1

POBOLJANJE POLOAJA ENA

+ ZAI UNAPREIVANJE
RAVNOPRAVNOSTI POLOVA
PREPORUKE

PREPORUKE
ZA POBOLJANJE POLOAJA ENA
I UNAPREIVANJE RAVNOPRAVNOSTI POLOVA

Izdava
Komitet pravnika za ljudska prava YUCOM
Svetogorska 17, 11000 Beograd
Tel: 011/ 3344 235
Fax: 011/ 3344 425
E-mail: office@yucom.org.rs
Web site: www.yucom.org.rs

Za izdavae
Milan Antonijevi

broura se izdaje
u okviru projekta
Unapreivanje uea ena
iz dvostruko diskriminisanih grupa
u politikom i javnom ivotu.
projekat su podrzali:

POBOLJANJE POLOAJA ENA

+ ZAI UNAPREIVANJE
RAVNOPRAVNOSTI POLOVA
PREPORUKE

Ova broura izraena je u okviru projekta Jaanje uloge

ena u politikom i javnom ivotu, koji je zajedno sa Upravom
za rodnu ravnopravnost realizovao Komitet pravnika za
ljudska prava YUCOM. Projekat je imao za cilj ispitivanje
uea ena u politikom i javnom ivotu, sa naglaskom na
ene koje pripadaju marginalizovanim grupama. Istraivanje
o postojanju diskriminacije na osnovu pola i identifikovanje
prepreka sa kojima se ene suoavaju, sadri predloge za
poboljanje stanja rodne jednakosti u Srbiji.
Zakljuci i preporuke sadrani u ovoj brouri rezultat su
aktivnosti odranih u okviru projekta, kao i aktivnosti koje je
YUCOM sprovodio u ranijem periodu. Odrane su tri fokus
grupe sa predstavnicima nevladinih organizacija koje se bave
zatitom prava pripadnika marginalizovanih grupa, koje su
imale za cilj identifikovanje uzroka diskriminacije sa aspekta
ena iz osetljivih grupa, utvrivanje najeih problema
sa kojima se u svakodnevnom ivotu suoavaju. Nadalje,
obavljeno je vie od dvadeset razgovora, polustrukturisanih
intervjua sa predstavnicama i predstavnicima dravnih organa
na lokalnom kao i na republikom nivou, sa predstavnicama
akademske zajednice, kao i sa predstavnicima medija.
Ispitivanje je obuhvatilo kako efikasnost postojeeg pravnog
okvira, tako i druge mere za poveanje uea ena u politici.

POBOLJANJE POLOAJA ENA

+ ZAI UNAPREIVANJE
RAVNOPRAVNOSTI POLOVA
PREPORUKE

Najzad, odrana su dva treninga sa graanima i graankama

Srbije, na kojima su im predstavljeni pravni okviri za zatitu
od diskriminacije, pribliene procedure za sluaj povrede
prava i iskustva iz zemalja u regionu i EU. Takoe, od njih smo
traili da odgovore na dva unapred pripremljena upitnika
kako bi uoili u kojoj meri graanke i graani prepoznaju
diskriminaciju generalno, a naroito dvostruku i viestruku.
Uprkos injenici da nema pravnih ogranienja,
zastupljenost ena u javnom sektoru ostaje nedovoljna, kao
i njihova jednakost prilikom zapoljavanja u praksi. Uprkos
postojajanju sistema zatite od diskriminacije, koji veinom
u skladu sa evropskim standardima, Srbija je jo uvek daleko
od od tolerantnog drutva u kome svako moe nesmetano da
uiva svoja prava.
Dvostruka i viestruka diskriminacija ena je fenomen
u drutvu koji su nadleni organi poeli da prepoznaju, i u
tom smislu donet je niz akata u razliitim oblastima, koji
predviaju mere za njeno otklanjanje. Kako je veina njih
novijeg datuma, potrebno je da proe neko vreme (testing
period) da bi se utvrdilo kakvi su rezultati postignuti u praksi.
Prepoznavanje diskriminacije sa rodnog aspekta i uvoenje
politike jednakih mogunosti ukazuje na postojanje volje
da se i nae drutvo uskladi sa savremenim civilizacijskim i
demokratskim tekovinama, da izraste u dravu koja poiva na
vladavini prava i potovanju osnovnih ljudskih prava.
Vreme e pokazati da li se rodna ravnopravnost shvata kao
stvarna potreba naeg drutva, ili samo kao uslov za ulazak u
EU.
Najvaniji zakljuci do kojih smo doli u toku realizacije
projekta su sledei:

