Scribd Logo
Upload

Welcome to Scribd!

  • Kratka Povest Vremena

    Uploaded by

    harismacak
    510 views111 pages
    Povest Vremena

    Copyright

    © © All Rights Reserved

    Available Formats

    PDF or read online from Scribd

    Did you find this document useful?

    Is this content inappropriate?

    Report this Document
    Povest Vremena

    Copyright:

    © All Rights Reserved
    Download as PDF or read online from Scribd
    Flag for inappropriate content
    510 views111 pages

    Kratka Povest Vremena

    Uploaded by

    harismacak
    Povest Vremena

    Copyright:

    © All Rights Reserved
    Download as PDF or read online from Scribd
    Flag for inappropriate content
    of 111
    Ue emo ccrarca ee here meyer eee ee eee Cao aro Peta ne eta) Coen cee eo cut eC enc ee er tse ORCS ee nec} Pere eR ereeu Mes Lc elg Co Oe eon Peete armen MCU it RANEIAERMASIORA Ap DeaUy OSTLCAUEN - SHA o0I Aes bez granica u prostoru, Peper eee arta) Pec tint Base Ne Oy VREME ‘Ova iyi posvesena je Dien ‘OdlBio sam da pokuam da napisem jednu popularna enjgu 0 prostou i vremenu posto sam 1982, odrzao na Le- bbovoj Katedri na Harvardu niz predavanj. Vee je postoja0 priligan brojknjiga o ano} Vaseljeni i crnim rupama, u r2- spon od veona dobrin, kao Sto je Vajnbergovo delo Prva {ti minuta, do veoma rdavib, koje notu pominjati. No, do- no sam do zakljuéka da se nijedna od nih ne bavi uistiny pitanjima koja su mene uputila ka izoGavanju kosmologic i kvantneteorije, Odake potige Vaseljena? Kako je i za8to pogela? Da li Ge se okonéat i, ako do toga dode, kako &e se to odigrati? Postoje pitanja koja su od interesa za sve nas Ali moderna naka postala je tako tehnitka, da je samo ve- ‘oma mali broj stugnjaka kadar da se razabere w matemati ‘i koja se tu koristi No, osnovne zamislio nastanku i sud- bini Vaseljene mogu se izloit i bez matematike, na nagin ‘ei je dastapan Ijudima bez nautnog obrazovanja. Upravo sam ja to pokuSao da uEinim w ovo) knjizi. Na Gitaocu je da prosui Kaliko sam u tome uspeo. [Neko mi je kazao da év, kad god uvedem nel jednati ‘uu knjigu, prepoloviti bro} njenih kupaca, Odlucio sam ‘toga da potpuno izostavim sve jednaéine. No, na kraj sam, ipak odstupio od ove odluke, navevii znamenitu Ajs- ajnovu jednatiny, E-= me, Nadam se da ova) prizor.nije prestravio polovinu mojih potencijlnih titaaca Truzme li se to to sam Imag nesreéu da obolim od am trofidke lateralne skleroze, ili motoridke neuronske bole- sti, bio sam sreéan v gotovo svim drugim pogledima. Po. ‘moe i podrsks koje su mi pruzili moja supruga Dzejn i de- cea Robett, Lusi i Timi omogutile su mi da vodim priliéno rormalan Zivot i da imam uspesmu karijeru. Takode sam imao sree u tome da se opredelim za terijku fiziku, 2at0 5to je ova vezana iskjutivo za umni rad, Moja bolest se, dae, u avom pogledu nije pokszala kao ozbiljan hendi= keep. Uz t, moje kolego-nautnici takode su mi bez ize ka bili od velike pomogi U prvoj, “Kasino” fazi moje karijere kolege sa koima sain najvie saradivao bili su oder Penrouz, Robert Ge- rot, Brendon Karter i Dord2 Elis, Zahvalan sien im na po- ‘moi koja su mi pri, kno ina radu koji smo zajeino obs vill. Ova faza izlozena je u knjizi, Makrokosmigko usta} stvo prostorvremena, koju smo Blis i ja napisali 1973. Ne bi savetovao éitaoce ove knjige da konsultyju to delo rai ‘ali informaedja: ono je veomea tebnigko i sasvim ne tlivo. Nadam se da sam od tada nautio kako da pi8ems na sin koji je lake shvatliv. drugoj,“kvantno’fari mog rada, koja je potela 1974, ‘glavni saradnici bili su mi Gari Gibson, Don Pejd2 i Dim Hart. Veoma sam im zahvalan, ba kao i studentima-ista- Zivatima, na veliko} pomosi koju su mi prutli, kako w fi i8kom tako i u teorijskom smislu, Obaveza da budem na visini sa stadentima predstavijala je veliki podstic} | spre- ila me je, nadam se, da se ne zoglibinw tutinski univer Zaatajau pomoé u pisanju ove kajige prutio mi je Bra- jan Vit, jedan od mojih studenata. Dobio sarm zapaljenie pluse 1985, po8to sam napisao prvu verziju, Morao sam da ra povest wremena ‘ratem porivrgnut eaeostomsko)opercii koja mi jew ‘ata sposobnost govorena, sto mi je gotovo sasvim one- moguilo opitenje. Miho sam tada da necu bit kadar da krvigu privedem kraj. Brajan mje, medti, pomogs0 ne samo da je preradim, nego ida savladam jedan koma clon’ program koji so naziva 2ivo sre Kojimi je po- “lonio Volt oltos, iz kompaaij “Words Plo’, w Saivejhy, Kalifornia, Pomocu ovog programa ne samo 30 mogu da pilem knjige i navéne radove, nego sam u stanju i da op fim sa judima pomoéa jednog sintesaiere govora ko sam dobio na dar of komopanje “Speech Pls’, takode iz Saniveja, Kalifornia, Ova) sintsejzer i mali lig xéunar rontiao je na moj invalidska kolica Dejvid Mejsn. Si- Stem je predstavliao istinsko poboljane. U stvari, sada ‘spe obavliam opStene nego pre no so sam izgubio als ‘Veliki bro ju Koji su viel anijeveraij ime su iz predloga kako da pobojfam lagu. Ovo se pre svegn od posi na Pitea Guzardij, moga uredika w izdavatko} kuti “Bantam Books’, Kaj a je poslao stranice i stranive ko- rmentaa i pitanja vezanih 2a mesta koja summa se nila ne- dhovolio objebnjena, Morar piznatt da sam bio piligno rasrden kada san prio njegov dugnéakspisak star koje Je valao omental sada ejsno da je bio stsvim up ‘vu Uveren sam da je njegovo insistiranje na neprekidnom Goterivanjrukopisa urodilo boljom knjgom, Takode sam veora zahvalan mojim asistentima, Kolin Vilijemsu, Dejvida Tomasu 3 Rejmondu Laflemy; mojim sekretaricama Diudi Fel, Bn Ralf, Ceril Bilington 1 Siu Mejsi; kao i ekipi mojb negovateljica i bolniger. Ni8ta od ‘vega ovoga ne bi bilo moguée bez fnansiske podrske mo- jim istrazivanjima, kao i pokrivanja medicinskih toskova, sive Hoking ‘a Sa au se postarali Koled Gonvil i Kiz, Savez za navn i infenjerska izuSavanja, kao i zaduabine Leverhulm, Mek Artur, Nail Ralf Smit. Sima njima dugujem zahvalnost Stiven Hoking 20. oktobar 1987. uvop Mi Zivimo nae svakodnevne Zivote, gotovo wopite ne razumevajudi svet ne pomisliamo na magineri koja to Fi Sunéevu svetlost Sto omogucuje postojanje Zivot, na ‘gravitaeij Sto nas prikiva za Zemlju Koja bi nas inabe vt fu izbacila put kosmosa, ina atome iz kojih sino sazdani ‘fod die stabilnost zavisimo na temeljan nagin. Lava ti se deca (koja jos ne znaju dovolino da ne postavijaju vazna pitanja), tek se retki medu nama udubljuju w odgonetanje ‘elikih fajni: zato je prizoda upravo ovakva Kaka je; od8- Ie patie Kosmos i dali je eduvek postojan; da lige vreme jedaoga dana poéeti da teGe unazad, tako da Ge postedice prethoditiuzrocima; ili da fi ima konagnih granica onome to ljudi mogu da znaju? Postoje fak i deca - ja sam steo ne Jka od nijih - koja Zee da znaju kako izgleda jena era ra- ‘pa; koji je aajmanj delié materi; zalto pamtimo proslost, ne | buducnost; kako toda je danas, naizgled, red, ako je prethodno bio haos; i 2a8to, postojt Vaseljena? U naSem drustvu i dalj je vobitajeno da roditelji i uti- telfi odgovaraju na ova pits sleganjem ramenime ili po- ‘ivanjem na nejasno upaméena religijsa uputstva. Neki se GveGaj nelagodno kada se nadu suoeni sa ovakvim stvar- ima, zato Sto one tako Fivo doéeravaju ogranitenjaYudske ‘modi shvatanja, Sven Hoking Ali utemeljunajveseg dela Hlozofije i nauk stoje upra- vo takva pitanja. Sve vedi broj odraslih spreman je da se ‘upust u ovakva razmilanj, iz kojih se poveemen izrode fantastiéni adgovori Podjednako udaljeni od atoma i zve- 2a, mi protirujemo nase istraZivatke vidike da bismo ob- ‘ubvatl kako ono 50 je veoma malo, tako i ono sto je veo- sma veliko. U proleée 1974, oko dve godine pre no sto se kosmitka sonda Viking” spustila na Mar, prisustvowaa sam jedaom scupu u Engleskoj, pod okriljem Kraljevskog deustva iz, Londona, na kome su se razmatrala pitanja traganja 2a van- zemaljskim Zivotom. Za vreme pate zapazio sam da se w susednoj dvorani odrZavao jedan znatno ves skup, kome sam se iz radoznalosti pridrutio, Uskoro sam shvatio da prisustvujem jednom drevnom obredu, primanja novih a nova t Kraljevsko drugtvo, koje predstavija jednu od naj stariih