VISOKAKOLAELEKTROTEHNIKEIRAUNARSTVASTRUKOVNIHSTUDIJAVIER,

BEOGRAD
STUDIJSKIPROGRAM:NOVEENERGETSKETEHNOLOGIJE
SPECIALISTIKESTUDIJE
PREDMET:SPECIJALNEELEKTRINEINSTALACIJE

SOLARNI GENERATORI KAO

SAMOSTALNI IZVORI ELEKTRINE
ENERGIJE

Predmetni profesor: Dr eljko Despotovi

UVOD

Solarni elektrini generatori (SEG) su pretvarai

suneve energije u elektrinu
Engl. Photovoltaic (PV)
Suneva energija je ustvari energija fotona
hv,2hvnhv
Pretvaranje se ostvaruje pomou dvoslojnih
silicijumskih elemenata
Prvi sloj je izraen od Si i ima viak elektrona (ntip) u svojoj strukturi, dok drugi sloj (takoe od Si)
ima manjak elektrona (p-tip)
Sloj koji ima viak elektrona se izlae dejstvu
sunevih fotona
Kvanti sunevog zraenja predaju energiju ovim
elektronima, obezbeujui uslove za proticanje
elektrine struje

Materijali (p) i (n) tipa

sloj (p) materijala

sloj (n) materijala

Fiziki odvojeni materijali (p) i (n) tipa

(a) materijal p tipa

(b) - materijal n tipa

(p)-(n) spoj i uticaj zaprenog polja

(n)

(p)

Zapreno elektrino polje nastaje kao rezultat difuzije elektrona u (p) materijal
i upljina u (n) materijal
Kada ovo polje dostigne dovoljnu vrednost proces difuzije prestaje
Kao rezultat se dobija potencijalna barijera za nosioce na samom p-n spoju

Da bi se dobila korisna elektrina

snaga na potroau vezanom na
solarni generator (foto diodu)
potrebno je da se pri interakciji
fotona iz sunevog spektra sa
poluprovodnikom strukturom
odigraju tri veoma bitna procesa:

Osvetljeni (p)-(n) spoj

h
Id

1.

2.
3.

Energija fotona mora biti vea ili jednaka od irine

energetskog procepa (tada apsorbovani fotoni
pobuuju elektrone na vii energetski nivo.Elektroni
prelaze u provodnu zonu
Apsorpcijom fotona stvoreni par elektron-upljina
mora biti razdvojen elektrinim poljem tako da se
elektroni kreu ka (-)prikljuku a upljine ka (+) prikljuku
Ovako dobijena (+) i (-) naelektrisanja moraju da prou p-n spoj bez
rekombinacije

Id

PRINCIP RADA SOLARNOG

GENERATORA
U graninom p-n sloju postoji
potencijalna razlika, odnosno
elektrino polje, jaine E,
usmereno ka sloju "p".
Kada se povrina ploice "n" izloi
dejstvu sunca, fotoni izbijaju
"viak" elektrona, koje e prihvatati
sile elektrinog polja.
Ako je, pri tome, izmeu krajeva
ovih ploica formirano spoljne
elektrino kolo, kroz njega e tei
elektrina struja.
Jaina struje zavisi od gustine
snage zraenja sunca i povrine
ploice.

RASPODELA NOSIOCA NAELEKTRISANJA FOTOELIJE

(SOLARNOG GENERATORA)
FOTONI
FRONTALNA
STRANA

P- tip
Ez
N- tip

zadnja strana
I
-Apsorpcijom fotona stvoreni par elektron-upljina je razdvojen, tako da se elektroni
kreu ka (-) prikljuku, a upljine ka (+) prikljuku
-Elektroni (-) i upljine (+) prolaze kroz barijeru P-N spoja Ez bez rekombinacije
obrazujui struju I

ANALITIKI IZRAZ ZA STRUJNO-NAPONSKU

KARAKTERISTIKU SOLARNE ELIJE
Rs sopstveni serijski otpor
Rp sopstveni paralelni otpor
Serijski otpor: otpornosti n i p
slojeva i otpora elektroda
Paralelni otpor: mikro defekti i
neistoa unutar solarne elije

Vd

TIPINE VREDNOSTI:

IRp 0

Id
Rs 0, Vd U

GRAFIKA INTERPRETACIJA
ZAVISNOSTI I= F (U)
STRUJNI
IZVOR

NAPONSKI
IZVOR

a tamna karakteristika
b svetla karakteristika

sa promenjenim
referentnim smerom
struje

Faktor Ispune

Kod dobrih solarnih

generatora 0.7-0.9

napon otvorenog
kola ( zavisi od
sunevog zraenja i
temperature)

struja kratkog spoja

(zavisi od sunevog
zraenja a jako malo od
temperature)

I-U karakteristika solarnog generatora

Solarni generator se priblino
ponaa kao strujni generator:
Struja kroz spoljanje elektrino kolo
zavisi od povrinske gustine sunevog
zraenja, i ostaje ista u irokom opsegu
napona spoljnog kola.
VEOMA BITNA TAKA na I-V
karakteristci:
PARAMETAR ZA OVE KRIVE
je
INTENZITET SUNEVE
IRADIJACIJE G [W/m]

taka maksimalne snage generisane

elektrine energije!!!!!

TAKA MAKSIMALNE SNAGE na U-I karakteristici

SOLARNOG GENRATORA
NAPON

195W
224W
taka
maksimalne
snage

112W

STRUJA
Taka Maksimalne Snage Maximum Power Point (MPP)

TAKA MAKSIMALNE SNAGE

maksimum snage

Un i In predstavljaju nominalni napon i struju

vrednosti koje odgovaraju maksimumu snage
ona se odreuje pod standardnim uslovima ispitavanja
Standardni uslovi:
povrinska gustina snage sunevog zraenja 1000 W/m, referentni solarni spektar AM 1.5
(ovo definie spektralnu raspodelu zraenja koje obasjava eliju) i temperatura elije od
25)

Referentni solarni spektar AM 1.5 ???

TA JE SOLARNA KONSTANTA?

