1

Metodi~ki priru~nik za crkvenoslovenski jezik

Crkvenoslovenska azbuka
,

U,

T,

()
h()

S,

,
I,

e ()

,
,

O,

o,

W,

(h)

Z,

()

X,

(- )

P,

F,

V,

2
Upotreba i izgovor slova
1) !2, [] !2 se pi{e na po~etku re~i, a u sredini i na kraju re~i: !1;
2) 2, - [] 2 se pi{e ispred suglasnika, - ispred samoglasnika i ispred suglasnika u
re~ima stranog porekla: 5, 5-, -1;
3) +2, [] +2 se pi{e na po~etku, a u sredini i na kraju re~i: +25-, 5;
4) 2, [] se pi{e na po~etku, a u sredini i na kraju re~i: 1w, ;
5) \, , w2 [] se pi{e u sredini i na kraju re~i: , 5; \ obi~no na po~etku:
\2
7 , \1; w2 u re~ima sa predlogom w2: w25-, u stranim re~ima:
-2w5, w5-, u
slo`enim re~ima: \5, 5\7;
6) v[], v5[] v se upotrebqava u re~ima stranog porekla posle , slovo v se
izgovara kao []: 5v, u ostalim slu~ajevima kao [] i pi{e se sa dijakriti~kim znakom: v2-5,
v5;
7) f[], k[], j[] se upotrebqavaju samo u re~ima stranog porekla: f5w,
2k5, jw5;
8) s[] se upotrebqava u slede}im re~ima i od wih izvedenih: s, s5-, s5, s,
s5, s-5, sw, s5, kao i broj 6 s7.

Dijakriti~ki znaci
1) O{tar akcenat (oksija, akut) ( 5) stavqa se na sve slogove osim na posledwi: 5, 5,
5-, 5, 2k-5, 5
2) Te`ak akcenat (varija, gravis) ( )

- stavqa se na posledwi slog: , , .

3) Perispomena (cirkumfleks)( 4) se koristi za razlikovawe jednine od mno`ine (dvojine):

5w 4, ali !25 5, 5 4, ali 5 .
4) Spirit ( 2) se stavqa iznad po~etnog samoglasnika re~i: 25-, \27.
5) ( 1) (spirit + o{tar akcenat)
samoglasnik re~i: 1w, 1, \1, 1

upotrebqava se ako akcenat pada na po~etni

6) Apostrof ( 3) (spirit + te`ak akcenat) stavqa se kada je samoglasnik sa spiritom

posledwi u re~i (a i prvi): 3, 3, 3.
7) Titla. Iznad re~i koje ozna~avaju naro~ito po{tovane pojmove se stavqa titla. Postoje dve
vrste titli: a) prosta titla ( 7): 7, 7, 7 i b) slovna: slovo-titla ( 9), glagol -titla

=0 , dobro-titla( 6), on-titla( 8), rci-titla( 0): 9, 6, !2v= -, 20 , 85.

( )

8) Pajerak se upotrebqava umesto () na kraju predloga ili u sredini re~i izme|u

suglasnika (umesto tvrdog znaka): 5, 5, 5.
Na ikonama

7 fy7 [ Mh/thr tou= Feou= ] 7 7- (Mati Bo`ija)

Na Spasiteqevom oreolu \2 w1 [o( wn] 5 (Su{ti, Onaj koji jeste)

3
Brojevi

7
7
7
7
!7
s7
7
7
f7
-7
7777!7s777f77
7
7
7
k7
\7
7
7
7
7
7
y7
7
7
j7
?
7
/7
/7
/7
/7
/-7
/7

osnovni:
!25, -, -
, -, -
-, , -
5, -, -
5
5
5
\1
5
5
!25()
5()
5()
5()
5()
5()
5()
\25()
5()
5
5()
5()
5
5
5
\1
5

5
5
5
w5
w5
w5
\2w5
w5
5
5
5
\1 5
(10.000)
w5 (100.000)

redni:
5, -, -
5, -, -
5-, --, --
5, -, -
5, -, -
5, -, -
5, -, -
\25, -, -
5, -, -
5, -, -
5, !25
5, 5
-5, 5
5, 5
5, 5
5, 5
5, 5
\25, \25
5, 5
5
5
5
5
5
5
\25
5
5
5, 5
5
5
5
5
5
\25
5
5
5, 5
5
\25 5
//7 w5 (1.000.000)

Li~ne zamenice
1. lice

3. lice(pokazne zamenice)

2. lice
Jednina

mu{ki r.

sredwi r.

`enski r.

\1 (3)

\2 (!3)

\2 (3)

!2w

!2w

!2

!2

!2

!1

!2, 3

!3

I.

!1

L.

