TORUSNA JEZGRA U AMATERSKO} PRAKSI Kakve vrste materiaia 2a tone sna jergra postoje? Kaliko 2avo}a eb aamotati za odredenu induk- Uvnost? Sta su to bifilar, tri fam | kvadrofilamt namowai? Od jovore na ova i mnoga Y javnadh cee w ovom clagks. Koo Prenosimo iz Gasopisa »08T« i Be 7 Na peéetin svakako treba. reéi fa potetku svakako treba. redi zaSto toroidainim induktivnostima i TGroidainim. transformatorima (to foidima)_dajemo prednost.u_odz0- Si na niihove aklasienesekvivalen- fe, Gdgovor je w priligno} meri Kon: Veneionalan: sa. forusnim jezgrima poste se veliki faktor dobrote 0, Boa ine ‘wahtevajuposebmo oklap. Dye jer im je rasipna induktivnost Vio" mala, {“najead, vrlo su Kom paktna. TRazmotrimo * detaljnije _nave- dene osobine torusnihelemena'a, Faktor dobrote 0 kod toroida, koji Su-namotani na jesgrima koja od govaraju 2a Zeljenaufestanost, ti Picno Je visok. Razlog ovome je 0 Frovje-2a bilo koju induktivnost na tonisnom jezgru dovoljno manje 2: Yojaka dice ego sto. bi to bilo ne. Sphodno 2a ‘vazduzni Kalem jedni- fg induktiviteta, Zbog toga je ot pornost Zice (ca RF) manja ako sc Roristi torusno.jezgro. ‘Na sl. 1-prakticno je slustrovana navedena injenica — vidi soda je za. indaktivnost od, ‘npr. Oui Kod vazdusnog kalema potrebno ee: fir puta vise. zavojaka. nego. kod kalema “iste induktivnosti "na t0- isnom Jesgru "Jedini izuzetak _kada vazdusni kalemovi imaju prednost w odnost hha toroldalne jeste kada se radio Yio velikim’ Kalemovima -namots him debelom Zicom il cevima. Ve Tikt Kalemovi su, medutim, obigno hepraktieni, naroéito kada’ se raul O Poalim’ signalima.(alim”snaga- fa) Mobete l-da zamislive preno. Ta utedaj za: 160 m Koji bivimao tank kalem u predajniku duzine i bretnika od ‘po jean stop (03>. OS"), motan Zicom. debijine “33 mm? Iste karakteristike mogu da Se" postionu koristeci torusno jez: gro pretnika ‘vega, 81. mint Razlog zbog Sega je na torus nom jezgru potrebno manje zavoin ated injenich da Je exgro to fsa od magnetskog materijala (Se Ilene trake, ‘gvozdenog praha ili Te Hits), Nima se efikasno povecavn Indbicinost lcmova w vsnont ermeabilnosti jezgra, Sto. jc etektivna.permeabilnost (iu) jezgra een to je't induktivnost ‘nekog ka Tema za’ specitikovani, bro} zavor ka vets, pod uslovom da upotreh. Ijena vista jezgra odgovara za 2: branu adn uestanst, Mall broj Zavojaka prouzrokuje manju otpor- host za RF, pa time i veel 0 (2 Saye ili O2XR ri Gemu sof tno a Hz, Lu i Rt Xo omims), U_mnogim sluéajevima i kod jednosmemne struje postize se izve Stan. dodibtak upotrebom. torusnih jemgara, Ako struja iz izvora za na- ase @ Sl. 1 — Torusna zavojnica prikaza- na Sematskt(leyo) tcrietom (a). Dye vertikaine linije s leve strane TT” simbolizuju magnetskt mater jal jeagra. Mustracija.(b) studi 2a uporedivanje vacdusnih t torusnih jecgara. Da bi-se ostvarila ista induktionost, kod vagdusnih. zavoj- nilca Je potreban vect broj zavoje- ka. Na Sl. (c) prikazana je redna otpornost’ Pavojnice t izrae. 