Karakteristike Sunca u odnosu na prostorni poloaj prema Zemlji su

takve da je raspodela zraenja van Zemljine atmosfere skoro
konstantna.
Ovo se izraava preko karakteristike nazvane solarna konstanta.
To je vrednost Suneve energije koja padne u jedinici vremena na
jedinicu povrine normalne na fluks zraenja u kosmikom prostoru
na srednjem rastojanju Zemlja-Sunce.
Merenjem je ustanovljena vrednost SK=1353 W/m.
Suneva konstanta je brojno jednaka povrini P obuhvaenoj krivom
spektralne raspodele Sunevog zraenja.

Temperaturni uticaj na I-U karakteristiku

solarnog generatora
Temperatura na povrini solarnih
panela znaajno utie na napon
praznog hoda, dok je uticaj na
struju kratkog spoja znaajno
manji
Sa porastom temperature opada
snaga koju solarni generator
moe ostvariti
U realnom sluaju radne
temperature se kreu od 60-80C
PARAMETAR TEMPERATURA

Kako izgledaju karakteristike usled

zajednikog uticaja temperature i
iradijacije ???

Uticaj temperature
na struju kratkog spoja

TIPINA KARAKTERISTIKA
SOLARNOG GENERATORA
UTICAJ TEMPERATURE i
IRADIJACIJE
NAJVEI UTICAJ NA STRUJU
GENERATORA IMA INTENZITET
SUNEVOG ZRAENJA (W/m)

Uticaj temperature
na napon otvorenog kola

STEPEN ISKORIENJA SOLARNOG PANELA

povrinska gustina sunevog zraenja
povrina solarnog generatora
FAKTOR ISPUNE

Kod dobrih solarnih

generatora F= 0.7-0.9
Vrednosti stepena iskorienja (odnos
energije pretvorene u elektrinu i ukupne
suneve energije koja padne na solarnu
eliju), za razliite tipove solarnih elija:
- monokristalne od 12% do 15%,
- polikristalne do 14%,
- multikristalne od 11% do 14%,
- amorfne od 6% do 7%

SPREZANJE SOLARNIH GENERATORA

U cilju dobijanja veih izlaznih snaga
solarni generatori (solarne elije) se mogu
povezati redno, paralelno i kombinovano
Rednom vezom se ostvaruje poveanje
izlaznog napona pri istoj struji
Paralelnom vezom se ostvaruje poveanje
izlazne struje
Kombinovanom vezom se dobija
poveanje i struje i napona

REDNA I PARALELNA VEZA FOTOELIJA

REDNA
VEZA

Za razliku od jaine struje,

potencijalna razlika izmeu
ploica ne zavisi od povrine
ploice.
Za dobijanje odreenog
napona potrebno je povezati
odgovarajui broj ploica na
red.

PARALELNA
VEZA

Za dobijanje odreene struje

potrebno je odreen broj
ploica odreene povrine
povezati paralelno.

PROBLEMI KOD SPREZANJA SOLARNIH

ELIJA
Kada su spregnute solarne elije istih, odnosno identinih
I-U karakteristika nema problema
Problem nastaje kada, na primer kod redne veze dve iste
solarne elije, jedna od njih bude osvetljena solarnim
radijacijama manjeg intenziteta, ili se nae u senci
Tada zbog nelinearne prirode I-U karakteristika solarnih
elija, u uslovima kratkog spoja na izlaznim krajevima, kroz
osenenu solarnu eliju tee vea struja, od one koju moe
da generie
Iz tog razloga ova elija postaje inverzno polarisana, vie ne
radi kao generator, ve se ponaa kao potroa
Celokupna energija koju pri tome generie osvetljena
solarna elija se troi na ovoj osenenoj.
Zbog disipacije energije na njoj, ova elija e se zagrevati,
postaje vrua taka , to moe dovesti do njenog
oteenja.

ILUSTRACIJA PROBLEMA NEJEDNAKIH KARAKTERISTIKA REDNO

VEZANIH SOLARNIH GENERATORA
solarna
elija I

solarna
elija II
-solarna elija I radi u reimu
generatora
-solarna elija II radi u reimu
prijemnika i na njoj se disipira
znaajna energija

KAKO REITI OVAJ PROBLEM?

normalan rad

pojava senke

Parelelno svakoj solarnoj eliji se dodaju paralelne (by-pass) obine diode, koje su pri
normalnom radu inverzno polarisane. Kada neka od solarnih elija ue u senku ili joj
vremenom oslabe karakteristike, tada zbog pojave negativnog inverznog napona na njenim
krajevima, provede by-pass dioda i kroz nu tee struja redne veze (oznaena crvenom
putanjom). Ovim je izbegnuta disipacija snage u osenenoj eliji, odnosno izvrena je
minimizacija gubitaka)

ZATITNE DIODE KOD REDNO-PARALELNE SPREGE

Redne diode (diode za blokiranje odnosno izolacione diode) izmeu paralelno vezanih grana
izoluju meusobni uticaj u sluaju oteenja jedne od solarnih elija u nizu. Takoe u uslovima
kada slarn generator ne generie napon (nou) blokirajue odnosno izolacione diode postaju
Inverzno polarisane i speavaju tok struje od baterije ka solarnom generatoru.

F1

Zener dioda ZD slui za zatitu od prekomernog porasta napona koji generie

redno-paralelna grupa.Zener dioda ograniava izlazni napon na Vz.
ta e se desiti ako grekom promenimo polaritet napona na (+) i (-) krajevima
solarnog generatora?

NIJE KOREKTNO REENJE!!!!!!

ZATO???

Redna dioda D slui kao zatita od obrnutog polariteta akumulatorske baterije

u odnosu na prikljune krajeve solarnog generatora. Takoe, u nonim uslovima
blokira tok energije od baterije ka solarnim generatorima.
MANA: U normalnom reimu kada generator puni bateriju dioda pravi dodatni
pad napona ( 1V)

FAKTORI KOJI OGRANIAVAJU EFIKASNOST

SOLARNE ELIJE

Priblina teoretska efikasnost solarne elije je oko 25%

U realnom sluaju je ona i manja i iznosi oko 16%
Efikasnost zavisi od tipa (monokristalni, polikristalni, amorfni,)
Efikasnost solarnih elija je dosta niska
CILJ: Maksimizirati efokasnost solarne elije pri konverziji suneve
energije u elektrinu
Koji su to glavni faktori koji ograniavaju efikasnost solarnih elija
OIGLEDNOST: Gubici (spoljanji i unutranji) koji se javljaju pri
njenom radu
Na spoljanje gubitke se moe uticati (minimizirati i kontrolisati)
Na unutranje gubitke se ne moe uticati i oni su neizbeni:
-IR gubici (u ifracrvenoj oblasti)
-gubitak vika energije za visokoenergetske fotone
-gubici zbog faktora napona
-gubici usled faktora ispune