naugnib organigacja na planet. U prvom ted, je ddan madi w invalidskim kolicima sasvim lagano je upisi- ‘20 svoje ime u knjigu na &joj se prvej strani nalazio pot pis Isuka Njutna. Kada je konaéno zevitio, sa svih stan razlegao se promki pleiak. Stiven Hokin je veé tada pred stavljao legend, Hooking je sada profesor matematike na Lukasovojkate- ri Kembridzskog univerzitta. Oglatava se sa istog mesta, Codakle su to nekada Gnili Nita, a kasnije iP. A. M. Ditak, nom pismu iz 1609. godine, upuéenom Rigardu Benllij, takode jednom od vodetih mislilaca tog vremena, Njutn je _ustvrdio da bi se to uistinu dogodilo kada bi postojao kona an broj zvezda razmesten 1 nekom konénom prostora No, ako bi, nastavo je on, postojao beskonatan brojzvezda :azmeSten mane ili vise jednoobrazno w beskonagnom pro- story, do ovoga ne bi doslo, zato Sto u tom slutaju ne bib lo nikakve sredignje tatke ka kojoj bi se one sunovratale. (vo je dobar primer zamke u koju se mode upasti pri zzmisljanju o beskonagnom, U beskrsinoj Vaseljeni, svaka tagka se mode smatatisredistem, zato So se sa svake nje- ne strane pruéa beskrajno mnogo Zvezda. Znatno kasnije s° ‘video da je jedi ispravno wzeti obzir konagnu situaci {uw kojoj sve zvezde padaju jedna prema drugoj, azatim se-zapitati kako bi se stvan promenile ako bi se van tog, podtrugja dodalo jos zvezda priligno ravnomemno razmeste~ nih. Prema Njutnovom zakonu, ove dodatne zvezde ne bi, u prosek, uopite delovale na one prvobitne,tako da bi se ‘ove sunovratale padjednako brzo. Mozemo dodavati Kol ko hoéemo zvezda, ali one bi sve kolabirae jedna u drugu, Sada zamo da je nemoguée imati beskonaéni statiéni mo- del Vaseljene u kome je gravitacija uvek privlaéna sil, ‘Okolnost da niko nije dofao na pomisao o tome dase ‘Vaseljena Siri ili saZima predstavljazanimaljiv pokazatelj 0 8 ‘pst mistonaj Klimi pre dvadesetog stole. Viadalo je ‘overenje da je Veseljena ili duvek postojala w nepromene- ‘nom oblicu il da je nastalau nekom konanom vremen W prodlost w mane i vise sliénom obliku w kome je mi vidi- no danas. Ovo je delimiéno mogla biti postedica sklonosti judi da veruju a vedne istine, ednosno utesnosti pomish da 6, itko Ge oni ostriti i umret, Vaseljena ostatt neprome- ‘jena, Cak ni on koji su shvatili da iz Njutnove teorje grave ie proishodi da Veseljena ne mora da bude statiéna nist ds na pomisao da se ona mozda Siri. Umesto toga, pok- Sali su da preoblik teorju time Sto su uvel pretpostavien da gravitaciona sila postaje odbojna na veoma velikim ude- Tjenostima. Ovo nije zatajnie wticalo na ajihova predvide ja kretanja planet, ali je dopustalo da ostane u ravnotez razmesta)zvezda wu beskrajnom prostor, 1 smisha da sv se priviagne sile medu oblizajim zvezdama javlale kao pro- tivteZa odbojnim silama dalekih zvezda, Mi, medutim, da- nas smstramo da bi takva ravnoteda bila nestabina: ako bi se zvezde u nckom podragja seme malo medusobno prili- Zile, privlagna sila medu njima postala bi snsznija i odnela bi prevagu nad odbojnim silama, tako da bi verde nastavi- Te da se primigu jedne drugima. Sa druge strane, ukoliko bi se zverde medusobno malo udajile, prevagu bi odnelesile dbijanja, Sto bi davelo do daliegraziazenta Posto jo8 jedna zamerka model beskraine statigne Vi selene, koja se obino prpisuje nematkom filozofu Hain tihu Olbersu, On je 0 ovo} teri pisao 1823. U stvar,jo8 su neki Njutnovi savremenici ukazali na problem, a Olber- Sov tekst dak nie bio mi prvi Kome se iladu uverlivi ar ‘gument priv nje. No, fj tekst je prvi posta sire poznat. TeSkoéa se ogledala w tome Sto bi sew beskrajnoj sta ‘Vaseljeni gotovo svaka lnija vida okonéala na povrSini ne= ke zveade, Odavde proishodi da bi colo nebo trebalo da bu de podjednako blistavo kao Sunce. Cak i noéu, Olbersov protivargumenat glasio je da svetost sa datekih 2vezda pri ‘guSuje apsorpeija materije koja se nalazi uw meduzvezda- ‘nom prostors, No, da je to posredi, ova materja bi se jed> ‘om zagrejala, postavs i sama podjednako sina kao iZ¥e- 2ée, Jedi nai da se iabegne zakljutak da elo noéno ne ‘bo treba po sjajinosti da bude ravno Suncu bio je da se pret- postavi da 2vezde nisu veino sijale, veé da su se upalile u ‘nekom konagnom vremenu u proslosti U tom sluéaju ili job nije moralo doi do zagrevanja materije u meduzvezdanom ‘prostoru ili svetlost sa dalekih zvezdajo8 nije morale sti do nas. A ovo nas suogava sa slodotim pitanjem: $a je to Sto uopite dovodi do paljenja zvezda? © problemu potetke Vaseliene vodile su se, razume se rasprave jo znatno ranije. Prema izvesnom broju ranih ko- smologa i judejsko-hriséansko-muslimanskoj tradicji, Ve seljena je nastala u jednom konanom i ne narogito dale kom vremenu u proflosti. Jedan od argumenata u prilog ovakvom podetku bilo je uverenje da je neophosino mati “prvi uarok’ da bi se objasnilo postojanje Vasejene. (Unt tar Vaseljene neki dogadaj se uvek objasnjavao kno posle- dica nekog érugos, ranijeg dogadaja, ali postojanje Vasclie~ re se moglo rasturagti na ovaj natin samo ako je ona ima- Ja nekakav poéetak.) Drugi argumet izlozo je sveti Augu~ stin u svojo) knjizi Bodija dréava, On je itakuo da civliza- cia napreduje i da mi pamtimo ko je utinio ovo delo ili usavetio onu tehniku, Stoga Govek, a mozéa i sama Vaselje 1a, nisu moral da postoje odveé dugo. Sveti Augustin je pribvatio dase, prema ‘Kijizi Postanja’,stvaranje Vaslje ne odigravalo oko 5000, godine pre nove ere, (Zanimlive je da to nije predaleko od kraja poslednjeg ledenog debs, 20 rata oven women Troe se okontalo oko desethiljada godina pre nove ere, ke- da arbeolori smatraju da so uistiny udaren temelj eiviliza- sie) ‘Aristotel i vetini ostalih gr&kih ilozof, sa druge stra ne, nije se dopadala zamisao o stvaranju, zato Sto je ona ppodrazumevala bozanski upliv. Oni su stoga smatrali da su Fjudska rasa‘ svet oko nje postojali ida Ge postojativetito. Misliotstarog sveta veé su razmotrli argument o napredo: ‘vanju Koji je prethodno opisan, uzvrativi tim povodom da su se periodigno javijali potopi ii druge nesree koji su nas ‘svaki put izova vragali na potetak eivilizacie © pitanjima da fi Vaseljena ima poeta u vremenu i da 1ije ogranigena u prostoru kasnij je opsetnoraspravlja fi Tozof Imaniel Kant svom monumentalnom (i veoma op- skurmom) delu Kritka Gistog wma, objavijenom 1781. On je ‘ova pitanja nazvao antinomije (odnosno, protivureénosti) Bistog razuma, zato Ho je smatrao da postoje podjednako valjanirazlozi za verovanje wu tezu da Vaseljena ima pote- tak, koi antiteza da je ona oduvek postoala. Njegov argu- mena u korsttze bio je da bi, ukolko Vasejena nema po- Zeta, pre bilo kog dogadaja postojalo beskrajno razdoblj, ‘to je on smatrao besmislenim. Argumenat u korist antiteze lasio je da bi, ako Vaseljena ima poéetak, onda pre njega postojalo beskrajno razdeblie,tako da nije jasno za8to bi Vaseljena poéela u niékom posebnom trenutku? U stvari, ono ito Kant navodi u prlog tezi i anttezi u osnovi je ist ‘argument. Obe tvidnje femelje se na preéutno} pretpostavci dda se vreme pruza u beskra) unazad, bez obzira na to da Ti je Vaseljena oduvek postojaa, Kao to Gemo videti, medu- tim, pojam vremena besmislen je pre posetka Vaseljene. Na ‘ovo je prvi ukazao sveti Augustin. Na pitanj: ‘Sta je Bog radio pre no sto je stvorio Vaseljenu?” Augustin nije wzvra jpremaa je pakao za jude koji postevjajtakva pi imesto toga, kazao je da je vreme svojstvo Vaselje~ ne kojje Bog stvorio,tako da nije postojalo re njenog po- U doba kala je vegina ual verovala u to da je Vaselie- na u suitinistatigna i nepromenljva, pitanje da i ona ima, ili nema potetak pripadalo je, zapravo, metalizii il teolo- Lj Zapazene pojave mogle su se podjednako lako abjasni 11 eorijom da je Vaseljena oduvek postojala i teorijom da je Stavljena u pokset w nekom Konagnom vzement na takav natin da je izgloda da je vetno postal, Ali 1929. godi- ‘ne Edvin abl dofao je do temelinog nalaza da se udaljene ‘zalaksije, ma kuda pogledal,brz0 udaljyju od nas. Drugim redima, Vaseljena se Sri, Ovo je znaéilo da su u ranijim vre- ‘menima nebesks tela bile medusobno bliéa. U stari, posto jaa je, kako