2a Ofatior; st. 2 — Uporedenje fert nik jeegara’s velikom 1 jezgara od groddeog raha, malom perma iinoseu 2a istu induktivnost. Man} broj zavojaka je potreban ada je jecgro od. ferita (veca permeabi ost): —'st. 3—Tevodenie bifttarnog namotaja (a) ¢ njegova Sematska oznaka (b) pajanje protige kroz kalem ili, na- ‘olaj"transformatora prema. elck- tronskoj cevi ili tranzistoru, i ako ova struja nije mala, tada’ je po- Yeljno da. je ‘broj. zavojaka’ mali. Time je i pad jednosmernog napo- nado elektronske cevi ili» tranzi- Stora manji nego Sto bi to. bio sluéaj kada bi se radilo o velikom broju zavojaka, jer je redna ot- pornost manja. Naravno da se na ovaj natin smanjuje i zagrevanje. Posmatrajmo sada drugu pred: nost torusnih jezgara: samooklapa- je. Magnetsko polje kalema mo- fanog na torusnom jezgruu maj- eco} merle opraniéeno na unt tragnjost_kalema. Magnetska_ spre ga izmedu torusnih kalemova i 03- falih clemenata Kola izbegnuta je ‘kada se koriste torusna jezgra. Ov Korisna osobina torusnih. jezgara olakiava "projektovanje, rasporede elemenata u uredajima, Metalne ku- tijice ili pregrade, nisu vise neop- hodne 2a postizanje razdvajania iz. medu delova kola. Negeljene spreze izmedu toroida iit izmedu toroida fUostalih elemenate. mogu da s= pojave usled kapacitivnih sprega. e se desiti ako se toroid na: ‘fiaigkoj blizini drugog toroi- da WOR Sastaviiog, dela. Zbog toga je pametno da se ostavi izvestan prostor izmedu svih Kritienih'elemenata ‘na stampano} lod, ukoliko se oklapanje ne pri= menjuje. Kole jezgro upotrebiti? Tabor materijala jezgra za toroid ‘ili 7a. bilo koji drugt Kale kod koga se Koristi_ magnetski_matert Jal) od bitnog je znacaja. Za naj- veci bro] amaterskih -primena.t RF (radiofrekvencijskim) i AF (audio-frekvencijskim) opsezima bor se svodi na gvondeni prah it ferite. Praksa_pokazuje da su jezgra od gvozdeniog praha ‘u stanju da Podnesu vecu RF snagu ber, dolal=- hja uw zasiéenje ili o8tecenie nego Sto Je fo sluca} kod ferinih, jexza. ra ekvivalentne veliéine. Dalje, al Se feritno jezgropodvrgne » snazi Koja Je prevelika u odnosu na nje- gov popreéni presek, ono. pro- meniti permeabilnost. Promena ce Diti_trajna_(reverzibilna), pa_ako je yyoljno velika jezgro mo- dogodio' autora canks WiFB kads ilo autora élanka cada je-jednom sa. WIICP isprobavao feritno jezgro precnika 152mm wu Transmatch lt Bx ent 30) W jezgro, je prslo u Sest Komadal Jez gra. od gvordenog. praha, meduiim, posle hiadenja vracaiu se na svo: Ju potetnu permeabilnost (u). Sigurno se veé pitate zasto bi neko uopste pozeleo da koristi fe- Hitna jezera imajuél u vidu sve do- sad regeno. Stvar je jednostayno utome Sto se sa feritnim materij ma mogu da postignu mnogo vece vrednost! permeablinostt nego Sto Je to slugaj sa jezgrima od gvor- denog praha. Ovo je narotito zna- Sajno na. nizim uéestanostima gde bi, ako bi se koristila jezgra od gvozdenog praha, bilo neophodno mnogo vite zavojaka nego Kada bi se Koristila jezgra od feritnog ma- terijala. Za ‘datu veli¢inu jezgra, ‘ako bi ono bilo od gyozdenog pra: ha, debljina, Zice bila bi_mnoyo manja da bi se smestio potreban bro} zavojaka za zadatu induktiv- nost. Time bi se povecala otpor- host namotaja, smanjio faktor do- brote 0, 1 verovatno, prouzrokovalo nepotrebrio zagrevanje. ‘Na sl. 2 