GUBICI U INFRACRVENOJ OBLASTI

Solarna elija je jedan kvantni generator

Fotoni svetlosti talasnih duina veih od
granine talasne duine g ne mogu
generisati parove elektron-upljina, ne mogu
se apsorbovati, ve se disipiraju u vidu
toplote
granina talasna duina = talasna duina zabranjene zone

g =hc/Eg
Eg- irina zabranjene zone

Za silicijum je g=1100nm
tako da se za talasne duine
vee od g izgubi oko 25%
od solarnog spektra AM 1.5

h- Plankova konstanta 6.6210-34 J s

C-brzina svetlosti 3108 m/s
Gubitak : 25%

GUBICI USLED VIKA ENERGIJE ZA

VISOKOENERGETSKE FOTONE

Za sve apsorbovane fotone talasnih duina

manjih od granine, viak energije hc/g Eg
se gubi u toplotu (svi elektroni prevedeni iz
valentne zone u provodnu usled apsorpcije
forona) tee da se termalizuju ka donjoj ivici
provodne zone ija je energija Ec.
Ovo doprinosi jo dodatnih 35% gubitaka u
silicijumu pri AM 1.5 solarnim radijacijama

GUBICI USLED FAKTORA NAPONA

Zbog termodinamikih uticaja u solarnoj
eliji napon praznog hoda Uo ne moe
nikada dostii vrednost irine zabranjene
zone Eg/e (e- naelektrisanje elektrona
1.60210-19 C)
Za silicijum gornja granica za Uo=0.8V.
Ovo dovodi do 12% dodatnih gubitaka

GUBICI USLED FAKTORA ISPUNE (faktor

I-U krive)
Za idealnu solarnu eliju postoje unutranji
termodinamiki gubici, kada se
maksimalna energija razvija iz nje
Za silicijum je idealna vrednost F=0.9, to
se ispoljava u gubitku od 3%
Ukupan zbir prethodno navedenih
gubitaka 25%+35%+12%+3%
EIKASNOST je dakle jednaka priblino
25%

ODREIVANJE PARAMETARA SOLARNOG

ELEKTRINOG GENERATORA
Prema datoj emi pri
promeni optereenja,
mere se struja i napon
i pri tome se snimaju
strujno-aponske
karakteristike I-V
Na osnovu njih se
odreuju parametri
solarnog elektrinog
generatora:
-maksimalna snaga
-unutranja otpornost
- faktor ispune krive F

U(V)

I(A)

T(C)

IR (W/m)

U1

I1

T1

IR1

U2

I2

T2

IR2

..

 Na osnovu izmerenih vrednosti struje i napona pri

iradijaciji kao parametru crtaju se I-U karakteristike
Crtanjem hiperbole snage UI= const mogue je odrediti
maksimalnu snagu

ODREIVANJE FAKTORA OBLIKA F

Faktor oblika (faktor ispune) se dobija iz odnosa maksimalne snage i

proizvoda struje kratkog spoja i napona praznog hoda

F U m I m / U o I SC

ODREIVANJE UNUTRANJE
OTPORNOSTI
Odreivanje unutranje redne otpornosti solarnog generatora
se ostvaruje na osnovu dve dobijene I-U krive (za dve
vrednosti iradijacije)

NAINI KORIENJA SOLARNOG

GENERATORA
Kao samostalni izvor (OFF-GRID sistemi)
Kao izvora elektrine energije koja se
predaje mrei (ON-GRID sistemi)
U oba sluaja je cilj dobiti maksimalnu
snagu
Koncept praenja take maksimalne
snage (Maximum Power Point TrackingMPPT)

OFF GRID sistemi

Jednosmerni
prijemnici

Kontrolisano
Punjenje
+MPPT algoritam

PV panel
BATERIJSKA
BANKA
-Samostalni sistemi
-Autonomni
-Odvojeni od mree (OFF GRID)

INVERTOR
(DC/AC
Pretvara)

Naizmenini
prijemnici

ON-GRID sistemi

-Konvertuju solarnu energiju u naizmeninu

-Veoma bitna komponenta invertor (DC/AC pretvara)
-Problem sinhronizacija sa mreom
-Merenje isporuene snage mrei

Kombinacija ON-GRID i OFF-GRID

sistema

-Deo konvertovane suneve energije se isporuije u mreu a deo

se koristi za napajanje potronje
-Ukupna energija koju daje solarnigenerator W1+W2

POVEANJE EFIKASNOSTI SOLARNIH

GENERATORA
Koncept stalnog praenja radne take maksimuma snage
(MPPT-Maximum Power Point Tracking);
Energetskim pretvaraem se na izlazu iz solarnog panela
stalno odrava maksimalna snaga koju on moe da daje
(sa promenom sunevog zraenja menja se vrednost ove
snage, ali i napon pri kome se maksimum snage dostie)
Dodatno se efikasnost moe poveati (do 20%) i
praenjem putanje sunca odnosno tragaem putanje
sunca (zakretanjem panela)

KRITERIJUM STABILNOG RADA SOLARNOG

ELEKTRINOG GENERATORA

U opsegu 0-1 regulator radi pri

naponima
manjim
od
ulaznog
minimalnog napona sistema pratei
otpornu pravu potroaa
U taki 1 naponski regulator(odrava
konstantni napon) poinje da sledi
krivu konstantne snage 1-C
Taka A je stabilna taka, taka 1 je
nestabilna (rad u njoj inverzno polarie
solarni generator). To znai da se
solarni
generator
ponaa
kao
potroa.
dPp dPg

Uslov stabilnosti:

dU

dU

Rad sistema nestabilan u taki B

Rad sistema stabilan u taki C
Kada je potroa isto otporan (videti
slajd 9), odnosno kada je karakteristika
potroaa u U-I sistemu prava linija,
sve radne take su stabilne

ODREIVANJE RADNIH TAAKA SOLARNOG

GENERATORA

Definisanje radnih taaka je

odreeno presekom karakteristike
snage
PV
generatora
i
karakteristike potroaa
Take 3 i 4 su stabilne radne
take
Za reim konstantne snage taka
1 je nestabilna (isto vai za sve
take do ispod MPP)
Taka MPP (Max Power Point) i
sve take ka taki 2 su stabilne za
bilo koju vrednost napona
KRITERIJUM STABILNOSTI
ZADOVOLJEN ZA:
-otporne potroae bez
ogranienja
-potroai konstantne snage
imaju stabilne uslove rada u
MPP i svim takama na
naponu praznog hoda Uo.

linija
konstantne
snage

uslov stabilnosti

dPp
dU

dPg
dU

Uo

(A)

(C)
Tipian izgled U-I karakteristika i
karakteristika snage za jedan solarni
generator (solarni panel), za tri dnevna
intervala vremena
(A) -podne
(B)- posle podne
(C) - vee
Uoiti kretanje take maksimalne snage!!