izgleda,trenutak, pre otprilike dese ii dvade- set hiljada miliona godina, kada su se sva nalazilataéno na istom mestu i kada je, stoga, gustina Vaseljene bila beskraj- na, Ovo otkrige konaéno je wvelopitanje potetka Vaseliene ne podnugju nauke. Iz Hablovih posmatranja proishodilo je da je postoja0 trenutak,nazvan Veliki Prasak, kada je Vaseljena bila inf nitezimalno mala i beskrajno gusta, Pod takvim uslovima otkazali bi svi zakoni nauk, pa, dakle, i sve moguénosti da se predvidi buduénost. Ako je i bilo nekih zbivanja pre vog trenutka, ona nisu ni na koji nan utiala na ono 810 se dogada u sadainjem vremenu. Postojanje ovih zbivanja moze se prenebreti zato Sto ona ne bi imala aikakvih po- smatraskih posledica, Moglo bi se, dale, rei da vreme po- {inj sa Velikim Praskom, u smislu da se rania vremena na- prosto ne mogu definisati. Treba, medutim, istai da je ova povetak vremena veoma razlitit od onih koja su prethodso Krai povest ween Tazmatrana, U nepromenljive) Vaseeni potetak vremena jeste neSto Sto mora da uvede neki entitetizvan Vaseljene; ne posto fizidka nuznost tog poéetka. Mogio bi se zamisl- ti da je Bog stvrio Vaseljenu u dostovee bilo kom trenutkt prosiosti. Sa druge strane, ako se Vaseljena iri, mazda po- Sstoje fiziki razlozi koji nalazu potetak. No, 1 dale bi se ‘moglo zamisiti da je Bog stvorio Vaseljena u trenute Ve Tikog Praska, ili éak poste toga, na takay natin da izeleda ‘kao da je postojao Veliki Prasak, ai bi bilo besmisleno pret ‘ostaviti da je ona bila stvorena pre Velikog Praska. Vasio- ha Koja se Sin ne iskljueuje tvorca, ali postavlja granice w poslediu toga kada je on mogao da obevi svoj posao! Da bi se moglo razgovarati o prirodi Vasejene i rasp vat tome da i ona ima poBetak ii kra, valja prethodno razjasnit ta je to nauzna teorija. Naljednostavnije bi bilo roti da teorja nije nilta drugo do model Vaseljene, ili ne- og njenog ogranigenog dela, kao i niz pravila koja dovode ‘uvezu svojstva model sa posmatratkim nalazima do koyih, ‘lavimo, Ona postji jedino w na8im umovima i nema ni- aku drugu stvamost (ma sta to znatilo) Jedna teorija je valjana ukoliko zadovoljava dva zableva: ona mora tatno da opise veliku klasu posmatratkih nalaza na osnovy mo~ dela koji sadedi samo nekoliko proizvoljnih elemenata i ‘mora da pruti pouzdana predvidanja vezana za ishode bu dducih posmetranja. Na primer, Aristotelova teorije da je sve ‘sazdano od fetiri elementa - zemlje, vazduha, vatre | vode bila je dovolie jednostavna da zadovolji pri uslov, al hie prudalanikakva pouedana predvidanja. Nasuprot tome, ‘Njuthova teorija gravtacie temeljla se na jo8 jednostavni- jem modelu, x okviru koga su se tela medusobno priviaila ‘ilom koja je bila upravo srazmera jednom njihovom sv0j- Kratha povest wremena Siu koje je nazvano masa, a obmuto srazmera kvadrats ludaljenostt medu njima. No, ona je predvidala kretanje ‘Sunea, Mesecai planeta wz visok stepen pouzdanost i a5 Svaka teorja na podrugju Gizike wvek je provizorna, simislu da predstavia samo hipotezu: ona se, naime, nikada, ne moze dokazal. Bez obzira na to koliko se puta ishodi ‘opita slat sa nckom teorijom nista vam ne jemi da jn red ishodi nose protivurtiti, Sa druge strane, jedna teori- jj se moze opovréi ustanovijenjem samo jednog nalaza ko- ji nije u saplasnost sa onim Sto ona predvida. Kao ito je i- takao filozof nauke Karl Poper, valjana teoria odlikuje se svojstvom da iz nje proishodi izvestan broj predvidanja ko- {bi se u natelu mogla opovré ili krivotvoriti posmatraé- kim nolazima. Svaki put kada se poke da su ishodi novih ‘pita u siladu sa predvidanjima date teorie, ona ostaje na snazi i naie poverenje u nju se poveéava; ali kada se poka- 2 da su nova posmatranjanesagliasna teorj,nju vale od bacit ili preinatt. It bi bar ako tebalo postupit, premda uuvek mozete dovest w sun struénu pozvanost osobe ko jae vila posmatanje U praksi se, medutim, njéeiée dogada da se postavino- va teorja koja je, u stvari, prduzetak prethodne. Primera radi, veoma precizna posratranja planete Merkur ukxzala su na mealu razliku izmedu njenog stvarnog kretanja i pred vidanja Koja su proishodila iz Njutnove teorje aravitacije, AAjnstajnova opstafeorija relativnosti predvidala je kretanje koje se sasvim malo razlikovalo od onoga na koje je ukizi= vala Njutnova teorija, Okolnost da su se AinStajnova pred \danja poklopila sa posmatratkim nalazima, dak to nije io slusajsa Njutmovim, predstavljala je edn od Kljuénih potvrda nove teorije, Mi, medutim, i dalje koristimo Njat- ‘hove teoiju za ave praktigne potrebe zato Sto su razike iz- ‘med njenih predviganja i oni Sto proishode iz opie rela tivnosti veoma male u stuacijama sa kojima semi najéeste sreGemo, (Njutnova teorija odikuje se i jednom velikom x: ona je znatno jednostavaija za rad od Ajnstajno- Kaji clj nauke jete da se dode do jedne jedinstvene tconje koja bi opisala cela Vasoljenu. Pristup za koji so, meutim, opredeljue vegina naubnika pretpostavija da se problem rizdvojiu dva dela, Prvo, postoje zakoni koji nam. fovore kako se Vaseljena menja $ vremenom. (Ukoliko ‘namo kako Vaseljena izgleda u bilo kom trenutku, ovi za~ Koni fizike govore nam kako &e ona izgledati bilo kada w bbuduénost.) Drugo, postoji pte pofetnog stanja Vase- Jjene. Nei iui smatrau da bi nauka trebalo da bude Usredsredene smo na prvi deo: prema njihovom uverenu, pitanje potetnog stanja predstavlja stvar metafizike ili rei- fie. Oni tvede da je Bog, buduci svemogué, moguo da za- pogne Vase na bile Koji natin. Mozds je stvamo tako, liu tom sfutaja takode je mogao da njen potonjirazvo} utini porpuno proizvolinim. No, kako izgleda, on se radije opredelio za to da se Vaseljena razvija na veoma previlan natin saglasan odredenim zakonima. Upravo stoga izgleda potpuno razloéno pretpostaviti da takode postoje zakoni ‘koji upravlajaajenim potetnim stanjem, Pokazuje se da je veoma te8ko doti do teorije Koja bi opisala celu Vaseljena, Stoga problem razdvajamo na ma nije delice i nastjimo da postavimo aiz delimignih tori. Svaka od ovih delimi&nih teorijaopisuje i predvida izvesn. ograniGenu klasu posmatranja, zanemarujuéi djstva drugih svojstava ii ih predstaljajul jednostavnim nizovima bro- jeva, Nije iskjudeno da je ovaj pristup potpune pogretan. as Stiven Hoking — ~ ‘Ako sve u Vaseleni zavisi od svega drugog na neki temel 1 natin, moze se pokazati da je nemoguée dogi do potpi og reenja zasebnim izuéavanjem delova problensa. NO, svakom slugaju, na ova) nagin smo ostvarivali napredak tw proilost. Kiasitan primer ponovo je Njutnova teoija era Vitacije, koja nam govori da gravitaciona sila izmedu diva {ela zavisi samo od jedne njihove veligine, mase, pri emu je potpuno svejedno od éega se tela satoje- Uopite,naime, nije potrebno imati teoriju ustrojstva i sastavu Sunea i planeta da bi se izraéunae njihove orbit, Danainji nauénii opisuju Vaseljenu iz perspektive dve ‘osnovne delimiéne teorije ~ opste teorje relativnosti i kkvantne mchanike. One predstavljaiu ogromnaintelektual- 1a postignuca prve polovine nateg stoleéa. Opa teria re lativnost opisuje grevtacionu stu i makrokosmicko ust stvo Vaseljene -ustrojstvo, naime, u raspona od svega né- koiko milja do milion miliona miliona milions mili (jei- nica za koje se pruza niz od dvadesetéetiri nue), koliko iz- nosi velicina Vaseljene dostupne posmatranjima, Kvantaa ‘mehanika, sa druge strane, ustedstedena je na pojave in 2zetn0 malih cazmera, oko jedaog miliontog milionitog de la ina. Na Zalost, pozaato je da su ove dve teorje medu- sobno nesaglasne ~ one ne niogu abe biti spravne, Jedno od lavnih pregnuca savremene fizike, kao i srediSnja tema ‘ove lige, jeste traganje 2a novorn teorijom koja bi obw- hnvatla obe ove delimitne teorije. Posredi je takozvana kvantna teorija gravitaije. Mi jo ne raspolazemo takvom teorijon i sva je prilika da je joS daleko dan kada 6emo je kkonagno imati ali zo su nam veé pomnata mnoga svoistva ‘koja ona mors da posedyje. U narednim poglavijima vide emo da smo veé u prilignoj meri upuéeni u predvidanja koja moraju da proishode iz kvantneteorje gravitacic. Urcoliko st, dakle, uvereni