()5

()5

()5

N.

G.

D.

A.

Mno`ina
N.

\2

\2

\2

G.

D.

A.

, 5

, 5

3, 3

3, 3

I.

L.

()5

()5

()5

Dvojina
N.

\1

\1, \1

\1

A.

G. L.

!2

!2

!2

D. I.

Fonetika

Samoglasnici: predwi / zadwi red

, g, #
h

,
, , (@)

Palatalizacija (umek{avawe)

I palatalizacija je promena , ,

ispred samoglasnika

predweg reda (, , , h, ): u5 u, 5 , h5 h, u5
u5() i t. d.
II palatalizacija je promena , , ispred h i koji vode
poreklo od diftonga (od oj, aj): 5 5, 2 5h; 5, 2 h;
`; i t. d.
III palatalizacija je promena , , posle h i koji vode
poreklo od diftonga, ali ne ispred suglasnika i samoglasnika zadweg i sredweg reda (, ,
, , ):

5 - , 5 - 5, 5 - .

Gubqewe , (redukovanih)
U jakoj poziciji , ; u slaboj poziciji i se gube.
Jaka pozicija

Slaba pozicija

1. ispred sloga s poluglasnikom u

1. na apsolutnom kraju re~i: ,

slaboj poziciji: , h

,
2. ispred sloga sa bilo kojim

2. u prvom akcentovanom slogu:

samoglasnikom, osim samih , :

, ,

, #
3. ispred sloga s poluglasnikom u jakoj
poziciji:

Poreklo samoglasnika.
Monoftonzi (potpuni samoglasnici)

NM

PO

diftonzi
(spoj dva nepotpuna samoglasnika)
a, o
e, o
a, o, e

Diftonzi
Povezanost diftonga sa suglasnicima

Povezanost diftonga sa
samoglasnicima
Diftong + suglasnik
Diftong + samoglasnik
a, o h
a, o (j)
, o (na kraju re~i)
, o (j)
a, o (e )
a, o , ,
[]_
[]
[]
[]
[]_
[]
[]
[]
_ (j)
[h] (o)
(j)
[] (o)
[h]
_ #
Difton{ki spojevi spoj samoglasnika sa ili
ispred suglasnika i na kraju re~i
dva nepuna zvuka su se spajala u jedan
, , , + m n
, , , + m n j

ispred samoglasnika zvuci spoja su

zadobijali samostalno zna~ewe
, , , + m n , ,...
, , , + m n , , ,

//

//

//

//u

//

/j/

//

()

//

()

#//@
# @, u @, @.
--u, -u, --, ()-#- istog korena (koren //)
crkv. slov. izgled: u, 1u, 5, 5( 1)

Poreklo j (jote)
1) j se ume}e izme|u dva samoglasnika:

Juda, Judeji.

Umetnuto j se smewuje sa : , ; j
(#), .
2) Od ispred samoglasnika:
- + j ;

j ( nastavak glagola jedn. 1. l.)

-
5

+ j 5;

- + j

(- sufiks trpnog participa sada{weg vrem.).

Suglasnik sa j
+ j
+ j
+ j
+ j

5
5
5
5

5
5
25 25
5 5

+ j
+ j

5 u
5 u

5 u
5 u

+ j
+ j
+ j

5 5
5 5
u5 u

5 5
5 5-
u5 +25

+ j
+ j m
+ j m
, + j m

, + j m
, +

u5 uu uu,
25 25 u
5 5m 5
h5 hm h
u5m5 (-), u5m5 (-)
5 mu, 5 mu, 25 2mu
5 5-, 5 5

Uzajamno delovawe dva suglasnika

U slu~aju uzajamnog delovawa dva suglasnika ispada prvi.
*5 u5 (-u), 55(-),
5 5\1 (-), 5 5 (-),
(-: ) 5 (-),
h5 h5(h-) h5 (h-),
+25 5u(-u)
Glagol

Klase glagola
Infinitiv (neodre|eni oblik) glagola predstavqa re~ni~ki oblik:
25, 5, 5, 5, 5, 5.

5,

Ifinitivna osnova se dobija odbijawem nastavka - od glagola: , 25,

5, 5, 5, 5, 5.
Osnovu sada{weg vremena predstavqa glagol u sada{wem vremenu u 3. licu jednine
bez nastavka: () , , , , .

Odre|ivawe klasa glagola

Osnova infinitiva

Osnova sada{weg vremena

I klasa na suglasnik

-//

(), () , , ,
(), ()
II klasa

() //

, ,

, ,

III klasa na samoglasnik

j //

, ,

(j), (j),
(j)

IV klasa , ,

, ,

, ,

V klasa , , , ,
Sada{we vreme
5

Jednina
1.

