Specijalistike studije tehnologije

Nastavni predmet: Odabrana poglavlja tehnologije vode

SEMINARSKI RAD
VODOSNABDEVANJE I
PREIAVANJE
VODE

Vodosnabdevanje i preiavanje vode

UVOD
Voda koja se koristi u preradi, odnosno postaje sastavni deo finalnog proizvoda, mora da ima kvalitet
pijae vode. Ova voda je prilikom isporuke iz vodovoda hlorisana (u skladu sa vaeim zakonom) i kao
takva se moe koristiti u proizvodnji.
Postupci koji se primenjuju kako bi se obezbedila hemijski i mikrobioloki ispravna voda obuhvataju:
hlorisanje vode;
hemijsko i mikrobioloko preiavanje vode u Odseku "Prerada";
kontrolu higijenske ispravnosti vode;
ispiranje sistema.
Kompanija, snabdeva se vodom iz sopstvenih izvora, odnosno bunara. Aktivnosti koje se sprovode u
Kompaniji, radi obezbeivanja zdravstveno bezbedne i kvalitetne vode, koja e postati sastavni deo
prehrambenog proizvoda bie opisana u narednim poglavljima ovog rada.
BUNARI
Objekti Kompanije se snabdevaju vodom iz tri sopstvena bunara, koji se nalaze u krugu proizvodnih
objekata i koji su obeleeni sa:
- B-1(sl. br. 1);
- B-2 (koji trenutno nije u funkciji), - RPB 3/92 Novi Sad, decembra, 2006.g.
Bunar 1 (B-1), obezbeuje protonost od 14-17 l/s, a bunar 3 (RPB-3/92), protonost od 16-18 l/s to je
dovoljno da se obezbedi voda za nesmetan rad putem vodotornja u dovoljnim koliinama.

Slika br. 1 Bunar za snabdevanje vodom

Page
2

Vodosnabdevanje i preiavanje vode

Protok vode meri se elektro magnetnim meraem, a oitava na displeju elektro kutije (sl. br. 2).
Nakon merenja protoka vode, voda prolazi kroz deferizator (sl. br. 3).

DEFERIZATORI
U mnogim sluajevima kod voda sa veim sadrajem gvoa postoji potreba da se njegova koliina
svede na eljeni nivo. Kod vode za pie poveani sadraj gvoa daje vrlo neprijatan ukus vodi, a
takoe se u njoj stvara smei talog istaloenog fero-hidroksida, koji u cevovodima moe stvoriti i
ozbiljne mikrobioloke probleme. U proizvodnim procesima prehrambene industrije sadraj gvoa se
mora svesti na minimum.
Deferizatori su ureaji koji se sastoje od kolona punjenih specijalnom katalitiko-filterskom masom,
koja katalitiki prevodi gvoe iz rastvorne forme u nerastvornu i taloi ga na sebi. Istaloeno gvoe
se povremeno izbacuje iz ureaja jednostavnim protivstrujnim pranjem, to uz visoku efikasnost
rezultuje niskim eksploatacionim trokovima.
Gvoe, rastvoreno u vodi, nalazi se najee u obliku ferobikarbonata, zahvaljujui viku slobodnog
ugljen dioksida. Kiseonik rastvoren u kinici ili vezan za vodu u zemlji ostaje u vodi. Fero jon, u obliku
Fe(HCO3), u prisustvu slobodnog CO 2 ima manju aktivnost i ne reaguje sa kiseonikom, gradei talone
hidrokside, ve ostaje u rastvoru kao bikarbonat i pri vrednostima pH veim od 7.
Uklanjanje gvoa i mangana predstavlja vaan zadatak u preiavanju vode jer oni mogu graditi
nerastvorne hidrokside koji mogu ugroziti vitalne delove sistema za preiavanje. Separacija se
ostvaruje pomou katalizatora koji uz pomo rastvorenog kiseonika prevodi gvoe u oblik talonog
ferihidroksida.
Periodinim povratnim ispiranjem ovaj flokulantni talog se izbacuje iz sloja katalizatora.
U toku rada filtar ne koristi pomone hemikalije. Katalitiki materijal MnO 2 ima ekstremno dug vek
trajanja
i
moe
se
dezinfikovati
aktivnim
hlorom
koncentracije
do
2
%.
Povratno ispiranje katalizatora se regulie automatski, pomou automatske ventilske glave, u toku 12
dana.
Uslovi koje voda na ulazu u ureaj za uklanjanje gvoa i mangana mora da zadovoljava su:
nema prisustva H2S,
sadraj organskih materija ne sme prei 5 ppm, to se odreuje preko vrednosti utroenog
kiseonika (12,34 ppm je ekvivalent za utroak KMnO4 ),
nema prisustva ulja,
rastvorenog kiseonika ima mininmum 15 % vie od rastvorenog gvoa,
pH vrednost najmanje 6,5.
Postoje dve kolone, u jednoj se nalazi aktivni ugalj a u drugoj pesak. Postoji dva para deferizatora, dok
jedan radi drugi se isti proputanjem mlaza vode u suprotnom pravcu i proputanjem vazduha. Pri
ienju se troi velika koliina vode. ienje deferizatora vri se dva puta nedeljno.
Tek nakon filtracije vode vri se njeno hlorisanje

