Helenistiko-rimska filozofija

od
do

3. veka

pre nove ere

nove ere

Aleksandar ukovi, Ekonomski fakultet, Subotica

Helenistika epoha
Makedonskim osvajanjima stvorena je svetska drava na tri kontinenta i
intenziviralo se meanje kulturnih uticaja Grka i Orijenta helenizam

Polis je ustupio mesto ogromnoj dravi to je uslovilo izmene kulturnog obrasca

(npr., pojavljuje se stoiki kosmopolitizam i individualizam)
ovek se kao kosmopolita osetio usamljenim, pa je, u traenju smisla ivota,
posegnuo za:
kultovima Orijenta

filozofskim istraivanjem

Filozofija se okrenula praktikim i etikim sadrajima, dok su metafizika i fizika

istraivanja potisnuta u drugi plan da bi sluila samo kao uvod u etiku

Filozofske kole helenistike epohe

Akademija, koju je osnovao Platon oko 385. g.
p.n.e., menjala se pod uticajem razliitih
upravnika nastavie da postoji 529. g. p.n.e.,
kada e, zbog navodnog irenja paganizma, biti
zatvorena od strane hrianskog rimskog cara.
Likej, koji je osnovao Aristotel oko 335. g. p.n.e.,
nazivan je i peripatetikom kolom (natkriveno
etalite koje povezuje zgrade), postojae do 3.
veka nove ere.
Stoa Poikile, (oslikani trem) dobila je ime po
mestu gde su drana predavanja, a osnovao ju
je Zenon oko 300. g. p.n.e da bi trajala do 3.
veka nove ere.
Vrt, koji je ime dobio po mestu na kome ju je oko
300. g. p.n.e. osnovao Epikur u blizini svoga
doma, a u okviru kojeg e biti ustanovljena i
zajednica u kojoj su uenici iveli u izolaciji od
drutva u potrazi za zadovoljstvom i mirom.
3
kola je postojala d 3. veka nove ere.

Helenistika filozofija
Popularizaciji grke filozofije doprinela je injenica da su je ljudi doivljavali kao
sredstvo koje treba da im pomogne u ivotu: mudrost kao umee ivljenja
Glavno pitanje nije vie bilo:
ta je stvarnost?, ve

Koji je najbolji nain da se stvarnnou ovlada?

Filozofija je postala:
strukturirno vre organizovana
dogmatina

Insistiranje na etici vodilo je ka idealu: duhovne nezavisnosti i samodovoljnosti.

Izmena odnosa izmeu duhovnih disciplina:

stapanja filozofije i religije
otrijeg razgranienja nauka od filozofije
to je doprinelo diferencijaciji i razvoju nauka
4

Epoha helenistiko-rimske filozofije

U razvoju helenistiko-rimske filozofije mogue je uoiti tri faze:
1. period (IV polovina I veka p.n.e):
osnivanje stoikih i epikurejskih kola, koje e predsokratovskoj kosmologiji dodati
teoriju morala, a sve u potrazi za linom sreom
pojava pironovskog skepticizma, poniklog iz jednog krila nove akademije
pomodnost eklekticizma u filozofiji, kao rezultat meusobnog uticaja srednje stoe,
akademizma i peripatetikog uenja

2. period (polovina I veka p.n.e polovina III veka n.e):

dalji razvoj eklekticizma i skepticizma
aleksandrijska filozofska ortodoksija, okrenuta izdavanju, komentarisanju i
tumaenju dela starih filozofa
tendencije ka religioznom skepticizmu

3. period (polovina III polovina VI v.):

novoplatonizam, kao temeljni pokuaj integrisanja vrednosti Istoka i Zapada
5

Stoicizam: teorija saznanja

Stoicizam je osnovao Zenon Kipranin
301. g. p.n.e. prilagodio nameni izuavanja filozofije jedan oslikan trem (stoa
poikile) na jednom atinskom trgu