POBOLJANJE POLOAJA ENA

+ ZAI UNAPREIVANJE
RAVNOPRAVNOSTI POLOVA
PREPORUKE

Nivo prepoznavanja diskriminacije je nizak:

proporcionalan je nivou obrazovanja graana, i
obrnuto proporcionalan nivou siromatva.
U regionima gde je obrazovni nivo stanovnitva nii,
svest o rodnoj nejednakosti takoe je niska. Graani, kao
ni predstavnici lokalnih institucija ne poznaju standarde u
oblasti ljudskih prava, a posebno politiku jednakih mogunosti
mukaraca i ena.
Uoljivo je i da je interes za ovu temu prilino nizak.
U odnosu na ekonomske probleme sa kojima se grani
suoavaju svakodnevno, rodna ravnopravnost je sporedna
stvar. Ona se ne prepoznaje kao vaan instrument za
dostizanje drutvenog razvoja i redukciju siromatva.
Tradicionalno shvatanje da ene nisu kompetentne da
uestvuju u donoenju odluka jo uvek postoji. Pored
sistemskih promena, potrebno je menjati i tradicionalne
stavove o ulozi ene u drutvu.
>>Senzibiliziranje i obrazovanje javnosti u podruju
antidiskriminacije i pitanja viestrukosti diskriminacije
tek su neki od najvanijih segmenata koji su nuni
za demokratsko pluralistiko drutvo osloboeno od
stereotipa i predrasuda.
>>Potrebno je takoe sprovoenje redovnih programa
obuke i podizanja svesti graana u ovoj oblasti, kako bi
se irila tolerancija i potovanje prema enama. Posebnu
panju treba pokloniti obukama u osnovnim i srednjim
kolama, kao i na fakultetima.

POBOLJANJE POLOAJA ENA

+ ZAI UNAPREIVANJE
RAVNOPRAVNOSTI POLOVA
PREPORUKE

Nedovoljno uee ena javnom i politikom ivotu

Sve ene, a naroito one iz osetljivih drutvenih grupa,
moraju da budu ohrabrene za poveano uee u javnom i
politikom ivotu. ene ponekad ne poseduju dovoljno znanja
ni o svojim pravima, ni o pravnim sredstvima koja su im
dostupna ukoliko bi im ta prava bila uskraena. Ne samo da
im je potrebna edukacija o osnovnim pravima i nainima za
njihovo ostvarivanje, ve je potrebno da imaju i mogunosti za
naknadno obrazovanje (kole za odrasle, veernje kole), koje
bi im omoguili pristup tritu rada a samim tim i poveale
njihovu autonomiju. Dvostruko ili viestruko ugroene ene bi
time stekle mogunost da koriste programe i mere predviene
zakonima i drugim aktima. Time bi i mnoga pozitivna
zakonska reenja, umesto obinih deklaratornih normi,
postale mehanizam jaanja poloaja ena i njihovo aktivno
uee u procesima odluivanja.
>>Obuke i lobiranje za vee uee ena, posebno ena iz
dvostruko diskriminisanih grupa su neophodni;
>>Podrati stvaranje mree ena koje pripadaju razliitim
politikim strankama, koje bi zastupale interesa ena
i radile na unapreivanju poloaja ena u procesima
odluivanja;
>>Potrebna je stalna edukacija podmlatka politikih
stranaka sa ciljem podizanja svesti o rodnoj
ravnopravnosti u procesima odluivanja i razvijanja
politike jednakih mogunosti;
>>Pojaati ulogu nevladinih organizacija koje se bave
osnaivanjem ena, pruanjem pravne ili psiholoke
pomoi i podrke;

POBOLJANJE POLOAJA ENA

+ ZAI UNAPREIVANJE
RAVNOPRAVNOSTI POLOVA
PREPORUKE

>>Dravni zvaninici moraju da priznaju i potvrde ulogu

i znaaj ena u dostizanju demokratskog i naprednog
drutva;
>>Podrati rad foruma ena u okviru politikih stranaka.

Korienje rodno senzitivnog jezika

Diskriminacija uopte, pa ni prema enama, ne mora nuno
da rezultira u povredi nekog ljudskog prava diskriminisanog
lica. Ona se moe izraavati kako ponaanjem (aktivnim i
pasivnim), tako i govorom (korienjem rodno nesenzitivnog
jezika, politiki nekorektnih izraza, kroz crni humor,
diskreditovanje ena, korienje stereotipa i sl).
Mediji imaju izuzetno znaajnu ulogu u uvoenju
rodno osetljivog jezika u svakodnevni govor, kroz politiki
korektno izraavanje o enama. Tokom trajanja projekta,
uoeno je da mediji vrlo malo panje poklanjaju pitanju
viestruke diskriminacije ena, da se rodno senzitivni jezik ne
upotrebljava u dovoljnoj meri, ali i da je politiki nekorektno
izvetavanje o enama jo uvek prisutno u medijima.
>>Potrebno je vriti edukaciju novinarki/a o rodnoj
ravnopravnosti, kako bi na pravi nain bilo plasirano
rodno senzitivno izvetavanje;
>>Vriti edukaciju studenata urnalistike o ovoj temi;
>>Vriti stalne edukacije predstavnika politikih stranaka,
kao i nosilaca javnih vlasti da u medijskim nastupima
koriste rodno senzitivni jezik.