2.

3.

Mno`ina
1.

2.

3.

Dvojina
1.

5,

5,

5,

5,

2.

5,

5,

5,

5,

3.

5,

5,

5,

5,

Nastavak h u `enskom rodu u dvojini je karakteristi~an za sva vremena.

Budu}e vreme
Prosto budu}e vreme
Ne razlikuje se od sada{weg vremena, osim po vidu. Budu}e prosto se obrazuje od
glagola svr{enog vida, a sada{we od nesvr{enog: 5 , ; 5
5, 5 i sl. Promena je ista kao i u sada{wem vremenu.

Slo`eno budu}e vreme

Obrazuje se uz pomo} infinitiva punozna~nog glagola i li~nog oblika pomo}nog
glagola (1, , ). Na primer: !2 1 4

-4 5;

5 5, 4 1 5 5 !2.
1.

2.

3.

1,

1,

1,

Aorist
Pro{lo svr{eno. Obrazuje se od infinitivne osnove uz pomo} li~nih nastavaka.
Na samoglasnik
jednina

mno`ina

Na suglasnik
dvojina

jednina

mno`ina

dvojina

1.

2.

osnova

3.

osnova

mno`ina

dvojina

, 5
jednina

mno`ina

dvojina

jednina

1. 5

5,

5,

2.

5,

5,

3.

5,

5,

Kod glagola II klase sufiks se ne gubi, ako mu prethodi samoglasnik: 5

5, 5 5; a ako datom sufiksu prethodi suglasnik, onda je mogu}e
obrazovawe aorista i sa sufiksom i bez wega: 5 5, 5.

Imperfekt
Pro{lo trajno. Izra`ava radwu koja je data u odnosu prema drugoj radwi, osnovnoj
(izra`enoj, po pravilu, aoristom): 5 2 1 5 4 w5w: 25, 5, 5, 5, 5, 5.
Obrazuje se od infinitivne osnove i sufiksa

( posle mekih) +li~ni

nastavci. Sufiks () se uvek ~uva: 5 5, 5 5

, 5 5; ako se infinitivna osnova zavr{ava na (), onda
dolazi do stapawa: 5 5, 5 5 ..

10

jednina
1. 5

!1

2. 5

!1

3. 5

!1

mno`ina
1. 5

!1

2. 5

!1

3. 5

!1

dvojina
1. 5

!1

2. 5

3. 5

!1

Promena pomo}nog glagola biti

sada{we vr.

prosto budu}e

aorist

aorist

svr{. v.

nesvr{. v.

imperfekt

jednina
1.

!1

2.

!2

5 ()

3.

!1

5 ()

mno`ina
1.

!2

2.

!2

3.

dvojina
1.

!2,

5,

5,

5,

5,

2.

!2.

5,

5,

5,

5,

3.

!2.

5,

5,

5,

5,

11

Perfekt
Pro{lo svr{eno vreme. Zna~ewe: To je svima dobro poznato, to je neosporna
~iwenica. Perfekt ne imenuje radwu kao proces, ve} konstatuje samu ~iwenicu radwe,
podvla~e}i objektivni karakter date radwe: *w5 +1w 5 !1 5;
1 5 7 7
5 .
Obrazovawe:
Particip na

+ 5 u sada{wem vremenu.

Particip na se obrazuje od infinitivne osnove dodavawem sufiksa

nastavaka za rod: 5, . , 5

5, 5

, 5. Koristi se za obrazovawe slo`enih vremena.

jednina
!1

1.
2.

mno`ina

5, ,

!2

!2

!2

!1

3.

dvojina
!2,
4,

!2.
!2.

Pluskvamperfekat (davnopro{lo vreme)

Davnopro{lo vreme ozna~ava radwu u pro{losti koja je prethodila drugoj radwi u
pro{losti. * 5 5 v5 5 5 5 5 ? 5
5 5, 1 5 5.
Obrazovawe: particip na + 5 u aoristu ili imperfektu.
.
Svr{eni vid
jednina
5

1.
2.

mno`ina

5, ,

3.

dvojina

5,
4,

5,
5,

Nesvr{eni vid
jednina
5

1.
2.
3.

mno`ina

5, ,

5
5

dvojina

5
5

5,
4,

5,
5,

12

Zapovedni na~in
Obrazovawe: osnova sada{weg vremena + suf. --, --.
jednina
2-, 2-u5

1
2
3

2
2

mno`ina

dvojina

1
25

1 (-)
25 (-)

5
5

5 (-)
5 (-)

5
5

5 (-)
5 (-)

5
5

5 (-)
5 (-)

m, -u5

1
2
3

1
2
3
1
2
3

h5, 5

5
5
5-, 5-

Pogodbeni na~in
Obrazovawe: particip na + 5 u aoristu svr{enog vida.
Na primer:1 ? -5 5 5, -5 +1w 5 .
jednina
1.
2.
3.