(B)

DVA OSNOVNA PRISTUPA TRAGAA

MAKSIMALNE SNAGE (MPPT-Maximum Power
Point Tracking)

Postupak odreivanja poetka

naponskog kolapsa
Postupak komparatora dinamike
impedanse

MPPT-POSTUPAK ODREIVANJA NAPONSKOG

KOLAPSA
PERTURB and OBSERVE metod
Osnovna postavka u realizaciji ovog algoritma je odravanje uslova
rada sistema u blizini take maksimalne snage (jednostavan metod)
Ovaj nain je namenjen onim sistemima gde snage mogu da se
menjaju tako da se snage potroaa prilagoavaju trenutnim
vrednostima snage koju solarni generator moe da ostvari
Sistem radi u kontinualnom reimu a funkcija
traganja se
uspostavlja od momenta nastupanja pojave naponskog kolapsa
Na primer ako dolazi do porasta napona solarnog generatora i ako
dolazi do porasta njegove izlazne snage MPPT regulator poveava
napon sve dok izlazna snaga ne poinje da opada. Kada se ovo desi
napon regulatora se smanjuje da bi se radna taka vratila na
vrednost maksimalne izlazne snage.
Proces se nastavlja dok se ne dobije MAX snaga
Izlaz osciluje oko maksimalne vrednosti dok se na postigne
stabilizacija (mana)

MPPT METOD: ALGORITAM PERTURB and OBSERVE

start
START

Porast radnog
napona

Opadanje radnog
napona

DA

DA
NE
NE

Pk > Pk-1

Pk > Pk-1
Pk - trenutna vrednost snage
Pk-1 prethodno dobijena vrednost snage

ALGORITAM ODREIVANJA NAPONSKOG KOLAPSA

MPPT ZASNOVAN NA POSTUPKU

KOMPARATORA DINAMIKE IMPEDANSE

Ovaj postupak se bazira na

analizi poloaja take
maksimalne snage na I-U
karakteristici solarnog
generatora
Taka maksimalne snage moe
da se odredi na dva naina
-u preseku statike otporne prave
nagibnog ugla i I-U krive
-Rm =tg je dinamika impedansa
u taki maksimalne snage
(apsolutna vrednost)

Rm tg

Odreivanje MPPT otporom pravom i

hiperbolom konstantne snage

P U I

dP d (U I )
dI
dU

U
I
dU
dU
dU
dU
U taki maksimalne snage:

dP
0
dU

dI
dU
0 U
I
dU
dU
I=I(U)

dI
tg
dU

U
dU

I
dI
Ova jednaina izraava jednakost statike
otpornosti i dinamike otpornosti (nagib I-U
krive solarnog generatora)
Hiperbola konstantne snage dodoruje krivu
I-U, u taki maksimalne snage kroz koju prolazi
tangenta nagibnog ugla

Jednainu

U
dU

I
dI

je mogue napisati u inverznom obliku

I
dI

U
dU

Apsolutna razika izmeu ove dve veliine moe da se predstavi u obliku:

I
dI
K1
, K1 const
dU U

Ako se izabere:

dU K 2 U , K 2 const
dI
I
K1

K2 U U

C1 dI C2 I
SIGNAL GREKE JE ZAVISAN OD NAIZMENINE (AC) KOMPONENTE I
OD JEDNOSMERNE (DC) KOMPONENTE STRUJE SOLARNOG GENERATORA!!!!

START
NE

DA

dU=0?

DA

DA
dI/dU= - I/U?

dI=0?

NE

NE

dI/dU> - I/U?
DA

dI>0?
NE

porast
napona

opadanje
napona

DA
porast
napona

NE
opadanje
napona

POVRATAK

ALGORITAM KOMPARACIJE DINAMIKE IMPEDANSE

TIPINE ELEKTRINE
EME MPPT
REGULATORA

Vbat

-Merene veliine koje ulaze u mikrokontroler: struja solarnog generatora, napon

solarnog generatora i napon baterije
-Prekidako kolo (switch-mode) za punjenje baterije
-Kada je prekida Q-ON struja i1 iz solarnog generatora protie kroz L1, puni C2 ali
i bateriju
-Kada je prekida Q-OFF nagomilana energija u L1 napaja bateriju preko diode D2
(struja i2)

Tipina ema za napajanje solarne LED rasvete

Solarni kontroler ima ugraen MPPT algoritam
i on napaja bateriju.

LED rasveta se napaja iz baterije posredstvom posebnog regulatora napona (struje)

tzv. LED kontrolera.
LED kontroler obezbeuje stabilizaciju napona i struje LED svetiljke

TIPINA EMA SOLARNOG KONTROLERA SA MPPT

sklop za MPPT

Elektronsko kolo koje radi MPPT

Tokom svakog ciklusa je prisutna strujna rampa (Q1-ON). Kada se prekorai vrna snaga
napon na panelu pada (napon na razdelniku R30, R31) i koparira se sa 3.3V 0.7V = 2.6V na
bazi Q1. Kada napon opadne ispod 2.6V , Q1 se ukljuuje i pad napona na R16 ukljuuje Q2 i
prazni C22 (limit set node). Ova dva limita se podeavaju sa R24 i R16 , pod pretpostavkom
da je otpor ukljuenosti (on resistance) << R16IIR24. Ako se ne zahteva gornji limit R16 se
spaja na masu (GND).

Karakteristika panela i kontrolera pri omskom optereenju

GREKA 5%

KAKVA JE REAKCIJA
KONTROLERA NA
EFEKAT SENKE?

KOLIKI JE DOBITAK
KORINJEM MPPT
ALGORIT(A)MA??