10

POBOLJANJE POLOAJA ENA

+ ZAI UNAPREIVANJE
RAVNOPRAVNOSTI POLOVA
PREPORUKE

Nepoverenje u dravne institucije

Sudska je zatita jedno je od najosjetljivijih pitanja
kad je re o sankcionisanju diskriminacije, jer veina
rtava diskriminacije iskazuje nepoverenje u pravosudni
sistem i valjanu sudsku zatitu. To je razlog zbog kog se
mnogi sluajevi diskriminacije ne prijavljuju. Stoga su
stvarna slika o diskriminacija nedostupna i nemogue
je predvideti koliko takvih sluajeva zaista ima. Drugi
je problem neprepoznatljivost diskriminacije kao takve.
Sudije i advokati takoe nemaju primereno znanje u oblasti
primene antidiskriminacionih normi. Sve je to velika
prepreka efikasnosti suzbijanja i zatite od diskriminacije.
rtve diskriminacije stoga esto ostaju bespomone, same i
nezatiene.
Dodatni problem je to diskriminaciju nije jednostavno
prepoznati, ali jo ju je tee dokazati.
Uvoenje institucije Poverenika za zatitu ravnopravnosti,
sistem za zatitu od diskriminacije je zaokruen. Prema
podacima dobijenim iz njene kancelarije, u periodu od
januara 2011. godine do 15. juna 2012. godine, primljeno je
42 pritube zbog diskriminacije na osnovu pola (od toga, 5 je
podneseno od strane mukaraca). Bilo je ukupno 15 pritubi
koje se odnose na dvostruku i 4 koje se odnose na viestruku
diskriminaciju ena.
>>Potrebno je formirati sistem kontiuirane obuke u vezi
sa nacionalnim i meunarodnim antidiskriminacionim
mehanizmima za sve nosioce javnih ovlaenja;
>>Neophodno je osigurati potovanje zakonskih rokova i
naelo hitnog postupanja u postupcima radi zatite od
diskriminacije i porodinog nasilja;

11

POBOLJANJE POLOAJA ENA

+ ZAI UNAPREIVANJE
RAVNOPRAVNOSTI POLOVA
PREPORUKE

>>Obezbediti na lokalnom nivou besplatna pravna i

psiholoka savetovalita za rtve diskriminacije i nasilja
u porodici;
>>Organizovati programe obuke slubenih lica koja
uestvuju u postupcima za zatitu od diskriminacije i
nasilja u porodici, kako bi se olakao inae teak poloaj
rtve.

Nejednakost u ekonomskoj sferi

Kako je istraivanje pokazalo, ene sainjavaju vie od
polovine nezaposlenih. Ovo se naroito odnosi na ene
koje priadaju marginalizovanim grupama. One su slabije
kvalifikovane, zapoljavaju se u ekonomski neproduktivnijim
sektorima i imaju nie zarade.
ene sa univerzitetskom diplomom, iako dovoljno strune
i kompetentne, uglavnom zauzimaju vodee pozicije u
kulturnim (muzeji, biblioteke, domovi kulture) ili obrazovnim
institucijama (nastavnice, dekanice, asistentkinje). Kada je
re o politikim funkcijama, uoljivo je da se ene gotovo
uvek na mestu potpredsednice, zamenice direktora i to je obino
najvia pozicija do koje mogu da dostignu. Ukoliko nastoje
da izgrade karijeru u dominantno mukim profesijama, one
imaju i veih prepreka. Tamo gde je mo nema ena. Jo uvek
ne postoji razvijena svest o tome da ekonommija zemlje gubi
ako visokoobrazovane ene, u ije se obrazovanje viestruko
ulagalo, ne dobiju adekvatno zaposlenje.
ene iz osetljivih grupa retko su na vodeim pozicijama, a
kada jesu, onda je to u manje isplativim ili ak volonterskim
oblastima - slube socijalne pomoi, nevladine organizacije
koje se bave zatitom i unapreenjem ljudskih prava.

12

POBOLJANJE POLOAJA ENA

+ ZAI UNAPREIVANJE
RAVNOPRAVNOSTI POLOVA
PREPORUKE

>>Priznati znaaj ekonomskog osnaivanja ena i sprovoditi

programe za realizaciju. Mogue reenje je uvoenje
obaveze zapoljavanja odreenog broja ena u sve oblike
privrednih subjekata (i privatni sektor, kao i javni).

