Supstrat za cvee (eng.-potting soil) je odlian kao deo podloge biljnog akvarijuma.

Samo njegovo
postavljanje je dosta lako,ali treba obratiti panju na nekoliko stvari.
ta je supstrat?
Supstrat u sutini predstavlja meavinu treseta i humusa u odreenoj razmeri. Ovoj smesi se esto dodaju i
neki mikro i makro elementi da bi se napravila optimalna meavina za odreene grupe sobnog cvea ili
povra.Nekim supstratima se dodaju guano, vulkanski pepeo i sl., ali je to ve manje bitno za primenu
supstrata u akvarijumu.Ono to je bitno za akvarijum je da se u njemu nalaze ogromne (praktino
neiscrpne) zalihe skoro svih mikroelemenata i solidne zalihe veine makroelemenata.Meutim, prilikom
kupovine supstrata treba obratiti panju na par stvari da bi se izbegle neeljene posledice.
pH supstrata
(Prodavaica: "Ovaj je jako dobar, jer ima dodata dva pH"
.Prva stvar kod kupovine supstrata na koju
treba obratiti panju je vrednost pH. Raspon u kome bi pH trebao da se kree je od 5 do 7 .Treba izbegavati
ekstremne vrednosti. Zato je pH podloge bitan? Ako je pH suvie visok stvaraju se oksidi metala (npr.
gvoa) i postaju slabije dostupni biljkama koje ponu da gladuju. Ako je pH suvie nizak, ima previe
rastvorenih oksida metala u vodi koja se nalazi u podlozi i bilje biva otrovano metalima. Za neku idealnu
vrednost se smatra pH 6.5 -6.6 jer tu postoji balans. Tu postoji jedna vrlo interesantna stvar. Bilo koje
zemljite koje je potopljeno dovoljno dugo imae idealan pH jer vremenom bakterijski procesi i hemijske
reakcije dovode pH na taj nivo. Da bi se taj vremenski interval skratio, u startu treba izabrati supstrat koji
ima pH blizak idealnoj vrednosti. Na skoro svim iole kvalitetnijim supstratima pie pH, samo treba obratiti
panju da li je dat pH za rastvor u vodi ili HCl (esto piu oba).
Sterilizacija
Da bi se otklonili raznorazni organizmi koji ba i nisu poeljni (npr. nematode, razne gljivice, larve insekata i
sl.), supstrat se sterilie ili se tretira pesticidima i/ili fungicidima. Na ovo treba obratiti posebnu panju.
Veina kvalitetnijih supstrata je sterilisana pa se esto i ne navodi. Treba izbegavati supstrate na kojima ne
pie sastav i proizvoidja, jer je mogue da su prskani pesticidima ili verovatnije da nisu niim tretirani.
Sastav
Prilikom kupovine obavezno obratite panju na sastav. Ne zbog toga ta se nalazi u njemu, nego zbog toga
to je takav supstrat sigurniji za korienje.Sastavi su obino dosta turi, ali se mogu pronai neke osnovne
informacije. Poeljno bi bilo da ima to vie organske materije jer e se njenim raspadanjem oslobaati CO2.
Ako je supstrat tretiran nekim djubrivom imae vee vrednosti za mikroelemente jer su oni obino u
nedostatku.Ponegde ima navedena i koliina tekih metala (pre svega olova i ive koji su najgori), ali su te
koncetracije obino jako male pa ih veina proizvoaa i ne navodi.
