu
Dragi moj brate, prijatelji koje ste stekli za vreme vaeg boravka u Engleskoj, ne
mogu da vas puste bez vidljivog znaka svog potovanja i ljubavi. Vi ste bili s
nama tri godine u najtraginije vreme koje je poznato u ljudskoj istoriji.
Pozdravljamo vas srdano, kao i vau mueniku otadbinu. Mi smo sreni to
smo vas upoznali. Pozdravljamo vas kao izaslanika srpske crkve naoj crkvi. Mi
smo sa velikom radou sluali vau propoved - jednog istog jevanelja, koje je
upueno celom oveanstvu od jedinog Iskupitelja, Gospoda naeg Isusa Hrista.
Naprsni krst koji Vam dajemo, jeste znak opte ljubavi koja nas vee u jedno i
koja e, kao to se mi nadamo i verujemo, u toku nastupajuih godina,
ujedinjavati crkve i narode celoga sveta.
Molimo Vas da Krst primite kao skroman znak uspomene na prole dane, koje
ste proveli meu nama, u nadi da ga nosite na dobro Srbije, hrianstva i celog
sveta, i kao znak da spasenje i jedinstvo moe da prui jedini Isus Hristos.
Ja sam Va pokorni brat i sluga u Gospodu Isusu Hristu - Randal..."
Ugledni engleski dravnik Lojd Dord, ministar rata i docnije predsednik vlade,
koji se zalagao za odlunije vojno angaovanje Engleske na kontinentu,
ukljuujui i otvaranje solunskog fronta, ocenjujui rad dr Nikolaja tokom njegove
misije u Engleskoj i Americi, u svojim memoarskim seanjima pie: "Svojim
predanim i portvovanim radom, na pridobijanju dobrovoljaca za solunski front,
objanjavanjem pravedne borbe Srbije za slobodu i ujedinjenje, dr Nikolaj je
doprineo koliko jedna armija na frontu".
EVROPSKA POMO
KRAJEM 1915. godine, kada je Nikolaj iz Amerike stigao u Englesku, situacija je
izgledala beznadena. Austrijska i nemaka propaganda, do te mere uspele su
da satanizuju Srbe i Srbiju, da se nije znalo kako i odakle poeti sa
popravljanjem tog stanja. Na frontu u Srbiji, situacija je bila jo tea. Srbija je
kretala na albansku golgotu.
estitajui Boi svom prijatelju jeromonahu Nikolaju u Pitsburgu, Nikolaj iz

Londona pie:
"Javljam Vam se iz evropske Ponoi. Nigde ni zraka svetlosti. Sva je svetlost
pobegla sa zemlje na nebo, i jedino nam jo odozgo sija.
Na narod je na krst raspet potpuno.
Jedino je jo slobodna ova krvava gruda zemlje koja se nikad nije bila savila pod
jaram osvajaki - Crna Gora. No, dok Vi dobijete ovo pismo - ko zna kako e
izgledati promenljiva karta Balkana.
Pa, ipak mi, nejaki u svemu sada ovako, jaki smo u nadi i veri u skoro svanue
Dana. Ovo je zlo namenjeno samo ovom pokolenju, no ovo e biti dobro za sva
budua. Kad smo u tome jaki, budite i Vi, i hrabrite narod svoj oko sebe."
MRAK PET VEKOVA
JEDNOM prilikom Srpski informacioni biro, uz pomo britanske vlade,
organizovao je dobrotvorno vee u jednoj ogromnoj pozorinoj dvorani u
Londonu. Posle nekoliko govornika, na binu je izaao Nikolaj.
- Ugasite svetlo! - uzviknuo je zapovedniki.
Dvorana je utonula u mrak. Mrtva tiina trajala je nekoliko sekundi, a onda poe
agor, koji se, kako minuti odmicahu, poe pretvarati u proteste i nezadovoljstvo.
On je stajao na bini nepomian kao spomenik.
- Upalite sijalice! - zau se njegov prodorni bas-bariton, kao rika lava kroz no.
Sijalice planue, publika se smiri i on nastavi:
- Evropo! Ne moe u mraku da izdri pet minuta. Moj narod ivi u mraku
ropstva i turskog zuluma pet vekova! Dolo je vreme da roblje raskiva okove.
Dolo je vreme da Evropa vrati deo duga Srbiji.
I ovoga puta prikupljeno je dosta pomoi naoj vojsci na frontu i narodu u Srbiji
Na kraju pristanak
10.06.2003
TOKOM boravka u Engleskoj, dr Nikolaj je putovao Evropom u Ameriku. U
novembru 1915. godine, ponovo je boravio u Parizu desetak dana, radei za
srpsku stvar. Tu se sastao sa suprugom Nikole Paia a i sa kraljicom Natalijom
Obrenovi, koje su u Francuskoj obavljale svojevrsnu misiju za Srbiju. Tom
prilikm molio je kraljicu da otputuje u Rusiju i da tamo nastoji to vie
zainteresovati Ruse za sudbinu Srbije.
Dr Nikolaj iz Engleske dri stalne veze sa Amerikom. Prati i stimulie akcije
srpskih organizacija sa druge strane Atlantika. Krajem 1915. godine, podstie
Mihaila Pupina da izda proglas svim Srbima u toj zemlji da, preko Narodne
odbrane, poalju naoj vojsci na solunski front "Boini darak" u paketima u
vrednosti dva dolara: koulja, dva para arapa, duvan, sapun, etkica za zube
itd. Otpremljeno je 15.000 paketa. Za neto vie od dve i po godine blagodarei
zauzimanju dr Nikolaja iz Amerike u Srbiju je po pisanju "Srpskog dnevnika"
poslato vie od 1.000.000 dolara, i upueno na solunski front preko 18.000
dobrovoljaca - Srba, Hrvata i Slovenaca. Najvei uspeh bio je to je za ideju
ujedinjenja pridobio hrvatske i slovenake svetenike rimokatolike crkve,
dokazujui da u buduoj dravi mogu iveti zajedno katolici i nekatolici.

Krajem 1917. godine, Nikolaj ponovo putuje u Ameriku. Srpsku misiju na

Vaingtonskoj eleznikoj stanici doekao je ministar spoljnih poslova Amerike,
gospodin Lesing i mnotvo naroda. Uoi Boia 24. decembra, misija je primljena
u amerikom Senatu. Predsednik Senata, u svom pozdravnom govoru, izrazio je
nadu da e sadanji rad biti krunisan osloboenjem i ujedinjenjem srpskog
naroda.
Na Boi, misija je u drutvu ministra spoljnih poslova, poloila venac na grob
Dorda Vaingtona. Tom prilikom Lesing je uporedio tvorca i osnivaa amerikih
sloboda sa delom voda Karaora.
POVRATAK U ENGLESKU
IZ Amerike Nikolaj se ponovo vraa u Englesku, gde nastavlja svoju misiju. Za
Engleze on je bio mo pred ijom su se veliinom klanjali. Bio je ovaploenje
jedne titanske snage i sile, za koju su oni verovali da se nalazi u pravoslavnoj
crkvi. NJihova anglikanska crkva, imala je malo ivotnog soka. Iznutra razdeljena
na mogobrojne sekte i jeresi, spolja bez oslonca na neku jau crkvu, oseala je
ivu potrebu da se ujedini, naroito, sa pravoslavnom crkvom. I u to doba javio
se Nikolaj. Englezi su bili hipnotisani njime.
Pobede saveznikih armija na svim frontovima, doprinele su zavretku velikog
rata. Naa misija u Engleskoj privodila je kraju svoje aktivnosti, posle
etvorogodinjeg napornog i uspenog rada.
Iz Engleske Nikolaj se vratio u Srbiju. Stigao je u Beograd poetkom marta 1919.
godine. Jo od povratka sa studija, prieljkivalo se da bude izabran za vladiku. To
je bila jednoduna elja verujueg naroda u Srbiji, naroito Beograana. Beograd
je pamtio njegove zlatouste besede. NJegov prvi govor, na Svetog Stefana 1910.
godine, u Sabornoj crkvi, prerastao je u legendu. Nisu zaboravljeni govori u
Balkanskim ratovima i njegovo uee u njima.
Naroito je pamen i prepriavan govor koji je drao pred poetak rata 1914.
godine, kod stare bogoslovije, na mestu gde je danas francuska ambasada. Na
okupu je bilo mnotvo graana. Bili su prisutni predstavnici stranih drava, meu
kojima ruski i austrijski poslanik u Srbiji. Austrijski poslanik je demonstrativno
napustio skup, zbog otrih rei o politici Austrije na Balkanu, i prema Srbiji. Narod
je cenio i Nikolajevo uee u prvim borbenim redovima u bitkama za odbranu
Beograda. Cenjen je njegov rad u Engleskoj i Americi na pridobijanju saveznika
na stranu Srbije.
Oekivalo se da e Nikolaj biti izabran za vladiku jo dok je bio u Rusiji, kada je
biran episkop za Niku eparhiju. Do izbora nije dolo iz neobjanjivih razloga.
Zbog loih i nesreenih prilika u crkvi, naroito meu viom jerarhijom, odbio je
1913. godine, da bude biran za vladiku. Tada se naroito alio na neslogu
srpskih arhijereja i njihovu pripadnost pojedinim strankama koje su ih podravale.
U vreme Nikolajevog povratka iz Engleske, bilo je aktuelno pitanje izbora ikog
episkopa. Mitropolit Dimitrije pozvao je Nikolaja na razgovor i pokuavao da ga
privoli da se prihvati izbora. To je uinio i vladika timoki Melentije. Nikolaj nije
dao pristanak.
Posle toga pozvao je Nikolaja i predsednik vlade Stojan Proti i pokuao da ga

ubedi da prihvati mitropolitov predlog, ali on nije udovoljio ni njegovoj elji. Posle
toga, veliki broj vienijih ljudi iz crkvenih i politikih krugova, uglavnom njegovih
prijatelja, ubeivali su se i molili Nikolaja da se prihvati izbora za episkopa.
Nikolaj je sluao molbe i ubeivanja strpljivo i paljivo, po obiaju pognute glave,
pa bi ponekad rekao: "Da, da, tako je, brao i gospodo, po vaem miljenju samo
Nikolaj treba da bude vladika i sve e biti u redu. utke prelazite preko drugih,
mnogo vanijih i pretenijih potreba i stvari u crkvi, o kojima treba misliti i raditi na
njihovom popravljanju".
Ipak, raunajui da e kao vladika vie moi da uini za svoju crkvu, on je pristao
na izbor. Arhijerejski sabor izabrao ga je za vladiku 25. marta 1919. godine.
USTOLIENJE U AKU
VEST o izboru prenele su sve novine. Radost svih prijatelja crkve i vernika bila je
velika. Mnogi su u tome gledali prelomni trenutak u ivotu i istoriji srpske crkve.
Izborom su naroito bili obradovani intelektualni krugovi naklonjeni crkvi.
Sveana hirotonija (proizvoenja u in episkpa) zakazana je za 18. maj.
Tog dana, na itav sat pre poetka slube, poele su stizati u beogradsku
Sabornu crkvu i portu kolone pobonog sveta. Crkva je bila dupke puna. Svi su
ekali momenat kada e Nikolaj, kao novi vladika, izgovoriti svoju pristupnu
besedu. Kada je iz ruku mitropolita Dimitrija primio ezal, kao simbol ahrijerejske
vlasti i dostojanstva, izaao je na amvon u novim zlatkotkanim odedama (poklon
prijatelja iz Engleske) i izgovorio svoju propoved, silnu kao i uvek.
Taj govor bio je program njegovog budueg vladianskog rada. Pomenuo je tri
izvora iz kojih e crpeti snagu u radu: Jevanelje, istoriju i tradiciju svetosavske
ike eparhije. Na kraju je rekao:
"Brao i sestre! Neki e vas uiti da je ovek postao od majmuna. Ja u vas uiti
da su i majmun, i crv, i ovek postali od Boga. I pri svemu tome, kako esto biva
da ovek gazi dublje po grehu nego majmun i crv, njemu je dodeljeno osobito
dostojanstvo i mogunost da se digne u visine nebeske. Kadar je da dostigne
savrenstvo i da se ugleda na anela, na svoju stariju i savreniju brau. Ali, ako
moje rei ne budu kadre, u srcima ljudi zapaliti oganj, vere i uneti toplinu u
njihove due, zata je onda ovo arhijerejsko odelo na meni. Nee li praporci na
mojim odedama samo prazno zveketati i odavati besciljan i tup zvuk..."
Mesec dana posle hirotonije u Beogradu, 25. juna 1919. godine, zakazano je
sveano ustolienje na tron episkopa ikih. Sedite ike eparhije bilo je tada u
aku. Ogromno mnotvo sveta aka i okoline, uoi tog dana, izalo je do
mosta na Moravi da doeka novog vladiku. Stigao je u pola est uvee. Na
ulasku u grad pozdravio ga je predsednik optine Jovan Mihailovi. U govoru je
posebno istaknuta vladikina aktivnost u Evropi i Americi.
Kroz ogroman palir aka i omladine, koji su cveem posipali put kuda je
prolazio, stigao je u aansku Sabornu crkvu gde je izvren sveani in uvoenja
u tron ikih episkopa. Kraljev ukaz o postavljenju proitao je ministar vera
Tugomir Alaunovi, a gramatu Arhijerejskog sabora - prota Mihailo Popovi. U
aanskom hotelu "Krin", prireen je uvee sveani banket.
Na banketu vladika je odrao svoj pozdravni govor koji je pozdravljen ovacijama i
klicanjem kralju Petru i novoj dravi Jugoslaviji.

Posle slavljenikovog govora, narodu se obratio prof. Mihailo Pupin, koji je vladiku
dopratio iz Beograda. Pupin je govorio o veri Amerikanaca u Boga i njihovom
divljenju Srbiji i srpskom narodu u poslednjem ratu, to je zasluga vladike
Nikolaja.
Sutradan je u aanskoj crkvi bila prva sveana arhijerejska liturgija novog
vladike. Hor aanskih aka pevao je sa galerije, a crkva je bila prepuna naroda.
Vladika je odrao besedu kakva se do tada nije ula u aanskom hramu. Od
tada, niu se besedniki biseri u ikoj eparhiji, kakvih nije bilo ni od vremena
Svetog Save.
im je stupio na duost ikog episkopa Nikolaj je pokrenuo brojne aktivnsoti u
Eparhiji. Dotle ustajali i umali crkveni ivot, postaje iv i dinamian. Krenuo je da
poseuje sela i gradove, da slui i propoveda poduavajui narod veri.
Doekivan je svuda sa oduevljenjem i potovanjem. Odmah je pokrenut
eparhijski list "Pregled", koji je imao informativno-vaspitni karakter. Donosio je
vesti iz ivota Eparhije i tampao vladikine tekstove versko-poune sadrine.
Zaveo je praksu da se, za svaki vei praznik, naroito za Boi i Vaskrs, obrati
pastirskom poslanicom narodu svoje eparhije. Sve te poslanice tampala je i
donosila tampa irom Srbije, naroito prestoniki dnevni listovi.
PRAVI PATRIOTIZAM
PATRIOTIZAM je neznaboaka re, i bukvalno oznaava ljubav prema zemlji
svojih otaca. Interesantno je, da od svih hrianskih naroda, ini mi se, jedino
Srbi imaju za patriotizam re rodoljublje, koja je po smislu blia hrianstvu. Jer,
jedna je stvar voleti svoju zemlju a druga voleti svoj rod, to jest ljude bliske sebi
po raznim osobinama i oznakama. Rodoljublje znai ogranieno ovekoljublje;
ono nije u punoj meri hriansko ovekoljublje, ali s druge strane nije ni
zemljoljublje.
Pravo rodoljublje je kola za iroko hriansko ovekoljublje. Mi se moramo
kolovati prvo da volimo blinje, da bismo se docnije nauili voleti i dalje.
Naalost, rodoljublje u Evropi danas vie dolazi do negativna izraza nego do
pozitivna, tj. vie se izraava mrnjom prema susednim narodima nego ljubalju
prema svom sopstvenom. Pravo rodoljublje ne ukljuuje ni malo mrnje prema
susednom narodu. Nije najvei rodoljub francuski onaj koji najvie mrzi Nemce,
ni japanski onaj ko najvie mrzi Amerikance. Rodoljublje treba ceniti po veliini
ljubavi a ne po veliini mrnje, inae promaava cilj, i obraa se u mrani
ovinizam, teku bolest Evropljana kojoj se Azijati rugaju.
Znaj, mladi ovee, da tvoj narod s pravom oekuje tvoju ljubav prema njemu.
Ne zaboravi ni svoj dug blagodarnosti prema narodu, kroz iji si jezik, obiaj,
ustanove i iskustvo i ti doao do individualnog izraza kao oveija linost. No, ne
zaboravi, s druge strane, da je tvoj narod samo jedna grana na drvetu oveijeg
roda, na drvetu koje je jedna i ista Ruka posadila. Ta ruka dri sunce, kojim
obasjava celo drvo, oekujui od svake grane plod svoj i vreme svoje.
Pesma Bogu LJubostinji
11.06.2003