ilustrovano je poreden; izmedu ‘potrebnog broja zavojal za odredenu induktivnost motanih fa jeagrima pretnika 13 mm od feritnog materijala i od evozdenog praha. Oba, jezgra su izabrana od ‘Odgovarajucih materijala za_speci- fikovanu radnu uéestanost (1,8 MH7) tako da se postigne optimalno O. U sluéaju a) na sl. 2 bilo je do voljno svega 28 zavojaka da bi se postigla induktivnost 52 wH, a jez- ‘gro je moglo da prihvati bakarnu lakdicu debljine 0,64 mm. U sl Eaju ) na sl. 2 pokazalo se da je neophodno 67 zavojaka da bi se postigla induktivnost na jezgru od gvordenog praha. Da bi se svi ovi zavojei smestili na jezgru (jedno- slojni namotaj) u obzir je dolazi- Ta samo bakarna lakzica debljine 025 mm. Ne samo da je u ovom sluéaju ilo mnogo vise posla oko mota- nja nego je i otpornost namotaja [2 bila znatno veca nego namotaja LI (Gl. 2), Sto degradira faktor do- brote Q naSeg rezonantnog Kola, Sirokopojasna { uskopojasna kola Toroidi se danas intenzivno ko. riste u Sirokopojasnim transforma- torima i rezonantnim. (uskopojas- nim) kolima. Feritna ili jecgra od gvozdenog praha mogu da se kori Ste /u obs ve, primene, all frit materijali predstavijaju najée8¢i iz- bor kod sirokopojasnih kola. Stvar je prosto U tome da se sa feritima Tmogu da postignu vece vrednosti permeabilnosti Ako Sirokopojasni transformator treba da se koristi od 18 do 30 MHz, kao Sto Je 10 slutaj’ kod po- jaéavaga.snage sa poluprovodnicr- ima, tada je veca permeabilnost bit. na za don}i kraj frekvencijskog op- Sega. Sto radna. utestanost postale visa, to materijal jezgra ima ter- Uenciju da" mestajec, bar Sto. s0 tige. Kalemova i transformatora, 2bog relativne nepogodnosti: mate: fala jengara na gornjem Kraju radnog opsega. : Postojijedno _osnovno_ pravilo koje mora da se postuje kada se pravi Sirokopojasan_transformator. Reaktansa (Xp). najmanjeg namo- taja mora da-bude, grubo.reveno. Setiri puta veta od omske vrednosti impedanse w to}. tatki. Npr., ako se firokopojasni transformator ko Tisti izmedu Slomskog pobudivaca (eksajtera) i ulaza w pojatavaé sna ge sa poluprovodnicima —" impe- Ganse_baze tranaistora od 10 oma <"tadamanji namotaj mora da ima induktivay reaktansw od prib- izno 40 oma, a veel namotaj treba da ima Xt od 200 oma. To znati Ga nam je'na 38 MHz potrebna in- Guktivnost od 1/8 nH kod namotaja Koji napaja.bazu’ tranzistora ( Xz 2k, gde je fu MHz). Pri Insrhi namota)treba_da_ ima in- Guktivnost 9. WH minimum. Ovo isto pravilo vail 1 za RF priguinice, jer sui one Sirokopo- Jasni clementi w najvecem broju aplikacija. Pretpostavimo da Zelimo da na- pajamo’Folektor nckog tranzistora Pojaéavaéa snage jednosmernim na- Ponom 12 V- imipedansa kolekio. fa za izabranu Fadnu shagu. je oma. Prigusnica bi trebalo da’ ima: Xi =4x58=282 oma. Prema tome, potrebna induktivnost na 35 MHz Emosi 1055 uH. Razlog za ovo pravilo lei a Ginjenici da ako je Xt, suvise mala moze da dode do gubitka snage Kroz namotaje kalema ili transfor- matora. Isto tako nedovoljna induk tivnost moze da utiée na normalnu. impedansu Kola negeljenim Senti- ranjem iste. ‘Kada toroide primenjujemo uskopojasnim . ( im) Kolima a