Page
3

Vodosnabdevanje i preiavanje vode

Slika br. 2 Spoljni deo elektro-magnetnog meraa protoka vode (levo)

i displej za oitavanje protoka (desno)

Slika br. 3 Deferizator kolona sa aktivnim ugljem (levo) i kvarcnim peskom (desno)

HLORISANJE VODE
Na osnovu Pravilnika o higijenskoj ispravnosti vode za pie ( Sl.list SRJ'', br. 42/98 i 44/99) vri se
svakodnevno hlorisanje vode , natrijum hipohloritom (NaOCl), preko dozirne pumpe (sl. br. 4)., ime
se obezbeuje odgovarajua koncentracija rezidualnog hlora u vodi. Koncentracija NaOCl koja se
koristi za hlorisanje, ne sme da bude ispod 123 g/l aktivnog hlora. Ukoliko koncentracija rezidualnog
hlora ne odgovara zadatoj vrednosti (0.3-0.5 mg/l), poveava se koliina natrijum-hipohlorita. U
proizvodnim pogonima svaka 2 h vri se kontrola koncentracije rezidualnog hlora pomou indikatora
O-tolidin rastvorom C14 H16 N2. Na kontrolnim mestima treba da se ustanovi koncentracija od 0,3
Page
4

Vodosnabdevanje i preiavanje vode

mg/l do 0,5 mg/l rezidualnog hlora.

Slika br. 4 Doziranje hlora

Kvalitet NaOCl se kontrolie interno, analizom za dokazivanje aktivnog hlora u vodi, koji se prati i
vodi u Dnevniku tehnolokih parametara kao i evidencija o svakodnevnoj kontroli koncentracije
rezidualnog hlora koja se takoe nalazi u dnevniku tehnolokih parametara.
U Odeljenju ''Vodosnabdevanje i preiavanje otpadnih voda'' se nalaze i uputstva (prilozi br. 1,2 3):
Postupak za odreivanje aktivnog hlora u natrijum-hipohloritu, pripremanje rastvora i odreivanje
faktora rastvora natrijum tiosulfata.
TORANJ ZA VODU
Pripremljena voda ubacuje se pumpama u toranj za vodu (sl. br. 5) zapremine 216 kubika koji se puni
maksimalno sa cca 2/3 sa vodom, odakle se voda transportuje cevovodima razvodnom mreom po
celom prizvodnim objektima. Vodotoranj obezbeuje pritisak vode od 3,8 bar-a i u najudaljenijem
mestu u razvodnoj mrei. Voda mora da odreaguje sa hlorom u vremenskom intervalu od 30 minuta,
zato toranj mora da je napunjen uvek minimalno sa cca 90 kubika vode, to ujedno predstavlja i
protivpoarnu meru.