Stoici u svom prouavanju stvarnosti polaze od teorije saznanja

itavo saznanje se osniva na ulnom opaanju, jer:
ne postoji ni apstraktno (Platon) ni konkretno opte (Aristotel)
nego je istinito pojedinano

Dua je tabula rasa u koju se utiskuju opaaji

Opte je samo nominalno, mada ima ideja koje prethode iskustvu
Merilo istine je slaganje due sa opaajem
6

Stoicizam: metafizika
Dva kosmoloka naela:
inee, aktivno: bog logos
trpee, pasivno: tvar vatra
koja su oba materijalna i koja se ujedinjuju
Oni dre da postoje dva pra-uzroka svega: aktivan i pasivan. Pasivan je
beskvalitetna supstancija materija, aktivan je logos (um), koji je u njoj bog.
On je vean i sam sobom proizvodi svaku stvar.
Zenon
Bog je:
tvoraka vatra
imanentna svemiru
prvobitan izvor iz koga su potekli elementi koji ine svet (a koji, u svojim razliitim
stanjima, i dalje jesu bog)
delatno naelo koje u sebi sadri delatne forme svih stvari koje treba da postoje

Stoicizam: etika
Determinizam celokupnog delovanja prirode
Ne ostavlja se mesto za slobodu, pa ni moralnu odgovornost
Nijedan in se ne moe okarakterisati kao dobar ili lo po sebi
Meutim, ovek moe da se pokori prirodi i da ivi u skladu s njom svrha ivota
Ironino, smatrali su da, ukoliko ovek moe da preuzme kontrolu nad situacijom,
on to i uini. Otuda je proizilazilo i uee u trgovini, politici i porodinom ivotu.

Vrlina je usavrenost (roene) ljudske (razumske) prirode

Najznaajnije su sokratovske vrline: razboritost, hrabrost, umerenost i pravednost
Nije mogue stepenovati vrlinu (niti porok): ako je prisutna jedna, prisutne su sve
Afekti su prekomerni protivprirodni duevni pokreti, koji nastaju iz zablude, a
manifestuju se kao poremeaji i bolesti: potitenost, strah, udnja, naslada

Sva stoika etika u praksi tei apatiji (bestrau), koja se postie filozofijom
8

Stoicizam: etika
Pozni (rimski) stoici razlikuju tri stepena vrednosti:
a) moralno dobro
bolje (zdravlje, lepota)
b) bezvredno (indiferentno)
totalna indiferentnost
loije (bolest, runoa)
c) zlo (porok)
Shodno tome, razlikuju i tri karaktera: mudrac, onaj koji napreduje, ludak
Samo mudrac (prototip: Sokrat) ujedinjuje u sebi sve vrline i samo je on slobodan.
Razum nalae i ivot u drutvu i to kosmopolisu
Rimski stoici skloni su eklekticizmu i prakticizmu, pa su manje originalni
Seneka zagovara ravnodunost prema sudbini: Poto je determinizam opti, treba
trpeti sudbinu.
Epiktet zagovara ravnodunost i povlaenje u samog sebe: Treba razumski
razlikovati ono to je u naoj moi od onoga to nije.
Marko Aurelije, smatrajui da je delovanje prirode nuno, razbija stoiki
materijalizam na: telo i duu (materijalni princip) i um (duhovni princip).
9

Epikurejci: teorija saznanja

Epikur sa Samosa (341-271)
Kao samouk, posle afirmacije, otvara kolu u Atini, u jednom vrtu
Kao kod stoiara, smatra se da su od najveeg interesa sledee discipline:
gnoseologija (kanonika), kao uvod u
fiziku, a ova kao uvod u
etiku, koja je krajnji cilj svekolikog bavljenja filozofijom