U VLADIINOJ pismenoj zaostavtini ostali su zapisi o poseti pojedinim crkvama

i manastirima eparhije, pod naslovom "Tamo amo po eparhiji". Zapisi obiluju
interesantnim zapaanjima i lucidnim komentarima.
Posle posete manastiru LJubostinja, zapisao je: "LJubostinja, odmor dui!
Najlepa pesma Bogu ispevana na srpskoj zemlji! Koliko robovanja i koliko
slobode ona je doivela i nadivela, pa ipak stoji uvek lepa, ista, devianska,
kao i prvih dana, kada je svetla carica etala u crnini oko nje na tihoj meseini,
molei se Bogu za kosovske rtve. LJubostinjska uma kao bosiljak, bezduno
satrvena od "kulturnih" Nemaca. Svako, ko ima due, mora biti duboko potresen i
na molitvu trgnut, kada samo baci pogled na velianstvenu crkvu Lazareve
gospoe..."
U Trsteniku zapisuje: "Najlepa parohijska crkva u celoj eparhiji. Jasan dokaz
pobonosti malog grada Trstenika. Crkva im moe biti ponos i dika. Bili bi jo
sreniji da se mogu podiiti slonim svetenicima. Jedan graanin kae: 'Ne
idem u crkvu deset godina, zbog svae svetenika!' Grei, brate! Ne ide se u
crkvu radi svetenika ve zbog Boga i svoje due. Svetenik je grean ovek kao
i ti, i odgovarae Bogu za svoju slubu."
Interesantan je zapis iz Zablaa: "Hram u najalosnijem stanju. Naravno, nije
zidan od Rada Neimara, ija nijedna crkva nije prepukla za 50 godina, no od
novih majstora, ije graevine pucaju za njihovog ivota. Stari majstori
prieivali su se pre graenja, a novi sa svakom ciglom uziuju u hram po jednu
krupnu psovku. Ta psovka i cigla ne dre se nikako zajedno, gospodo neimari!
Moglo bi im se savetovati da crkve zidaju dalje od druma, da ne pada po njima
praina i da se rabadujske psovke ne meaju sa molitvom svetenika pri
svetom putiru. Da je mudro zidati hram ukraj druma, zidali bi tako Nemanjii, ljudi
mudriji od nas sadanjih..."
U MISIJAMA CRKVE
ZBOG velikog ugleda u celom pravoslavnom i hrianskom svetu i zbog znanja
nekoliko jezika, vladika je bio lan raznih delegacija Srpske crkve koje su
uestvovale na mnogobrojnim crkvenim i mirovnim konferencijama posle rata. U
maju 1920. godine, bio je u Atini i Carigradu na jednoj crkvenoj pravoslavnoj
konferenciji koja se bavila drugim svetenikim brakom. Povodom boravka u
Carigradu, vladika je zapisao:
"Kada sam u toku rata bio u Londonu, progonila me jedna gospoa, grafolog, da
joj napiem nekakav tekst kako bi proitala moju sudbinu iz rukopisa. Odbio sam
i rekao da u to ne verujem. Meutim, ona je bila uporna. Da bih se otarasio te
uporne ene, uzeo sam hartiju i napisao nekoliko rei. Jednoga dana, dosta
vremena posle toga, dobijem od nje jedno veoma opirno pismo. Predviala mi
je dve stvari: Prvo, da u doi u jednu zemlju i da neu znati nijedne rei toga
naroda, a drugo, da neu umreti u svojoj zemlji. Ja se nasmejem na to, kao na
obinu vradbinu i lakrdiju. Jer, koja je to zemlja, mislio sam, u koju mogu doi, a
ne znati jezik, jer sam govorio sve svetske jezike. to se tie smrti, raunao sam,
svuda je zemlja Gospodnja, svejedno gde u umreti.
Meutim, 1921. godine, doem kao lan delegacije u Carigrad. Nisam znao ni
rei turskog ni grkog jezika. Setim se one ene grafologa iz Londona. Tada

ponem razmiljati i o drugom predvianju, da neu umreti u Srbiji." (Vladika je

umro u Americi 1956.)
Pred kraj 1920. godine, 12. decembra, vladika odlazi, kao lan jedne misije, u
London, gde ostaje do kraja januara. Tom prilikom proglaen je za poasnog
doktora tamonjeg univerziteta. in proglaenja bio je veoma svean.
Sveti arhijerejski sabor Srpske crkve, na decembarskom zasedanju 1920.
godine, premestio je vladiku Nikolaja iz ike eparhije u Ohrid, za episkopa
Ohridske eparhije. I u ovom premetaju se ogleda promisao Boja, jer je vladika
roen na Dan svetog Nauma ohridskog 23. decembra.
Kao iki episkop proveo je tano 18 meseci - od juna 1919. do decembra 1920.
godine.
Vladika Nikolaj nije odmah otiao na novu eparhiju. Neto ranije, stigao je poziv
od Federalnog odbora hrianskih crkava u Americi, da doe u Ameriku, da tamo
organizuje Srpsku crkvu i dri predavanja na amerikim univerzitetima i
koledima. Poziv je potpisalo nekoliko profesora Kolumbija univerziteta, na elu
sa Mihailom Puninom, predsednici mnogobrojnih humanitarnih organizacija,
dejih fondova, diplomata i uglednih linosti amerikog javnog i kulturnog ivota.
Iz Londona, gde se nalazio u misiji nae crkve, krajem januara 1921. godine,
Nikolaj kree u Ameriku. est meseci proveo je u ovoj zemlji, neumorno radei
dan i no. Posetio je sve srpske kolonije, crkve i parohije. Odrao je 140
predavanja i beseda u najpoznatijim amrikim univerzitetima i katedralama, kao i
u manjim parohijama i crkvenim optinama. Gde god je dolazio, priman je sa
srdanom toplinom i ljubavlju. U jednom svom predavanju na Kolumbija
univerzitetu, 8. februara 1921. godine, pred nekoliko hiljada studenata, Nikolaj je
govorio, kao pie "NJujork tajms", o uzrocima prologa rata i buduih neizbenih
sukoba.
"Evropski univerziteti stvorili su intelektualni stale koji priznaje samo materijalne
vrednosti. To je odvelo Evropu u Prvi, a uskoro e je odvesti i Drugi svetski rat,
koji e biti suroviji i krvaviji od svih do sada. Srbija je sada u takvom stanju da ne
moe da se oporavi, jer cela Evropa je bolesna."
Na kraju ovoga lanka novinar ovog uglednog lista naziva Nikolaja "novim
prorokom Isaijom".
PAKOSNICI I BEOGRADU
U JEDNOM visokotiranom "NJujorkom veernjem listu", Nikolaj iznosi svoje
utiske o Americi: "Amerika je Trea internacionala. Prva internacionala bio je
Rim, koji je predstavljao sistem podjarmljivanja i eksploatacije. Druga
internacionala bila je kvazihrianska Evropa. Rei su joj bile Hristove, ali su dela
sledila zakon Rima. Amerika e uspeti, ako ne ponovi greke evropske istorije.
Poto nije ni Istok ni Zapad, Amerika e objediniti u sebi uzviena oseanja,
intelekt i snagu volje. Svetlost Istoka i svetlost Zapada, zaustavie se u zenitu
nad kontinentom koji lei izmeu Istoka i Zapada."
obzirom na to da je na delu dokazivao ono to je propovedao, kao pravi svedok
pravoslavlja, prihvatio je poziv afriko-amerike crkvene optine da poseti
episkopalnu crkvu svetog Filipa u Harlemu, i da odri predavanje. Na prvi dan
naeg Uskrsa, u 8 sati uvee, bilo je zakazano predavanje. Vie od 500 crnaca i

crnkinja okupio se u crkvi. Pre nego to e poeti predavanje i crkvena sluba,

40 aka ulo je u crkvu, nosei visoko uzdignute zastave, ameriku i srpsku.
Kada je sluba zavrena, svetanik je predstavio Vladiku Nikolaja kao najveeg
sina junae Srbije, koji je poznat u celom svetu. Onda su aci svim prisutnim
podelili tekst sa notama srpske himne "Boe, pravde" na engleskom. Vladika je
odrao predavanje o ljubavi prema blinjima, koja treba da vee sve narode i da
se manifestuje u ravnopravnosti svih rasa. Govor je uinio neobian utisak. Cela
crkva je ustala, i iz 1.500 grla zaorila se srpska himna uz zvuke muzike.
Izveta "Srpskog dnevnika", svoj tekst zavrava reima:
"Da li ste u snu mogli zamisliti da e ikad deca Hamovog stabla pevati srpsku
himnu i moliti se Bogu za srpskog kralja i srpski narod?
Da li ste ikad mogli verovati da e se pod nepobednim srpskim barjakom skupljati
sinovi arke Afrike i nositi ga u najveoj varoi staroga i novoga sveta?
Da li ste mogli i zamisliti da e jedan narod znatan u prolosti sa ushienjem
doekati srpskog vladiku, pozvati ga da propoveda i besedi, i da vie veruje
njegovim reima nego svim dosadanjim propovednicima i reformatorima?"
U Beogradu je, naalost, bilo ljudi koi su sa mrnjom i zaviu gledali na njegov
odlazak u London. Poto je njegova misija bila i politika, dobio je iz dravne
kase 30.000 franaka za put. Zavist se pojaala kada je produio iz Londona u
Ameriku. U listu "Beogradski dnevnik" izaao je podui lanak na prvoj strani gde
je napadnut da se "ee i provodi, troei dravni, i ratom osiromaenog naroda,
novac". Neki su ga, u novinara, podrugljivo nazivali "crnaki Mesija".
Kada se vratio sa puta podneo je izvetaj o trokovima. Nije potroio "narodno
blago", ak nijedan dinar. ek koji je dobio za put od 30.000 franaka, razmenio je
i podelio naim studentima: 5.000 franaka dao je studentima u Londonu, 5.000
studentima u Parizu, a 5.000 je poslao srpskim studentima u Atini. Polovinu
novca, 15.000 franaka, vratio je Ministarstvu finansija o emu je sauvan
dokumenat do danas.
SRPSKI NACIONALIZAM
ta je to srpski nacionalizam?
To je ram, u kome je ikona Hristova,
To je dom, u kome je Hristos domain.
To je brak, kome je Hristos blagoslovitelj.
To je selo i grad, u kome je Hristos naelnik.
To je drava, u kojoj je Hristos car.
To je umetnost, u kojoj je Hristos arobnost.
To je kola, u kojoj je Hristos uitelj.
To je crkva, u kojoj je Hristos prosvetenik.
To je borba, u kojoj je Hristos vojskovoa.
To je stradanje, u kome je Hristos glavni stradalnik.
To je muka, gde se Hristos mui kroz nevinu decu.
To je mrak, u kome je Hristos jedina svea.
To je robovanje, koje je izdrljivo samo sa Hristom.
To je ustanak protiv nepravde, sa barjakom Hristovim.
To je pobeda sa pevanjem: Hristos voskrese!

To je pesma koja Hristovo ime slavi.

To je veselje, gde aneli Hristovi sa ljudima igraju.
ta je to srpski nacionalizam?
To je tkivo istorije srpskog naroda kome je osnova Hristos, a potka sveci i
svetiteljke i junaci i muenici Hristovi.
To je molitva do poslednje suze i poslednje kapi znoja.
To je post dokle oi ne postanu dva puta vee.
To je rtvovanje za Hrista svega imanja i sebe sama.
To je snena istota i devianstvu i anelska vernost u braku Hrista radi.
To je srea u samoi, srea u braku, srea u drutvu, srea u pobratimstvu, srea
u kolibi i na prestolu, srea u oba sveta, u ime Hrista Boga.
Evo zbog ega je reeno da je teko biti Srbin. A to je reeno komijama srpskim
i izdajnicima srpskim kojima je nacionalizam ram, u koji oni stavljaju drugu sliku
koju im protivnici Hristovi gurnu u ruke.
Ostavka nije prihvaena
12.06.2003
PO povratku iz Amerike, vladiku Nikolaja ekala je nova dunost u Crkvi. Kao
lan Sinoda, morao je ostati izvesno vreme u Beogradu. Konano, 21. jula 1921.
kree u svoju novu rezidenciju u Ohrid, i to bez pratnje i bez ustolienja. Bilo je
planirano da se u Ohridu sagradi novi vladianski dvor od tri sprata. On je
naredio da se gradi skromniji konak sa jednim spratom.
Posle nekoliko meseci na dunosti episkopa ohridskog, Nikolaj podnosi pismenu
ostavku Arhijerejskom saboru, koja sama sobom mnogo kazuje o prilikama u
Crkvi i ona glasi:
"Izabran sam za episkopa 1919. savreno protiv svoje volje. Crkva u Srbiji bila je
tada u tekoj krizi. Imala je samo dva episkopa. Govorilo mi se da se primim
episkopstva, ma i privremeno, samo 'da spasem situaciju' i da pomognem
'organizovanju Crkve'.
Ja sam, pak, oseao, da mogu Crkvi mnogo vie koristiti iz manjeg jerarhijskog
poloaja, nego iz vieg. Ovo se potpuno otkrilo za poslednje dve i po godine
dana. Narod unesreen i zbunjen ratom traio je duhovno-moralnu direktivu, no,
niko iz vie jerarhije, pa ni ja, nismo mu mogli pomoi, budui visokim poloajem
odeljeni i udaljeni od njega.
Kao lan Arhijerejskog sabora, pak, u kome mnogi lini i provincijalni motivi i
usporavaju i odlau reenje glavnoj stvari u Crkvi, ja sam se pokazao takoe
nemoan i beskoristan.
Zato molim Sveti arhijerejski sabor da me izvoli razreiti dunosti eparhijskog
arhijereja, s kojom je vezana teka dunost lanstva u Saboru, ili, da mi poveri
drugo neko polje rada (kao unutarnje misionarenje vere u narodu) ili da mi
dozvoli da se mogu u nekom manastiru predati iskljuivo duhovno-moralnom
ivotu, za kojim moja dua oduvek ezne.
Kolenopreklono molim da Sveti arhijerejski sabor uvai ovu moju molbu, a ja se
nadam, da u u Svetoj Crkvi moi na drugi nain vie koristiti.
8. novembra 1921. u Sr. Karlovcima

Nikolaj, episkop ohridski"

ISKLJUIVO RUKOM
ARHIJEREJSKI sabor Srpske crkve nije prihvatio ostavku. Doneta je odluka da
se vladika Nikolaj "umoli da odustane s obzirom na teke prilike u Crkvi".
Tokom svog boravka u Americi, pored nacionalnog rada, Nikolaj je nastojao da
organizuje i crkveni ivot meu Srbima. Ameriki Srbi bili su pod eparhijskom
jurisdikcijom Ruske pravoslavne crkve. Nikolaj je predloio Arhijerejskom saboru
da se u ovoj prekookeanskoj zemlji formira eparhija Srpske crkve.
Sabor je prihvatio ovaj predlog i 1921. godine, u jesen, formirana je eparhija i za
prvog episkopa amerikog postavljen je Nikolaj. Zbog obaveza u Ohridu i uea
u mnogobrojnim crkvenim misijama, nije uspeo da kao administrator ove parhije,
poseti Ameriku.
Upravljao je i komunicirao potom i putem poruka preko uglednih linosti koje su
putovale u ovu zemlju. Krajem 1923. godine Nikolaj je razeren ove dunosti.
Postavljen je novi vladika za Ameriku.
Posle estih putovanja po svetu, mnogobrojnih dravnih, nacionalnih i crkvenih
misija, Nikolaj se konano skrasio u Ohridu. Bio je eljan duhovnog mira i
podviga. eznuo je da se vrati pisanju i misionarenju u narodu. Drevni Ohrid sa
svojim svetinjama i estiti narod makedonskog juga, bili su bogomdani za veliki
poetak Nikolajevog duhovnog stvaralatva.
Grad Ohrid, u vreme Nikolajevog dolaska, bio je jedna mala kasaba, bez struje,
kaldrme i bez ikakvog urbanog i gradskog izgleda. Budui, grad muzej, sa
poznatom crkvom svetog Klimenta i znamenitom crkvom svete Sofije, bio je
poseivan mnogobrojnim turistima iz zemlje i inostranstva.
Dolaskom Nikolaja poeli su dolaziti njegovi prijatelji iz Evrope i Amerike. Meu
turistima bilo je novinara, diplomata, fotoreportera i snimatelja, koji su pisali o
lepotama i znamenitostima Ohrida irom sveta.
Tako se Ohrid naao na prvim stranama poznatih svetskih listova kao svojevrsna
turistika atrakcija. To je uzelo toliko maha, da je Nikolaj morao povesti akciju da
se grad zatiti od te navale. Jer, turisti su donosili zapadnjaki duh ivota, koji je
ve uveliko bio zaraen nemoralom i bezbotvom.
Veinu slobodnog vremena vladika Nikolaj je koristio za molitvu i rad. Osobito je
mnogo vremena provodio u pisanju. Spavao je najvie etiri sata dnevno. Obino
je odlazio na poinak oko ponoi. Ustajao je u etiri, obavljao kune molive a
onda odlazio u crkvu, na jutrenje, koje je veoma rano poinjalo. Potom se vraao
u svoju radnu sobu i satima neumorno itao i pisao.
Ohridska eparhija bila je mala, sa tridesetak estitih svetenika, jedva pismenih,
koji su pored svetenikih dunosti radili na svom imanju. U crkvenom ivotu nije
bilo nikakvih problema i trzavica. To je vladici omoguilo da se okrene svom
linom radu i molitvi.
Iskljuivo je pisao rukom. Nikada nije upotrebljavao pisau mainu. "Maina
nema duu", govorio je prijateljima koji su mu poklanjali pisae maine i ubeivali
ga da je sa njima bre i lake pisati. Rukopis njegov bio je jasan i itak. Kad je
napisao knjigu "Ohridski prolog" (vie od hiljadu stranica rukopisa) predao je
materijal tamparima. Slovoslagai se nisu lako snalazili, jer je rukopis sastavljen

iz nekoliko delova i poglavlja, rasporeen teolokom logikom. Kada mu je

javljeno da slaganje teksta teko ide, otiao je u tampariju, uzeo rukopis i sve
ponovo rukom prepisao.
Tekstove za mesec januar pisao je na papiru plave boje, februar ute, mart
zelene i tako redom za celu godinu. Nije imao sekretara ni pomonika. Sasvim je
jasno, da je Nikolaj bio duboko svestan svog ogromnog dara za pisanje, koga je
dobio od Boga, i trudio se da taj "jevanelski talent" to vie umnoi. Po miljenju
mnogih knjievnih kritiara, naih i evropskih, on je bio apsolutni knjievni
talenat.
RADIKALNI PREOKRET
OD velikog novanog kredita, koji je Ohrid dobio od vlade Kraljevine Jugoslavije,
vladika je izdvojio deo novca i u manastiru svetog Nauma sagradio velianstveni
pirg koji je dominirao Ohridskim jezerom i video se iz Ohrida. Na vrhu pirga, na
celom prostoru napravljena je biblioteka, koja je bila sa svih strana zastakljena i
osvetljena. NJegov episkopski konak imao je jedan prostran balkon sa koga se
video ceo Ohrid sa jezerom. Letnjih meseci iznosio je tu svoj krevet i spavao. Sa
tog balkona gledao je nebesko plavetnilo ohridskih noi, sozercavajui Boga, koji
mu se iz svemirskih dubina i irina obraao: "Saznaj me ako moe, poznaj me
ako moe, izmeri me ako moe".
Tako je razgovarao sa Bogom u prekrasnim ohridskim noima, obasjanim
meseinom. Od ribara sa Ohridskog jezera, esto je zakupljivao amac, stavljao
na njega krov, nametao poseljinu i tu provodio celu no. amdije su polako
veslale, a on je sedeo na amcu, razmiljao ili spavao. To je inio veoma esto,
naroito uoi nekih crkvenih sveanosti u svetom Naumu. Polazio je uvee
amcem iz Ohrida, a osvitao u manastiru, na drugoj strani jezera.
Na svetonaumskom pirgu, na balkonu konaka i na obalama Ohridskog jezera,
zainjala se i raala najvea dela srpske i hrianske duhovnosti: "Molitve na
jezeru" (1922), "Nove besede nad Gorom" (1922), "Misli o dobru i zlu" (1923),
"Omilije" (1925), "Rat i Biblija" (1931), "Vera obrazovanih ljudi" (1931), "Simboli i
signali" (1932), "Carev zavet" (1933), "Duhovna lira" (1934).
Pored ovih znamenitih dela, pisao je i saraivao u mnogobrojnim crkvenim i
svetovnim listovima i asopisima u zemlji i svetu. Jedan njegov tekst pronaen
je, nedavno, u jednom ribarskom listu na Cejlonu.
Ohrid je vladiku Nikolaja pribliio Grkoj, naroito Svetoj gori. Doao je u
neposredni dodir sa istonom bogoslovskom misli i poeo strasno da ita i
prouava svetootaku literaturu. Nastaje radikalni preokret u njegovom ivotu. U
ponornim dubinama njegovog genija stvorena je lucidna simbioza zapadnog
intelektualca i mislioca, i istonjakog askete, duhovnika i podvinika. Do kraja
ivota, u spektrumu njegove linosti, savreno je funkcionisao taj sreni spoj
zapadnjake pragmatinosti i istonjake kontemplacije.
Svake godine po nekoliko puta poseivao je Svetu goru. Pohodio je poznate
manastire i isposnice. Zadravao se u dugim razgovorima sa atoskim otelnicima
i peternicima. Iz Svete gore, vraao se sa itavim sveskama zapisanih
razgovora sa pustinjacima. Veliko duhovno iskustvo svetogorskih duhovnika
preraivao je u mistinim dubinama svoga duhovnog bia i stvarao velika