Page
5

Vodosnabdevanje i preiavanje vode

Slika br. 5 Vodotoranj

PREIAVANJE VODE
Delimino obraena vode iz vodotornja, sistemom cevi transportuje se do prostorije u kojoj se voda
preiava u onoj meri, koja e obezbediti ispravnu vodu koja je bezbedna za ugradnju u prehrambeni
proizvod.
FILTERI ZA VODU SA AKTIVNIM UGLJEM
Primena filtera za tretman vode sa aktivnim ugljem moe da utie na izmenu sledeih parametara
kvaliteta: uklanja miris i ukus, odstranjuje boju, odstranjuje otrovne supstance, redukuje sadraj
slobodnog hlora, odnosno predstavlja sigurnosnu barijeru za sluaj udarnih zagaenja. Filteri sa
aktivnim ugljem rade po principu hemijske adsorpcije. Najveu primenu nalaze u pripremi vode za
pie i u prehrambenoj industriji. Filteri sa aktivnim ugljem su proizvodi koji imaju poroznu strukturu i
veliku unutranju povrinu. Oni mogu absorbovati veliki broj razliitih supstanci. Zapremina pora
filtera aktivnog uglja je obino vea od 0,2 ml/g; unutranja povrina je obino vea od 400 m2/g, a
irina pora je od 0,3 po jedinici teine, koja obino iznosi oko 1000 m2/g.
Filter sa aktivnim ugljem koristi se za otklanjanje:
ostataka hlora
uklanjanje boje
pesticida
obavezan tretman koji predhodi reverznoj osmozi
Filteri sa aktivnim ugljem su visoko otporni klipni ventili, koji su pogodni za velike protoke vode. Oni
su opremljeni elektronskim jedinicama koje pruaju redovno ienje.
Za otklanjanje boja i pesticide, protok vode ne sme da bude vei od 40 zapremine vode po metru
kubnom aktivnog uglja.
Page
6

Vodosnabdevanje i preiavanje vode

Page
7

Vodosnabdevanje i preiavanje vode

Slika br. 1 i 2 Filteri sa aktivnim ugljem

ematski prikaz br. 1 filtera sa aktivnim ugljem

Page
8

Vodosnabdevanje i preiavanje vode

Rad filtera je automatski. Nije potreban nikakav nadzor, automatska ventilska glava na vrhu kolone
pokree pranje filtera svaki dan u 02:00h koje traje 40 minuta. U sluaju nestanka struje, resetovace se
se sat na glavi i tada ga treba runo podesiti . Podeavanje sata je vano da se ne bi desilo da filter
krene u ispiranje za vreme kada je potrebna proizvodnja vode. Pranje filtera moe da se pokrene u bilo
kom trenutku.

CENTRIFUGALNI FILTER
Centrifugalni filter napravljen je od komopozitnih materijala, pogodan je za upotrebu kod
preiavanja vode za pie i u prehrambenoj industriji. Centrifugalni filter opremljen je propelerom
koji stvara centrifugalne sile, koje omoguevaju da se velike estice neistoa nakupljaju u donjem
delu filtera. Za rad ovih filtera nije potreban nikakav nadzor, samo periodino treba izolovati filter (1
meseno) zatvaranjem dve kuglaste slavine (V2 i V3), odvazduiti filter (pomou slavine za uzorak P2)
i na donjem ispustu filtera isprazniti sadraj filtera. Zbog konstrukcije filtera, vee estice neistoe
ostaju zarobljene na dnu. Prilikom ponovnog putanja filtera u rad treba uraditi njegovu deaeraciju
kratkim otvaranjem ventila-vijka na vrhu filtera.