Za kriterijum istine postavlja tri stvari:

ulno opaanje (kao i Demokrit ulno opaanje objanjava kao primanje materijalnih utisaka
(sliica), koji se otkidaju od predmeta i kroz vazduh dolaze do ula sa lakoom. Oseaj
nastaje dodirom tvarne due i materijalnih atoma spoljanjih stvari. Uzrok istine ili lai nalazi
se u pravilnom tumaenju opaanja, odnosno u potvrivanju njihove (ne) realnosti.
pojam (slika ne iezava odmah ve se poredi sa drugim slikama i uoptavanjem se formira
pamenje, predstava i mnjenje)

oseanja (zadovoljstvo je merilo onoga to je saglasno sa prirodom dobro koje vodi srei)
10

Epikurejci: fizika
Uenje o prirodi je uslov da se iz objanjavanja sveta i ivota uklone svi
natprirodni uzroci, koji oveka dre u postojanom strahu od smrti na osnovu starih
predstava i predrasuda
Epikur je preuzeo i razvio Demokritov atomizam:
Nita ne nastaje iz niega
Sve to postoji sastoji se od atoma i praznog prostora, koji omoguuje kretanje, spajanje
i razdvajanje, te nastanak pojedinanih tela

Atomi se osim po veliini, obliku, poloaju, razlikuju jo i po teini

Nedeljivi su i beskonani po broju

Postoje tri vrste kretanja atoma:

prirodno (prirodan pad usled teine)

nasilno (sudari koji proizvode stvari)

deklinacija (minimalno i neizvesno skretanje od vertikale)

Iz ovoga je izvedena protivrenost materije i forme (to e ugroziti determinizam i

11
ostaviti prostor za ljudsku slobodu kao voljno opiranje prirodnoj nunosti)

Epikurejci: etika
Svrha ivota je zadovoljstvo, tj. blaenstvo
Svako zadovoljstvo je dobro, ali nije svako vredno izbora
Treba izabrati nepokretna, trajna,a ne pokretna i trenutna zadovoljstva
U izboru zadovoljstava pomae nam razboritost
Zadovoljstva se ne razlikuju o moralnoj vrednosti (kao kod Aristotela) nego po
posledicama
Ipak prihvatanjem 4 stoerne vrline Epikurov hedonizam ne zavrava u
razuzdanosti ve u umerenosti

Vrhovni ideal moralnog ivota odreen je kao ataraksija (gr. nepomuenost)

Negativno odreenje idealan: pre se misli na odsustvo bola, nego na nasladu (koja
bi mogla da predstavlja pozitivno odreenje)
12

Novoplatonizam: svet
Plotin iz Likopolisa (Egipat, 204-270 g.), glavni predstavnik ove kole, napisao je Eneade

Celina se sastoji iz:

bitnog, koje sainjava svet ideja
pojavnog, koje je materijalno

Svet proima tenja za apsolutnim monizmom vrhovnog Jednog:

koje je savrenstvo apsoluta i svako drugo odreenje umanjilo bi mu znaenje
koje u sebi sve sadrava, tj. ne treba nita i ne trai nita i ba zbog toga ne stvara svet
ak je i iskaz o njemu da je jedno pogrean
koje nije mogue saznati (znanje se slui pojmom, koji oznaava mnotvo)
o njemu se ne moe ni govoriti ni pisati, ali se to ipak ini da bi se ukazalo na poeljan put
ponekad je oznaeno kao bog, ali ono je, ipak, potpuno transcendentno (iznad miljenja i bia)
o njemu moemo rei da jeste (iako iznad Bivstva) i da je Dobro (mada samo analogijom)
13

Novoplatonizam: emanacija
Da se ne bi okrnjila njegova vena nepromenljivost, uvodi se metafora emanacije:
iz savrenijeg nuno proistie manje savreno
(Poput Sunca koje obasjava, a samo se ne smanjuje)

Plotin razlikuje tri emanacije:

1.

emanacija UM (nous) U umu se nalaze ideje i to ne samo ideje vrsta, ve

i ideje pojedinanih stvari, ali kao nedeljivo mnotvo)

2.

emanacija DUA KOSMOSA Predstavlja sponu izmeu natulnog i

3.

emanacija MATERIJALNI SVET Tvar je tvarna (Aristotel), jer u krajnjoj

liniji potie iz Jednog, ali ona je i najnii stupanj svemira i predstavlja
antitezu Jednom (Platon).

ulnog sveta. Ona je bestelesna, nevidljiva, sadrava odraze ideja

semene logose, a kao priroda sadrava sve postojee.