Supstrat proizvoaa "Unija" iz Zrenjanina
pH 5.7
Mineralne materije 66%
Organske materije 33%
N <33000 mg/kg
P2O5 1.3% lakopristupacnog 2240 mg/kg
K2O 15% lakopristupacnog 8390 mg/kg
Fe 9097 mg/kg
Mn 329 mg/kg
Zn 67 mg/kg
Cu 19 mg/kg
Pb 22 mg/kg
Ni 15 mg/kg
Cr 20 mg/kg
Cd 2 mg/kg

"Flora" humus - supstrat

pH 6.9
organske materije 45.84%
N 19800 mg/kg
P 4900 mg/kg
K 12300 mg/kg
Ca 25800 mg/kg
Mg 11300 mg/kg
"Floran" proizvoa urevak
pH 5.0
Mineralne materije 10.21%
Organske materije 89.79%
N 5200 mg/kg
P 227.74 mg/kg
K 459.61 mg/kg
Ca 1620.28 mg/kg
Mg 1447.54 mg/kg
Fe 2908 mg/kg
Mn 32.72 mg/kg
Cu 5.185 mg/kg
Ovo su neki od supstrata za koje sam naao podatke. Kod mene u akvarijumu je "Flora" humus-supstrat,
kod moje devojke "Floran", a znam i jednog akvaristu koji ve due vreme koristi "Uniju" (pre je koristio
samo batensku zemlju).Ove koliine same po sebi moda ne znae mnogo, ali u iskoristi jedan primer. Za
biljku Elodea occidentalis kritina koncetracija gvoa (Fe) je 60 mg/kg suve materije. U jednom kg npr.
"Florana" ima 2908 mg Fe to je dovoljno za 48.5 kg suve materije (naravno, pod uslovom da su i svi drugi
potrebni elementi dostupni u dovoljnoj koliini).
Koliina supstrata i sastav podloge
Debljina supstrata bi trebala da bude od 3 do 5 cm. Povrina dna x zeljena debljina = zapremina supstrata
(npr. za akvarijum 80x40 i debljinu od 5 cm potrebno je 16l). Supstrat je uvek prvi sloj podloge. Preko
njega idu ostali.Jedna od boljih varijanti je supstrat, pa preko njega tanak sloj afrakcije (0.5-1 cm), pa
preko toga akvaristiki ljunak do eljene debljine dna. Mada, moe i samo ljunak bez afrakcije ili afrakcija
bez ljunka (ova poslednja kombinacija je u mom akvarijumu, a prva je kod moje devojke).
Postavljanje podloge
Preureivanje akvarijuma
Nekoliko dana pre postavljanja podloge supstrat potopiti u vodu koju treba menjati dva do tri puta dnevno.
Ovo je vano iz vie razloga. Prvo, svi komadii e se dobro natopiti pa nee dizati dno i kasnije mutiti vodu.
Samim potapanjem u vodu poinju da se odvijaju procesi za koje su neophodni anaerobni uslovi i koji
stabilizuju haos koji je nastao potapanjem (stabilizuje se redox potencijal,pH i sl.).este zamene vode e
osloboditi zemljite od hemikalija sa kojima je supstrat moda bio tretiran. Treba obratiti panju da posuda
sa potopljenim supstratom bude pribline temperature kao ona koja e biti u akvarijumu (bar poslednji dan
bi trebala da stoji na sobnoj temperaturi). Pre stavljanja, u akvarijum treba odliti viak vode iz
posude(supstrat mora da bude pod vodom).Kada se zavri stavljanje podloge (supstrat pa ostalo), u
akvarijum se dolije desetak cm vode, koja se posle par minuta crevom odlije. Svrha ove vode je da oisti
podlogu i ako se preskoi vrlo je verovatno da e voda biti mutna par dana (kod mene je ovaj deo bio
preskoen a kod devojke nije). Nakon toga se nalije deo vode,posade biljke, dolije ostatak vode i ribe, i
uivanje moe da pone. Cikliranje nije potrebno jer se koristi akvarijumska voda i ve aktivni filter.
Novi akvarijum
Kod novog akvarijuma postupak se razlikuje u tome to se se supstrat bez potapanja stavlja u akvarijum,

prekriva ostatkom podloge i onda se nekoliko dana puni i prazni bez bilja i riba.Kada voda prestane da se
muti moe da se pone sa naseljavanjem i cikliranjem.