Slika br.3 Centrifugalni filer

Centrifugalni filteri koriste se za izdvajanje zemlje, peska i re koja je suspendovana u vodi.
DUPLEKS OMEKIVAI
Postrojenja - DUPLEX su sa potpuno automatizovanim radom (dovoljno je samo povremeno sipati
tabletiranu so). Ureaj, pomou automatskog upravljkog ventila, sam prebacuje rad na drugu kolonu i
izvri protivstrujno pranje, regeneraciju i ispiranje zasiene kolone. Koristi se tamo gde je potreba za
omekanom vodom kontinualna.
Ureaji su izraeni od dvoslojnih kompozitnih materijala, gde je spoljni sloj na bazi oksidnih smola sa
staklenim vlaknima, a unutranji od polietilena i otporni su na koroziju, atestirani na pritisak od 10
bara.
Page
9

Vodosnabdevanje i preiavanje vode

Slika br.4 Dupleks omeksivai

Dupleks omekivai pruaju potpuno automatizovan rad omekavanja vode. Protok omekane vode je
4,40 m3 po asu u kontinuitetu. Elektronska kontrola obezbeuje optimalno upravljanje operativnim
ciklusima.

Slika br.5 ematski prikaz omekivaa vode

Automatska ventilska glava na vrhu kolone pokree regeneraciju jonoizmenjivake smole svaki put
kada omekiva proizvede 20 m3 omekane vode (preostali kapacitet omekavanja se oitava na
ventilskoj glavi, naizmenino se smenjuje sa pokazivanjem sata). U sluaju nestanka struje, razdesie
se sat na glavi i tada ga treba runo podesiti sa tasterima. Podeavanje sata nije od tolike vanosti kao
kod filtera sa aktivnim ugljem poto dupleks omekiva zapoinje regeneraciju na osnovu koliine
proizvedene vode, a druga kolona preuzima na sebe proizvodnju omekane vode tako da ne dolazi do
prekida u radi RO bloka.
Zadatak operatera je da proverava stanje tabletirane soli i nivoa vode u rezervoaru za so i da
povremeno dosipa novu koliinu soli. Utorak soli je oko 12 kg po jednoj regeneraciji (na proizvedenih
svakih 20 m3 vode).
Page
10

Vodosnabdevanje i preiavanje vode

Omekivai vode koriste namensku masu koja slui za zamenu jona koalcijuma i magnezijuma,
jonima natrijuma i kalijuma, poznatu kao specijalna smola za jonsku izmenu, masa za jonsku izmenu ili
jonoizmenjivaka smola. Omekiva zamenjuje tvrde minerale mekim mineralima kao to je
natrijum ili kalijum.
Da bi se izvrila jonska zamena (izmena), voda prolazi kroz kuite sa smolom sainjenom od sitnih
plastinih kuglica ili zeolita. Kuglice su prekrivene jonima natrijuma ili kalijuma. Kako voda prolazi
pored njih, oni menjaju mesta sa jonima kalcijuma I magnezijuma. Pre ili kasnije, kuglice sadre samo
jone kalcijuma i magnezijuma, tada process omekavanja vode prestaje. U tim momentima pokree se
regeneracija jonske mase. Da bi se regenerisala, masa mora da povrati svoje jone natrijuma tako to se
natapa slanim rastvorom tabletirane soli koja je bogata natrijumom i kalijumom.
Po zavretku ove faze, kalcijum, magnezijum, prljavtina i sediment se ispira iz mase, taj process se
naziva ispiranje.

Slika br.6 Posuda u kojoj se nalazi so

MIKROFILTERI (Big blue)

Sistem poseduje 3 mikrofiltera (20, 5 i 1 mikron).
Filter od 20 mikrona odstranjuje svu plutajuu prljavtinu iz vode koja je vea od 20 mikrona, (zemlju,
blato, pesak i razne druge naslage)
Filter od 5 mikrona i on odstranjuje svu plutajuu prljavtinu iz vode koja je vea od 5 mikrona,
(zemlju, blato, pesak i mikroorganizme)
Polipropilenski Filter od 1 mikrona odstranjuje najmanje plutajue neistoe iz vode koji su proli kroz
prvi i drugi predfilter.
Filter od 1 mikrona je montiran na nosau RO bloka. Uloci se zamenjuju na svaka 3 meseca. Tada
treba izolovati filtere pomou kuglastih slavina, otpustiti pritisak pritiskom na crveno dugme na vrhu
filtera, ubaciti nove uloke, pustiti vodu i uraditi deaeraciju pritiskom na crveno dugme.