knjievna i duhovna dela. Postao je poznat i omiljen meu svetogorcima, inae

rezervisanim i nepoverljivim prema strancima.
KROZ OHRID NA MAGARCU
JEDNOGA leta, usred vrelog i sparnog dana, vladika uzjae neko sipljivo magare
i krene kroz centar Ohrida. Obuen u neku staru iskrpljenu mantiju, bos i
gologlav, razbaruene kose i brade, poluzatvorenih oiju i pognute glave, klimao
je tako gradskim trgom i vanijim ulicama.
Ohrid pun naroda, poto je bio pazarni dan. LJudi su sa zaprepaenjem gledali i
udili se. Meutim, niko nije prilazio da zaustavi magare ili neto pita. apatom
su govorili: "Poludeo Nikolaj! Mislio, itao, pisao i poludeo!"
Sutradan, prepuna crkva svetog Nauma. Narod pristie u kolonama. On slui
slubu kao i obino. Po zavretku slube, stao pred narod i poeo:
- Jeste li doli da vidite "ludog Nikolaja" i ludost njegovu? U davna vremena
govorio je apostol Pavle svojim savremenicima: "Svima sam bio sve, samo da
bih koga zadobio za Hrista!" Ovo sam ja, brao i sestre, uinio iz alosti i tuge
zbog vas. Poeli ste sve ree dolaziti u crkvu, a sve ee govoriti o modi,
luksuzu, provodu i nemoralu. To su sve trenutne i lane senke ovoga prolaznog
sveta, drite se svoje crkve i uvajte istotu svoje due, kao najvee blago i
najveu svetinju.
Za svakog vreme i srce
13.06.2003
GRAD Ohrid naikan je crkvama, kao nebo zvezdama. U vladiino vreme, bilo
ih je etrdeset. Najznaajnije su bile svetog Klimenta, svete Sofije, Sveti Jovan
Kaneo, presvete Bogorodice Kamenske, svetog Nikole, zvana erakomija,
svetog ora itd. Nije bilo potrebe da se grade novi hramovi. Popravljene su i
odravane postojee i u njima se redovno odravala bogosluenja.
Pored visokog pirga u Svetom Naumu i zgrade Mitropolije, Nikolaj je podigao
monumentalnu zvonaru kod crkve svetog Klimenta. Inae, ova crkva, mati svih
ohridskih crkava, nije imala zvonik. U toku rata, slavni naunik Mihailo Pupin
zavetuje se pred vladikom da e, ako Ohrid bude u sastavu nove drave junih
Slovena, pokloniti Ohridu jedno veliko zvono.
Odrao je re. U Ohrid je dopremljeno zvono teine 2.223 kilograma. Vladika je
sagradio zvonik i montirao zvono. Veleglasni zvon ovog kolosa razlegao se
nedeljom i praznikom ohridskom kotlinom i postao simbol toga grada.
Vladika Nikolaj prokrstario je ceo svet raznim povodima. Ni za jedno mesto nije
bio toliko vezan kao za Ohrid. Ovaj grad postao je njegov duhovni Vitlejem i
Nazaret. Po ovom gradu Nikolaja su zvali: ohridski pustinjak, ohridski mudrac,
ohridski besednik, ohridski molitvenik, ohridski ispovednik itd. Voleo je taj grad ne
zbog nacionalnih boja, ve kao grad Boji, grad svetitelja, hramova, grad prve
pismenosti i kulture koja se nastavlja u Rakoj za vreme Svetoga Save.
Ohriani su voleli Nikolaja. Narod mu je prilazio sa velikim poverenjem, i nije se
ustruavao da se poali na svoje kmetove, andarme, umare, naelnike...
Nikolaj je to primao k znanju i srcu, proveravao i intervenisao titei sirotinju.

Zato je bio veoma popularan. Kada bi prolazio arijom, zanatlije bi ostavljale

alat i muterije, da pritre za blagoslov i da mu poljube ruku.
Nevoljnici su dolazili kod njega u svako doba. "Kod njega nije bilo ni najavljivanja,
ni audijencije, ulazilo se kao u vodenicu..."
PRIJATELJ PTICA I SIROTINJE
U OHRIDU je bilo dosta ptica, naroito galebova i gavranova. U odreeno vreme
sletala su itava jata pod Nikolajev prozor da ih nahrani. Kada je etao kroz
varo, jedan gavran pratio ga je u stopu i skakutao oko njega. Govorio je da su
gavrani mudre i dobre, "monake ptice". Ovu, inae, u naem narodu
nepopularnu pticu "zloslutnicu" on je uveo u literaturu u legendi o "Anandi vrangavranu", u svom poetskom delu "Rei o Sveoveku".
Vladika je posebno brinuo o sirotinji, koje je u Ohridu bilo mnogo. Jedan ugledni
novinar, koji je posetio Ohrid, objavio je opirnu reportau u kojoj, izmeu
ostalog, pie i ovo:
"Bio sam iznenaen kako su bili obueni Cigani, Ciganke i njihova deca. Odeveni
su bili u neke svilene haljine sa cvetovima, u crvene sobne halate, u skupocenu
odeu sa ipkom itd. Izgledalo je da su opljakali neki robni magazin. ene su
imale earpe od fine svile, starci paradne oficirske mundire i drugu odeu - itava
maskarada tog sveta koji, inae, voli arenilo.
Na moje uenje ta se zbiva, hotelijer mi je rekao da su tu, nedavno, bile neke
dve 'lude' Amerikanke, pa videvi da je svet oskudno odeven kritikovale su
upravu varoi i dravu."
Vladika im je tada rekao: "Odenite ih vi u ime Hrista, kupite u Americi onu robu
to je namenjena preradi i poaljite."
Posle nekoliko meseci stigao je veliki tovar razne odee. Sirotinja e imati odela
za nekoliko godina.
Celu svoju platu, sav novac koji dobija od izdavaa, kao autorski honorar za
svoje visokotirane knjige, delio je sirotinji. NJegova nesebinost bila je
poslovina meu njegovim savremenicima. Kada je umro, u njegovoj zaostavtini
nije naeno prebijene pare.
Ostali su rukopisi njegovih dela, jedna obina pastirska frula i prosta seoska
arenica, tkana rukom njegove majke, koju je sa sobom nosio kao dragu
uspomenu, i njom se u hladnim zimskim noima pokrivao.
Posle donoenja novog Ustava srpske crkve 1931. godine, stvorena je Ohridskobitoljska eparhija, sa seditem u Bitolju. Za episkopa nove eparhije izabran je
vladika Nikolaj. Podruje ove eparhije bilo je mnogo vee, a Ohrid je postao
samo jedno arhijerejsko namesnitvo. Vladika se morao preseliti u Bitolj, gde je
proveo est godina.
Bitoljski period vladiinog ivota karakterie socijalna i humanitarna delatnost.
Bitolj je bio veliki grad, ali grad sirotinje i bede. Naroito se odlikovao velikim
brojem jevrejske sirotinje. Nigde se nije moglo nai toliko nosaa Jevreja kao u
Bitolju. Istina, imao je i jedan broj bogatih Jevreja, ali su od njih bili dosta bogatiji
Cincari i Grci, koji su vetiji u trgovini. Najsiromaniji su bili turski Cigani.
Kada je kao episkop stigao u Bitolj i video toliku sirotinju, naroito decu, vladiku
je to toliko potreslo, da noima nije spavao. Po svedoenju njegovog sinovca

Jovana Velimirovia, koji je sa vladikom bio u Bitolju, Nikolaj nije hteo lei u
krevet kada je stigao u Bitolj: "Ja sam duhovni pastir ovoga naroda, ove dece.
Nemam pravo na udobnu posetlju dok su oni bez hrane, odee, obue i krova
nad glavom. Hristos, gladuje, sirotuje i pati u njima. Imam li pravo ja, kao Hristov
svetenik, na udoban ivot dok oni pate i stradaju".
Ostavio je pero i pisanje i posvetio se sirotinji.
DEJE SIROTITE "BOGDAJ"
ODMAH je organizovao humano drutvo "Pastir" i sirotinjsku kuhinju. Kuhinja je
bila blizu mitropolije, gde je nekada bila bolnica. Tu je podigao i kapelu svetom
Naumu, u kojoj se redovno sluilo i vrila molitva nad bolesnicima. Svakodnevno
su kuvani kazani raznih jela za sirotinju. Kuhinja se izdravala od priloga
episkopa, eparhije i vernika, u namirnicama i novcu. Vladika se obratio svojim
prijateljima u Evropi i Americi, koji su obilato pomagali ovoj kuhinji.
Druga velika humana ustanova u Bitolju, koju je osnovao, bila je "Bogdaj",
sirotite za decu. Da bi zbrinuo svu siromanu i gladnu decu, vladika je kupio
jedno imanje, malo dalje od centra grada. Tu je podigao potrebne objekte.
Kasnije je dokupljivao susedna imanja i dvorita i proirivao sirotite.
"Bogdajom" je upravljala jedna prosveena devojka iz Jagodine Nada Adi,
erka profesora i direktora jagodinske uiteljske kole. Ona je dola u Bitolj da
primi monaki in. Docnije je postala monahinja i igumanija manastira
Vraevnica.
Nada je, po vladiinom nalogu, prikupljala siromanu decu u gradu, bez obzira
na naciju i veru. Tu je bilo dece Turaka, Jevreja, Cigana, hriana, Albanaca...
Zajedno su se hranili, igrali, pevali... Strogo se vodilo rauna da sva deca budu
vaspitana u saglasnosti sa tradicijom svoga naroda i svoje vere. Vladika je na
tome posebno insistirao. Sirotite je bilo jedna svojevrsna multinacionalna,
multiverska i sveoveanska kolonija. Vladika se time ponosio i to esto isticao
kao primer, dravnicima i politiarima sveta.
"'Bogdaj' je bio vladici najmiliji", pie njegov sinovac Jovan, potonji episkop
abako-valjevski (jedan od najuglednijih episkopa novijeg vremena u srpskoj
crkvi), "i bio je najosetljiviji damar vladiin. inilo nam se, gledajui sve to, da
vladika ivi za "Bogdaj". Nije bilo dana da ga ne poseti i provede izvesno vreme u
njemu sa decom. Deca su mu se pentrala po kolenima, uvlaila se u mantije,
skakala oko njega, a on se samo smejao i sve deci dozvoljavao. O "Bogdaju" je
pevao, pisao, govorio".
Spevao je i himnu "Bogdaja":
Mi smo mali Bitoljani
maliani, sirotani.
Kua nam je ba na kraju
u Bogdaju k'o u Raju,
u Bogdaju...
Uimo se dobri biti,
I svom rodu posluiti,

Tako nai dani traju,

u Bogdaju ko u Raju,
u Bogdaju...
Boi i Vaskrs vladika je provodio sa decom. Unosio je badnjak i slamu, pijukao i
pevao sa malianima. Za Vaskrs je, zajedno sa decom, arao jaja. Crtao voskom
krstie, ikonice i cvee na jajima i pevao deci:
"Moja ruka nije prava,
Ali mi je pamet zdrava".
"Ako je neko hteo da ga oraspoloi", pie vladika Jovan, "neka samo pone
razgovor o 'Bogdaju'. Organizovao je poseban odbor sirotita i prikupljao prilog
od svih i svakoga. 'Bogdaj' se zvao po izvoru vode koji se nalazio u dvoritu
sirotita."
PONI OD SEBE
OSNOVNO naelo pravoslavnog narodnog pokreta
Ako eli popraviti svet, popravi prvo sebe.
Ako eli popraviti dravu, popravi prvo sebe.
Ako eli popraviti narod, popravi prvo sebe.
Ako eli popraviti svoju zadrugu, popravi prvo sebe.
U svemu, dakle, poni od sebe, i popravi prvo sebe.
A kako moe ovek popraviti sebe, o tom postoji samo jedna jedina nauka u
svetu, koja se zove nauka jevanelska.
Poeti od sebe, i popraviti prvo sebe - to je osnovno naelo pravoslavnog
narodnog pokreta.
"Izvadi najpre brvno iz oka svojega pa e onda vidjeti izvaditi trun iz oka brata
svojega." (Matej, 7,5).
SA FRULOM U HAJD-PARKU
KADA je kao lan srpske Misije za pridobijanje saveznika u Evropi, jeromonah
Nikolaj stigao u London, bio je nepoznat u narodu i u engleskim uticajnim
krugovima. Dodue, dobro je govorio engleski, i imao poznanika i prijatelja u
Oksfordu i Kembridu, gde je studirao filozoviju.
- Razmiljao sam danima - priao je kasnije - kako da skrenem panju na nae
prisustvo i kako da zainteresujem poslovino indiferentne Engleze, za nau stvar
i za Srbiju. Prolazei jedanput pored uvenog Hajd-parka, vidim nekoliko
govornika koji neto besede grupicama dokonih ljudi u parku. Uzmeme sutradan
moju pastirsku frulu, na kojoj sam svirao jo kao dete kod stada u Leliu i koju
sam uvek sa sobom nosio negde na dnu putnikog kofera, i krenem u Hajd-park.
Onako u crnoj mantiji, sa bradom i kosom, stanem u parku i ponem da sviram.
Narod sa uenjem gleda i poe da prilazi.
Svi ostavie one druge govornike. Ja onda stavim frulu pod ruku i ponem da im
govorim. Po mojoj odei i crnoj mantiji, mislili su da dolazim iz Azije ili Afrike. Ja
objasnih gde je Srbija i ispriah kratku istoriju Srba. Onda sam govorio o
davnanjim stradanjima naeg naroda. Svi su sa panjom sluali. Prie mi na
kraju jedan svetenik anglikanske crkve i upita da li u mom kalendaru mogu nai

jedan slobodan dan da govorim njegovoj crkvi. Ja nisam imao nikakav kalendar i
svi su mi dani bili slobodni.
Od tada, krenuo sam da propovedam po mnogobrojnim crkvama Engleske. Bilo
je dana kada sam govorio u nekoliko crkava. Malo pomalo, stignem tako
zahvaljujui arhiepiskopu kenterberijskom i u uvenu katedralu svetog Pavla, u
Londonu.
Stopama Svetog Save
14.06.2003
KAO nekada Sveti Sava, vladika Nikolaj trudio se u Ohridu da ui i prosveuje
narod. Ne samo u pogledu vere i morala, ve na svim poljima kulture,
pismenosti, umetnikih zanata itd. U konaku eparhije, bila je jedna prostorija gde
je primao goste. To je, na svoj nain, bila i uionica za narod. Tu je davao asove
iz evropskih i svetskih jezika, srednjokolcima ili studentima. Davao je asove iz
filozofije i drugih predmeta siromanim uenicima, koji nisu mogli da plate
profesora da ih naknadno priprema za ispit.
Pored crkve svetog Klimenta, osnovao je 1925. godine duborezaku kolu za
mlade talentovane polaznike, koji su uili rezbarenje ikonostasa, salonskog
nametaja i drugih ukrasa od drveta. To je poznata debarska "Zanatska
umetnika kola". Iz ove kole izlazili su poznati majstori, koji su izraivali
predmete visoke umetnike vrednosti, po ugledu na duborez crkve Svetog spasa
u Skoplju i svetog Jovana bigorskog, u zapadnoj Makedoniji.
Putujui po eparhiji, vladika se zadravao satima u razgovoru sa prostim
narodom. Kada bi polazio na put, kupovao bi velike koliine hleba i usput delio
pastirima na planinama. Razgovarao je sa njima o njihovom doivljaju Boga i
odnosu prema prirodi. Ta dragocena iskustva sakupljao je i zapisivao.
"Ostajao sam zbunjen i zadivljen pred njihovom verom i njihovim poimanjem
Boga. Uzalud moji fakulteti i doktorati. Da mi je da se razuim i sve zaboravim,
pa da se vratim onom neposrednom doivljavanju Boga i da teologiju uim po
zvezdama i prirodi", govorio je svojim prijateljima.
Kad je doao u Bitolj, vojnika groblja bila su u oajnom stanju. Ograde pale,
krstovi polomljeni, stoka je slobodno etala po njima i skrnavila grobove. Vladika
je pokrenuo akciju i uredio francusko i nemako groblje. Za to je odlikovan
visokim odlikovanjem francuske i nemake vlade. Govorio je.
"Mrtav neprijatelj, nije neprijatelj. Oni, to ovde lee, ratovali su jedni protiv drugih
za ivota. Smrt ih je pomirila." Patrijarh Varnava, na svom putu po Makedoniji,
posetio je vojnika groblja sa francuskim poasnim konzulom Marselom
Devosom 1936. godine.
TREI PUT U AMERICI
NA poziv Ameriko-jugoslovenskog drutva. Politikog instituta pri koledu u
Vilijamstaunu, u dravi Masausets i Karnegijeve zadubine za meunarodni mir,
vladika Nikolaj je 1927. godine trei put putovao u Ameriku. Svrha puta bila je
serija predavanja o svetskom miru u Politikom institutu u Vilijamstaunu. Osim