da Vaseliena nije proizvolj na, ved njome upravijaju odredeni zakoni, na kraju dete ‘morati da spojte delimi¢ne teoije u jedmu celovitu objedi jen teriju koja ée opisivati sve u Vaseljen. Postoyi, me= uti, jedan femeljni paradols u traganju za ovakvorn co- Iovitom objedinjenom teorijom. Prethodno izlozene zamisl © nautnim tearijama zasnivaju se na pretpostavei da smo ‘mi razumna biéa slobodna da prema 2lji posmatraju Vase Ijemui da izvlage logiéne zakljuoke iz onoga Sto vide. U tar ‘vo situaciirazloZno je pretpostaviti da se jo$ vide moze- mo pribliziti zakonima koji Viadaju Vaseljenom, Ukoliko, ‘medutim, ustinn pastojicelovite objedinjena teorja, ona i, takode, verovatno odredila nasa delanja. Drugim ret 1a, sama teria odredila bi ishod nageg traganja za njom! {Ali zaito bi ona odredila da mi dodemo do ispravnih zaklju- aka na osnovu nalaza i posmatranje? Zar ona u podiedna- oj meri ne bi mogla da odredi da mi dodemo do pogresnih zakljuéaka? Ili da wopSte ne dodemo do zakljuéaka? ‘Todini odgovor koji ja mogu dati na ova pitanja temelji se ne Darvinovom nagelu prirodnog odabiranja. Zemisao posiva na tome da ge seu bile koja} populacji organizama So se sami razmaodavaju javiti vanijacijew genetskom ma- terijala koje Ge dovesti da nastanka raliith jedinki. Ove ruzlike pretpostavljaju da su neke jedinke vignije od dragih da dolaze do ispravnih zakljuéaka o svetu Sto ih okruzyje, da bi potom delale saglasno tim zakljudvima. Te jedinke maja vie izgleda da prezive i ostave potomstvo, tak da de njthov natin ponaSanja i misljenja odneti prevagu. Nesum- jivo je da je w proflost ono Sto nazivame ineligeneijom i ‘nauénim otkriéem donosilo preimutstvo u pogledu opstan- ka. No, nije suavim izvesno da je toi dalje slut: naSa na- {Wena otkiéa lako nas sve mogu nist - pa éak ako de to- a ne dode, na nae inglede na opstanak lako moze di ne~ ‘ma nikakvog uticaja eelovita objedinjenateorija, Pod uslo- ‘vom, medutim, da se Vaselena razvijala na pravilan nin, movemo pretpostaviti da Ge razumske sposobnosti koje nam je podarilo dabiranje vededi iu traganju za celovitom ‘objediajenom teorijom, te da nas tako nese navesti na por reine zakljuoke 'S obzirom na okolnost da su se delimigne teorie kojima veé raspolaéemo pokazale dovoljne za dolazenje do tani predvidanja u svim okolnostima osim onih krajnjih,trage nje a celovitom objedinjenom teorijom Vaseljene te8ko da i se moglo opravdatiu praktiénom pogledu.(Valja, medu- tim, primetti da se slignim argumentima moglo pibeéi i w sugaju kako relativnost, ako i kvantne mehanike, a ove te oie pruile su nam kako nukleamu energiu,tako i mikro- clekizonsku revoluciul) Postavljanje celovite objedinjene tearije moglo bi, dakle, da ne doprinese opstanku nase vr se, Mobda dak ne bi nina koji natin uicalo na nagin 2ivo- ‘a. Ali jo od osvita civilizacije Idi se nisu zadovoljaval, time da vide dogadaje kao nepovezane i neobjainjve. ‘Umesto toga, upirali su se da proaikno v skriveni poredak sveta, Mi danas i dalje Seznemo da dokutimo 2bog éeza smo ovde i odale potifemo, Najdublja ed éovetanstva za ‘zmanjem predstavlja dvoljno opravdanje 2a nastavak navi ‘raganja. A cil koji imamo pred sobom nije nista manje do potpuno opisivanje Vaseljene u oj Zivimo, 2, PROSTOR I VREME [NaSe sadatnje zamisl o kretanju nebeski tela vode po reldo od Galileja i Njutna. Pee aj Kua su veroval Axisto~ telu koji je trdio da je prirodno stanje tela mirovanje, od- homo da se ono kreGe samo pod dejstvom neke sie ii pod- Sticaju, Odavde je proishodilo da tetko telo treba da pada brie od lakog, 2ato Ho Ge biti snalnije privlageno ka Ze~ rij ‘Tearistotelovske tradicietaode je sledilo da se do svi ‘zakona koji upravliaju Vaseljenom moze dot iskliudivo fazmifljanjem: provera kroz posmatranja vopste nije bila potrebns. Niko pre Galileja nije mario za to da nepostedno prover da li tela razigte tine wistinu padaju razigitim brzinama. Postoji prigao tome da je Gaile pokazao da Ati stotelovo uverenje nije gpravno na taj nagin Sto je pustio ‘iva tela nejednake te2ine sa krivog tornja u Pi. Bpizoda je po svoj prilci izmislena, ali Galil} je ipak uéinio neato ligno: pustio je da se nz jednu glatha kosinu Kotla op- te raaliftetefine. Situacija je siéna ono kada tela pada ‘okomito, ali ovde je lake witi posmatranje buduéi da su posredi manje brzine, Galilejeva merenja pokazala su da je yak telo poveéavalo breint istom slopom, bez obvzia na Svoju teZiny. Na primer, ako pustite neku lopte ni kosim oj se spusta po jedan metar svakih deset predensh meta- ra onda Ge se lopta kretatibrzinom od oko jednog metra w » Sten Hoking sekundi posleprve sekunde, dva metra u sckundi poste dew ge sekunde, i tako dalje, bez obzira na to koliko je tska, Razume se, olovo 6e padat bre od pera, ali to je samo sto 2 Sto otpor vazduha usporava pero. Ukoliko se puste da padnu diva tela na koja ne destvuje mnogo oipor vazduln, ao Sto su, na primes, dva olovna predmetarariiteteZine, ‘na ée padatiistom brzinom. Galilejeva merenja iskoristio je Njutn kao osnova za svoje zakone kretanja, U Gililejevim ogledima, kako se te Yo Kotrja niz kosiou na njega uvek dejstvnje ita sila (i {ova tefina), so 2a posledicu ima njegovo stalno ubrenv nije. Ovo je pokazalo da se stvaro dejstvo neke sile wvek ogledau promeni brzine tela, «ne u njegovom pokretaju, kako se prethodno smatralo, Odavde je takade proishodilo da kad na telo ne destvuje nikakva sila, ono ée nastaviti da se kreée pravolinjs stom bezinom, Ova zamisao prvi put je cksplicitno izlozena u Njutnovom delu Principia Mathe- ‘matica, objavijenom 1687, i pozmata je kao Njutnov prvi zakon, Prema njemu, tlo Ge ubrzavai, ii menjati breinu, stopom koja je srazmerna sil. (Primera radi, ukoliko jes la dvostruko jaéa i ubrzane je dvostruko veée.) Isto tako, ubraanje je manje Sto je veCa masa (li Kolitina materie) (Ista sila koja dejstvaje na telo dvostruko veée mase proiz- vee samo polovinu prethodnog ubrzanja.) Kod automobi- la se najée8ée sregemo sa primerom koji ovo ilustruje: to je motor jati, vete je ubrzane, ali Sto su kolateza, bez nye je stazmerno manje sa istin motorom, Pored zakona krotanja, Njutn je otktio i zakon koji opi sue gravitacionu silu, prema kome svako telo prvlati sv ko drugo sitom koja je srazmems masi svakog od njih ‘Shodno tome, sila koja dejstvyje izmedu dva tela bie dvo- struko jafa ukoliko se jednom od njih (recimo,telu A) ma- rata povest rem Tr udvostruéi, Ovo je upravo ono St bi se 1 afekivalo, bu- {dubida bi se novo telo A moglo zamislti kao da se sastoji ‘od dva tela prvobitne mase. Svako od njih privlailo bi te OB prvobitnom silom. Prema tome, ukupna sila izmed te- In At tela B biGe dost jaéa od prvebitne site. A ako, recimo, jedno od tela stekne dvastruku masu, a drugo to- ‘traku, onda ée sila postati Sest puta jata, Odavde je sasvim, jasno ZaSto sva tela padaju istom brzinom: telo dvostruko veée teFne bie priviaéeno dvestruko voéom silom pravts- tije nadole, zato So mu je masa dvostruka veéa. Prema Njuinovom drugom zakon, ova dva dejstva 6e se medu- sobno potpuno potrti, tako da ée ubrzanje bit isto u svim. suéajevime. ‘Njutnoy zakon gravitacje takode nam govori da je sila tete tim slabja Sto su tela medusobno udaljenija. Prema vom zakonu, gravitaciono priviatenje neke zveale iznosi- te tagno jednu éetvrtin privlacenja neke druge, signe ave ‘2 koje se nalazi na polovini udajenostiprve. Ova} zakon veoma taéno predvida orbite Zemlje, Meseca i planeta. Ukoliko bi zakon nalagao da gravtaciono priviaéenje brée ‘pada sa udaljenotéu, bite planeta ne bi bile eliptie, vet bi spiralno vodile ka Suncu. Ako bi ovo opadane bilo spo- rij, ravitaciono priviagenje dalekih zvezda odnelo bi pre- vagu nad Zemljinim, Kljugna razlike w zamislima Aristotea s jedne strane i Galileja i Njuna sa druge o&itovala se u tome Sto je APsto- tel verovao u povlaSéeno stanje mirovanja, u kome bi se svako telo naslokada na njega ne bi dejstvovali nek sila ili podstic}, Stave, on je smatra0 da se iZemlja naaziu sta ju mitovanja. All iz Njutnovih zakons je proishodilo dane postoji jedinstveni standard mirovanja. Podjednako bi se