Page
11

Vodosnabdevanje i preiavanje vode

Slika br.7 Mikrofilteri Big blue

DODAVANJE NaOH (DODATNO OMEKAVANJE VODE)

Dozir pumpa radi automatski (preko signala sa vodomera) i zatiena je od rada na suvo. Zadatak
operatera je da blagovremeno dodaje 40% rastvor NaOH (kaustina soda) u bure.
Via pH vrednost "istiskuje" CO2 iz vode i smanjuje njeno korozivno dejstvo. Koliina doziranja se
odreuje prema pH vode posle take doziranja. Trenutno je podeeno centralno dugme regulacije
doziranja na 40% to rezultuje pH vode oko 8,30.

Slika br. 8 Vodomer

REVERZNA OSMOZA
Page
12

Vodosnabdevanje i preiavanje vode

Osnovna komponenta u tom procesu je polupropustljiva membrana na ijoj povrini se deavaju sve
promene. Pod dejstvom pritiska kroz nju prolazi produkt, ista voda, a koncentrovani rastvor
komponenata smee ostaje. Od kvaliteta membrane i radnog pritiska postrojenja zavisi stepen
preiavanja vode, kapacitet, ekonominost i namena postrojenja.
Reverzna osmoza koristi polupropusnu membranu koja omoguava da samo molekuli iste vode prou
kroz nju, odbacujui sve zagaivae koji su preveliki da prou kroz njene sitne pore. Najmanja poznata
bakterija je veliine 0,2 mikrona, najmanji virus 0,002 mikrona, a otvor na polupropusnoj membrani
veliine je 0,0005 mikrona. Iz ovog poreenja jasno je da ni virusi ni bakterije ne mogu proi kroz
otvor na membrani. Kada voda zajedno sa neistoama doe na osmotsku membranu, njen tok se
razdvaja u dva dela: probojni koji prolazi kroz otvore membrane i predstavlja preienu vodu i
koncentrisani koji zajedno sa zadranim neistoama, odlazi u odvod u obliku tehnike otpadne vode.

Slika br.9 i 10 Reverzna osmoza

Page
13

Vodosnabdevanje i preiavanje vode

Slika br.11 ematski prikaz reverzne osmoze

Reverzna osmoza funkcionie tako to se primeni pritisak sa strane koncentrovanijeg rastvora dovoljan
da savlada osmotski pritisak i da pone da istiskuje istu vodu kroz polupropusnu membranu, suprotno
smeru njenog prirodnog kretanja. Voda se u reverznoj osmozi kree iz koncentrovanijeg rastvora u
manje koncentrovan rastvor. Na taj nain se voda ustvari preiava od soli i ostalih neistoa koje se
nalaze u koncentrovanijem rastvoru.
Membrane reverzne osmoze odbijaju 95% 99% svih soli prisutnih u ulaznoj vodi. Preiena voda se
naziva permeat, a odbaeni deo vode koji nije proao kroz membranu i sadri koncentrovane soli se
naziva koncetrat. Sve membrane reverzne osmoze su dizajnirane da imaju popreno strujanje fluida u
odnosu na filtracionu povrinu, jer je neizvodljivo primeniti direktan pritisak na membranu zbog otpora
strujanju, kao i zbog zapuenja pora zbog nagomilavanja estica neistoa na povrini.