Pojedinana dua ima tri dela (Platon) od kojih najvii ostaje u umu neokaljan
materijom, ali kada dua ulazi u zajednicu s telom ona ne moe da izbegne
prljanje tvarju. Otuda sledi i neophodnost uzdizanja, gde je neposredni cilj
nalikovanje Bogu, a krajnji jedinstvo s Jednim.
14

Novoplatonizam: dua

Pojedinana dua ima tri dela (Platon) od kojih najvii ostaje u umu
neokaljan materijom, ali kada dua ulazi u zajednicu s telom ona ne moe
da izbegne prljanje tvarju

Otuda sledi neophodnost uzdizanja due, gde je neposredni cilj

nalikovanje Bogu, a krajnji jedinstvo s Jednim

Etiki zadatak je teiti sjedinjenju s Jednim, iji predstepen predstavlja

teorija (filozofija)

Tim uenjem se suprotstavio hrianstvu, postavivi boga kao:

sopstveni doivljaj smirenja i blaenstva

u mistikom sanjarenju izvan racionalnog

koje je samo predstepen mistikog doivljaja jedinstva s Bogom

15

Novoplatonizam: razrada
Porfirije iz Tira (232301 g.p.n.e.)

Pridruio se Plotinu u Rimu 262.g. i pokuao da sistematski uredi njegove

spise povezujui iz u devetoknjija (6x9) zbog ega su dobili naslov Eneade

Napisao je:

Plotinovu biografiju

15 knjiga protiv hriana, koje su sauvane samo u fragmentima, jer su spaljene

Isagoge (uvod u Aristotelove Kategorije) i komentare drugih Aristotelovih logikih

i Platonovih spisa

Nastojao je da pomiri Platonovu i Aristotelovu filozofiju

Prihvatio se zadatka da Plotinovo uenje izloi na jasan i razumljiv nain, ali

je njegove praktine i religiozna strane vie naglaavao

Isticao je znaaj delanja i ukazivao na neloginost, prostakluk i zapletenost u

protivrenost hrianske religije
16

Novoplatonizam: oienje due

Cilj filozofije je stupnjevito oienje due, koje se vri okretanjem ka viim stvarima:
1. drutvene vrline
2. katarzike vrline (tenja bestrau)
3. okretanje due ka umu
4. uzorne vrline (pripadaju umu kao takvom)

a to se putem praktikovanja askeze i sticanja saznanja boga

etiri kardinalne vrline sreu se na svakom stupnju, ali u razliitom stepenu

Askeza je podrazumevala:

uzdravanje od jedenja mesa

sklapanja braka

odlaska u pozorite itd.

Iako je opominjao na opasnost zloupotrebe vradbina i drugih slinih praznoverica i

sam je podravao tradicionalnu i popularnu religiju, pravei od paganskih mitova
alegorijske predstave filozofske istine

17

Skepticizam: metoda
Negacija ranijeg filozofiranja uopte, usled potrage za novim univerzalno vaeim
pretpostavkama, koje su liene ma kakvih odreenih tvrdnji
Osniva skepticizma je Piron (360270. g. p.n.e.) iz Elide, koji nije pisao
Njegov sledbenik Timon (325235 g. p.n.e.)
kasnije Agripa i Sekst-Empirik (oko 200 g. p.n.e. napisao Pironove postavke
iz kojih i poznajemo skeptiko uenje
Pored Pironove postojala je i skepsa Platonove akademije u kojoj su poznati:
Arkesilaj i Karnead (postavio teoriju verovatnoe, suprotstavljanje Pironu)