udestanostiiznad 15 Miz obién0 ‘upotrebljavamo. jezgra od gvozde- nog praha, éak ivako su neki feriti ‘potpuino prihvatljivi ispod priblid- fo 25 MHz, Jezgra od gvozdenog praha mogu da podnesu nesto veeu. Enagu bez ulaska w zasicenje (pri sto} veligini jezgra), a veliki radni faktori dobrote lako se postizu i ut VHF opsegu koristeci jezgra od gvozdenog praha. se i “Zajednicki problem koji se jav- ja prilikom upotrebe toroida, bilo da se radi o jezgrima od gvozdenog praha ii ferita, srece se prilikom Rjihove primen¢ u kolima koja ra- de pri zhatno} snazi (100 W ili ve- eo). vedo 86 ado, Kol relativno, ve ike impedanse tada se pojavliuju velike vrednosti RF napona, Ovo je narotito slutaj kod uskopojasnih, Kola. U nekom trenutku RF napon moze da prouzrokuje elektriéni luk izmedu namotaja i jezgra, ili gak 3 izmedu zavojaka namotaja na to- ‘Najbolja preventivna mera koja se mote da preduzme sastoi se, Omotavanju jezgratrakom velike dielektriéne Konstante (3M. stakle na traka, Mylar traka i sl) pre ne- £0 S10 sé zavojei, namotaju ha jez sro. Dodatna zastita moze da. se ostigne koriséenjem ice izolovane {efionom. Obiéna lak ill tzv. Form: var izolovana bakarna Zica probice relativno. brzo uw prisustvu visokog napona. Imajuci u vidu. moguénost roboja usled visokog napona mo- amo se, obezbediti da se_komple- tan toroid odvoji za neki pristojan razmak od ostalih provodnih obi kata na Stampano} plotici ili Sasi‘ Bogat sloj "ili dva_polistirenskog lepka (O-Dope) preko zavrSenog t- Toidnog namotaja zastitice namota- je od-abrazivnog dejstva, viage i ineveljenog pomeranja zavojaka. On €e, takode, pomoci t obezbedivanit: visokonaponske.izolacije. “Domaca verzija O-Dope lepka — laka moze Ga se_napravi rastvaraniem malih Komadi¢a polistirenskog materijala Potrebna veliéina jezgra vo NS Postal, fednostarno orailo coje bi potetnikmogsa, potzdano da stedt " pogledu vel(popretnog preseka jezgra) u zavi Shosti od snage Kola. Ako bi neko praktigno pravilo ovde trebalo da Se ponudi autor bi prediozio slede- Ge: sKoristite najvece jezgro koje zakon dozvoljavas. Ovo, sigurno, va- Hi jer Sto je jezgro vece veca je i ‘snaga Koju moze da podnese. T2- bor veligine zavisi od maksimaine dorvaljeng gustine, Huksa (8) re teri coga je jezgro natinje- fo, odnosno Bmax, i radne. gustine Fluksa-Bop. Bmax se ponekad oz gava i kao Bsat, sto je gustina Fluksa pri kojo} ese Jezgro 2 sititi. Stvarni Bop za dato kolo u ko- me je toroid ili neko obiéno mag- netsko ola upotreblieno odreden je sa nekoliko faktora, Medu njima Su dovedeninapon (Erms), ¢kv valentna povrsina magnetskog kola ut kvadratnim _santimetrima (Ae), broj zavojaka na jezgra (N) i rac’ na uéestanost (f). Tzraz za odredi- vanje Bop glas Bop (ac) = a kada istovremeno i jednosmerna Struja protige kroz namota} toroida izrazpostaje Erms-108 _N-Ide-Au, TAGEN-Ae 10-Ae de Jodo, =_Jednosmerns stryia ja proti¢e kroz namota} toroida; Ay =prolzvodacev faktor za tip jez- gra koje se koristi. ‘Bop je izraéen u gausima, a f u Hz'w oba izraza. Faktori A. i Ax, mogu da se radu u tabelama proizvodaca. Kada se ove pomate velicine unesu uw da- te izraze gusting fluksa