toga, za vreme dvomesenog boravka u Americi drao je niz beseda u

episkopalnim crkvama. Govorio je studentima Pristonskog univerziteta i odrao
besedu u Federalnom savetu crkava u NJujorku.
Ugledni borac za mir u svetu dr Dejms otvel, u Karnegijevoj zadubini, na
pres-konferenciji, pred mnotvom predstavnika najuticajnijih amerikih listova,
ovim reima je predstavio Nikolaja:
- Vladika Nikolaj jedna je od najinteresantnijih i najmarkantnijih linosti u
crkvenom ivotu Balkana i Evrope. Po temperamentu mistik, ali vian diplomata i
dravnik, kao to je ve dokazao, on u sebi sadri takav splet razliitih osobina,
da bi u svakoj zemlji bio priznat kao jedinstvena linost.
U opirnom intervjuu uglednom "NJujork tajmsu", o svom dolasku u Ameriku on
kae:
"Kada sam prvi put doao u Ameriku, prouavao sam njen prosperitet, drugi put
njene dobrotvorne delatnosti, ovoga puta doao sam da prouim njene
mogunosti... Doao sam da promoviem svetski mir, koji je zasnovan na
duhovnim pravima, umesto na materijalnim snagama..."
Svoja razmiljanja i stavove o svetskom miru i o hrianskom poimanju mira
meu ljudima, narodima i dravama, izneo je u svom poznatom delu "Rat i
Biblija", koje je napisao podstaknut ovim boravkom u Americi.
Sveti arhijerejski sinod Srpske crkve odredio je 22. juna 1934. godine episkopa
Nikolaja za administratora upranjene ike eparhije. Posle dve godine (1936)
postavljen je za redovnog episkopa ikog. Dolazak njegov u iu pada u
najburnijem periodu ivota srpskog naroda, njegove drave i crkve: ubistvo kralja
Aleksandra, konkordatska borba, smrt patrijarha Varnave... Sa druge strane, svet
se spremao za nove ratne sukobe. Oblaci olova i dima ponovo su se nadnosili
nad Evropom.
Predoseajui burne dogaaje, vladika Nikolaj je neumorno radio na duhovnoj i
moralnoj obnovi naroda govorei:
"Samo duhovno jaki i snani narodi, preivee i odolee iskuenjima kojima
idemo u susret."
Period drugog episkopovanja u ikoj eparhiji moe se nazvati njegovim
misionarskim periodom.
Vladika Nikolaj premeten je u iu, po elji i na predlog kralja Aleksandra
Karaorevia. Kralj je hteo da Nikolaj obnovi manastir iu i da je pripremi za
njegovo krunisanje. Tada bi se otvorila osma vrata na ikom hramu (u ii su
krunisani kraljevi dinastije Nemanjia i pri krunisanju otvarana su vrata kroz koja
je novokrunisani kralj izlazio, otuda "sedmovrata" ia).
Ovaj plan osujetio je marseljski atentat 9. oktobra 1934. godine. No, svejedno,
Nikolaj je krenuo sa obnovom. Moe se slobodno rei da je ia bila centrala
njegove mnogostruke delatnosti, iz koje je zraila velika duhovna energija,
zagrevala i osvetljavala sva polja njegovog misionarskog rada.
DUHOVNE "CRNE RUPE"
KAO iki episkop, pored mnogobrojnih naziva koje je stekao kao niko pre njega,
poneo je i naziv: vladika obnovitelj. I to dvostruki - duhovni i materijalni. NJegovo
staranje i trud na obnovi manastira ie i svih zaputenih svetinja, podizanje

novih hramova, socijalno staranje i briga za siromane i bolesne, nalikuju samo

na delatnost prvog ikog arhiepiskopa Svetoga Save.
ika evanelska delatnost, koja je bila razvila svoju ivu akciju, tampanjem i
izdavanjem desetina knjiga i publikacija u sopstvenoj tampariji, neprestana
putovanja i kanonske posete po eparhiji i van nje, dali su mu i drugi naziv: vladika
preporoditelj.
Mnogobrojna su polja vladiinog pastirskog i misionarskog rada. Rad na
organizovanju i duhovnom rukovoenju Pravoslavne narodne hrianske
zajednice, ili velikog bogomoljakog pokreta u naem narodu, svrstavaju ga
meu velike duhovne voe i apostole, kakvih je malo u istoriji hrianstva. Posle
velikih stradanja u Prvom svetskom ratu, u narodu se javlja veliko duhovno
buenje, glad i e za duhovnim vrednostima i iskustvima.
Nedovoljna spremnost evropske crkve da odgovori narodnim duhovnim
potrebama otvara prostor za delovanje mnogobrojnih sekti sa Zapada. Videvi
opasnost pred kojom se naao na narod, vladika Nikolaj se potpuno okree
narodu, nastojei da zadovolji njegove duhovne potrebe. Poinje sa formiranjem
bogomoljakih bratstava, najpre na teritoriji svoje eparhije, a potom irom cele
crkve.
Nisu svi arhijereji, naalost, prihvatili pojavu ovog pokreta u crkvi. Neki su ak
zabranjivali osnivanje bratstava u svojim eparhijama. I kada se danas pogleda
versko moralno stanje naroda na ovim prostorima, prepoznaju se te duhovne
"crne rupe", na prostorima gde taj pokret nije uhvatio korena. Ipak, pokret se
nezadrivo irio i organizovao, tako da je Arhijerejski sabor srpske crkve priznao i
odobrio njegov rad, a za duhovnog vou pokreta postavio je vladiku Nikolaja.
Ko su bili lanovi ovog pokreta? To je bio na estiti i poboni svet, koati ratar i
teak, zanatlija i radnik, koji je preko svojih plea preturio mnogobrojna iskuenja
i stradanja, klecajui pod krstom stradanja. Iz redova ovog pokreta regrutovani su
mnogobrojni svetenici, monasi i monahinje, koji decenijama predano slue u
crkvi. Zahvaljujui njegovoj duhovnoj snazi, Srpska crkva je pretrajala i preivela
najvei progon i stradanje u svojoj istoriji pod komunistikim reimom.
PRASE KROZ PROZOR
KRALJ Aleksandar Karaorevi, sa kraljicom Marijom, posetio je poetkom leta
1925. godine jug Makedonije. Polovinom meseca juna boravio je u Bitolju i
Ohridu. Posle velianstvenog doeka u drevnom Ohridu, kralj je sa pratnjom
otiao u manastir svetog Nauma, na ruak koji je on priredio.
Na tom putu, koji je vodio samom ivicom Ohridskog jezera, padinom planine
Galinice, pratio ga je vladika Nikolaj, kao nadleni episkop ohridski i domain u
manastiru. Kralj Aleksandar je uao u hram, celivao moti snjvetog Nauma, i
upoznao se sa istorijatom ove svetinje. Posle kratkog predaha i osveenja,
krenuli su u manastirsku trpezariju na ruak.
Bio je posni dan, sreda ili petak. Na putu do trpezarije prolazili su pored kuhinje.
Nikolaj je krajikom oka smotrio spremljeno peeno prase na kuhinjskom stolu.
Odmah je skrenuo u kuhinju, ostavivi kralja, dohvatio peeno prase i bacio ga
kroz prozor u jezero.
Posluga kraljeva ostala je skamenjena. Za vreme jela, sluena je ohridska riba,

razne salate i iskljuivo posna hrana. Ruak je protekao u prilino zategnutoj

atmosferi.
Kada se kralj vratio u Beograd, alio se svojim prijateljima i Nikolajevim
poznanicima na ovaj njegov postupak. Jedan njihov zajedniki prijatelj rekao mu
je tada:
"Vae velianstvo! To Vam je Nikolaj. Ne zaboravite, on je komija Ilije Biranina,
koji je pred turskog pau izlazio sa buzdovanom i jataganom i bacao pred njega
porez bez brojanja."
Opelo posle 130 godina
15.06.2003
U JEDNOM lanku u Glasniku iz 1921. godine, vladika objanjava ko su
bogomoljci: To su neizbrojani i neorganizovani ljudi i ene, od uruga do Bitolja na hiljade i hiljade njih - koji najusrednije poste i mole se Bogu: nedelju praznuju i
prieuju se, propovedaju pokajanje i drugi dolazak Spasiteljev. Neki od njih
tumae snove i znake. Neki ostavljaju kuu i porodicu i odlaze u monatvo.
Oslovljavaju se sa brao i sestre. Na bogosluenja dolaze u grupama. U
hramovima klee i uzdiu, celivaju krst i ikone...
Posle slube skupljaju se pred crkvom da uju propoved svojih proroka. Ovi
prorci - prosti seljaci, sa dugom bradom i kosom - vade iz depa Novi zavet, od
upotrebe pohaban i umaen, itaju i govore, dok svi ne zaridaju od pokajanja i
umilenja... Kau neki - bogomoljci buncaju!
Buncaju, to je istina. Neto nebeskog vina ulo je u njih, i to ih je uzbunilo i
zbunilo.
A trezveni sinovi zemlje govore uvek logino, i to je istina. I prvi hriani su
buncali dok je Rim bio logian. I logika zemljanih poronula je u zemlju, a
buncanje je pobedilo svet...
Starajte se da razumete bogomoljce. Uzdrite se od bacanja kamena na njih, jer
moete lako udariti Hrista. Ne odbacujte ih, da oni vas ne odbace.
Vladika Nikolaj bio je dua ovog pokreta. On ga je duhovno uobliio,
organizovao, usnovio sve njegove energije, oistio ga od spiritizma i
zastranjivanja i dao mu peat iste pravoslavne pobonosti.
Pokret je imao, pre svega, pokajniki i preporoditeljski karakter. Zato su esto
organizovani bogomoljaki sabori, na kojima je uestvovalo po nekoliko hiljada
bogomoljaca. Pevane su duhovne pesme, vrena bogosluenja, drane besede i
propovedi, ispovedalo se i prieivalo.
O ovom pokretu Nikolaj je napisao jedno svoje znamenito delo pod naslovom
Divac.
DUHOVNO ARITE
ZAJEDNO sa radom na duhovnoj obnovi, vladika je pristupio obnovi i poznatih
srpskih svetinja, crkava i manastira u ikoj eparhiji. Ono to daje peat
njegovom radu na ovom planu, pored obnove ie, jeste obnova manastira u
Ovarsko-kablarskoj klisuri, izmeu aka i Poege. Nekoliko manastira
smeteno je na ovom malom prostoru, sa obe strane Zapadne Morave, pa je ova

kotlina dobila naziv Srpska Sveta gora.

Ne samo da je vladika materijalno obnovio ove manastire, ve ih je i duhovno
oiveo, napunivi ih mladim monasima i monahinjama iz redova bogomoljakog
pokreta. Naroito su velika ljubav vladiina bili manastir Jovanje i Preobraenje.
Stari manastir Jovanje nije imao monaha i bio je potpuno zaputen i naputen.
On ga je potpuno obnovio i oiveo, postavi njegov ktitor. Sa njim je, u ovaj
manastir, dolo 12 monahinja iz Bitolja. Vremenom se taj broj popeo na vie od
40 mladih i sposobnih monahinja.
U manastiru je zavedeno potpuno svetogorsko monako pravilo i tipik. Sveta
liturgija sluena je svakog dana. Vladika je budnim okom pratio rad ove velike
duhovne konice.
Izgradnjom eleznike pruge kroz Ovarsko-kablarsku klisuru, sruen je stari
manastir Preobraenje. Na mestu gde je bio manastir, sagraena je eleznika
stanica u Ovaru. Vladika je lino izabrao mesto za novi, dananji manastir. Sa
jeromonahom Atanasijem okiem, iz manastira Sretenje, peaio je celog dana
klisurom.
Kada se popeo na jednu stenu, sa desne strane Morave, iznad esme, na putu
aak - Poega, zastao je da predahne. Posle kraeg predaha ustao je,
prekrstio se i udario pataricom (vladianski tap) o stenu i rekao:
U ime Boga, ovde emo sagraditi novo Preobraenje, da slui naem narodu na
duhovnom preobraaju.
Novi manastir je kopija stare crkve svetog cara Konstantina i carice Jelene iz
Ohrida, karakteristine arhitekture - sa tri strane hrama su tremovi na stubovima
pod istim krovom.
U starom manastiru Preobraenje, po zapisu Joakima Vujia, nije se jelo meso i
manastir nije imao zemlje. Vladika je nastavio tu tradiciju u novom Preobraenju.
Manastir danas nema nijedne stope zemlje. Zalepljen je za planinu Ovar kao
lastino gnezdo. U njemu se slui svetogorsko pravilo do danas. Zahvaljujui
blagoslovu vladike Nikolaja, spada u najvee svetinje i duhovno je arite, ne
samo Ovara i Kablara, ve i cele srpske crkve. Izdrava se rukodeljem svojih
monaha i prilogom mnogobrojnih hodoasnika.
Jo jedno epohalno delo na polju graditeljstva uino je vladika Nikolaj. Manastir
LJubostinju, zadubinu carice Milice, koja je bila zaputena do njegovog dolaska,
pretvorio je u enski manstir i poeo sa obnovom. Za stareinu postavio je
sposobnog arhimandrita Nikona, iz manastira Kaleni, inae svog dugogodinjeg
prijatelja. Nikon je dobio zadatak da podigne novi konak sa severne strane
manastira, po najsavremenijim standardima graevinarstva, i da isti opremi
najmodernijim nametajem. Za stareinu manastira postavio je uvenu igumaniju
Jelenu, iz Vraevnice. Drevni manastir trebalo je pretvoriti u savremeno i
moderno zdanje po najsavremenijim standardima. ta je vladika Nikolaj planirao
sa ovim manastirom?
RASADNIK UMETNOSTI
KRALJICA Marija, udovica kralja Aleksandra Karaorevia, posle pogibije svoga
mua u Marselju, poverila je vladici Nikolaju, da eli da obnovi tradiciju udovih
srpskih kraljica iz istorije, da se povue u manastir i primi monaki in. Planirala

je da to uini, im njen sin, prestolonaslednik Petar Drugi, postane punoletan.

Marija je pominjala i jo neke ugledne ene koje bi dole u manastir. Izmeu
ostalih, to su bile: knjievnica Isidora Sekuli i direktor Prve enske gimnazije u
Beogradu Darinka Janoevi. Manastir je, po tom planu, trebalo da postane
kola za srpske devojke, koje se spremaju za monatvo. Da postane rasadnik
umetnike radinosti: ikonopisanja, umetnikog veza, trikanja i drugih zanata.
Kao nekada u vreme carice Milice i monahinje Jefimije. Naalost, novi svetski rat
omeo je planove i osujetio jedan veliki poetak u monakom ivotu nae crkve.
Na ulasku u Ovarsko- -kablarsku klisuru, od Poege, u steni sa desne strane,
ima jedna peina. U vreme srpskog ustanka, nekolio stotina ljudi, ena i dece,
beei od Turske potere, sklone se u tu peinu. Po detinjem plau, Turci otkriju
skrovite, i na ulazu u peinu zapale slamu i granje. Od vatre i dima pogui se
sav narod u njoj.
Vladika Nikolaj, sa grupom speleologa i arheologa, pokupi sve kosti u dva
ukraena sarkofaga i iznad peine postavi veliki krst sa raspeem. Kad je sve
bilo gotovo, on priredi veliku sveanost i odri opelo nad kostima posle 130
godina. Pred nekoliko stotina bogomoljaca i vernika poeke i aanske nahije
odrao je svoju uvenu besedu, u kojoj je rekao:
Evo peine koja nas opominje na briljivo uvanje svoje due. Evo grobnice
veitije od faraonovih piramida. Evo mauzoleja uzvienijeg od svih mauzoleja!
NJega je Boja ruka sazdala kad je svet stvarala, za plemenitu grobnicu srpskih
muenika. No, ovaj mauzolej, jedini je ovako osveen, jedini u kome je opelo na
ovakav nain izvreno, posle 130 godna, nad onima koji u njoj stekoe
besmrtnost, kako u nebeskom kalendaru, tako i u narodnoj istoriji.
Tada je sva tampa pisala o opelu posle 130 godna, sa istorijatom ove narodne
tragedija i vladiinom besedom.
Prelaskom u iku eparhiju, nije prestala vladiina briga o sirotitu u Bitolju.
Neprestano je brinuo o deci, aljui im pomo u novcu, hrani, odei i obui. Po
ugledu na Bogdaj, irom ike eparhije, podie i organizuje deja sirotita i
hranilita, domove milosra i narodne kuhinje za gladne i siromane.
U Ovarskoj banji, blizu starog manastira Blagovetenje, njegovim prilogom i
trudom ovarsko-kablarskih monaha i monahinja, podignut je dom sa sobama za
siromane bolesnike. Zvao se Dom milosra.
Zauzimanjem vladiinim podignuti su domovi i deja hranilita u aku, Kraljevu,
Gornjem Milanovcu i Kragujevcu. U Kraljevu je podignut Dom za iznemogle
starce i starice, na zemljitu kraljevake crkve. Domovi su bili organizovani oko
crkava i manastira. Vladika je angaovao sposobne monahe, monahinje i
svetenike supruge, koji su vodili brigu o funkcionisanju ovih domova. Manastiri
i vee crkvene optine izdravali su ove ustanove. Davali su pomo u novcu,
namirnicama, hrani, odei i obui, koju su skupljali od vernika.
I u ovom radu vladika Nikolaj pokazao je irinu svoje sveoveanske due: stalno
je upozoravao upravitelje ovih domova da ne zloupotrebljavaju teak poloaj
tienika i da im ne nameu versko vaspitanje. To je vladika ostavio njihovom
kasnijem slobodnom izboru i odluivanju.
Bilo je docnije, pa i u socijalistikoj Jugoslaviji, veoma uglednih linosti na
visokim partijskim i dravnim poloajima, koji su prehranjeni u ovim sirotinjskim