5, -, -
5, -, -
5, -, -

5, -, -
5, -, -
5, -, -

5
5
5

5
5
5

4, -
4, -
4, -

5, -h
5, -h
5, -h

mno`ina
1.
2.
3.

5
5
5
dvojina

1.
2.
3.

4, -
4, -
4, -

5, -h
5, -h
5, -h

13

@eqni na~in

Obrazovawe: + glagol u obliku sada{weg vremena ili prostog budu}eg.

U samostalnim re~enicama ima zna~ewe zapovednog na~ina (neka): 7
5 1

: -5 9- : 5 5 . U zavisnim re~enicama ima

zna~ewe `eqe, ciqa (da): 1 5m, 5 5 h; 5,
; ... +25, .
Imenice

Pravopisne osobenosti pade`a (za sve promenqive vrste re~i)

U pade`ima dvojine i mno`ine se radi razlikovawa ovih od pade`a jednine koji se
podudaraju s wima u osnovama i sufiksima re~i umesto stavqa w, umesto stavqa !, a
gde nema ovih samoglasnika stavqa se perispomena ( 4); na primer: 5 5
instrumental jednine i
5 w5 dativ mno`ine; 5 5
instrumental jednine i 5 !5 dativ mno`ine; !25 5 nominativ
jednine i 5w 4 genitiv mno`ine. (U slu~aju da u re~i postoji i obi~no se
pretpostavqa w.)
U nastavcima mno`ine genitiva w, ! i dativa w, ! pisawe w i
! je obavezno.
U re~ima sa osnovom na {u{tavi suglasnik zbog razlikovawa pade`a u dvojini i
mno`ini upotrebqava se umesto ; u mno`ini se obi~no pi{e u akuzativu i
instrumentalu, a u nominativu i vokativu, iako se i sre}e, ali se ~e{}e upotrebqava
perispomena ( )
4 , w ili !: 5 4 nominativ i vokativ, 5 5
akuzativ i instrumental.

I deklinacija
Re~i mu{kog roda na , (na s refleksom umek{avawa); sredweg roda na , .

Tvrda promena

Meka promena
jednina

N.
G.
D.
A.
I.
L.
Voc.

5-
-
-u5
-
-5
-h
5-

-
-
-u
-
-
-h
-

5-
-
-
-
-5
-
-

5-
5-
5-
5-
5-
5-
5-

5-
5-
5-
5-
5-
5-
5-

-
-5
-!5
-
5-
-5

4-
-!5
5-!
4-
4-
5-

mno`ina
N.
G.
D.
A.
I.
L.

-5
-5(-)
-5
- (-5)
-
-h5

5-
55-
-5
5-
5-
5-h

-(--)
-5
-!5
-(-5)
-(-)
-

14

Dvojina
N. A.
V.
G. L.
D. I.

-4

-h4

-4

5-

4-

-u4
-5

!-u
-5

-4
-5

5-
5-

4-
5-

Me{ovita meka promena na -

Tvrda promena na grleni suglasnik

Jednina
N.
G.
D.
A.
I.
L.
V.

u5-
u5-
u5-u
u5-()
u5-
u5-h
u5-

N.
G.
D.
A.
I.
L.

u5-
u-5
u-5
u5-
u5-
u5-h
u4-
u4-u
u5-

N. V. A.
G. L.
D. I.

\1-
5-
\1-
5-
\1-u
5-u
\1-
5-
\1-
5-
\1-h
5-
\1-
5-u
Mno`ina
\1-
4-(--)
\2-5
-5
\2-
-!5
\1-
5-
\1-
5-
\1-h
-5
Dvojina
\1-
4-
\1-u
4-u
\1-
5-

5--
5--
5--
5--
5--
5--
5--
5--
5--
5--!
5--
5--
5--()
5!--
5!--
5--

Tablica odnosa meke i tvrde varijante imeni~ke promene

- (ne u
ako je u
-
- - -h -
- (u
instrumentalu
tvrdoj
vokativ
mn.).
promeni
u)
onda je u
mekoj
promeni

(posle
suglasnika)

(posle
samoglasnika)

-
(posl
e
{u{t
avih
i c)

-h

- (u
instrum.
mn.)

15

II

deklinacija
Imenice `enskog i mu{kog roda na , .

jednina
Tvrda promena
N.
G.
D.
A.
I.
L.
V.
N. V.
G.
D.
A.
I.
L.
N. A.
G. L.
D. I.