UV STERILIZATORI
Page
14

Vodosnabdevanje i preiavanje vode

Princip rada ureaja zasniva se na velikoj osetljivosti mikroorganizama (bakterija, virusa, kvasca, algi
ili njihovih spora) na ultravioletno (UV) zraenje, a naroito na talasnu duinu od 254 nm, koje
pokazuje najveu efikasnost u sterilizaciji vode.
Ova fizika metoda predstavlja vrlo efikasnu i pouzdanu alternativu hemijskim oblicima dezinfekcije
vode, a njene prednosti su sledee:

ubija mikroorganizme za par sekundi

nema upotrebe hemikalija
nema stvaranja otrovnih jedinjenja
mineralni sadraj vode ostaje nepromenjen
voda zadrava svoj prirodni ukus
predoziranje nema tetan efekat
nema korozije

UV svetlo talasne duine od 254 nm, ako se primenjuje dovoljnim intenzitetom moe da izvri odlinu
sterilizaciju tako to interaktivno deluje na DNK bakterija. Ovaj sutinski biostrukturalni poremeaj,
izazvan ovakvim zraenjem, dovodi do nemogunosti reprodukcije bilo kog oblika mikroorganizma,
to ga ini bezopasnim.
UV sterilizacija se kvantitativno karakterie koliinom energije (u mWs/cm2) koju prime
mikroorganizmi. Energija od 30 mWs/cm2 eliminie gotovo 99% svih uobiajenih vrsta bakterija
(videti tabelu).
UV sterilizator treba locirati to je vie mogue krajnjoj taki separacione instalacije posle mikrofiltra
poroziteta 5 - 25 mikrona. Takoe, sterilizator moe da se koristi u cirkulacionom krugu u kojem
proizvedena voda visoke istoe krui u izmeu sterilizatora i rezervoara za skladitenje, pre nego to
se pumpama prebaci na mesta korienja.
U svim instalacijama preporuljivo je postaviti bakterioloki filtar iza sterilizatora, koji e hvatati
uginula tela bakterija iz UV sterilizatora.

Page
15

Vodosnabdevanje i preiavanje vode

Slika br.12 UV Sterilizator
Nakon svih gore navedenih tretmana, voda je u dovoljnom meri pripremljena da se moe na bezbedan
nain ugraditi u preraevine Kompanije.

Slika br.13 Rezorvoar za prijem vode

Iz rezervoara na prikazanoj slici, preiena voda se sistestemom cevi distribuira do svih toionih
mesta u pogonu prerade.

Page
16

Vodosnabdevanje i preiavanje vode

Slika br. 14 Ledomat

Od preiene vode, uz pomo ledomata, proizvodi se ljuspiast led koji se direktno ugrauje u
preraevine.
ISPIRANJE SISTEMA
Ispiranje sistema vri se redovno - dva puta godinje, kao i po potrebi na osnovu analiza i kapaciteta
potronje vode. Ispiranje kompletnog vodovodnog sistema obavlja se na sledei nain: u bunare se sipa
300 l NaOCl da bi se u vodovodnoj mrei - vodi dobila vea koncentracija rezidualnog hlora . Zatim se
vri otvaranje svih slavina u sistemu, a po pojavi povienog rezidualnog hlora, slavine se zatvaraju. U
toku ovog postupka voda nije za upotrebu tj. sistem ispunjen vodom sa poveanom koncentracija
rezidualnog hlora se ne koristi 24h. Posle isteka datog roka rezidualni hlor je odreagovao na zidovima
cevi sistema i tako izvrio dezinfekciju. Nakon toga sledi isputanje vode iz sistema otvaranjem
slavina,i time se zavrava proces ispiranja sistema.
KONTROLA KVALITETA
Analizu vode na patogene mikroorganizme vri :
1.Interna laboratorija kompanije
2.Zavod za zatitu zdravljaInterna laboratorija vri uzorkovanje jednom nedeljno (mikrobioloke analize), po Pravilniku o
higijenskoj ispravnosti vode za pie (''Sl.list SRJ'', br 42/98 i 44/99); kao i Zavod za zatitu zdravlja
Zrenjanin i to sa sledeih mesta:
a) Iz izvorita-bunara,
b) Iz vodovodne mree-kontrolnih mestaodnosno kontrolnih toionih mesta u proizvodnim
odeljenjima.
Eksterno i interno uzorkovanje vode vri se prema - Planu uzorkovanja vode sa kontrolnih toionih
Page
17