domovima. Da li su se oni seali svojih dobrotvora - ne znam, pie vladka Jovan

Velimirovi, u svojim seanjima na vladiku Nikolaja.
MAJCI U NARUJE
BELI galebovi lete nad mojim plavim jezerom, kao beli angeli nad plavim nebom.
Niti bi galebovi bili beli ni jezero plavo, da veliko sunce nije otvorilo svoje oko nad
njima.
Majko moja nebesna, otvori Tvoje oko u dui mojoj, da vidim ta je ta. Da vidim,
ko obitava u dui mojoj, i kakvi plodovi rastu u njoj.
Bez Tvoga oka ja tumaram beznadeno po dui svojoj kao putnik po ponoi, po
pononoj bezrazlinosti. I pada, i die se pononi putnik, i ono to sreta na putu
naziva dogaajima.
Ti si jedini dogaaj ivota moga, svetlo due moje. Kada dete juri majci svojoj u
naruje, za njega ne postoje dogaaji. Kada nevesta tri svome eniku u
sretanje, ona ne vidi cvee u livadi, niti uje brujanje oluje, niti osea miris
kiparisa ni volju zverova - ona vidi samo lice enika, uje samo muziku sa usana
njegovih, mire samo duu njegovu. Kada ljubav ljubavi hodi u susret, nita joj se
ne dogaa. Vreme i prostor izmiu se s puta ljubavi.
Majko nebesna, ljubavi moja jedina, oslobodi me robovanja dogaajima i uini
me svojim robom.
Najbelji Dane, svani u dui mojoj, da vidim cilja, zamrenog puta svoga.
Sunce nad suncima, jedini dogaaj u vasioni, to privlai srce moje, obasjaj
unutranjost moju, da vidim, ko se usudio obitavati u njoj osim Tebe. Da
iskorenim iz nje sve plodove, to slede spolja, a srce im mirie gnilinom.
Idejni tvorac pua
16.06.2003
POSLE smrti kralja Aleksandra 1934. godine, u unutranjem politikom ivotu
Jugoslavije, nastalo je pomeranje ulevo, u kome su razjedinjavajui elementi sve
vie dolazili do izraaja. Jedan od vrlo krupnih problema, koga je trebalo reiti,
bilo je pitanje zakljuivanja Konkordata (meudravnog ugovora Jugoslavije i
Vatikana).
Iako je to bila elja, i namera kralja Aleksandra, ona nije, iz raznih razloga, mogla
biti ostvarena za vreme njegovog ivota. Vlada Milana Stojadinovia, u
saglasnosti sa tadanjim Namesnitvom, potpisala je 25. jula 1935. Konkordat sa
Vatikanom.
Tekst ovog ugovora, brzo je procurio u javnost. Sticao se utisak da je
rimokatolika crkva u Jugoslaviji dobila vea prava, povlastice i privilegije od
Srpske pravoslavne crkve, koja je bila jedan od kljunih faktora stvaranja nove
drave Jugoslavije.
Kampanju protiv Konkordata otvorio je lino patrijarh Varnava, jednim svojim
govorom u Sabornoj crkvi u Beogradu.
Vladika Nikolaj, koji je dugo vremena proveo na rimokatolikom i protestantskom
zapadu, imao je dobre odnose sa mnogobrojnim visokim prelatima Rimokatolike
crkve. Smatrao je, meutim, da Vatikan svojom prozelitskom i unijatskom

politikom sputava i ometa dobre odnose rimokatolika sa drugim hrianskim

crkvama irom sveta. Zato je podravao napore svih katolikih crkava u
evropskim dravama koje su elele, poput anglikanske crkve u Velikoj Britaniji,
da se odvoje od Vatikana.
To je 1915. godine, savetovao i hrvatskim rimokatolikim svetenicima u Americi,
kada su voeni razgovori o stvaranju nove drave. Smatrao je da prisustvo
Vatikana u ivotu Jugoslavije moe biti pogubno.
KRVAVE LITIJE
KADA je poela konkordska borba, on je uzeo aktivnog uea u njoj. ak se
moe rei da je bio njen predvodnik. Kob trenutka je htela da, iste veeri kada je
Konkordat izglasan u Narodnoj skuptini, 23. jula 1937. godine, umre patrijarh
Varnava. Sumnjalo se da je otrovan.
Nikolaj je poveo propagandu protiv Konkordata i borbu irokih razmera. Na svim
crkvenim slavama, sveanostima, posebno na saborima prireenim oko
pojedinih hramova, kao u Niu, Gornjem Milanovcu, Valjevu i drugim, on je
govorio i otro napadao Konkordat i njegove pristalice, poslanike i ministre.
Predsednika vlade Milana Stojadinovia, koji je bio rodom iz ike eparhije,
iskljuio je iz Crkve a sa njim sve poslanike i ministre kojima je on bio episkop. U
Beogradu je organizovana poznata antikonkordatska litija koju je Stojadinovieva
policija rasturila. Tom prilikom povreen je abaki vladika Simeon Stankovi,
nekoliko svetenika i dosta naroda. Ulicom su letele mitre i kamilavke i lila se krv.
To je prevrilo au i ova borba se pretvorila u svenarodni gnev i otpor.
Iako je Konkordat u skuptini izglasan tesnom veinom, nikada nije iznesen pred
Senat Kraljevine Jguoslavije. Vlada je skinula Konkordat sa dnevnog reda i nije
ga vie podravala.
Poetkom februara 1938. godine, za novog srpskog patrijarha izabran je
mitropolit crnogorski Gavrilo Doi. Nikolaj je smatrao da izbor patrijarha treba
odloiti dok se prilike u Crkvi ne srede. Poto njegov predlog nije prihvaen,
podneo je ostavku na lanstvo i rad u Arhijerejskom saboru.
Sabor je protiv Nikolaja poveo jednu vrstu disciplinske odgovornosti. Stvar se,
ipak, na sreu, dobro zavrila i Nikolaj se vratio u sabor ve naredne 1939.
godine. U manastiru Kaleni, dolo je 1940. do poznatog izmirenja Nikolaja i
patrijarha Gavrila, zauzimanjem i posredstvom njihovih zajednikih prijatelja.
Burni dogaaji u Evropi etrdesetih godina, nisu mogli mimoii ni Jugoslaviju i
njene narode, a ni Srpsku pravoslavnu crkvu. Knez Pavle i jugoslovenska vlada
Cvetkovi - Maek, sklopili su pakt sa Nemakom i Hitlerom, koji je naiao na
veliki otpor meu slobodoljubivim narodom u Srbiji. Prvi otpor prema sramnome
potpisivanju pakta pojavio se u narodu ike eparhije. Kraljevani su prvi
organizovali demontracije. Ogroman broj ljudi okupio se ispred episkopskog
konaka u Kraljevu, traei da im se vladika obrati.
Nikolaj je odrao patriotski govor u kome je jugoslovensku vladu nazvao
izdajnikom, a Adolfa Hitlera, "biblijskim antihristom". Iste veeri zaputio se u
Beograd da pomogne oko izrade platforme i stava srpske crkve, oko pakta i
dogaaja koji su sledili.
Posle sastanka svih episkopa u Patrijariji u Beogradu, patrijarh Gavrilo se 27.

marta 1941. godine preko Radio Beograda, obratio narodu i osudio pakt sa
Nemakom. Mnogi pozvani crkveni autoriteti smatraju da je patrijarhov govor, koji
je, u stvari bio saoptenje Arhijerejskog sabora, sastavio vladika Nikolaj.
Svetenstvu i vernicima svoje eparhije poslao je telegram iz Beograda u kome
pie: "Bogu blagodarni, narodu zahvalni, svetlo gledamo u budunost bez peata
srama".
HITLER NAREDIO HAPENJE
NEMA sumnje, Englezi su imali velikog udela u ruenju sramnog pakta i u
organizovanju martovskih demonstracija. General Simovi bio je engleski ovek i
prijatelj vladike Nikolaja, iz studentskih dana u Engleskoj. Po podacima nemakih
vojnih arhiva, vladika Nikolaj bio je "idejni tvorac pua i engleskog kralja".
Uee u dvadesetsedmomartovskim dogaajima, ogroman ugled i uticaj u
srpskom narodu, autoritet u srpskoj crkvi i politici, bili su dobro poznati Nemcima.
Mnogobrojne obavetajne slube vrljale su u to vreme Balkanom i Evropom i
budno pratile sve dogaaje. Nemaka obavetajna sluba, poslala je preporuku
svojoj vladi u Berlinu da se uticaj i autoritet vladike ikog Nikolaja, dolaskom
Nemaca u Srbiju, mora neutralisati.
Posle pua generala Simovia i masovnih martovskih demonstracija, usledio je
napad Hitlerove Nemake na Srbiju. Zemlja je brzo okupirana i Nemci su
uspostavili svoju upravu. Patrijarh Gavrilo i vladika Nikolaj odmah su uhapeni.
Po svedoenju generala Aleksandra fon Lera, nemakog komandanta grupe
armija E na jugoistonom ratitu, Hitler je lino izdao nareenje za hapenje. Po
svedoenju kapetana JNA Milana kera, koji je bio prevodilac na sasluanju Fon
Lera u mestu Sevnica, izmeu Krkog i Zidanog Mosta, dijalog na sasluanju
tekao je ovako:
- Odgovorite, zato je onako verolomno poruen Beograd, koji je bio proglaen
za otvoreni grad?
- To je bila zapovest mog firera - odgovorio je Ler. - Naredio mi je da poruim
Beograd...
- I ta je jo Firer naredio?
- Da unitimo srpsku inteligenciju i da obezglavimo vrh Srpske pravoslavne crkve
i to u prvom redu patrijarha Doia, mitropolita Zimonjia, episkopa ikog
Nikolaja Velimirovia, kao i kaluere i monahinje srpskih manastira.
- Zato?
- Zato to su oni "personalna uprava" srpskog naroda.
UKRADENA PRANGIJA
U VREME uvene konkordatske borbe 1937. godine, Nikolaj je neumorno
krstario svojom eparhijom, obavetavao narod o tekstu Konkordata i pozivao da
se on sprei. Gde god je dolazio doekivale su ga stotine i hiljade vernika,
protivnika ovog ugovora s Vatikanom.
Veliki sveani doek organizovan je vladici u jednom selu kod Uica. Pred njega
su izali konjanici, koji su bili u pratnji kolone ukraenih fijakera. Jedan fijaker bio
je namenjen za vladiku. Kada je seo, poli su prema crkvi. Narod je bacao cvee,
klicao vladici i pevao. Jedan stari bogomoljac prie mu i ree:

- Vladiko, jeste li zadovoljni doekom?

- Neka je slava Bogu - odgovori vladika.
- Ma, spremili smo mi i bolje. Bili smo spremili jednu veliku prangiju, koja je
trebalo da pukne, kada se vi pojavite. Ali, prokleta Jereza (Jugoslovenska
radikalna zajednica, stranka Milana Stojadinovia koja je podravala Konkordat)
ukrade nam noas prangiju i ona ne pue - ree ljutito starac.
- Bolje to nije pukla, brate! Dalje e se uti! - odgovori vladika sa osmehom i
blagoslovi starinu.
Srbi nisu to i Nemci
17.06.2003
Pie: LJubomir Rankovi, protoakon
ODMAH po okupaciji, Nemci su poeli da dolaze u iu. Danima su u manastiru
sve pretresali, prevrtali, prekopavali i vladiku sasluavali. Smatrali su ga
engleskim prijateljem i obavetajcem. Traili su u manastiru aparate i pijunsku
tehniku. Dva puna meseca trajali su pretresi i sasluanja. Nije naeno nita.
Ipak, on je za njih bio neprijatelj, koga je trebalo ukloniti. Prisilili su ga da
podnese ostavku na dunost episkopa ikog i da trai da mu se postavi
zamenik. Primoran na ostavku, napisao je uvenu predstavku Svetom
arhijerejskom saboru u kojoj trai da bude razreen dunosti zbog "nezdravlja".
Sabor je za zamenika Nikolaju postavio vladiku Vikentija (Prodanova), koji je u
iu izbegao iz Makedonije.
Moe se rei da je Nikolaj ve u ii bio uhapen. Nije se mogao kretati
eparhijom, sluiti i propovedati, a bio je stalno pod budnim okom nemake
strae. Kako je ia bila relativno blizu prometnih saobraajnica i veih mesta Kraljeva i aka, Nemci su odluili da ga uklone iz ovog manastira.
Na Petrovdan, 12. jula 1941. godine, Nemci su vladiku Nikolaja prebacili
konjskim kolima iz ie u LJubostinju. Postavili su jake strae oko manastira.
Vladika je imao pravo da proeta manastirskom portom i da obavlja bogosluenja
u hramu. Nije mu doputano da odlazi iz manastira.
Godinu i po boravka u LJubostinji, vladika je iskoristio za pisanje. Bio je veliki
problem nabaviti potreban papir. U ovom periodu nastala su njegova poznata
dela: "Teodul", "Srpski narod kao Teodul", "Srednji sistem", "Indijska pisma",
"Mudra igumanija ljubostinjska", "Stoslov o ljubavi", "Kasijana", "Zidanje
LJubostinje" (pesma u desetercu za guslare), "Sluba prepodobnoj materi
Evgeniji" i mnoge duhovne pesme.
Sa njim u manastiru bili su jeromonah Vasilije Kosti, potonji episkop iki i
sinovac Jovan Velimirovi, profesor bogoslovije.
GESTAPOVAC U MANASTIRU
PREKO svetenika i monaha, koji su mogli, po dozvoli Nemaca da poseuju
vladiku, on je u dobroj meri upravljao svojom eparhijom. Kada su te posete
uestale, Nemci su postavili none strae u planini oko manastira, odakle se
video ceo prostor. Nou su povremeno osvetljavali manastir i motrili ko dolazi u

njega. Ceo taj kraj oko Trstenika i Kruevca bio je inae 1941. godine vrlo
nemiran i buntovan. Tu su dejstvovale oruane grupe pod komandom Koste
Peanca, etnici Keserovia i grupa komunista iz Leva.
U manastir LJubostinju, esto je po zadatku dolazio jedan visoki oficir Gestapoa Tajhman, i sasluavao vladiku. Nemci su traili da preko tampe i radija opozove
narod na poslunost okupatoru. Vladika je to odbijao govorei "gestapovcu":
- Vi mislite da sam ja popularan u srpskom narodu. Ako stvarno to jesam, izgubio
bih svu popularnost, ukoliko bih preporuio bilo kakvu saradnju. Srpski narod je
slobodarski narod. Ne voli okupaciju, ni okupatore. Vekovima se borio da istera
okupatore iz svoje zemlje. Od vas, Nemaca, zavisi hoe li narod biti lojalan ili ne.
Srbi nisu to i Nemci. Za sve Nemce misli firer i svi ga sluaju. Srbi su
individualisti. Svako misli svojom glavom. Zato je mnogo partija u naoj dravi.
"Na Preobraenje 19. avgusta 1941. godine", pie profesor Jovan Velimirovi,
"jedna grupa nemakih vojnika, naoruanih do zuba, upala je u manastir. U crkvi
je trajala sluba. Vojnici su upali u crkvu, prekinuli slubu i naredili da svi izau
napolje. Uzeli su kljueve od stareine manastira i poeli pretres svih prostorija,
stalno ponavljajui: "Fon ia".
Nije nam bilo jasno ta hoe, jer nisu isto izgovarali rei. Nikolaj je zbog starosti
sedeo u stolici, dok smo svi ostali stajali. Kada mu je priao jedan od stareina,
upitao je: - Koga traite? Oficir je odgovorio: - Vladiku! - Ja sam.
Odmah su ga opkolili i poveli u kamion. Odvezli su ga u Kruevac. Vladiku su u
Kruevcu satima sasluavali. Sasluanje je bilo sa prevodiocem. Kada je jednog
trenutka vladika ispravio prevodioca i progovorio na tenom nemakom jeziku,
oficir koji je vrio sasluanje, iznenaeno upita:
- Pa, vi znate nemaki?
- Znao sam - odgovori vladika, - ali sam prilino zaboravio.
Sasluanje je nastavljeno sa prevodiocem".
Posle napada etnika i partizana na Kraljevo 1941. godine, okupator je izvrio
surovu odmazdu nad nedunim stanovni-tvom. Streljano je vie hiljada
Kraljevana. im je saznao za ovu tragediju, vladika je krenuo u Kraljevo da
protestvuje kod nemakog komandanta grada. Meutim, ovaj ne samo da nije
hteo da razgovara sa vladikom, nego je naredio da se odmah vrati u LJubostinju.
Tako je ova njegova misija propala.
U vreme borbi oko Kraljeva, Nemci su bombardovali manastir iu. Jedna bomba
udarila je u levo krilo crkve, levu pevniku apsidu i sruila veliki deo zida od
temelja do krova. Spaljen je vladianski konak i ostale zgrade u manastiru.
Vest o ruenju ie teko je pogodila vladiku. Danima nije izlazio iz svoje elije.
Tugovao je i uzdisao. Uteio ga je njegov prijatelj podsetivi ga da je ia uvek
stradala sa svojim narodom i da bi bilo nenormalno da srpski narod strada, a
ia da bude cela i netaknuta. Posle ovog razgovora, on se malo oraspoloio i
umirio.
STRELJANJE U KRAGUJEVCU
ZAJEDNO sa Kraljevom, velika nesrea zadesila je i Kragujevac. Faisti su u
znak odmazde streljali 6.000 Kragujevana, meu kojim najvie aka, ena i

dece. Crne vesti stizale su do vladike. Danonono se u svojoj sobi molio za pokoj
dua postradalih i za spasenje preivelih. esto su ga zaticali na molitvi, kako
plae i rida. Celo podruje oko Trstenika, Vrnjake Banje, Kraljeva i Kruevca bilo
je nemirno i nestabilno. Oruane grupe i ete nedievaca, etnika i komunista,
vrljale su ovim krajevima unosei nemir u narod i stvarajui zabunu i pometnju.
U Levu je pod komandom nekakvog uitelja zvanog Bada stvorena "Levaka
komunistika republika". Nemci su bili zauzeti svojim problemima i nisu previe
obraali panju na dogaaje u ovom podruju. Ipak su saznali, preko svoje
obavetajne slube, da komunisti iz Leva planiraju napad na LJubostinju.
"Komunistiki glavni tab" izdao je nareenje da se vladika Nikolaj likvidira.
Okupator je znao da je vladika neprijatelj komunista isto koliko i njihov, i
prepustio je da oni odrade posao likvidacije koji je bio u zajednikom interesu.
Po noi 18. septembra 1941. komunisti su krenuli iz Kalenia u pravcu Trstenika i
LJubostinje. etnici su bili blagovremeno obaveteni o ovom pokretu. Doekali
su ih, pred samim manastirom, vatrom iz zaseda. Cele noi voena je borba za
manastir i napad je odbijen. Posle ovoga napada, komandant Jugoslovenske
vojske u otadbini Dragoljub - Draa Mihailovi, sa kojim je vladika Nikolaj
odravao veze, doneo je odluku da Nikolaja nekako prebaci na Ravnu goru u
svoj ratni tab. Ta odluka je kasnije opozvana, Nemcima je na sreu, sve loije
ilo na frontu, pa opsednuti svojim problemima oslabili su nadzor nad vladikom.
On je drao veze sa svim patriotskim snagama i sa svetenstvom i narodom
svoje eparhije. Plaei se njegovog uticaja u narodu, Nemci su odluili da ga
udalje sa ovog podruja i iz ike eparhije.
U ranu zoru, 3. decembra 1942. godine, blokirali su manastir LJubostinju sa svih
strana. Nemaki vojnici upali su u manastirski konak i poeli sa legitimisanjem.
Sve prisutne strpali su u sabirnu sobu. Kad je svanulo, doao je visoki oficir
Gestapoa i saoptio vladici odluku nemake komande o premetanju u manastir
Vojlovicu kod Paneva. Sa njim su poli jeromonah Vasilije Kosti i sinovac
Jovan Velimirovi.
VLADIKA I PATRIJARH
MANASTIR Vojlovica udaljen je etiri-pet kilometara istono od Paneva, na putu
prema selu Starevo. Bio je prilino zaputen i oronuo. Vladika sa svojom
"pratnjom" smeten je u stari konak sa starinskim nametajem punim stenica i
gamadi. Nemci su ovde zaveli sasvim drugaiji reim nego u LJubostinji. To je
bio pravi zatvor, sa stalnom straom, zakljuanim vratima i prozorima, bez prava
primanja posete i pote. Zatvorenici nisu imali pravo nikome pisati, niti se javljati.
Bila je potpuna izolacija.
U poetku, strau su sainjavali, jedan nemaki vojnik i jedan agent beoradske
policije u civilu. Kasnije su agenta zamenili nemakim vojnicima, jer nisu imali u
njega poverenja. Sva vrata soba u kojima su bili zatvorenici bila su zakljuana.
Prozori su bili zakljuani katancima i otvarani su jedan sat dnevno radi
provetravanja. Zatvorenicima je bilo dozvoljeno jedan sat etnje dnevno, ispred
konaka u kome je bio zatvor. Svakodnevno bogosluenje, jutrenje i veernje,
obavljali su u sobi vladike Nikolaja, a liturgiju nedeljom i praznikom u
manastirskom hramu. Pred poetak liturgije straar je otkljuavao hram i u toku

slube stajao na ulazu. Posle slube, ponovo je zakljuavao vrata.