-
-
-h
-u
-5
-h
5-
!-
5-
-5
!- (-)
-5
-5
!-h
!-u
-5

u-
u-
u-h
u5-u
u-5
u-h
u-
u5-
u5-
u-5
u5-
u-5
u-5
u5-h
u-u
u-5

Meka promena

-
-
-
5-
-5
-
-
Mno`ina
5-
5-
-5
5-
-5
-5
dvojina
!-
!5-
5-

Me{ovita
prom.

u--
u--
u--
u--
u--5
u--
u--

1-
1-
1- (h)
1-u
1-
1-
1-

u--4
u5-- (-5)
u--5
u--4 (-5)
u--5
u--5

1-
1-
1-
1- ()
1-
1-

u--4
u--4
u--5

1-
1-u
1-

16

III deklinacija
Re~i `enskog i mu{kog roda na (mu{ki rod je bez refleksa umek{awa).

jednina
N.
G.
D.
A.
I.
L.
V.

`enski rod
5h-
5h-
5h-
5h-
5h--
5h-
5h-

mu{ki rod
u5-
u-
u-
u5-
u-5
u-
u5- (-)

Mno`ina
N. V.
G.
D.
A.
I.
L.

5h-
5h-
5h-
5h-
5h-
5h-

u--
u--5 (-5)
u-!5
u-4
u-
u-55
Dvojina

N. A. V.
G. L.
D. I.

5h-
5h--
5h- (-)

u-4
u--
u-

17

IV deklinacija
Re~i ~ija se osnova zavr{ava na biv{i diftong.

mu{ki r.

sr. r.

`enski r.

jednina
N.
G.
D.
A.
I.
L.

5-
5-
5-
5-
5-
5-

1
1-
1-
1
1-
1-

N.
G.
D.
A
I.
L.

5!- (--)
5--
5-!
5!-
5-
5-

2-
25-
1-! (-)
2-
2-
1-

5-
5-
5-
5-
5--
5-

mno`ina

!5-
-5
5-
!5-
5-
5-

dvojina
N. V.
G. L.
D. I.

5!-
5-
5- (-)

1!-
2-
2-5 (-5)

!5-
!5--
5-

Imenice sredweg roda u lokativu mno`ine se pi{u sa -: 2 5, 2

\25.

18

Promena zamenica
Meka promena:

mu{ki r.
N.
G.
D.
A.
I.
L.

N.
G.
D.
A.
I.
L.

N. A.
G. L.
D. I.

5, g

4, 5

sred. r.
jednina
g
gw
gu
g
5
g5
mno`ina
4
5
4
4
5
5
dvojina

!5
5

`enski r.

g
g5

g5
g5
4

4, 5

19

Tvrda promena

mu{ki r.
N.
G.
D.
A.
I.
L.

N.
G.
D.
A.
I.
L.

-5 ()

N. A.
G. L.
D. I..

5,

5, h5

sredwi r.
jednina
5g,
w
u
5g,
h5
5
mno`ina
4, 4
h5
h4
4, 4
h5
h5
dvojina
h, 4
w5
h5

`enski r.
5,

5
u5, u5
5
5
5, 4

5, 4, h5

Po mekoj varijanti se mewaju: 5, 5, -5, -5, g5, , -5, h5,

po tvrdoj 1, \1, \1, 5, 5, -5 (5),
, 5, 5;
-5 (5), !25, 5, 5, , h5, .
Pridevi

kvalitativni 5 5, 5 h5, 5
odnosni -5 \1, 5 5
prisvojni 7 7-, 9, 25
Kratki pridevi (obrazovawe)
tvrda varijanta
meka varijanta
mu{. r.

h-
-

`en. r.

-
h-
-
sred. r.

h-
-

u-
u-
u-

20

Promena kratkih prideva (imenska promena)

Tvrda promena

N.
G.
D.
A.
I.
L.
V.
N. V.
G.
D.
A.
I.
L.

mu{ki rod
u5-
u5-
u5-u
u5- (-)
u5-
u5-h
u5-
u5-
u4-
u4-
u4- (-)
u4- (-)
u5-

N. A. V. u4-
G. L. u4-u
D. I.
u5-

jednina
sredwi rod
u5-
u5-
u5-u
u5-
u5-
u5-h
u5-
mno`ina
u4-
u4-
u4-
u4-
u45- (-)
u-
dvojina
u4-h
u4-u
u5-

sredwi rod
u5-
u5-
u5-h
u5-u
u5-
u5-h
u5-
u4-
u4-
u4-
u4-
u4-
u5-
u4-h
u4-u
u5-

21

Meka promena

N.
G.
D.
A.
I.
L.
V.

mu{ki rod
5-
5-
5-
5-(-)
5-
5-
5-

N.
G.
D.
A.
I.
L.

w5-
5-
w5-
w5- (-)
w5- (-)
5-

N. A.
G. L.
D. I.

w5-
w5-
5-

jednina
sredwi rod
5-
5-
5-
5-
5-
5-
5-
mno`ina
w5-
5-
w5-
5-
w5- (-)
5-
dvojina
w5-
w5-
5-