Skeptici su u svom uenju uvek:

pokazivali dve strane jednog predmeta

ali umesto dijalektikog zakljuivanja (jedinstvo suprotnosti)

zbog njihove protivrenosti, ostali uzdrani od svakog suda
18

Skepticizam: indiferentnost
Smisao skeptikog filozofiranja bio je usmeren na to da ovek postigne svoj mir i
sreu time to e se postaviti indiferentno prema problemu
Teorijsku indiferentnost sledila je i praktina:
Nema niega po prirodi dobrog, loeg ili indiferentnog, nego svako o tome iskazuje ono
to mu se ini
Razni obiaji, navike, tradicija i zakoni daju primere relativnosti normi i etikih principa

U skladu sa ivotnim iskustvom, skeptik se ponaa kao i drugi ljudi, ali bez uverenja
Metodski postupak, pri tome, bio je suprotstavljanje protivtvrdnje svakoj tvrdnji
Cilj toga postupanja nije bio da se obori svaka tvrdnja, ve da se uniti dogmatizam,
tj. sigurnost u tu tvrdnju

19

Skepticizam: kritika saznanja

Radikalna kritika ulnog i racionalnog saznanja

Ne negira se postojanje pojma, nego vaenje pojedinanog pojma

ulno saznanje ne moe biti kriterijum jer:
ovek nije objektivno merilo stvari (primer Odisejevog psa)
ljudi razliito oseaju (npr., zimu, toplotu)

razliitim ulima razliito oseamo (vid, dodir)

ovek je sklon da poveruje u optike varke (npr., pribliavanja i udaljavanja)

Mada je i sam stav: Sve je neodreeno, problematian, jer lii na protivrenost

(stav je) oni su to interpretirali ovako: Kako se meni ini ono to su dogmatiari
istraivali svodi se na to, da koliko je neto verovatno toliko je i obratno, tj.
neverovatno.
Racionalno saznanje nije sigurno, jer bi za odreenu tvrdnju morali imati dokaz,
a za ovaj dokaz novi i tako u beskonanost. Tako se nemoguim pokazuje i
tvrenje na osnovu dokaza i ono bez njega jer tek ono nije mogue

20

Stoicizam
Philosophia medicina animae, trajanje ljudskog ivota je taka, sutina tok, oseaj
nejasan, sklop celokupnog tela troan, dua drhtava, sluajnost neodgonetljiva.
Marko Aurelije: Meditacije
Filozofija je lek za duu:
filozofija nije poslastica, ve sredstvo za postizanje sree oslobaanjem od robovanja telu
to se deava kada ovek uvidi da su sve stvari podjednake vrednosti (tj. nemaju trajne vrednosti)
kada ovek to shvati, on e se pomiriti sa svakim svojim poloajem, afirmisae ono to je prijatno,
a negirae neprijatno

trajanje ljudskog ivota je taka znai da se svaki ivot zavrava smru, te da on

predstavlja posed oveka i da mu je na raspoloenju mu je
sutina ivota je tok, dakle prolaznost, pa je boanski izdrati sva zla egzistencije
oseaj je nejasan: stoga ne treba da bude predmet prevelikog interesovanja, budui da je
bez trajne vrednosti (za razliku od uma, koji je ono najbolje u oveku, poto se pomou njega
saznaju naela)
sklop celokupnog tela troan: budui da je njegova priroda tek materijalna
dua je drhtava: poto je ivot borba istrajnosti u skladu sa prirodom
sluajnost je neodgonetljiva: pa ni smrt nije zlo, jer je u skladu sa prirodom

21

Stoicizam
Od stvari, jedne su u naoj vlasti, a druge nisu. U naoj su vlasti miljenje,
delanje, udnja, izbegavanje, jednom rei: dela koja od nas proizilaze. Nisu u
naoj vlasti: telo, imanje, ugled, spoljanji poloaj, jednom re: sve to nisu
naa dela.
Flavije Arijan: Epiktetov prirunik, 1.