DOBITAK KORIENJEM MPPT ALGORITMA

PV izlazna snaga (W)

NISKA IRADIJACIJA,
VISOKA TEMPERATURA
VISOKA IRADIJACIJA,
VISOKA TEMPERATURA

BEZ
MPPT

SA
MPPT

NISKA IRADIJACIJA,
NISKA TEMPERATURA
VISOKA IRADIJACIJA,
NISKA TEMPERATURA

NORMALNI REIM
MPPT reim

PV izlazni napon

Dobitak je u najboljem sluaju 50%, u najgorem sluaju 20%

REALNI DOBITAK OKO 30%!!!!!!!

A TA KAE EKSPERIMENT?

 MPPT algoritam se primenjuje u kontrolisanim

punjaima baterijske banke solarnog sistema
Za njegovu realizaciju je potrebno merenje struje
i napona kojim se napaja baterija ili potroa, ali i
struje i napona koje generie solarni generator
Dakle radi se o algoritmu koji se realizuje
merenjem elektrinih veliina
Izlaz je takoe elektrina veliina (upravljaki
napon DC-DC pretvaraa)
TA SE JO MOE UINITI PO PITANJU
EFIKASNOSTI SOLARNOG SISTEMA??

PRAENJE SUNCA???? +MPPT algoritam

stepen
insolacije

iradijacija

tama

MPPT algoritam
zakretanje panela
-SERVO POGON po azimutu i (ili) elevaciji+senzor iradijacije
(tanije pozicioniranje, ali manje efikasno reenje)
-OBIAN POGON + sinhronizacija sa geografskom irinom i duinom
(manje tanosti pozicioniranja ali efikasnije reenje)

Prednosti koje se postiu praenjem poloaja Sunca sve

vie postaju aktuelne!!
Umesto fiksnih sve vie koriste manje solarne jedince od
na primer 4 - 6 panela bilo sa sopstvenim pogonom,
prenosnim sistemima koji pomeraju nekoliko nezavisnih
jedinica ili se za pogon koristi nezavisno robotizovano
vozilo.
Postoje takoe i podele koje uzimaju u obzir masu
pokretnih olarnih sistema, kinematiku pogonskih sistema
(kinematsku strukturu), vrste pogona (elektromotorni: AC,
DC, korani; hidraulini; pneumatski) .

NAINI PRAENJA PUTANJE SUNCA :

-AKTIVNI
-PASIVNI
- HRONOLOKI

AKTIVNO PRAENJE SUNCA

Kod aktivnog praenja, poloaj Sunca na nebu
tokom dana se prati kontinualno pomou
odgovarajuih senzora.
Takav senzor aktivira aktuator (motor) solarnog
sistema u trenutku kada izmerena veliina
izae izvan okvirnih (podeenih) vrednosti i
uvodi solani sistem u novi maksimum, tj.
podeava solarni panel u vertikalu na suneve
zrake.
Ovaj nain je pouzdan izuzev za vreme visoke
oblanosti ili na neki drugi nain izazvane
senke.

PASIVNO PRAENJE SUNCA

Pasivno praenje se zasniva na postojanju odreene potencijalne
razlike koja se meri u krajnjim takama panela.
Zbog postojanja nagiba u odnosu na zrake jedna taka moe biti
vie zagrejana u odnosu na drugu, tako da se korigovanjem
poloaja solarnog panela ta razlika ponitava.
Linearni reim tranzistora T1!!!

VARIJANTA PRAENJA SUNCA KORIENJEM TRANZISTORSKE

SPREGE EMITER FOLOWER (izlazni tranzistori u linearnom reimu)

PRAENJE SUNCA SA DRAJVERSKIM TRANZISTORSKIM

MOSTOM POGONA PANELA PO JEDNOJ OSI

SOFISTICIRANI SISTEM ZA PRAENJE SUNCA

 Kod pasivnog praenja se mogu koristiti razliite

grupe senzora od kojih su jedni osvetljeni, dok su
drugi u tami (iza neke barijere) tako da se
izjednaava njihov status,
Moe se koristiti neki medijum, npr. gas pod
pritiskom iji se pritisak menja usled razliite
zagrejanosti, pa se izjednaavanjem pritiska tj.
promenom
poloaja
panela
izjednaava
temperatura.
Novo poravnanje se izvrava kod sledee promene
pritiska takvog sistema.
Metod nije pouzdan jer je kod malih sistema mala i
razlika izmeu izmerenih veliina, a moe nastupiti
promena i zbog drugih uzroka.

HRONOLOKO PRAENJE SUNCA

Hronoloko praenje zasniva se

na prirodnom opaanju poloaja
Sunca za dato podruje i dati
vremenski period tokom godine.
To praktino znai da se za
odreene geografske koordinate i
odreeni vremenski period moe
programski odrediti poloaj Sunca
tokom obdanice i da se u skladu
sa programom moe upravljati
poloajem solarnog panela tokom
dana, tokom perioda korienja
Solarnog generatora.
Ovakav nain pozicioniranja ne
zavisi od oblanosti jer se zna
poloaj Sunca u svakom trenutku.
Jedino o emu treba da se vodi
rauna je orjentacija lokalnog
koordinatnog sistema Solarnog
panela u odnosu na globalni
sistem (Zemlje) kao i eventualno
korienje u brdovitim predelima.

Sistem praenja
putanje sunca

Kretanje Sunca, od izlaska do zalaska, za Beograd za dan 22. maj 2013.

Za svaku geografsku lokaciju i za svaki vremenski period se moe programirati

poloaj solarnog panela, tj. optimizovati njegov poloaj.
Analizom dijagrama uoava se da se tokom obdanice od 05:00 do 20:15 Sunce kree
po azimutu izmeu 55 i 297dok se po elevaciji taj ugao kree izmeu -2do max 65

DOBITAK U EFIKASNOSTI
Pod pretpostavkom da se pogoni ukljuuju na svakih 15
minuta (zato na 15 min?) to bi na poetku i na kraju dana
imali pomeranja oko 2 - 3, a sredinom dana 5 - 8 po
azimutu, dok bi po elevaciji skokovi bili umereniji od 1 - 2.
Da bi se ovo ostvarilo obino se koriste dva nezavisna
stepena slobode kretanja dva aktuatora.
Solarni sistemi sa jednim fiksnim i jednim pokretnim
sistemom obezbeuju poveanje iskorienja izmeu 27 i
32% dok sistemi sa oba pokretna sistema poveavaju
proizvodnju energije izmeu 35 i 40%.
TA KAE EKSPERIMENT??????

