GENADIJ PETROVI MALAHOV

-LEKOVITE SILE-

ISHRANA I
HRANA

Preveo sa ruskog:
MAHMUT EHI

BEOGRAD
2003

SADRAJ
I - FIZIOLOGIJA VARENJA URANE

1.FERMENT1
1.1. Pljuvane lezde
2. ELUDAC
3. TANKO CREVO
3.1. Dvanaestopalano crevo
3.2. Zakrljalo i tanko crevo
3.3. Crevni hormonalni sistem
3.4. Konstrukcija crevnog zida
3.5. Varenje hrane u tankom crevu
4. DEBELO CREVO
5. IZDVAJANJE PROBAVNIH SOKOVA I NEKE
KARAKTERISTIKE TOG PROCESA
6. S1MBIOZNO VARENJE HRANE
7. OSTALE KARAKTERISTIKE SISTEMA
ZA VARENJE HRANE
8. PREPORUKE ZA NORMALAN
RAD ELUDANO-CREVNOG TRAKTA
8.1. Tenost treba piti pre jela
8.2. Nita
ne
treba
piti
1-2
asa
posle
jela
8.3. Hranu treba briljivo vakati
8.4. Ne treba jesti pri jakim emocionalnim uzbuenjima
8.5. Treba jesti samo kada ste gladni
8.6. Treba znalaki koristiti simbiozno varenje lirane
II -

11
11
13
15
15
15
16
19
20
23
24
26
28
29
29
30
30
31
33

34

HRANA

UVOD
1. KAKO SE STVARA HRANA
2. SASTAV HRANE
2.1. Voda
2.2. Belanevine
2.2.1. Osnovne funkcije belanevina u organizmu
2.2.2. Potrebe oveka za belanevinama i kiselinama
2.3. Inducirana autoliza

3 7

39
41
41
44
4
4
4

5
6
^
5

2.4. Specifino dinamiko dejstvo hrane

2.5. Ugljeni hidrati
2.6. Masnoe
2.7. Vitamini
2.7.1. Supstance sline vitaminima
2.7.2. tetnost vetakih vitamina
2.8. Enzimi
2.9. Mineralni elementi
2.10.Mikroelementi
2.11. Aromatine materije
2.12.Fitoncidi
2.13. Organske kiseline
2.14. Taninske materije (tanini)
3. UNITAVANJE (UPROPATAVANJE) HRANE
3.1. Voda
3.2. Belanevine
3.3. Ugljeni hidrati
3.4. Masnoe (masti)
3.5. Vitamini
3.6. Enzimi
3.7. Mineralni elementi
3.8. Aromatine materije, fitoncidi, organske
kiseline i tanini
3.9. Opadanje energetskog potencijala hrane
4. TETNE POSLEDICE KUVANEI
NEPRAVILNO UPOTREBLJENE HRANE
4.1. Zubi i kosti
4.2. eludac
4.3. Tanko crevo
4.4. Debelo crevo
4.5. Krv
4.6. Jetra, pankreas (guteraa)
4.7. Zlezde unutranje sekrecije
4.8. Unutranja sredina organizma
4.9. Energetski potencijal
4.10. Psiha
4.11. Rafinisanje hrane
4.12. Leukocitoza prouzrokovana hranom
4.13. Nepravilno kombinovanje hranljivih produkata
5. PRAVILNA KOMBINACIJA HRANLJIVIH
PREHRAMBENIH PROIZVODA
6

50
52
59
61
78
80
87
88
101
104
105
105
106
108
108
109
111
111
112
113
113

5.1. Klasifikacija hranljivih produkata

5.2. Kombinovanje hrane
5.2.1. Kombinacija kiselina sa krobom
5.2.2. Kombinacija belanevina sa krobom
5.2.3. Kombinacija belanevina sa belanevinama
5.2.4. Kombinacija kiselina sa belanevinama
5.2.5. Kombinacija masnoa sa belanevinama
5.2.6. Kombinacija eera sa belanevinama
5.2.7. Kombinacija eera sa krobom
5.2.8. Ishrana dinjama
5.2.9. Mleko treba uzimati odvojeno od druge hrane
5.2.10.Dezerti
5.2.11. Kako koristiti belanevine
5.2.12. Kako koristiti krob
5.2.13. Kako koristiti voe
6. UPOTREBA HRANE U TOKU DANA
7. PRAKTINE PREPORUKE ZA PROBAVU I
ASIMILACIJU HRANE

136
138
138
138
139
140
141
141
142
143
143
144
145
146
147
149

8. PRELAZAK

158

114
114

III - ISHRANA I HRANA - P R A K S A

116
116
117
117
119
119
119
119
120
120
120
121
131
132
136

NA

PRAVILNU

ISHRANU

PREDGOVOR
1. TA SE PODRAZUMEVA POD
PRIRODNOM ISHRANOM OVEKA?
2. TA E SE DESITI SA OVEKOVIM
ORGANIZMOM KADA IZOSTANE
ODGOVARAJUA ISHRANA?
3. TA TREBA ZNATI O KVALITETU
PROIZVODA? KORISNE PREPORUKE
3.1. Ukus hrane
3.2. Oblik i konzistencija
3.3. Informacija, koja se sadri u produktima pod
uticajemklimeimestaizrastanja
3.4. Uticaj hranljivih produkata na organizam oveka
3.5. Preporuke u vezi sa ukusom hrane . . .
3.6. Preporuke u vezi sa oblikom i konzistencijom
(gustinom) hrane

156

161
162
164
166
166
168
169
170
171
*^3
7

3.6.1. Obnavljanje elijskog tkiva bubrega

3.6.2. Obnavljanje
elijske
mase
3.6.3. Obnavljanje elijske mase srca
3.7. Preporuke u vezi sa informacijom,
sadranom u produktima ishrane
3.8. Preporuke u vezi sa uticajem hranljivih
produkata na ovekov organizam
4. INDIVIDUALIZACIJA LINE ISPIRANE
5. DIJETA BLAENSTVA
6. PERIODINO REGULISANJE PROBAVE
7. UPOZORENJE ITAOCU

jetre

173
174
174

I - FIZIOLOGIJA VARENJA
HRANE

175
176
180
184
187
191

8. PRILOZI:
1 - Primeri uspenog izbora line islirane
2-Upitnikzaodredjivanjeproporcijadoa
3 - Greke pri prelasku na prirodnu ishranu u praksi
4 - Ishrana i ivotni vek
5-Dodaci ishrani i naini pripremanja hrane

199
201
207
217
225
234

9. ZAKLJUAK

256

Pare nasunog hleba je bilo i ostalo jedan od

najvanijih ivotnih problema, izvor stradanja,
ponekad zadovoljstva, u rukama lekara - snano
sredstvo za leenje, u rukama neznalice uzrok
oboljenja.
I.P.Pavlov (1904)

Kod svih toplokrvnih ivotinja, ali i kod oveka, proces

obrade (probave) hrane je istovetan: u usnoj duplji se hrana
usitnjava i formiraju se hranljive grudvice; u elucu hrana i
kiselinska denaturacija se skladite (nagomilavaju i taloe); u
tankom crevu - nastaje hidroliza pomou fermenata samog
organizma i fermenata koje sadri hrana, a potom dolazi do
asimilacije tako preraene hrane; u debelom crevu - dalja
probava, asimilacija, obrazovanje ekskrementnih masa i
njihova evakuacija.
U svakom od navedenih organa hrana se vari pomou
fermenata karakteristinih samo za te organe.
U usnoj duplji pomou vlastitih fermenata obavlja se
probava kroba (poetni stadijum).
U elucu hrana se vari pomou vlastitih fermenata i
autolize (hidroliza luane fermentima, koji se sadre u samoj
hrani).
U tankom crevu hrana se vari u crevnoj upljini i pored
zidova creva uz neznatnu simbiozu ostalih fermenata. Pri tom
se koriste vlastiti, ali i drugi fermenti nastali kao rezultat
8

autolize. Delimino simbiozno varenje hrane vri se pomou

bakterijske flore.
U debelom crevu se daljim procesom vri uglavnom
simbiozno varenje, koje se delimino obavlja i u crevnoj
upljini.
Zajedno ti organi mnogo bolje i kvalitetnije probavljaju
liranu, nego pojedinano. Time se postie visoka efikasnost i
ekonominost rada eludano-crevnog trakta.

1. FERMENTI

Za bolje poznavanje (razumevanje) fiziologije varenja

hrane neophodno je razjasniti pojam fermenta i njegovo
poreklo.
Fennenti ubrzavaju biohemijske procese, imaju strogo
specifinu efikasnost (kod belanevinaste hrane izdvajaju se
njeni ferment i, kod u g l j e n o - h i d r a t n e - n j i h o v i , i t d . ) ,
nepostojani su na visokoj temperaturi, aktivni su u odredjenoj
sredini (na primer, neki su aktivni u kiseloj sredini, drugi - u
alkalnoj ili neutralnoj).
Ferment i stvaraju (proizvode) sekretorne elije, koje su
posebno razmetene u vidu lezda i u zidovima probavnog
kanala. Sekretorne elije iz krvi dobijaju materije koje su im
potrebne za sintezu fermenata. Na njihovu sintezu se troi
energija.
U organizmu se uoavaju dva tipa sekrecije fermenata:
neprekidni i isprekidani. Neprekidni sekret fermenata lui se
po stepenu sinteze. Isprekidani (ritmiki) tip vremenski je
r a z v u e n . U poetku sekretorne elije iz krvi upijaju
neophodne materije, a zatim nastaje sinteza. Luenje je
samostalno i prouzrokuje ga hrana koju unosimo. Sinteza
novog obroka sekreta vri se posle luenja prethodnog.

1.1. Pljuvane lezde

Pljuvane lezde lue sekret u usnu duplju. Postoje tri para
pljiivanih lezda: zaunice, podjezine i podeljusne. One
imaju sledee aktivnosti:
-sekretornu funkciju,
-izluivaku funkciju - izluuju se produkti razmene
materija, i
10

11

-stvaranje i luenje u krvi specijalnog hormona, koji stimulie razmenu ugljenih hidrata u organizmu.
Pljuvaka ima alkalnu reakciju (pH = 7,4 - 8,0).
U sastav pljuvake ulaze: 1) mucin, 2) neorganske
materije, 3) azotne soli, 4) organske materije, 5) izvesna
koliina gasova: kiseonik, azot i ugljenina kiselina.
Od fermenata u pljuvaci se nalaze ptialin, koji razlae
krob. On se rastvara u elucu pod dejstvora sone kiseline. Fer
ment lizocim ima baktericidno dejstvo. I.P.Pavlov je govorio
da pljuvaka ima lekovito dejstvo.
Coveji organizam dnevno lui oko litar i po pljuvake
(kod krupnih domaih ivotinja na selu od 40-60 do 120
litara).
vakanje pojaava luenje pljuvake, pri emu ako se
hrana vie usitnjava vee je izdvajanje pljuvake. Koliina
krvi, koja protie kroz pljuvane lezde, za vreme njihove
aktivnosti, poveava se za 3-4 puta. Zato se za vreme procesa
prostog akta vakanja moe proterati i oistiti kroz te lezde do
6 litara krvi (tanije sva lav).
Visok stepen alkalnosti pljuvake potpomae
neutralizaciju kiselina, koje se stvaraju za vreme procesa
vrenja ugljenih hidrata.

12

2. ELUDAC

eludac je organ za probavu hrane, smeten u gornjem

delu trbune duplje, vrlo sloene konstrukcije. U njemu se
hrana nagomilava i poinje prvi stadijum hidrolize (kiselinska
denaturacija hrane). Funkcije eluca su viestruke. Na primer,
svako "polje" eluca lui razliit sok za varenje hrane. Gornja
krivina eluca brzo lui veoma kiseo sok; donja krivina manje kiseo i dugo ga lui; pilorusni deo - neprekidno lui
alkalni sok. Ako se to ima u vidu nije nejasno zato na gornjem
delu (krivini) eluca najee nastaju gnojni procesi i
kancerozni tumori.
Kada nema probave hrane, radi zatite sluzokoe eluca
od vlastite kiseline, lui se sluz, koja ima neutralnu ili slabo
kiselu reakciju.
Dnevna koliina eludanog soka kod oveka je od 1,5 do
2,5 litara. Pri uzimanju meane hrane u oveku se za jedan
obrok hrane izlui od 700 do 800 mililitara soka.

13

Sadraj slobodne sone kiseline u eludanom soku oveka

je od 0,4 do 0,5 procenata.
eludac ima vanu motornu fukciju, koja obezbeduje:
1) pretvaranje hrane u himus u pilorusnom delu i
2) njenu evakuaciju u dvanaestopalano crevo.
U njemu mnogobrojne materije imaju izluujuu funkciju
(urin, urinska kiselina, kreatinin i druge). Pri oboljenju
bubrega njihovo luenje se znatno poveava, kako od strane
eluca,tako i od organa za disanje i varenje. Te materije lui
sluzokoa eluca.
eludac, kotana sr, creva, slezina, jetra su depoi feretina
belanevinastog jedinjena eljeza, koje uestvuje u sintezi
hemoglobina.
Pri progresiji sekretornog procesa u lezdama eluca
nastaje stiuktumo-morfoloka promena, koja u normalnim
fiziolokim uslovima ima reverzibilan karakter.
Sekretoma reakcija eluca zavisi od funkcionalnog stanja
eludanih lezda, koje se moe menjati ukoliko se organizam
due vremena nalazi najednom reimu ishrane. Pri tom, dolazi
do promene u vremenu produkcije eludanog soka i njegovog
kvalitativnog sastava.
Prema tome, promena osteljivosti eludanih lezda
uslovljena je jednolinom ishranom, odnosno due zadr
avanje oveka na odreenom reimu ishrane menja njegovu
visoku nervnu aktivnost. Zahvaljujui tome, organizam
prilagodava rad probavnog trakta i ceo proces probave hrane
na razliite reime ishrane, to ima odreeni bioloki znaaj.
Izdvajanje soka u elucu spada u reakcije koje se lako
usporavaju, naroito u poetku. Emocije deluju na njega
veoma snano.
Koliina izluenog soka za vreme probave hrane direktno
je proporcionalna koliini unete hrane, ali se pri uzimanju
prekomeme koliine hrane ta proporcija naruava.
Mast (salo) smanjuje sekreciju eludanih lezda na 2-4
asa, u zavisnosti od koliine masti koja se nalazi u hrani.

14

3. TANKO CREVO

3.1.Dvanaestopalano crevo
Akademik A.M.Ugoljev nazvao je dvanestopalano crevo
"hipotalamo-hipofiznim sistemom trbune duplje". U njemu
se stvaraju elementi:
-sposobni da poveaju energetsku razmenu organizma i
-da reguliu apetit.
U dvanaestopalanom crevu se vre sledei procesi:
1. Prelazak sa eludane na crevnu probavu hrane. U
periodu kada nema probave hrane sadraj dvanaestopalanog
creva ima slabo alkalnu reakciju.
2. Probava hrane. Postoje tri osnovna tipa varenja: u
upljini creva, u membranama i unutar elija.
3. Asimilacija i ekskrecija.
4. Kombinacija nekoliko tipova sekrecija, ne samo
spoljanje nego i unutranje (u njoj se otvaraju guteraa, jetra,
vlastite brunerove i liberkonove lezde).
5. Proizvode se crevni hormoni i bioloki aktivne materije,
koje ispoljavajukako probavne, tako i antiprobavne efekte. Na
primer, u sluznici dvanaestopalanog creva stvaraju se
hormoni: sekretin - podstie sekreciju guterae (pankreasa) i
ui; holecistokinin - stimulie motoriku unog mehura,
otvara uni kanal; vilikinin - podstie motoriku dlaica
tankog creva itd.

3.2. Zakrljalo i tanko crevo

Tanko crevo je dugako oko 6 metara, a njegove lezde
lue do 2 litra soka dnevno. Opta povrina obloge creva,
raunajui i dlaice, je oko 5 m2. To je gotovo trostruko vie
od spoljanje povrine tela.
15

Velika slobodna energija pojavljuje se na granicama

izmeu sredina: voda - vazduli, mast - voda itd. Zahvaljujui
velikoj povrini tankog creva u njemu se deavaju siloviti
procesi, budui daje potreba za slobodnom energijom velika.
Prema miljenju nekih istraivaa, ovde se vri hladna
termonuklearna sinteza pretvaranje jednih materija u druge.
Zato se upravo u tankom crevu odvijaju osnovni procesi,
vezani za asimilaciju hrane upljinsko i membransko varenje
hrane, a takoe asimilacija (upijanje). Tanko crevo je izuzetno
vaan organ unutranje sekrecije. U njemu su rasejane elije,
koje sintetizuju i lue hormone. Po masi te elije ne zaostaju za
masom nakrupnijih endokrinih lezda! Do sada je u tankom
crevu otkriveno 7 tipova raznih endokrinih elija, od kojih
svaka proizvodi odredjene hormone.

3.3. Crevni hormonalni sistem

Tanko crevo ima jo i ulogu crevnog hormonalnog
sistema. Fizioloka namena crevnog hormonalnog sistema
(CHS) jeste da regulie rad eludano-crevnog trakta i da
obezbedi ne samo efikasniju preradu hranljivih materija u
eludano-crevnom traktu nego i optimalnu asimilaciju tih
materija u tkivima i elijama unutranje sredine.
U daljem tekstu bie rei o vrstama hormona koje stvara
CHS.
1. Seki etin stimulie sekreciju tenog dela pankreatskog
soka. Stimulatori sekrecije sekretinasu joni Ho. Sekretin stim
ulie i insulin.
2. SI olec isto kinin jako stimulie sekreciju fermenata
guterae (pankreasa) i kontrakciju unog mehura, kao i
motoriku creva.
3. Gastron je stimulator sekrecije sone kiseline iz eluca,
koenja motorike dvanaestopalanog creva, zadravanja
evakuacije sadraja iz eluca.
4. Glukagon mobilise glikogen jetre, stimulie disanje
mitohonrija elija jetre.
5. Koherin regulie crevnu aktivnost.
16

6. Vilikiniii stimulie kontrakcije dlaica tankog creva.

7. Entcrokinin izaziva sekreciju tenih i vrstih kom
ponenti crevnog soka.
8. Duokriiiin stimulie luenje sekreta iz brunerovih le
zda dvanaestopalanog creva.
9. Entcrogastron - faktor u procesu, kada masna hrana
usporava sekreciju sone kiseline iz eluca i gui njenu motornu
aktivnost.
10. Vagogastron usporava eludanu sekreciju.
11. Bulbogastron usporava sekreciju sone kiseline iz
eluca.
12. Sialogastron - faktor pljuvake, koji usporava se
kreciju sone kiseline.
13. Enterooksintin je hipotetiki crevni faktor, koji
pobuuje aktivnost oksintinovih elija.
14. Hormon, koji sadri imunoreaktivnost slinu soma
tostatin! - faktor je koji inhibie oslobaanje hormona rasta.
15. HIP je inhibitor kisele sekrecije.
16. VIP utie na probavu, sistem srca i krvnih sudova,
disajni sistem, metabolizam, na krv.
17. Motilin stimulie aktivnost tela eluca.
18. Himodenin stimulie sekreciju fermenata guterae
(pankreasa).
19. Bombezin stimulie kiselu sekreciju eluca, kontra
kcije unog mehura, stimulie sekreciju guterae
(pankreasa).
20. Supstancija P. obezbeuje sniavanje kivnog pritiska
i irenje sudova.
2 1 . Antelon ima protivgnojnu funkciju, jer spreava nas
tanak gnojnih rana.
Istraivanja koja su obavljena poslednjih godina pokazala
su da eludano-crevni trakt stvara hormone, tj. da izvrava
funkciju endokrinih lezda, a to znai da sam predstavlja
krupnu lezdu unutranje sekrecije. Izmeu hormona, koje on
stvara, ima i takvih koji su tipini za odreene modane
strukture. Zato se uticaj tih hormona osea u raznim delovima
organizma.
17

3.4.Konstrukcija crevnog zida

Zidovi tankog creva su sloene grade. elije sluzokoe
imaju do 4000 izraslina - mikrodlaica. Na 1 m m povrine
crevnog epitela ima oko 50-200 miliona mikrodlaica! Kod
oveka se duina jedne mikrodlaice pribliava 1 mikronu, a
njen prenik je 10-15 puta manji. Najmanje rastojanje izmeu
mikrodlaica je 15-20 nanometara. Na taj nain, one stvaraju
dovoljno gustu "etku", koja se naziva etkasta ivica.
Takva struktura ivice ne samo da naglo poveava
asimilacionu povrinu enterocita (za 20-60 puta), ve
opredeljuje i mnoge funkcionalne osobine procesa, koji se na
njoj odvijaju.
2

3
Na slici 2. prikazane su zone regulacionog dejstvacrevnih hormona ne samo
unutar eludano-crevnog trakta (
) nego i izvan njega ( ).
Pri gladovanju CHS ne funkcionie, tj. elije ne lue hor
mone, ve su prepune njih. Pri tom se tede energetski i
plastini resursi organizma.
Dokazano je da endokrine elije eludano-erevnog trakta
stvaraju takve tipine hipotalamno-hipofiziie hormone, kao
tireotropni hormon i AKTG, a elije hipotalamusa i hipofize
proizvode tipian hormon eludano-erevnog trakta - gastron.
Na taj nain, hipotalamo-hipofizni i eludano-crevni hormonalni sistemi su u neemu srodni.
Znaaj probavnog trakta kao endokrinog organa postaje
vei sa otkriem endogenih m o r f i n a - endorfina i enkefalina,
ije su aktivnosti sline morfinu (umanjuje bolove, smiruje).
Oni se stvaraju i lokalizuju ne samo u tkivima mozga nego.i u
eludano-crevnom traktu.

Na slici 3. prikazana je konstnikcija zida tankog creva: 1- glikokaliks,

2- mikrodlaice, 3- membrane, 4- zid creva.
Sa svoje strane povrina mikrodlaica je pokrivena
glikokaliksom. On se sastoji iz mnogobrojnih tankih krivudavih niti, koje stvaraju dopunski predmembranski sloj i
popunjavaju pore izmedju mikrodlaica. Te niti su produkt
aktivnosti enterocita (crevnih elija), -rastu" iz membrane
mikrodlaica, prenika su 0,025-0,05" mikrona, a debljina
njihovog sloja po spoljanjoj povrini crevnih elija je
19

priblino 0,1-0,5 mikrona. Na taj nain, glikokaliks sa

mikrodlaicama ima ulogu poroznog katalizatora. Znaaj
katalizatora se sastoji u tome, to on poveava aktivnu
povrinu. Osim toga, mikrodlaice uestvuju u prenosu
materija za vreme procesa rada katalizatora u sluajevima
kada pore imaju priblino iste dimenzije kao i molekuli. Pored
toga, mikrodlaice mogu da se skupljaju i otputaju u ritmu, 6
puta u minutu, to poveava brzinu ne samo probave hrane
nego i asimilacije. Uz to kiselinski ostaci glikokaliksa imaju
negativni potencijal. Joni i dipoli - koji ovde prodiru imaju
odreenu orijentaciju. Glikokaliks se karakterie znatnom
hidrotilnou i daje prenosnim procesima vektorski
(usmereni) i selektivni (klasifikacioni) karakter. Pored toga,
glikokaliks je dopunska komponenta, koja smanjuje protok
antigena i toksina u unutranju sredinu organizma.

3. Selektivna apsorpcija razliitih katjona i anjona

(hranljivih materija) na granici faza dovodi do nastajanja
znatnog faznog potencija, pri emu se molekuli na granici
povrine u veini nalaze u orijentisanom stanju, a u dubini - u
haotinom.
4. Fermenatativni sistemi, koji omoguuju varenje hrane
uz zidove creva, ukljueni su u sastav membrane elija u vidu
prostorno regulisanih sistema. Otuda ili na odgovarajui nain
orijentisani
molekuli monomerne hrane, zahvaljujui

3.5. Varenje hrane u tankom crevu

U tankom crevu hrana se vari na sledei nain: unutar
upljine creva ostvaruju se uglavnom poetni stadij umi
hidrolize belanevina, masnoa, ugljenih hidrata i drugih
nutrimenata (hranljivh materija, MS). Na etkastoj ivici se
odvija hidroliza molekula (monomera), u meduetapama. Na
membrani mikrodlaica obavlja se zavrni stadijum hidrolize
sa naknadnom asimilacijom.
Nijanse varenja hrane u tankom crevu su sledee:
1.Stanje, u kome se nalazi materija (hranljiva masa), na
granici faza (oko etkaste ivice, u porama glikokaliksa)
razlikuju se od stanja te materije u zapremini (u upljim creva)
po mnogim simptomima, konkretno po nivo\i energije.
Povrinski molekuli hrane, po pravilu, imaju veu energiju,
nego u dubini faze.
2. Organske materije (hrana) smanjuju povrinsko napre
zanje i tako se apsorbuju na granici faza. Stvaraju se povoljni
uslovi za prelazak hranljivih materija iz sredine himusa
(hranljive mase) na povrinu creva (crevne elije), tj. od
varenja u upljini creva na membransko varenje hrane.
20

Slika 4 - Da bi se hrana u tankom crevu efikasno varila, koliina hranljive

mase treba da bude dobro izbalansirana sa vremenom njenog kretanja du
celog creva. S tim u vezi probavni procesi i asimilacija hranljivih materija
raspodeljeni su elom duinom lankog creva neravnomerno. Na
odgovarajui nain rasporedjeni su i fermenti, koji prerauju te ili druge
komponente hrane.
21

postojanju faznog potencijala, usmeravaju na aktivni centar

fermenata.
5. U zavrnom stadijumu probave hrane kada se stvaraju
monomeri dostupni bakterijama, koje naseljavaju upljinu
creva, probava se vri u ultrastrukturama etkaste ivice.
Bakterije tuda nc prodiru: njihova veliina jc nekoliko
mikrona, a veliina etkaste ivice znatno manja 100-200 A.
etkasta ivica ima funkciju svojevrsnog bakteriolokog filtra.
Na taj nain, zavrne etape hidrolize i poetne etape
asimilacije odvijaju se u sterilnim uslovima.
6. Intenzitet membranskog varenja hrane meiija se u irim
predelima i zavisi od brzine kretanja tenosti (himusa) u
odnosu na povrinu sluzokoe tankog creva. Zbog toga
normalna motorika creva ima veoma vanu ulogu u odra
vanju velike brzine varenja hrane uz zidove creva (slika 4.).
Ako je fermentacioni sloj sauvan, slabost probavnih kontra
kcija tankog creva ili odvie brz prolazak hrane kroz njega
slabe varenje hrane uz zidove creva.
Na slici 4 uslovno su pokazana mesta gde se asimiluju
lazliite materije koje dolaze iz creva.

4. DEBELO CREVO

O prolasku i zadravanju hrane u debelom crevu, vie rei

bilo je u poglavlju "Debelo crevo" - knjiga -ienje
organizma". U ovom delu osvrnuemo se na opta pitanja.
U debelom crevu preovladuju procesi reapsorpcije
(upijanje, ponovno upijanje). Upijaju se glukoza, vitamini i
amino-kiseline, koje stvaraju mikrobi, nastanjeni u upljini
debelog creva, do 9 5 % vode i elektroliti.
Prilikom procesa truljenja i vrenja iz debelog creva dolaze
toksini i otrovi, koji truju ceo organizam. Otuda je najvaniji i
prvi uslov zdravlja - istoa debelog creva.

Masnoa koja se nalazi u hrani, umnogome utie na

asimilaciju i prihvatanje hranljivih materija u tankom crevu.
To je oigledno ilustrovano na slici 5.
22

23

5. IZDVAJANJE PROBAVN1H SOKOVA

I NEKE KARAKTERISTIKE
TOG PROCESA

U toku dana ovekov eludano-crevni trakt izlui od 5 do

6 litara probavnog soka.
Pljuvake - 1 litar, eludanog soka 1,5-2 litra, ui
0,75-1 litar, pankreatskog soka 0,7-0,8 litara, crevnog soka 2 litra. Iz creva se izbacuje oko 150 mililitara! Sva ta masa
vodenog rastvora se apsorbuje, kao to je navedeno u
poglavlju ^Debelo crevo". Pri naruavanju apsorpcije u njemu
pojavljuje se itka stolica kod oveka.
Svaki deo eludano-crevnog trakta, kao to nam je ve
poznato, ima svoju funkciju. Ti delovi su meusobno
izolovani specijalnim ventilima. Izolacija je nophodna zbog
toga to u svakom delu postoji vlasita pH sredina. Tako je pH
sredina u usnoj duplji alkalna, u elucu - kisela (kada nema
probave hrane izdvaja se sluz neutralne ili slabo alkalne
reakcije), u dvanaestopalanom crevu u periodu probave hrane
neutralna. Tu se jo izluuju u i pankreatski sok, koji imaju
alkalnu reakciju, radi neutralizacije kiseline koja dospeva iz
eluca. U periodu izmeu uzimanja obroka hrane sredina u
tankom crevu je slabo alkalna, a u debelom crevu - slabo
kisela.
U svakom od delova vreme zadravanja hrane je takoe
specifino. U zavisnosti od vrste, hrana se nalazi u usnoj duplji
od nekoliko sekundi do nekoliko minuta, u elucu od 2 do 4
asa, u tankom crevu od 4 do 5 asova, a u debelom crevu od
12 do 18 asova.
Nastanjenost mikroorganizmima
eludano-crevnog
trakta je takoe razliita i specifina. Tako u usnoj duplji
postoji velika koliina mikroorganizama, u elucu ih ima vrlo
24

malo, u tankom crevu u periodu kada nema hrane takoe ih

ima malo, u periodu probave hrane oni se naglo razmnoavaju,
a u debelom crevu postoje u ogromnoj koliini.
Aktivnosti bakterija u tankom i debelom crevu su
meusobno povezane. Mikroflora je rasporeena du creva i
od centra creva prema zidovima. Tanije, u centru upljine
creva ivi jedna vrsta mikroorganizama, pored zidova druga; u
predelu dvanaestopalanog creva je nastanjena jedna vrsta, u
debelom crevu druga, jo nie trea itd.
Uz to, ne treba zaboraviti da crevna mikroflora mora da
bude tako strogo specifina, jer je stvarana i uvrivana u
toku evolucije.
Prema tome, probavni sokovi, mikroorganizmi i hrana
stvaraju u organizmu enteralnu (unutranju) sredinu, koja je
deo ekologije oveka. Enteralna sredina organizma je neto
izmeu spoljanje (vazduh, tlo, tj. sve ono to nas okruuje) i
unutranje (krv, meutkivna tenost) sredine.
Iz navedenog nije teko zakljuiti da ne samo enteralna,
nego i unutranja sredina organizma prvenstveno zavise od
hrane koja se unosi u organizam (spoljanje sredine).
U daljem tekstu bie vie reci o drugim vanim
karakteristikama, koje se ispoljavaju pri probavi hrane u
zavisnosti od razliitih vrsta hrane.

25

6. SIMBIOZNO VARENJE HRANE

U prethodnim poglavljima govorili smo o ulozi bakterija,

koje ive u eludano-crevnom traktu za vreme procesa
probave hrane. Razmotrimo to pitanje detaljnije.
U ne tako davnoj prolosti, naunici su smatrali da je
bakterijska Hora nepoeljna i u odreenom s tepenu tetna.
Akademik A.M.Ugoljev i drugi naunici dokazali su ne samo
da bakterijska flora nije tetna, ve da je neophodna za
normalan razvoj fiziolokih funkcija organizma.
Kao rezultat evolucije razvili su se simbiozni meusobni
odnosi izmeu organizma domaina i bakterija, koje
naseljavaju njegov eludano-crevni trakt. Izmeu njih se vri
razmena metabolita (produkata ivotne aktivnosti), u iji
sastav ulaze hranljive materije, razliite neorganske
komponente, stimulatori, inhibitori, hormoni i druge fizioloki
aktivne materije. Bakterijska flora slui
kao svojevrsni
trofostat - obezbeuje potreban hranljivi odnos materija u
eludano-crevnom traktu, unitavajui
neke suvine
komponente hrane i stvarajui nedostajue produkte. Nije bez
razloga to kod nekih ivotinja (uglavnom travojeda) masa
bakterijske flore iznosi sedmi deo mase tela ivotinje.
Bakterijski metaboliti formiraju se iz nekoliko kompo
nenti:
- hranljive materije, izmenjene mikroflorom;
- produkti ivotne aktivnosti bakterija;
- balastne materije, izmenjene bakterijskom florom i
- bakterijska flora koju potroi organizam domaina.
Te etiri grupe (bujice) ine:
- korisne materije (vitamini, nezamenjive amino-kiseline
itd.),
26

- materije za koje se na dananjem stepenu razvoja nauke

smatra da nisu ni korisne, ni tetne za organizam (indifere
ntne) i
- toksine materije.
Uporeivanje bezmikrobnih ivotinja sa naseljenim
normalnom mikroflorom ivotinjama pokazalo je da
bezmikrobne ivotinje imaju veliki broj nedostataka i da ih
treba okarakterisati kao bezvredne. Zato je odravanje
normalne bakterijske flore u organizmu jedan od glavnih
zadataka optimizacije ishrane i optimizacije ivota ljudi.
U dananje vreme disbakterioze predstavljaju uzrok
mnogih oboljenja i odnose se skoro na sve.

