Fakultet za medije i komunikacije

Univerzitet Singidunum

Don Kejd: Haos u umetnosti

Predmet: Estetika audio vizuelnih medija

Profesor: Stanko Crnobrnja
Saradnik: Luka Belagi

Student: Nataa Marii

Broj indeksa: 413/14

21. novembar 2014.

Da li je potrebno da imamo da kaemo neto da bismo izgovorili rei? Da li

postiemo neto komponovanjem muzike i time to je sluamo? Da li zaista u
ovom svetu postoji praznina? Da li u tom istom svetu umetnost treba da
postoji samo zarad umetnosti i da za cilj ima samo to da bude lepa i
dopadljiva?
Za Kejda je umetnost disciplina koju praktikuje, kao Joga ili Zazen (vrsta

meditacije koja se praktikuje u Zen budizmu). Za umetnika je svrha umetnosti

otkrovenje, prosvetljenje, i promena razmiljanja i pogleda na svet. Njoj se
mora pristupiti kao meditaciji, bez strasti i namere 1.
Kejd je umetnik na koga su umnogome uticale kulture istone i june Azije.
Njegovo interesovanje za Zen budizam se ispoljava u njegovoj umetnosti koja
na prvi pogled izgleda kao neorganizovani haos bez ikakvog smisla sve dok
sami ne pokuamo da shvatimo ta taj haos, tiina i nitavilo imaju zapravo
da nam prenesu. Naime po Zen budizmu ovek ne treba da se mea u
prirodne tokove. Treba da zaboravi na svoje elje i strasti. Na taj nain svet
dobija priliku da se pokae onakvim kakav jeste, i na taj nain nam dozvoljava
da otkrijemo njegove tajne i uivamo u do tada neotkrivenim arima koje nam
prua. Ukoliko se ovek prepusti samootkrovenju sveta i ako e biti neko ko
e da iskumunicira ono to mu je taj svet otkrio o sebi, onda moemo doiveti
sasvim drugaiju realnost. Tu ideju je prisvojio Kejd koji je razvio zahvaljujui
tom konceptu sasvim novu formu umetnosti. Njen rezultat nikako nije haos,
ve otkrovenje neeg novog na ta ranije nismo obraali panju. Kejd ne eli
da se mea i da namee antropocentrini red univerzumu. On je umetnik koji
je verovao u to da bi svet bio bolje mesto ukoliko ga mi ne bismo konstantno
kontrolisali. On time pokuava da u nama probudi umetnost, i svest koja je
prati. eli da nam dokae da nitavilo i tiina nisu u potpunosti prazni i da u
sebi nose znaenje koje mi sami treba da otkrijemo. Sam je govorio da
ukoliko razume neto da za tim nema vie potrebe i da je to beskorisno. Bitno
je ukljuiti svih pet ula i imaginaciju.
Naime u filozofiji, nauci i umetnosti XX veka nova teorijska gledita istiu
vanost koju pojedinac ima u vlastitom odreenju, tako da drutvena definicija
pojedinca iz ranijh vremena u ovom kontekstu vie nije prihvatljiva.
Njegov briljantan um je vreica paradoksa. On je odista ivi oksimoron.
1

Brown, "John Cage Etchings 1978-1982", Crown Point PR, 1982, p. 191.