TIPIAN PRIKAZ DOBITKA POTPUNOG PRAENJA

(za grad Scramento, USA)

MESENO: Izlazna snaga 1kW AC

potpuno praenje

fiksiran panel sa stalnim nagibom

PRIMENA SOLARNIH GENERATORA U

NAPAJANJU MALIH I VELIKIH POTROAA
SOLARNI GENERATORI SU NALI IROKU PRIMENU U MNOGIM SISTEMIMA
OD KOJIH SU TIPINI:
-SISTEMI ZA ISPUMPAVANJE VODE (PUMPNIM STANICAMA)
-SISTEMI ZA NAVODNJAVANJE (stacionarni i mobilni)
-PUMPNI SISTEMI ZA DUBOKE BUNARE
-OSVETLJENJE VIKENDICA
-SOLARNA RASVETA ULICA I PUTEVA
-RASVETA BILBORDA
-ELEKTRIFIKACIJA MALIH SELA
-ENERGETSKE INSTALACIJE ZA OBJEKTE SPECIJALNE NAMENE
(ambulante, bolnice, pokretni sanitet i sl.)
-FOTONAPONSKE ELEKTRANE MALIH SNAGA
-SOLARNE ELEKTRANE SREDNJE SNAGE DO 1MW
-VELIKE SOLARNE ELEKTRANE >1MW

PUNJENJE BAZENA (TANKA) SA

VODOM POSREDSTVOM VODENE
PUMPE KOJA SE NAPAJA SA
SOLARNIM GENERATOROM
Ovaj sistem je namenjen obezbeenju
pijae vode ili vode za navodnjavanje
(kap po kap) u zabaenim i ruralnim
Oblastima.
Solarni generator je direktno vezan za
DC potapajuu pumpu, koju pogoni u
periodima sunanih sati.
TIPINE VREDNOSTI KOMPONENTI:
-solarni generator 360Wp
-pumpa 200W DC
-dubina bunara h5m
-dotok vode 50-120 l/min

Dotok vode oko 100l/min, u podne vedrog letnjeg dana ili 39m/dan pri insolaciji 6kWh/m/dan

SOLARANI SISTEMI ZA NAVODNJAVANJE (IRIGACIJU)

Ovi sistemi su primenljivi za navodnjavanje malih poljoprivrednih povrina lociranih

blizu reka.
DC uranjajua pumpa se pogoni preko direktne sprege sa solarnim generatorom.
Sistem se lako montira
TIPINE VREDNOSTI KOMPONENTI:
-solarni generator 1.5-2kWp
-pumpe 500-750W DC
-visina pumpanja h15m
-dotok vode 90 l/min (ili 45m/dan pri 6kWh/m dnevne insolacije)

SISTEM NAVODNJAVANJA
KAP PO KAP SA DIREKTNOM
SPREGOM MOTORA PUMPE
I SOLARNIH PANELA
(jednostavno reenje)
Pumpa sa DC motorom je skuplja od one
koju pogoni AC motor

REENJE SA AC MOTOROM
PUMPE
NEOPHODAN JE AC/DC PRETVARA
(INVERTOR) ZA KONVERZIJU
JEDNOSMERNOG NAPONA SA PANELA U
NAIZMENINI NAPON MOTORA

SOLARNI PUMPNI SISTEM ZA DUBOKE BUNARE

TIPINE VREDNOSTI KOMPONENTI:

-solarni generator 3.5kWp
-pumpa 2.2kW AC
-dubina bunara h30-50m
-dotok vode 120 l/min
(ili 80m/dan pri 6kWh/m dnevne insolacije)

Sistem obezbeuje pijau vodu u veim koliinama preko AC pumpe uronjene u

bunar dubine do 30m. U sastavu sistema je DC/AC pretvara (invertor) koji pretvara
jednosmernu struju dobijenu iz PV panela u naizmeninu. Sistem je namenjen
zabaenim mestima koja su udaljena od distributivne energetske mree. Sistem je
bez akumulatorskih baterija

SOLARNI SISTEM ZA POJENJE STOKE

-nepristupane ruralne oblasti
-nedostatak vode
-solarni sistem obezbeuje vodu u bazenima za pojenje stoke
-u toku dana se pune bazeni pumpnim sistemom a prazne pred vee
-voda za pojenje naroito potrebna pred vee

OSVETLJENJE VIKENDICE
Sistem je autonoman
sastavljen od solarnog
generatora i
akumulatorske baterije
namenjen
unutranjem osvetljenju
vikendice
U toku sunanog dana
solarni generator puni
elektrinom energijom
akumulator, koji preko
noi napaja svetlosne
lampe
TIPINE VREDNOSTI KOMPONENTI:
-fluo lampe 3x20W
-autonomija 5h/dan
-solarni panel 150Wp
-regulator napona baterije
-invertor
-baterija 12VDC, 120Ah

SOLARNA RASVETA napajanje LED svetiljki

-Konverzija solarne (svetlosne ) energije u svetlosnu
-Konverzija se ostvaruje posredstvom akumulatorske baterije (veoma bitan
elemenat sistema)
-Tokom dana se vri kontrolisano punjenje baterije
-Tokom noi se koristi nagomilana energija u bateriji za napajanje LED rasvete
-Potreban dodatni pretvara za stabilizaciju napona i struj LED svetiljke
-Tenja je ostvariti maksimalne performanse LED osvetljenja (zato je potrebna
stabilizacija)

DC/DC

PV panel

kontroler punjenjenja

baterija

stabilizacija
struje i
napona

TIPIAN IZGLED I DISPOZICIJA

RASVETNOG STUBA SA LED
SVETILJKOM I PRIPADAJUOM
OPREMOM
TIPINI TEHNIKI PODACI:
LED svetiljka 72W, 90ln/W
5000 radnih sati sijanja
SOLARNI PANEL: 280W (mono ili
polikristal), ivotni vek oko 25 godina
NAPOJNI BLOK:
Kontroler 24V/10A (inteligentni sa uP)
BATERIJA:
24V/200Ah, GEL, ivotni vek oko
7 godina
STUB: 8-10m, otporan na spoljanje
uticaje
AUTONOMIJA: 8-10h/dan u vremenu
od 5-7 dana