27

7. OSTALE KARAKTERISTIKE
SISTEMA ZA VARENJE HRANE

O poetnoj efikasnosti ishrane organizma oveka moe se

suditi na osnovu sledeeg saznanja (injenice): svaka crevna
elija sposobna je da obezbedi hranljivim materijama
(plastinim i energetskim) IO - IO drugih elija organizma.
Normalno funkcionisanje eludano-erevnog trakta
vezano je za njegovu neprekidnu regeneraciju. U njemu se
najbre ljuti epitel. Tako je vreme za obnovu epitela
dvanaestopalanog creva 1,8 dana, odnosno 2 , 3 % za as;
crvuljka - 3 dana, odnosno 1,4% za as; tankog creva - 3-6
dana, odnosno 1,4-07% za as. Najbre se obnavlja glikokaliks
od 4 do 10 asova. Takvo obnavljanje glikokaliksa stvara
efekat stalnog ienja pora (novi porozni katalizator) etkaste
ivice. Otuda esto uzimanje jela, po svemu sudei, bre ljuti
epitel creva. Uopte vreme potpunog obnavljanja crevnog
epitela kod oveka varira od 6 do 14 dana. To je, u stvari, jedan
od odgovora na pitanje: zato uzdravanje od hrane u toku
navedenog roka podstie zarastanje gnojnih rana (ireva) u
eludano-crevnom traktu.
3

28

8. PREPORUKE ZA NORMALAN RAD

ELUDANO-CREVNOG TRAKTA

Budui da poznajemo tehnologiju" eludano-erevnog

trakta, neophodno je da postupamo shodno tim saznanjma. I
ako su se kod vas ranije uoavali poremeaji u radu
eludano-erevnog trakta, tada e doi
do postepene
normalizacije, a zatim e eludano-crevni trakt proraditi
normalno. Dakle, praktine preporuke su:

8.1. Tenost treba piti pre jela

Iz poglavlja o fermentima saznali smo da se na hranu lue
probavni sokovi, koji sadre fermente. Kada popijemo bilo
kakvu tenost (mleko, kompot, obinu vodu itd.), ona e
razblaiti i saprati te fermente u organe, koji se nalaze ispod
eludano-erevnog trakta. Kao rezultat toga hrana e leati u
elucu, dok organizam ne sintetizuje i ne izlui nove fermente,
ili e neobraena eludanim sokovima preskoiti u organe
ispod eluca, gde e se podvri truljenju i bakterijskom
razlaganju sa naknadnom apsorpcijom tih produkata u
krvotok. Na taj nain naa ivotna snaga se troi
na
sintetizovanje dopunskog obroka fermenata i na neutralizaciju
produkata truljenja od nesvarene hrane. Osim toga, sekretorni
aparati eluca i dvanaestopalanog creva se previe napreu.
Umesto normalnih 700-800 mililitara eludanog soka sa
koncentracijom 0,4-0,5% sone kiseline, bie potrebno da
sekretujemo dvostruko vie! Zato se tokom vremena u elucu
javlja slabo varenje, smanjena kiselina, gastritis i drugi
poremeaji.
29

Tenost brzo prolazi u nie organe, koji izvravaju svoju

funkciju i imaju svoju pH sredinu. Ta se sredina takode
proizvoljno menja, spira se zatitni sloj sluzi, i eto prilike za
gnojni proces u dvanaestopalanom crevu i druge poremeaje
u tom organu.
Zato, pijte te mosti (vodu, sokove, kompot, aj itd.) na
10-15 minuta p i e jela.

8.2. Nita ne treba piti 1-2 asa posle jela

U zavisnosti od vrste hrana se zadrava u elucu od 2 do 3
asa, a u tankom crevu od 4 do 5 asova.
Priblino posle 2-4 asa probavili proces dobija snagu u
tankom crevu. Varenje i apsorpcija hranljivih materija vre se
u odreenim zonama tankog creva. Ispijena tenost odjednom
e protei kroz eludac i ne samo to e razblaiti probavne
sokove tankog creva, ve e sprati i hranljive materije pored
polja" njihovog usvajanja. Kao rezultat toga organizam nee
nita dobiti, a bakterije iz trulei e se dobro nahraniti.
Guteraa, jetra, kao i lezde koje se nalaze u tankom
crevu, bie prinuene da sintetizuju novi obrok sekreta, cipei
resurse organizma i napreui se pri tom.
Posle jela bogatih ugljenim hidratima (kae, hleb itd.)
tenost se moe piti nakon 3 asa, a posle belanevinaste
hrane (meso, riba itd.) nakon 4-5 asova.
Ako je elja da utolimo ed isuvie jaka (naroito u
poetnom periodu prelaska na pravilnu ishranu), usta treba
ispirati vodom ili uzimati 2-3 mala gutljaja vode. Prelaskom na
pravilnu ishranu nas vie nee muiti e.

8.3.Hranu treba briljivo vakati

To omoguava da se kroz pljuvane lezde protera krv i da
se one oiste od toksina i drugih nepotrebnih materija. Ferment
lizocim neutralise njihov tetni uticaj.
Veliki alkalitet pljuvake omoguava odravanje
normalne kiselo-alkalne ravnotee organizma.
30

Akt
vakanja pojaava peristaltiku. Ako je hrana
nedovoljno isitnjena, naruava se njena probava ne samo u
upljini nego i uz zidove creva, a u debelom crevu krupne
estice hrane postaju dostupne mikroorganizmima, trule i
stvaraju gomile" ekskrementa.
Iz navedenih razloga ne preporuuje se uzimanje tenosti
za vreme jela. ak su i drevni mudraci zapazili kakav uticaj
ima uzimanje tenosti. U ,,Cud-i" je zapisano: Ako pijete
pre jela, za vreme jela i posle toga, vae telo e biti u nomiali,
shodno tome postae gojazno ili e smrati".
Drugi savet - dobro vaite hranu i niim je ne zalivajte.

8.4. Ne treba jesti pri jakim emocionalnim

uzbuenjima
Umor, bol, strah, tuga, nespokojstvo, depresija, gnev,
upala, groznica i slino utiu na probavne sokove koji prestaju
da se lue. A normalno kretanje (peristaltika) probavnog trakta
se usporava ili sasvim prestaje. Ranije je ukazivano na to da
izdvajanje sokova u elucu spada u lako usporavajue radnje.
Uz to pri emocionalnim izlivima lui se adrenalin, koji izaziva
polarizaciju membrane na probavnim elijama tankog creva, a
to iskljuuje na porozni katalizator" - glikokaliks. Hrana
koja se unese u organizam u takvom stanju se ne prihvata, truli,
vri pa otuda proliv i oseaj diskomfora.
S tim u vezi treba se pridravati sledeih saveta:
a) ala i smeli tokom jela doprinose oputanju i
smirivanju. Neka za stolom caruju mir i radost. To treba da
bude glavno pravilo u ivotu. Jer u to vreme mi gradimo svoje
telo i odravamo zdravlje;
b) ako oseate bol, groznicu, upalu, preskoite jelo preskoite onoliko obroka, koliko je potrebno da takvo stanje
proe;
c) ako oseate emocionalni naboj, bol itd. - preskoite
jedan ili nekoliko obroka hrane, dok se ne smirite;
31

d) ako ste umorni, pre jela se malo odmorite. Nita nije

bolje od kratkog odmora ili oputanja za uspostavljanje
ivotne snage umornog oveka.
Ne uzimajte odve hladnu ili odvie toplu hranu, kao ni
nepoznatu i neobinu hranu u veoj koliini.
Probavni ferment i su aktivni samo pri temperaturi naeg
tela. Ako je hrana hladna ili je previe topla, oni e poeti da
dejstvuju tek kada hrana postane normalna, tj. kada poprimi
temperaturu tela. Naroito je tetno uzimati hladna jela i
napitke jer oni gase" probavnu vatru".

Pored toga, hranom se moe menjati, odnosno (tanije)

menja se karakter oveka. Tu tajnu znali su Indusi, Kinezi ali i
drugi narodi koji su uspeno koristili hranu da bi ostvarili
potreban uticaj na ovekov karakter.
Savet - nepoznatu hranu uvodite u dnevni obrok
postepeno, a njenu koliinu poveavajte malo po malo.
To pravilo se naroito mora potovati pri prelasku na sve
biljni dnevni obrok.

Savet - uzimajte napitke i hranu umirene tempera

ture.
U naem organizmu dejstvuju odreeni mehanizmi
adaptacije na hranu. U zavisnosti od kompozicije hrane
(jelovnika, MS) zone apsorpcije ugljenih hidrata, belanevina,
masti i drugih materija mogu postati vee ili manje.
Smatra se da je najvaniji elemenat adaptacije creva na
osobenosti ishrane promena izbora i svojstava fermenata, koji
vre probavu hrane uz zidove creva.
Promena strukture dlaica, ultrastrukture mikrodlaica i
njihovog meusobnog razmetaja na etkastoj ivici znaajna
je za prilagoavanje crevnih funkcija na razliite uslove
ishrane.

8.5. Treba jesti samo kada ste gladni

t>

Sastav crevne mikroflore takoe se menja u zavisnosti od

nae ishrane.
S tim u vezi naglo se menja i komplet hormona. Ve na
nivou crevnog hormonalnog sistema (CHS) mogua su bitna
adaptivna prestrojavanja probavnih procesa.
Sekretomi elementi CHS kontroliu se ne samo
komponentama himusa, nego i komponentama krvi (onima
koje u osnovi zavise od hrane).
Crevni hormonalni sistem prilikom prestrojavanja utie
na nervni sistem. Kao rezultat toga kod oveka se postepeno
formiraju prirodne potrebe za ukusom i hranom: funkcije
organizma se normalizuju i nastaje opte ozdravljenje.
32

Kada je o ovom pitanju re odmah emo se ograditi.

Prirodni oseaj gladi moramo razlikovati od izopaenog i
patolokog oseaja da se neto provae".
Pravi oseaj gladi javlja se samo kada je hrana prola sve
stadijume probave i usvajanja. Samo se tada koncentracija
hranljivih materija u krvi neto smanjuje. Ti signali dolaze u
centar za hranu, i mi oseamo stvarnu glad.
Lani oseaj gladi javlja se kada postoje poremeaji u radu
eludano-crevnog trakta. Pri pravilnoj ishrani taj patoloki
poremeaj nestaje, pod uslovom da smo pre toga dobro oistili
svoj organizam.
Iz istog stava proistie i drugi savet: izmeu jela nema
nikakvih zakuski.
Jo su drevni mudraci u Cud-i" pisali:
Ne srne se... jesti nova hrana ako se ranija nije svarila, jer
one m o g u biti neusklaene i zbog toga se meusobno
posvaati".
Ako neto stalno vaemo, na organizam lui si uz radi
zatite sluzokoe eluca i dvanaestopalanog creva. Sekretomi
aparat je tada stalno optereen, naroito elije sa isprekidanom
sekrecijom. Uz to, to nije nepoznato, pri varenju hrane ljuti
se epitel sluzokoe eludano-crevnog trakta. Prirodno, pri
estom jelu taj proces je mnogo intenzivniji, to bre troi
eludano-crevni trakt.
Savet- jedite samo pri pojavi zdravog oseaja gladi.

8.6.Treba znalaki koristiti simbiozno

varenje hrane
Kao primere negativnog i pozitivnog uticaja mikroflore
razmotriemo dva sluaja.
a) Negativni uticaj mikroflore
Ako se hrana unosi u organizam u vidu monomera (mleko,
mlene smese, rastvori eera, glukoze u vidu napitaka i
drugih vetakih jedinjenja), membranska probava hrane kao
zatitni mehanizam ne funkcionie, a kao rezultat vika lako

Slika7 - Gornji crte pokazuje normalni meusobni odnos bakterijske flore i

organizma. Mikroorganizmi dostavljaju organizmu dopunske hranljive
materije, pa je pri lom slrujanje bakterijskih melabolila normalno.
Na slici 7 (donji crte) prikazan je proces prcovladavanja patogene
mikroflore u crevima, buljenje i vrenje, koji Iirane patogene bakterije, ili se
hrana upotrebljava u vidu monomera, ime predstavlja dobitak za bakterije.
Kao rezultat toga organizam nema dovoljno hrane. Istovremeno ekstremno
se poveava strujanje bakterijskih metabolita - toksina itd. Takvo
konstantno samouovanje podriva nau snagu i izaziva najraznovrsnija
oboljenja. Upravo u tome je kobna sutina disbakterioze.
Dok smo mladi na organizam se bori sa tim. Uzgred, to je jo jedan
oigledan primer zastoje pri normalnoj probavi hrane dovoljno 800-1200
kilokalorija, a pri patolokoj ni 3000-3500 kilokalorijanije dovoljno.
prihvatljivih nutrienata (monomera hrane) u upljini tankog
creva bakterije se nalaze u veoma pogodnim uslovima za
razmnoavanje. To naruava endoekologiju oveka, uzrokuje
34

gubitak materija u organizmu, izmeu ostalog, i potrebnih i

poveava toksina strujanja (slika 7).
Nepodnoljivost mleka. - Ona se sastoji u naglom ili
potpunom odsustvu fermenata laktaze u crevnim elijama.
Disaharid mleka, laktoza razlae se samo tim fermentom, ako
je u nedostatku laktoza ostaje u meuprostorima eluda
no-erevnog trakta postaje dobitak bakterijama.
O sposobnosti bakterija da se razmnoavaju ogromnom
brzinom govore sledei prorauni mikrobiologa. Hranljive
potrebe jedne bakterije u toku dana, ako njena ishrana nije
ograniena, jednake su potrebama 15-godinjeg deaka.
Takvo brzo razmnoavanje bakterija prouzrokuje prodor vee
k o l i i n e b a k t e r i j s k i h m e t a b o l i t a u unutanju sredinu
organizma, a posledica toga je trovanje.
Treba istai da kod ljudi sa istim laktoznim nedostatkom
osetljivost se moe ili j a v n o ispoljiti ili moe potpuno
odsustvovati. To se objanjava sledeim uzrocima:
1) razliitou bakterijske flore (kod nekih osoba
bakterijska flora ne stvara toksine metabolite, a kod drugih ih
producira u velikoj koliini);
2 )stanjem barijeme funkcije jetre.
Sa starenjem organizma, po pravilu, raste nepodnoljivost
prema mnogobrojnim hranljivim produktima. To je povezano
ne samo sa slabljenjem sinteze razliitih fermenata, ve i sa
karakteristikama slabljenja funkcija jetrene barijere. Ako jo
jednom proitate poglavlje o jetri uveriete se da je takva
pojava zakonomerni rezultat naeg neznanja.

b) Pozitivni uticaj mi kroji ore

Ve je reeno da kod nekih ivotnja masa bakterijske flore
moe da iznosi sedmi deo opte teine tela ivotinje. Hrana
uneta u organizam ve nakon desetak minuta do jednog asa
izaziva aktiviranje i razmnoavanje bakterija, koje naseljavaju
upljinu eludano-erevnog trakta i povrinu sluzokoe creva.
Ispostavlja se, da se mikrollora takoe probavlja i daje koristi
organizam domaina. Mikrobi, bakterije, kvasci itd., koji ine
35

normalnu mikrofloru, sainjavaju izuzetno hranljivu sirovinu.

Belanevina bakterija, kvasca sadri u sebi sve vanije
amino-kiseline. U suvoj materiji kvasca moe biti od 51-58%
belanevina! Osim toga, unutar tili najprostijih mikro
organizama sintetizuju se i nagomilavaju mnogi vitamini,
naroito vitamini grupe B i vitamin D. Otuda ti mikrobi za nas
predstavljaju najbolje hranljivo meso. Svako od nas poseduje
vlastiti mesni kombinat. Osnovno je da znamo da ga
iskoristimo.
Normalna mikroflora se veoma povoljno razvija pri
upotrebi svee biljne hrane, u kojoj se sadri, pored ostalog,
mnogo kiseonika, neophodnog za disanje bakterija. Ako je
hrana kuvana, u njoj je mnogo manje kiseonika. Kao rezultat
toga razvijaju se druge populacije bakaterija, koje koriste
beskiseoniko razlaganje, to ekstremno poveava toksini
deo njihovog metabolizma. Uz to disbakterioza izaziva
smanjenje aktivnosti fermenata tankog creva i shodno tome
naruava membransku probavu hrane.
Navedeni uzroci ine osnovu razvoja disbakterioza:
1. Nepravilna ishrana - hrana je mnogo promenjena
(monomeri), degradirana (termika obrada), nepravilno se
upotrebljava.
2. Upotreba antibiotika stvara patogenu mikrofloru, a
normalnu snano unitava skoro do kraja.
3. Oboljenja eludano-crevnog trakta, a takode avitaminoza vitamina A.
4. Emocionalni stresovi.
5. Ne jedite nita kiselo; ma gde boravili jedite prean
hleb."
Biblija, knjiga Izlaz", glava 2.
Tu drevnu zapovest mi redovno kiimo. Kvasac, koji se
sadri u hlebnim pecivima, ubija nas polako, ali sigurno. On
izobliava nau mikrolloru i pomae razvoj i tok uporne
disbakterioze.
U ovom pivom delu govorili smo o normalizaciji
eludano-crevnog trakta. U daljem tekstu razmotriemo
sastav produkata ishrane i njihov uticaj na organizam.
36

II-

HRANA

Na glavni zadatak jeste da potenu izuavamo

injenice. Mi treba da uvaavamo nauku, kao
istinsko znanje, bez pretpostavki, licemerja,
sujeverja, ali sa hrabrou i potovanjem.
N.K. Rerih

Uvod
Da bi smo saznali ta je korisno i ta stvarno treba da
j e d e m o , n e o p h o d n o je da se u p o z n a m o sa temeljitim
postavkama, koje ine na ivot. Prvo, moramo da prihvatimo
ideje velikih istraivaa - K.E.Ciolkovskog, V.I.Vernadskog,
A.G.Gurvia i drugih, iju je sutinu uenja jasno izrekao
akademik V.Kaznaev: iva materija moe nastati iz korena,
ali ona postoji sa ustajalom materijom i u Kosmosu prerauje
bujice energije, pretvarajui se u organizaciju .

... Prvi snimak dobijcn sa neubranog lista sporia (verbena), drugi - nakon
Stoje grm sporia bio iupan sa korenom i odleao u senei 10 asova, a trei
je uraen kroz 20 asova". (Iz knjige V.II.Kirlian, S.D.Kirlian U svetu
udesnih pranjenja").
37

Istraivanja su pokazala da je ivo bie sazdane* od

materije i polja. Pri tom, materija ima posebnu formu - levi
zaokret. To je otra razlika, bez prelaza, izmeu ive organske materije i ustajale - neorganske materije, u kojoj su
levi i desni zaokret materije meusobno izmeani (slika 8).
Polje postoji oko svakog ivog objekta (prema
savremenom - bioplazma). Ono ima sloenu prirodu i nestaje
sa prestankom ivota. Takvo polje ne postoji oko neorganske
materije.
Iz toga sledi najbitniji zakljuak: za odravanje i razvoj
ivota potrebna nam je hrana bogata materijama koje imaju
levi zaokret (energetski, M) i koje su ispunjene bioplazmom.
Upravo takva hrana smanjuje entropiju (raspad) u ivom
sistemu (organizmu). Ako u hrani postoji materija sa desnim
zaokretom ili nema bioplazme - entropija se poveava, a
ivotni procesi gue.

l.KAKO SE STVARA HRANA

Za Zemlju je Sunce osnovni izvor energije. Tu neiscrpnu

sunevu energiju najpre skupljaju biljke procesom fotosinteze
koja pobuuje molekule hlorofila. Pri padanju snopa svetlosti
na molekul u njemu se aktivira jedan elektron, koji u zavisnosti
od spina (okretanja ulevo ili udesno) moe da pree u tripletno
ili u n e k o d r u g o s t a n j e . Sam triplet upija e n e r g i j u
fotosintetikim aparatom pri postojanju clonora voonika, koji
predstavlja voda. Pod dejstvom svetlosnog kvanta iz voe i
ugljeninog gasa sintetizuje se organska materija, pri emu se
izdvaja slobodni kiseonik:
6 C 0 + 6 H 0 + kvant svetlosti = C H , 0 + 6 0 .
2

To je energetsko-upijajua reakcija pri fotosintezi. Sve

naredne hemijske reakcije nastaju kaskadno, prinudno, na
raun tenje elektrona, koji se kree usled prenosa energije, da
se spusti sa vieg energetskog nivoa. Konani produkt
fotosinteze je visoko energetski molekul ATF, u kojem se
energija zatvorena u obru hemijskom vezom i dalje koristi u
svim energetskim reakcijama.
Dalje, u biljci se molekuli ATF koriste za sintezu masti i
ugljenih hidrata, koji su za razliku od ATF (adenozintrifosforne kiseline) nerastvorivi i zato ne menjaju osmozni
pritisak elija i mogu se ostavljati za rezervu. To i jeste ta
hrana (ili energija - visokoorganizovana energija hemijskih
veza biljnih ugljenih hidrata, masti i belanevina) koju biljke
pripremaju ne samo za sebe nego i za potrebe celog
ivotinjskog sveta. Pri upotrebi biljaka kaoi hrane u organizmu
se deava obrnuti proces - raspad energetskih veza biljnih
ugljenih hidrata, masti i belanevina, koji daju energiju za
$8

39

sintezu naih vlastitih specifinih vrsta ugljenih hidrata, masti,

belanevina itd., to jest za sintezu vlastitih tkiva organizma i
dobijanje energije.
Iz tog procesa usvajanja energije postaje jasno, da se pri
preradi biljnih sirovina u ivotinjsko tkivo jedan deo te
energije gubi. Ako koristimo ivotinjska tkiva, mi ih
razlaemo u vlastitom probavnom traktu, a potom iz
komponenti tih tkiva sintetizujemo svoja tkiva, to
prouzrokuje ponovno gubitak energije. Nesunuijivo, da se
samo deo akumuliranog materijala (oko 10 procenata)* prenosi
u sledeu kariku trofikog (hranljivog) lanca.
Bilo kakva obrada ne samo biljnih nego i ivotinjskih
produkata, koji menjaju njihovu unutranju strukturu
(kuvanje-barenje, usoljavanje, dinstanje, peenje-prenje,
mariniranje, suenje, konzerviranje itd.) utie na pad
energetskog potencijala tih produkata.
O energetskom potencijalu hrane prvi je govorio i pisao
vajcarski lekar M.Birher-Benner 1897.godine, koji je svoja
iskustva i saznanja uspeno primenjivao u praksi. Ipak,
pokazalo se da su jo pre mnogo hiljada godina indijski
mudraci - poznatiji kao rie, znali o tome i nazivali su energiju
koja se nalazi u luanljivim produktima odasom". U
zavisnosti od toga, da li ima mnogo ili malo odase, oni su
delili produkte ishrane. Njihovi radovi po svemu prevazilaze
suvremene, pa emo se u daljem tekstu uglavnom njima
koristiti.
Biljna i ivotinjska hrana nisu samo izvor energije i
graevinskog materijala, ve i faktor koji obezbeuje odreeni
sastav unutranje sredine i koji nosi informaciju iz okolne u
unutranju sredinu organizma kako bi ga maksimalno
prilagodio svetu koji ga okruuje.

40

Podaci su uzeti iz vie knjiga akademika A.M.Ugoljeva.

2.SASTAV HRANE

Tako smo doli do sledeeg vanog poglavlja - iz ega se

sastoji naa hrana? Kakvu ulogu igraju komponente hrane u
odravanju normalne ivotne aktivnosti organizma?

2.1. V o d a
U ovekovom organizmu ima 55-65% vode. U organizmu
odraslog oveka sa telesnom teinom od 65 kg u proeku se
nalazi 40 litara vode; od toga oko 25 litara unutar elija, a 15 u sastavu vanelijskill tenosti organizma.
to ovek vie stari to se koliina vode u njegovom telu
smanjuje. Primera radi, u telu tromesenog ploda ima 9 5 %
vode, a kod novoroeneta ve 70%.
Mnogi autori smatraju da je jedan od uzroka starenja
organizma smanjena sposobnost koloidnih materija, naroito
belanevina, da vezuju veliku koliinu vode. Voda je osnovna
sredina u kojoj nastaju mnogobrojne hemijske reakcije i
fiziko-hemijski procesi (asimilacija, disimilacija, osmoza,
difuzija, transport i drugi), koji ine osnovu ivota. Organizam
strogo regulie sadraj vode u svakom organu i u svakom
tkivu. Stabilnost unutranje sredine organizma, a shodno tome
i odreene koliine vode, jedan je od glavnih uslova za
uspostavljanje normalnih ivotnih aktivnosti.
Voda koja se nalazi u naem organizmu, po kvalitetu se
razlikuje od obine vode. Prvo, to je struktuirana voda.
Primenom savremenih preciznih metoda i fizikim eks
perimentima dolo se do neverovatnih saznanja. Dokazano je
da voda u kontaktu sa biolokim molekulama ima strukturu
41

leda, tanije nalazi se u zamrznutom obliku. Te ledene"

strukture vode su matrice ivota", bez kojih je na opstanak
nemogu. Njihovo prisustvo omoguava procese vanih
bioiizikih i biohemijskih reakcija, na primer, prenos energije
od mesta nalaenja do mesta gde je ona potrebna organizmu.
ive molekule organizma uloene su u ledenu reetku, kao
u idealnu futrolu napravljenu za njih. Zato je navodnjavanje
biomolekula i njihova stabilnost da dre vodu mnogo vea,
kada voda, koja je sa njima u sistemu, ima strukturu leda".
U obinoj vodi molekuli se nagomilavaju. Takva futrola"
ne o d g o v a r a b i o m o l e k u l i m a . ivi m o l e k u l i se t e k o
razmetaju izmeu molekula takve vode i zbog toga se jedva
zadravaju. Da bi voda dobila strukturu leda" organizam
mora da troi svoju energiju.
Drugo, struktuirana voda, naroito ona koja se sadri u
ivim organizmima, nema simetriju. Bilo koja disimetrija (kao
i struktura) je izvor slobodne energije.
Tree, dokazano je da bioloka informacija moe da se
pretvori u vodeno-kristalnu strukturu, tj. otkivena je pamet"
vode. Pri tom, ta pamet je toliko dobro zapisana" da se moe
brisati, ako samo dva-tri puta voda prokljua.
Voda, koja ispunjava navedene zahteve, u izobilju se
nalazi u vou i povru, ali i u svee isceenim sokovima iz
povra i voa.
U povru i vou ima 70-90% vode, nerastvorljivih
materija 2-8%, a rastvorljivih 7-16%.
U vou i povru voda se nalazi u slobodnom i vezanom
stanju sa koloidima. Slobodna (struktuirana) voda se nalazi u
elijskom soku voa i povra; u njoj su rastvoreni eer,
kiseline, mineralne soli i druge materije; ona se lako
odstranjuje suenjem. U vou i povru ima vie slobodne, nego
vezane vode. Voda, koja se nalazi u vrstoj vezi sa razliitim
materijama (vezana), ne moe se od njih odvojiti bez promene
strukture, pa se zbog toga postepeno upija, prema stepenu svog
oslobaanja. Mnogo vode ima u: krastavcu, salati, paradajzu,
tikvicama, kupusu, bundevi, zelenom luku, revenju, pargli,
kao i u lubenici i dinji. Po pravilu, uzimanje sonog voa i
povra zasiuje nas najboljom vodom, pa ne oseamo potrebu
da pijemo obinu ili neku drugu vrstu vode.
42

Najvrednije sastojke sadri otopljena voda.

Ako na organizam dobija vodu iz svee isceenih
sokova, ili ako koristimo otopljenu vodu one imaju lekovito i
podmlaujue dejstvo, pa je takvom vodom najbolje gasiti
e.
Mineralne vode su lekovite ne samo po sastavu materija
rastvorenih u njima nego i po informacijama, koje je voda
apsorbovala, prolaskom kroz slojeve zemlje. Neorganske
mineralne materije, rastvorene u vodi, organizam ne prihvata i
izbacuje ih kao strani materijal. Neorganske materije prihvataju samo biljke, dok ovek koristi samo one mineralne
materije koje su biljke prethodno preradile.
U ud-i" sreemo sledei zapis o vodi: Voda moe
biti kinica, snena, rena, izvorska, bunarska, mineralna i ona
koja se dobija iz drvcta. Prethodne u ovom nizu bolje su od
sledeih. Voda, koja pada sa neba, nema ukusa, ali je prijatna,
zasiuje, prohladna je, laka, slina eliksiru.
Voda, koja se sliva sa snenih planina, dobra je i tako
hladna, da se na vatri teko zagreva, ali kada predugo stoji u
njoj se stvaraju crvi, rkang-bam i bolesti srca.
Dobra je voda na istoj zemlji, dostupna suncu i vetru.
Voda iz movare, voda sa algama, sa korenjem i liem,
koja se nalazi u senci drvea, slana voda, u kojoj se kupaju
ivotinje, prouzrokuje mnoge bolesti.
Hladna voda p o m a e kod n e s v e s t i c e , m a m u r l u k a ,
vrtoglavice, povraanja, ei, vruice, oboljenja ui i krvi i
kod trovanja.
Prokuvana voda zagreva, potpomae probavu hrane,
spreava tucanje, odstranjuje sluz, naduvenost stomaka,
sipnju i svezu hampu.
Prokuvana voda koja je ohlaena, ne podstie luenje
sluzi, odstranjuje u, ali sutradan postaje kao otrov, i
pobuuje sve poroke".
Nai preci su otkrili lekovita svojstva svih vrsta voda u
prirodi i znali su da ih primene u ivotu.
Pod uslovima normalne temperature i umerenih fizikih
naprezanja oveku je dovoljna voda koja se nalazi u salatama i
vou. Ako se nedovoljno koristi biljna hrana, ovek oseae i
43

pije mnogo vode. To nanosi oiglednu tetu, poto se pojaava

optereenje srca, bubrega i ubrzavaju procesi raspada
belanevina. ak ni kamile u pustinji ne piju vodu kao zalihu,
ve samo onoliko koliko je potrebno.
Ako va organizam ima potrebu za tenou, naroito u
prelaznom periodu, gasite ed vodom iz navedenih supstanci.
Vano je znati i sledee: potronja produkata sa velikim
sadrajem soli natrijuma pomae zadravanje vode u
organizmu. Soli kalijuma i kalcij uma, obrnuto, izbacuju vodu.
Zato se preporuuje ograniena potronja soli i produkata koji
sadre natrijum, pri oboljenjima srca i bubrega, a poveanje
produkata, bogatih kalij umom i kalcijumom. Pri dehidraciji
organizma, obrnuto, treba poveati dozu produkata sa
natrijumom, a smanjiti one sa kalijumom i kalcijumom.
2.2. Belanevine
Belanevine su sloeni polimeri koji sadre azot i iji su
m o no meri A-am i no -kise 1 i ne.
Amino-kiselinski sastav razliitih belanevina nije isti i
predstavlja najvaniju karakteristiku svake belanevine, a
takoe slui kao kriterijum njegove vrednosti u ishrani.
Nezamcnjive:
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.

Izoleucin
Leucin
Lizin
Metionin
Feudal anin
Treonin
Triptofan
Val in
% Histidin (za decu)

14

Zamenjivc:
I.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
10.
11.

Glicin (glikokol)
Alanin
Serin
Glutaminska kiselina
G lutam in
Asparaginska kiselina
Asparagin
Argi ni n
Prolin
Cistin
Tirozin

Amino-kiseline su organska jedinjenja koja sadre dve

funkcionalne grupe - karboksidnu ( C O - O H ) , koja
odreuje kiselinska svojstva molekula, i amino-grupti
( N H 2 ) , koja tim jedinjenjima daje osnovna svojstva.
U sastav belanevina sa najveom postojanou ulazi 20
amino-kiselina:

2.2.1.

Osnovne funkcije belanevina u

organizmu
-

Plastina funkcija. - Belanevine ine oko 15-20%

sirove mase razliitih tkiva (masnoe i ugljeni hidrati samo
1-5%)) i one su osnovni graevinski materjial elija, organa i
meuelijskih materija. Zajedno sa mastima (fosfolipidima)
belanevine su kostur svih biolokih membrana, koje igraju
vanu ulogu u stvaranju elija i njihovom funkcionisanju.
K a t a l i t i k a f u n k c i j a . - B e l a n e v i n e su o s n o v n a
komponenta svih, bez izuzetka, do danas poznatih fermenata.
Pri tom, proste fermente ine isto belanevinasta jedinjenja.
Fermenti imaju odluujuu ulogu u asimilaciji hranljivih
materija od strane organizma oveka i u regulaciji svih
unutarelijskih procesa razmene.
Ilormonalua funkcija. - Znatan deo hormona po svojoj
prirodi su belanevine. Njima pripadaju insulin, hormoni
hipofize, paratireoidni hormon.
Funkcija specifinosti. - Izvanredna raznolikost i
unikatnost pojedinanih belanevina obezbeuje individu
alnost tkiva i specifinost vrste.
T r a n s p o r t n a funkcija. - Belanevine uestvuju u
transportu preko kivi kiseonika, masnoa, ugljenih hidrata,
nekih vitamina, hormona i drugih materija. Specifine belan
evine prenosioci - obezbeuju transport razliitih mine
ralnih soli i vitamina kroz membrane elija i unutarelijske
strukture.
U zavisnosti od prostorne strukture belanevine se mogu
podeliti na globularne (njihovi molekuli imaju sferai oblik) i
jibrilarne (sastoje se iz izduenih konastih molekula). U
grupu prostih globularnih belanevina spadaju albumini,
45

globulini, prolamini i glutelini. Albumni i globulini su veoma

rasprosfanjeni U prirodi i ine glavni deo belanevine seruma
krvi, mleka, belanceta kod jaja. Prolamini i glutelini spadaju u
biljne belanevine i susreu se u semenima travarica i itarica,
stvarajui osnovnu masu lepljivosti. Te belanevine se ne
rastvaraju u vodi. U prolamine spadaju: gliain penice, enin
kukuruza, gordein jema. Amino-kiselinski sastav tih belan
evina karakterie se malim sadrajem lizina, a takode
treonina, metionina i triptofana i izuzetno velikim sadrajem
glutaminske kiseline.