u gausima je pomata, Jezgro se zatim bira u Skladu sa specifikacijama Bu ill Buy proizvodata. One su obiéno na- Yedeno wt tabelama za syaku vrstt jecgra i veli@inu. Usvakom sluca- ju B, mora da je zmatno manje ad Br da bi se Izbeglo zasi¢enje Jezgra’ ii njegovo ostecenie. Tz navedenih jraza mozemo. da vidimo da je jedna od. znaéajnijih velidina Em. Sto je vi8i nalzmenit- hi napon to je 1B. veci, Sto je je- dan_od uzroka dase problemi po- [ittsie ada’se toro Korie u ima velike snage i visoke im- pedanse. Postoje konstruktori Koji Smatraju dase. torusni kalemovi iif transformatori ne treba da Korie ste izad nekih 600 oma. Autor se saglatava sa ovakvim misijenjem. fo za Kola u kojima je RF ‘naga velika. Ovo je posebno_zna- Saino Kada se torusna jezgra prime- juju. uw. Sirokopojasnim. transfor- matorima. Jezgro pretnika 152 mm koje se rasprafo Kod autora i WIICP’ bilo je u stanju da podnese 20 kW sna- ze u miskonaponsko} balunskoj ap- Iikaciji, kako. tvrdiproizvodaé, ali jet njihovo} visokeimoedantnoi (Gtuda } velo visoki E-.) aplikac bilo unisteno ‘pri snazi’ od 300 W na 14 MHz. ‘Bob (total) = Motanje U_ vesi motanja toroida _medu amaterima postoje mnoge nejasto- ge_'Neki ne’ shvataju_ sta. to adi Kada se za neki toroid kate da je sbifilarno -motan, ‘trifilarno motan {i kvadrifilarno 'motane, Drugi se pitaju kako da rasporede zavojke fe Jezery, kako ‘da naprave iver i gde da na jezgru namotaju se undar. iy Bifilarni_namotaj je takav na- motaj Koji sadréi dva identiéna ko- mada Zice tako da kada se oni na- motaju na jezero dobijaju se dva namotaja sa istim brojem zavoja- Ka. Dve Zice mogu dase istovre. meno motaju na jezgro jedna pored Gruge, bas kao da se mota jedna jedina ica. Lakéa i populamija metoda sa- stoji.se u tome da se dve Zice upre- Gu G do 6 puta po centimetru), a zatim Se ovaj par zica kao jedina Geblja ica namota na jezgro. Zice mogu. dase upredu_vrlo ‘ako se jedan kraj dveju Zica stegne ti stege (mengele), a drugi njihov Kra} stegne glavom (futerom) rune busilice 1 njenim okretanjem izvrsi upredanie. Trifilarni namotaj sadréi tri, a kvadrifilarni ‘Cetiri upredene Zice Procedura za pripremu. i motanje nage Je identieng ono}, kod itt ‘motanja. Na sl, 3. prikazan i tip. toroida’u gemat- i fizitkom izgledu. 2ice su bile zajedno upredene pre njihovog namotavanja na jezgro. Korisno, je, mada nikako biino, da, se koriste Yice ‘razlicitih boja’ Kada se mota multifilarni namotaj na jezgro. Sto je vise Zica upotrebljeno to je tere Korektno. identifikovanje njihovih Krajeva kada se jednom jezgro na- mota. Na raspolaganju stoje izola- Gije raznihboja, alt za amatera nije lako da ovakve ice nade. Autor ‘ovaj problem resava tako Sto kor Sti obitmu Takovanu bakarn ic Koju na krajevima otisti od, ned stoce | masti, a zatim je na kraje- ima oboji. bojom iz’ spreja. ‘ovo mogu da se Koriste obieni spre- Jevi 2a automobile. Polaritet namotaja multifilarn toroidnog transformatora u_veéini Kola vrlo je vazan. Na si. 4b vidimo na Sta sé misli. Crne taéke pored gornjih Kkrajeva namotaja transfor- matora TI oznagavaju polaritet (fa- Ziranje). Faza je ista na mestima gde se