NEKI IZGLEDI SOLARNE RASVETE

ELEKTRIFIKACIJA MALIH SELA

FOTONAPONSKIM SISTEMOM
-Sistem je primenljiv za
elektrifikaciju malih zabaenih sela
sa priblino 10-20 kua
-Najee je distributivna elektrina
mrea jednosmerna
-Obavezna je konfiguracija
PV paneli-regulator-akumulatorska
baterija
TIPINE VREDNOSTI KOMPONENTI SISTEMA:
1.Potroai
-fluorescentne lampe 10kom x 20W (5h rada dnevno)
-spoljanje osvetljenje 3 kom x 20W ( 8h rada dnevno)
-TV prijemnik
1 kom x 200W
2. Solarni generator 800Wp
3.Regulator napona
4.Akumulatorska baterija 24VDC, 200Ah,

FOTONAPONSKA ENERGETSKA INSTALACIJA AMBULANTE

Ovaj sistem je pogodan za ambulante u udaljenim mestima. Namenjen je napajanju
elektrinom energijom sledeih potroaa: svetilje, friider, komunikacioni sistem,
pumpa za vodu, elektrini greja, aparat za sterilizaciju, TV aparat....

KOMPONENTE SISTEMA:
1. Solarni generator 1.5kWp
2. Akumulator 100Ah/200V
3. Invertor DC/AC, 2.2kVA, 220V,50Hz

4. POTROAI
-Fluorescentne lampe 2x40W (5h rada dnevno)
-Friider, 1kom.(24h rada dnevno)
-Beini telefon, 1kom.(1h rada dnevno)
-Elektrini greja, 1kom. (2h rada dnevno)
-Pumpa, 2kom. (2h rada dnevno)
-Aparat za sterilizaciju,1 kom. (8h rada dnevno)
-TV 1kom. (3h rada dnevno)

TIPINE VREDNOSTI KOMPONENTI SISTEMA ZA

SOLARNO AUTONOMNO NAPAJANJE VEEG SELA

Solarna elektrana 30kWp

Akumulatorska baterija 200VDC, 1600Ah
Invertor 32kVA, 220V, 50Hz
Veliina sela (100-200 domainstava, institucije:optina,
kola, ambulanta..)
Tipini potroai
-fluo rasveta 200x40W (5h rada dnevno)
-TV i video, 10kom., 3h rada dnevno)
-Friider, 3kom., (24h rada dnevno)
-Suionica, 6 kom. (5h rada dnevno)
-Pumpa za vodu bez baterije 1kom.
-Beini telefon, greja, sistem ozvuenja 500W (2h rada
dnevno)

SOLARNE ELEKTRANE SNAGE do 1MW

-Najvea solarna elektrana u Srbiji se nalazi u kurumlijskom selu

Merdare.
-U sklopu postrojenja se nalazi 8.500 panoa na povrini od etiri
hektara
-Elektrana proizvodi od 500 do 900 kWh elektrine energije, a njen
MAX kapacite je 2MW.

NAJVEE SOLARNE ELEKTRANE U

SVETU

Aqua Caliente Solar Project-USA, 250MWp

Charanaka Solar Park-India, 221MW
Golmud Solar Park-China, 200MW
Templin Solar Park-Germany,128MW

Aqua Caliente Solar Project-USA, 250MWp

Charanaka Solar Park-India, 221MW

Golmud Solar Park-China, 200MW

Templin Solar Park-Germany,128MW

NEKI OSNOVNI TEHNIKI PRORAUNI U

SOLARNIM ELEKTRINIM SISTEMIMA

PRORAUN POVRINE SOLARNIH

MODULA I KAPACITETA BATERIJE
Osnovni podatak za proraun su prosene
dnevne vrednostima insolacija po
mesecima
Drugi vaan podatak je srednja dnevna
vrednost insolacije u godini (ova vrednost
se dobije ako se ukupna vrednost godinje
insolacije koja padne na povrinu panela u
toku godine, podeli sa brojem dana u
godini)

SREDNJA DNEVNA VREDNOST INSOLACIJE U GODINI

UKUPNA VREDNOST
GODINJE INSOLACIJE

H T
H TG
N
2
H TG []kWh / m

BROJ DANA U
GODINI

TRENUTNA VREDNOST SOLARNE RADIJACIJE KOJA

PADA NA POVRINU PANELA

IT []W / m

ELEKTRINA SNAGA PROIZVEDENA SOLARNIM

GENERATOROM (SOLARNIM PANELOM)

PE A IT
2

A[m ]

POVRINA PANELA

IT [W / m ]

[W ]

TRENUTNA VREDNOST SOLARNIH

IRADIJACIJA KOJE PADAJU NA PANEL
SOLARNA TRANSMITANSA
EFIKASNOST PANELA

SREDNJA DNEVNA ILI MESENA ENERGIJA KOJU

PROIZVODI SOLARNI GENERATOR (SOLARNI PANEL)

PE A IT
1
1
E
PE dt
A IT dt
N
N
1
E A
IT dt
N

SREDNJA
MESENA
INSOLACIJA

(INTEGRACIJA TRENUTNE SNAGE PREKO CELOG MESECA PODELJENA

SA N-BROJEM DANA U MESECU )
1

E A H

VRNA VREDNOST STRUJE SOLARNOG GENERATORA

L
Ip
hTG
L[] Ah

hTG []h

AMPER-ASOVI KOJE POTROA

APSORBUJE U TOKU JEDNOG DANA
BROJ SATI SIJANJA SUNCA PRI
USLOVU AM.1 (kada je srednja vrednost
radijacije 1000W/m)

VRNA VREDNOST SNAGE SOLARNOG GENERATORA

Pp [W ] I p U

NAPON
SOLARNOG
GENERATORA

POTREBNA VREDNOST POVRINE SOLARNOG

GENERATORA (SOLARNOG PANELA) KOJA BI
ZADOVOLJILA USLOV VRNE SNAGE

AP

Pp
W
p 1000 2
m

VREDNOST PROSENE EFIKASNOSTI

ODNOSNO STEPENA KORISNOG DEJSTVA
SOLARNOG GENERATORA (PANELA)
ZA ODREENI MESEC SA NAJNIOM
DNEVNOM INSOLACIJOM
(UKLJUUJUI I STEPEN ISKORIENJA
DC/DC KONVERTORA)