Ioglo resi da se telo A nalazi u mirovanju, dok se telo B Sven Hoking Kaa pone! vem kreée stalnom brzinom u odnosu na tlo A, Keo ida elo B ‘mim, dok se telo A kreée, Primera radi, ako se za trem tak zanemare okretanja Zemlje oko vlasite ose injeno kru- ‘enje oko Sunca, moglo bi se kazati da se nae planeta na- lazi w stanju mirovanja, a da se jedan voz na njoj kreée w sme severa brzinom od devedeset milja na és, bas kao ‘Mo bi se moglo kazati da voz miruje dok se Zemja kreée na ig istom brzinom. Ukoliko bi se izvsili opti sa kretanjem tela w vozu, pokazato bi se da svi Njutnovi zakoni i dalje ‘ostaju na snazi. Na prime, grat stonog tenia u vozu usta ‘ovili bi da se loptica u svemu pokorava Njutnovim zako- 1nima bas kao dase sto nalazi pokraj pruge. Prema tome, ne ma naéina da se kaze dali se voa ii Zemlja nalaze u stanju retanja Nepostojanje apsolutnog standard mirovanja znailo je 4a nema nagina da se odredi dali se dva dogadaja koja se 2bivgju u raliitim vremenima odigravaju na istom mest 1 prostoru, Primera radi, pretpostavimo da naa ping pong loptiea u voru skakuée gore dole, potpune uspravno, dae "ivSi pri tom dva puta itu tackn na stolu wt razmakt od jed- he sekunde. Nekome ko stoji kraj prage izpledalo bid su se ova dva odbijanja od stolaodigrala na rardalini od oko 40 metara, zato Sto bi voz prevalio tu udaljenost w jednoj sckundi. Nepostojanje apsolutnog miravanja pretpostavlja- oe, dake, dase, protivae Aristotelovom uverenju, ne mo- 2%e odrediti apsolutni polozaj u prostoru nekog dogadaja Polodaji, zbivanja i udaljenost izmedu nyih bili bi razliit 2a o30biu voru i osobi koja stoji kr pruge, a ni po Sem se jedan polozaj ne bi mogao pretpostaviti drugome. Njutna je veoma zabrinjavalo ovo adsustvo apsolutnog polozaja, ili apsolutnog prostoa, kako je bio nazvan, zato Sto se nije slagalo sa njegover idejom 0 apsolutnom Boga 2 U star on je odbio da privat nepostojnje apsoluinog prostora, ike je ono proishodio iz njegovih zakona. Mno- fist ga ksithovali bog ovog iracionalnog uverenia Blasn je bi biskup Berkel, ilozot koje smatrao da su $i material predmet, kao i prstor i vreme, samo opse sn prvi Kaa je znamenit dr Dzonson doznao a Ber- telijevo mijenj, wviknuo je: ,Evo kako pobiam! i udario nogom o jedan vliki kamen. 1 Adstotel i Njunverovai su apsoutno vreme. Sma- tral su, naime, da je bespagovorno moguce izmerit inter val izmedu dva dogadsie,odnosno da bi ovo vreme bilo isto bez obits na to ko gn mer, pod uslovom dase korist dobar Easovnik Vieme je bilo potpuno zasebno i nezavisno od prosora. Za vet Ili ovo bi bilo zdravorarumsko Stanoviste, Pa pak, mi smo moral da promenimo naSa vie denja prostora i vremena.lako su, kako igleda, nae zara ‘vorazimskepredstave sasvim na mest se starima kao Sto $i jabuke ii planete koje se kreéu srazmerno lagan, one poipuno gube vajanostkada su posted stvari koje se kre- {a brznom svetlst ii sasvim liz ne Cinjenicu da se svtiost rete konataom, premea veoma velikom brzinor pv je otkrio 1676, godine danskiastro- hom Ole Kristensen Remer. On je nio da vemena zal Ska Jopterovih meseca za velke planete niu pravlna, protvno ovekivanjima zasnovanim na okolnosti da meseci kere oko Jupiterapostojanom breinom. Kako Zeml i- piles irute oko Sune, jal se promenawdaljenosti meda Dims, Remer je woo d do porragena upterovih mese- a dolaz kane Sto smo ri aljeni od Juptera. On je z= Toro pretpotavka da je razlog ovome to Sto jesvetiostpo- tenn die designe domi adn uae. Nove merenja varijcja udaljenosZemlje of Jupitera nis, me a Stven Hoking — Krk povest eens ‘dutim, bila ode precizna,tako da je promagunao da braina svetlostiizosi 140,000 miljau sekundi, dok mi danas zna- mo da ona, u stati, dostize 186,000 milia w sekundl, Pa ipak, Remetov podvig, koji se ogledao ne samo w tome Sto je dokazao da se svetlost krege konagnom brzinom, nego i ' tome sto je izmerio tu brzinu, bio je iuzetan, buduti da ie do njega dost jedanaest godina pre no 8 je Njutn obja- vio svoje delo Principia Mathematica, Valjana teorija 0 prostizanju svetlostipostavijen je tek 1865, kada je brtanski fiziéar Dzsjms Maksvel uspeo da ‘objedini delimiéne terije koje su do tada koritgene da bi se ‘opisale sileeleksiciteta i magnetizma, Maksvelove jedna- ine predvidale su da se u kombinovunom elektromagnet- ‘nom polju mogu javititalasni poremeéaji, kuo ida bi se oni prostirali nepromentiivem brzinom, sligno talasigima na Povtlini mime vode. Ukoliko dudina th talaai (razdaljina lmedu dva susedna brega) iznosi metar ili vise, onda je ta Posredi ono Sto mi danas nazivamo radio-talasima, Manje talasne duzine poznate su kao mikrotalasi (aekoliko cent ‘metara) i infracrveni talasi (nekoliko desetobiljaitih delo- va centimetra) Talasna duina vidljive svetlosti i2nosi iz medu Zetrdeset i osamdeset milionitih delova centimetr, 4J08 manje talasne dune pornate su kao ultraljubiéasta sve lost, rendgenski zrac i gama-zrai Maksvelova teorija predvidala je da radio-talasi ii sve- Hosni talas treba da se kreéu nepromenljivom brainom. Ali Njutnova teosja odbacila je ideju 0 apsolunom mirovanie, talc da, ako je svettost trebalo da se kreée nepromenijivom brzinom, onda je valjalo ustanoviti u odnosu na sta treba rmeriti tu nepromenlivva bezina, Stoga je izloZena pretpo- stavka 0 postojanju jedne supstance nxzvane “eter” za koji se smatralo da se prostire svada, ¢ak iu “pranom prosto qu, Svetlosni talasi tebalo je da se krebu kroz eter ito Kao ‘Mo zvumitalasiputyju kroz vazduh, te bi se tako njibova brzina odredivala w odaosu na eter. Rezigti posmatrat, koji se kreéa u odnosu na eter, videi bi kako svetlost ide ka njima razigitim brzinama, ai bi zato brzina svetlosti w od nosu na eter ostala nepromenlliva, U konkretnom slutaju, kako se Zemljakroée kroz eterna svom kruzenju oko Sun- ca, brzina svellosti merena u smerv Zemljinog kretanja kroz eter (dakle, prilikom priblzavanja izvoru svetlost) tecbalo bi da bude vela od brane svetlosti merene pod pra- vim uglom is odnost fa to kretanje (dale, kada se ne pri blizavamo izvoru). Godine 1887, Allert Majklson (koji je keasnije posta prvi Amerikanac Koji je dobio Nobelovu ma gradu 2a fiziku) i Bévard Mori izveli su veoma precizan ‘pled w Kejzovo}skoli primenjene nauke u Klivlend. Oni ‘su uporedil brzinu sveosti u smer Zemljinog kretanja sa brzinom svetlosti koja dolazi pod pravim uglom u odnosu. ‘na Zemljino krctanje. Na svoje veliko iznenadene, ustano- vili su da su ove dve brzine u dlaku iste Tamed 1887. 11905. produzeto je vie pokuSaja, medu kojima je najpoznatii bio onajholandskog fizigara Henrika LLorenca, da se objasni ishod Majklson-Morlijevog ogleda i perspektive pretpostavke da se predmeti sazimgju, a &a- sovniei usporavaju prilikom kretanja kroz eter. Medutim, ‘znamenitom tekst iz 1905. jedan do tada nepoznati Einov- nik Svajcarskog patentnog,2avoda, Albert Ajnitaja, istako je dae cela zamisaoo eteru nepotrebna, pod uslovom dase ‘dustane od ideje 0 apsolutnom vremeau. Do slignog za- luda doiao je nekoliko nedelja kasnje vodeei francushi ‘matematiGar Anni Poankare, koji je ovom problem pristi- pio iz matematiékog ugha. Danas se Ajnstainu pripisuje u Zaslugy nova tora, ali znaéajan obolnjenom postavljgnju «ao je i Poankare Hay, Sven Hoking Temelni postulat tore relativnost, kako je ona nazva- 1a, bio je da bi zakoni prirode trebalo da budu ist za sve posmatrage koji se slobodno kreéu, bez obzira na njibovu. brainu. Ova je vatilo za Njutnove zakone kretanja, ali sada su ovom idejom obuhvaéene joS Maksvelova teorija i bri na svetiosti: svi posmatradtrebalo bi da mere istu brzinu svetlost, bez obra na to kojom se brzinom kreéu. Ova, Jednostavna zamisao imala je izuzeine posledice. Mozéa je najpoznatija medu njimaistovetnost mase i energie -veli- ‘ina obuhvacenih AjnStainovom znamenitom jednatinom, E = me! (ade je F energija, m masa, a ¢ brzina svelost). S ‘obrirom na jednakost energie i mase, energija koju neko {elo dobija kretanjem doveiée do poveéanja njegove mase. Drugim resima, to de otezti poveéanje brzine. Ovo dejstvo dolazi do izraZaja tek kod objekata koji se kreéu breinom sasvim bliskom