2.2.2. Potrebe oveka za belanevinama i kiselinama

U svetu ne postoje jedinstveni parametri o koliini
belanevina i kiselina koje su neophodne naem organizmu,
ak ni za konkretne kategorije stanovnitva. Tim vie, to mi
znamo o sintezi dopunskih amino-kiselina u debelom crevu,
koje se uopte ne uzimaju u obzir pri sastavljanju normativa
belanevina.
Kako o toj temi razmilja A.uprun pristalica prirodnih
metoda leenja moglo se proitati u lanku pod naslovom ta
je jeo Papuanac?" objavljenom u novinama Sovjetska Ru
sija" 27. novembra 1986. godine:
Covek raste i njega treba hraniti - injenica je koja ne
zaliteva poseban komentar. Zato takozvani problem belan
evina nije nita manje vaan, nego traenje novih izvora
energije i sirovina... Naunici iz celog sveta briljivo izu
avaju poznate izvore belanevina: kvasac i plesan, mikro
skopske gljive i bakterije, alge, micelije viih gljiva i viih
biljaka.
Ali, gle paradoksa: problem belanevina mui svakoga
osim Papuance Nove Gvineje. Zato? Evo odgovora.
Do sada se smatralo (videti udbenike o ishrani) da u
svakodnevnom obroku ne srne biti ni malo vie belanevina,
nego stoje potrebno organizmu, a za mladog oveka u razvoju
- ak i vie. Papuanci to pravilo uspeno ignoriu tokom celog
ivota. Naunici, koji su istraivali njihovu ishranu, bili su
46

zapanjeni: pokazalo se da oni ak ne obezbeuju belanevinastu ravnoteu, to jest Papuanac unese sa hranom 20-30
grama belanevina, rashodujui je jedan i po puta vie! Ne
uzima on valjda iz vazduha nedostajuih 10-15 grama?
Ba tako - uzima ih iz vazduha! Sovjetski naunici
M.Glejnik 1 S.Paniina, dajui te podatke u knjizi Disbakterioza creva", navode niz bakterija, koje ive u crevima
svakog oveka - one su sposobne da fiksiraju azot iz vazduha,
rastvoren u probavnim sokovima, i da iz njega stvaraju
belanevine.
Zato se to ne deava kod drugih naroda na planeti?...
Oigledno, itava stvar je u sastavu hrane. Papuanci se
uglavnom hrane batatom (sladak krompir), koji je bogat
eerom i krobom, koji sadri veoma malo belanevina, tako
da su crevne bakterije prosto prinuene da koriste atmosferski
azot, pretvarajui ga u amino-kiseline - te ciglice sa kojima
organizam oveka moe da gradi svoje belanevine...".
Kao to se vidi iz lanka, ovaj neobini eksperiment izvr
ila je priroda sama. Papuanci ive na tom dnevnom obroku
vie hiljada godina i ne ale se na zdravlje. To je oigledan
primer kako normalna mikroflora igra ulogu pomonog
gazdinstva. Ako mi zadovoljavamo potrebe mikroba, oni nas
mogu lako nahraniti. U naem civilizovanom svetu, kada je
asimilacija amino-kiselina zbog termike obrade smanjena, a
mikrobi se bitno razlikuju od potrebnih, normative belan
evina je povean.
Istraivanja koja su obavljena poslednjih godina dokazala
su da su bioloko dejstvo i ispoljavanje anabolikih (grae
vinskih) svojstava ivotinjskih belanevina u organizmu naj
vii i svestrani pri sledeim odnosima belanevina i vitamina
C. Na svaki gram belanevine 1 miligram vitamina C. Ako se
taj uslov ne ispuni, usvaja se onoliko belanevina, koliko ima
vitamina C, a preostali deo truli i ostaje za hranu patogenoj
mikro flori.
Uopteno, treba znati da nam je potrebno samo 4%
energije po belanevini. Ona se lako moe zadovoljiti biljnom
ishranom, tj. dovoljnom koliinom amino-kiselina.
Za ljude koji vole prirodnu ishranu navodi se sastav hrane
koja sadri visok procenat belanevina.
47

Najbolja hrana : orasi, semenke, proklijalo zrno, pivski

kvasac.
Dobra hrana : jaja, graak, bobovi, riba, sir, gljive, svee
mleko.
Loa hrana : sve itarice, oljutene prekrupe, meso,
kuvano i pasterizovano mleko.
Hidroliza belanevina (probava):
eludac, creva
(pankreas).
llustrujmo te podatke oiglednim primerima koji ukazuju
na tetnost upotrebe termiki obraenih mesnih produkata.

2.3. Inducirana autoliza

A.M.Ugoljev opisuje zanimljiv eksperiment:
,,U
prozranu komom, ispunjenu prirodnim eludanim sokom
oveka, smetene su sirova aba i
aba podvrgnuta
prethodnoj kratkoj termikoj obradi. U prvih nekoliko asova
hidroliza u tetivama obraene abe odvijala se bre.
Meutim, u naredna dva-tri dana sirova aba se u potpunosti
rastvorila, dok su se strukture termiki obraene abe
sauvale."
To dokazuje da se prirodne belanevine, koje nisu
podvrgnute termikoj obradi, razlazu mnogo bre i kvali
tetnije, nego denaturisane (izmenjenog oblika usled termike
obrade, suenja, soljenja i si.).
Dokazano je, da sona kiselina eludanog soka prodire u
elije hrane i prouzrokuje raspadanje lizozoma (posebni elijski organi). U lizozomima elije nalaze se fermenti hidrolaze, koji pri dostizanju u njima pH sredine od 3,5 do 5,5
(veoma kisele) razaraju sve elijske strukture. Prema tome,
eludani sok inducira samovarenje hrane njenim fermentima.
Taj mehanizam postoji i kod zveri i kod biljojednih ivotinja
(slika 9, 10).
48

Slika 10 - ema degradacije vieslojnog tkiva na raun fermenata

probavnog soka i indueirana autoliza tkiva vlastitim fermentima: a)
intaktno (nedirnuto) tkivo hranljivog objekta; b) postepeno, po slojevima,
razaranje tkiva fermentima probavnog soka; c) brzo razaranje razliitih
slojeva tkiva na raun prodiranja induktora vlastitih fermenata elije.
Inducirana autoliza se pojaava pri temperaturi od 37 do
40C. Pod uticajem kiselog eludanog soka nastaju: prvo,
poveana propustljivost membrane;
drugo, promene
aktivnosti proteolitikih i drugih fermenata; tree, promene
stanja belanevinastih elija i tkiva, u stvarnosti, njihova
osetljivost na dejstvo fermenata.
Za razliku od povrinskog dejstva probavnih sokova na
hranljivi objekat u sluaju inducirane autolize javlja se
eksplozija tkiva iznutra, poto se autoliza inducira na celu
debljinu hranljivog objekta. U tom sluaju nastaje hidrolitiko
razlaganje svih elijskih struktura.
Dokazano j e , da se oko 50% hidrolize ne vri fermentima
eludanog soka, ve samog autolizovanog tkiva.
49

Sve ivotinje koriste autolitiko varenje h r a n e ,

upotrebljavajui ive objekte (ivotinje ili biljke), a samo
ovek podvrgava hranu termikoj obradi,,,poholjavaju\ ' j e .
Vlastiti fermenti probavnih sokova naroito su vani za
utilizaciju (iskoritavanje) struktura, lienih lizozoma
(belanevine vezivnog tkiva, masnoe; polisaharidi - kod
biljaka) velike brzine.
Biohemiar A.Pargetti otkrio je, da prilikom pripremanja
hrane na temperaturi iznad 54C u bilo kojem vremenskom
trajanju, aktivnost fermenata prestaje, a autoliza postaje
nemogue.

2.4. Specifino dinamiko dejstvo hrane

Pod specifinim dinamikim dejstvom hrane (SDDH)
podrazumeva se pojaana razmena materija posle uzimanja
hrane, u poreenju sa nivoom osnovne razmene. Priblino,
15-30 minuta posle uzimanja hrane dolazi do poveane
razmene energije, dostiui maksimum nakon 3-6 asova, i
zadrava se u toku 10-12 asova. Pri tome, razliite vrste hrane
na razne naine utiu na to poveanje. Masnoe neznatno
poveavaju razmenu, a ponekad je i koe. Hrana bogata
ugljenim hidratima poveava je za 10-20%, a belanevinasta
jo v ^ e - d o 40%.
Cime je izazvano tako veliko poveanje razmene energije
posle uzimanja belanevinaste hrane? Zbog toga treba znati,
koliko se kod odraslog oveka potroi hranljivih belanevina
na reprodukciju i zamenu dotrajalih tkiva organizma, a koliko
na potronju energije.
Jo davno je Rubner eksperimentalno dokazao, da se samo
4%) opte razmene energije izdvaja na reprodukciju ili prirataj
b e l a n e v i n a , to znai da tkiva m o g u biti prekrivena
belanevinama.
U proeku to iznosi 30 grama belanevina dnevno po
oveku. A u 100 grama mesa ima ih 20 grama. Pre nego
odgovorimo na pitanje, kuda odlaze suvine belanevine,
50

odgovoriemo na drugo pitanje: ta ovek koristi kao osnovno

gorivo?
Kao osnovni izvor energije ovek koristi ugljene hydrate.
Uproeno ih oznaimo sa Cm ( H 0 ) n . Pri oksidaciji sa
kiseonikom Cm ( H 0 ) n + i n 0 = mC02 + n H 0 i dobijamo
slobodnu energiju, koju koristimo, a takode ugljen-monoksid
C 0 i vodu H 6 , koji se lako izbacuju iz organizma.
Molekul belanevine se sastoji iz azota i ugljenih hidrata:
NcCm ( H 0 ) n + m 0 = Nc + m C 0 + n H 0 .
Za razliku od ugljenih hidrata i masnoa, azot se u
organizmu ne moe skladititi za rezervu i pojaano se
izbacuje iz organizma. Tako se posle doruka bogatog
belanevinama izbacuje do 50% azota koji smo uneli hranom!
U tom sluaju gubici energije dostiu takve razmere, da do
3 0 - 4 0 % kalorinosti hrane odlazi na razlaganje azota i
njegovo izbacivanje iz organizma. A kao stoje poznato, glavni
organ, koji izbacuje azot iz organizma jeste bubreg. Zato
bubrege prekoplanski rad bizo istroi.
K a o rezultat reakcije SDDH nastaju ne samo inten
zifikacija energetske razmene i raspada amino-kiselina (be
lanevina) nego i promene nivoa glukoze u krvi, poremeaj
vodeno-slanog balansa, promene tonusa krvnih sudova,
angauju se hormonalni sistemi.
A.E.Brauntajn je uoio da asimilacija i razmena ami
no-kiselina (belanevina) zahteva znatnu kojiinu slobodne
energije. Pri prolasku kroz organizam svaki atom azota
izaziva raspadanje mnogih molekula ATF i neorganskog
fosfata.
Pri uporedivanju brzina sinteze i raspada belanevina, a
takode krunog ciklusa azota kod dijeta sa malim i velikim
sadrajem belanevina dokazano j e , da se kod malo
b e l a n e v i n a s t e dijete intenzitet k r u n o g ciklusa azota
smanjuje za 18%. Otuda je vidna uloga SDDH u stvaranju
racionalnih dijeta, a ujedno je i dat odgovor ljubiteljima mesne
hrane, koji je smatraju izvorom energije.
Tih 18%), koje smo utedeli pri prelasku na malobelanevinasti dnevni obrok, idu na jaanje i leenje naeg
organizma.
2

111

51

2.5. Ugljeni hidrati

Ugljenim hidratima se nazivaju organska jedinjenja, koja
u svom sastavu imaju dva tipa funkcionalnih grupa: aldehidnu,
ili ketonsku, i alkoholnu. Dmgim recima, ugljeni hidrati su
jedinjenja ugljenika, vodonika i kiseonika, pri emu vodonik i
kiseonik ulaze u odnosu 2 : 1 , kao u vodi, otuda i njihov naziv.
ivotinje i ljudi ne sintetizuju ugljene hidrate. U zelenim
listovima uz uee hlorofila i suneve svetlosti odvija se niz
procesa izmeu upijanja iz vazduha dioksida ugljenika
apsorbovanja vode iz zemlje (tla). Konani produkt tog
procesa, koji se naziva asimilacijom, ili fotosintezom, jeste
sloeni molekul ugljenika. U njemu je priroda skupila sunevu
energiju u hemijsku, koja se kasnije oslobaa pri raspadu
ugljenih hidrata u organizmu oveka.
Ugljeni hidrati se dele na monosaharide, oligosaharide i
polisaharide.
Monosaharidi (prosti ugljeni hidrati) su najprostiji
predstavnici ugljenih hidrata i pri hidrolizi se ne razlazu na
prostija jedinjenja. Za oveka su najvaniji glukoza, fruktoza,
galaktoza, riboza, ezoksiriboza itd.
Oligosaharidi su sloenija jedinjenja, sastavljena iz
nekoliko (od 2 do 10) ostataka monosaharida. Najvaniji za
oveka su: saharoza, maltoza i laktoza.
Polisaharidi su visokomolekularna jedinjenja- polimeri,
formirani iz velikog broja monosaharida. Dele se na one koji
se vare i one koji se ne vare u eluano-crevnom traktu. U
probavne spadaju krob i glikogen, od kojeg je za oveka
vana celuloza, hemilceluloza i pektinske materije.
Monosaharidi i oligosaharidi imaju sladak ukus, zbog
ega se nazivaju jo i eeri. Polisaharidi nemaju sladak ukus.
Ako se slast rastvora saharoze uzme za 100%, slast fruktoze je
- 173%, glukoze - 81 %, maltoze i g a l a k t o z e - 3 2 % i laktoze 16%.
Glukoza je sastavna komponenta iz koje su stvoreni svi
vaniji polisaharidi - glikogen, krob i celuloza. Ona takode
ulazi u sastav saharoze, laktoze i maltoze. Bizo se upija u krv
52

iz e l u d a n o - e r e v n o g trakta, a zatim dospeva u elije

organizma, gde se angauje u procesima bioloke oksidacije.
Oksidacija glukoze je u vezi sa stvaranjem znatnih koliina
ATF. Glukoza je najlaki i brzo prihvatljiv izvor energije za
oveka. Za asimilaciju joj je potreban insulin. Uloga glukoze
posebno je vana za CNS, gde je ona glavni izvor oksidacije.
Ona se lako pretvara u glikogen.
Fruktoza je manje rasprostranjena od glukoze i takoe
brzo oksidira. Deo fruktoze se u jetri pretvara u glukozu, ali za
svoju asimilaciju ona ne zahteva insulin. Tim okolnostima, a
takoe znatno sporijom asimilacijom fruktoze u poreenju sa
glukozom u crevima, objanjava se njena laka podnoljivost
kod obolelih od eernog dijatebisa.
Galaktoza ulazi u sastav mlenog eera (laktoze). U
organizmu oveka njen vei deo se u jetri pretvara u glukozu, a
uestvuje i u stvaranju hemiceluloze.
Osnovni hranljivi izvori glukoze i fruktoze su: med, slatko
povre i voe. Glukoza i fruktoza se sadre u svim plodovima.
K o d semenkastih plodova preovladava fruktoza, a kod
kotiavih (kajsije, breskve, ljive) - glukoza. Jagode se
karakteriu najmanjim sadrajem saharoze. Koliina fruktoze i
glukoze u njima je priblino ista.
Monosaharidi neposredno oksidiu do dioksida ugljenika
i vode, dok belanevine i masnoe oksidiu do tih istih
produkata kroz niz sloenih meuprocesa. Zahvaljujui nave
denim svojstvima, monosaharidi su najbri i najkvalitetniji
izvor energije za procese koji se odvijaju u eliji.
Saharoza - Najvaniji hranljivi izvor te materije je eer.
Dospevajui u organizam ona se pod uticajem kiselina i
enzima lako razlae na monosaharide. Ali taj proces je mogu
ako upotrebimo sve sok cvekle ili trske. Obian eer ima
sloeniji proces asimilacije.
Laktoza (mleni eer) je osnovni ugljeni hidrat mleka i
mlenih produkata. Njena uloga je veoma znaajna u ranom
dejem uzrastu, kada je mleko osnovni elemenat (sastojak)
ishrane. Pri nedostatku ili smanjenju fermenta laktoze, koji
ralanjuje laktozu na glukozu i galaktozu, u eludano-crevnom traktru dolazi do nepodnoljivosti mleka.
53

Mai to/a (sladni eer) je meduprodukt razlaganja kroba

i glikogena u eludano-crevnom traktu. U slobodnom obliku
u hranljivim produktima ona se susree u medu, sladu, pivu,
patoci i proklijalom zrnu.
k r o b je veoma vaan dostavlja ugljenih hidrata. On se
stvara i gomila u hloroplastima zelenih delova biljki u obliku
malih zrnaca, odakle procesom hidrolize prelazi u
vodorastvoiijive eere, koji se lako prenose elijskim
membranama i na taj nain dospevaju u druge delove biljke, u
semena, u korenje, krtole i drugo.
U organizmu oveka krob se iz sirovih biljaka postepeno
raspada u probavnom traktu, pri tom, raspadanje poinje jo u
ustima. Pljuvaka u ustima ga delimino pretvara u maltozu.
To je razlog zato dobro vakanje hrane i njeno potapanje u
pljuvaci ima izuzetan znaaj (podsetimo se pravila da ne treba
piti za vreme jela). U crevima se maltoza hidrolizuje do
monosaharida, koji prodiru kroz zidove creva. Tamo se oni
pretvaraju u fosfate i u tom obliku dospevaju u krv. Njihov
dalji put je put monosaharida.
O kuvanom krobu miljenja vodeih prirodnjaka Vokera
i Seltona su negativna. S tim u vezi Voker kae: Molekul
kroba ne rastvara se ni u vodi, ni u alkoholu, ni u eteru. Te
nerastvorljive estice kroba dospevaju u sistem krvotoka, kao
da prljaju krv, stvarajui u njoj svojevrsnu krupu. Krv u
procesu cirkulacije ima tendenciju da se oslobodi te krupe,
odreujui za nju mesto skladitenja. Kada se upotrebljava
hranabogata krobom, naroito belo brano, otvrdnjuju tkiva
jetre."
O krobu i njegovoj ulozi u naem zdravlju govorio je
Pavlov. On je slikovito rekao da je to pare hleba naeg
nasunog...". Zato ga razmotrimo briljivo. Moda doktor
Voker zgunjava boje?
U udbeniku za medicinske fakultete i vie kole
Higijena isluane" autora K.S.Petrovskog i V.D.Voihanena u
izdanju M.Medicine iz 1982.godine itamo poglavlje o krobu
(str. 74). U dnevnim obrocima hrane oveka na deli kroba
dolazi oko 80% opte koliine upotrebljenih ugljenih hidrata.
krob se po hemijskom sastavu sastoji iz velikog broja
54

molekula monosaharida. Sloenost konstrukcije molekula

polisaharida je uzrok njihove nerastvorljivosti. krob ima
samo svojstva koloidne rastvorljivosti. Ni u jednom od obinih
rastvaraa on se ne razlae. Izuavanje koloidnih rastvora
kroba je pokazalo da se njegov rastvor ne sastoji iz
pojedinanih molekula kroba, ve iz njihovih primarnih
estica - micela, koje obuhvataju veliku koliinu molekula
(njih je Voker nazvao krupom).
U krobu se nalaze dve frakcije polisaharida - amiloza i
amilopektin, koji se veoma razlikuju po svojim svojstvima.
Amiloze ima u krobu 15-25%. Ona se rastvara u topoloj
v o d i ( 8 0 C ) , formirajui p r o z r a n i k o l o i d n i r a s t v o r .
Amilopektin je 75-85% krobnog zrna. On se ne rastvara u
toploj vodi, ali u njoj nabubri troei za to tenost iz
organizma. Na taj nain, pri dejstvu toplom vodom na krob
stvara se rastvor a m i l o z e , koji je zgusnut nabubrelim
amilopektinom. Dobijena gusta, Iepljiva masa naziva se tirak
- k r o b n i l e p a k ( t a i s t a s l i k a se u o a v a u n a e m
eludano-crevnom traktu. I to je sitnije mleveno brano od
kojeg je napravljen hleb itd., krobni lepak je boljeg kvaliteta.
krobni lepak zapuava mikrodlaice dvanaestopalanog
creva i donje delove tankog creva, iskljuujui ih iz probave
hrane. U debelom crevu ta masa dehidrira, taloi se uz zidove
debelog creva, formirajui ekskrement).
Pretvaranje kroba u organizmu uglavnom je usmereno na
zadovoljavanje potreba za eerom. krob se postepeno
pretvara u glukozu, posredstvom mnogobrojnih meuoblika.
Pod uticajem fermenata (amilaza, diastaza) i kiselina krob se
podvrgava hidrolizi sa stvaranjem dikstrina: u poetku krob
prelazi u amilodekstrin, a zatim u eritrodekstrin, ahrodekstrin,
maltoderkstrin.
P r e m a stepenu tih pretvaranja p o v e a v a se stepen
rastvorljivosti u vodi. Tako se poetno formirani amilodekstrin
rastvara samo u toploj, a erimodekstrin - i u hladnoj vodi.
Ahrodekstrin i maltodekstrin se lako rastvaraju u svim
uslovima. Konano pretvaranje dekstrina podrazumeva
stvaranje maltoze, koja predstavlja sladni eer, sa svim
svojstvima disaharia, a to znai i sa dobrom i astvorljivou u
55

vodi. Dobijena maltoza pod uticajem fermenata pretvara se u

glukozu.
Doista, sloeno i dugotrajno. I taj process je lako naruiti
nepravilnom upotrebom vode. Pored toga, naunici su
nedavno ustanovili da za stvaranje u organizmu 1000
kilokalorija iz 250 grama belanevina ili ugljenih hidrata treba
izrashodovati znatnu koliinu bioloki aktivnih materija, u
stvari vitamina B, - 0,6 mg, B - 0,7 , B3 (PP) - 6 , 6 , C - 25 mg
itd. Odnosno za normalnu asimilaciju hrane potrebni su
vitamini i mikroelementi, zato to su njihova dejstva u
organizmu meusobno povezana. Bez pridravanja tog uslova
krob luta, truli, trujui tako i nas. Gotovo svaki ovek
svakodnevno iskasljava skrobastu sluz, koja prepunjava na
organizam i izaziva beskonane kijavice i prehlade. Ako pak u
dnevni obrok hrane unesemo samo 20% skrobastih produkata
(a ne 80%) i odravamo odgovarajui odnos bioloki aktivnih
materija, mi emo, obrnuto, lake disati i uivati u zdravlju.
2

Ako se i pored ovih upozorenja ne moete da odreknete

termiki obradjenih skobastih produkata (koji se mnogo tee
asimiliraju, nego s v e z i ) , upuujem vas na p r e p o r u k u
H.Seltona:
Vie od 50 godina vegetarijanci su praktikovali upotrebu
krobne hrane, odnosno velike koliine salate iz sveeg povra
(osim paradajza i druge zeleni). Takva salata sadri izobilje
vitamina i mineralnih soli."
Osvrnimo se i na drugi vaan aspekt tog pitanja. Kakve
krabaste produkte je najbolje koristiti? U naoj ishrani ima
mnogo hleba, napravljenog od brana.
Brano je hranljivi produkt, koji se dobija sitnim
drobljenjem endosperme zrna itarica sa veom ili manjom
primesom njegovih opni i klica. Kao rezultat toga hemijski
sastav brana se znatno razlikuje od zrna.
Karakteristina osobina peninog brana je prisustvo
lepljivosti u njemu, koja se stvara pri pripremanju testa i koja
se uglavnom sastoji iz belanevina. Od fizikih svojstava
lepljivosti zavise elastinost, poroznost i zapremina hleba.
A ta su pokazala istraivanja A.M.Ugoljeva kada je re o
lepljivosti. Pri upotrebi hranljivih produkata, koji je sadre,
56

naruava se normalna struktura etkaste ivice - dolazi d6

atrofije mikrodlaica. Prirodno, pri smanjivanju mikrodlaica
smanjuje se snaga lermentnog sloja i dolazi do poremeaja
probave hrane uz zidove i upijanja hranljivih materija.
Tako nastaje na jpi imarnija karika u lancu najrazno
vrsnije patologije. Normalizacija strukture etkaste ivice
nastaje posle leenja dijetom, osloboenom lepljivosti.
Raano brano se razlikuje od peninog zbog prisustva
sluzi (materija ugljeno-hidratne prirode), a ima i manje
belanevina, vie eera, ne stvara lepljivost. Osim raanog
brana lepljivost ne stvara: ovasno, kukuruzno, kao i brano
od prosa. U svojstvu krobnih produkata preporuuje se
upotreba prekrupa: od ovsa, prosa, heljde, rie.
Znaajno mesto, pored hleba, u naoj ishrani pripada
krompiru. Upoznajmo sastav tog produkta detaljnije.
U sastav krompira ulazi krob (18-20%). Ali, u krompiru
se sadri i otrovna materija- solanin. Naroito ga ima mnogo u
stabljikama i liu gomoljastih biljaka i u jagodama, u
pozelenelim, trulim i proklijalim krtolama (gomoljima), to
moe izazvati trovanje. U zrelim sveim krtolama on se nalazi
u bezvrednim koliinama (ali ga ipak ima). Dajemo jo
nekoliko interesantnih podataka.
Mladi krompir (do l.septembra): jestivi deo - 8 5 % , ugljeni
hidrati - 17,8%.
Mladi krompir (od l.septembra do l.januara): jestivi deo 75%o, ugljeni hidrati - 15,8%.
Krompir od l.januara do 1.marta: jestivi deo - 70%,
ugljeni hidrati - 14,7%.
Krompir od 1 .marta: jestivi deo - 60%, ugljeni hidrati 12,6%.
Kao to se iz ovog kratkog pregleda moe videti, krompir
je ipak prosean produkt, koji je najbolje jesti najdue do
l.januara.
Trudite se da u svojoj ishrani vie koristite produkte, koji
sadre prirodnu glukozu, fruktozu i saharozu. Najvee
koliine eera su u povru, sveem vou, suvom vou i
proklijalom zrnu.
57

Hidroliza ugljenih hidrata vri se u usnoj duplji i u crevima

pomou fermenata pankreasa
(guterae).
Hranljiva vlakna (celuloza, vlaknasto vezivno tkivo,
hemiceluloza i pektinske materije); njihov drugi naziv zastarele (balastne) materije, iroko rasprostranjene u biljnim
tkivima. Njihova uloga se svodi na sledee:
a) formiranje struktura u obliku elea, to utie na
pranjenje eluca, brzinu asimilacije u tankom crevu i na
vreme tranzita kroz eludano-crevni trakt;
b) sposobnost hranljivih vlakana da zadravaju vodu
(spreava stvaranje ekskrementa, menja pritisak u upljini
organa probavnog sistema, elektrolitni sastav i masu fekalija,
poveavajui njihovu teinu);
c) sposobnost vlakana da apsorbuju une kiseline i na taj
nain utiu na njihovu raspodelu du eludano-erevnog trakta
i obratno njihovu asimilaciju, to se bitno odraava na gubitak
stereoida sa ekskrementom i razmenu holesterina u cei ini. Pri
poveanju hranljivih vlakana u dnevnom obroku smanjuje se
nivo holesterina u krvi. To je vezano sa ueem hranljivih
vlakana u krunom ciklusu unih kiselina. Pri nedostatku
hranljivih vlakana naruava se ne samo razmena unih
kiselina (otuda smanjenje hemoglobina u krvi), ve i
holesterina i steroidnih hormona;
d) veliki znaaj za elektrolitiku razmenu u organizmu i u
eludano-crevnom traktu imaju katjonsko-razmenjivaka
svojstva kiselih polisaharida, antioksidantni efekat lingina;
e) uticaj hranljivih vlakana na sredinu obitavanja bakterija
u crevima. Probava 50% hranljivih vlakana, koja clospevaju u
creva, realizuje se mikroflorom debelog creva. Hranljiva
vlakna su potrebna za normalno funkcionisanje ne samo
probavnog sistema nego i celog organizma;
f) nedostatak hranljivih vlakana u dijeti moe provocirati
rak debelog creva i drugih delova creva. Indikativan je takoe
antitoksini efekat biljnih vlakana. Ona su sposobna da
apsorbuju i izbacuju iz organizma razliita jedinjenja,
ukljuujui ekzogene i endogene toksine, teke metale;
g) arterioskleroza, hipertonija, dijatebis - nedostatak
hranljivih vlakana. U veini zemalja intenzivno se uvode u
prehrambenoj industriji hranljiva vlakna.
58

Uslovno, hranljiva vlakna se mogu podeliti na nena

(krompir, kupus,jabuke, kajsije i drugi slini produkti), koja se
razlazu i dovoljno asimiluju i na gruba (argarepa, cvekla i
dr.), koja se slabije asimiluju. Ali, kada probavili trakt zapadne
u krizu i ona e se izvanredno asimilovati.
Najvee promene sa hranljivim vlaknima deavaju se u
debelom crevu pod uticajem bakterijske flore.

2.6. Masnoe
Termin masnoe poclrazumeva materije koje se sastoje iz
glicerina i masnih kiselina, spojenih eterinim vezama. U
dostupnijoj terminologiji to su materije u iji sastav ulaze
ugljenik, vodonik i kiseonik. Po zasienosti masnim kise
linama one se dele na dve velike grupe: tvrde masnoe (salo,
svinjska mast, maslac), koje sadre zasiene masne kiseline, i
tene masnoe (suncokretovo, maslinovo, orahovo, ulje iz
kotica itd.), koje poseduju uglavnom nezasiene masne
kiseline.
Poluzasiene masne kiseline: linolinska, lanolinska i
arahidonova - spadaju u nezamenjive faktore ishrane, budui
da se one u organizmu ne sintetizuju pa se moraju unositi
hranom. Te kiseline po svojim biolokim svojstvima spadaju u
ivotno neophodne materije i ak se razmatraju kao vitamini
(vitamin F).
Fizioloka uloga i bioloki znaaj tih kiselina su vie
struki. Vanija bioloka svojstva datih nezasienih kiselina njihovo uee u kvalitetu strukturnih elemenata u takvim
visokoaktivnim kompleksima, kao to su fosfolipidi, lipoproteidi i drugi. Oni su neophodan element u stvaranju elijskih
membrana, mielinovih opni, vezivnog tkiva i drugih.
Arahidonova kiselina prethodi stvaranju materija, koje
uestvuju u regulisanju mnogih procesa ivotne aktivnosti
trombocita i drugih, a posebno prostoglandina, kojima se
pridaje veliki znaaj kao materijama sa najveom biolokom
aktivnou. Prostoglandini imaju dejstvo slino hormonima,
zbog ega su dobili naziv hormoni tkiva, poto se oni
59

sintetizuju neposredno iz fosfolipida membrane. Sinteza

prostoglandina zavisi od toga koliko je organizam obezbeen
tim kiselinama.
Utvrena je povezanost nezasienih masnih kiselina sa
razmenom holesterina. One potpomau brzo pretvaranje
holesterina u folijeve kiseline i njihovo izbacivanje iz orga
nizma.
Nezasiene masne kiseline ispoljavaju normalizujue
dejstvo na zidove krvnih sudova, poveavaju njihovu elasti
nost i smanjuju poroznost.
Takoe je utvrena povezanost nezasienih masnih
kiselina sa razmenom vitamina grupe B.
Pri deficitu nezasienih masnih kiselina smanjuje se
intenzitet rasta i otpornost na nepovoljne spoljanje i unu
tranje faktore, suzbija se reproduktivna funkcija, nedostatak
nezasienih masnih kiselina ispoljava uticaj na kontrakcionu
sposobnost miokarda, izazivaju oteenja na koi.
Masnoe sadre vitamine koji rastvaraju masti. ivo
tinjske masti su snabdevene vitaminima A i D, biljne vita
minom E.
Biljne masti imaju visoko energetsko svojstvo, tj. stvaraju
se fotosintezom u zelenim delovima biljaka, a potom se
skladite u plodovima i semenu. Pri svom razlaganju one
oslobaaju (1 gram - 9 kilokalorija) dvostruko vie energije,
nego belanevine i ugljeni hidrati.
Orahovo ulje je izvor dobro asimilirajuih emulziranih
masti. Ako ima dovoljno oraha, nema potrebe dodavati u
dnevni obrok bilo kakve masnoe.
Poeljna je primena masnoa dobijenih hladnim presovanjem. Rafinisanu masnou, lienu mikroelemenata i vita
mina, treba iskljuiti. Uz to u dobijenoj masnoi - nezasiene
masne kiseline lako oksidiu, u masnoi se nagomilavaju
produkti oksidacije, koji izazivaju njeno kvarenje.
ivotinjske masti sadre toksine s m e s e , koje pri
razlaganju dospevaju u organizam. Jer, masno tkivo ne samo
ivotinja nego i oveka je talonik, budui da je u njemu
najmanja razmena materija. Zbog toga ili organizam, da bi se
60

oslobodio toksina, nagomilava u masno tkivo, gde se one

uvaj u.
Dnevna norma u masnim produktima zadovoljava se sa
25-30 grama zejtina (biljne masti) ili maslaca (putera).
Masnoa se hidrolizuje u dvanaestopalanom creVti.