Prednosti korienja
Vezivanje hranljivih materija
Humus i glina (kao delovi zemljita) imaju na povrini viestruka negativna naelektrisanja koja vezuju
katjone (npr. Ca++, Mg++, K+ itd.). Kod humusa , kao dela organske materije, ova naelektrisanja su
posledica raznih hidroksi, karboksi i fenolnih grupa slozenih organskih kiselina. Kod gline ova nalektrisanja
su posledica postepene zamene Si++++ drugim katjonima sa manje pozitivnih naelektrisanja (npr. Na+).
Zbog veoma sitnih estica, glina ima ogromnu povrinu (par hiljda puta veu nego pesak ili ljunak), pa je
ovaj efekat jo vei. Ovo vezivanje sprecava katjone da odu u vodu(ostaju u podlozi), a takoe vezuje i
katjone koji se nalaze u vodi. Pored vezivanja katjona javlja se i vezivanje anjona (posebno fosfata). Anjoni
su negativno naelektrisani joni i oni bivaju privueni katjonima koji su vezani za estice podloge. Ovo
objanjava zato je koncetracija fosfata u podlozi vie desetina hiljada puta vea nego u vodi. Inae do ovog
zakljuka se dolo ispitivanjem zato se bolji rezultati u uzgoji raia za jelo postiu u vetakim nego u
prirodnim bazenima. Raii se hrane algama pa se voda obilno djubri fosfatnim djubrivom. Medjutim u
prirodnim, alge vrlo brzo prestanu da rastu, a u vetakim (bazeni koji za dno imaju beton ili najlon) alge i
dalje normalno rastu. Veinu ovih hranljivih sastojaka biljke radije uzimaju preko korena nego preko listova
(porebno je dosta manje enegrije).
Zaliha CO2
Zbog visokog sadraja organske materije (oko 40% organske materije ini C), supstrat predstvalja solidan
izvor C. Organska materija vremenom se raspada (pod uticajem mikroorganizama), i CO2 se osloboa u
vodu. to ima vie organske materije, CO2 e due izlaziti. Prema nekim istraivanjima, potopljeno tlo
isputa oko 0.2 do 0.25g CO2 dnevno po kg. Naravno, samo koliina isputenog gasa zavisi od mnogih
faktora (koliina i oblik organske materije, pH okoline i sl.), tako da je ova koliina vie informativna. Veina
gasa se ispusti u obliku jako sitnih mehura koji se brzo rastvore u vodi tako da je lako dostupna bilju.
Vei broj korisnih bakterija nego na peskovitoj podlozi
estice supstrata ( a posebno glina) imaju ogromnu povrinu u odnosu na masu (preko 10000 puta vea
nego npr. pesak i ljunak), tako da bakterije imaju vie mesta za kolonizaciju. Zbog povoljnih uslova koji
vladaju u okolini, formiraju se biofilmovi (kolinoje bakterija povezane sa polisaharidima) koje spreavaju da
estice odu u vodu i zamute je.
Mane korienja supstrata
Trovanje metalima i vodoniksulfidom (H2S)
Velika koncetracija metala u podlozi moe da izazove trovanje metalima. Ovo je posebno izraeno ako je
podloga suvie kisela (mali pH). Druga vrlo opasna stvar u anaerobnoj podlozi je H2S.Svaka podloga ga
sadri i biljke se bore protiv njega tako to oko korenja imaju male depove sa kiseonikom u ijem prisustvu
H2S oskidira u bezopasne sulfate. Interesantna je meusobna reakcija metalnih katjona i H2S prilikom koje
se formiraju nerastvorljiva jedinjenja (npr. H2S i Fe daju pirit FeS2), tako da se najee problemi sa
trovanjem ne javljaju.
Isputanje gvoa u vodu
Pod uticajem direktne suneve svetlosti dolazi do isputanja Fe u vodu to moe prouzrokovati obilan rast
algi. Ako akvarijum nije izloen direktnoj sunevoj svetlosti ovog problema nema. U sluaju sunanja
akvarijuma treba zatiti vidljivi deo supstrata trakom ili neim slinim.
Vie o ovome moete saznati iz knjige "Ecology of Planted Aquarium" i referenca datih u toj knjizi.