Naa sloboda sastoji se u izboru onoga to je u domenu nae volje

Na to moemo uticati i da bi bili sreni to moramo initi na pravi nain
Dva podruja ne smemo da meamo: ono to od nas zavisi i ono to od nas ne zavisi
U tome nam pomae filozofsko obrazovanje, jer emo biti alosti i imaemo
neprijatnosti
Onoga to od nas ne zavisi trebamo se odrei ili bar prema tome biti ravnoduni na taj
nain to emo biti spremni da ga izgubimo

Moralno delanje, pa i sreu kao njegov rezultat daju zajedno:

sud (o kom podruju je re)
volja (uz obrazovanje)

22

Stoicizam
Nikada sebe ne nazovi filozofom, a s obinim ljudima ne govori mnogo o
filozofskim naelima, nego radi po njima. Jer seti se da se Sokrat u svakom
pogledu tako klonio razmetljivosti da su mu ljudi dolazili da ih uputi u
filozofiju (a on ih je vodio filozofima). Toliko je lako podnosio da ostane
nezapaen.
Flavije Arijen: Epiktetov prirunik, 46
Ne treba spekulisati s pukom, ve mu davati primer svojim doslednim ponaanjem
Treba utati, jer stav nije moda ni domiljen
Napore filozof treba da podnosi, bez skretanja panja na sebe (kao Diogen)

ovek treba potpuno u samom sebi da trai uzroke sree

Razlikovanje:
onoga to od mene zavisi
onoga to od mene ne zavisi

onoga prema emu mogu i moram da budem ravnoduan

23

Stoicizam
Ko je razborit, i umeren je; ko je umeren, taj je skladan; ko je skladan, ne
uzbuuje se; ko se ne alosti, blaen je. Razborit je dakle blaen, a
razboritost je dovoljna za blaen ivot.

Seneka: Pismo 85,2

Razboritost je uslov drugih vrlina (sokratovsko shvatanje vrline)
Veza umerenosti i mirovanja
Apatija je idealno stanje koje se ostvaruje mudrakim uzdizanjem iznad svih afekata
Apstinencija i indiferentnost najvaniji su uslov za sreu

24

Epikuresjtvo
Smrt nas se nita ne tie, jer ono to se rasturilo nema oseanja, a ono to
nema oseanja nas se nita ne tie.
Epikur
Atomistika kosmologija: istinska stvarnost jesu samo atomi i praznina
Poto bogovi nisu tvorci sveta, oni i ne kanjavaju ljude za njihove inove
Ljudi su tek grupe atoma koje su sastavljene za njihovog ivota
Kada nastupi smrt nema vie tela, pa ni due, jer se atomi rasturaju
Za razliku od stoika, epikurejci se nisu pokorili nunosti stvarnog zbivanja, ve su
se suprotstavili izolacijom oveka od zajednice
Oslobaa jedino miljenje od neizmernih:
prohteva
strahova (pred smru, bogovima i udesom koji nadvladava)

Samo miljenje je najtananije i najistije zadovoljstvo.