2.7. Vitamini
Vitaminima se nazivaju
niskomolekularna jedinjenja
organske prirode, koji se ne sintezuju u organizmu oveka,
dospevaju spolja, u sastavu hrane, nemaju energetska i
plastina svojstva, ispoljavaju bioloko dejstvo u malim
dozama.
Vitamini se stvaraju biosintezom u biljnim elijama i
tkivima. Veina njih je u vezi sa belanevinastim nosiocima.
Oni se obino ne nalaze u biljkama u aktivnom, nego u
visokoorganizovanom obliku i, prema istraivanjima, koristiti
vitamine u obliku provitamina je najprihvatljivije za orga
nizam. Njihova uloga se svodi na potpuno, ekonomino i
pravilno korienje osnovnih hranljivih materija, pri kojem
organske materije hrane oslobaaju potrebnu energiju.
Na kraju ovog poglavlja u tabeli 1 prikazana je sistema
tizacija tekih poremeaja, koji nastaju usled nedostatka
vitamina.
Skriveni oblici nedostatka vitamina nemaju nikakvih
spoljanjih manifestacija niti simptoma, ali ispoljavaju nega
tivni uticaj na radnu sposobnost, opti tonus organizma i
njegovu otpornost na razne nepovoljne faktore. Posle
preleane bolesti produuje se period ozdravljenja, a mogue
su i razliite komplikacije.
U osnovu klasifikacije vitamina utemeljen je princip
njihove rastvorljivosti u vodi i masnoama. S tim u vezi oni se
dele na dve velike grupe - vodorastvoljive i rastvorljive
vitamine u masnoama.
Vodorastvorljivi vitamini uestvuju u strukturi i
lunkcionisanju fermenata.
(.1

Vitamini koji se rastvaraju u masnoama ulaze u strukturu

membranskih sistema, obezbedujui
njihovo optimalno
funkcionalno stanje.
Vitamini rastvorljivi u masnoama:
Vitamin A (retinol)
Provitamin A (karotini)
Vitamin D (kalceferoli)
Vitamin E (tokoferoli)
Vitamin K (filohinoni)
Vodorastvorljivi vitamini:
BI (tiamin)
B2 (riboflavin)
PP (nikotinska kiselina)
B3 (pantonenova kiselina)
B6 (pirodoksin)
B I 2 (cinkobalamin)
Bc (folijeva kiselina)
H
(biotin)
N
(lipoeva kiselina)
P
(bioflavanoidi)
C
(askorbinska kiselina)
Materije sline vitaminima:
B j (orotova kiselina)
B
(pangamova kiselina)
B
(holin)
B
(inozit)
B
(kamitin)
Hi (paraaminbenzolna kiselina)
F
(polizasiene masne kiseline)
U (S = metilmetionin-sulfat-hlorid)
3

Vitamin A
On se sadri samo u produktima ivotinjskog porekla
(riblja ulja, jetra, umance, mleko i mleni proizvodi, buter,
kajmak i sir). U istom obliku to je kristalna svetlouta
62

materija koja se dobro rastvara u masnoama. Nepostojanje na

dejstvo kiselina, ultravioletnih zraka i kiseonika iz vazduha.
Biljni pigmenti karotinoidi imaju ulogu provitamina A.
Karotinoidi (od latinskog carota - argarepa) spadaju u
ugljeno-hidratna jedinjenja, koja su u biljkama obino
povezana sa belanevinama.
Karotin se u vitamin A pretvara u zidovima tankog creva i
u jetri.
Fizioloki znaaj vitamina A
Vitamin A utie na razvoj mladih organizama, stanje
epitelnog tkiva, rast i elijski razvoj kotanog tkiva i kostiju,
noni vid. T a k o , adaptacija vida u uslovima razliite
osvetljenosti traje oko 8 minuta pri normalnim zalihama
vitamina A i od 30 do 40 minuta - pri njihovom smanjivanju
na pola. Vitamin A uestvuje u normalizaciji stanja i funkciji
biolokih membrana.
U kombinaciji sa vitaminom C on smanjuje lipoidne
taloge na zidovima krvnih sudova i holesterin u krvnom
serumu.
Posebno je vitamin A potreban titastoj lezdi, jetri i
nadbubrenim lezdama. On je jedan od vitamina koji
odravaju mladost.Na primer, ispitivanja na ivotinjama su
pokazala da taj vitamin produava ivot.
Vitamina A naroito mnogo ima u jetri morskih ivih
bia. To je bez sumnje jedan od razloga to su preparati iz jetre
tih ivih bia (na primer, kan eks - iz jetre crnomorske ajkule
katrana) veoma skupoceni.
Vitamin A je neophodan za zdravlje uiju. Njegov
nedostatak moe da prouzrokuje usne infekcije i da se odrazi
na mehanizam sluha. On se sa velikim uspehom primenjuje u
alergijskoj terapiji. Dokazano je da se napad groznice o d s e n a
moe spreiti uzimanjem 150000 ME vitamina A. Inostrani
lekari ga nazivaju prvom linijom odbrane od bolesti, to
predstavlja celovitost pokrivki i epitela unutar tela, njihov
normalan rad je prvi uslov zdravlja.
63

Ispitivanja su pokazala tla mnogi ljudi irom sveta pate od

nedostatka vitamina A. Zbog toga dolazi do usporavanja
reakcija organizma (upozorenje za sportiste). Tako su u
Nemakoj ispitana 152 Sofera, koji, ili nisu poloili ispit za
vozaa, ili su imali najvei broj saobraajnih prekraja. Njima
se svakodnevno davalo po 150000 ME vitamina A, to je
p r e m a saoptenju Instituta z a p s i h o l o g i j u t r a n s p o r t a ,
prouzrokovalo znatno poveanje nihove vozake sposobnosti.
Budui daje problem deficita vitamina A veoma izraen u
elom svetu tom problemu posveuje se posebna panja. Tako,
u Indiji deci uzrasta od 1 do 5 godina polugodinje se daje po
110 miligrama vitamina A (200000 ME, ili 40 odraslih normi
odjednom!). Kod dece, koja su dobila dve doze, oboljenja
oiju su smanjena za 7 5 % .
Rezerve vitamina A mogu u jetri biti jednake rezervama
pet stotina dnevnih potreba organizma. On se taloi u jetri u
vidu etera viih masnih kiselina: oleinske, palmitinove i
stearinske, i, moda zbog toga, bez obzira na tako velike
rezerve, ne uoavaju se manifestacije hipervitaminoze.
Napomenimo, da se vitamin A nagomilava u jetri iz karotina,
ali ne iz vitaminske dijete. Medu seoskim stanovnitvom
ostrva Java, koje se hrani neobraenim pirinem, zelenim
povrem i voem, nisu uoeni simptomi nedostatka vitamina
A. Reju, ti ljudi imaju dovoljno vitamina A, iako se ne hrane
mlekom, preraevinama od mleka, maslom i jajima.
Potrebe za vitaminom A su 1,5 mg/dan, to se priblino
izjednaava sa 5000 ME (1 ME = 0,3 mg), pri emu se
najmanje 1/3 potreba mora zadovoljiti
na raun samog
vitamina A, a 2/3 - na raun B-karotina.
Hipervitaminoza vitamina A susree se veoma retko, jer
su potrebne izuzetno velike doze, koje se u toku ivota teko
mogu unetiu organizam. Navedimo jedan od takvih sluajeva:
U engleskom Tajmsu" objavljena je vest o smrti
naunika B.Brauna,koji je imao blizu48 godina. U lanku pod
naslovom Dijeta sa argarepom ubila naunika" pisalo je:
Istragom u Krejonu utvreno je daje B.Braun bio pristalica
zdrave hrane. Dnevno je pio po 8 pinti ( pinta - 0,56 litara)
64

soka od argarepe. Kada je umro bio je potpuno ut. Lekar je

izjavio, daje poznati naunik umro od trovanja vitaminom A".
Zalihe vitamina A smanjuju alkohol u kivi, kancerogene
uzronike,
bizmut;
veliko
smanjenje
tokom
dijete
belanevinama (sa 18 do 3%) smanjuje taloenje ovog
vitamina u jetri vie od 2 puta.
Taj vitamin unitavaju kiseonik iz vazduha, kiseline,
ultravioletni zraci, ali i uegla mast.
Vaniji izvori vitamina A su: jetra, maslac, pavlaka, sir,
umance, riblje ulje (masnoa). Pri toplotnoj obradi vitamin A
se znatno unitava.

Karotin
Karotin je
nezasieni ugljeni hidrat. Nalazi se u
plodovima i liu cvetova, koji imaju narandasto-uti pig
ment. Belanevina vezana sa karotinom veoma je vaan faktor
njegove hemijske stabilizacije. U rastvoru, naroito pri
ozraenosti i pristupu kiseonika, karotin se lako raspada.
Fizioloki znaaj karotina
Redovnim korienjem argarepe smanjuje se rizik od
kancerogenih oboljenja prouzrokovanih zraenjem ili dimom
cigareta. Deo B-karotina, koji se u organizmu ne pretvori u vi
tamin A, ima posebnu zatitnu funkciju. Umerena i redovna
upotreba crvene argarepe i njenog soka moe se preporuit u
kao sredstvo koje smanjuje rizik od prevremenog starenja*.
Pored toga, smatra se da karotin pojaava dejstvo polnih
hormona. Sadraj karotina u plazmi krvi oveka varira od 80
do 230 mg% i zavisi od njegovog unoenja hranom.
Kod nekih oboljenja, na primer, ekcema, sadraj karotina
u krvi iznosi 8-30 mg procentualno. U organizmu oveka on se
taloi u jetri, srcu, nervnim tkivima, kotanoj sri, semenicima,
testisima, koi - naroito na stopalima i dlanovima.

Ovu d r a g o c e n u informaciji! o k a r o t m u p r e u z e o s a m iz knjige

M.M.Vilenika Bioloke osnove starenja i dugovenosti".

65

Kao masni rastvor B-karotin je dva puta neaktivniji od

vitamina A.
Izuzetno vaan faktor asimilacije karotina je prisustvo
ui u crevima. Deca ga slabije asimiliraju od odraslih. Kod
izuzetno velikih doza vetakog karotina asimiluje se 1-2
procenta. Za razliku od vitamina A karotin u velikim dozama
nije toksian i ne izaziva hipervitaminozu.
O vanosti vitamina A i karotina u naoj ishrani govore
sledee injenice. Prema podacima SZO (Svetske zdravstvene
organizacije), od akutnog respiratornog oboljenja (ARO),
kijavice, otitisa, angine, bronhitisa, pneumonije, koji se
javljaju z b o g nedostatka vitamina A, vie od million
mukaraca starosti od 40 do 60 godina ivota postaju invalidi.
Stvaranje pljuvanog kamenca na zubima, prema miljenju
veine specijalista, spoljanji je simptom skrivenih patolokih
p r o c e s a : stvaranje k a m e n c a u jetri i b u b r e z i m a z b o g
naruavanja razmene materija pri regeneraciji sluzokoe i
irenje infektivnih oboljenja. Podsetimo se poglavlja o probavi
hrane, u kome je detaljno objanjeno kako nastaju najrazno
vrsnija oboljenja, kako se brzo ljuti epitel eludano-erevnog
trakta, i ako se on u potpunosti ne regenerie. Tu su i gnojni
irevi, nevarenje, polipi, kancerogeni tumori...
Uzroka za pojavu deficita vitamina A i karotina ima
mnogo. Navodimo najvanije: nekvalitetna ishrana, mali
sadraj u produktima, naruavanje asimilacije ili poveana
potronja kod oboljenja, trudnoe, sportskih treninga, kod
dece u periodu intenzivnog rasta od druge do pete godine i
polnog sazrevanja.
U sklopu profilaktike uz doruak redovno treba jesti
salatu, sa dosta argarepe, ili piti sok od nje. Tog reima
ishrane pridravao se Pol Breg. U ve nadaleko poznatoj knjizi
udo gladovanja" on je opisao nain sopstvene ishrane:
Priblino jedan as posle toga uzimam moj prvi dnevni obrok
hrane, obino salatu od sveeg povra u kojoj ima dosta
argarepe, kupusa i zeleni. Upravo u tim produktima karotina
ima sasvim dovoljno.
Dnevna norma B-karotina je 6000 ME. Rekorderi po
sadraju B-karotina su: zelje, bundeva, argarepa i naroito
ulje od oblepihe (hippophae rhamnoides).

Vitamin D
Poznato je oko sedam materija, koje imaju antirahitinu
aktivnost, od kojih je najvaniji vitamin D. Pri dejstvu na kou
ultravioletnih zraka stvara se holekalciferon (vitamin D ) iz
svog provitamina, koji se sadri veoma mnogo u koi, koja ima
visoku vitaminsku aktivnost. U biljnim organizmima sadri se
ergosterin, koji predstavlja provitamin D.
3

Fizioloki znaaj vitamina D

Vitamin D normalizuje asimilaciju iz creva soli kacijuma i
fosfora, potpomae taloenje u kostima fosfora i fosfata
kalcij uma (tj. uvruje zube) i spreava pojavu rahitisa kod
dece.
Postoje i uputstva o ulozi vitamina D u odreivanju niza
svojstava membrane elije i subelijskih struktura, u stvari
njihove propustljivosti za jone kalcij uma i drugih katjona.
Preporuene dnevne doze vitamina D kod odraslih ljudi i
dece starije od 3 godine je 100 ME, dece do 3 godine - 400
ME.
Veliki sadraj vitamina D je u klicama itarica, zelenom
liu, pivskom kvascu, ribljem ulju.Njime su bogata jaja,
maslac, mleko. Provitamin D se sadri u beloglaviastom
kupusu i u maloj koliini - u argarepi.
Primena vitamina D u lekovite svrhe i kao profilaktika
zahteva predostronost budui d a j e on toksian.
Vitamin E
Drugi naziv vitamina E je tokoferol. Prema bilokom
dejstvu tokoferoli se dele na materije vitaminske i antioksidacione aktivnosti.
Fizioloki znaaj vitamina E
Sastoji se u njegovom antitoksinom dejstvu na
unutarelijske lipide (masti). Oksidacija unutarelijskih lipida
uslovljava stvaranje toksinih materija za elije iz iscepanih
nezasienih masnih kiselina. Oni mogu da narue funkcije
67

elije i da je zatim potpuno unite. Te toksine materije

neutraliu dejstvo fermenata i vitamina. Vitamin E je tesno
povezan sa stanjem i funkcijom biolokih membrana, a
spreava i razaranje eritrocita. Vanije svojstvo tokoferola je
njegova sposobnost da poveava taloenje u unutranjim
organima vitamina rastvorljivih u m a s n o a m a , naroito
vitamina A.
Tokoferoli pomau aktiviranje procesa sinteze A T F .
Utvrena je tesna veza tokoferola sa funkcijom i stanjem
e n d o k r i n i h s i s t e m a , naroito p o l n i h l e z d a , h i p o f i z e ,
nadbubrenih lezda i titaste lezde.
Oni uestvuju u razmeni belanevina. Dovoljan nivo
tokoferola pomae razvoj miia i normalizuje miinu
aktivnost, spreavajui umor i slabost miia. Ta njihova
sposobnost iroko se primenjuje u sportskoj medicini kao
sredstvo za normalizaciju miine aktivnosti u periodu
udarnih treninga.
Naziv tokoferol za vitamin E potie od grke rei toko potomstvo i latinske rei ferre - donositi. Sam naziv govori o
tome da vitamin E igra vanu ulogu u reproduktivnoj funkciji
organizma. On pomae normalan tok trudnoe i razvoj ploda i
aktivno uestvuje u procesima stvaranja sperme. Mnogi tvrde
d a j e zasluan za dugovenost ljudi.
Dnevne potrebe vitamina E kod odraslih su priblino
12-15 mil igrama. Njime su bogata biljna ulja (masti), klice
itarica (travarica), zeleno povre.
Vitamin K
Postoji vie oblika vitamina K: vitamin K (filohinon), vi
tamin K (melahinon) i vitaminK. Vitamin K je jedinjenjekoje
se nalazi u prirodi i uglavnom je biljnog porekla.
Fizioloki znaaj vitamina K
Vitamin K je dobio naziv od rei koagulacija - to u
prevodu znai zgrunjavanje. Vitamini iz ove grupe uestvuju
u procesima zgrunjavanja krvi. Pored toga, ispoljavaju
68

anabolitiko dejstvo ueem u produkciji ATF, Stoje bitno za

normalno energetsko obezbedenje organizma.
Vitamin K je potreban svakoj eliji naeg organizma,
poto je on veoma znaajan za odravanje strukturnih,
funkcionalnih svojstava elijskih membrane i organela.
Kod odraslih vitamin K sintetizuje mikroflora creva (do
1,5 mg dnevno), zato su kod njih mogue sekundarne
avitaminoze tog vitamina u crevima ili usled prestanka
njegove sinteze mikroflorom. Najei uzroci avitaminoze
vitamina K su oboljenja jetre.
Vitamin K se nalazi u zelenim listovima salate, kupusa,
koprive, lucerke. Pod uticajem suneve svetlosti zeleno lie
biljaka ga sintetizuje. Od mikroorganizama crevnog trakta,
koji sintetizuju vitamin K najvei znaaj ima crevni bacil, koji
naseljava debelo crevo.

Vitamin B1
Ovaj vitamin spada u materije koje sadre sumpor. U
istom obliku to su bezbojni kristali sa mirisom kvasca, dobro
rastvorljivi u vodi. Pri peenju hleba njegovi gubici su
1 0 - 3 0 % , ako se ne upotrebljavaju hemijski ili alkalni
usitnjivai.
Fizioloko dejstvo vitamina Bj
Vanija strana biolokog dejstva B\ jeste njegovo uee u
razmeni ugljenih hidrata. Pri njegovom nedostatku dolazi do
nepotpune asimilacije ugljenih hidrata i taloenja u organizmu
produkata njihove meurazmene - mlene i pirogroane
kiseline.
B] igra vanu ulogu u razmeni belanevina: katalizuje
cepanje karboksilnih grupa i uestvuje u procesima
dezaminacije i pereaminacije amino-kiselina.
Angauje se u razmeni masnoa, uestvuje u sintezi
masnih kiselina (koje ne dozvoljavaju formiranje kamenca u
jetri i unom mehuru). Stimulie pretvaranje ugljenih hidrata
u masnoe.
69

Dejstvuje na funkciju organa za probavu hrane, poveava

motornu i sekretornu funkciju eluca, ubrzava evakuaciju
njegovog sadraja.
Normalizuje rad srca.
Preporuene dnevne doze od 1,3 do 2,6 miligrama (0,6
miligrama na 1000 kilokalorija).
Izvor vitamina Bj su itarice, koje nisu osloboene klica,
pivski kvasac i jetra.

Vitamin B

najbolje je i najefikasnije vitamine grupe B upotrebljavati u

kombinaciji sa skrobastom hranom.
Pri obilnoj masnoj ishrani naglo raste p o t r e b a za
vitaminom B . Vitamin B ispoljava normalizujui uticaj na
funkciju organa vida. On poveava adaptaciju na tamu,
poboljava noni vid i otrinu vida za boje.
Dnevne potrebe - 0,8 miligrama na 1000 kilokalorija.
Vaniji hranljivi izvori vitamina B su: jaja, jetra, heljdina
i ovsena prekrupa, proklijala zrna.
2

Vitamin PP
2

Vitamin B spada u flavine - prirodne pigmente povra,

krompira, mleka i drugih produkata. ist vitamin B je
narandastouti praak gorkog ukusa, teko rastvorljiv u vodi,
koji se lako unitava na svetlosti. Kod oveka B se moe
sintetizovati crevnom mikroflorom.
2

Fizio/o/ti znaaj vitamina B

Osnovni fizioloki znaaj B2 je u njegovom ueu kao
sastavnog dela flavoproteida. Vitamin B , koji se nalazi u
organima, 80% se sastoji iz flavoproteida. Dolazei sahranom,
u zidu creva, a takoe u jetri i elijama krvi podvrgava se
prevoenju u aktivno dcjstvujuu materiju - kofermente. Ti
kofermenti su fiksni deo disajnih fermenata. On takoe
uestvuje u fermentativnim sistemima, koji reguliu procese
oksidacije i reprodukcije u tkivima (disanje i njegovo
uvebavanje).
Vanije svojstvo B je njegovo uee u procesima rasta,
on se moe razmatrati kao faktor rasta. Vitamin B igra vanu
ulogu u razmeni belanevina, ugljenih hidrata i masti. On
najpotpunije stimulie razlaganje ugljenih hidrata. Prven
stvena ishrana ugljenim hidratima poveava potrebe za vita
minom B .
Ukoliko elimo da se pravilno hranimo najbolje je to vie
upotrebljavati kae. Da bi se spreili razni poremeaji, kao na
primer, sluzne izluevine iz nosa i iskaljavanje krobne sluzi,
2

Po fiziko-hemijskim svojstvima vitamin PP je beo

igliast kristal bez mirisa, kiselkastog ukusa, veoma postojan u
spoljanjoj sredini.
Fizioloki znaaj vitamina PP
Vitamin PP ulazi u sastav grupe fermenata, koji su
prenosioci vodonika, i na taj nain uestvuje u reakciji
elijskog disanja i u svim reakcijama meurazmene.
Taj vitamin utie na rad organa za varenje: nornializuje
sekretornu i motornu funkciju eluca (vano za osobe sa
poremeajem eludane sekrecije i atonije eluca), poboljava
sekreciju i sastav soka pankreasa (vano za diabetiare),
normalizuje funkciju jetre, njenu antitoksinu funkciju,
pomae stvaranje pigmenta, taloenje glikogena.
Pod uticajem vitamina PP u organizmu se poveava
iskoriavanje biljnih belanevina hrane.
Dnevne potrebe vitamina PP - 6,6 miligrama na 1000
kilokalorija hrane.
Vitamina PP ima u heljdi, graku, mesu, proklijalom zrnu
i pivskom kvascu.
Vitamin B

70

U istom obliku B je uta tenost, dobro rastvorljiva u

vodi. Postojan je na svetlost, kiseonik iz vazduha, stabilan u
neutralnom rastvoru.
3

71

Fizioloki znaaj vitamina B

Fizioloki znaaj je vrlo raznovrstan. Ukazaemo na
osnovno: regulie funkciju nervnog sistema i
nervno-hranljivih procesa, iji poremeaj izaziva pojavu
dermatita i drugih naruavanja.
V i t a m i n ^ je povezan sa funkcijom titaste lezde: njen
tiroksin je potreban (neophodan) za sintezu koenzima A iz
vitamina B . Utie na funkciju nadbubrenih lezda, pri
njegovom nedostatku nastupa poremeaj sinteze
glikokortikoida.
Dnevne potrebe vitamina B3 su od 5 do 10 mil igrama.
Vitamina B najvie ima u pivskom kvascu, jajima,
proklijalom zrnevlju.
3

Vitamin B

Vitamin B je bezbojan kristal, koji se dobro rastvara u

vodi. Do 50% vitamina B se gubi pri sterilizaciji mleka i
njegovoj obradi na jonskim smolama.
6

Fizioloki znaaj vitamina B

Vitamin B uestvuje u razmeni materija, posebno u
razmeni belanevina i stvaranju fermenata.
On ima veliku ulogu u razmeni masti. Pri leenju
dermatita uoen je bolji terapeutski efekat u odnosu na
zajedniku primenu B i nezasienih masnih kiselina.
Nedostatak B u dnevnom obroku potpomae infiltraciju
masti u jetru. Istraivanja sprovedena na majmunima koji su u
duem periodu dobijali dnevni obrok hrane sa nedovoljnim
sadrajem vitamina B 6 , pokazala su da se kod njih razvija
izraena
arteroskleroza sa
prvenstvenim
oteenjem
koronarnih sudova.
Vitamin B ima veliki znaaj u stvaranju krvi. On takode
utie na funkcije stvaranja kiseline u eludanim lezdama.
Visok nivo B u ishrani poveava procenat kiseline i eludane
sekrecije (vano za osobe koje pate od smanjene kiseline).
6

72

Dnevne potrebe vitamina B su od 1,5 do 3 miligrama. Taj

vitamin treba da u veoj koliini uzimaju trudnice i stariji ljudi
kod kojih je proces starenja u progresiji.
Ovog vitamina ima mnogo u pivskom kvascu, jetri,
mladom kravljem iru, krompiru, heljdi, graku, kupusu.
6

Vitamin H
U istom obliku vitamin H su igliasti kristali, koji se
dobro rastvaraju u vodi i koji su postojani pri zagrevanju, na
dejstvo kiseonika iz vazduha i dejstvo luina i kiselina.
Fizioloki znaaj vitamina H
Vitamin H regulie funkcije nervnog sistema, ukljuujui
i nervno-trofinu funkciju. Postoje podaci o ueu biotina
(vitamin H) u razmeni masti.
Avidni albumen, koji se sadri u belanevinama jaja, ima
sposobnost da u crevima stupa u vrstu vezu sa vitaminom H,
formirajui jedinjenje koje se teko epa. Takav uvezani oblik
biotina organizam ne koristi i ne ispoljava vitaminsko dejstvo.
Na taj nain, toksikoza, koja nastaje pri unoenju veih
koliina sveih belanevina iz jaja, slui kao manifestacija
H-vitaminskog nedostatka.
Dnevne potrebe vitamina H su od 0,15 do 0,3 miligrama.
Zadovoljavaju se unoenjem vitamina H hranom i na raun
biosinteze crevnom mikroflorom.
Vitamina H ima najvie u jajima, ovsenoj prekrupi i
graku.

Vitamin Bc
On se nalazi u liu biljaka, otuda i njegov naziv. U istom
obliku predstavlja ploaste narandasto-ute kristale, slabo
rastvorljive u vodi i nepostojane na zagrevanje i dejstvo
svetlosti.
73

Fizioloki znaaj vitamina Bc

V i t a m i n B c , kao i v i t a m i n B , utie n a s i n t e z u
nukleinskih kiselina, purina, nekih amino-kiselina i holina.
Zajedno sa vitaminom B nalazi se u hromozomima i
slui kao vaan faktor razmnoavanja elija.
Bc stimulie i regulie stvaranje krvi, podstie poveanje
broja leukocita. Pod njegovim uticajem smanjuje se sadraj
holesterina u serumu krvi.
Dnevne potrebe vitamina Bc su 200 mikrograma. Mali
sadraj vitamina Bc u produktima ishrane i njegova krajnja
n e p o s t o j a n o s t pri termikoj obradi bitno oteava
zadovoljavanje potreba u njemu. Nedostajua koliina
dopunjava se na raun sinteze crevnom mikroflorom.
Vitamina Bc najvie ima u: pivskom kvascu, jetri, perunu
(zeleni), salati, luku-pero.
1 2

l 2

Vitamin B

1 2

U istom obliku to je crvena kristalna materija u vidu

iglica ili prizmi bez ukusa i mirisa. Rastvoljiv je u vodi, a svoju
aktivnost gubi pod dejstvom svetlosti.
Fizioloki znaaj vitamina B
Osnovni znaaj vitamina B
je u njegovom
antianeminom dejstvu. Pored toga, on bitno utie na procese
razmene materija - belanevina, sintezu amino-kiselina,
nukleinskih kiselina, purina.
Kod dece B stimulie rast i poboljava njihovo opte
stanje (vano za roditelje i decu).
Nemogunost da organizam iskoristi vitamin B rezultat
je atrofije lezdastih elija na dnu eluca, koje produciraju
gastromukoprotein, koji je obavezna komponenta za asimi
laciju ovog vitamina u organizmu. Invazije glista mogu u
potpunosti da lie organizam vitamina B .
Dnevne potrebe vitamina B su 3 mikrograma. Jedan broj
lekara tvrdi da ga ima samo u ivotinjskim produktima: jetri,
skui, sardinama, atlantskoj haringi, nemasnom mladom
n

kravljem siru, kokoijem mesu, jajima. Prirodnjaci, meutim,

smatraju (Sunana hrana na vaem stolu") da se vitamin B
sintetizuje normalnom crevnom mikro florom.
Potrebe za vitaminom B zadovoljavaju se na raun
njegove sinteze crevnom mikro florom iz kobalta, koji se unosi
hranom.
Neophodno je zapamtiti sledee: pri upotrebi belog hleba,
u kojem je malo elija bitnih za normalan opstanak mikroflore
i u kome ima pekarskog kvasca, sinteza B i se naruava. Kao
rezultat toga dobija se slika ko pri ishrani samo biljnom
hranom i hlebom. U biljkama ga nema, a ne moemo ga
stvoriti mikroflorom - jer ga kvasac unitava. Usled toga ne
nastaje ozdravljenje, nego malokrvnost i poremeaj nervnog
sistema. To je jedna od greaka vegetarijanaca; hleb sa
kvascem treba zameniti presnim hlebom ili, j o bolje,
monolitnim krupama.
Vitamini grupe B odreuju opte stanje zdrav lja. Ako se
oni unose u dovoljnoj koliini, ovekov organizam moe da
ivi bez ivotinjskih belanevina, to je naroito vano kod
alergija. Kada su u nedostatku, ostali vitamini gube vei deo
svog znaaja i dejstva.
Potpuno snabdevanje vitaminima grupe B obezbedjuje se
uzimanjem hrane, u iji sastav ulaze zelenolisne biljke,
monolitno zrno, proklijalo zrno, pivski kvasac, orasi.
1 2

) 2

1 2

1 2

1 2

1 2

1 2

74

Vitamin C
U istom obliku to je bela kristalna materija kiselog ukusa,
bez mirisa, koja se dobro rastvara u vodi.
Osnovna koliina (do 70%) vitamina C u biljkama nalazi
se u vidu askorbigena, koji predstavlja vezani oblik vitamina
C, najpostojanijeg na oksidaciju. Prisustvom askorbigena
moe se objasniti stabilna vitaminska aktivnost plodova i
povra.
Iako vitamin C spada u grupu vodorastvorljivih vitamina,
on ima tri individualne osobine, po kojima se bitno izdvaja iz
te grupe:
75

1) odsustvo u biolokom dejstvu vitaminaC kofermentnih

funkcija, tj. odsustvo fermentnog sistema, u iji sastav bi vita
min C ulazio u svojstvu specifine, na cilj u s m e r e n e ,
strukturne komponente datog kofermenta.
2) vitamin C je stalno prisutan u belanevinastom delu
fermentnih sistema (apoferment) i na taj nain uestvuje u
sintezi belanevinastog dela svih fermenata, ime se i
objanjava rasprostranjenost njegovog biolokog dejstva;
3) n e s p o s o b n o s t e n d o g e n e s i n t e z e v i t a m i n a C u
organizmu oveka.
Fizioloki znaaj vitamina C
Bioloka uloga vitamina C u organizmu u osnovi je
vezana za oksidaciono-reproduktivno dejstvo.
Vitamin C je posebno interesantan zbog svoje neposredne
povezanosti sa razmenom belanevina. Pri deficitu vitamina C
u organizmu se smanjuje upotreba belanevina, a potreba za
njima se poveava.
Shodno tome, pri nedostatku belanevina, u stvari pri
nedostatku ivotinjskih belanevina, u tkivima se naruava
normalna reprodukcija dehidroaskorbinske kiseline u
vitaminu C i poveava se potreba za vitaminom C.
Vitamin C igra vanu ulogu u odravanju normalnog
stanja zidova kapilara i zadravanja njihove elastinosti. Pri
njegovom nedostatku uoava se poveana lomljivost kapilara i
sklonost ka krvarenju. To se dobro uoava pri ienju zuba,
ako desni krvare onda je to upozorenje da se nalazimo u stanju
blage avitaminoze vitamina C.
Velike koliine vitamina C u organizmu potpomau
najpotpunije stvaranje zaliha glikogena u jetri i poveavaju
njenu antitoksinu funkciju.
Endokrini sistemi (hipofiza, hipotalamus, nadbubrene
lezde i druge lezde), kao i unutarelijski membranski
sistemi, raspolau veim koliinama i imaju potrebu za
velikim koliinama vitamina C. Najbogatiji vitaminom C su
ribozomi i sve druge organele i elijske strukture, u kojima se
sintezuju belanevine.
76

Usled nedostatka vitamina C naruava se otpornost naeg

organizma ne samo na infekcije nego i na dejstvo nekih
toksina.
Vitamin C ima neka zatitna svojstva u odnosu na
pojedine toksine materije: olovo, sumpor-ugljenik, aniline,
nitrozamin i druge.
Vitamin C, kao i vitamin E, blokira stvaranje toksinih
jedinjenja u organizmu, odnosno on ima antitoksino svojstvo.
Dnevne potrebe su od 60 do 100 miligrama.
Kod puaa se vitamin C veoma loe asimiluje, pa ak i
kada se unosi hranom u potpunim koliinama osea se njegov
nedostatak. Utvreno je da degenerisana crevna mikroflora
moe da uniti vitamin C u crevima pre njegovog dospevanja u
krv. Ako je hrana dobro obraena pljuvakom u ustima, onda
zahvaljujui tome nema gubitaka vitamina C.
Najvea koliina vitamina C je u suvom ipku, crnoj
ribizli, umskoj jagodi, kupusu, mirodiji i perunu (zeleni).

Vitamin P
Vitamin P objedinjava grupu bioloki aktivnih materija bioflavanoida. U dananje vreme poznato je oko 500 bioflavanoida, i svi su oni produkti biljnog porekla, u ivotinjskim
tkivima te materije nisu otkrivene.
Bioloka svojstva vitamina P i vitamina C imaju mnogo
zajednikog. Osim toga, uoava se izraeni sinergizam tih
vitamina u ispoljavanju biolokog dejstva.
Fizioloki znaaj vitamina P
Osnovna uloga vitamina P se sastoji u njegovom dejstvu
na uvravanju kapilara i smanjenju poroznosti zidova krvnih
sudova. Zato vitamin P normalizuje stanje kapilara i poveava
njihovu vrstou.
Dnevne potrebe nisu tano ustanovljene, orijentimo one
su polovina koliine u odnosu na vitamin C.
Vitamina P najvie ima u: crnoj ribizli, mahovnici, vinji,
trenji i ogrozdu.
77

Vitamin N fizioloki znaaj

On uestvuje u procesima bioloke oksidacije. Od drugih
svojstava vitamina N treba istai da on potpomae rast i
upotrebljava se u plastinoj hirurgiji. On ima antioksidaciono
dejstvo u poreenju sa vitaminima C i E. Takode ima izraena
zatitna svojstva u odnosu na mnogobrojne toksine materije,
naroito u odnosu na soli tekih metala (arsenik, ivu, olovo i
dr.). Pri tom se stvaraju vrsti vodorastvorljivi kompleksi, koji
se lako izluuju urinom. Vitamin N spreava zamaivanje
jetre.
Dnevne potrebe vitamina N su 0,5 miligrama. Nalazi se u
kupusu, pirinu i mleku.
Vodorastvorljivi vitamini se sadre u biljnoj hrani i
organizam ih brzo asimiluje.