svetlosnoj. Na primer, pri brzini koja dost- 2e deset odsto svetlosne, masa nekog objekia samo je 0,5, fodsto veéa od normalne, dok je pri devedeset odsto brine svetlosti masa tela vige nego dvostruko voéa od normalne. ‘Kako se neki objekat pribli2ava brzinisvetlosti, masa mu se {joSbr2e poveéava, tako da je potrebno sve vige energie da bi om dalje ubrzavao. Telo, zapravo, uopite ne moze da do- stigne brzinu svetlost, buduéi da bi mu u tom tremutku ma- s postala beskrajna, «shodno jednakosti mase i enereije a to bi bila potrebna beskrajna Kolidina energie. Upravo je ovo razlog ito je svaki normalan objekat zauvek ogranigen relativnodéu na kretanja brzinama nizim od svedlosne. Jedi ro svetlost i ostal talasi Koji nemajustvamu masu mogu da se kroéu brzinom svetosti Podiednako zmaéajna posledic reltivnosti bio je nagin 1na koji je ona revolucionisala nae zamish o prostoru i vre- menu. U Njutnovoj teorij,ukoliko je jedan impuls svetlo sti upuéen sa jednog mesta na drugo, razlitti posmatra Krak povest verona ‘Gear cored slotili bi se otrajanju njegovog kretanja (buduti da je v= me apsolutn), ali se ne bi uvek saglasili oko toga kolikt je put prefao (bud da prostor nije apsolutan). S obzitom na fo da je brzina svetlostinaprosto rezdaljna koju je impuls prevalio podeljena sa utroSenim vremenom, razlititi po- Smatradi bi merliralite brzine svetlosti. Urelativaasti, haprotiv, svi posmatraéi, moraju se slozti oko toga kojom fe brzinom svetlost ree. Oni, medutim, jo ne postu 33 slasnost oko toga koju je razdaljin svetiost prevail, ako a i dalje moraju meriti razigito utro8eno vreme. (Ovo utrofeno vreme nije niSta drugo do breina svellost © Kojo} se svi posmatradi slau pomnodena sa razdaljinom koju je svetlost prevail, 0 kojoj ne postoi saglasnost ) Drugim re ima, toriateTtivnosti ozmadila je kraj ideje © apsolutnom vremenu! Kako izgled, svaki posmatraé mora da ima Via: situ mera vremena, dredenu asovnikorn koji ima uza se, ‘odnosno istovetsi Easovnici koje imaja razligti posmatrati ‘ne moraju nuzno da bud u saglasnosti Svaki posmatraé move da wpotrebi radar da bi odredio fgde se i kada zbio neki dogada), na ta) nagin So bi upatio impls svetlost il adio-talase, Jedan deo talasa dati doge aj odradave natrag i posmataé meri vreme 2a Koje se vit tio ovaj odjek. Vieme dogadaja se potom ustanovljava kao polovina vremena proteklog izmedu upuivanja impulsa i Primanja odjeka, dok je mesto dogadaja polovina vremena ltrofenog na dvosmerno putovanje pomrodena sa brzinom svetlst, (Dogads) uw ovom smisha este neo Sto se zbiva jedno} odredeno} ati prostora iw nekom odredenom vre- men.) Ova idejaprikazana je na iustracifi 2.1. koja pred stavja primer prostorvremenskog,dijagrana. Primenjujuéi ‘ovaj postupa, posmatrati koji se kreéu jedan w odnost na Adrugogs pripisage razliita vremena i poloae istom doga- 4aju, Merenje nekog odredenog posmatraéa nije taénije of merenja bilo kog drugog, ali sva su merenja povezana. S\ ‘ki posmatrat moze precizno da ustanavi koje Ge vreme ipo- lo2aj pripisati éogadaju bilo koji drugi posmata’, pod uslo- vor da zna njegovu relativm brzin Danas koristimo upravo ovaj metod za precizno merenje razdaljna, bud da smo w stanju da vreme merimo tan Je nego divine. U stvari, metar se definise kao razdaljna koju svetlostprevali 2a 0,000000003335640952 selkunde, ‘mereno cezijumskim Zasovnikom. (Razlog 28 ovaj posebet ‘bro jeste to to on odgovara istonijke) definicii metra od- redeno} dvema oznskaama na jedno} naroditj sipki od pla- {ine koja se Cuva u Pari.) Isto tako, mozemo da koristimo jedmu pogodniju, nova jedinicu dune koja se naziva sve tlosna sekunda, Ona se jednostavno definige kao rezdaljina koju svetlost preva ujednoj sekundi, U teorij elaivnosti mn sada odredujemo eszdaljin jedinicama vremena i brzi- noi svetlosti, odakle automatski sledi da Ge svaki posma- ‘raé ustanoviti da svetlost ima istu brzina (prema define, 1 metar puta 0,000000003335640952 sekunde). Nema ni ake potrebe za uvodenjem ideje o eter, dije se postoja- nije u svakom slugaju ne moze oti, kako je to pokazao Majkison-Morljev ogled. Teorija reltivnosti, medutim, primorava nas da iz temelja zmenimo nase ideje 0 prosto- ‘i vremenu, Moramo prihvatti injenicu da vreme nije potpuuno odvajeno i nezavisno od prostora, vet da je pove- “zano sa njim i da obrazaje jednu celinu koja se naziva pro- storveeme. Okolnost da se polo?ajjedne tadke u prostoru moze opi- sati trima brojevima, ili koordinstama, predstavlja dobro poznatu svar, Primera radi, moze se reti da je neka tadka ‘obi udaljena sedam stopa od jednog zda, tri stope od dru ‘Bog i da se nalazi pet stopa izad poda. Iso se tako moze ‘ocr da je neka tatka na dato} geografsko} duzini i geo- trafskoSrini, kno ina datoj nadmorsko) visini. Sasvim se slobodno mogu upotrebit bilo koje ti pogodne koorinate, ptemda one imaju samo ograniten raspon vaznosti. Tetko dd bi se polo?aj Meseca odredivao jedinicama milja sever- 1 i zapadno od Pikadili ices i jedinicama stopa nad ‘morske vise. Umesto toga, odredio bi se preko wdaljeno- sti od Sunca, udaljenosti od ravni orbitiranja planeta i ugla izmedu linije Koja poveruje Mesee sa Suncem i linije koja spaja Sunce sa nekom ablizajom zvezdom, kaka je Alta » Sven Hoking ‘Kentaura. No, Ga a ove Koordinate ne bi bile od veike Ko- Tisti pri opisivanju polodaje Sunca w nao} Galaksii loiaja naSe Galaksie u lokalno grupi galaksija. U stvari, svekolika Vaseljena mogla bi se opisati postedstvom niza ‘odlomaka koji se preklapaju, Kod svakog odiomk mote se ‘potrebiti acti skup od ti Koordinate koji bi se odre= dio polora) neke tadke Jedan dogadaj je neSto Sto se zbiva u jedno} odredeno} tadki u prostoru iu nekom odreenom vremenu, On se, da- le, moze oredit sa Et’ broja ili koordinate,Izbor koor- dinata ponovo je proizvoljan; mogu se primenti bilo koje tei dobro odredene prostome koordinae i bilo koja vremen- ska mera, U relativnosti nema, zaprave, razlike izmedu pro- stomih i vremenskih koordinata, bas kno Sto nema ni rxzli- ke iamedu bilo koje dve prostorne koordinate, Moze se dabrati novi skup koordinata u kome, na primer, prva pro stoma koordinata predstavlja kombinsciju stare prve id -e prostomne koordinate. Tako, recimo, umesto da merimo polozaj neke tnéke na Zemlji u miljama severno od Pikadi- li i miljama zapadno od Pikadilja, mogu se upotrebiti mi- ye severoistotno od Pikailia, odaosno miljeseverozepad- no od Pikadilija, Sliéno tome, u relativnosti, mo3e se pr ‘meniti nova yremenska koordinata koja bi bila zbir stato. ‘yremena (u sekundama) i udalienosti (u svetlosnim selnn- ddama) severno od Pika, Cesto je od pomottrazmisjat o tii Koordinate nekog dogadaja kao 0 odredaicama koje iksirajunjegov poloza} U Betvorodimenzionom prostons nazvanom prostoreme. Nemoguée je zamislii éetvorodimenzion! prost, Mei Jiéno Zak je tesko da predasim sbi i odimetion prose ako je, metuti, eat dijagrame dvodimencionih prosto- 13, kakva je, na primer, powrina Zembe. (Povtsina Zemlje “0 Kaa povest wemena je dvodimenziona zato Sto polozaj neke ta&ke na njoj moze ‘biti odreden dvema koordinatama, geografskom Sirinom i ‘geografskom duzinom,) Ja éu nagelno korisitidjagrame w Kojima vreme raste nagore, a jedna od prostomih dimenzi- ja je prikazana vodoravno, Druge dve prostorne dimencije ‘su prenebregnute ili je, ponekad, jedna od njih oznatena perspektivem, (Postedi su takozvani prostorvtemenski di- {ingrami, kao Sto je onaj na ilustracji 2.1). Na primer, na ius ‘tmacji 2.2 vieme se meri nagore u godinama, a udaljenost, Adz lnie od Sunca do Ale Kentaura prikazana je vodoray ou miljama, Potanje Sunca i Alfe Kentaura kroz prostor- vreme date su kao uspravne lnie sa leve i desne strane di jagrama. Zale svetlost sa Sunca kreée se dijagonalnom li rijom i potrebne su mu oko Seti godine da prevali pt od Sunca do Alfe Kentaura, Stven Hoking Kao ito smo videli, Maksvelove jednatine predvidaju da brzina svetlost treba da bude svuda ist, bez obzira na br- Zinw izvor, Sto je i potvrdeno precignim merenjima, Oda¥- de sledi da ako u nekom datom trenutku bude odaslt jedan impuls svetlostt iz neke date tweke, on