VREDNOST KAPACITETA AKUMULATORSKE BATERIJE

LTBC STBC
C
0.95 d
DUGO VREMENSKI KAPACITET BATERIJE
LTBC TZV.
VREDNOST ENERGIJE KOJA SE ZA VREME LETNJEG
PERIODA AKUMULIRA U BATERIJAMA , A ZA VREME
ZIMSKOG PERIODA ZA NAPAJANJE POTROAA

STBC
d

TZV. KRATKO VREMENSKI KAPACITET BATERIJE

VREDNOST ENERGIJE JEDNAKA PROIZVODU IZ
BROJA OBLANIH DANA U NIZU U TOKU GODINE
KOJI JE VEROVATAN DA E SE DOGODITI I POTREBNE
DNEVNE ENERGIJE
DUBINA PRANJENJA BATERIJE

KOEFICIJENT 0.95 (BATERIJA SE NE PUNI 100% VE 5% ISPOD

GASNE TAKE)

TEMPERATURA FOTOELIJE

cell

TNOCT

TSTC

TNOCT TSTC

0.8

- nominalna radna temperatura fotoelije

TSTC 20 0C

- stanardni test uslovi

JEDNOSMERNA (DC) SNAGA FOTOELIJE

PDC PDCnom [1 kT (Tcell T )]

kT 0.5% / C
0

NOCT
STC

temperaturni koeficijent snage

- Nominal Operating Cell Temperature

- Standard Test Condition

IZLAZNA SNAGA INVERTORA

PAC PDC 1 2 3
PAC PDCnom [1 kT (Tcell T )] 1 2 3
1
1
1

- NEUSKLAENOST

- ZAPRLJANOST

- KONVERZIJA

KATALOKI PODACI ZA
NEKE TIPOVE SOLARNIH PANELA

 PRIMERI PRORAUNA POJEDINIH

SOLARNIH ELEKTRINIH SISTEMA
(SES)
-PRIMER 1 (dimenzionisanje solarnog sistema napajanja
vikendice)
-PRIMER 2 (dimenzionisanje solarnog pumpnog
sistema)
-PRIMER 3 (dileme oko akumulatorske baterije)

PRIMER 1 (dimenzionisanje solarnog sistema vikendice)

Fotonaponski sistem treba da napaja potroae u vikendici.
Potroai se ukljuuju vikendom a vrednost elektrine energije
koju tada troe je priblino jednaka tokom cele godine. Solarni
elektrini generator tokom nedelje puni akumulatorsku bateriju.
Raspodela potroaa po parametrima potronje je data u Tabeli I.

Tabela I

Solarni paneli su postavljeni pod uglom 44.75. Vrednost prosenih

dnevnih insolacija po mesecima na kosoj povri je dat u Tabeli II.

MESEC

JAN FEB MAR APR

MAJ

JUN

JUL

AVG

SEP

OKT

NOV

DEC

HTG
(kWh/m)

2.26

5.06

5.66

5.60

5.55

5.23

4.50

2.33

1.58

3.32

4.00

4.60

Tabela II

Pretpostaviti da je prosena efikasnost solarnih panela u toku

godine 8% sa temperaturom od 50C.
Baterija je nominalnog napona 12VDC, dok je njena dubina
pranjenja jednaka 0.8.
U zadatku je potrebno dimenzionisati povrinu solarnih panela
i akumulatorsku bateriju.

REENJE
Minimalna povrina solarnog elektrinog genaratora je data
relacijom:

APV min

1.2 WD [Wh] (1 0.25 k NP )

hTG [h] PV SES 1000[W / m ]
2

PRIMER 2 (dimenzionisanje solarnog pumpnog sistema)

Iz podzemnog izvora vode sa dubine 180m potrebno
je ispumpati 4500 litara vode dnevno.
Na raspolaganju su solarni moduli dimenzija
1650x1000mm, ije su karakteristike date u Prilogu
1. Potapajua pumpa ima H-Q karakteristike koje su
date u Prilogu 2, a njena efikasnost je 35%.
Lokacija na povrini zemlje odakle se crpi voda ima
srednju vrednost dnevne insolacije 5kWh/m.
Dimenzionisati solarni sistem potreban za ovo
ispumpavanje vode.

 PRILOG 1

 PRILOG 2

1lit/s=60.26galona/min

PRIMER 3 (dileme oko akumulatorske baterije)

Skoro u potpunosti ispranjena solarna baterija nominalnog
napona 12V ima napon praznog hoda (otvorene veze) 11.5V,
dok je njen unutranji otpor 0.02.
Nai napon niza solarnih eliija koje su vezane na datu
bateriju, ako je struja punjenja baterije 6A
Pretpostaviti da se posle nekog vremena baterija napunila tako
da joj je napon praznog hoda (otvorene veze) 12.9V. Koliki je
napon niza solarnih elija ako je struja pranjenja baterije
20A.
Kolika je struja pranjenja napunjene baterije ako su solarne
elije integrisane u PV modul sa zatitnim diodama.

 REENJE

Idealna baterija ima

napon Vbat0
nezavisan od struje .
Zavisnost I=I(V) je
vertikalna ispekidana
linija).
Usled unutranje
otpornosti ova kriva
I=I(V) nije vie
vertikalna ve ima
odreeni nagib koji
zavisi od unutranje
otpornosti baterije.
U fazi punjenja vai
naponska jednaina
(prema datoj slici):

 LITERATURA
[1]
[2]
[3]
[4]
[5]
[6]
[7]
[8]

Harold Hovel, Solar Cells, Academic

Press, 1975
B.O.Seraphin, Solar Energy Conversion, SolidState Physics Aspects, SPRINGER VERLAG, 1979
Donald Rapp, Solar Energy, Prentice Hall, 1981
Zoran Todorovi, Fotonaponski solarni elektrini
sistemi, KIZ Centar, Beograd 1989
Maximum Power Point Tracking, National Instrument
Tutorial, July 2009
MPPT Control System, Xin Tong Solar 2011
OFF GRID PV POWER SYSTEMS-System Design
Guidelines, SEIAPI, September 2012
HANDBOOK for Solar Photovoltaic (PV) systems,
Energy Market Authority, 2012

Jun 2013

Prof. dr eljko Despotovi, dipl.el.in.