2.7.1.

Sups tance sline

vitaminima

Te supstance objedinjavaju grupu materija koje imaju

mnogobrojna svojstva prisutna u pravim vitaminima, ali koje
ne zadovoljavaju sve potrebe koje se od njih zahtevaju.

Vitamin B

1 3

Vitamin B blagotvorno utie na funkcionalno stanje

jetre, ubrzava regeneraciju elija jetre. Postoje podaci o tome,
da orotova kiselina ( B ) potpomae plodnost i poboljava
razvoj ploda.
Dnevne potrebe su od 0,5 do 1,5 grama. Sadri se u
pivskom kvascu, jetri, mlenim produktima.
1 3

13

Vitamin B

1 5

Ovaj vitamin je prvi put izdvojen iz jezgra kotica kajsija.

Najvaniji i osnovni fizioloki znaaj jeste u njegovim
lipotropnim svojstvima i funkciji donatora pokretnih metilnih
grupa.
78

U perspektivi vitamin B e najvie koristiti sportisti. On

poboljava disanje tkiva, poveava iskoriavanje kiseonika u
tkivima i uestvuje u oksidacionim procesima, stimuliui ih,
pa se u vezi sa tim upotrebljava kod akutnih i hroninih
intoksikacija.
Dnevne potrebe nisu utvrene.
1 5

Paraaminbenzolna kiselina (PABK)

Ovu kiselinu ine bezbojni kristali, rastvorljivi u vodi.
Fizioloki znaaj PABK
Kod ivotinja zbog nedostatka ovog vitamina nastaju
poremeaji u stvaranju pigmenta (depigmentacija dlake i dr.),
zastoji u rastu, poremeaji hormonalne aktivnosti i drugi.
Dnevne potrebe nisu utvrene.

Holin
Holin je kristalna materija bele boje, koja se dobro
rastvara u vodi i alkoholu.
Fizioloki znaaj holina
Njegovo vanije bioloko dejstvo je lipotropno.
Lipotropni efekat holina ispoljava se njegovim ueem u
sintezi fosfolipida u jetri, obezbeujui brzo oslobaanje jetre
od masnih kiselina. Pri njegovom nedostatku dolazi do
infiltracije masti u jetru.
Holin utie na procese razmene belanevina i masnoa,
inei nekodljivim mnogobrojne materije koje su tetne za
organizam (selen i druge). Veoma je efikasan u profilaktici
arterioskleroze.
Dnevne potrebe nisu utvrene. Smatra se da je dovoljno
uzimati od 0,5 do 3 grama.
Holina ima najvie u: jetri, jajima, ovsenoj prekrupi,
pirinu, mladom kravljem siru.
79

Inozit

Inozit ima izraena lipotropna i sedativna svojstva, a

takoe stimuliue deluje na motornu funkciju probavnog
aparata.
Dnevne potrebe su od 1 do 1,5 grama.
Sadri se u dinjama, kupusu, argarepi, krompiru, cvekli,
paradajzu, batenskim jagodama, a naroito u proklijaloj
penici.

Karnitin
Karnitin je neophodan za normalno funkcionisanje miia
i odravanje njihovog optimalnog fiziolokog stanja.
Dnevne potrebe nisu utvrene. Smatra se da ga ima
najvie u mesu i mesnim preraevinama.

Vitamin U
Ovaj vitamin potpomae zarastanje ira u elucu i
dvanaestopalanom crevu. Pri tom se normalizuje funkcija
eluca, jer povoljno utie na njegovu sluzokou, a stimuliu se
i procesi regeneracije njegovih elija. Primenjuje se kod
hroninog gastritisa. Pri duoj upotrebi (tokom nekoliko
meseci) ne ispoljava negativni uticaj na stanje jetre (njeno
zamaivanje), za razliku od metionina.
Duom toplotnom obradom vitamin U se potpuno gubi.
Ima ga u kupusu, cvekli, perunu.

2.7.2.

tetnost vetakih vitamina

Iz navedenog o vitaminima postaje potpuno jasno da

njihova aktivnost umnogome zavisi od belanevinastog nosi
oca. Bez te druge polovine oni nisu efikasni i uopte u procesu
80

dobijanja na vetaki nain iz organskih oblika prevode se u

kristalne, koji su po svojoj sutini ve neorganski i u takvom
obliku mi ih ne asimilujemo. Mnogi su se u to uverili na linom
iskustvu, uzimajui razliite polivitaminske preparate (Undevit, Dekamevit i dr.), pri emu je mokraa imala boju tih
vitamina". Pri takvom leenju" mi preoptereujemo jetru i
bubrege tom neorganikom, naruavamo neophodni balans u
organizmu, unosimo u njega haos umesto reguliuu strukturu.
Ako uzimamo vie nego to je potrebno prirodnih vita
mina, na prirodni trofostat - bakterije unitavaju i izbacuju
sve s t o j e suvino. Predoziranje vitamina pri prirodnoj ishrani
je veoma teko ostvariti, a pri vetakoj veoma prosto. Naa
lost, lino mi je poznat sluaj da je dete pojelo paketi
vetakih vitamina" i umrlo.
Kao primer tetnog dejstva velikih doza vetakih vita
mina naveu odlomak iz lanka koji je objavljen u asopisu
Zdravlje":
O vitaminu C sa velikom sigurnou se pronosi glas kao
o bezopasnom preparatu. Ipak, poslednjih godina lekari sve
ee uoavaju kod ljudi sporedne reakcije, izazvane prekom e m i m dozama tog vitamina. Mnogi ljudi pokuavaju da
jakim dozama vitamina C spree ili lece akutna respiratorna
virusna oboljenja, grip i neke druge bolesti. Tako uzimaju po
linom nahoenju vitamin C u dozama 4-6 ili ak 10 grama
dnevno (!), iako je normalna potreba za njim 100 miligrama.
Naunici iz gotovo svih zemalja sveta saglasni su u
jednom - uzimanje vitamina C ne poveava otpornost orga
nizma na prehlade. tavie, prekomerne doze vitamina C
pogoravaju tok nekih infekciono-alergijskih oboljenja, kon
kretno reumatizma.
Najopasnija posledica maksimalne doze vitamina C je
poveano zgruavanje kiv i, a rezultat toga je stvaranje tromba.
Dejstvujui razdraujue na sluzokou organa eluda
no-crevnog trakta, suvine doze vitamina C izazivaju bolove
u podbratku, goruicu, muninu, povraanje, proliv (velika
inija salate od kupusa, argarepe, peruna itd., koja sadri
mnogo vitamina C, ne izaziva nita slino). Eto zato se kod
ljudi koji su oboavaoci vitaminia" esto komplikuje gas81

tritis sa poveanom kiselinom, kao i oboljenje ira u elucu i

dvanaestopalanom crevu. Vitamin C, poveavajui koliinu
mokrae (urina), ubrzava stvaranje kamenca u bubrezima i
mokranom mehuru iz soli oksalne i minske kiseline.
One, koji primaju injekcije B j , lekari, po pravilu, upozo
ravaju da ne treba da uzimaju vitamin C, poto on moe da
neutralise vitamin B .
Oboleli od dijabetesa treba da znaju, da velike doze
vitamina C smanjuju stvaranje insulina u pankreasu (gute
rai) i poveavaju sadraj eera u mokrai i krvi.
U najnovije vreme je utvreno da jake doze vitamina C
usporavaju prenos nervno-miinih impulsa, zbog ega dolazi
do jDoveanog zamora miia, a naruava se i koordinacija
vidnih i motornih reakcija.
Iz navedenog se moe zakljuiti samo jedno: za dobro
zdravlje i njegovo ouvanje koristiti samo prirodne vita
mine.
Prema medicinskim izvorima sastavio sam tabelu, koja
ukazuje, na osnovu kojih simptoma se moe odrediti koji nam
vitamin nedostaje, a izborom produkata ishrane sa obilnim
sadrajem nedostajuih vitamina moe se otkloniti nedostatak.

Naziv
vitamina

Simptomi nedostatka vitamina

Znojenje

Suvoa, pomodrelost usana i ivica na njima - hejloza, naprsline i kraste na uglovima usta - angularni
stomatitis, seborejni dermatitis nosno-usnih skladita
Suvoa i bledilo usana; eritrem nadlanice ruku i
vrata, pertttanje, hiperkeratoza, pigmentacija

1 2

PP

Dermatiti

Suvi seborejni dermatitis, hejloza, glositis

Krljuasti dermatitis

Cijanoza usana, uiju, nokti; bledilo i suvoa koe

Kosa

A
Tabela 1
KLINIKI SIMPTOMI NEDOSTATKA VITAMINA*

Naziv
vitamina

Bledilo i suvoa koe, oroavanje folikula dlake,

stvaranje mitisera, sklonost gnojnim oboljenjima
Karotin Ekcem

82

Vitamin A se nalazi, uglavnom, u ivotinjskoj hrani. T a m o , gde se ne

pominje o nedostatku viamina A, treba itati karotin, polo se u naem
organizmu iz karotina stvara vitamin A.

Gubitak boje kose

elavost

Oroavanje folikula kose sa pojedinanim petihijama

Simptomi nedostatka vitamina

Suvoa i gubitak sjaja kose

Nokti
A

Lomljivost i iaranost noktiju_

Oi

Konjuktivitis i blefaritis, pojedinane Bitoove mrlje,

strah od svetlosti, nono slepilo

Naziv
vitamina

Naziv
Simptomi nedostatka vitamina
vitamina

Simptomi nedostatka vitamina

Strah od svetlosti, konjuktivitis i blefaritis

Bc

Konjuktivitis

Lomljivost kapilnra, krvarenja

Krvarenje desni pri sisanju usnama ili pri ienju

zuba

Jezik
B

PP

Suv i blistavo-crven

Obloen, oteen, brazdast ili suv, sjajno crven, bolan,

sa pukotinama

Oboljenja arterija stopala

Probavili sistem
A

Zbog degeneracije sluzokoe eludano-erevnog

trakta mogu se pojaviti: diseptiki poremeaji,
poremeaji eludane sekrecije, sklonost ka
gastritisima, kolitisima

Nedovoljna funkcija probavnih organa, naroito jetre

i eludane sekrecije

Kosti i zubi
D

Anemija

Deformacija grudnog koa i kime, zubi se drobe

Disajni sistem
A

Sklonost rinitisima, bronhitisima, pneumoniji

PP

Crevni poremeaji - uporni neprekidni proliv

Sklonost oboljenjima disajnih puteva

Stvaranje ireva u crevima, zamaivanje jetre

B]

Sipnja

Holin

Ciroza jetre, pojava nekrotikih arita u njoj

Bj

Zatvor, gubitak apetita

Krv
K

Pogorava zgruavanje krvi

Smanjenje sadraja leukocita; poremeaji

u
funkcionisanju kapilara - smanjivanje njihovog
tonusa

84

Nervni sistem
B,

Brzi psihiki zamor; oboljenje perifernih nervnih

zavretaka, uglavnom donjih

85

Naziv
vitamina

Naziv
vitamina

Simptomi nedostatka vitamina

PP

Neurastenini sindrom (razdraljivost, nesanica,

potitenost, ukoenost); nervno-miini bolovi

Poremeaji nervnog sistema (grevi, paraliza, pareze

i dr.); poremeaji nervne atrofije

Nervno-psihiki poremeaji: depresija,

reakcije, razdraljivost, nesanica, dr.

psihike

Simptomi nedostatka vitamina

Polna funkcija

Degeneracija i oroavanje epitela u materici i vagini

Karotin Slabi aktivnost polnih hormona

E

Slabi polna funkcija

Prevreinena starost

Holin

Kod opteg stanja avitaminoze dolazi do razvoja

sledeih patolokih stanja: arterioskleroze, neuroze,
stresa
Naruava se razmena masnoa u nervnom tkivu, jetri,
bubrezima, sranom miiu. Nedostatak holina
podstie rast tumora
Bubrezi

Degeneracija epitela u samim bubrezima i

mokranim kanalima. Otuda su pielitisi, uretritisi,
cistitisi
Opte stanje

Opta slabost, razdraljivost

Miina slabost

Opta slabost

B,

Brzo psihiko i fiziko zamaranje, slabost miia,

zamaranje pri hodanju; pri palpaciji bolovi miia,
listova nogu

86

Karotin

Prevremena starost, tumori

Intenzivan razvoj procesa starenja

2.8. Enzimi
Enzimi su sloene organske materije, koje se stvaraju u
ivoj eliji i igraju vanu ulogu katalizatora svih procesa, koji
se deavaju u organizmu. Oni su belanevinaste prirode, ali se
sastoje iz dve komponente: belanevinastog nosioca
(apoenzim) i aktivnog dela enzima, koji nema belanevinastu
prirodu (koenzim). U aktivni deo spadaju: gvoe, mangan,
kalcijum, bakar, cink, kao i neki vitamini. Koenzim postaje
aktivan kada se sjedini sa svojim nosiocem - glavnom masom
enzima.
Budui da su belanevinaste materije, enzimi se pri
zagrevanju do 54C nepovratno koaguliu (zgrunjavaju) i
gube svoje katalitiko dejstvo. Oni se, takode, lako raspadaju
pod dejstvom kiseonika i svetlosti. Svi procesi razmene
materija: belanevina, ugljenih hidrata, masnoa, vitamina,
minerala - odvijaju se uz sadejstvo enzima. Pri normalnom
atmosferskom pritisku i temperaturi od 37C u ivom
87

organizmu li procesi se odvijaju brzo, tedei veliku koliinu

energije.
Ustanovljeno je da postoje srodne veze izmeu enzima,
hormona i vitamina. Poznato je da se avitaminoze i oboljenja
izazvana nepravilnom unutranjom sekrecijom, objanjavaju
naruavanjem enzimskih procesa u organizmu.
Svezom hranom u tanko crevo dospeva 60-80% enzima
bez promene. Meutim, da bi prodrli kroz zidove creva oni se
raspadaju na apoenzime i koenzime i posle dospevanja u krv
ponovo se sjedinjuju, aktivirajui ivotne procese.
Vitamin E, kojim je zasiena sveza biljna hrana, ima ulogu
zatitnog faktora enzima.
Kao s t o j e ve reeno, inducirana autoliza je mogua pri
najaktivnijem ueu enzima, to znatno olakava rad
probavnih lezda. Kada se enzimi upotrebljavaju u velikoj
k o l i i n i , u crevima se oslobaa k i s e o n i k . Sloj b o g a t
kiseonikom neophodan je za razvoj zdrave crevne bakterijske
flore, on takoe spreava razvoj bolesnih bacila.
Kod ljudi, koji se hrane kuvanom i konzerviranom
h r a n o m , esto se osea nedostatak enzima u krvi i u
meduelijskoj tenosti, ivotni procesi protiu tromo i
napregnuto. Nasuprot tome, pri ishrani svezom biljnom
hranom ivotni procesi se odvijaju snano i ekonomino, u
krvi je mnogo enzima.

2.9. Mineralni elementi

Hrana, koja ne sadri mineralne soli, iako u potpunosti
zadovoljava sve ostale uslove ishrane, vodi ka uspo
renoj gladnoj smrti, zato to osiromauje telo solima
neminovno prouzrokuje poremeaje u ishrani.
F.F.Erisman
O vanosti mineralnih soli govore istraivanja Forestera
jo iz 1879.godine. On je hranio pse mesom iz kojeg su
izvuene soli i ustanovio je da oni bre umiru od ivotinja, koje
potpuno gladuju.
SS

Fizioloki znaaj mineralnih elemenata odreuje se

njihovim ueem u:
1) strukturi i funkcijama veine fermentnih sistema i
procesa, koji se odvijaju u organizmu;
2) plastinim procesima i formiranju tkiva organizma,
naroito kotanog tkiva, gde su fosfor i kalcijum osnovne
strukturne komponente;
3) odravanju kiselo-alkalne ravnotee u organizmu;
4) odravanju normalnog slanog sastava krvi i ueu u
strukturi njenih sastavnih elemenata;
5) normalizaciji vodeno-slane razmene.
Posebna uloga pripada mineralnim materijama u
odravanju kiselo-alkalne ravnotee u organizmu (KAR): ona
je neophodna za obezbedenje stabilnosti unutranje sredine
organizma.
Kiselo-alkalna ravnotea obezbeuje potrebnu
koncentraciju jona vodonika u elijama i tkivima,
medutkivnim i meuelijskim tenostima i prenosi im
osmozna svojstva, neophodna za normalan tok procesa
razmene.
Na odravanje KAR ogroman uticaj ima nain ishrane. Pri
tom ishrana razliito utie na KAR u zavisnosti od uzrasta.
Istraivanja, koja su obavljena u Institutu za gerentologiju
AMN SSSR-a (Grigorov J.G., Sineok L.L. i drugi, 1978),
potvrdila su uticaj osobenosti uzrasta i naina ishrane na
sistem KAR. Ona su pokazala da razvoju acidoza (pomeranja
unutranje sredine organizma prema kiseloj strani) doprinosi
prvenstvena upotreba ivotinjskih masti i belanevina, pri
emu je ta pojava kod starijih ljudi veoma izraena. Uvoenje
ugljenih hidrata izaziva pomeranje KAR prema metabolikoj
alkalozi (luinska strana). Na taj nain, za stariji uzrast
poremeaj KAR prema kiseloj strani je krajnje neprijatan.
Izuavanje mineralnog sastava hranljivih produkata je
pokazalo, da se neki od njih karakteriu kao dominantni u
sastavu mineralnih elemenata, koji u organizmu izazivaju
elektropozitivne (katjoni), drugi - prvenstveno elektronegativne (anjoni) pomake. Otuda hranljivi produkti, bogati
katjonima, imaju alkalnu orijentaciju, a hranljivi produkti,
89

bogati anjonima - kiselu. Uzimajui u obzir vanost odra

vanja KAR u organizmu i uticaj na njega kiselih i alkalnih
materija hrane, izvrena je podela mineralnih materija
hraljivih produkata na materije alkalnog i kiselog dejstva.
U procesu briljivih naunih ispitivanja pokazalo se da su
glavni izvori mineralnih elemenata biljna hrana voe i
povre. Pri tom se oni u sveem povru i vou nalaze u
najaktivnijem obliku i organizam ih lako asimiluje.

Tabela 2
UPOREDNA KARAKTERISTIKA PRODUKATA
ISHRANE PO STEPENU KISELE I ALKALNE REAKCIJE
ORGANIZMA
Oznake usvojene u tablici: 0 - slaba kiselost ili alkalnost;
00 - srednja; 000 - jaka i 0000 - vrlo jaka.
Produkti

Mineralni elementi

Alkalni (katjoni):
Kalcijum (Ca)
Magnezij
Kalijum(K)
Natrijum (Na)

um

Kiseli (anjoni):

(Mg)

Fosfor (P)
Sumpor (S)
Hlor (Cl)

itarice i mahunarke pri raspadanju u eludano-crevnom

traktu stvaraju produkte sa slabokiselom reakcijom, ali zato
one daju mnogo dragocenih hranljivih elemenata i ne stvaraju
tetne ljake pri metabolizmu, kao produkti ivotinjskog
porekla.
Produkti ivotinjskog porekla - meso, riba, ovji sir,
maslo (maslac) i drugi, izuzev kvalitetnog sveeg mleka stvaraju produkte sa jako kiselom reakcijom. Slian efekat
imaju - beli hleb, testenine od belog brana, polirani
(obraeni, MS) pirina, rafmisani eer i drugi, slini njima ili
napravljeni iz sirovina.
Da ne preopteretimo obim knjige informacijama o
mineralnim elementima, ukazaemo na bioloku ulogu
vanijih minerala sa pozicija pravilne ishrane.
Radi praktinih odgovora na pitanja italaca, na osnovu
radova Vokera i Poupa, sastavio sam tablicu sa navoenjem
kiselosti i alkalnosti produkata (tabela 2).
90

Kaj sije, suene

Cvekla, sveza
Sargarepa
Celer
Krastavci, svezi
Smokve, suene
Loika
Jagode
Kaj sije, svee
Mahunarke, svee
Kupus
Karfiol
Dinja
Ribizla
Maslaak (zelen)
Voe (skoro svo)
Sok limuna, prirodni
Pastrnjak
Narandin sok, prirodni
ljive, suene
Ovsenica
Mleko, neobrano (svee)
Luk
Groe
Groani sok, prirodni
Vinja
Kupus, crveno-glaviast

Kiselost

Alkalnost
0000
0000
0000
0000
0000
0000
0000
0000
000
000
000
000
000
000
000
000
000
000
000
000
000
000
000
00
00
00
00
91

Kalcij um
Medu elementima, koji ulaze u sastav naeg tela, kalcijum
zauzima peto mesto posle etiri glavna elementa: ugljenika,
kiseonika, vodonika i azota, a meu metalima, koji stvaraju
baze (alkalije) - prvo mesto.
U organizmu se sadri normalno oko 1200 grama
kalcijuma, 99% te koliine koncentrisano je u kostima.
Mineralna komponenta kotanog tkiva nalazi se u stanju
neprekidnog obnavljanja. Stalno se odvijaju dva procesa:
resorpcija kotane materije sa ubacivanjem osloboenog
kalcijuma i fosfora u krvotok i taloenje fosforno-kaIcijumovih soli u kotano tkivo. Kod dece koja rastu kostur se
u potpunosti obnavlja za 1-2 godine, kod odraslih za 10-12
godina. Kod odraslog oveka dnevno se iz kotanog tkiva
izbacuje do 700 miligrama kalcijuma i isto toliko se ponovo
taloi. Otuda kotano tkivo, pored funkcije oslonca, ima ulogu
depoa kalcijuma i fosfora, odakle ih organizam izvlai pri
nedovoljnom uzimanju hranom.
Na primer, pri padu atmosferskog pritiska, da bi sauvao
ravnoteu, organizam trai vie od uobiajenih koliina
kalcij uma. Ako nema njegove rezerve u krvi, on ga pojaano
izvlai iz kostiju. Kada proces pree normu razvija se
patologija, ee kod starijih, i oni govore: ,,Oh, kako bole
kosti! Sprema se loe vreme..."
Kalcijum, takode, neutralizuje tetne kiseline.to je u
hrani manje produkata, koji daju kiselu reakciju krvi (mesa,
sira, proizvoda od belog brana, rafiniranog eera i
ivotinjskih masti), manja je potreba za kalcij umom i bolje
stanje kostiju i zuba (upozorenje ljudima koji pate od
pokvarenih zuba).
Kalcijum ima bitnu ulogu kao sastavni deo elijskog
jezgra. Vana uloga pripada kalcijumu u uspostavljanju
meduelijskih veza i kvalitetnog slepljivanja pri formiranju
tkiva. Moskovski profesor A.Malenkov je ustanovio da
otpornost organizma na kancerogene (maligne) tumore zavisi
od sile spajanja elija.
92

93

N a u n i c i su uoili j o dve o s o b e n o s t i u vezi sa

kalcijumom. Dobre rezerve kalcijuma u mladim godinama dugi niz godina odravaju organizam mladim. Sto je vea
koncentracija kalcijuma u serumu krvi, vee su anse
bolesnika da ozdravi.
Na asimilaciju kalcijuma negativno utie viak u hrani:
fosfora, m a g n e z i j u m a i kalijuma. N e g a t i v n o utie na
asimilaciju kalcijuma i viak ili nedostatak masti. Pri suviku
masnoa kalcijum se izbacuje iz organizma u vidu kalcijevih
sapuna.
Neke kiseline (inozitfosforna, oksalna) formiraju sa
kalcijumom vrsta nerastvorljiva jedinjenja, koja organizam
ne prihvata.U stvari, kalcijum iz hleba, penice, ovsa i drugih
itarica, koje sadre znatnu koliinu inozitfosforne kiseline
nedovoljno se asimilira. A poto je kod nas osnovni produkt
hleb i proizvodi od brana (testenine), nije zauujue
sveopte muenje sa zubima. Kalcijum se ne asimiluje iz
zelja i spanaa.
Do optimalne asimilacije kalcijuma dolazi pri odnosu
kalcijuma i fosfora 1:1,3 (prema nekim podacima 1:1 i 1:1,7) i
odnosu kalcijuma i magnezijuma 1:0,5.
Dnevne potrebe kalcijuma su 800 miligrama (prema
drugim podacima - 1,4 grama). Eksperti S Z O (Svetske
zdravstvene organizacije) su odredili fizioloke potrebe u
kalcijumu na 400-500 miligrama dnevno.
Kao dopuna naveu interesantne podatke iz lanka
V.N.Fedina ta nam nedostaje?':
Na Drugom meunarodnom kongresu lekara o uticaju
uslova ivota i rada na zdravlje ljudi lekari su sa uenjem
zakljuili da je stanovnitvu Evrope, Severne Amerike i
Okeanije malo 900 miligrama kalcijuma dnevno (70-90%
kalcijuma to stanovnitvo dobija uzimanjem mleka i mlenih
proizvoda, tj. prema savremenim dostignuima u
najoptimalnijem nainu ishrane!). U Italiji i Argentini je
dovoljno 650-800 miligrama kalcijuma (50-70% iz mlenih
produkata), a Japanci, veina Indusa, stanovnici ilea, UAR,
Turske ive na 300-350 miligrama kalcijuma dnevno, pri emu
je u njihovom dnevnom obroku mleka samo 10-30%, a ostalo
94

su - itarice, plodovi, orasi, riba. Kod tih naroda je manje

izluivanje iz organizma neiskorienog kalcijuma a vei nivo
njegove asimilacije".
Ispostavlja se da mnogo ta zavisi od produkata. Kao stoje
ve navedeno, treba se pridravati sledeih uslova: na jon
kalcijuma u plazmi krvi treba da bude 2 jona kalijuma (1:2);
fosfora sa hranom 1:1,5; magnezijuma 1:0,5. U pasterizovanom mleku odnos kalcijuma i fosfora je 1:0,7; kalcijuma i
magnezijuma - 1:0,1; kalcijuma i kalijuma - 1:1. Osim toga,
potrebni su mnogi drugi elementi, ali i vitamini, organske
kiseline, to se gubi u mleku prilikom pasterizacije.
Dakle, mi znamo ta negativno utie na asimilaciju
kalcijuma u organizmu, a takode znamo produkte, koji su
najbolji za zadovoljavanje potreba organizma u kalcijumu.
ta se sve moe preduzeti da bi se kalcijum potpunije
asimilirao, jer se 70-80% kalcijuma unesenog sa hranom
izbacuje sa ekskrementom, a sa mokraom jo 150-350
miligrama.
1. Prenos kalcijuma u organizam kroz zidove creva vezan
je za gubitak energije., Zbog toga je potrebno zasiivati
organizam kiseonikom i lako svarljivim ugljenim hidratima.
2. Obezbediti organizam vitaminom D i imati zdrave
bubrege. U bubrezima se iz vitamina D stvara materija, koja
transportuje kalcijum u tanko crevo.
3. Izleiti sluzokou tankog creva korienjem (unosom)
hrane sa dovoljnom koliinom karotina. U suprotnom, njegova
degenerisana sluzokoa nee biti u stanju da asimiluje hranu.
4. Pretvaranje kalcijuma potpomau hrana bogata belan
evinama, limunska kiselina i laktoza. Amino-kiseline
belanevina stvaraju sa kalcijumom dobro rastvorljive i lako
asimilujue komplekse. Istovetan je i mehanizam dejstva
limunske kiseline. Laktoza, podvrgavajui se vrenju, odrava
u c r e v i m a nisku vrednost p H , to s p r e a v a stvaranje
nerastvorljivih fosforno-kalcijevih soli.
Prema tome, treba koristiti sledeu tabelu (tabela 3), u
kojoj su dati podaci o sadraju kalcijuma u hranljivim
produktima za stvaranje zdravog tela, naroito zuba.

Tabela 3

Maguczijum
U o r g a n i z m u odraslog oveka ima 25 g r a m a
magnezijuma. On ulazi u sastav diferenciranih viih tkiva, a
njegova maksimalna koliina je u mozgu, timusu,
nadbubrenim lezdama, polnim lezdama, crvenim krvnim
zrncima, miiima. Njegova koncentracija u elijama je 3-15
puta vea, nego u vanelijskoj sredini. Magnezij um i kalijum
su preovladujui katjoni u eliji. Pri ueu magnezijuma
dolazi do slabljenja miia, on ima svojstvo da iri krvne
sudove, stimulie peristaltiku creva i da poveava luenje ui.
Pri nedostatku magnezijuma u bubrezima nastaju
degenarativne promene i nekrotine pojave, poveava se
sadraj kalcijuma u zidovima krupnijih sudova, u sranim i
skeletnim miiima - oni obamiru (koe se), gube elastinost.
Ljudi, koji ele da postignu elastinost (gipkost), treba iz
korena da preispitaju svoju dijetu unosei u njen sadraj
organski magnezijum.
Inostrani lekari navode podatke da je kod ljudi koji su
umrli od infarkta miokarda sadraj magnezijuma na delu
oteenja bio za 40% manji, nego u srcu zdravih ljudi, koji su
bili rtva nesrenih sluajeva.
Pri nedostatku magnezijuma takode se javljaju: aritmija,
tahikardija (ubrzani rad srca), vrtoglavica, osetljivost na
vremenske promene, brzo zamaranje, nesanica, komarni
snovi, teko buenje. Poslednje se objanjava time, to rano
ujutro nadbubrene lezde normalno lue veliku koliinu
hormona, zahvaljujui emu ovek zadrava ivahnost tokom
dana. Pri deficitu magnezijuma takav vrhunac se dostie uvee
i propraen je prilivom zakasnele ivahnosti, a ujutro se ovek
osea slomljenim. Moda je u tome tajna podele na sove " i
eve'"}
Poveanim sadrajem magnezijuma odlikuju se zelene
lisnate kulture, zato to on u hlorofilu ima istu takvu ulogu, kao
gvode u hemoglobinu.
Prema tome, najbolji izvori magnezijuma su: povre,
voe, itarice.
Dnevne potrebe magnezijuma su 400 miligrama.

PRODUKTI SA NAJPOGODNIJIM ODNOSOM

KALCIJUMA, FOSFORA, MAGENZIJUMA I KALIJUMA
Sadraj u mg na 100 gr
jestivog dela proizvoda

P r1 oV i\UliU kA 11 i1
L

Ca

Mg

Odnos

Ca:P

Ca:Mg

Ca:K

1:3

1:10

Hleb raani obini

21

174

57

227

1:8,2

Hleb penini 2. kl.