25

Epikurejstvo
Nije mogue osloboditi se straha pred najvanijim pitanjima, ako ovek ne
poznaje prirodu svemira, nego se kree samo u nagaanjima prema
mitovima. Zato se bez poznavanja prirode ne mogu sticati prava
zadovoljstva.
Epikur

Gnoseologija i fizika su uslov za moralno delanje

Svemir je materijalan (atomi i praznina), kao i dua
ovek usled nepoznavanja prirode naseda na ukorenjene predrasude i ne uspeva
da postigne blaenstvo, jer ivi u strahu (npr. od smrti).
Kako je smrt bezbolna i krajnja nje se ne treba bojati

ovek mora da bude razborit i da bira zadovoljstva

Mada je svako zadovoljstvo dobro, neka od njih nam mogu doneti neprijatnosti
ovek mora da se ustruava kako bi trajno iveo u zadovoljstvu, a ne samo na
trenutak

26

Epikurejstvo
Ni kad je neko mlad neka ne okleva da se bavi filozofijom, ni kad je star
neka ne okleva u filozofiranju. Jer ni za koga nije suvie rano i ni za koga
suvie kasno da se stara za zdravlje svoje due. Ako tvrdi da ili jo nije
vreme za filozofiranje, ili da je vreme ve prolo, lii na onoga koji tvrdi da
za blaenstvo vreme ili nije dolo ili ga vie nema.
Epikur: Pismo Menekeju
Filozofijom e starac biti mlad putem vrlina, a mladi star (prvi bi se seao
prolosti, a drugi se ne bi bojao budunosti)

Mudrac je ovek koji ispravno ivi stvarajui prolepsu (opti pojam):

indukcijom stvara uoptene, glavne crte zadovoljstava (tj. ono uopteno
doivljaja) te se uvek moe oseati mlad
Kritika Platonove teorije vaspitanja: ljudi mogu sebi pomoi vlastitim uzdizanjem
iz koga proizilazi lino stanje zadovoljstva

ovek kao filozofski ovek je merilo svega jer se saznavi sutinu sveta
oslobodio prepreka u postizanju ljudskog mir
27

Novoplatonizam
Zlo ne postoji ni u biima ni u stvarnosti, jer sve stvari su dobre. Ipak,
budui da zlo (na neki nain) postoji, njegovo postojanje je u onome to
nije, ono je svojevrsna forma nebia, ono se nalazi u stvarima koje su
pomeane s nebiem i koje participiraju u nebiu.
Plotin: (Eneade, I, VIII, 3)
Materija je bivstvujue (Aristotel), mada najnie, jer, u krajnjoj liniji, potie iz Jednog
Materija je kao najnii stepen kosmosa (Platon) antiteza Jednom
Mada je Jedno iznad bia, ipak se uslovno moe nazvati biem, a materija, shodno tome
nebiem
Jedno je saobrazno Dobrom, a materija, kao lienost Dobra, saobrazna je zlu (orfiko i
novopitagorejsko uenje o materiji kao naelu zla)
Iako ovo podsea na dualizam, to ovde nije sluaj, jer se materija pojavljuje kao lienost,
a ne kao pozitivno naelo.
ulni svet nije otisak umnog, ali jeste najbolji mogui, jer je proizvod Boga
28

Skepticizam
Silogizam je oblik lanog zakljuivanja. Tvrdnja da su svi ljudi smrtni moe
se dokazati samo ukoliko se ona proveri na svakom pojedinanom
oveku. Ona se ne moe uzeti kao istinita premisa dedukcije, koja treba da
dovede do zakljuka da je Sokrat takoe smrtan, poto je ovek.
Sekst-Empirik: Pironove postavke
Filozofijom e starac biti mlad putem vrlina, a mladi star (prvi bi se seao
prolosti, a drugi se ne bi bojao budunosti)
Mudrac je ovek koji ispravno ivi stvarajui prolepsu (opti pojam):
indukcijom stvara uoptene, glavne crte zadovoljstava (tj. ono uopteno
doivljaja) te se uvek moe oseati mlad
Kritika Platonove teorije vaspitanja: ljudi mogu sebi pomoi vlastitim uzdizanjem
iz koga proizilazi lino stanje zadovoljstva
ovek kao filozofski ovek je merilo svega jer se saznavi sutinu sveta
oslobodio prepreka u postizanju ljudskog mira
29