taéke pojavijuju na Semi. U ovom. primer krajevi_ namot P'a'imaju. suprotma fazu (razlika jovih. faza. iznosi_ 180. steperi) Kako bi se na TI i T2 obezbedilo dovodenje napona u protivfazi. Ako Bi se umesto sac i. ade za dover denje signala na TI i 12 upotrebile tatke sac ise» ovi tranzistori bi radili paraleli, a ne u_pus-pulu, fer su faze signala u tagkama sae sce identiéne. Svaki toroid ima sopstvenu re- zonaninuy uéestanost. Uzrok tome ie Taspodeljen (distribuiran) kavacitet Koji postoji na namotaju i izmedu ea Sl. 4 — Sluéaj (a) prikazuje nagin brojanja ravojaka na torusu, Vel ke tatke ‘na stict '(o) -oznasavaju potetak zavojaka (faziranje); sl. 5 Pe"ispravan nadin motanja.jedno- Siofnd avon, a Tornoe: gra prikazuje slika (a). Ugao tzme- Guu Krajeva treba da tznost 30° (vidi tekst). Pogresno motanje je prika zano 2a slucajeve (b) 1 (c). Na slic: (a)" prikazan je natin pravijenja evoda: sl. 6—'Izvodenje ‘sekundar- nog namotaja prikazano crieton (a) i Sematski (b) zavojaka namotaja. Tipiéan toroid Sredije veliéine Koji sadr#i 1.000 za- vojaka zice mogao bi da ima pa azitnl Kapacitet rada 80 pF, ako bi krajevi namotaja bili bliski kao na si 5g. Ako bts ostavio’razmak Stepent, kao sto. je. 10. pri Kazano ‘na sl. Sa, raspodeljeni kx. pacitet bi mogao’ da padne na no kit 40 pF. Nepovoljan efekat parazitnog paciteta sastoji se u tome Sto on povecava vefektivni induktivitete to- roida { smanjuje O. Sto je sopstvena rezonantna uéestanost bliza radnoj Uestanosti to je faktor dobrotekola Q manji, Zbog toga se pre- poruuje natin motanja_prikazan fa 'sl. a."Ovo je posebno vaio Kada se motaju Sirokopojasni tran sformatori. Mada je sl. Sb oznagena kao »pogresané natin motanja, ovakav agin motanja mote ponekad dobro da se iskoristi. Radi Se 0 toroidima fojl'se prmenjuiu u osclatorima Kolima w Kojima je paralelni kor- denzator_nepromenljiv. U_takvim Slutajevima namotaj treba da za zima’pribligno jednu polovinu to- frusa, pri éemu oscilatorno Kolo tre- ba dase nalazipriblizno ma de- Teno}. rezonantnoj utestanosti. Po- sle toga se namotaj zbija ili razvla Gi da bi se rezonatno kolo podesi Jo na Zeljenu utestanost. Zoijanjem_zavo ‘medusobnim priblizavanjem) induk- Hvitet se povecava. Razvia zavojaka ng. torus indukt Smanjuje. Kada se jednom rezonan- ‘ija na Zeljeno} uéestanosti postiane namota} moze da se fiksira slojem ODope. SI. 5d prikazuje kako treba da se ravi izvod na namotaju toroida. rilikom namotavanja kalema ma mestu gde se Zeli izvod formira se petlja, @ zatim se nastavija samo Yanjem. Sa. izvoda se skida izola- cija i iu se vr8i lemljenje. Na sl, 6a prikazano je kako.se motaju dva namotaja (primar i se- Kundar transformatora) na torusno jezgro, Najpre se namota namotaj sa vecim brojem zavojaka. Namo- taj sa manjim brojem zavojaka nio- {a se preko prvog. na niskoimpe dantnom -krajuveceg_ namotaja. ‘Ovaj kraj se éesto. naziva shladnic kraj, uzemljeni kraj za naizmeniéna struju, wernljeni kraj, ili prikiju- Sak 24 Ber, zavisno od vrste tt ko- me se toroid upotrebljava. U spe- Eifignoj terminologiji radio-tehnike Shladni kraje oznaéava onaj kraj na kome ne postoji RF ili AF