23

131

51

208

1:7

1:2,8

1:9
1:8

Prekrupa prosa

27

233

83

211

1:9

1:3

Pirina*

24

97

26

54

1:4

1:1

1:2

Heljda (prekrupa
heljde")

55

298

78

218

1:5,4

1:1,4

1:4

(iraak*

115

329

107

873

1:2,9

1:0,9

1:7

Mladi sir,
mastan***

150

216

23

112

1:1,4

1:0,1

1:0,7

Svinjetina mesnata

8,0

170

27

316

1:21

1:3

1:39
1:25

55

215

12

140

1:4

1:0,2

Krompir

Kl

58

23

568

1:6

1:2

1:56

Kupus**
1

48

31

16

185

1:0,7

1:0,3

1:4

1:0,6

1:6

Jaja, kokoija*
J:

krastavci*

23

42

14

141

1:1,8

Paradajz

14

26

20

290

1:1,8

1:1,4

1:20
1:15

1:6

Jabuke

16

11

248

1:0,7

1:0,6

Celer*

63

27

33

393

1:0,4

1:0,5

argarepa**

51

55

38

200

1:1

1:0,7

1:4
1:5

124

564

198

664

1:4

1:1

Pasulj*

150

541

103

1100

1:3,6

1:0,7

1:7

Cvekla**

37

43

43

288

1:1

1:1

1:7

1:1

1:4

Orasi*

Lenik***

170

229

172

717

1:1,3

Praziluk**

31

58

14

175

1:1,8

1:0,4

1:5

Salata*

77

34

40

220

1:0,4

1:0,5

1:29

odgovarajui produkt; ** veoma dobar; *** izvanredan

Kalijum i natrijum
Biogeni elementi kalijuma i natrijuma igraju vanu ulogu
u naem zdravlju. Tako, kalij um, kojeg u organizmu ima oko
140 grama, od ega se 98,5% nalazi unutar elija, utie na
unutarelijsku razmenu i preovladava u elijama nervnih i
miinih tkiva, u crvenim krvnim zrncima.
Natrijum preovladava u krvnoj plazmi i meduelijskim
tenostima. Oba imaju vanu ulogu u odravanju normalnog
osmoznog pritiska i uestvuju u stvaranju protoplazme. Oni,
takode, ulaze u sastav pufernih sistema, tj. uestvuju u
odravanju KAR.
Kalijum ima veoma vaan znaaj za rad miia, naroito
sranih.On uestvuje i u stvaranju hemijskih predajnika
impulsa nervnog sistema do izvrnih orana.
Postoji tesna veza izmeu razmene materija, vode i
elektrolita. Kalijum i natrijum imaju kontradejstvo na razmenu
vode u organizmu: kalijum ima diuretini efekat, a natrijum
zadrava vodu (joni natrijuma izazivaju oticanje koloida
tkiva). Hrana bogata kalijumom prouzrokuje p o v e a n o
izluivanje natrijuma iz organizma zajedno sa vodom, pri
emu se rastvaraju tetni vikovi soli, koji se stvaraju prilikom
r a z m e n e materija. Istovremeno potronja hrane bogate
natrij umom u veoj koliini prouzrokuje gubitak kalijuma i
konzervaciju produkata metabolizma u organizmu.
Najbolji odnos natrijuma prema kalijumu je 1:20. Pri
promeni tog odnosa u korist natrijuma oteava se elijsko
disanje i zatitne sile organizma slabe, a stvaralaki procesi u
telu se usporavaju. 1 suprotno, to je vea koncentracija
kalijuma, intenzivniji su ivotni procesi, a zdravlje bolje.
Svakako, sve treba da bude umereno, inae, leei se od
jednih bolesti, moemo dobiti druge.
P r e l a s k o m na pravilnu ishranu na s a m o m p o e t k u
moramo upotrebljavati mnogo kalijumove hrane, a posle 2-3
meseca postarati se da se pridravamo odnosa Na:K - 1:20.
N a v o d i m o t a b e l u o o d n o s u n a t r i j u m a i k a l i j u m a po
produktima (tabela 4). Uinite sve da ona postane deo vaeg
ivota i naina ishrane.
Dnevne potrebe ovih elemenata su od 3 do 5 grama.
98

Prema tome, razmotrili smo etiri mineralna elementa

alkalnog dejstva. Ti elementi se u znatnoj koliini nalaze u
produktima ivotinjskog porekla (mesu, ribi, jajima itd.), a
takoe u zrnastim produktima (hlebu, prekrupi, orasima,
mahunarkama).
Tabela 4

SADRAJ NATRIJUMA I KALIJUMA (u 100 grama)

NEKIH PRODUKATA 1 NJIHOV MEUSOBNI ODNOS

Produkti

Natrijum
mg

Kalijum
mg

Odnos
Na:K

Tikvico

238

1:119

Zeleni graak

285

1:142

(iraak

33

873

1:23

Krompir

28

568

1:20

Trenja

13

233

1:18

Krastavci

141

1:17

Pomorande

13

197

1:15

Kupus, beloglaviasti

13

185

1:14

1 imun

11

163

1:14

Crvena ribizla

21

275

1:13

M;iii(i:irine

12

155

1:13

ljiva

18

214

1:12

Tikva (bundeva)

14

170

1:12

Kruke

14

155

1:11

Malina

19

224

1:11

Crna ribizla

32

372

1:11

argarepa

21

200

1:10

Kaj sije

30

305

1:10

Jabuke

26

248

1:9

Crni luk

18

175

1:9
99

Produkti

Natrijum
mg

Kalij lun
mg

Odnos
Na:K

Paradajz

40

290

1:7

Prekrupa prosa

28

211

1:7

Heljda, ovas

33

218

1:6

Lubenica, cvekla

16

64

1:4

Otuda asimilacija organskih jedinjenja fosfora iz hrane zavisi

od mogunosti crevnih fosfataza (naziv fermenata) da ih
razlazu i obino iznosi 40-70%.
Dnevne potrebe fosfora su od 400 do 1000 miligrama.
Produkti sa visokim i povoljnim odnosom kalcijuma i
fosfora prikazani su u tabeli 3.
Sumpor

Fosfor
U organizmu oveka ima 600-900 grama fosfora, pri emu
je njegov glavni deo koncentrisan u kostima.
Fosfora pripada vodea uloga u aktivnosti CNS
(Centralnog nervnog sistema). Razmena fosfornih jedinjenja
tesno je povezana sa razmenom materija, konkretno masti i
belanevina. Fosfor ima vanu ulogu u procesima razmene,
koji se odvijaju u membranama unutarelijskih sistema i
miiima (ukljuujui i srani).
Nita manje vana nije ni uloga organskih jedinjenja
fosfora u energetskom obezbedenju procesa ivotne aktiv
nosti. Makroergina jedinjenja fosfora - ATF i kreatinfosfat akumuliraju energiju, koja se zatim moe upotrebiti za
mehaniki (miine kontrakcije), elektrini (prosleivanje
nervnog impulsa), hemijski (biosinteza razliitih jedinjenja) i
elektrohemijski (aktivni transport materija kroz membranu)
rad (aktivnost).
Nema potrebe da navodimo sve funkcije fosfora, budui
da su njegova jedinjenja najrasprostanjenija u organizmu sa
komponentama, koje aktivno uestvuju u svim procesima
razmene.
Kao to je ve reeno, razmena fosfora i kalcijuma je
meusobno tesno povezana i naruavanje razmene kod jednog
odraava se i na drugom. Zbog toga, sve to se odnosi na
asimilaciju kalcijuma, odnosi se u istoj meri i na fosfor.
Dodajmo, da su kosti najvre pri odnosu Ca:P - 1:1,7.
Priblino takav odnos je u batenskim jagodama i orasima.
Nedostatak fitaze u crevima oveka onemoguava
asimilaciju fosfora iz fitinske (inozitfosforne) kiseline, u ijem
se obliku nalazi znatan deo fosfora, naroito u itaricama.
100

S u m p o r je nophodna strukturna k o m p o n e n t a nekih

amino-kiselina, a takoe ulazi u sastav insulina i uestvuje u
njegovom stvaranju. Izvori sumpora su prvenstveno produkti
ivotinjskog porekla.
Dnevne potrebe sumpora su oko 1 gram.
Hlor
Fizioloki znaaj i bioloka uloga hlora sastoje se u
njegovom ueu kao regulatora osmoznog pritiska u elijama
i tkivima, u normalizaciji vodene razmene, a takode u
stvaranju sone kiseline u lezdama eluca.
Potrebe za njim se u potpunosti zadovoljavaju na raun
obinih produkata.
Ovih sedam elemenata zajedno ulaze u sastav organizma u
veoj koliini, zbog ega se jo nazivaju makroelementima.
2.10.

Mikroelementi

Mikroelementi su iroka grupa hemijskih materija, koje su

prisutne u organizmu oveka u veoma maloj koncentraciji, ali
koje se karakteriu izrazitim biolokim svojstvima.
U telu oveka i toplokrvnih ivotinja pronaen je veliki
broj elemenata iz periodnog sistema D.I.Mendeljejeva.
Fizioloka uloga za 76 elemenata je ve utvrena, izuavanje
drugih se nastavlja.
Mikroelementi se nagomilavaju selektivno u sledeim
organima: cink - u polnim lezdama, pankreasu, hipofizi; jod
- u titatoj lezdi; bakar - u jetri; nikal - u pankreasu; litijum
101

- u pluima; stroncijum - u kostima; hrom - u hipofizi, a tu je

jo i mangan.
Nema potrebe opisivati mikroelemente, oni su detaljno
predstavljeni u odgovarajuoj strunoj literaturi.
Navodimo ono to je najhitnije kada je o mikroelementima re - kako njima popuniti organizam. Glavni
izvori mikroelemenata za nas su organska jedinjenja, koja
sintetizuju biljke. Prema savremenim podacima, ona se mogu
nagomilavati u proeku 21-23 elementa, pri emu je 20 kod
svih elemenata potpuno isto, ali u raznim odnosima.
Ispostavlja se, da nam svaka biljka daje jedan do dva nova
elementa.
Za zadovoljavanje
potreba
organizma
u
mikroelementima bilo bi nam dovoljno da u dnevnom obroku
imamo 50-60 biljaka, pod uslovom, da znamo gde se i ta
nalazi.
Da bismo u potpunosti dostigli normu mikroelemenata,
trebalo bi u ishrani koristiti oko 100 biljaka. to ih je vie u
jelovniku, vea je verovatnoa da e nae potrebe biti
zadovoljene, a ivot sigurniji i bolji. Naunici su utvrdili, da su
ovekovi preci, da bi se zasitili, sakupljali oko 100 biljaka. I u
dnevnom obroku gortaka-stogodinjaka narodna mudrost je
sauvala oko 100 kultivisanih i divljih biljaka.
Postoji nekoliko naina da se zadovolje te potrebe.
Opisaemo tri najefikasnija.
1. Najprostiji i najdostupniji nain da se organizam popuni
mikroelementima - jeste sezonska ishrana. U rano prolee
jesti mladi luk, rotkvice, zelenu salatu, spana, zelen maslaka
itd. Krajem aprila, poetkom maja: batensku jagodu, umsku
jagodu, trenje, rane krastavce, lekovite trave. Leti - paradajz,
perun, mirodije, jabuke, kruke, vinje, kajsije, ljive itd.
Ujesen - raznovrsne gomoljaste biljke, trave, bostan itd. Zimi
se treba hraniti tinkturama osuenih trava, gomoljastim
biljkama, suenim voem, orasima, medom, proklijalim
zrnom itd.
2. Taj nain je sloeniji, ali i mnogo efikasniji - to je
ishrana elektrolitima. Rekli su mi da je to uenje lama iz
Tibeta.
102

Mnogi moji poznanici iz Rostova na Donu ve vie godina

koriste takav nain ishrane i veoma se pozitivno izraavaju o
njemu. Meni se taj nain takode veoma dopao i bez
dvoumljenja sam ga prihvatio.
Sastoji se u sledeem - sakupljaju se sve biljke (ali ne
otrovne) - nadzemni deo (80-100 vrsta) sa parcele 1,5-2
hektara u toku celog lunarnog meseca.
Kau da se svi mikroelementi, koji se nalaze na datoj
parceli (1,5-2 ha), u toku lunarnog meseca podiu iz zemlje u
nadzemni deo biljke. Od ranije znamo daje 20 elemenata kod
svih biljaka isto, a da su samo 1-3 razliita. Sakupljajui
80-100 vrsta trava dobiemo sve mikroelemente.
Sakupljanje obino poinje od mladog meseca. Trave se
sakupljaju u jednu kesu (torbu) 3 dana; zatim u drugu torbu 3
dana itd. Ako se propuste sledea tri dana, trave treba skupljati
u drugom lunarnom mesecuu ona tri dana, koja ste propustili.
Skupljaju se trave na koje sleu pele.
Sadraj svake torbe sui se posebno, a zatim se sastavljaju
trave iz svih tobri i dobro promeaju.
Pripremanje rastvora
Uzeti 3 litra vode i kuvati je priblino 45 minuta. Zatim je
ohladiti i 1 litar vode sa vrha izbaciti (crpaljkom) kao i 1 litar sa
dna. Za rastvor uzeti srednji deo - 1 litar.
Prema nekim podacima, gornji i donji deo vode imaju
razliite karakteristike i bolje ih je ne koristiti (u gornjem delu
se nalaze mikroskopske primese nafte, a u donjem - taloi
mineralnih soli).
U gazu sipati 2 supene kaike suvih trava i preliti preko
nj ih litar srednjeg dela ohlaene vode. Moe se piti sa medom,
Suve trave se mogu iskoristiti tri puta, dva puta ih preliti za
pie, a trei put za kau. Ako se preliju vruom vodom, tada se
posle stajanja takoe mogu piti, a mogu se koristiti i za
kupanje.
Ako se od prvog puta iz travne smese sa mikroelementima
budu izdvajali vodorastvorljivi vitamini, pri prelivanju iste te
porcije prokuvanom (vrelom) vodom izdvojie se vitamini,
koji se rastvaraju u mastima.
103

3. Trei nain podrazumeva redovnu upotrebu cvetnog

praha i drugih produkata evearstva, bogatih mikroele
menti ma.
Dok skupljaju med pele sleu na mnoge cvetove. U
cvetnom prahu biljaka ima posebno mnogo mikroelemenata i
bioloki aktivnih materija. Na primer, u medu se sadre sledei
mikroelementi: aluminij um, bor, gvode, jod, kalijum,
kalcijum, silicijum, litijum, magnezijum., mangan, bakar,
olovo, natrjjum, nikal, kalaj (kositar), osmijum, sumpor, titan,
fosfor, hlor, hrom, cink.
U pergi (perga je cvetni prah, koji su pele preradile) se
nalaze sledei mikroelementi: barijum, vanadijum, volfram,
magnezijum, molibden, arsenik, kalaj, paladijum, platina,
srebro, fosfor, hlor, hrom, cink, stroncijum.
Prisetimo se daje veina mikroelemenata, koji se sadre u
produktima pelarstva, otkrivena u krvi i drugim organima
oveka. Od 24 mikroelementa krvi 22 ulaze u sastav produkata
pelarstva.
Proces stvaranja krvi naruava se pri nedovoljnom dotoku
vanadijuma, gvozda, kobalta, bakra, mangana, nikla i cinka.
Bakar, cvetni prah i perga otklanjaju anemiju.
Pridravanje navedenih saveta omoguava nam da
sauvamo zdravlje. Podaci o mikroelementima, kao uostalom
o vitaminima i drugim materijama, koji se sadre u produktima
ishrane, dati su u prilogu 5.

2.11. Aromatine materije

U vou, povru i zainskim travama postoje aromatine
materije, koje im daju svojevrsni ukus i miris, karakteristian
za sve vrste biljaka. Aromatine materije se veinom nalaze u
onom delu biljaka koji je vie pod uticajem sunca i koji je jako
obojen.
One lako isparavaju (to govori o njihovoj vrlo nenoj
prirodi) i uzbudujue deluju na miris i ukus. One prirodnim
putem podstiu apetit, pojaavaju izluivanje probavnih
104

sokova, daju diuretiki efekat i posredno spreavaju razvoj

tetne mikroflore u crevima.
Aromatinim materijama (eterinim uljima) su bogati
plodovi agruma i mnoge vrste povra - crni i beli luk, perun,
rotkvice, mirodija, celer, slaica, ren i drugi. One imaju
dezinfekciona i antiseptika svojstva. Unesene u veim
koliinama - ispoljavaju razdraujui efekat na bubrege, kao i
na sluzokou eluca i creva. Izluujui se delimino iz plua,
te materije pojaavaju odvajanje sluzi i podstiu njeno
izbacivanje.
2.12. Fitoncidi
U fitoncide spadaju materije, koje usporavaju razvoj ili
unitavaju viruse, bakterije i najprostije gljivice. U
rastvorenom obliku njih ima u raznovrsnom vou i povru.
Probavili sokovi ih ne menjaju, zbog ega oni ispoljavaju
uticaj na ceo probavni trakt.
Fitoncidima je bogato sledee voe: pomorande, limun,
mandarine, drenjine, mahovnica, brusnica, udika, batenska
jagoda, neke sorte jabuka (antonovka). U povru ih ima u:
belom i crnom luku, argarepi, renu, pastrnjaku, repi, crvenoj
paprici, paradajzu i drugom.
Njihova baktericidna i antiseptika svojstva ispoljavaju se
najjae ako se uzimaju svezi.
Upotreba navedenog voa i povra potpomae sanaciju
usne duplje, a kod mnogobrojnih oboljenja - i celog
eludano-crevnog trakta.

2.13.0rganske kiseline
U mnogim vrstama voa i povra sadre se organske
kiseline - jabuna, limunska, oksalna, benzolna i druge.
Organske kiseline pomau alkalizaciju
organizma.
Ukljuujui veliku koliinu alkalnih komponenata, one se u
procesu pretvaranja u organizmu oksidiu do ugljene kiseline i
vode, ostavljajui u organizmu znatne rezerve alkalnih
105

ekvivalenata. One utiu na procese probave hrane, javljajui se

kao jaki pobudivai sekrecije pankreasa i motorne funkcije
creva.
U raznim plodovima se sadre uglavnom jabuna,
limunska i vinska kiselina. U vou preovladava jabuna
kiselina, u jagodama - limunska, u grou - vinska kiselina.
Neznatna koliina vinske kiseline se nalazi u crvenoj ribizli,
ogrozdu, brusnici, umskoj jagodi, ljivama, kajsijama. U
malim koliinama u nekim plodovima se nalaze: ilibarska,
mravlja, salicilna, oksalna i benzolna kiselina. ilibarska
kiselina se sadri uglavnom u nezrelim plodovima, ogrozdu,
ribizli, grou; salicilna - u umskim jagodama, malini, vinji;
mravlja - u malini.
Oksalna kiselina se nalazi u neznatnoj koliini u spanau,
zelju, revenju, suvim smokvama. Kod oksahu ije ovo povre je
kontraindikativno. Oksalna kiselina stvara nepovoljne veze,
koje naruavaju razmenu, naroito soli. Ona se moe stvarati u
samom organizmu iz ugljenih hidrata, a takode u procesu
metabolizma oksalne kiseline. U izvesnom stepenu izvor
oksalne kiseline je cvekla (100 miligrama u 100 grama
produkta). Jagode, jabuke, kruke, dunje, drenjine, lie crne
ribizle, lie groa u vidu tinkture pomau izluivanje
oksalne kiseline iz organizma.
Benzolna kiselina se nalazi u brusnici, mahovnici, ona ima
antiseptika svojstva.
Koliina organskih kiselina odreuje optu kiselost
plodova ili njihovog soka.
Ukljuivanje u dnevni obrok hrane povra i voa, bogatog
organskim kiselinama (limun, ribizla, mahovnica, ljiva,
oskorua itd. - vidi prilog 5), podstie normalnu probavu
hrane.

Protivzapalenjsko dejstvo tanina na sluzokou creva

dovodi do smanjenja njegove sekretorne funkcije i u
odreenom stepenu je propraen antiseptikim efektom.
Od taninskih materija najbolje je prouen tonin, koji
ispoljava veoma povoljno dejstvo na creva kod proliva. Zbog
toga je plodove bogate toninom (borovnica) najbolje uzimati
natate. Ako se uzimaju posle jela, oni e ispoljiti samo
neznatno dejstvo, poto ga belanevinaste materije iz hrane,
veui se sa toninom, vezuju pre no to on dospe do zidova
creva.

2.14.Taninske materije (tanini)

Opor ukus nekih plodova (urma, dunja, drenjina, kruka,
oskorua, trnjina i drugih) zavisi od prisustva tanina u njima.
Pri zamrzavanju koliina tih materija se smanjuje, to plodove
ini manje trpkim i oporim.
106

107

3. UNITAVANJE
(UPROPATAVANJE) HRANE

Bog nam je dao hranu,

a avo kulinara.
Poslovica prirodnjaka

Ova knjiga je posveena raznovrsnim materijama, koje

ulaze u sastav hrane. Mi smo upoznali njihov znaaj i dejstvo.
Ipak, namee se sledee pitanje: da li hranom unosimo sve to
bogatstvo ili se neto, negde i nekako gubi?
Odgovoru na to veoma vano pitanje posveeno je ovo
poglavlje.

3.1. V o d a
Pri suenju biljne hrane ili njenom duem uvanju veliki
deo vode se gubi. im se biljka otkine ona uvene, a voda
isparava. U ranijem tekstu smo naveli da se voda u biljkama
moe nalaziti u dva stanja - slobodnom i vezanom sa
koloidima. Zato se pri dehidraciji voa i povra menja
struktura materija, koje se vezuju za vodu i one postaju
nepovratno izgubljene za organizam. To se naroito odnosi na
biljne koloide, koji podstiu odravanje mineralnih soli u
rastvorenom stanju.
Pri toplotnoj obradi voda gubi svoju strukturu - to je
krajnje nepovoljno za organizam.
Organizam treba da potroi sopstvenu energiju na njenu
strukturizaciju.
Ne srne se izgubiti iz vida d a j e voda sposobna da u sebi
uva informaciju i o biljci. Sama za sebe biljka predstavlja
108

skup informacija, koje dospevaju u njenu strukturu iz okolne

sredine. Kakva je to informacija? U strukturama biljke i njenoj
vodenoj sredini zapisuje se informacija od sunca (dan-no),
godinjeg doba (intenzitet suneve svetlosti), tla, vazduha,
magnetnog polja, zvezda, planeta itd. Upotrebljavajui sono
povre i voe, prepuno informativne vlage, mi sa njom
apsorbujemo informaciju o datom mestu, o godinjem dobu.
Na taj nain, stupamo u rezonancu sa tim zemljitem,
maksimalno mu se prilagodavamo i ak stiemo sposobnost da
otuda crpimo energiju. Upravo u tome se sastoji mehanizam
adaptacije i aklimatizacije.
Pry toplotnoj obradi ta informacija se brie ili se, to je
mnogo ee, izobliava. Kao rezultat toga gubi se ona bliska
veza sa okolnim svetom i mi za njega postajemo stano telo.
Zakljuak je da suprostavivi se prirodi (umesto da se
koristimo njenom moi), mi brzo rashodujemo svoju snagu, ne
uklapamo se u njen ritam, i podleemo najraznovrsnijim
bolestima.
Zbog toga treba dobro zapamtiti sledee - unitavajui
informaciju smetenu (zapisanu) u vodi (termiki, hemijski:
suenjem, soljenjem, kiseljenjem, konzerviranjem), izobliavajui je, mi unitavamo temelj ivota. Unitavanjem
struckture vode gubi se energija, koja je sadrana u tim
strukturama.

3.2. Belanevine
Belanevinaste materije se zgrunjavaju pri temperaturi
od 42 do 45C. Zgruavanje (koagulacija) podrazumeva da se
ivotne veze izmeu pojedinih molekula belanevina, izmeu
belanevina i ostalih materija (ugljenih hidrata, mineralnih
materija, vitamina itd.) kidaju. Kad izgube svoju strukturu
belanevine se mnogo tee vare (videti poglavlje o induciranoj
autolizi).
Kao primer unitavanja belanevina navodimo na odnos
prema mleku i mesu.
Pri sterilizaciji mleka u veem stepenu uoavaju se neke
promene organskih i biolokih svojstava te namirnice: ono
109

poprima trajan ukus klivanog, poveava se lepljivost (uniteni

su koloidi, zgusnute su belanevine), smanjuje se sadraj
vitamina i drugih materija.
Stanje ivotinja pred ubijanjem tesno je povezano sa
kvalitetom i bakterijskim oploivanjem dobijenog mesa.
Opasnost od zaraze inficiranim mesom predstavljaju ne samo
ivotinje sa infektivnim oboljenjima, nego i ivotinje sa bilo
kojim oboljenjima, a takode premorene, slabe i iscrpljene
ivotinje.
Nedovoljno oceeno meso od krvi uvek treba posmatrati
kao potencijalno opasno u odnosu na masovno bakterioloko
oploivanje.
Sazrevanje mesa je autolitiki proces, koji podrazumeva
mnogobrojne
hemijske,
fiziko-hemijske
i
koloidne
preobraaje, a koji se deavaju u mesu pod uticajem fermenata
samog mesa. U procesu sazrevanja autolitike promene su
uslovljene duinom dejstva fermenata glikolize. Pri tom,
glikogen miinog tkiva, posle mnogobrojnih prelaznih
promena (do toga prirodno dolazi pri gubitku energije) prelazi
u mlenu kiselinu. Tanije, dok elije imaju kiseonika i
fermenti mogu da deluju, spaljuje se sve stoje energetsko, a
produkti te oksidacije popunjavaju elije (u toku ivota oni se
izbacuju zajedno sa krvlju), dolazi do ogromnog zaguenja
ljakom.
Klanje - to je stres. Hormoni i druge materije, koje su
izdvojene u svakoj eliji u toj stresnoj situaciji, ostaju ovde,
raspadaju se, ispunjavajui svaku eliju stahom i uasom, koji
je preivela ivotinja u vreme agonije. Sve se to zapisuje u
vodenim strukturama.* Kao rezultat mi od ivotinja dobijamo

ne samo hranljive materije, nego i gomilu ljaka i peata

agonije, zaostalih u elijama.
Biljne belanevine i sve kravlji sir ne sadre navedene
opasnosti.

3.3. Ugljeni hidrati

Toplotna obrada monosaharida ih unitava ve pri
temperaturi od 65 do 80C, kidajui njihovu kompleksnu vezu
sa mineralnim materijama, vitaminima itd. Oni postaju, grubo
govorei, mrtvi ugljeni hidrati.
Med, ako ga dovedemo do kljuanja, gubi deo svojih
vitamina. Zagrevanje meda iznad 60C unitava njegove
fermente, isparavaju eterine protivmikrobne materije i
stvaraju se teko rast vorlj ive soli. Pri tome med gubi svoju
aromu i pretvara se u prostu eernu smesu. Pri jakom
zagrevanju raspada se deo fruktoze i stvara se mravlja i
levulinova kiselina.
Veoma interesantne, ali nepoeljne promene^ deavaju se
sa zrnom pri njegovom mlevenju u brano. Sto je finije
mlevenje zrna, u bolji kontakt dolaze estice kroba sa
kiseonikom iz vazduha i pri tome oksidiu. Oksidisanje
podrazumeva utroak energije, koja se gubi uzaludno, poto se
to deava izvan organizma. Brano tamni, poinju da ga
izbeljuju, obogauju, to jo vie troi energetski potencijal
brana i unosi u njega neorganske materije, koje organizam ne
prihvata i koje treba izbacivati, to ponovo zahteva energiju.

3.4. Masnoe (masti)

To to stidno podvlaim znaaj informacije zapisane u vodi, nije moja
izmiljotina. Danas se uspeno primenjuje metod leenja vodom. U
poetku se utvruje od ega ovek boluje, a zatim mu se daje da pije na
poseban nain obraenu vodu, koja stupa u sadejstvo sa aritem bolest
i unitava ga. Taj metod je demonstriran i preko televizije. Autor tog
metoda je istakao, da se informacija zapisuje veoma sigurno i da se dugo
zadrava. Ona se moe unititi kada se voda prokuva dva puta u
nekoliko desetina minuta. Setite se obajane vode.
110

U osnovi kvarenja masti su promene vezane sa

oksidacijom, koje nastaju pod uticajem razliitih fizikih,
hemijskih i biolokih faktora (dejstvo kiseonika, temperature,
svetlosti, fermenata i drugo).
Pri oksidaciji masti stvaraju seniskomolekularni produkti
razlaganja, aldehidi, ketoni, slobodne kiseline i drugi, koji se
uoavaju kao uegnutost masti (neprijatan miris i ukus).
111

Pri pregrevanju, kao i pri oksidaciji, kod njih se stvaraju

niskomelekularne masne kiseline, visokoaktivni superoksidni
radikali, hidrosuperoksidi, epoksidi i druge agresivne materije.
Bitne promene nastaju u friteznoj masti pri pripremanju
piroki i drugih testenina. Osim stvaranja agresivnih
superoksida i epoksida, smanjuje se bioloka aktivnost
pregrejanih masti. Pri pregrevanju masti (200-250C) gubi se
linolova kiselina (10-40% u zavisnosti od temperature i duine
zagrevanja), unitavaju se fosfolipidi i vitamini.
Orasi i semenke (kotice) sadre najkvalitetniju mast, pri
emu je ta mast prirodno povezana sa mineralnim materijama,
vitaminima i drugim elementima. Uz to, mast u semenkama
(koticama) i orasima izvanredno je zatiena od oksidacije i
suneve svetlosti.

3.5. Vitamini
Pri duem uvanju vitamini se gube. Spana posle
dvodnevnog stajanja na mranom mestu gubi 80% vitamina C.
Krompir posle dvomesenog uvanja gubi polovinu svog
prvobitnog sadraja vitamina C, a posle 4-6 meseci - dve
treine.
Rasejana suneva svetlost u toku 5-6 minuta unitava do
64% vitamina u mleku!
Ako se povre i neno voe dre u vodi, u vodu prelaze
vitamini i soli, koji se sadre u njima. Tako se deava sa
vitaminima grupe B , naroito B B i PP.
Pri biohemijskom nainu kiseljenja postie se delimina
ouvanost materija i vitamina C.
Ali oni se usled fermentizacije unitavaju, a 50% njih se
pretvara u tenost.
Kiseli kupus i druge kiseline (turija), pripremljene sa
manjom koliinom soli, imaju prednost u odnosu na sadraj
vitamina i mlene kiseline.
Pri sterilizaciji
konzervi
u hermetiki zatvorenim
limenkama, zahvaljujui ogranienoj koliini vazduha, visoka
temperatura nanosi manje tete. Ali, i u tom sluaju vitamini
gube svoju aktivnost.
b

112

Visoka temperatura od 50 do 100C brzo unitava

vitamine. Ve u prvim minutima varenja hrane vitamini se
skoro u potpunosti unitavaju. Pri varenju i peenju krompira
gubi se oko 30% vitamina C.
Ako je krompir zapren mau ili se due vremena nalazio
u vodi, znatno se unitava vitamin A. Prenje na 150Cumasti
unitava vitamin E. Pri pasterizaciji mleka u zavisnosti od
duine trajanja unitava se 25-40% vitamina D, koji nam je
tako neophodan.
Iz toga sledi, da se prvo i u najveoj koliini unitava vita
min C, a organizam ima potrebu za njegovim stalnim
dotokom. Gubitak vitamina C smanjuje otpornost na
zagrevanje i drugih vitamina, koji su sa njim povezani.
Nedostatak ili potpuno odsustvo vitamina C naruava
nebrojenu koliinu procesa, kao i sloene odnose sa ostalim
hranljivim materijama.

3.6. Enzimi
Prvi degenarativni proces, kada se biljka otkine jeste
prekid enzimskih procesa. Kao to je ranije navedeno, pri
zagrevanju do 54C enzimi gube svoju aktivnost. Pri tom
dolazi do iskljuivanja iz probave hrane inducirane autolize, a
organizam sam preuzima dvostruki rad na varenju hrane. Na
taj nain se previe napree i iscrpljuje svoj sekretomi aparat.

3.7. Mineralni elementi

Termika obrada razara (kida) hemijske veze izmeu
mineralnih elemenata, s jedne strane, i belanevina, ugljenih
hidrata, masti, fermenata itd., s druge strane. Kao rezultat tako
rastrgane mineralne materije pretvaraju se iz organskih u
.
*

Ako krompir posle dvomesenog uvanja gubi polovinu prvobitnog

sadraja vitamina, a zatim u procesu varenja jo 30%, postavlja se
pitanje, ta ostaje u njemu?

113

neorganske ili se prevode u teko asimilujui oblik. To se

posebno odnosi na elemente, kao to su: kalcijum, gvode, jod
i drugi.
Kalcijum izmenjenog oblika taloi se u zidovima krvnih
sudova, vezivnom tkivu (ile, tetive itd.). Gvode se ne moe
asimilovati iz kuvanih produkata a kao rezultat nastaje
anemija. Trebalo bi svakoga dana popiti 500 grama svee
iscedenog soka (jedan deo cvekle i 3-4 dela jabuka), da bi se
nivo hemoglobina znatno poveao. Jod se, takoe, unitava od
duge termike obrade, to prouzrokuje oboljenja guavosti,
ak i na mestima, gde ga ima dovoljno.
O tome da se mineralne materije, prevedene u neorganska
jedinjenja, javljaju kao centri za stvaranje kamenca u
bubrezima, jetri i unom mehuru, videti u poglavlju o
ienjima.

3.8. Aromatine materije, iitoncidi, organske

kiseline, tanini
Pri temnoobradi produkti brzo gube svoju prirodnu boju,
ukus i aromu.
Fitoncidi se pod dejstvom temperature unitavaju i
isparavaju. To se oigledno demonstrira pri toplotnoj obradi
luka - od gorkog on postaje sladak.
Organske kiseline i taninske materije takoe se unitavaju
i gube svoju aktivnost.

3.9. Opadanje energetskog potencijala hrane

Kao to je ranije ukazivano, suneva energija prevodi
elektrone materija u pobueno stanje, i oko biljke se javlja
intenzivno svetlucanje. To svetlucanje se ve posle nekoliko
asova po otkidanju biljke znatno smanjuje (slika 8).
Isparavanje vode iz biljke, takoe, smanjuje potencijalnu
energiju.
114

Kuvanje, zasoljavanje, konzerviranje, odnosno sve to

utie na promene u strukturi biljke, njen izgled, miris, cvet itd.,
takoe, znatno menja potencijal te biljke.
Isitnjavanje biljke prouzrokuje jaku oksidaciju vazduhom
i svetlou, to umanjuje njene potencijale.
Prilika je da drukije pristupimo navedenom problemu. U
jabuci ima 100% energije, koja se dobija pri njenom
spaljivanju. Ako jabuku zagrevamo bez pristupa vazduha, ona
e se ugljenisati pri sledeem spaljivanju dae nam istu 100%
energiju, kao i u sveem obliku. Ali, zato preutkujemo
najvaniju stvar - na organizam nije kalorimetrina pe, ve
najsloeniji bioreaktor, koji radi po drugim zakonima.
Organizam prihvata sirovu, svezu jabuku, razlae je i daje nam
energiju. Ali, da izvue tu istu energiju iz ugljenisane jabuke
on nije u stanju. Slian proces se deava sa hranljivim
materijama- iz lako svarljivog oblika one se pretvaraju u teko
asimilujui.
Umesto zakljuka jo jednom vana naopomena termikom obradom hrana gubi svoj energetski potencijal,
nestaje njen najdragoceniji deo -bioplazma; struktura hrane se
podvrgava koagulaciji i unitenju, ona ve ne moe kvalitetno
da izvrava svoje funkcije - belanevina, vitamina, fermenata i
tome slino.
Sa pozicija evolucionizma, takva hrana se sputa (pada)
ceo steopen nie i postaje blia neorganskoj materiji, gubei
svoju strukturu i najbolja svojstva. Ona ne moe kvalitetno
odravati nain ivota. Taj nain ivota se sastoji iz tri
procesa:
1. Homeostaze - odravanje stabilnosti unutranje sredine
organizma.
2. Homeorezisa - stabilnost ubrzanih procesa, koji se
odvijaju u organizmu.
3. Homeomorfoze - odravanje strukturnih konstanti,
funkcionalne mase organa itd.
U sledeem poglavlju osvmuemo se na konkretan uticaj
takve luane na na organizam.

115

4. TETNE POSLEDICE KUVANE I

NEPRAVILNO UPOTREBLJENE
HRANE

Dosta vam je, ljudi, da se skrnavite nedozvo

ljenom hranom. Imate itarice; pod teinom
bogatog bremena sonih,
rumenih plodova,
savijaju se grane drvea; na lozama visi
nabubrelo groe; korenje i nene, ukusne trave
zru na poljima, a druge, grublje, stiavaju vatru i
postaju slae; ista m/ena vlaga i miriljava
saa slatkog meda, koji miriu aromatinom
travom - tiaminom, nisu nam zabranjeni...
Ovidije
Budui da smo dosta saznali o probavi hrane, moemo da
sumiramo tetne uticaje degradirane hrane u procesu
termoobrade, rafiniranja, soljenja, mariniranja itd., usled njene
nepravilne upotrebe.