Boravak u Vojlovici vladika Nikolaj je iskoristio za rad na ispravci teksta Vukovog
prevoda Novog zaveta. Pored toga ispisivao je itave sveske raznih misli i
duhovnih pouka. Nemci su svakodnevno donosili okupatorske novine iz
Beograda. On je izrezivao sliice iz itulja i reao ih po svome stolu i molio se
Bogu za upokojene. To je nazivao svojim "najmilijim ikonostasom". Vladika je
retko koristio dozvoljeno vreme za etnju. Naviknut na sedenje i pisanje, nije,
takorei, ustajao iza svoga stola. Kada ga je jedan nemaki oficir, dobronamerno,
opomenuo da treba da eta, on je sa ironijom i u ali odgovorio: "Ako bih ja posle
toliko vremena izolacije, izaao i poeo da etam, toliko bih se obradovao da bih
poeo da trim. Vai straari bi pomislili da sam poeo da beim i otvorili bi vatru.
Tako bih ja poginuo, bez krivice, grekom".
U prolee 1943. godine, 20. maja, u manastir Vojlovcu doveden je u zatoenje i
patrijarh srpski Gavrilo Doi. U poetku Nemci nisu doputali da se Nikolaj i
patrijarh sastaju i razgovaraju. Docnije su dozvolili, i oni su itave sate provodili
zajedno u prijateljskom razgovoru. Inae su bili stari prijatelji i drugovi. Istina,
prijateljstvo je "napuklo" oko pitanja Konkordata, ali taj sukob je brzo prevazien
pomirenjem, u manastiru Kaleni 1941. godine.
DOBAR SRBIN
I JA kaem: dovoljno je biti dobar Srbin, ali po ugledu na najbolje i najslavnije
Srbe, koji su se javili na izlobi ljudi u ovome svetu za minulih hiljadu godina. No,
ne smem da kaem kao ti: vera je sporedna! Jer bi me svi Srbi uterali u la.
Dobar si Srbin, ako ima slatku duu kralja Vladimira, izdrljivost Nemanjinu,
hristoljublje Savino, revnovanje Milutinovo, krotost Deanskog, smernost
Uroevu, portvovanje Lazarevo, vitetvo Strahinjino, pravdoljublje Markovo,
srce Jugovia majke, pouzdanje Miliino, blagost Jevrosiminu, milost Kosovke
devojke, trpeljivost porobljenog roblja, vidovitost slepih guslara, mudrost srpskih
popova i kaluera, stidljivost narodnih devojaka, nadahnue narodnih pevaa,
darovitost narodnih zanatlija, otmenost narodnih tkalja i vezilja, jasnou narodnih
posloviara, umerenost i odmerenost srpskih seljaka, sjaj krsne slave svih
krtenih Srba.
No, nije li sve ovo od vere? Vaistinu, i osnova i potka svemu nabrojanom jeste
vera Hristova. Ako li ti nema u sebi nijednu od pobrojanih vrlina slavnih ti
predaka a ipak se naziva Srbinom, onda si samo jedna uvena firma na
praznom duanu. A to mislim, ne elimo ni ja tebi, ni ti sebi.
Rei nekome: budi dobar Srbin a vera je sporedno, isto je to i rei jednoj ovci:
budi ti samo ugojena a paa je sporedno!
Ne moe niko biti dobar Srbin a da pre svega nije dobar ovek.
U svetu pak niti je bilo niti ima ikakve sile, koja moe oveka uiniti savreno
dobrim, osim sile vere Hristove.
Nemoj, dakle, eleti Srpstvo bez sadrine.
Ne bio ti ovek bez pameti putovo ni Srbin bez vere ortak.
Tortura u logoru smrti
18.06.2003

Pie LJubomir Rankovi, protoakon

KRAJEM 1943. godine, 18. i 21. decembra, manastir Vojlovicu posetio je general
Milan Nedi, predsednik Srpske vlade za vreme okupacije. Prvi put posetio je
patrijarha Gavrila, a drugi put patrijarha i vladiku Nikolaja zajedno. Cilj Nedieve
posete bio je da izloi patrijarhu plan, po kome bi on bio puten iz zatvora u
Vojlovici, i doao u Beograd. Primio bi ponovo upravu Srpske pravoslavne crkve i
sazvao Sveti arhijerejski sabor, na kome bi bio izdat proglas protiv Komunistike
partije i pozvan narod na lojalnost okupatoru. Po tom planu oformilo bi se
namesnitvo, koje bi vladalo zemljom umesto kralja, a jedan od namesnika bio bi
patrijarh. to se tie vladike Nikolaja, on bi bio puten iz zatvora i doao bi u
Patrijariju u Beograd, ali ne bi imao pravo povratka u iku eparhiju, jer to
Nemci izriito: ne dozvoljavaju.
Posle posete, patrijarh je sastavio odgovor Nediu u kome je izneo primedbe i
neslaganja na njegov predlog, ali ga je oslovio u poetku sa "Gospodine
predsednie". Patrijarh je koncept svog odgovora proitao Nikolaju, i pitao ga za
miljenje. Dok je itao, Nikolaj je nervozno grickao bradu, to je bio znak loeg
raspoloenja, i sluao. Kad je patrijarh zavrio, rekao je:
PISMO ENERALU NEDIU
- PRVO, Vaa svetosti, ne smemo Nedia nazvati "predsednikom Vlade", jer mi
imamo legalnog predsednika u Londonu. Oslovimo ga sa "enerale i ministre".
Drugo, to se mene tie, ja ne elim da izlaskom iz Vojlovice samo promenim
zatvorsku eliju i mesto svome krevetu. Ako ne mogu da odem u iu, u moju
eparhiju, ta u ja u Beogradu. Ako se sazove Sabor i ja na njega doem, ja
moram javno da igoem nemaka nedela i zloine! Pobili su mi pola Kraljeva,
popalili Gornji Milanovac, pobili mnoge monahe i monahinje, i svetenike po
ikoj eparhiji, poruili crkve i manastire. Ako ja umesto osude budem licemerno
utao i pravio nasmejano lice, narod bi s pravom mogao da me kamenuje na
Terazijama. Tebe vraaju na tvoju eparhiju, ti idi. Mene ostavi ovde do boljih
dana. I tree, to se tie proglasa protiv Komunistike partije, mislim da bi to bila
neoprostiva greka. Vrlo je opasno da Crkva izdaje proglas protiv bilo koje
stranke, pa i protiv Komunistike partije. Crkvu se ne tiu partije i partijski
programi. Crkvu interesuje da li te partije propagiraju bezbotvo ili ne. Mi smo
protiv bezbotva, pa bilo da ono dolazi sleva ili zdesna, odnosno, mi smo i protiv
Hitlerovih bezbonika, isto kao i protiv sovjetskih. Moemo samo da izdamo
proglas protiv bezbonitva, a ne protiv komunista.
Posle Nikolajevog izlaganja, patrijarh je, posle dueg utanja i razmiljanja,
rekao:
- Sve to si primetio, prihvatam i odobravam. Molim te, uzmi ovaj moj odgovor
koji sam skicirao, pa napii drugi, onako kako ti smatra, a ja u potpisati.
Profesor Jovan Velimirovi, koji je prisustvovao ovom razgovoru (zahvaljujui
kome imamo ovo pisano svedoanstvo), dobio je zadatak da pronae pisau
mainu i da otkuca odgovor koji je sastavio Nikolaj. Profesor Jovan je sauvao
kopiju tog odgovora, koja glasi:

Man. Vojlovica
22/9-DII-1943. god.
Gospodinu Milanu Nediu,
Armijskom eneralu i Ministru
Beograd
Uvaeni Gospodine enerale,
Na Vae cenjeno pismo od 20-DII/n.s./1943. god. Pov. br. 1343, a posle dve
Vae posete i dugih razgovora od 18/5 i 21/8 tek. m. ast mi je odgovoriti
sledee:
ovek koji je lien slobode i svih prava, koji se od nazad trideset i dva puna
meseca nalazi u strogom zatvoru, lien svih mogunosti, da opti sa spoljnim
svetom i da prati javni ivot i burne dogaaje sadanjeg vremena, kao to je
sluaj sa mnom, koji iz zatvora ne mogu imati ni slobodne volje ni nesmetane
energije - nije u stanju da zvanino opti i da nosi odgovornost u zvaninim
poslovima.
No, ipak ja mogu rei moje lino miljenje i vrsto uverenje da je Srpska
pravoslavna crkva vazda bila, jeste i bie, najodlunije protiv svake razorne
akcije, koja u ateistikom besu nasre na srpski narod s namerom da ga
upropasti moralno i fiziki.
I Srpska pravoslavna crkva gotova je da, u skladu sa svojim karakterom,
zadatkom i dostojanstvom, pomogne i Vae napore, kao i napore svih
rodoljubivih Srba u zatiti i spasavanju svog blagoestivog naroda.
Ali Srpska pravoslavna crkva moi e se prihvatiti s punom snagom, a s Bojom
pomoi, oba ova zadatka samo onda - kako sam imao ast usmeno Vam izloiti kada joj se potpuno povrati i nesmetano omogui pravilno kanonsko-zakonsko
funkcionisanje, prekraeno pre dve i po godine.
Bog neka Vam je na pomoi.
aljui vam topli blagoslov, odani Vam
AEM patrijarh Srpski
Gavrilo, s. r."
Posle predaje patrijarhovog odgovora nastalo je zatije. Nedieva poseta poela
se polako zaboravljati i ivot u Vojlovici se vratio ranijoj monotoniji.
Zatvorenici u Vojlovici svakodnevno su itali "Novo vreme". Naroito su ih
zanimali izvetaji sa Ruskog fronta. Iako su Nemci te izvetaje doterivali, bilo je
jasno da gube i da se povlae. Obino pred ruak, patrijarh i Nikolaj odlazili bi u
sobu jeromonaha Vasilija i tu komentarisali stanje na ratitu. Vasilije je
obeleavao linije fronta na geografskoj karti. im bi Rusi, ma gde napredovali,
Nikolaj bi, sav radostan, govorio: "Ide Ruja, ko oluja!" Prekrstio je imena tri velika
saveznika presednika: Staljina u elikovia, Ruzvelta u Ruia, a erila u
Crkvenjakovia. "Svi smo se zaista radovali uspesima Rusa kao svojim, jer u
njihovoj pobedi mi smo videli kraj naem zatvoru i amovanju" - pie profesor
Jovan (potonji vladika abako-valjevski) u svojim belekama o vladici Nikolaju, i
nastavlja:

"Kada su Rusi potisli Nemce duboko u Ukrajinu, poeli su izraavati vee apetiti.
Vladika je rekao jednoga dana: Bojim se da se Rusi nee znati umeriti na kraju
rata i projaviti suvie velike apetite i time razdraiti Amerikance. A nije dobro imati
Ameriku kao neprijatelja. Ovaj rat je samo trka za baze za novi rat. A Novi rat
bie rat za AZIJU".
OKUPATOR SPREMIO OSVETU
PORED pokuaja sa generalom Milanom Nediem, Nemci su nastojali vie puta
da patrijarha Gavrila i vladiku Nikolaja privole na saradnju. Jedanput meseno u
Vojlovicu je dolazio jedan visoki nemaki oficir Majer, zaduen za verska pitanja, i
razgovarao sa njima. Sve je ostalo bez uspeha. Nemci su onda odluili da im se
osvete. Reili su da ih odvedu u zloglasni faistiki logor Dahau, gde su bili
najvei Hitlerovi protivnici, na izdravanju kazne.
Dana 13. februara 1944. godine, jedan nemaki oficir doao je iz Beograda u
Vojlovicu i doneo naredbu Nemake komande da se patrijarh Gavrilo i vladika
Nikolaj spreme za put. Reeno im je da e pravac puta biti Bekerek. Sutradan,
na crkvenu Novu godinu, u pet sati ujutro, krenuli su na put. Putovali su do
Velikog Bekereka kamionima u pratnji 20 "gestapovaca". "Gestapovac" ofer,
vozio je takvom brzinom po dombastom putu da su patrijarh i vladika jedva
izdrali put.
U Bekereku, vladika je pokuao da protestuje zbog ovakvog postupka, ali bilo je
uzalud. Nemci nisu obraali panju na to. Oni su za njih bili robovi, bez obzira na
godine, zvanje, in i njihovo zdravlje. U Bekereku ih je pregledao jedan lekar,
Rus po narodnosti. Dao im je nekoliko piramidona i aspirina za ublaenje bolova.
Nastavili su put vozom do Budimpete. Putovali su vagonom bez prozora i bez
ikakvih sanitarnih uslova. Putna hrana sastojala se od 200 grama suvog hleba i 5
grama putera dnevno. Najtea su bila zadravanja usput, u Bekereku,
Budimpeti i Beu, gde su vrena ispitivanja i sasluanja. Starci su imali
glavobolju. Traili su aspirine ili druge tablete, ali su odbijeni. Konano su stigli u
zloglasni logor smrti, Dahau.
im su stigli u logor, primenjene su teke mere, kao i za druge zatvorenike.
Tokom kanjenikih poslova, nisu im doputali da skidaju mantiju, to im je
oteavalo rad. Hrana se sastojala od suvog hleba i orbe od repe koja je imala
miris i ukus zemlje. Od prvog dana morali su da nose vodu kao i drugi logorai.
Dobili su jedan veliki sud koji je bio teak i nepodesan za noenje. Nosili su ga
izmeu sebe na ramenima. Nemaki straari su to sa podsmehom gledali,
dobacivali i pravili ale.
Posle pet dana, Nikolaj je pao od umora pod teretom i voda se prosula po
njihovim mantijama. Tada je patrijarh poeo da vie i glasno protestuje, grdei
Nemce i njihovu "kulturu". Priao je jedan oficir strae i pitao ta ovaj govori.
Otresajui vodu i blato sa mantije, Nikolaj je odgovorio Nemcu:
"Patrijarh srpski, gospodine, divi se vaoj velikoj evropskoj i nemakoj kulturi i
hvali vae postupke!" (O toj i takvoj evropskoj kulturi Nikolaj je pisao u Dahau u
knjizi "Kroz tamniki prozor"). Prilikom pada Nikolaj je povredio koleno leve noge.
Stari patrijarh mu je pomogao da se podigne. Obojica su bili strana uzbueni i
ponieni. Vratili su ih u logor. Kada je Nikolaj zatraio lekarsku pomo, straari su

drsko odbili. Posle est sati doao je neki bolniar, oprao koleno alkoholom i
zavio ranu. Zbog ove povrede, dobili su nekoliko nedelja potede.
GROM I BOGOMOLJA
VLADIKA Nikolaj je sa svojim ocem Dragomirom, podigao u svom selu Leliu,
divnu crkvu posveenu Svetom Nikoli, krsnoj slavi roda Velimirovia. Crkva je
podignuta na njihovom imanju i osveena je 1929. godine. Iz ljubavi i zahvalnosti
prema ocu, vladika je ovaj hram nazvao zadubinom Dragomira Velimirovia, ne
pominjui svoje ime. To je danas manastir Leli.
Posle nekoliko godina od osveenja, udari grom u crkvu i nanese neka manja
oteenja, poto crkva nije imala gromobran. Jedan profesor bogoslovije u
Bitolju, koga su zvali Peckalo, upita vladiku:
- Vladiko, je li istina da je grom udario u vau zadubinu u Leliu? Kako to, kao
veliki duhovnik, tumaite?
- E, moj profesore! Nije to nita! - odgovori vladika. - Udario je grom u veliku
carsku Rusiju, i evo 15 godina ne moe da se oporavi. I ko zna koliko e jo
decenija proi dok se ne oporavi. ta je mala crkvica u mom Leliu, prema velikoj
pravoslavnoj Rusiji?
VLADIKA I TESLA
VLADIKA Nikolaj i Nikoja Tesla bili su veliki prijatelji. Tesla je, inae, bio
sveteniko dete. Zvali su se imenjacima. Kada je Nikolaj 1927. godine bio u
Americi, on poseti slavnog naunika. Tesla uvede vladiku u svoju laboratoriju, i
jedan svoj novi izum stavi u pokret. Stotine i stotine tokia i zupanika se
pokrenulo.
- Boe, imenjae, ta uradi ti to? Kakva je to sila to pokree tolike tokie? upita zadivljeno Nikolaj.
- Imenjae, ti si kolovan ovek, valjda zna ta je to? - odgovori Tesla.
- ta je to? - pravio se Nikolaj nevet.
- Elektrika, imenjae.
- Kad si tako veliki strunjak za elektriku, reci mi moe li nauka otkriti da se ona
vidi golim okom?
- Nikada! - odgovori Tesla. - Dok je sveta i veka.
- Pa, to onda ljudi trae da vide Boga? Sila postoji i kad se ne vidi - na to e
Nikolaj.
Muenik logora Dahau
19.06.2003
Pie LJubomir Rankovi, protoakon
I u ovom najveem paklu, za koji istorija sveta zna, u logoru Dahau, Nikolaj je
pisao. Nije imao hartije za pisanje pa je koristio robijaki grubi klozetski papir. To
svoje delo naslovio je "Srpskom narodu - kroz tamniki prozor". Evropska kultura
kojoj se u mladosti divio i koju je u svojim ranim delima slavio i hvalio, u logoru
Dahau, u srcu Evrope, u mnogohvaljenom dvadesetom veku, doivela je svoj
sumrak i slom. U faizmu su se obistinila prorotva Dostojevskog i mnogobrojnih

mislilaca hrianskih, o orsokaku i propasti evropske kulture bez Hrista.