`enski rod
5-
5-
5-
5-
5-
5-
5-
w5-
5-
w5-
w5-(-)
w5-
5-
w5-
w5-
5-

Dugi pridevi (obrazovawe)

mu{. r.
`en. r.
sred. r.

tvrda varijanta
+=
+=
+=

+=-
+#=
+=

meka varijanta
u+=u-
u+=u
u+=u

Obrazovawe: zamenice + pridev u kratkom obliku;

U promeni je dolazilo do jedna~ewa samoglasnika, a onda i do slivawa:
+!>>>w
++!>++>+>u i t. d.

22

Promena dugih prideva (zameni~ka deklinacija)

Tvrda promena

N. V.
G.
D.
A.
I.
L.

N. V.
G.
D.
A.
I.
L.

mu{ki rod
u5-
u5-w
u5-u
u5- (-)
u5-
u5-h
u5--
u5-
u4-
u4- (-)
u5-
u5-

N. A. V. u4-
G. L. u4-u
D. I.
u5-

jednina
sredwi rod
u5-
u5-w
u5-u
u5-
u5-
u5-h
mno`ina
u4-
u5-
u4-
u4-
u5-
u5-
dvojina
u5-h
u4-u
u5-

`enski rod
u5-
u5-
u5-h (-)
u5-u
u5-
u5-h (-)
u4-
u5-
u4-
u4- (-)
u5-
u5-
u5-h
u4-u
u5-

23

Meka promena

N. V.
G.
D.
A.
I.
L.

mu{ki rod
5--
5-w
5-u
5-- (-)
5-
5-

N. V.
G.
D.
A.
I.
L.

5--
5-
5-
4-- (-)
5-
5-

N. A. V.
G. L.
D. I.

4-
4-
5-

jednina
sredwi rod
5-
5-w
5-u
5-
5-
5-
mno`ina
4-
5-
5-
4-
5-
5-
dvojina
5--
4-
5-

`enski rod
5-
5--
5-
5-
5-
5-
4--
5-
5-
4-- (-)
5-
5-
5--
4-
5-

24

S osnovom na {u{tavi suglasnik

N. V.
G.
D.
A.
I.
L.

mu{ki rod
5m--
5m-w
5m-u
5m-- (-)
5m-
5m-

N. V.
G.
D.
A.
I.
L.

5m--
5m-
5m-
5m- (-)
5m-
5m-

N. A. V. 4m-
G. L. 4m-u
D. I.
5m-
Obrazovawe stepena pore|ewa
-5-

u-5-
5--
h
-5-
() -5-
-5-

jednina
sredwi rod
5m-
5m-w
5m-u
5m-
5m-
5m-
mno`ina
4m-
5m-
5m-
4m-
5m-
5m-
dvojina
5m--
4m-u
5m-

`enski rod
5m-
5m--
5m-
5m-u
5m-
5m-
5m-
5m-
5m-
5m- (-)
5m-
5m-
5m--
4m-u
5m-
-
u-
-
--h
-()-h
--

25

Pridevi koji obrazuju stepene pore|ewa od drugih osnova:

m. r.
5- 5--
5---
5m--
5m---
5 u5--
u5--
-5 +1--
+1--
5 --5
5--
s5 5--
5--

sr. r.
5-, -
5-
5m-, 5m-
5m-
u5-
u5-
+1-, +1-
+1-, +1-
5-
5-
5-, -h55
5-

`. r.
5-
5-
5m-
5m-
u5-
u5-
+1-
+1-
5-
5-
5-
5-

26

Participi

Aktivni particip sada{weg vremena

Obrazovawe
Osnova sada{weg vremena + sufiksi - um- (-m-) ili -m-(m) za glagole IV
klase.
I: , 5 u5m-; , 5 u5m-; , 5
u5m-, , 5 u5m-; 5, 5 5umII: u5, 5 u5m-; 5u, 5 5umIII: h5, h_g h5m-; 5, ~ 5m-,
5, #~ (5) 5mIV: 5, 5 5m-; h5, 5 5m-, 5, 5
5m-; 5, 5 5m-; 5, 5 m-.
Nastavci nominativa jednine

I
II
III
IV
V

infinitiv

5u
5
5
25
m. i sr. r.
I, II, V
-
III
-
IV
-

m. i sr. r.
5

25
`. r.
-um-m
-m- (-m-)