4.1. Zubi i kosti

Kuvana hrana ne pomae vakanje, ime se smanjuje
funkcija zuba. Ona ne dezinfikuje usnu duplju, stvarajui
uslove za oboljenja zuba i desni.
Kalcijum iz kuvane hrane se vrlo loe asimiluje, otuda ga
zubi i kosti ne dobijaju u dovoljnoj koliini. Za neutralizaciju
kiseline, koja nastaje od metabolizma, kalcijum se uzima iz
kostiju i zuba. Kao rezultat toga zubi se gube, ve u 25.
godinama ivota zdravi zubi su retka pojava. Umesto
belosnenog, tvrdog emajla vidimo mutne, trule, krnjave zube
za iji izgled krivimo vodu, uslove ivota itd., umesto svoje
neznanje zbog nepravilne ishrane.
116

4.2. eludac
Nedovoljno natopljena u pljuvaci i slabo savakana
hrana vrlo malo se hemijski menja (naroito krob) pre nego
to dospe u eludac. A eludac, kao stoje poznato, nema zube,
otuda je varenje hrane loe.
U kuvanoj hram je nemogua inducirana autoliza, zbog
ega se hrana dugo zadrava u elucu (lei kao kamen). Zbog
toga se sekretomi aparat eluca prenapree - otuda
nesvarljivost, smanjena kiselina.
Ako se upotrebljavaju dve vrste raznovrsne hrane, na
primer, belanevinasta i skrobasta (nicla i krompir), u elucu
nastaje nesvarljiva smesa (videti poglavlje Sastav hrane,
delove o belanevinama i ugljenim hidratima). Belanevine se
vare u elucu i dvanaestopalanom crevu, a krob poinje
neznatno da se vari u usnoj duplji, a zatim u dvanaestopala
nom crevu (pri emu kvalitetno i koliinski drugim fermen
tima, nego belanevinasta hrana). Ta nesvarljiva smesa usled
raspadanja produkata zagauje jetru i dalje preko slabe jetre
itav organizam, naroito kada postoji portalna hipertonija.
Ako se hrana zaliva slatkim tenostima, nastaje vrenje
eera u elucu, stvara se alkohol, koji razara zatitni sloj sluzi,
koja iznutra oblae eludac i titi ga od probavnog uticaja
vlastitih probavnih sokova. Zbog toga nastaju gastritis, ir na
elucu, nesvarljivost (indigestija) itd.

4.3. Tanko crevo

Kuvana hrana sadri vrlo malo bioregulatora (biljni
hormoni, vitamini, enzimi), odakle proistie najvee naru
avanje - poremeaj crevnog hormonalnog sistema. Mi
gubimo oseaj mere zasienosti hranom, jedemo ne ono to
treba nego i mnogo vie no stoje potrebno. Rasteemo eludac
do ogromnih razmera (4-6 litara), preoptereujemo ceo
probavili aparat i organe za izluivanje.
117

Nepravilno podeavanje endokrinih lezda posredstvom

izopaenog crevnog hormonalnog sistema (videti odgova
rajue poglavlje) naruava sve procese bez izuzetka. Na
primer, pri loem funkcionisanju dvanaestopalanog creva
menjaju se strukture titaste lezde, kore nadbubrenih lezda,
ugroava se insulami aparat pankreasa (guterae) i
hipofize-hipotalamus.
Zbog toga ovek od samog detinjstva raste nepravilno:
nepravilno se formira skelet, zubi, telo, rad unutranjih
sistema, menja se psiha.
Kuvana hrana pomae
razmnoavanje patoloke
mikroflore i takode zapuava pore etkaste ivice, naroito
lepljivost belog hleba. Zamaujui se, mi patimo od
nedostatka potrebne ishrane, sve se tranzituje u debelo crevo.
Pie za vreme jela i posle jela spira kiselo-eludani sok iz
upljine eluca u dvanaestopalano crevo, gde je sredina
alkalna i skida sa njega zatitnu sluz. Razvija se duodenit, koji
je propraen kod 80-85% sluajeva oboljenja probavnih
organa. O duodenitu akademik A.M.Ugoljev j e , izmeu
ostalog, rekao:
Duodenit - upala sluznice dvanaestopalanog creva.
Veoma rasprostranjen, posebno kod mukaraca. Neprekidno
oroavanje sluzokoe dvanaestopalanog creva naizmenino
to hranom, obilno natopljenom kiselim eludanim sokom
(meso), to alkalnom tenou i pankreatskim sokovima
(masti, krob), traumatizuje ga".
Lo rad dvanaestopalanog creva moe izazvati
gojaznost, hipotermiju (sniavanje telesne temperature, hladni
udovi), fermentacione promene spektra krvi, metabolike
poremeaje, pogoravanje motorne funkcije eludano-cre
vnog trakta.
Vitamini i mineralne soli pri upotrebi vode ili druge
tonosti (naroito u veoj koliini) od 1,5 do 2 asa posle jela
ne uspevaju da se asimiluju u sluzokoi tankog creva i spiraju
(odlaze) se u donje organe. Otuda vitaminski, mineralni i drugi
nedostaci.
118

4.4. Debelo crevo

O ovom vanom organu naeg organizma bilo je vie rei
u poglavlju o ienjima, ali ponavljamo najglavnije. Kuvana,
rafinisana i nepravilno kombinovana hrana pomau razvoj
trule mikroflore. Produkti ivotne aktivnosti te mikroflore, a
takoe trulei ostataka hrane, asimiluju se u krvotoku i truju
na organizam. Nastaje zatvor sa svim posledicama: degradira
se sluzokoa debelog creva, to prouzrokuje kolitis, polipe, rak
i mnoga druga proktoloka oboljenja.
4.5. K r v
Po pravilu, na supe, orbe od povra i druga polutena jela
ne izdvaja se dovoljno pljuvake, krv se ne preiava kroz
pljuvane lezde, ne izdvaja se dovoljno dezinfekcionih
materija. To u prvom redu pojaava izluujue dejstvo
dvanaestopalanog creva, koje pojaano izluuje toksine koji
cirkuliu u krvi, i prirodno, pri tom se oteuje.
Kuvana hrana ne daje dovoljno ivotnih elemenata, a
posledica toga je anemija. Dolazi do pomaka KAR krvi na
kiselu stranu.
4.6. Jetra, pankreas (guteraa)
Jetra ne uspeva da izlui neprihvatljive elemente kuvane
hrane nego se zapuava. Razvija se portalna hipertonija (videti
poglavlje o ienju). Nedostaju vitamini, enzimi i druge
hranljive materije, to dovodi do gaenja njene funkcije i
razvoja raznovrsne patologije jetre, a time i celog organizma.
Pankreas takoe smanjuje svoju funkciju, to izaziva
dijabetis i indigestije u tankom crevu.

4.7. lezde unutranje sekrecije

Njima su potrebna u veoj koliini
jedinjenja, kojih nema u kuvanoj hrani.

visokoaktivna

119

4.8. Unutranja sredina organizma

Unutranja sredina organizma, naroito unutar elija,
postaje neodgovarajua za prirodne konstante. To smanjuje
intenzitet odvijanja ivotnih procesa u elijama. Organizam
slabi i lako je ranjiv za patologiju.

4.9. Energetski potencijal

Pri nedostatku visokoaktivnih materija kod oveka se
naglo smanjuje tonus, koji postaje mlitav i lenj. Zbog toga on
instinktivno tei najraznovrsnijim stimulatorima, poev od
mesne hrane (ona poveava reakciju SDDH, to se izraava
svojevrsnim duevnim potresom celog organizma, mada ljudi
smatraju da taj produkt daje snagu), jakog aja, kafe, duvana,
alkohola i narkotika, koji posle stimulacije bacaju organizam
u jo veu depresiju.
Primenom tih stimulatora unitavanje organizma ide brzo
nastaje prevremena starost, polna nemo, duhovna praznina.
ivot se iz najveeg dara (talenta) pretvara u ogranieno,
besmisleno bitisanje, slino ivotinji, a vremenom i u
prokletstvo (naroito kada oveka zaokupe hronina
oboljenja).

razliitih hranljivih produkata na oveji organizam. Dugo

vremena oni su posmatrali ponaanje250 ljudi i zakljuili daje
veina ljudi koji se hrane mesom i mesnim preraevinama
plahovita i agresivna. U isto vreme 90% vegetarijanaca su
mirni i uravnoteeni. Lekari su jo utvrdili d a j e ivotni vek
vegetarijanaca, po pravilu, dui, nego kod ljudi, koji u hrani
koriste mesne produkte. Oni su manje podloni oboljenjima od
raka, srca i krvnih sudova. Prema miljenju lekara D.Singha i
K.Dabasa, vegetarijanski meni (jelovnik) ini
ovekov
organizam otpornijim na fizika i neivna naprezanja.
U drugom lanku pod nazivom ,,Priroda kriminaliteta"
itamo:
Prema izvetajima amerike tampe, neki psihijatri, koji
izuavaju uticaj naslednih faktora i okoline (lokaliteta, MS) na
sklonost kriminalu zastupaju miljenje da je kriminalno
ponaanje uvek bolest. Oni se pri tom pozivaju na rezultate
istraivanja. Kod mnogih ljudi, koji kre zakon, uoavaju se
tetni elektrini potencijali mozga i disbalans hemijskih
jedinjenja u organizmu. Vana uloga se daje takoe kvalitetu
ishrane. Utvreno j e , na primer, da smanjivanje eera i
poveanje hranljivih materija u dnevnom obroku smanjuje
kriminalitet i tendencije ka agresivnim dejstvima skoro za
50%. Na osnovu svega naunici su zakljuili da kriminalitet
(prestupnitvo) treba leiti, kao to se lece srana oboljenja i
rak.

4.10. P s i h a
4.11. Rafinisanje hrane
Izlaganje o psihi najbolje je ilustrovati navoenjem dva
lanka, koji su objavljeni u listu Komsomolac" 1. aprila
1987.godine.
U prvom lanku pod nazivom Ishrana i karakter"
zapisano je:
Ako je va karakter neuravnoteen i ako ste odvie
razdraljivi pri optenju sa okolinom, najpre promenite svoj
dnevni obrok ishrane i preite na vegetarijansku hranu. To je
preporuka lekara iz indijskog grada Gvalijar (u dravi
Madja-Prade), koji su obavili specijalno istraivanje uticaja
120

Veoma je vano shvatiti tu rasprostranjenu pojavu, sve

poboljavati, odvojiti nepotrebno
od potrebnog. Da
pogledamo zajedno, do ega dovodi ienje i poboljavanje
produkata.
O ovom pitanju govori najvei autoritet u savremenoj
nauci po pitanjima ishrane i probave hrane A.M.Ugoljev.
Sredinom naeg veka - kae ovaj strunjak - svi su bili
ubedeni d a j e formiranje naunih predstava o probavi hrane
zavreno i da ostaju jo samo detalji...".
121

Jedna od nada klasine nauke o ishrani... bila je stvaranje

idealne hrane, koja bi se sastojala iz kompleta neophodnih i
spremnih za asimilaciju hranljivih elemenata - u najboljim
proprocijama, bez balastnili, a jo vie bez tetnih materija,
koje se nalaze u svim produktima ishrane".
Iz toga slede zakljuci da se obina hrana moe zameniti monomernom (elementarnom), tj. takvom, koja se ve u
samom zaetku sastoji neposredno iz onih elenienata-monomera, koji se u organizmu stvaraju samo u krajnjem
stadij umu probave hrane i asimiluju se u tankom crevu".
ezdesetih godina prolog veka uveni ameriki naunik
M. Vinitc izveo je sledei eksperiment. Tokom 19 nedelja on je
21 oveka podvrgao elementarnoj dijeti bez naruavanja
razmena".
Sedamdesetih godina... ideje bezbalastne i monomerne
isluane razmatrale su se ozbiljno, konkretno, za korienje u
kosmikim letovima".
Uz podrku i uee mnogobrojnih instituta iz Moskve,
Lenjingrada, Latvije izvrili smo proveru eksperimenta
M.Vinitca i utvrdili da ve na poetku drugog meseca
eksperimenta nastaje deficit belanevina i da je zamena
belanevina ekvivalentnom smesom amino-kiselina efikasna,
ali ne 100%. Pri tom se u crevima postepeno razvija
disbakterioza... Posle izvesnog vremena i sam Vinitc je pri
ponavljanju svojih eksperimenata doao do takvog zakljuka".
Prema tome, nauka je priznala svoju greku, ali su se
posledice njene ideje duboko ukorenile u prehrambenoj
industriji i u udbenicima o dijetologiji. Ogroman uticaj na
ishranu imaju i ukorenjene navike i tradicije.
Navodimo nekoliko primera kobnih posledica takvih
zamena i poboljanja.
U nae vreme se uveliko praktikuje zamena majinog
mleka kravljim ili vetakim. Ali, danas nam je poznato da u
najranijem periodu ivota novoroeneta takva zamena ne
zadovoljava i d a j e ak veoma opasna. Probavili sistem deteta
postepeno sazreva za prelazak na sve grublju hranu. Tako, u
samom poetku membrane crevnih elija hvataju i dostavlju u
122

unutranju sredinu makromolekule hranljivih materija. Ako se

majino mleko zameni kravljim ili nekim drugim, u unutranju
sredinu organizma prodiru strane belanevine-antigeni, pa
novoroene nema kvalitetnu zatitu.
Nekoliko dana po roenju umesto prihvatanja makromolekula u membranama elija pojavie se membranska
probava hrane. I tu nastaje druga slika, koja svedoi o bitnim
razlikama izmeu majinog i kravljeg mleka. U majinom
mleku se laktoza (mleni eer) sadri u velikoj koliini, pri
emu jedan njen deo dospeva u debelo crevo, obezbeujui
pogodnu sredinu za razvoj mleno-kiselih i drugih korisnih
bakterija. Pri upotrebi kravljeg mleka i mnogih drugih zamena
umesto mleno-kiselog vrenja nastaju procesi truljenja, to
izaziva konstantno samotrovanje organizma. Ta injenica, to
je dokazano u velikom broju istraivanja, koja su obavljena u
r a z n i m z e m l j a m a , n a r u a v a n e s a m o fiziki n e g o i
intelektualni razvoj. Pri tom stvaranje toksinih produkata na
fonu j o uvek slabih zatitnih sila o r g a n i z m a izaziva
poremeaje, koji e se ispoljavati ne samo u detinjstvu nego i u
kasnijim godinama.
Neki roditelji poinju rano da dete hrane skrobastom i
mesnom hranom iako njegov probavni trakt jo ne moe da
razloi i asimiluje te produkte. Fernientacioni sistemi jo nisu
formirani, nekih fermenata jednostavno nema, a hrana j e ve
tu. Obratite panju na decu uzrasta od 2 do 5 godina koja stalno
ispod nosa imaju sluzne izluevine. Njihova priroda (poreklo,
M) je posledica skrobaste i belanevinaste hrane.
Zatim nastaje eerna i bombonska epopeja. Ukratko u
preneti lanak akademika N.Judajeva, direktora Instituta
eksperimentalne endokrinologije i hormonske hernije AMN
SSSR pod nazivom Da li je eer koristan?" objavljen u listu
Pravda", .marta 1982.godine:
Ne jednom se deavalo da nas nekakva novotarija u
poetku obraduje, a posle odreenog vremena razoara. Slino
se dogodilo i sa eerom. Posle dueg i briljivog izuavanja
posledica njegove primene, naroito u velikim koliinama,
dijetolozi mnogih zemalja apelovali su da se smanji upotreba
tog produkta... jer eer se ne upotrebljava samo sa ajem i
123

kafom. On se sadri u bombonama, keksu (biskvitima),

kolaima, bezalkoholnim napicima... Sve puteve unoenja
eera u organizam je ak teko predvideti.
Za razliku od tradicionalne ovekove h r a n e (hleb,
prekrupe, meso, mleni produkti, povre) eer predstavlja
istu hemijsku materiju - saharozu. Kod nas ga dobijaju iz
cvekle, njenom sloenom i viestepenom preradom. U
p o s l e d n j e m stadijumu prerade eer se briljivo isti,
podvrgava se kristalizaciji i filtraciji kroz kotani ugalj.
Dobijeni detaljno oieni produkt ne sadri ni vitamine, ni
soli, ni druge bioloki aktivne materije, koje se praktino
nalaze u svim produktima biljnog i ivotinjskog porekla
I ovde treba istai najvanije: da bi se tako visokooieni
produkt, kao to je eer, asimilovao, potrebno je dodati mu
materiju, koja mu omoguava da prodre kroz zidove creva, a
zatim da se krvlju prenese do naznaenog mesta. Izvrivi
navedene funkcije on bi trebalo lako da se izluuje, zbog ega
je potrebno prikljuiti drugu materiju. U prirodnoj hrani to
sve postoji, a ovde ne. Zato je na organizam prinuen da daje
svoje materije: kalcijum iz zuba - otuda karijes, i mnogobrojne
druge potrebne materije iz krvi, to prouzrokuje dijabetes.
Postoje miljenja da posle prekristalizacije eer ima desni
zaokret umesto levog, a takvu materiju organizam ne prihvata.
Kao rezultat toga mi ga moramo neutralisati i kao strano telo
izbaciti napolje.
Ovo nisu samo rei da bismo nekog preplaili. Statistiki
podaci kazuju da se poslednjih 10-15 godina u svim razvijenim
zemljama uoava zabrinjavajui porast obolelih od dijabetesa.
U SAD on dostie deset miliona".
Zbog opasnosti po ljudski rod mudri ljudi dijabetes
drukije zovu bela smrt.
Prema statistikim podacima u Moskvi je sredinom
sedamdesetih godina XIX veka bilo manje od 40 hiljada, a
sadajma 122 hiljade obolelih od ove opasne bolesti.
ta sve treba znati o masovnom produktu kao to je
brano. Ono se proizvodi iz zrna. U sastav zrna ulaze: endo
sperm - 8 5 % (uglavnom krob); klica - 15% (glavni bioloki
aktivan deo zrna); opna - 14%. U klici i opni koncentrisani su
124

vitamini i mineralne materije. Brano i preraene prekrupe ne

sadre opne i klice, pa prema tome ono najbolje i najpotrebnije
to se nalazi u zrnu. S tim u vezi raano brano se vitaminizira
vitaminima B (0,4 mg), PP (3 mg na 100 grama brana);
penino brano prve i druge klase - vitaminima Bj (0,4 mg),
B (0,4 mg) i PP (2 mg na 100 grama brana). O koristi
vetakih vitamina ve znamo dovoljno, a takode i da je
takvom produktu potreban ceo snop materija za asimilaciju i
izluivanje, koje e davati sam organizam. U udbeniku
Higijena ishrane" moemo proitati: Za poveanje kvaliteta
peninog brana dozvoljava se dodavanje u brano hranljivog
dodatka bromata kalijuma, hiposulfita, diamida ugljene
kiseline, superoksida kalcijuma, ortofosforne kiseline i
cisteina". Kada je re o pekarskom kvalitetu, moemo se
saglasiti sa tim. A gde se potom skladite ti dodaci i kako oni
uopte utiu na tok ivotnih procesa, niko ne govori. Kao
rezultat tih dodataka zidovi sudova, tetive postaju drvenasti.
Tako jedna muka izaziva drugu.
U dananje vreme u prehrambenoj industriji seprimenjuje
veliki broj hranljivih dodataka koji poboljavaju kvalitet
produkta (boje, materije za aromu i ukus i dr.), produavaju
r o k trajanja ( a n t i m i k r o b n a s r e d s t v a , a n t i o k s i d a n t i ) i
poboljavaju tehnologiju proizvodnje hranljivih produkata
(stimulatori, usitnjivai testa, fiksatori miglobina i dr.).
Takvom poboljanju praktino su podvrgnuti svi osnovni
produkti (mleko, brano, hleb, meso), a upravo su mnogi od
njih toksini! Na primer, nitriti za davanje postojane roze boje
kobasicama; salitra kao konzervans obinom i ovjem siru
(300 mg na 1 litar mleka). To je dozvoljena norma nitrita - 20
mg na 100 grama mesa (0,02%). Reklo bi se sitnica. Ipak,
prema podacima zapadnonemakih biologa, ovek u proeku
za godinu dana pojede 16 puta vie hrane, nego to sam tei.
Na kraju krajeva te mikrodoze se za godinu dana skoncentriu
u snanu toksinu bujicu, koju moe uiniti bezoopasnom
samo mlad, vrst organizam, spaljujui pri tom svoju ivotnu
snagu. Ta ista slika nam pokazuje zato se treba redovno istiti
i upotrebljavati prirodne, monolitne produkte ishrane, bez
ikakvih poboljanja.
2

125

U prehrambenoj industriji, kao i u domainstvu, uveliko

se primenjuje vrenje. To je proces razlaganja prvenstveno
ugljenih hidrata na prostija jedinjenja sa izdvajanjem energije
pod uticajem nekih mikroorganizama ili iz njih izluenih
fermenata. Kao rezultat toga ti mikroorganizmi dobijaju
neophodnu energiju za svoju ivotnu aktivnost i prostija
jedinjenja, koja se koriste za plastinu razmenu, a takoe
razliite produkte, koji imaju ulogu svojevrsnih sredstava u
borbi protiv konkurenata za mesto obitavanja".
U naem organizmu se odvijaju oksidaciono-obnavljajue
funkcije razlaganja ugljenih hidrata uz pripajanje fosforne
kiseline. Energija koja se pri tom izdvaja skoro da se ne
rasejava, ve se akumulira u ATF.
Ali ako su mikroorganizmi rastvorili deo ugljenih hidrata,
ta energija je bespovratno izgubljena za organizam. Upravo
takav gubitak energije deava se pri peenju hleba. U osnovi
pripremanja testa lee procesi alkoholnog i mleno-kiselog
vrenja pomou kvasca i bakterija, kao i hemijskih usitnjivaa.
Energetski potencijal takvog produkta (hleba) mnogo je nii,
nego kod monolitnog zrna.
Ali, dokazano j e , da su produkti raspada ugljenih hidrata
(kao i drugih materija, na primer, belanevina i dr.), sastavljeni
samo od mikroba, esto otrovniji za druge i ak u relativno
maloj koncentraciji spreavaju njihov razvoj. Jedui hleb, mi
pretvaramo svoj eludano-crevni trakt u bojno polje izmeu
kvasca, koji se sadri u hlebu, i prirodne mnikroflore. A poto
hleb poinjemo da koristimo u ishrani vrlo rano, to normalna
mikroflora predstavlja veliku retkost, ona ne odgovara
prirodnim konstantama. Evo odakle nastaju disbakterioze.
Pogubno dejstvo na zdravlje hleba sa kvascem, koji se
pojavio pre gotovo 15000 godina u Egiptu, uoeno je davno.
Neki narodi, da bi se zatitili od izumiranja, pripremali su
samo prean hleb i taj obiaj su uvrivali religioznim
dogmama.
Na primer, u Bibliji", knjiga Ishod", glava 12 itamo:
20. Nita kvasno ne jedite; na svakom mestu vaeg
prebivanja jedite presni hleb".
To se odnosi i na kiselo-mlene produkte.
126

,,U dananje vreme sastav p r e v i r a a , ili m a j e , za

dobijanje kefira - jednog od najpopularnijih u naoj zemlji
produkta ishrane - dobro je poznat: to je belanevina kazein i
prirodno ukomponovana zajednica sledeili mikroorganizama
- mleno-kiselih streptokoka (previre mleni eer laktozu
stvarajui mlenukiselinu), mleno-kiselih bacila (daju kefiru
potrebnu konzistenciju i ukus, mlenih kvasaca (previru
laktozu stvarajui etil alkohol i ugljenini gas)".
Navedena zajednica m i k r o o r g a n i z a m a udrueno
razlae tako neophodne hranljive materije (laktozu), smanjuje
energetski potencijal datog produkta i popunjava ga mlenom
kiselinom, etil-alkoholom i ostalim izluevinama.
Belanevina kazein nam takode priprema iznenaenje. Zbog
nje kod ivotinja koje vau (krava, ovca, koza) rastu vuna,
kopita i rogovi. Mi tako neto nemamo, i nama je potrebno
mnogo manje kazeina. Uporedenja radi: sumarni sadraj
kazeina u kravljem mleku je 2,8-3,5%; u mleku severnog
jelena do 8,4%; a u majinom - do 0,3-0,9%. Takvu koliinu
ovek upotrebljava u periodu najburnijeg rasta. Odraslima je
potrebno jo manje iz poznatih razloga.
Kazeini su izvanredne sirovine za kuvanje stolarskog
lepka. U naem organizmu taj suvini kazein lepi kamenac u
bubrezima, sklerotira sudove, stvara voruge na nogama.
Povean sadraj kazeina u mleku bilo koje ivotinje (krave,
koze) je osnovni uzrok njegove tetnosti, naroito kada se
upotrebljava u veoj koliini. Svee, prirodno mleko moe se
upotrebljavati samo izuzetno.
Zbog toga to rafinirana i poboljana " hrana sadri malo
vode (eer, keks, hleb, meso, okolada, bombone itd.), ona
u m n o g o m e menja pritisak u upljini organa probavnog
sistema, isisavajui" vodu iz organizma. To je razlog zbog
kojeg smo prinueni da pijemo, odnosno da zalivamo takvu
hranu. Tako poinje i zatvara se krug poroka: potronja hrane,
e, pie, spiranje probavnih sokova, nedostatak hranljivih
elemenata, a u debelom crevu zatvor od loe preraene
h r a n l j i v e m a s e i truljenje; p o n o v n o pijenje v o d e za
127

razblaivanje ve stvorene ljake, koja je iz debelog creva

dospela u krv. Razultat toga je sve vea debljina koja
deformie nae okruglo telo slino lopti.
Smatra se da organizam obezbeduje natrijum sa solju. Ali,
nije tako. So je neorganska materija koja se veoma loe
asimiluje u organizmu. Slani proizvodi izazivaju momentalnu
ed. Organizam se trudi da svede na normalupovean nivo soli
u organizmu i da viak izbaci napolje. U proeku stanovnik
SAD koristi 20 puta(!) vie soli njego stoje potrebno. U naoj
zemlji imamo priblino istu sliku. Soli ima mnogo u svim
proizvodima: kobasicama, sirevima, turiji, hlebu itd.
Pokuajte da se odreknete soli nedelju-dve dana, a zatim
probajte da solite hranu kao to ste to ranije inili. Odmah ete
uoiti ogroman kontrast i shvatiete da ste se prejeli soli. Ne
zaboravite da u to veoj koliini upotrebljavate dodatke jelu:
zelen, crni luk, enjak itd. Jer soli ima dovoljno u sveoj
zeleni i biljnim proizvodima. Pored soli, natrijum i hlor se u
tim produktima nalaze u najpogodnije obliku za asimilaciju.
Kada upotrebljavamo krompir obino ga istimo od
ljuske. Ali, treba znati da ljuska krompira ima vie vitamina
grupe B, celuloze, gvozda i kalijuma, nego preostali deo. Da bi
se sauvali ti elementi najbolje je krompir kuvati sa ljuskom ili
oljutiti to tanje.
Mnogo se moe govoriti o tetnosti rafinisanih produkata.
Navodimo jo nekoliko primera i dajemo tabelu kao rezime
ovog poglavlja (tabela 5).
Jedite manje okolade.
Do neoekivanih rezultata doli su francuski lekari
istraujui pacijentkinje koje su se alile na este bolove u
srcu. Te ene su bile prinuene da priznaju d a j e bez jutarnje
aice kakaoa ili okoladnog kolaa ceo tekui dan za njih bio
pravo muenje. I samo redovna, makar i mala tangla
okolade vraala im je zadovoljstvo i duevnu ravnoteu.
Lekari su utvrdili daje u konkretnom sluaju re o svojevrsnoj
narkomaniji, koja, prema njihovom miljenju, moe da
nanese ovekovom zdravlju veu tetu, nego puenje.
128

Tabela 5*

SINDROMI, PRVENSTVENO POVEZANI SA

POREMEAJEM U ISHRANI
(prema Haene L., 1979.godina, sa dopunama)

Suvina ishrana (prekomerna)

Ugljenim hidratima, rafini
ranim krobom ieerom
Patogeneza
Epidemioloki i kliniki po
daci

Belanevinama
Kliniki podaci

Bolesti, poremeaji
Oboljenja srano-vaskularnog sistema: infarkt miokarda, hipertonija, ateroskleroza, varikozno proirenje ve
na, tromboza
Oboljenja
eludano-crev
nog trakta: gnojni irevi,gastritis, enteritis, gnojni colitis,
hemoroidi

Oboljenja
srano-vaskularnog sistema,
hipertonija,
ateroskleroza,
tromboflebitis,
embolija,
mikroangiopatija

Bolesti, poremeaji
Apendicitis, holecistitis, pielonefritis,
prouzrokovani
crevnim bacilom
Kamen u ui
Kamen u bubregu
Dijabetes
Hiperlipidemija
Toksikoza trudnoe
Epilepsija, depresija
Difuzna skleroza
Paradentoza

Dijabetes
Hiperholesteranemij a
Toksikoza trudnoe

129

4.12. Leukocitoza prouzrokovana hranom

Unoenje hranljivih materija u eludano-crevni trakt
pored ishrane treba razmatrati i kao alergijsku i toksinu
agresiju.
Radi neutralizacije tih tetnih pojava, osim epitelijalnog
sloja, koji deli enteralnu (unutanju sredinu creva) i unutranju
sredinu organizma, postoji jo moniji leukocitarni sloj
(milion limfocita na 1 m m ) .
Sutina leukocitoze prouzrokovane hranom svodi se na to,
da kada hrana dodiruje nepce, u zidovima creva brzo se
koncentriu leukociti radi spreavanja mogueg tetnog
uticaja hrane. Takva mobilizacija traje 1-1,5 as i zatim se
prekida, ali pri viestrukom dnevnom ponavljanju (uzimanje
jela 3-4 puta) iscrpljuje organizam. Pored toga, leukociti
nemaju drugu zatitnu funkciju. Evo gde se krije jedan od
primarnih uzroka slabosti u suprotstavljanju prehladama i
drugim akutnim resapiratornim oboljenjima (ARO).
Ipak, pokazalo se da sveza biljna hrana, nasuprot tome,
spreava leukocitoze prouzrokovane hranom. Ta pojava, koja
se ranije smatrala normalnom - fiziolokom, u dananje
vreme, obratno, govori o njenoj sveoptoj nepravilnoj upo
trebi.
Na spreavanje leukocitoze prouzrokovane hranom
p o m o u s i r o v e biljne h r a n e prvi j e u k a z a o na naunik-bakteriolog Kuakov. Kasnije je laboratorijskim istaivanjima utvreno da hrana sa kiselom pH sredinom, kao i
slabo kiseli napici izazivaju leukocitozu (kuvana i na drugi
nain obraena hrana, po pravilu, ima kiselu reakciju, to se
odnosi i nakiselo-mlene produkte); alkalna i neutralna hrana i
napici (sveza biljna hrana, koja ima alkalnu reakciju) ne
izazivaju leukocitozu. Jo bolje, leukocitoza prouzrokovana
hranom moe se spreiti ako se uzima sveza biljna hrana
(salate) u veoj koliini pre uzimanja kuvane. Upravo tako
postupa Pol Breg: Ja sam postavio pravilo da prvo napravim
salatu jer smatram da treba da naviknemo svoj organizam da
opaa samo prirodnu hranu. Veina ljudi poinje trpezu supom
ili buljonom, a neki sendviem ili hlebom. Prema mom
3

Ako elite da imate dobro zdravlje, izbegavajte upotrebu

kate, apeluje biolog R.Makkaleb iz Kolorada. Kafa je liena
hranljivih dragocenosti. Tonini, kojih ima u tom napitku,
oteavaju
asimilaciju
belanevina,
smanjuju
sadraj
dragocenih mikroelemenata u organizmu, takvih, kao to su
gvode i kalcijum i takoe vitamine grupe B.
Ta informacija se odnosi na sve napitke u kojima se sadri
kafa: koka-kole, pepsi-kole.
Prema podacima, publikovanim u asopisu Sajens",
hranljive masti i nitrati su moni mutageni. Da bi se
neutralizovalo njihovo negativno dejstvo pomau vitamini E i
C, kojih ima mnogo u zelenim delovima biljaka.
Ne znaju za karijese.
Italijanski stomatolozi., koji su posetili nekoliko
manastira na Tibetu, utvrdili su da itelji tog podneblja ne
znaju ta je karijes zuba. Pregled sto pedeset stanovnika
manastira dao je zapanjujue rezultate: 70% tih ljudi, ak i
staraca, nije imalo nijedan pokvaren zub, kod ostalih je karijes
bio veoma ogranien. Uzrok takve pojave je u reimu ishrane.
Tibetski monasi ne koriste eer i ne jedu meso. Njihova
tradicionalna h r a n a - j e m e n e lepinje, maslac od mleka jaka,
tibetski aj i voda. Leti se u jelovnik ukljuuju repa, argarepa,
krompir i pirina u manjim koliinama.
130

131

miljenju to je potpuno pogreno, poto upravo sveza hrana na

poetku trpeze stimulie izluivanje probavnih sokova, budui
da je sirovo povre bogatije prirodnim stimulatorima. To je
neophodno za pravilnu probavu. Zato insistiram na tome da na
poetku svakog obroka jedete svee povre, a posle nekoliko
godina takve ishrane osetiete da va organizam ne prihvata da
pone jelo na drugi nain".
Pridruujem se preporukama velikog prirodnjaka i doda
jem da time odstranjujemo leukocitozu prouzrokovanu hra
nom i stvaramo uslove za induciranu autolizu. Takav redosled
uzimanja hrane ekonomie nau snagu, pri tom dosta veliku,
koja se koristi za ovrenje organizma i produavanje ivota.