Dahauki pakao bio je gorki plod i krvavo finale hristoborne Evrope. Nikolaj se
svom estinom kritiki obruio na Evropu u pomenutom delu. Okrivio je Jevreje
za glavne nosioce evropskog hristoborstva. Gledao je uasna stradanja Jevreja u
logoru: "Svojim oima sam gledao, i preivljavao sa bolom ispunjenje prokletstva
starog 2000 godina, koje su Jevreji pod krstom Hristovim primili na sebe, kad su
sa mrnjom uzvikivali: 'Krv njegova na nas i na decu nau!' Dve hiljade godina,
sa njima svojstvenom strau, gonili su Hrista, i bivali progonjeni i kanjavani.
Molio sam se Bogu u logoru da ih oslobodi te kazne", govorio je Nikolaj kasnije
svojim prijateljima o stradanju u Dahauu. Nikolaj je ipak na rukopisu ovoga dela
napisao kao upozorenje: "Nije jo vreme za objavljivanje! Objaviti kad za to doe
vreme!"
PRAH I PEPEO
VLADIKA Nikolaj preiveo je teka stradanja u logoru Dahau. Pritisnut godinama
tekog ivota, oronulog zdravlja i iscrpljen dugim robijanjem, provodio je
tamnike dane u logoru poput prvih hrianskih muenika. Kasnije, u razgovoru,
za jednu hriansku reviju, sa Ruskinjom Milicom Zernov, opisujui te dane,
izjavio je:
"U logoru je bilo ovako: Sedi u nekom uglu i ponavlja sebi:
- Ja sam prah i pepeo. Gospode, uzmi moju duu!
Dua ti se odjednom vaznosi na nebo i vidi Boga licem k licu. Ali ne moe da
izdri, pa mu govori:
- Nisam spreman, ne mogu, vrati me tamo!
Zatim ponovo satima sedi i ponavlja u sebi:
- Ja sam prah i pepeo. Gospode, uzmi moju duu!
I - opet te vaznosi Gospod...
Ukratko, sav ivot koji mi preostaje dao bih, kada bi to bilo moguno, za jedan
sat boravka u Dahauu."
Seajui se boravka u Dahauu, priao bi vladika esto i ovo:
"Prilazili su mi tamniari i, podsmevajui se, pitali me:
- Veruje li ti da je Isus Hristos bio Bog?
- Ne - odgovarao bih im.
Oni bi na to poinjali da se smeju i da me opet zapitkuju:
- Ti, dakle, vie ne veruje?
- Ne verujem, nego znam - glasio je moj odgovor.
Oni bi, razdraeni, odmah odlazili."
Posle nekoliko meseci boravka u logoru Dahau, patrijarh i vladika premeteni su
u jedno malo mesto lirze, 70 kilometara juno od Minhena. Boravili su u jednoj
neuglednoj gostionici na obali jezera. Stanje njihovog zdravlja bilo je oajno.
Obojica su bili potpuno fiziki iscrpljeni i oronuli. Kretali su se kao senke. Nakon
kraeg zadravanja u lirzeu, radi oporavka, prebaeni su u Be. Tu su smeteni
u neki nierazredni hotelu bez grejanja i tople vode. Nikolaj je dobio jednu malu
sobu za smetaj. Kontrola Gestapoa bila je stalna - i danju i nou. Odnos
nemakih straara prema njima bio je uvek grub i arogantan. To je bila odmazda
zbog njihovog nepristajanja na saradnju sa Nemcima. Dok su bili jo u lirzeu,

Gestapo je traio od njih da napiu jednu poslanicu srpskom narodu sa pozivom

za borbu protiv komunizma. Za uzvrat, bili bi odmah puteni. Oni su to
kategoriki odbili, kao i u Vojlovici.
POSMRTNO SLOVO LJOTIU
U BEU im je predlagano da se prihvate formiranja velikog nacionalnog komiteta
sa seditem u LJubljani, koji bi organizovao borbu protiv jugoslovenskih
partizana. I to su odluno odbili rekavi: "Mi smo duhovne i religiozne voe
srpskog naroda, i nemamo nita sa politikim i vojnim poslovima." Zatim su
Nemci pokuali da organizuju jednu svepravoslavnu konferenciju od izbeglih
episkopa, kojom bi rukovodili patrijarh i Nikolaj. Cilj ovog skupa bio je
nepriznavanje jedne takve konferencije u Moskvi, koja je odrana tih dana, i koja
je donela deklaraciju protiv nacizma i faizma. I taj predlog je odbijen. U Beu su
patrijarha i Nikolaja posetili general Milan Nedi i Dimitrije LJoti. Tokom
razgovora izvinjavali su se i pravdali da su tokom celog rata vie puta nastojali da
ih oslobode iz zatvora. Nemci su uvek obeavali i uvek odlagali oslobaanje.
Tokom boravka u Beu Nikolaj je odlazio u Srpsku crkvu na nedeljna i praznina
bogosluenja. Za vreme slube stajao je u oltaru, dok je Gestapo straario oko
crkve. Tom prilikom, na praznim listovima bogoslubene knjige Svetog jevanelja
u oltaru, napisao je nekoliko molitvi Svetom Savi za spas i izbavljenje srpskog
naroda. Te molitve sauvane su do danas poznate pod naslovom: "Molitve u
senci nemakih bajoneta". U ovom hramu vladika Nikolaj je molitvom iscelio
jednu teko bolesnu enu, o emu je ostalo zapisano svedoanstvo u Letopisu
crkve.
Poto su Sovjetske trupe bile nadomak Bea, Nemci su morali da se povlae.
Evakuisali su patrijarha i vladiku Nikolaja. Poetkom aprila 1945. godine stigli su
u Klagenfurt, gde su se kratko zadrali - dan i po. Posle
stranog bombardovanja ovog mesta, prebaeni su u Felden. Tu ih je posetio
etniki vojvoda Momilo uji i uspeo da ubedi Nemce da njegovi etnici uu u
sastav njihove pratnje. Posle sedam dana provedenih u Feldenu, krenuli su u
Goricu, sa oruanom pratnjom Momila ujia. Vaskrs su proveli u Trstu. Sluili
su u crkvi svetog Spiridona. Tamonji Srbi su eleli da im prirede praznini ruak,
Nemci su to odbili.
Iz Trsta su doli u ujiev ratni tab, u mesto Sveti Petar kod Gorice 23. aprila,
sa namerom da put nastave u vajcarsku. Te noi, u saobraajnoj nesrei,
poginuo je Dimitrije LJoti, koji je poao da se ponovo sretne sa patrijarhom i
vladikom. Sutradan je u etnikoj vojnoj kapeli izvreno opelo. Posmrtno slovo
odrao je vladika Nikolaj. Govorio je o njemu kao o velikom hrianinu i Srbinu,
istiui da je kao ministar u vladi posluivao u oltaru i dodavao kadionicu
sveteniku. On je poznavao LJotia kao velikog vernika i pravoslavca, cenei
njegov ivot i rad pre rata. Ceo rat Nikolaj je proveo u zatavoru i nije bio
obaveten o LJotievom dranju u toku rata i o njegovoj saradnji sa Nemcima.
Inae, LJoti je tokom razgovora sa patrijarhom i vladikom u Beu, otro
zamerao Srpskoj crkvi zbog podrke koju je dala puu generala Simovia, i
uea u maratonskim demonstracijama 1941. godine. Smatrao je da je to
poetak srpske nesree.

NA KRTENJE PRESTOLONASLEDNIKA
ODMAH posle opela, Nemci su patrijarha i vladiku pokrenuli na put u vajcarsku.
Posle dugog i napornog putovanja, lutanja i izbegavanja ratnih vojnih zaseda i
bombardovanja, umesto u vajcarsku stigli su u Kicbil. Tu su smeteni u jedan
hotel pod jakom nemakom straom. Ratna srea potpuno je okrenula lea
Nemcima. Poelo je njihovo panino povlaenje prema severu. Saveznike trupe
su svakodnevno velikom brzinom napredovale. 8. maja 1945. godine amerike
trupe su zauzele Kicbil i oslobodile vladiku Nikolaja i patrijarha Gavrila. Odmah
po osloboenju, posetio ih je jedan ameriki vii vojni svetenik u inu pukovnika,
da se informie o njima i njihovim potrebama. Ubrzo potom posetio ih je i
ameriki general Kolins, komandant 22. amerike divizije. Prilikom ove posete
predali su pismenu poruku za generala Ajzenhauera, glavnog komandanta
amerikih vojnih snaga.
Posle osloboenja, vladika Nikolaj je iz Kicbila otiao u Salcburg. U Salcburgu je
ve bio formiran izbegliki jugoslovenski logor u kome je bilo izbeglih vojnika i
naih radnika zarobljenika, koje su Nemci tokom rata, prinudno odvodili na rad u
Nemaku. Svojim prisustvom, vladika je nastojao da izbeglim vojnicima prui
duhovnu utehu i ulije nadu u bolje dane. Sluio je u improvizovanoj kapeli
svakoga dana molei se Bogu za sve izginule ratnike i za zdravlje i utehu
preivelih. Komunistiki agenti i razni vojne delegacije iz Jugoslavije, krstarili su
po Salcburgu i Minhenu, agitujui meu izbeglicama. Otvoreno su pretili i slali
poruke vladici Nikolaju da e biti likvidiran ukoliko se vrati u zemlju. Razlog za to
bio je njegov otvoreni antikomunizam i predratni napisi protiv komunista kao
nosilaca bogoborstva. Nikolaj je tada doneo odluku da se ne vraa u zemlju dok
su komunisti na vlasti. Iz Salcburga on kree na sever Evrope. Poseivao je
izbeglike kolonije, pruajui svima duhovnu utehu. U Briselu je odrao besedu u
uvenoj katolikoj crkvi svete Gudule, u kojoj je otro napao erila i englesku
politiku prema Jugoslaviju. Taj govor prenela je belgijska tampa, i eril je
odgovorio na ovaj napad u jednom engleskom listu. Ovim govorom vladika se
zamerio Englezima i njihov stav prema njima od tada se promenio. To je, razume
se, i posledica nove engleske politike prema Jugoslaviji, u kojoj se uvrstio Titov
reim.
Na poziv kralja Petra Drugog, vladika Nikolaj u oktobru 1945. godine putuje u
Englesku, na krtenje prestolonaslednika Aleksandra. U Engleskoj se ponovo
sastaje sa patrijarhom Gavrilom. Engleske vlasti nisu rado izdale potrebne
dozvole za njihov ulazak u zemlju. Odobren im je ogranien boravak u trajanju od
15 dana. U dogovoru sa patrijarhom Gavrilom, Nikolaj iz Engleske odlazi u
Ameriku. Putovao je brodom "Kvin Meri" na kome je bio i Vinston eril. Nikolaj
se na brodu sastao sa erilom i dugo razgovarao sa njim. Otro mu je zamerio
na politici koju je u toku rata vodio prema Jugoslaviji. eril, i sam ogoren i
rezigniran, jer je kao ratni pobednik izgubio izbore u Engleskoj, rekao je tom
prilikom Nikolaju: "Nemojte mene kriviti. Takva je bila strategija saveznika. Morao
sam da uinim ono to sam uinio."
Po dolasku u Ameriku, Vladika Nikolaj se prvo nastanio u manastiru Svetog Save
u Libertivilu. U Ameriku je stigao sa engleskom vizom koja nije bila trajnog

karaktera. Zbog antagonizma nove vlasti u Engleskoj prema njemu, jedva je, uz
pomo uticajnih Srba, reio pitanje svog boravka u Americi.
UDESNO ISCELJENJE U BEU
BILO je to poetkom 1945. godine. Rat jo nije bio zavren, a Nemci su kroz Be
provodili bezbrojne grupe ljudi iz cele Evrope. U jednoj takvoj grupi bio je i
vladika Nikolaj. Srbi u Beu viali su ga nedeljom i praznikom, kada je pod jakom
nemakom straom dolazio u crkvu na bogosluenje i molitvu. Tom prilikom
iscelio je svojom molitvom jednu teko bolesnu enu, koja je potom do svoje
smrti sluila pri crkvi Svetog Save u Beu. U crkvenom Letopisu, ostao je zapis o
tom dogaaju u vidu ispovesti ove ene:
"Bila sam teko bolesna. Od silnog muenja i zlostavljanja bila sam sva
kontuzovana. Desna vilica bila mi je sva izlomljena, a otvor usta prebaen na levi
obraz, tako da sam tekom mukom izgovarala pokoju re. Dve teke operacije
izdrala sam, ali pomoi nije bilo. Jednoga dana doao je u hram vladika Nikolaj,
o kome sam pre rata dosta sluala, da je sveti Boji ovek. Pristupim njegovoj
ruci za blagoslov sa silnom verom i uzdanjem da mi on jedino moe pomoi.
Tekom mukom izustih:
- Sveti vladiko, pomozi meni grenoj i nesrenoj.
Ali on se nije smeo zadrati ni sa kim u razgovoru, jer su ga njegovi crni straari
pratili u stopu. Ipak, tiho mi ree:
- Moli se Bogu i svetom Nikolaju.
Kada je sledeeg puta doao u hram, ja sam celu slubu preplakala u molitvu
Bogu. Na kraju slube, ja mu ponovo prioh, klekoh pred njega i zavapih:
- Sveti vladiko, ne proi mimo mene bolesne i nesrene. Pomozi mi, pomozi...
On me oseni u znaku krsta svojom rukom i pomaza jelejem moja usta rekavi:
- Po veri tvojoj neka ti bude, molitvama svetog oca Nikolaja.
Osetih kako me svest naputa. Kad sam dola sebi bila sam u svom stanu
okruena prijateljima koji su zaueno gledali mene. Sa mojih usana lako
skliznue rei kao i pre. Pogledah se u ogledalo i videh svoja usta na mestu.
Vrisnuh od radosti i odoh u hram da zahvalim Bogu i njegovom ugodniku svetom
vladici Nikolaju.
Stojadinovievo kajanje
20.06.2003
POSLE oporavka od tekih stradanja, vladika Nikolaj se veoma aktivno ukljuio u
ivot Srpske crkve u Americi. Naroito se angaovao na prihvatanju i zbrinjavanju
srpskih emigranata koji su dolazili iz evropskih logora. Spasavanje Srba iz
raseljenikih logora i dovoenje u Ameriku pozitivno se odrazilo na crkveni,
socijalni, politiki i drutveni ivot srpskog naroda u Americi. Ubrizgana je nova
svea krv u starosedelaki organizam. Stvorene su nove crkvenokolske optine
i parohije i poela gradnja novih hramova.
Na estom crkvenonarodnom saboru, odranom od 12-15. oktobra 1948.
godine, na predlog vladike Nikolaja, otvorena je izbeglika kancelarija, koja je na
sebe primila sve administrativne poslove oko prihvata doseljenika. U manastiru

Svetog Save u Libertivilu, otvorena je 1945. godine etvororazredna bogoslovija.

Vladika Nikolaj bio je njen prvi rektor i profesor.
Iako ve u poodmaklim godinama, neumorno je putovao velikim amerikim
kontinentom. Stizao je na sve strane. Propovedao je po srpskim i drugim
pravoslavnim hramovima, irom Amerike i Kanade. Prisustvovao je mnogim
hrianskim skupovima i susretima, gde je predstavljao Srpsku crkvu. Naroito je
bilo zapaeno njegovo uee na sastanku Ekumenskog saveta crkava, koji je
odran u Evanstonu 1954. godine. NJegova pojava i rei koje je uputio tom
skupu sluane su sa velikom panjom i uzbuenjem. Govorio je ovek i episkop
koji je preiveo i na svom telu i dui nosio svee oiljke nacistikog nasilja.
NAJVEE IZNENAENJE...
CENEI veliki vladiin doprinos za svetski mir, nesebinu rtvu za svoje blinje, i
njegov ogroman moralni, duhovni i nauni ugled, znameniti Kolumbija univerzitet
dodelio mu je 4. juna 1946. godine poasni doktorat. Obavetavajui vladiku o
ovoj odluci, lan Univerzitetskog saveta Kolumbije arls Burlingam, u pismu pie:
"Vama poasni doktorat nije potreban, ali Univerzitetu e biti ast da poastvuje
tako asnog oveka". Na sveanosti prilikom predavanja ovog priznanja,
predsednik Kolumbija univerziteta dr Frenk Fakental, izgovorio je sveanu
Formulu, napisanu u Gramati, koja u celini glasi: "Formula - Doktorata "honoris
kauza" kojom se Episkop Nikolaj (Velimirovi) promovie u stepen doktora Svete
Teologije na Kolumbiji u NJujorku 4. juna 1946. godine: Episkop Srpski Crkve, sa
seditem u Ohridu i ii: poznat i astvovan zbog svoje svetosti i milostivosti; koji
se uvek i pre svega starao o sirotima i unesreenima u zemlji to je
mnogostradalna; veliki naunik; veliki propovednik i, iznad svega, velika moralna
snaga".
Zahvaljujui se na ovom visokom priznanju, vladika je, u svom govoru, izmeu
ostalog, rekao. "Ovo priznanje donelo mi je najvee iznenaenje u ivotu... Ja
pripadam malom i traginom narodu, ija se jedina velianstvenost sastoji u
njegovoj neodstupnoj borbi za 'Krst asni i slobodu zlatnu'. Meutim, ini mi se
da su asni poverenici Saveta pokrenuti tajanstvenim prstom Bojim, kako bi
poastvovali moj narod time to e poastvovati mene".
Usledile su mnogobrojne estitke od Srba iz celog sveta. estitku je poslao kralj
Petar Drugi, Slobodan Jovanovi, Milan Gavrilovi i mnogi drugi. Ipak, najdirljiviju
estitku, koja izraava oseanja cele srpske dijaspore, uputio je student
Kolumbija univerziteta, Srbin, Mihajlo Petrovi, u formi telegrama: "Najsrdanije
estitam na visokom priznanju koje Vam je danas dodeljeno. Dvostruko sam
srean, stoga to je moj Univerzitet tako poastvovao Episkopa moje Crkve.
Imena Mihajla Pupina i Nikolaja Velimirovia predstavljae nadahnue za nas
studente Kolumbije, koji smo srpskog porekla".
BOLNA NESLOGA
IVEI u dalekom svetu, vladika Nikolaj nije prestajao brinuti o sveome narodu i
svojoj Domaji (tako je zvao domovinu). Prikupljao je novanu i drugu pomo i
slao je Patrijariji, Bogoslovskom fakultetu i bogoslovijama. Slao je pakete
monasima i monahinjama irom Srbije, naroito u ikoj eparhiji. Pomagao je i