Beskorisno je, on kae, uvek korisno. 2. Slavljenje paradoksa je takoe

nasledio iz Zen budizma koji govori da ovek prevazilazi granice loginog i
racionalnog kako bi uspeo da pojmi nelinearnu, paradoksalnu prirodu
univerzuma.
Posmatrajui njegove slike uoavamo bezbroj krugova, krugova u nitavilu ili
u potpunom haosu. Ti krugovi predstavljaju ljude. Ljudi su po njemu krugovi,
odnosno kamenje. On ih predstavlja iskljuivo tamnim bojama. Ideja iza toga
je da prikae prirodu postojanja tih ljudi u datom momentu. U pokuaju da
vidimo sebe kao deo prirode svih stvari, prvo moramo da uoimo svoje
sposobnosti i vrednosti po kojima se izdvajamo od drugih ljudi ili po emu se
od njih razlikujemo i da na put ka harmoniji dostignemo sami naputajui
haos u kom smo plutali i pronalazei sebe u prirodi koja nas okruuje, tako da
time moemo da zakljuimo da nitavilo i praznina ne postoje, ili pak postoje,
ukoliko mi to tako zaista elimo.
S obzirom da se Don Kejd prvenstveno bavio muzikom vredi napomenuti
savreni haos koji je proizveo komponujui je. Njegova muzika je zasnovana
na korienju nasuminosti i sluaja i za nju moemo rei da je izraz Teorije
haosana odreenom nivou. Kejd je bio u stanju da ravnopravno koristi
mnotvo razliitih zvukova na nain koji je zapravo veoma dopadljiv to
moemo zakljuiti sluajui njegovih Trinaest harmonijaiz 1985.
Jedna od centralnih naela Teorije haosa je naizgled paradoksalna ideja da
prosti sistemi pravila mogu proizvesti ponaanja bezgranine kompleksnosti u
determinisanom prostoru: oiglednost i nasuminost koje koegzistiraju u
sistemu koji u isto vreme podjednako odrava obe tendencije. Ovo je takoe i
savren opis Kejdove Muzike sluaja.
U svojoj Muzici promene, iz 1951. Kejd je prvi put primenio tehniku
nasuminosti kako bi organizovao materijal iz ve postojeih muzikih
kompozicija i tako stvorio delo strogo kontrolisano u svakom njegovom
aspektu osim u linearnoj organizaciji. Kejd je ovu dinamiku objasnio u svom
predavanju Kompozicija kao proces govorei kako je efekat tehnike
nasuminosti na strukturu balansiran racionalnom kontrolom materijala.
Po meni pak, najzanimljivija faza u Kejdvom stvaralatvu je kompozicija
koja je nastala kao proizvod jedinstvenog iskustva iz gluve sobeu kojoj je
2

Lederman, "John Cage: A View of My Own", in Gena and Brent(eds), A John Cage
Reader, p. 223.

Kejd oekivao da e utisamo tiinu , a zapravo je bio u stanju da uje dva

zvuka za koje se na kraju ispostavilo da potiu iz njegovog nervnog sistema i
krvotoka. Ovo iskustvo je delom uticalo na Kejdovo protivljenje valorizaciji
dela konvencionalne muzike grae jer smatra da nas naa usresreenost na
njih spreava da cenimo estetske kvalitete zvukova iz naeg okruenja. On
eli da u potpunosi ukloni ego kompozitora iz svog dela to znai da ne eli
da zvukkoji njegovo delo proizvedeima bilo kakve veze sa njim . Voen
ovim stavovima komponovao je delo pod nazivom 4'33'', takozvano nemo
delo. Ono treba da nam doara zvukove okuenja, zvukove koje priroda
prizvodi. Muzika po Kejdu ne treba da bude neto to on eli da ona bude,
ve mi sami treba da je osetimo i doivimo na sebi svojstven nain. Ovo delo
e neko smatrati muzikom, neko ne, moda ono jeste muzika, a moda i ne,
uostalom to nije ni vano, vano je e nas sigurno inspirisati da razmislimo o
tome ta priroda ima da nam porui i da to cenimo i zapitamo se ta je priroda
muzike i umetnosti uopte.

Literatura:
* Gudrun M. Grabher "Playing Hide and Seek in the Nothing that Is": Silent Meaning and
Order in the Poetry and Aesthetics of John Cage
* "Writings through John Cage's music poetry and art" David W. Bernstein and Christopher
Hatch

* Istraivanja u estetici posle II svetskog rata, prof. dr. Stanko Crnobrnja

* Marc G. Jensen "John Cage, chance operation and the chaos game: Cage and the I Ching"
* Johan Dodd https://www.youtube.com/watch?v=WTCVnKROlos

* John Cage: Silence, lectures and writings (Hanover 1961.)