Nepostojanje rodno senzitivne statistike

U skoro svim zemljama, postoji statistika sluba ili institut
koji prikuplja podatke o hiljadama pitanja, ukljuujui tu
i osnovne informacije o cenzusu, ekonomske podatke,
obrazovnu i zdravstvenu statistiku, spiskove primalaca
socijalne pomoi, itd. Idealno, informacije bi trebalo da
budu dostupne u formi koja dozvoljava da se napravi
poreenje izmeu mukaraca i ena kada je re o pismenosti,
obrazovanju, zapoljavanju i prihodima.
>>Potrebno je da podaci u statistikim registrima budu
prikazani i sa rodnog aspekta.

Uprkos zadovoljavajuem normativnom okviru,

diskriminacija na osnovu pola, ukljuujui i
dvostruku/viestruku diskriminaciju jo uvek je
prisutna u drutvu
Kroz celu studiju pokuali smo da ukaemo da je
poloaj dvostruko i viestruko diskriminisanih ena daleko
nepovoljniji u odnosu na ene koje ne pripadaju ovim
grupama.
Kako je ve navedeno, njihovo uee u politikom i javnom
ivotu je daleko vie nie, nivo obrazovanja nii, ukljuenost
u drutvene aktivnosti ograniena, ee su rtve nasilja i
zanemarivanja.

13

POBOLJANJE POLOAJA ENA

+ ZAI UNAPREIVANJE
RAVNOPRAVNOSTI POLOVA
PREPORUKE

Uprkos aktivnostima Republike Srbije na polju

unapreivanja prava ena, poloaj ena sa invaliditetom
nije prepoznat na adekvatan nain. ene sa invaliditetom
ostaju tri koraka iza u pravima koje uivaju ostali graani i
graanke. Njihova viestruka diskriminacija, iako normativno
ureena, ve izostaje i drutvena akcija, koja je samo
deklarativno usmerena na reavanje ovog problema.
>>Obezbediti punu i doslednu primenu Zakona o jednakosti
polova; posebno odredbu kojom se se uvodi stalno
radno telo/zaposleni za pitanja rodne ravnopravnosti i
obavljanje poslova ostvarivanja jednakih mogunosti;
>>Obezbediti punu i doslednu primenu usvojenih strategija
koje za cij imaju poboljanje poloaja pripadnika
marginalizovanih grupa;
>>Raditi na podizanju nacionalne i lokalne svesti o
pitanjima koja se tiu ena sa invaliditetom;
>>Promeniti drutvene, porodine i vladine stavove i
predrasude, koji stereotipno posmatraju osobe sa
invaliditetom;
>>Poveati uee ena sa invaliditetom u njihovim
zajednicama i u njihovim organizacijama;
>>Poveati mogunost obrazovanja i treninga za ene sa
invaliditetom;
>>Poveati pristup servisima, odredjenim mestima i
prevozu;
>>Predano kontinuirano raditi na ruenju predrasuda,
umanjenju meusobne netrpeljivosti, izgraivanju

14

POBOLJANJE POLOAJA ENA

+ ZAI UNAPREIVANJE
RAVNOPRAVNOSTI POLOVA
PREPORUKE

dijaloga, poverenja i razumevanja izmeu lokalnog,

izbeglikog i doeljenog stanovnitva;
>>Uneti izmene u Porodini zakon i Zakon o vanparninom
postupku tako da umesto oduzimanja poslovne sposobnosti,
osoba sa intelektualnim tekoama, ili bilo kojom drugom
vrstom invaliditeta, dobije adekvatnu podrku;
>>Obezbediti adekvatan alternativni smetaj za lica koja se
prinudno raseljavaju, kao i potovanje njihovih ljudskih prava
u ovim postupcima;
>>Potrebno je omoguiti ostvarivanje prava na zdravstvenu
zatitu osobama koje nemaju prijavljeno prebivalite u
Republici Srbiji;
>>Usluge i programe sistema socijalne zatite treba uiniti
dostupnim za ene i mukarce iz izbeglike ili raseljenike
populacije, pod istim uslovima pod kojima ova prava koriste
socijalno ugroena lica iz Republike Srbije.
>>enama iz izbeglike ili raseljene populacije treba obezbediti
edukativne programe u znatno veoj meri i prilagoditi ih
razliitim njihovim obrazovnim profilima.

15

POBOLJANJE POLOAJA ENA

+ ZAI UNAPREIVANJE
RAVNOPRAVNOSTI POLOVA
PREPORUKE

16

POBOLJANJE POLOAJA ENA

+ ZAI UNAPREIVANJE
RAVNOPRAVNOSTI POLOVA
PREPORUKE

www.yucom.org.rs