Vodosnabdevanje i preiavanje vode

mesta, po tehnolokoj osnovi pogona na kojoj su obeleena kontrolna mesta za uzorkovanje vode,
obeleena oznakama od KTM1 do KTM15. U Pogonu su, na metalnim ploicama, obeleena ona mesta
koja su u kontaktu sa hranom i vodom.
Zavod za zatitu zdravlja vri uzorkovanje vode dva puta, meseno, i to:
1) mikrobioloke i hemijske analize
PRILOZI
POSTUPAK ZA ODREIVANJE AKTIVNOG HLORA U NaOCl, PRIPREMANJE RASTVORA I
ODREIVANJE FAKTORA RASTVORA Na2S2O3
Prilog br. 1: POSTUPAK ZA ODREIVANJE AKTIVNOG HLORA U NATRIJUM
HIPOHLORITU
1.U elenmajer dodati 5ml rastvora kalijum jodida
2.Zati dodati 5ml 10% sumporne kiseline
3.Iz rezervoara za natrijum hipohlorita uzeti uzorak od 10ml natijum hipohlorita i razbliti ga sa 250 ml
destilovane vode
4.Nakon toga uzeti 10 ml ovako razblaenog rastvora hipohlorita i dodati ga na zakiseljeni kalijum
jodid (potovati redosled dodavanja )
5.Tamno mrki rastvor titrisati sa 0,1 N rastvorom natrijum tio sulfatado bledoute boje
6.Zatim dodati parkapi skrobnog indikatora i nastaviti titraciju do obezbojenja.
7.Koncentracija natrijum hipohlorita se izraava u gramima aktivnog hlorana litar i izraunava se po
sledeoj formuli:
C=3,55 x razblaenje x F x V (ml) tiosulfata / V(ml) uzorka
Prilog br. 2: PRIPREMANJE RASTVORA
1.Rastvor kalijum jojida -rastvoriti 150 g kalijum jojida u destilovanoj vodi do 1l
2.Rastvor sumporne kiseline -menzurom odmeriti 55 ml koncentrovane sumporne kiseline i uz
meanje je usuti u 800 ml destilovane vode (dodati kiselinu u vodu). Destilovanom vodom dopuniti do
1000 ml
3.Rastvor 0,1 N natrijum tio sulfat Odmeri na tehnikoj vagi 25g Na2S2O35H2O i dopuniti svee
prokuvanom destilovanom vodom do 1000ml(vidi odreivanje faktora rastvora natrijum tiosulfata
4.Rastvor 0,1 N kalijum dihromata -Na analitikoj vagi odmeriti 4,9385g K2CR2O7 i rastvoriti ga u
destilovanoj vodi u mernoj tikvici do 1000ml.
5.Rastvor skrobnog indikatora -10g skroba i 300g natrijum hlorida rastvori u 1000 ml destilovane
vode, rastvor zatim zagrevati do kljuanja
Prilog br. 3: ODREIVANJE FAKTORA RASTVORA NATRIJUM TIOSULFATA
Rastvoriti od po 5ml kalijum jojida i razblaene sumporne kiseline i dodati 25 ml 0,1 N kalijum
dihromata i uz skrobni indikator titrisati 0,1 N natrijum tiosulfatom do obezbojenja .
F=25ml 0,1 N K2CR2O7 / V(ml) tiosulfat

Page
18

Vodosnabdevanje i preiavanje vode

Vodosnabdevanje i preiavanje vode

Page
20

Vodosnabdevanje i preiavanje vode

Vodosnabdevanje i preiavanje vode

Page
22