ée se, kako vreme Drotge, Sri u obliku loptesvetlsti ji su velibna i polo- 24) nezavisni od brzine izvora. Poste jednog milionitog de- la sekunde polupretnik svetlosne lopteiznosige 300 meta- 1; posle dv milionita dla sekunde on ée dostigi 600 me- tara; i tako dae. Stvar Ge svemu nalikovatitalasima koji se Sire mimom povriinom vode na koju je basen kamen, Talasi se ite u Koncentritnim kragovimna koji postaju sve veéi s prolaskom vremena, Ako se zamisli todimenzion’ model Koji se sastoji od dvodimenzione povrtine vode i jedne dimenzije vremena, Sire talasi obrazovali bi kupu Si se veh nalazi na mesty iv vremenu gde je, odnosno ka- da je kamen pogodio vod (Ils. 2.3). Shino tome, svetost koja se Siri od nekog dogadaja obrazuje todimenzionu lat pu u Getvorodimenzionom prostorvremens. Ova kupa se naziva svetlosna kupa buduénosti dogadaja. Na iti natin ‘mozemo nacrtatijdrugu kupo, nazvanu svelosna kupa pro- Sosti, koja predstavijaniz dogadaja sa kojih je jedan im- pls svetlosti kadar da stigne do nekog daiog dogadaja (lus. 24). Svettosne kupe proslosti i buduénost nekog dogadaje P dele prostorvreme w ti podruéja (lus. 2.5), Apsolutna bu dduénost dogadaja predstalja podrugje unutar svetlosne ku pe buduénosti dogadaja P. To je niz vik dogadaja do kojih moe doti pod uticajem onoga St se zbilo u P. Do zbivanja, izvan svetlosne kupe dogadaja P ne mogu sid signali sa P 2zalo ato nitta nije u stanju da se rege brPe od svetlsti. Na ni, dakle, me moze uicati ono Sto se 2biva w P. Apsoluina prosiost dogadaja P jeste podrugie unstar svetlosne kupe rk povest ween Droilos To je skup svih dogadaja sa kojihsignali sto se ‘ee brzinom svetlost ili ispod nje mogu stig do P. Poste ij, dakle, skup svih dogadaja koji mogu ima uica} na ‘ono Sto se zhiva uP. Ako neko zna Sa se zhiva u nekom od redenom trenutku svuda w podrugju koje se nalazi unutar svetlosne kupe proslosti dagadaja P, mogao bi da predvidi 5a 6 se odigrat uP. Proostalo podrutje prostorvremena ne Pripada ni buduéoj ni pros) svetlosino kupt dogadaja P. ‘Zhivenja iz tog podrugja ne mogu utiati na dogadajP, nit ‘on moze uicat na njh, Primera rai, ako bi se dogodilo da, Sunce prstane da sja uprvo ovom Easu, tone bi imo ut caja na zbivanja na Zemjiu istom trenutku, zato Sto bi se ‘ona nalazila iavan svetlosne kupe dogadaja gasenja Sunca (lus, 2.6). Mi bismo o tome doznali tok kroz neo vibe od ‘sam minuta, Kaliko je potrebno svetlosti da prevali put od Sunca do nas. Tek tog bi se tremutka dogadaji na Zemljina- Sli untae svetlosne kupe buduénost dogadsja gaSenja Sun- ca, Sligo tome, mi ne znamo Sta se u ovom trenutku zbiva daljew Vaseljen: svetlost koju vidimo sa dalekih galasija otisnula se sa nih pre ranogo miliona godin, a u slugaju najudaljeniih objekara koje vidimo svetlost se otisnula na svoj pu pre osam hiljada miliona godina. Shodno tome, ka da bacimo pogled prema Vaseeni, mi je vidimo kakva je bila u protlost Ukoliko se zanemare gravitaciona dejtva, kao to su ih prenebregli Ajnstan i Poankare 1905, onda imamo posla sa posebnom teorijom relativnosti, Za svaki dogada w_ pro- Morvrement) mozemo da sazdamo jedau svetlosnu kupu. (kup svih moguéih putanja svetlosti koju u prostoryreme= ru emituje ta} dogada)), a budus da jo breina svelost ita kod svakog dogedaja i u svim praveima, sve svetlosne kt pe bige istovetne i sve €e iti upravijene u istom praveu. (Ova teorijatakode nam govori da se niSta ne moze kretat SivenHoking bide od svellost, Odavde proishodi da putanja bilo kog ‘objelta kroz prostor i vreme mora biti predstavliena linijom koja leti unutar svetlosne kupe svakog dogadaja na njoj (dus. 2.7) Poscbna teorjarelaivnosti pokazala se veoma uspesna 1 objaSnjavanju okolnosti da brzina svetlostiizgleda ista svim posmatratima (kako je to pokaza0 Majkison-Morijev ‘opit)u opisivanju onoga Sto se dogada kada se stvartkre- 4 brzinama blskim brzin svetlost, Ona je, medutim, bila nesaglisna sa Njutnovom teorijom gravitacije koja je tvrdi= la da se tela medusobno privlacesilom koja zavisi od raz~ daljine medu njima. Ovo je zatilo da ako neko pomeri de Iie jeduo od tela sila kojom ono dejstvuje na drugo istog trenutka bi se smanjila. Ii, drugim retima, pravitaciona Sejstva tcbalo bi dase krecu beskrajnor brzinom, umesto brzinom svetlst ili ispod nje, kako je to zahtevala poseb- na toorija relativnosti. AjnStajn je preduzeo vile bezuspe- snih pokusaja izmedu 1908. | 1914. da dode do teorie gra vitacije koja bi bila saglasna sa teorjom relativnosti, Ko- naéno, 1915, postavio je teoriju koju mi danas nazivamo ‘pita teorija relativnosti AnStajn je dosao na revolucionarmu zamisao da gravita- cia nije sila kao druge sile, veS posledica Enjenice da pro- storvreme nije ravno, protivne prethodnom opstem ubede- nju; ono je zakrvljeno, ii ‘savijeno’, pod uticajem raspore- dda mase i energie w njems. Tela popat Zemlje nis bile sa ‘zdana da se kreéu Zakrivenim orbitama pod dejstvom sile tees umesto toga, ona se kreéu gotovo pravor patanjom w zakxivljenom prostorv, a ta trajektorja naziva se geode? ska linia. Geode7ijsa linia je najkrata (ili najduza) puta- nja izmedu dve oblignjetaéke. Primera radi, povrSina Ze- tale je dvodimenzioni zakrivlien prostor. Geodezijskalini- “6 Kata powestvewent ja-se-u shuéaju Zemlje naziva voliki krug i on predstav}ja najkraéi put izmedu dve tatke (Ius. 2.8). Buduti da je ge fdezijska linija najkraga putanja izmedu dva aerodrome, ‘upravo je to put na koji Ge navigator upatit pilots. U opSto) relativnost, tela se uvek kreéa pravoliniski u éetvorodi- imenzionom prostorvremenu, ali nam svejedno izgleda da du zakrivijenim putajama w naSem trodimenzionom pro- stor. (Ovo nalikje na posmatranje aviona koji preleée preko brdovitog predel Iako on lei pravolniski u trodi- ‘menzionom prostor, njegova senka klizi zakrivijenom par tanjom po dvodimenzionom tht.) “Masa Sunca zakriviiue prostorvreme na takav natin do, jako se Zemalja kee pravolinijski v Getvorodimenzionom prostorvremenn, nama izgleda da ona putuje kruznom opi fom u trodimenzionom prostoru, U stvari, orbite planeta a SS Stiven Hoking koje predvida opitarelativnost gotovo sa potpune istovet- ne sa onima na koje ukazuje Njutnova teorija gravtacje Medutim,u sluéaju Merkur, koji je, buduéi planeta jbl 4a Suncu, izloden najsnanijem gravitacionom dejstvu, te stoga ima prlitno iduzenu orbitu, opsa relativnostpredvi= 4a da bi veka poluosa elise tebelo da se okreée oko Sun- da vlastito zakazivanje, nagoveRtavajuéi postojanje tafaka beskrajne gustin, bas Kao sto Klasina (odnosno, nekvant: na) mehanika predvida sopstveno zakazivane, govoreti 0 tome da Ge atomi kolabirati do beskrajne gustine. Mi jo8 ne raspolazemo celovitom, oherentnom teorjom koja objedi- ‘juje opt felativnost i kvantaw mechani, ali nam je 2at0 poznatizvestan bro} svojstava koja ona teba da ima. Poste. tice koje Geta svojstvaimati po eme rape i Veliki Prasale bide opisane u narednim poglavijima. Nakratko éemo se, rmedutim, vatitiskoraSnjim nastojanjima da se nase rz mevanje ostali sila prirode objedini u jedinstven kvantn teori, 5, BLEMENTARNE CESTICE I SILE PRIRODE Aristotel je verovao da se svekolika materia u Vaseleni sastji od éetiri osnovna elementa: zemije, vazduba, vatre 1 vode. Na ove elemente deluju dve sie: gavitacj, tednja z-- mljeivode da ton, i Tevitacia, te2nja vazduha i vate dase orf ispravne, Prema dvojnostitlas-festica iz kvantne me- hhanke, svetlost moze bil i tala i Cesta, U teorji prema kKojoj je svetlost sazdana od talasa nie bilo jasno kako Ge ‘ona reagovati na gravitaciju, Ali ako se svelastsastoji od estca, onda se moze oekivati da na nj delyje gravtac- jana isti nan na koji utige na topovsku dulad, rakete i pla- rete. Nauéniei su u poetku misili da se Gesice svetlost kreéu beskonagno 670, tako da gravitacija ne bi bila u sta- ju da ih usporava, ali Remerovo otkrice da se svetlos kre: e konagnom brzinom znaéilo je da bi gravitacija mogla da ‘iS na nju znafajan uel PoSavii od ove pretpostavke, profesor sn Kemiridza Don Mikel objavio je 1783. u Philosophical Transaction of the Royal Soctery of London rad w kome jeistakao da bi ‘2ve2da koja je davolino masivna i zbijena imal take so {no gravitaciono pole da mu ni svetlost ne bi mogla pobe-, Gi svetlost zra¢enn sa povrsine zvezde gravitaciono polje ‘tvenHoking ‘railo bi natrag pre no Sto bi ona znataije odmakla. Misel je smatrao da mozda postoji veliki broj ovakvih zvezda, Ia- ko mi ne bismo bili u stanju da ih vidimo, ato Sto do mas ne bi stizala svetlos sa nj, jpak bismo oseéalinjthovo sravitaciono privlagenje. Ove objekte mi danas nazivamo {eme rupe zato 30 su oni upravo to: eme praznine w kosmo- su. Na slignu zamisao dotao je nekoliko godina kasnije ffancuski nauénik Laplas kako izgleda nezavisno od Mio Ja. Zanimijivo je da je Laplasulejutio ovu ideju samo u pr vo i dnigo izdanje svoje knjige Sistem sveta da bi je potom izostavio u narednim izdanjima; moada je doao do za- ‘ljucka da je posredi luda zamisao. ([teorija prema kaj} s° svellost sastoji od éestica pala je u nemilost sauénika u de- vvetnaestom stolesu;izgledal je da se sve moze objesniti iz perspektive falasne prirode svetlost, a prema njoj nije bilo jasno da li gravitacja uopite deluje na svetost) Nije, medutim, sasvim na mestu izjednaditi svetlost sa topovskom duladi w Njutnove} teorii gravitacie, zat Sto je borzina svetlosti nepromenliiva. (Tapovsko dule koje biva ispaljeno uvis sa Zemlje gravitacija ée najpre usporavati a potom i zaustavit, da bi ono zatim poselo da pada natrag na ppovriinu; jedan foton, medutim, mora da nastavi nagore stalnom breinom. Kako w tom shigaju njumovska gravitaci- ja moze da deluje na svetlost?) Koherentna terija 0 tome ‘a Koji natin gravitucija ute na svetlost pojavila se tk 1915, kada Ajnitain objevijuje svoju opStu relativnost. Pa ak i tada, prote ée jos dugo pre no sto bude shvagene Sta sve proishodi iz ove teorje u sluéaju masivnih zvezda, Da bismo razumeli kako moze nastti jedaa era rupa, potrebno je prethodno da se upoznamo sa Zivotnim cikhu som jedne zvende. Zvezda biva obrazovans onda kada ve- like Koligina gase (poglavito vodosika) poinje da kolabira 06 pod dejstvom viastitog gravitcionog priviageaja. Kako se {8 stima, njegovi atomi se sve GeSée i sve vosom bre thom medusobno sudaraju Sto dovodi do zagrevanja gasa Konaéo, ga postaje toliko topao da se vodonikovi atomi prilikom sudaranja vise ne odbijaju jedan od drugoga, veé sastaju, obrazujuti helium. Toploia aslobodena pri ovo) rake koja nalikuje na kontolisanu eksploaiju vodonis- ne bombe, dovadi do sijanja zveade. Ova dodatna toplota takode poveéava pritisak gasa, sve dok on ne postane do- voljno visok da se javi kro protivte?a gravtacionom priv enju, Sto zaustavljanjegovo dalje saimanje,Situacia po- ‘malo podse¢a na onu sa balonom - postoji ravnoteza ize: du pritiska unutrainjeg vazduha, Koji pokuava da dalje proSiri balon, i napetosti ume, Koja nastoji da smanjiba- lon. Zveala zadriava postojano stanje veoma dugo, sa to- plotom iz nuklearnih reakeija u ravnotezi sa gravitacionim, privlagenjom, Konagno, medutim, 2vezda éeisroit zalihe vodonika i ostalog nukleamog goriva. Paradoksalno, sto {edna zvezda na posetku svog veka ima vise goriva, to 6 ‘2x ona br2e istrost. Uzrok ovome je okolnost da ta je2¥ ‘24a masivnij, to ona mora bit toplije da bi uspostavila rav- noted sa gravitacionim priviaéenjem. Ao je toplia, to Ge bre kristi svoje gorive. Nase Sunce po svoj prilci ima slovolino goriva za narednih pet hiljada miliona godine, al ‘masivnijezvezde mogu da potrofe svoje zalihe za samo sto ‘iliona godina, 8o je zatno kraée od veka Vasejene. Ka- «da zvezdi ponestané goriva, ona potinje dase hlad, pa ta- ko i da se sazima. Ono sto se tada moze dogditi sa njom rv put je shvaGeno tek krajem dvadesetih godina ovog ve- ka, Godine 1928, madi diplomac ia. Indije Subramnijan Candeasckar isco je put u Engleska da bi w Kembri- dtu predureo izatavanj sa britanskim astonomom ser A Stiven Hoking ‘urom Edingtonom, stuénjakom za opitu relativnost. (Pri 6a se da je, potetkom dvadeseth godina, jedan novinar upi- tao Edingtona da li je taéno da samo ti oveka na celom svetu shvataju opStu relativaost. Edington je malo zasiao, a edgovorio: ‘Polaiiavam da se setim ko bi mogeo da bu- de tres) Za vrome putovanja iz Indije, Cendrasekar je preduzeo da izraéuna koliko bi jedna 2vezda mogla da bu de velka, a da se dale supeoistavi vlasioj gravitacji po §to je utotila sve svoje gorivo. Zamisoo se sastojala w ddoéem: kada zvezda postane mala, Bestice materi se veo- ma zbize, tako da, prema Paulijevom naéelu iskijusenj, ‘morgju da imaju veoma razlitite brzine, Ovo ih nagoni da se udaljuju jedne od drugih, 3o za posledicu ima teznju zvezde da se ratiri. Jedna zverda moze stoga zadrPat sta lan pretnik time Sto Ge uspostaviti ravnotedu izmedu gravi- tacionog privlagenja i odbijanja koje proishodi iz natela is- Iljuéenja, ba& kao Sto je u prethodnom razdoblju toplota stajala kao protivteta gravitacij Candrasckar je, medutim, shvatio da postoji granica od. Dijana Ko sledi iz navela iskljubenjs. Teoria relativnost nalaze da je najveta ralika u bezinama Sestica materije ne kee zvezde brzina svetlosti, Ovo znadi da bi, kada zveada Postar dovaljno gusta, odbijanje uzrokovano nagelom is- djudenja bilo slabije od gravitacionog privlagenja. Candra- sekar je zragunao da hladna zvezda sa masom veéor od jedne 1 po Sunéeve ne bi vige bila kadra da se suprotstavi lastitoj gravitacfi. (Ova masa je danas pozsata keo Can- Arasckarova granica,) Do sliénog otkriéa do8ao je priblizno 1 isto vreme ruski nautnik Lav Davidovié Landau. Odavie su sledile vazne posledice po krajnju sudbinu masivnih 2veada. Ako je masa neke verde ispod Candr sekarove granice, ona toe da prestane dase sazime i dase rata povest werent usta uw zaviSnom stanju Koje se naziva“beli patljak’, sa pretnikor od nekolikohiljada milja i gustinom od vie sto tina tona po kubnom inéu. Osnov postojanosti belog pauli- ka jest odbijanje izmedu elekarona njegove ratenie, pro- istelo iz nabelaikljudenja, Zabelezili smo veliki broj ova- ‘evi 2vezda-belihpatuljaka. Jedna od pevih koja je otrive- na bila je zverda koja kruti oko Sinise, najsjjniieg sunca ‘na nognom nebu Landau je istakao da postojijo8 jedno moguée zavrino stanjeneke zvezde,rakode sa masom ogranigenom na vred- nost izmedu jedne i dve Sundeve, ali koje je zatne manje ak i od belog patuljka, Kod ovakvih zvezda, kao proivte- 2 pravitaciitakode bi se javilo odbijanje proistelo iz na {ela iskljugenja ali ne vide izmed elektrona, vot izmedu neutrona i protona. Ove zverde dobile su stoga naziv neu tronske zvezde, One bi u pretnis imale tek desetak mili, ‘dok bi ima gustna iznosila na stotine miliona tona po kub~ ‘nom intu, U vreme kada je prvobitno bila izloena pretpo- stavkao njihovom postojanju, nije bilo nagina na koji suse rmogle registrovati. Do njihovog stvarnog otkriéa doslo je tele znatno kasnij, ‘Zvende sa masama ienad Candrasckarove granice, sa druge strane, suotavaju se sa jednim velikim problemom, keda wtrose svoje gorivo, U nekim sluéajevima one mops da eksplodiraj, te tako uspevaju da odbace dovolino mate- rij, Eime smanjuju masuispod reene granice i na taj na ‘abogavaju kalastrofalan gravitacion Kolaps; no, teSko je poverovati da se ovo uvek dogada, bez obzira na velisi- nu zvezde. Kako bi ona mogla da zna da treba da izgubi te ¥inu? Pa Eak i ako bi svaka 2vezda uspela da izgubi dovalj- ‘no mase da izbegne Kolaps, stabi se dogodilo ako biste do- davali aovu masu nekom ‘belom patuljku ili neutronsko} vend tko da oni na kraju ipak prekorage Candrasekaro- 109 Sve Hoking vu granicu? Da li bi oni Kolabirali do beskrajne gustine? Edington je bio zapanjen evom moguéno%éa i adbio je da Ppoveruje Candrasekaroy nalaz, Smatrag je da je naprosto nemoguée da neka zvezda kolsbita do razmera tatke. Isto misljenje delia je vetina nauénika: i sam Ajnitajn je obja- vio rad u kome je trio da se-zvezde ne bi smaniile do nul- tih razmera, Odbojno dréanjo deugih naunika, @ posebno Edington, Candrasekarovog predainjeg wtitelja i vodeseg, autoriteta na pol ustrojstva zverd nagnalo je Candrase- ‘kara da napusti rad na ovom podrutju ida se useedsredi na

    You might also like