energija. Termin >Hi-Ze odnosi se navi sokoimpedantni ‘namotaj transfor matora. Otigledno, sLo-Ze oznatava ‘manji (niskoimpedantni) namotaj Na sl. 4a prikazano je kako tre- ba brojati zavojke na toroidy, Bro- Janje zapotinje tacki»xe i zavr- Sava seu tacki »ye. Primer prika- zuje_dva kompletna zavojka kale: ma. Kada je potrebno vike od jed- namotaja. svi treba da se mo- taju_u istom smisiu — bilo w smi slu kretanja kezaljke na satu ili 1 suprotnom. Neki konstruktori_ preporuéuju. da se manji namotaj na toroidal. nom transformatora (link ¢/d na sl. 6a) mota tako da zauzima celo- kuupnu duzinu jezgra, kao na sl. 5a. Ova metoda je'u redu kada se radi fo niskoimpedantnim kolima, ali je ‘kod uskopojasnih rezonantnih tran sformatora najbolje da se link mota kao na sl. 6a. ‘Ovakav naéin motanja smanjuje nedeljenu kapacitivnu spregu sa. vi sokim RF krajem transformatora (parazital kapacitet se javija izme- da avanamotajays Koliko zavojaka na torusu? Najveci broj proizvodaéa torv- snih Jezgara objavljuje_u_ svojiin katalozima faktor A za svaku vrstu igra_iveliginu koju. proizvode. Ova} faktor se dobija motanjem pomatog broja zavojaka na jezgro, Pinerenjem induktiviteta tog namo- aja. Za nalazenje Ay primenjuje se izraz Litot A= Se LaF je: Ay = tra¥eni faktor jezgra; ‘= ‘izmefena induktivnost uw; N-=broj zavojaka namotanih "na jeegr0 radi odredivanja “faktora ML ‘Mada se ovaj izraz moze da upotrebi i za odredivanje karakte- ristike jezgra nabavijenog na nekoj rasprodaji, to nije, dovoljno. Za primenu 'u uskopojasnim Kolima mora da se primeni pravo jezgro. Neodgovarajuce jezgro moze da de- gradira Ofaktor. Izraz za, odredi Vanje broja zavojaka glasi N= 100: L@HVAL gde je: N=potreban broj zavojaka; "ay =faktor jezgra. Kod jezgara sa velikom permea- pilnoseu (ada se koriste feritna jezgra) izraz glasi: N= 1000. VE (HAL Evo jednog primera proraguna u cilja demonstracije kako se nave- deni, izraz za proragun broja. za- vojaka Koristi. Neka na raspolaga- nju stoji torusno jezgro firme Amidon koje odgovara za primenu na 35 MHz, Sto se iz fabrickih po- dataka vidi. "To je jezgro tipa ‘T682 od gvozdenog praha. Oznal pokazuje da. se radio forusnom Jezgra (1), eiji je pretnik 0,68 in éa (173 min) a naginjeno je od ma- terijala tip 2. (crvena oznaka). Za naga priment potrebna je, indul tivnost od 28 ui. Tz podataka koje proizvodat daje vidi se da faktor Jeegra A. kod T682 iznosi 57. To zati da nam je potrebno: N= 100. 28/37 ~ 70 zavojaka Sada treba da_se_utvrdi koja debljina Hice moze da se namota da bi vil 70 zavojaka stalo na fezgru_u jednoslojnom namotaju. Proizvodaél ova informacija daju % obliku tabele. Tz. Amidonoye tabele Vidi “se da 70 zavojaka ice broj 38 (032 mm) moze da se smesti na jezgro dimenzija ‘T68. Prema tome, na nase jezzro namotacemo 70 zavojaka Zice preénika 0,32 mun da. bismo postigli Zeljenu induk tivnost. Zakijutak — Ovaj Slanak sigu: no ne obubvata sve Sto je potreb- no da se zna o torusnim jezgrima. Ovde je samo dodirnuta povrsina zanja o jezgrima od magnetskih materijala, Nadamo se ipak da smo ‘odgovorili na ona najéesée postav- jena pitanja. (int. 2, NIKOLIC)