`. r.
u5m
5um
5m
5m
1um

Nastavci kratkih i dugih aktivnih participa sada{weg vremena

kratki
dugi

mu{. r.
-, -, -um-
-, -

sredwi r.
-, -, um-
-um-

`enski r.
-um-
-um-

27

Aktivni particip pro{log vremena

Obrazovawe: infinitivna osnova + suf. -()-, -()-.
infinitiv

5m
5m
1
5
5
5
5h
5
5
25
5
^u5
5

m. i sr. r.
Na suglasnik
5
5
5
5
5
5
5

`enski r.
5
5
5
5

5
5

Na samoglasnik
5
5
5h
5h
5
5
IV klasa ( u j ispred ())
5
5
25()
25
5
5
^u5m
^u5m
5
5

28

Kratki i dugi nastavci aktivnih participa pro{log vremena

kratki
dugi

mu{. r.
-, -
-, -

sred. r.
-, -;-, -
-, -

`enski r.
-, -
-, -

Promena kratkih aktivnih participa sada{weg vremena (imenska promena)

mu{ki r.

N.
G.
D.
A.
I.
L.
N.
G.
D.
A.
I.
L.
N. A.
G. L.
D. I.

sredwi r.
jednina
`, -5m-
-, -5m-
5m-
5m-u
5m-, -
5m-
5m-
5m-
mno`ina
5m-
w5m-
5m-
5m-
m-, -
w5m-
5m-
5m-
dvojina
w5m-
5m-h
w5m-u
5m-

`enski r.
5m-
5m-
5m-
5m-u
5m-
5m-
5m-(-)

5m-, -

5m-h

29

Promena kratkih aktivnih participa pro{log vremena

mu{. r.

N.
G.
D.
A.
I.
L.
N.
G.
D.
A.
I.
L.
N. A.
G. L.
D. I.

sredwi r.
jednina
5h
5h
5h-
5h-u
5h-
5h-
5h-
5h-
mno`ina
5h-
4h-
5h-
5h-
5h,
4h-
5h-
5h-
dvojina
4h-
5h-h
4h-u
5h-

`enski r.
5h-
5h-
5h-
5h-u
5h-
5h-
h-()

h-,

5h-h

30

Promena dugih aktivnih participa sada{weg vremena (zameni~ka promena)

mu{ki r.

N.
G.
D.
A.
I.
L.
N.
G.
D.
A.
I.
L.
N. A.
G. L.
D. I.

sredwi r.
jednina
5
5m-
5m-w
5m-u
5m-- ()
5m-
5m-
5m-
mno`ina
5m--
4m-
5m-
5m-
5m- (-)
4m-
5m-
5m-
dvojina
4m-
5m--
4m-u
5m-

`enski r.
5m-
5m--
5m-
5m-u
5m-
5m-
5m-

5m- (-)

5m--

31

Promena dugih aktivnih participa pro{log vremena

mu{ki r.

N.
G.
D.
A.
I.
L.
N.
G.
D.
A.
I.
L.
N. A.
G. L.
D. I.

sredwi r.
jednina
5h
5h
5h-w
h-u
5h-- ()
5h-
5h-
5h-
mno`ina
5h--
4h-
5h-
5h-
5h- (-)
4h-
5h-
5h-
dvojina
4h-
5h--
4h-u
5h-

Trpni particip sada{weg vremena

Obrazovawe: osnova sada{weg vremena + sufiksi:
I (V) --; III -- (-~-); IV -` 5, -, -; -, -, -
5, -, -; -, -, -
5m 5, -, -; -, -, -
h5 h5, -, -, -; -, -, -
5 5(~), -, -; -, -#, -
5 5(~), -, -; -, -, -
5 5(~), -, -; -, -, -
5 5 (~), -, -; -, -, -
5 5, -, -; -, -, -
5 5, -, -; -, -, -
5 5, -, -; -, -, -
5 5, -, -; -, -, -
1 25, -, -; -, -, -
h5 h5, -, -; -, -, -

`enski r.
5h
5h--
5h-
5h-u
5h-
5h-
5h-

5h- (-)

5h--

32

Trpni participi sada{weg vremena 3. i 4. klase sa sufiksom

-- , --

nominativu i akuzativu jednine imaju nastavak - zbog razlikovawa od oblika 1. l.

mno`ine: , u, ali ; na pr.: *95 u5 5 25,
5 -2u5 7.