mnogim svojim bogomoljcima. Pored rada u bogosloviji u Libertivilu, povremeno

je predavao u ruskoj bogosloviji u Dordanvilu i u Akademiji Svetog Vladimira u
NJujorku, gde su ga neobino cenili tamonji ugledni teolozi: Florovski, meman,
Majendorf. Zalagao se za pisanje istorije Srba u dijaspori. Pored stalnog i
portvovanog misionarskog, nacionalnog i humanitarnog rada, bavio se pisanjem
i izdavanjem svojih, i odabranih dela hrianske literature. Sa protom Aleksom
Todoroviem iz Minhena, pokrenuo je religioznu biblioteku "Sveanik", koja je
izdala knjige neprolazne vrednosti. U ovom periodu nastaju njegova znaajna
dela: "Kasijana", "etve Gospodnje", "Divan", "Zemlja Nedoija" i "Jedini
ovekoljubac" (nedovreno delo).
Jednom prilikom, posetio ga je Milan Stojadinovi, bivi predsednik
jugoslovenske vlade, koji je iveo u emigraciji u Argentini. Kajao se zbog
Konkordata i molio vladiku da ga vrati u lanstvo Crkve. Samo iroka vladiina
hrianska dua mogla je da razume i oprosti, da prui utehu i sve zaboravi.
Posle dugih razgovora, Stojadinovi je bio dirnut i potresen. Poto je bio veoma
bogat, ponudio je vladici veliku novanu pomo. Nikolaj nije hteo uzeti ni centa,
ali mu je tom prilikom dao nekoliko stotina adresa ljudi iz Srbije i zamolio ga da tu
pomo poalje njima, to je ovaj i uinio.
Izgnaniki ivot, nostalgija i odvojenost od otadbine i svojih najbliih, negativno
su uticali na meusobne odnose Srba u emigraciji. Jedni druge su optuivali za
izdaju i poraz u ratu. Srpska emigrantska tampa bila je preplavljena polemikim,
svaalakim i uvredljivim tekstovima. Nesloga i razjedinjenost u tuem svetu,
teko je bolela vladiku. U tim svaama ni njega nisu ostavili na miru.
UPOKOJ NA POKLADE
PRITISNUT starou i oronulog zdravlja, on u septembru mesecu 1953. godine
odlazi u manastir svetog Tihona Zadonskog u Saut Kananu (Pensilvanija), da
predaje u tamonjoj ruskoj bogosloviji. Predavao je dogmatsko i pastirsko
bogoslovlje i omilitiku (crkvenu retoriku). Na njegova predavanja, pored aka,
dolazili su i profesori, a vrlo esto i narod iz okoline. Kada je 1955. godine umro
episkop Jona, koji je bio upravnik kole, profesori su jednoglasno izabrali Vladiku
Nikolaja za rektora. Inae, on je kod Rusa uivao veliko potovanje (Rusi su prvi
izradili njegovu ikonu). U ovom skromnom ruskom manastiru Vladika je u miru i
potrebnoj nezi provodio svoje poslednje zemaljske dane. Duboko je tugovao i
patio, jer je bio odstranjen iz ivota svoje Srpske crkve i svoga naroda, kojima je
ceo svoj vek predano i portvovano sluio. esto su ga u njegovoj sobi zaticali
uplakanog. On je voleo svoj narod i svoju otadbinu kao retko ko. Samo Bogu i
njemu su znane duevne patnje koje je zbog poznate srpske nezahvalnosti
podnosio, ostavljen i naputen od svih, kao nekada Sveti Sava.
"Jednom, potiten oseanjem nostalgije (pie Rus Vladimir Rajevski, prof. u
bogosloviji sa vladikom) Vladika Nikolaj pokazao je aljenje to nije imao frule, na
kojoj je od detinjstva voleo da svira. Ja sam odmah pisao episkopu prizrenskom
Vladimiru (Rajiu) i uskoro dobio od njega frulu, koju je lepo izradio neki od
potovalaca Vladike Nikolaja. Seam se kad sam je predao Avvi, Starac se kao
dete obradovao, jer je frula bila iz njegove drage otadbine, i podseala na nju. I
docnije, esto, kad je vladika - izuzetno delikatan - pretpostavljao da svi u naem

domu spavaju, razlegali su se zvuci frule, melodije dragih srpskih pesama. To je

Starac - Vladika - kao u starini Juval ili Roman Slatkopevac - svirao mu drage
melodije i plakao. I kad sam dvaput sluajno posle toga uao k njemu u sobu,
zaticao sam Starca u suzama".
Na poklade, u nedelju 18. marta 1956. godine, rano u zoru, sklopio je vladika
Nikolaj svoje umorne oi. Trebalo je da slui liturgiju u hramu semenita. Litija za
doek ekala ga je ispred hrama. Nije se pojavio na vreme. Svi su se zabrinuli,
jer nikada nijednog sekunda nije zakasnio, ni na beznaajne sastanke, a kamoli
na bogosluenje. Brini monasi odmah su poli u sobu. Nali su ga prostrtog na
podu sa brojanicama u rukama i molitvenikom pored sebe. Telo je bilo jo toplo.
Lekar koji je ubrzo doao, konstatovao je smrt.
Vest o upokojenju vladike Nikolaja brzo se proirila Amerikom i stigla je u Srbiju.
U Beogradu tog dana, zazvonila su sva zvona beogradskih hramova
istovremeno. Tuga je obavila srpske manastire, monahe i monahinje,
svetenstvo i narod, naroito njegove bogomoljce. Tuga, ali istovremeno i radost.
Svi su znali i duom oseali da je Srbija dobila jo jednog svetitelja na nebu.
ENGLESKI KAO MATERNJI
SLAVNI engleski prouavalac stare arhitekture Dekson, izdao je vrlo dragocenu
knjigu o srpskim zadubinama. Srpske zadubine, svojom lepotom i istorijom
govorile su Englezima vie od svih politikih argumenata. Biro je izdao i etiri
knjige u kojima su objavljena Nikolajeva predavanja, besede i lanci. Dve su bile
nacionalno-rodoljubivog karaktera: "Dua Srbije" i "Srbija u svetlosti i mraku", a
dve filosofsko-etikog: "Duhovni preporod Evrope" i "Agonija crkve", sve na
engleskom jeziku.
Teko je u potpunosti, skoro nemogue sa ove distance, shvatiti i razumeti svu
sloenost istorijskih prilika i kompleksnost situacije u Engleskoj i Evropi, tih ratnih
godina, u kojima je naa misija radila za srpsku stvar u prestonici sveta. Istina,
pre rata Nikolaj je bio u Engleskoj na studijama u Oksfordu i Kembridu, ali ne i u
Londonu. Engleski je govorio kao svoj maternji jezik. Ali kako ui u iu javnosti,
kako zainteresovati poslovino indiferentne Engleze, kako zagrejati njihova srca
da ih kosnu stradanja jednog malog, njima, uglavnom, malo poznatog naroda na
Balkanu.
Zvone zvona Vladici
21.06.2003
TELO Vladike Nikolaja preneto je iz Saut Kanana u manastir Svetog Save u
Libertivilu. Kolone Srba devet dana su danonono prolazile pored njegovog odra.
Mnogi su plakali i ridali, molei za oprotaj. Neretko, hramom bi se prolomio
glasni vapaj: Oprosti, sveti vladiko, nama grenim Srbima! U utorak 27. marta
izvreno je sveano opelo. inodejstvovao je vladika Dionisije sa mnogobrojnim
svetenstvom i monatvom. Bilo je prisutno vie hiljada Srba iz Amerike i
Kanade, predstavnici mnogih crkveno-nacionalnih i kulturnih institucija dijaspore.
Nad odrom su odrani mnogobrojni posmrtni govori. Stiglo je dosta telegrama

sauea. Vladika je sahranjen kraj oltara hrama Svetoga Save na srpskom

groblju u Libertvilu, pored svog prijatelja, pesnika Jovana Duia.
Ameriki konges izglasao je Rezoluciju u vidu sauea srpskom narodu
povodom vladiine smrti, koja glasi: Predstavniki dom Sjedinjenih Amerikih
Drava primio je sa dubokom alou vest o smrti episkopa Nikolaja, najveeg
sina naeg dostojnog srpskog saveznika u dva svetska rata, i duhovnog voe
srpskog naroda u Jugoslaviji. Predstavniki dom ovim upuuje sauee
srpskom narodu zbog gubitka ovog velikog duhovnog voe i zaslunog sina.
Po manastirima i crkvama irom Srbije svakodnevno su zvonila zvona i sluene
za upokojene liturgije. Zvanina Crkva je utala iako je izgubila jednog od
najveih jerarha u svojoj istoriji. Crkvena tampa se nije oglasila makar jednim
malim nekrologom, niti je donela vest o upokojenju.
RASPOP VODI HAJKU
U LELIKOJ crkvi 18. marta 1966. godine, vladika abako-valjevski Jovan
(Velimirovi) odrao je prvi javni desetogodinji parastos. Na parastosu je bilo
prisutno dosta svetenstva, monatva i naroda. Govorio je dr Justin Popovi, koji
je tada iveo u manastiru elije u jednoj vrsti internacije. U svom govoru, selo
Leli je uporedio sa Rasom, a vladiku Nikolaja nazvao najveim Srbinom posle
Svetog Save. Ti parastosi su preli u tradiciju i drani su sve do 1976. godine,
kada su posle jednog otrog govora oca Justina prekinuti.
Jo za vreme vladiinog ivota, a naroito posle upokojenja, reali su se napadi
na njega. Hajku je zapoeo raspop Nikola Drenovac, sramnim napisima u
Slobodnoj rei, koja je izlazila u Americi, a prihvatilo i nastavilo Sveteniko
udruenje preko svog lista Vesnik, to se kasnije irilo preko mnogobrojnih
listova i asopisa. U cilju pronalaenja simetrije, komunistiki reim u Jugoslaviji
je odabrao Nikolaja kao pandam zagrebakom kardinalu Stepincu, sauesniku
genocida, koji je sprovodila tzv. NDH nad Srbima, Jevrejima i Romima u toku
rata. Poznatim boljevikim metodama etiketiranja, Nikolaj je kvalifikovan i kao
kolaboracionista, izdajnik, narodni neprijatelj, kleronacionalista, engleski
pijun...
U sutini sve su to bile zlonamerne kritike i insinuacije, i one, pogotovu danas, ne
zasluuju panju. Sve relevantne injenice govore u prilog Nikolaju. Ipak, te
klevete nisu bile bezazlene i bez odjeka. Nikolaj se naao na famoznim
knjievnim crnim listama, tako da se njegova dela, sem tajno, nisu mogla itati,
niti se o njima moglo javno govoriti. U to vreme, ista sudbina zadesila je dela
Slobodana Jovanovia, Dragie Vasia i druge, ime je srpska kultura bila znatno
osiromaena i osakaena. Meutim, u Evropi i slobodnom svetu, Srbi tampaju i
izdaju mnogobrojna Nikolajeva dela, koja se tajno unose u zemlju i itaju.
Episkop zapadno-evropski Lavrentije poinje sedamdesetih godina sa
prikupljanjem i tampanjem sabranih dela vladike Nikolaja. Izalo je dvanaest
velikih tomova.
PRENOS POSMRTNIH OSTATAKA
U PROLEE 1991. godine nadlene vlasti u Srbiji dale su saglasnost za prenos
posmrtnih ostataka. Konano, 3. maja 1991. godine, JAT-ov avion sa kovegom

motiju vladike Nikolaja sleteo je na beogradski aerodrom. Doekali su ga najvii

predstavnici Srpske crkve na elu sa srpskim patrijarhom Pavlom i mnotvom
naroda. Sa aerodroma, u sveanoj povorci, telo je preneseno u hram Svetog
Save na Vraaru.
U spomen-hramu moti su boravile do 5. maja, a potom prenesene u manastir
iu - sedite njegove eparhije. Iz ie prenete su u vladiino rodno mesto Leli
12. maja 1991. godine, a poloene u njegovu zadubinu, koja je ubrzo
pretvorena u manastir. Na svetoj liturgiji koju je u Leliu sluio patrijarh Pavle sa
svim arhijerejima Srpske crkve, mnogobrojnim svetenstvom i monatvom,
okupilo se preko 30.000 ljudi, bili su prisutni mnogobrojni predstavnici politikog,
javnog i kulturnog ivota. Odrana je tim povodom prigodna duhovna akademija
na kojoj su govorili Matija Bekovi, Nikola Miloevi, Amfilohije Radovi,
Atanasije Jevti, Vuk Drakovi, Milan Komneni, Danko Popovi i drugi.
Dolaskom vladiinih motiju, Leli postaje novo srpsko svetilite. Hiljade i hiljade
poklonika poinju dolaziti u Leli da se poklone i celivaju svete moti. Narod mu
se moli kao svetitelju. Mnogi kod njegovog kivota nalaze pomoi i isceljenja
fizikim i duhovnim bolestima. Uoi Nikoljdana, 18. decembra 2002. godine, kivot
sa motima privremeno je prenet u manastir iu, i tu ostao do 9. januara. Za tih
dvadesetak dana, danonono je dolazio narod ike eparhije da se pokloni i
celiva svete moti.
Sveti arhijerejski sabor jednodunom odlukom svih arhijereja, 19. maja 2003.
godine, doneo je odluku da se sveti vladika Nikolaj upie u kalendar svetih i da
se praznuje 18. marta (dan upokojenja) i 3. maja (prenos motiju). Ovim je
potvreno ono to srpski narod decenijama osea, izraava, slavi i potuje.
Odluka je s radou primljena u celoj crkvi. Na dan kada je odluka doneta, dugo
su zvonila sva zvona sa svih hramova istovremeno, i u ikoj i u abakovaljevskoj eparhiji i irom Srpske crkve. Sveani liturgijski i bogoslubeni in
kanonizacije obavljen je u hramu Svetog Save na Vraaru 24. maja. Liturgiju je
sluio patrijarh Pavle sa svim arhijerejima Srpske crkve i mnogobrojnim
svetenicima i akonima. Bilo je prisutno nekoliko hiljada vernika i potovalaca
vladike Nikolaja iz cele Srbije.
Toga dana prenete su u hram svete moti vladiine iz Lelia. Celoga dana
prilazio je narod u dugim redovima, strpljivo ekajui da se pokloni i celiva svete
moti. Sveanost je propraena velikom medijskom panjom, a Svetu liturgiju
prenosila je BK televizija i preko satelita.
VELIKI DUHOVNI REFORMATOR
KANONIZACIJOM i upisivanjem u kalendar svetih pravoslavne crkve, vladika
Nikolaj ponovo je postao nauno, kulturno, drutveno i medijski aktuelan. Ne bi
dobro bilo da se govorei i piui o vladici Nikolaju ponove greke iz prethodnih
ideolokih vremena. Treba se uvati paualnih ocena i sudova. Ozbiljni narodi
biraju od svojih velikih ljudi ono to je najbolje, a ostalo im zaborave ili oproste.
Ne sme se, pogotvo danas, svesno ili nesvesno raditi suprotno.
Delo svetog vladike Nikolaja zahteva objektivnu i svestranu procenu i ocenu.
Svetiteljski oreol ne znai bezgrenost. Sveti vladika Nikolaj, kao i svi veliki oci
Crkve u prolosti, bio je veliki duhovni reformator. Sve to je uradio i napisao bilo

je u slubi velike duhovne obnove srpskog naroda. U vremenu reformskih napora

celoga drutva danas, duhovna, moralna i kulturna obnova, moraju biti temelj
svake druge obnove. Linost i delo vladike Nikolaja u tim naporima mogu biti
neprocenjivi.
Vladika Nikolaj nije bio konzervativac. Naprotiv, bio je prosveeni demokrata.
Iako je bio monarhista, njegov monarhizam bio je evropski. Otvoreno je kritikovao
estojanuarsku diktaturu kralja Aleksandra, zbog ega je doao u sukob sa
krunom i postao neomiljen kod kraljevskog doma. Bio je i antikomunista.
Komunistika propaganda pripisivala mu je pripadnitvo ljotievcima, simpatije za
Hitlera, antisemitizam, izdaju itd. Hteli su time da umanje njegov ogroman ugled i
autoritet u narodu. Eho tih optubi odjekuje i danas u anticrkvenim krugovima.
Namee se logino pitanje, zar je mogao izraziti dvadesetsedmomartovac biti
simpatizer Dimitrija LJotia, poznatog protivniak pua i 27. marta. Zajedno sa
patrijarhom Gavrilom proveo je ceo rat kao rob, pod nemakom straom i zavrio
u najzloglasnijem Hitlerovom logoru Dahau. Lino je Hitler izdao nareenje da se
ova dvojica srpskih jerarha uhapse. Istina, pred rat, u jednom svom predavanju
na Kolarcu, odgovarajui leviarima koji su hvalili Hitlera, to nastoji da
katoliku crkvu u Nemakoj odvoji od Vatikana, nazivajui ga genijem i herojem,
vladika je poruio da je taj podvig Sveti Sava uradio pre vie vekova. Treba znati
da je u to vreme Hitler bio linost o kojoj se u svetu sa simpatijama govorilo, zbog
velikih uspeha Nemake. Od Nobelovog komiteta i od mnogobrojnih
meunarodnih institucija predloen je i za Nobelovu nagradu zajedno sa
Gandijem.
NEOSNOVANE OPTUBE
NEOSNOVANE su optube za antisemitizam. U svom sirotitu u Bitolju, vladika
je primao sirotu decu muslimana, Cigana, Albanaca, Turaka i Jevreja. Bogati
trgovci Jevreji izmeu ratova pomagali su vladici u tampanju njegovih knjiga i
obnovi manastira. Ela Trifunovi-Najhaus, Jevrejka iz Beograda, povodom
optubi za antisemitizam, uputila je jednom pismo Svetom sinodu 2001. godine,
u kome svedoi, kako je nju i njenu majku vladika Nikolaj obukao u monaku
odeu i sakrio u jednom enskom manastiru svoje eparhije rizikujui svoj ivot. U
knjizi Kroz tamniki prozor on, istina, kritikuje Jevreje, ali, pre svega, za njihovo
uporno hristoborstvo koje su nametali Evropi i njenoj kulturi. NJegov
antisemitizam je biblijski, teoloki, kakav susreemo u celom Svetom pismu
Starog i Novog zaveta. Meutim, celo vladiino stvaralatvo svedoi o
bezgraninoj hrianskoj ljubavi prema svakom oveku i vasceloj Bojoj
tvorevini. Rei o Sveoveku su iskrena ispovest njegove hrianske due i slika
njegovog odnosa i stava prema oveku i svetu.
(KRAJ)