Trpni participi pro{log vremena

Obrazovawe: infinitivna osnova + sufiksi:
-- posle -, -h
+25 +1, -, -; -, -, -
5h 5h, -, -; -, -, -
-- ispred suglasnika u IV.
5, -, -, -; -, -, -
5h 5h, -, -, -; -, - -
5m 5, -, -, -; -, -, -
5 5, -, -, -; -, -, -
5 5, -, -, -; -, -, -
5 5, -, -, -; -, -, -
-- posle -, -h, -, -, -u u re~ima sa osnovom jednakom korenu.
5, 5; h5; 5, 5; 5, 5; w2u5...

Nepromenqive vrste re~i

Predlozi
I. 5 zbog, obi~no dolazi posle re~i na koju se odnosi: * 5
5 ? 5 1 5.
II.

h5 (radi, za) uvek dolazi iza re~i na koju se odnosi:

5 5 h5 ^ 7 -5.

III. ponekad se upotrebqava kao predlog: 5

u4 4.
IV. hw se ponekad pi{e kao dve re~i: 5 !1vh
5 h5w !2.
V. u zna~ewu za: 5 h; posle: -5 5
5u.
VI. ^, od: 5 ^5 9 ^ 5; !25 ^ 5.

33

VII. w2 ima nekoliko zna~ewa:

) u: w2 5h 5 !2 h5
) u svoje ime: w2 h 5
) s: w2 5h 5 !1 w25 w25
) preko, posredstvom: w2 5h h5h 25 h5
) pri, uz: 2 5 +25 w2 5h 5.
Veznici
1m 1) ako, 2) iako, 3) li,
ili
h5 radi toga, zato
5 zato
zato {to
i ne
Re~ce
+1w pa, ba{, upravo
Uzvici
~u|ewe w3, w3
`alost +2, 1

5 jer, zato {to

5 dok
25 ali
+3 stoga, tako

!2 zar

uveravawe !1
prekor +2

Prilozi
vremena:

mesta:

na~ina:

5 uvek
+2 jo{ ne
ubudu}e

5 ponovo
5 uvek
posle

5 ovamo
25 ovamo
1 kuda
5 kamo

?5 odakle
1 drugde
gore
5 dole

1- odmah
25 (5) tajno
5 mo`da, mogu}e je
5 uzalud, bez razloga
uzroka:
5 zbog ~ega, za{to
osobine:
5 lepo, pristojno
+1 boqe
koli~ine:
!25 koliko
!25 svaki put

34

Kvalitativni prilozi za razliku od odgovaraju}ih kratkih prideva u sredwem

rodu imaju na kraju umesto slova

, : 5, 5 su pridevi,

5, 5 prilozi.
Zna~ewa re~i 1w

1w

je mnogozna~na re~. Osnovna zna~ewa su slede}a:

1. 1w je veznik sa uzro~nim zna~ewem. Prevodi se re~ima jer, zato {to, stoga:

5 * 5 5 2 w25- 5 5 2 5, 1w
5 7. q25 9 ? w5 5
5- 5 . %w 5 2 5: 5 5 2 5.
2. posle glagola
5, 5, 5, 5 i sli~nih 1w
uvodi zavisnu re~enicu sa zna~ewem dopune i odgovara na{im veznicima {to i da: * 1-
5 -47 7 5 1w 5w -5 5 , 1: 4 5 65 5;. q25, 1w 5 1 7 75-
?5 .
3. 1w ima poredbeno zna~ewe; na srpski se prevodi re~ima kao, nalik i sl.: *
1- ? , 5 5 7, 2 7 1w 5, 5 5.
G5 +* 4, 1w 5 5 2 5.
4. Veznik 1w(1) uvodi zavisnu re~enicu sa zna~ewem posledice, pritom je
glagol u zavisnoj re~enici u infinitivu, a logi~ki subjekat je izra`en imenicom ili
zamenicom u dativu. Prevodi se 1w u tom slu~aju veznikom tako da: * +25 ,
1 5 3 7: !1 -;
* 5 5 5
5: w5 5 5, 1w +2 5 !2.
5. Ako re~ 1w stoji ispred broja, onda mo`e da ima zna~ewe oko, pribli`no:
5 1, 1w 5 5.
6. 1w uvodi direktni govor i u prevodu se izostavqa: * 5 !2 5,
7: 1w 5 !1, 5 5 5.

35

Bibliografija
1. Jeromonah Alipije (Gamanovi~). Gramatika crkvenoslovenskog jezika, M., 1991.
2. A. A. Pletwova, A. G. Kravecki, Crkvenoslovenski jezik, M., 1996.
3. G. A. Haburgajev. Staroslovenski jezik, M., 1986.
4. M. B. Popov. Uvod u staroslovenski jezik, Sankt-Peterburg, 1997.
5. N. Karinski. Hrestomatija staro-crkvenoslovenskog i ruskog jezika. 1:
Najstariji spomenici, S.-Peterburg, 1911.