4.13. Nepravilno kombinovanje hranljivih produkata

Ovo poglavlje u poeti vrlo interesantnom informacijom
o hranljivim produktima i njihovoj povezanosti sa razno
vrsnim oboljenjima.
Engleski naunik E.Noks uporeivao je uzroke smili kod
ljudi izmeu 55-64 godine ivota u 20 razliitih zemalja 17
evropskih zemalja, Kanadi, SAD i Japanu - koji su u svojoj
ishrani koristili razliite produkte hrane.
Poredio je 58 hranljivih produkata sa uzrocima smrti kod
70 razliitih oboljenja.
Na osnovu temeljitih istraivanja utvrdio je da nema
apsolutno korisnih ni apsolutno tetnih produkata, iako je
analiza dobijenih meusobnih veza pokazala da su odreene
grupe produkata ishrane vezane za konkretne grupe oboljenja.
Prekomema potronja svih vrsta mesa predispozicija je za
difuznu sklerozu, ishemijske bolesti srca, samoubistvo, rak
debelog creva, rak mlene lezde i leukemiju. Po tetnosti
mesu su slini rafinirani eer, mleko, jaja i ivotinjska mast
(salo, pek, masne mlade itd.).
Potronja zrnastih p r e d u k a t a p r e d i s p o z i c i j a j e z a
epilepsiju, peptiki gnojni ir, cirozu jetre, hronini nefitis,
kao i za rak grla, usne duplje, probavnog kanala i eluca,

tuberkulozu plua. Zrnastim produktima u razmatranom planu

je slino povre, voe, mahunarke, orasi i riba.
Prekomema potronja vina prouzrokuje cirozu jetre, rak
usne duplje i grla.
Prekomema potronja piva prouzrokuje difuznu sklerozu i
rak debelog creva.
Potronja tvrdih masti povezana je sa smrtnou od raka
mlene lezde, raka krvotoka, raka debelog creva i difuzne
skleroze.
Pri izuavanju oboljenja probavnog trakta pokazalo se, da
se karakter povezanosti izmeu potronje produkata i obo
ljenja menja od gornjih delova probavnog trakta prema
donjim. Oboljenja gornjeg dela probavnog trakta (zakljuno sa
elucom) vezana su za potronju niskokalorinih produkata,
uglavnom povra, dok su istovremeno oboljenja donjih delova
povezana sa potronjom visokokalorinih produkata (mahom
ivotinjskog porekla).
Dozvoliu sebi da prokomentariem E.Noksa i da iznesem
lina zapaanja.
Kada je o mesu re kao da je sve jasno iz prethodnih
poglavlja. O itaricama (zrnastim produktima) treba da
raspravljamo detaljnije.
Istraivanja su obuhvatila zemlje gde se itarice koriste za
pravljenje hleba i drugih proizvoda od brana. O tetnosti
brana, lepljivosti i kvascu bilo je dosta rei. Dodajem, bez
dovoljne koliine vitamina (naroito grupe B) pekarski proi
zvodi se ne podvrgavaju varenju, nego vrenju i bakterijskom
razlaganju sa stvaranjem alkohola i drugih produkata poluraspada. Otuda nastaju gnojni irevi, ciroza jetre, rak usne
duplje, grkljana, probavnog kanala i eluca, kao i od
prekomerne upotrebe vina. O esticama kroba, dospelim u
krvotok, i o tetnosti skrobaste prekrupe za jetru i bubrege
takoe je bilo dosta rei.
Preimo sada na povre i voe. Zato oni izazivaju ta
oboljenja? Zato u tekstu ,,Ishrana i karakter" indijski lekari
*

Ovaj statistiki materijal uzeo sam iz knjige L.A.Gavrilova: Moe li

ovek da ivi due?"
133

tvrde, da vegetarijanstvo ini ljude otpornim na fizika i umna

optereenja i produava njihov ivot? Gde je istina, ko je u
pravu? U pravu su obe strane, a istina je da se u svim
evropskim zemljama voe koristi kao dezert, tj. jede se posle
glavnih obroka. U Indiji i drugim arkim zemljama voe i
povre ine poseban obrok hrane. A itava pometnja je u
nepotovanju malog uslova: voe i povre se vare u tankom
crevu, oni naputaju eludac vrlo brzo.
Kod Evropljana se dobija sledea slika: isitnjeno voe ne
moe da proe u tanko crevo, jer se u elucu ve nalaze hleb,
meso ili dinga jela, koja se prvo moraju obraditi u elucu.
Poinje razlaganje voa sa stvaranjem alkohola, siretne
kiseline, duoksid-ugljenika - jer je eludac za to pravi raj. Ne
zaboravite kako mi pravimo koktel. Isitnimo voe, jagode,
sipamo na primer, u posudu i ostavimo ih na toplom tamnom
mestu, gde poinje vrenje. Rezultat te nakaradne upotrebe dva dragocena produkta pretvaraju se u otrov, koji izaziva ve
navedena oboljenja.
Salate od povra, takoe, treba poznavati kako bismo
umeli da ih kombinujemo na pravi nain i da proizvode
udruimo prema njihovoj slinosti, a ne prema razlici.
Iz navedenog sledi moj zakljuak: materijal koji je skupio
E.Noks ne ilustruje tetnost produkata ishrane, ve nae
neznanje da ga pravilno upotrebimo. Bez poznavanja
pravilnog kombinovanja hranljivih produkata besmisleno je
pristupati leenju pomou ishrane i govoriti o korisnosti ili
tetnosti hrane.
Izvori podele i dobrog kombinovanja hranljivih produkata
vode nas u daleku prolost. Sta je o toj temi zapisano u
,,ud-i":
Ako uzimate nepodudamu vrstu hrane, to je potpuno isto
kao da ste pripremili otrov.

Ne mogu se zajedno koristiti riba i mleko, mleko i plodovi

sa drvea.
Jaja i riba ne odgovaraju jedno drugom.
Supa od graka (pasulja) sa eerom od trske i d a r
(kiselo-mleni proizvod slian kefiru, koji se upotrebljava na
Tibetu).
Ne smeju se na ulju od slaice priti gljive.
Ne moe se meati piletina sa kiselim mlekom.
Ne odgovaraju podjednaki delovi meda i ulja (biljne
masti).
Ne srne se jesti kisela hrana sa mlekom, niti nova hrana,
dok se prethodna nije svarila, jer se one mogu pokazati
nepodudarne i meusobno tetne.
Neuobiajena i hrana koja se ne pojede na vreme takoe je
otrov".
A sada razgovarajmo o tome kako hranu pravilno
kombinovati, da bismo iz nje izvukli maksimalnu korist.

Da je stvarno tako, svedoi sledee: Kada se krob i eer podvrgnu

vrenju, oni se razlazu na dioksid ugljenika, siretnu kiselinu, alkohol i
vodu - materije, izuzev vode i ugljenine kiseline, nepogodne za
upotrebu, reju otrove. Kada se belanevine raspadaju, one se razlazu
na sumporvodonik, indol, skatol, fenol - najjae otrove. Te otrove treba
neutrahsali i zatim sa mokraom izbacili. Masti se od nepravilne
probave hrane uegnu, u njima se stvaraju kancerogene materije.

134

135

5. PRAVILNA KOMBINACIJA
HRANLJIVIH PREHRAMBENIH
PROIZVODA

Krajem XIX i poetkom XX veka u laboratoriji I.P.Pavlo

va izvedeni su interesantni eksperimenti o fiziologiji probave
hrane. Rezultat tih eksperimenata bio je da se na svaku vrstu
hrane (hleb, meso, mleko itd.) izluuju razliiti probavili
sokovi i po koliini i po kvalitetu. Pri tom takvo izluivanje
poinje ve u usnoj duplji i produava se du celog probavnog
trakta (pljuvaka, eludani sok, pankreatski sok, u ,
probavili sokovi tankog i debelog creva, a takode i mikroflora).
O b r a d a i p r o b a v a s v a k e v r s t e h r a n e o b a v l j a j u se u
odgovarajuem delu probavnog trakta i traju odreeno, za sve
specifino, vreme. Na primer, voe se vari u tankom crevu, a
meso se prvo 2-3 asa obrauje u elucu, a zatim u tankom
crevu. Pokazalo se da kod srodnih vrsta hrane dolazi do
raznovrsnog, prema mnogim parametrima, luenja probavnih
sokova. Na primer, najjai probavni sokovi izluuju se na
mleko u poslednjem asu probave, a na meso - u prvom. Sve to
ukazuje na odvie finu tehnologiju asimilovanja hrane, ije se
naruavanje momentalno kanjava.
Te naune radove Pavlovljeve kole krajem dvadesetih
godina prolog veka uspenoje primenjivao u praksi ameriki
lekar-prirodnjak Herbert Selton. Oko 100000 veoma bolesnih
ljudi proli su kroz njegovu kolu Zdravlja , demonstrirajui
uda u ozdravljenju. Zbog vanosti pitanja, izloiu to
preglednije stavove i eksperimente velikog specijaliste u
oblasti kombinovanja produkata H.Seltona.
5.1. Klasifikacija hranljivih produkata
Dabi italac mogao pravilno da shvati kako se meusobno
kombinuju hranljivi produkti, ponoviemo jo jednom njihovu
klasifikaciju.
136

Neke produkte emo svrstati istovremeno i u belanevine i

u krob, ali neka vas to ne zbunjuje, jer oni stvarno sadre i
mnogo kroba i mnogo belanevina.
Belanevine
Veliki procenat belanevina imaju sledee namirnice:
orasi (veina), sve itarice, pasulj, suvi graak, soja, jaja,
peurke. Svi mesni produkti, rakovi, riba. Sir, mladi kravlji sir.
Semenke suncokreta, patlidani, mleko (niskomolekularne
belanevine).
Ugljeni hidrati
Najvie ugljenih hidrata ima u: krobu, eeru, sirupu i
slatkom vou.
krobovi su: sve itarice, suene mahunarke (osim soje),
sueni graak (pasulj), sve vrste krompira, kesten, kikiriki,
tikvice, bundeva.
eeri i sirupi: uti i beli eer, mleni eer, razna slatka
(demovi), pekmezi, sirupi itd., med.
Umereno skrobasti
Karfiol, cvekla, argarepa, bela repa.
Slatko voe
Urme (datule), smokva, suvo groe, suva kajsija, suena
kajsija, groe, suva ljiva, japanska jabuka (kaki), suene
kruke i jabuke slatkih sorti.
Masnoe (masti)
Maslinovo ulje, ulje od suncokreta, kukuruzno ulje i
maslac (buter). Veina oraha. Salo. Masno meso. Vrhnje
(slatka pavlaka), kisela pavlaka.
Kiselo voe
Veliki deo kiselina daje kiselo voe. Glavno je sledee:
pomorande, grejfrut, nar (mogranj), limun, kiselo groe,
kisele ljive, kisele jabuke, paradajz.
137

Polukiselo voe
Svee smokve, slatka vinja, slatke j a b u k e , kruke,
breskve, kajsije, borovnica, ribizla, batenska jagoda.
Beskrobno i zeleno povre
Ovde spada svo sezonsko povre, nezavisno od boje
(zeleno, crveno, uto, belo itd.). Glavni medu njima su: loika,
celer, cikorija, maslaak, kupus, lie repe, spana, kiselo zelje
(kiseljak), lie cvekle, luk, repa, patlidani, krastavci,
keleraba, perun, pargla, enjak, slatka paprika, rotkvica.
Dinje
Jedu se dinje svih sorti.
Naveemo jednu za drugom mogue kombinacije hrane i
prokomentarisati ih pojedinano sa take gledita probave
hrane. Odgovarajua informacija bie veoma korisna itaocu
koji razmilja.

5.2. Kombinovanje h r a n e
5.2.1.

Kombinacija kiselina sa krobom

Kiseline koje lue navedeni produkti unitavaju ferment

ptialin, koji razlae krob. Zato nije doputena kombinacija
kiselina i kroba.
Otuda pravilo - jedite kiseline i k r o b u razliito v r e m e .

5.2.2.

Kombinacija belanevina sa krobom

Slobodna sona kiselina u koncentraciji 0,003% dovoljna

je da bi se prekinulo dejstvo fermentakoji razlae krob. Dalje,
ak i neznatno poveanje kiselosti ne samo da zustavlja taj
proces, ve i unitava ferment.
Kada jedete hleb, u elucu se lui malo sone kiseline. Sok,
izluen na hleb, ima skoro neutralnu reakciju. Kada je krob iz
138

hleba probavljen, u elucu se lui mnogo sone kiseline da bi se

probavile belanevine iz hleba. Dva procesa: probava kroba i
probava belanevina - ne odvijaju se istovremeno. Obrnuto,
sekrecije se vrlo precizno reguliu u odnosu na sastav i
momenat poetka luenja za zadovoljavanje raznovrsnih
potreba materija sloenog sastava. To je odgovor onima koji
prigovaraju protiv pravilne kombinacije hrane na toj osnovi,
da s a m a p r i r o d a kombiiiuje razliite hranljive materije u
jednoj istoj hrani. Izmeu probave hranljivog produkta, ma
kakav bio njegov sastav, i probave smese razliitih produkata
postoji velika razlika. Za jedan produkt, koji predstavlja
kombinaciju kroba sa belanevinom, organizam moe lako da
p r i l a g o d i svoje s o k o v e (u o d n o s u na j a i n u i v r e m e
izluivanja) prema hranljivim potrebama tog produkta. Ali,
kada pojedete dve vrste hrane sa razliitim, ak moe se rei
suprotnim probavnim zahtevima, takvo prilagoavanje soka je
nemogue. Ako se hleb i meso jedu zajedno, umesto skoro
neutralne sredine eludanog soka, izluenog u prva dva asa
probave, neminovno se izluuje jako kiseo sok, i probava
kroba se naglo prekida. Sa fizioloke take gledita nikada se
ne srne ispustiti iz vida, da se prvi stadijumi probave kroba i
belanevina obavljaju u suprotnim sredinama. krob zahteva
alkalnu reakciju i obrauje se u usnoj duplji i dvanaestopalanom crevu. Belanevine zahtevaju kiselu sredinu u
elucu, a zatim se obrauju potpuno drugim fermentima u
dvanaestopalanom crevu, u odnosu na krob.
Otuda pravilo - jedite ugljene h i d r a t e i belanevine u
razliito vreme.
To znai da kae, hleb, krompir i druge vrste kroba treba
uzimati odvojeno od mesa, ribe, jaja, sira, mladog krvljeg sira,
oraha i druge belanevinaste hrane.

5.2.3.

Kombinacija

belanevina sa belanevinama

Dve belanevine razliitog karaktera i sastava u

kombinaciji sa drugim probavnim faktorima zahtevaju razli
ite promene probavne sekrecije i razliito vreme izluivanja
139

radi efikasne asimilacije. Na primer, po dejstvu najjai sok

izluuje se na mleko u poslednjem asu probave, a na meso - u
prvom. Ako se probavili proces na odgovarajui nain ne
menja, belanevinasta hrana nee bili kvalitetno s varena. To je
nemogue postii kada se pojedu dve razliite belanevine u
jednom obroku. Zato kombinacije kao to su: meso i jaja, meso
i orasi, meso i sir, jaja i mleko, jaja i orasi, sir i orasi i tome
slino, ne treba praviti.
Otuda p r a v i l o - j e d i t e samo jednu koncentrisanu belanevinastu h r a n u u jednom obroku.

5.2.4. Kombinacija kiselina sa belanevinama

Aktivan rad na razlaganju sloenih materija na prostije,
koji se obavlja u elucu i predstavlja prvi stadij um probave
belanevina, vri se pod dejstvom fermenta pepsina. Pepsin
dejstvuje samo u kiseloj sredini, u alkalnoj njegovo dejstvo
prestaje. Zeludani sok menja svoj sastav od skoro neutralnog
do jako kiselog u zavisnosti od hrane, koja u njega dospeva.
Kada se pojedu belanevine, zeludani sok je kiseo, poto
treba da obezbedi pogodnu sredinu za probavu pepsina i
induciranu autolizu.
Zbog toga to je pepsin aktivan u kiseloj sredini, ljudi
prave greke, smatrajui da unoenjem kiselina sa belan
evinama, samim tim pomau probavu belanevina. Sutinski
je obratno, te kiseline zadravaju izluivanje eludanog soka.
Lekovi i vone kiseline remete zeludani sok, unitavaju pep
sin i smanjuju njegovu sekreciju. Zeludani sok se ne izluuje
pri prisustvu kiseline u ustima i elucu. I.P.Pavlov je oigledno
pokazao nepovoljan uticaj kiselina na probavu, ne samo
vonih nego i kiselina konanog produkta fermentizacije
(kiselog mleka). Vone kiseline zadravaju izluivanje elu
danog soka, ometaju probavu belanevina i kao rezultat toga
izazivaju truljenje.
Normalni eludac izluuje sve kiseline, koje su potrebne
za probavu belanevina sa odreenom koncentracijiom
pepsina. Bolestan eludac moe da izlui odvie mnogo
140

kiseline (poveana kiselost) ili nedovoljnu koliinu kiseline

(smanjena kiselost). U bilo kom sluaju potronja kiselina sa
belanevinama ne pomae probavu. Ne prelivajte meso ni
siretom, ni narovim sokom itd.
5.2.5.

Kombinacija masnoa sa

belanevinama

Masnoe ispoljavaju usporavajui uticaj na sekreciju

eludanog soka, prisustvo masnoa u elucu zadrava sekre
ciju eludanog soka, koji se izluuje na naredni obrok hrane,
koja se pod drugim uslovima lako asimiluje.
Prisustvo masnoa u hrani smanjuje koliinu sekrecije za
izazivanje apetita, koja se lui u elucu, smanjuje koliinu
hemijske sekrecije i aktivnost eludanih lezda, smanjuje
koliinu pepsina i sone kiseline u eludanom soku i moe da
smanji skoro za dva puta zeludani tonus. Takvo usporavajue
dejstvo moe da traje dva.i vie asova. Drugim recima, takvi
produkti, kao pavlaka, maslac, biljna ulja (masti), masno
meso, kisela pavlaka (kajmak) itd., ne smeju se upotrebljavati
u istom obroku sa orasima, sirom, jajima, mesom. S tim u vezi
treba istai, da ti hranljivi produkti, koji obino sadre unu
tranju masnou (orasi, sir, mleko), zahtevaju vie vremena za
probavu, nego belanevinasti produkti, koji je ne sadre.
Otuda p r a v i l o - j e d i t e masnoe i belanevine u razliito
vreme.
Dobro je poznato da obilje zelenog povra ima kontradejstvo na usporavajue delovanje masnoa. Zato, ako
upotrebljavamo masnoe sa belanevinama, moemo otkloniti
njihov nepovoljan efekat na probavu belanevina uzimanjem
sa njima velike koliine zelenog povra.

5.2.6.

Kombinacija eera sa belanevinama

Svi eeri - industrijski, sirupi, slatko voe, med i tome

slino-zaustavljaju i remete (koe) sekreciju eludanog soka
i motoriku eluca. To proistie otuda to se oni vare u crevima.
Ako ih jedemo posebno, oni se ne zadravaju dugo u elucu
141

nego brzo prelaze u creva. Sa drugim produktima (belan

evinama, krobom) oni se dugo zadravaju u elucu, dok se
ne svari ostala hrana, podvrgavajui se b a k t e r i j s k o m
razlaganju.
Otuda pravilo - jedite eere i belanevine u razliito
vreme.
5.2.7. Kombinacija eera sa

krobom

Probava kroba obino poinje u ustima i pri odreenim

uslovima produava se neko vreme u elucu. eeri se ne
podvrgavaju probavi u ustima i elucu, ve samo u tankom
crevu. Kada se eeri upotrebljavaju sa drugom hranom, oni se
odreeno vreme zadravaju u elucu, oekujui, dok se ne
svari druga hrana, zbog ega imaju tendenciju vrlo brzog
vrenja u uslovima toplote i vlage, koji postoje u elucu. Takav
nain ishrane garantuje kiselu fermentaciju vrenja.
ele, pekmez, slatko, voe, bombone, eer, med, patoka,
sirupi itd., koji se dodaju u piroke, kolae, hleb, keks, kae,
krompir i tome slino, izazivaju vrenje.
Milioni ljudi koji redovno jedu za doruak kau sa
eerom pate od poveane kiseline (goruice, podrigivanja i
dr.). Slatko voe sa krobom takoe izaziva vrenje. Hleb u
kome ima suvog groa, urini (datula) itd., tako popularnog
medu pristalicama zdrave hrane"
je dijetetska gadost.
Mnogi smatraju da ako se umesto eera upotrebljava med,
moe se izbei vrenje, ali to nije tano. Med sa vruim
pirokama, sirup, slatko sa hlebom, palainka i tome slino
garantuju vrenje. Ima razloga za pretpostavku da prisustvo
eera sa krobom naruava probavu kroba. Kada se eer
stavi u usta, on izaziva obilno luenje pljuvake, ali ona ne
sadri ptialin (feiment, koji razlae krob u usnoj duplji), poto
ptialin ne reaguje na eer. Ako se krob kombinuje sa
eerom, medom, slatkim, to e spreiti adaptaciju pljuvake
za probavu kroba. Naknadne posledice toga mogu prou
zrokovati neluenje ptialina na krob i poremetiti njegovu
probavu. Kao rezultat toga dobija se da produkti, koji su sami
od sebe zdravi, esto postaju tetni, kada ih sjedinjuju sa njima
142

neodgovarajuim drugim produktima. Na primer, hleb i

maslac,pojedeni zajedno, ne izazivaju neprijatnosti, ali ako im
se dodaju med, eer i slatko - mogu prouzrokovati bolest,
zato to e se eer prvi asimilovati, a pretvaranje kroba u
eer se usporava. Smesa eera sa krobom izaziva vrenje i
svu naknadnu tetu.
Otuda pravilo - jedite krob i eer u razliito vreme.

5.2.8. Ishrana dinjama

Mnogi ljudi se ale da im dinje nanose tetu i da imaju
alergiju na njih.
Dinje su toliko zdrave i tako lako svarljiva hrana da i
najloija probava moe sa njima lako da izae na kraj.
Ali, zato uzimanje dinja izaziva ozbiljne patnje? Dinje se
ne vare u elucu nego u crevima. Propisno pojedene one se
zadravaju u elucu nekoliko minuta, zatim prelaze u creva.
Ali, ako se koriste sa hranom, koja se due vreme obrauje u
elucu, one se zadravaju u njemu. Poto su isitnjene i
smetene na toplom mestu, brzo se razlazu uz stvaranje velike
koliine gasova i drugih tetnih materija, izazivajui ozbiljne
poremeaje u probavi.
Otuda pravilo - jedite dinje odvojeno od druge hrane.
Dinje treba jesti odvojeno od druge hrane, odnosno
najbolje je da se itav obrok sastoji samo od dinja. H.Selton je
probao da se hrani dinjama zajedno sa slatkim voem i
pokazalo se da nema nikakvih razloga da ih ne jedemo
zajedno, ukoliko to elimo.

5.2.9. Mleko treba uzimati odvojeno od druge hrane

U prirodi postoji pravilo da mladune bilo koje ivotinje
uzima mleko odvojeno od druge hrane. Tanije, u ranom
periodu ivota mladunad sisara ne koriste drugu hranu, osim
mleka. Zatim dolazi vreme kada uzimaju mleko i drugu hranu,
ali nezavisno jedno od drugih. Na kraju, kada se odbiju od
143

mleka, oni ga vie nikada ne uzimaju. Mleko je h r a n a m l a

dunadi, pa za njim nema potrebe po zavretku normalnog
perioda othranjivanja. Mi skoro celog ivota ostajemo
mladunad! Zahvaljujui prisustvu belanevina i masnoa u
mleku ono se loe kombinuje sa drugom hranom, osim kiselog
voa. Prvo to se deava sa mlekom kada dospe u eludac, jeste
da se zgrunjava, stvarajui mlad sir. Zgruano mleko obavija
estice druge hrane u elucu i izoluje ih od dejstva eludanog
soka. To spreava varenje tih estica sve dok se zgruano
mleko ne probavi.
Otuda pravilo - uzimajte mleko odvojeno od d r u g e
hrane.
Pri hranjenu dece mlekom mogu im se davati svee
iscedeni voni sokovi, razredeni sa vodom, a posle pola asa
davati mleko. Voe mora da bude kiselo.

5.2.10.

Dezerti

Dezerti se jedu na kraju jela, obino kada se ovek zasiti.

U njih spadaju: kolai, piroke, sladoled, slatko voe itd. Oni
se loe kombinuju skoro sa svim vrstama hrane, pa su zbog
toga beskorisni i nepoeljni.
Otuda pravilo - izbegavajte dezerte.
Ako treba da pojedete pare kolaa, pojedite ga sa to vie
salate od sveeg povra. Potom preskoite obrok.
Ohlaeni dezerti, kao to su sladoled, hladna mineralna
voda itd. stvaraju drugu prepreku za probavili proces - ta
prepreka je hladnoa. Ranije smo ve govorili o tetnosti
hladnoe za probavu hrane - feimenti hrane su aktivni pri
temperaturi od 37C. Zato se hladna lirana prvo zagreva, a
zatim vari. Pri tom se rashlauju organi naslonjeni na eludac,
to pogorava njihovo snabdevanje krvlju, izazivajui hladni
spazam.
Naravno, E.Goks se nije uputao u takve pojedinosti. Za
njega je najhitnije bilo ono to je na povrini - krivi su
144

produkti. Meutim, nama je jasno da smo sami krivi zbog

sopstvenog neznanja, jer stvaramo trulo ubrite iz produkata
u sebi.
Prelazak na pravilnu ishranu zdravih i bolesnih, slabih i
jakih, starih i mladih uticao je odmah na poboljanje zdravlja
kao r e z u l t a t olakavanja r a d a , koji izvravaju probavni
organi.
Na taj nain se obezbeuje bolja probava hrane, ishrana i
smanjeno trovanje.

5.2.11. Kako koristiti belanevine

Sa belanevinastim produktima svih vrsta najbolje se
kombinuju produkti bez kroba i sono povre: spana, botva
cvekle (botva - stabljike i lie gomoljastih kultura), kupus,
botva repe, svee zelene mahune, sve vrste sveih tikvica, luk,
celer i drugo povre bez kroba.
Sledee povre je loa kombinacija sa belanevinama:
cvekla, repa, tikva, argarepa, keleraba, bela repa, mahune,
graak, krompir, a takoe raznorazne prekrupe. Mahunarke i
graak same od sebe predstavljaju kombinaciju belanevina sa
krobom i njih je bolje jesti kao krob ili kao belanevine u
kombinaciji sa zelenim povrem bez drugih belanevina i bez
drugih vrsta kroba.
N a v e d e n i j e l o v n i k , p r i m e r a r a d i , sadri p r a v i l n u
kombinaciju belanevinaste hrane. Belanevinastu hranu je
najbolje jesti za veeru bez kiselina i biljnog ulja (masti), a
takode bez masnih umaka (sosova). Koliine su individualne i
ne mogu se propisati.
Salata iz povra
Skuvano meso

Salata iz povra
Mladi sir

Salata iz povra
Orasi

Salata iz povra
Kuvani graak ili
pasulj

145

Salata iz povra
Mesni kotleti

Salata iz povra
Kajgana, kuvana jaja

Salata iz povra
Zelene tikvice
Salik (ranjii)
Befstroganov

Salata iz povra
Botva repe ili spana
Dinstovana piletina
ili kuni

Iz navedenog se uoava da velika salata obavezno prati

uzimanje bilo kojih belanevina, a takode skrobaste hrane.
Doktor Selton istie vanost salate za bilo koju vrstu dijete.
Zato u navesti njegove preporuke za spravljanje takve salate.
Salata treba da se sastoji iz kombinacije prostog povra
bez ikakvih umaka ili sosova. Nema potrebe da se salata sitno
secka i da joj se dodaju ingredienti (dodaci).
Navodimo pribline sastojke salate. One nam mogu
posluiti kao osnova za pravljenje vlastitih salata:
1/2 glavice salate (loike), celer, kupus;
1/2 glavice salate, celer, paradajz;
1/2 glavice salate, kupus, paprika (slatka);
1/2 glavice salate, francuski endivijum i paradajz;
kupus, krastavci, rotkvica.
Radi ukraavanja moe se dodati granica ili list peruna,
crvena (slatka) paprika (aleva paprika) itd. So nije potrebna,
poto u salati ima dovoljno raznih organskih soli. Salate treba
da budu jednostavne, i sa to manjom koliinom ingredijenata".
U srednjem pojasu Rusije zbog klime i uslova ivota
osnovu salate treba da ini kupus, a ostalo povre u zavisnosti
od sezone: celer, rotkvice, pastrnjak, krastavci, paradajz,
slatka paprika, perun, maslaak itd.

kroba (na primer, kae, hleba i krompira u jednom obroku)

obavezno dovodi do prejedanja (prezasienosti) tim mate
rijama. Smatra se da je najbolje (to se naroito odnosi na
ishranu bolesnika) ograniiti upotrebu kroba na jednu vrstu u
obroku.
Varenje kroba poinje u ustima, zato moramo briljivo
da vaemo kako ne bismo gutali krobnu hranu. Ona se mora
jesti lagano kao da se pije. Pljuvana probava se dugo produava u elucu, ako pravilno pojedemo krob. Preporuuje se
uzimanje skrobaste hrane tokom dana. Ona mora biti suva, a
kae tvrdo kuvane. Salate sa krobom se mogu upotrebljavati,
kao stoje navedeno. Bolje je izabrati salatu iz povra sa malo
kroba: argarepe, cvekle itd., a najbolje je napraviti salatu
koja ima 4 0 % kupusa, 30% argarepe, 20% svee ili obarene
cvekle, a zatim mirodija, peruna i drugog. Fermenti i
vitamini, kojih ima u povru sa malo kroba, dobro e doi da
se krob svari. Jede se individualno od svake koliine.
Salata od povra
Cvekla
Krompir u bilo kom obliku

Salata od povra
argarepa
Kuvani pirina sa
maslacem

Salata od povra
argarepa
Peena tikva

Salata od povra
Bilo koja tvrdo
kuvana kaa

Salata od povra
Obarena argarepa
Luk, cvekla
Dvopek

Salata od povra
Obarena cvekla
Hleb monolitni sa
maslacem

5.2.12. Kako koristiti krob

5.2.13. Kako koristiti voe

Prirodnjaci savetuju da se koristi jedan krob (jedna vrsta

kae, bez hleba) ne samo zato to postoji protivrenost tih
produkata, ve i zbog toga to upotreba dve ili vie vrsta

Zajedno sa orasima (koji sa botanike take gledita

takode spadaju u voe) i zelenim povrem, plodovima korenja,
voe predstavlja idealnu hranu za oveka.

146

Ishrana voem prua nam mnoga zadovoljstva. Ali, voe

treba jesti odvojeno od drugih produkata. Uzroke, zbog kojih
ga treba tako jesti, naveli smo ranije.
Voe se ne srne jesti izmeu obroka hrane, jer to znai da
se unose u eludac ili tanko crevo u vreme kada se tamo vri
probava prethodnih produkata. Rezultat toga je naruavanje
probave. Zato je najbolje upotrebljavati ga kao poseban obrok
hrane. Moe se jesti i 20-30 minuta pre jela: za to vreme ono e
uspeti da proe do tankog creva i da se prevari.
Pri ishrani bolesnika voem H.elton je doao do
zakljuka, daje bolje davati slatko i vrlo kiselo voe u razliito
vreme. eer,med i drugi slatkii nisu poeljni sa grejfrutom.
Sledei jelovnik sadri pravilnu kombinaciju voa i
preporuuje se kao voni doruak, ali bez dodatka eera u
njega. Za hranu se moe koristiti sezonsko voe. Treba ga jesti
u koliinama individualnim za svako voe:
Vinje, kajsije.
Vinje, kajsije, ljive.
Breskve, kajsije.
Jabuke, groe, aa kiselog mleka.
U prolee i leto ukusna salata se moe pripremiti od
sezonskog voa: ljiva, kajsija, vianja, treanja, salate-loike,
celera.

6. UPOTREBA HRANE U TOKU DANA

Ako poznajemo fiziologiju probave hrane, nee biti teko

da racionalno raspodelimo obroke raznovrsne hrane u toku
dana.
Ujutro, kada je organizam odmoran, nemamo posebne
potrebe za dotokom energije. Pored toga, mi znamo da hrana u
organizmu izaziva reakcije specifinog dinamikog dejstva i
da ne predaje svoju energiju odmah, ve posle odreenog
vremena. Otuda ujutro treba uzimati hranu koja se lako
asimiluje uz minimum reakcije SDDH. Najprihvatljivija hra
na je voe i svee iscedeni sokovi od voa i povra.
krobnu hranu je poeljno uzimati za ruak zato to je za
njenu probavu i asimilaciju neophodno mnogo vie energije,
nego za voe. Proces probave se protegne na 3-4 asa. Osim
toga, skrobasta hrana nam daje osnovnu energiju, koju emo
koristiti u drugoj polovini dana. Voe je bogato lako
asimilujuim eerima, koji nam veoma brzo daju energiju i
dobro je za jutarnji obrok.
Belanevinastu hranu je poeljno uzimati uvee, zato to
se ona vari due od 4 asa i potrebna nam je za kompenzaciju
struktura, koje su se raspale u toku dana pa ih treba obnoviti.
Proces probave belanevina izaziva najvee pomeranje SDDH
i, prirodno, treba da se obavi u mirnoj situaciji - najpogodnije
vreme je od 6 do 8 asova uvee. Time vie, to u to vreme
procesi u organizmu prelaze od raspada energetskih i
plastinih struktura na njihovu sintezu.
Jednostavno i fizioloki logino.
Veoma je interesantno uporediti savremene preporuke
prirodnjaka sa drevnim savetima indijskih lekara. U Ajuverdi*

148

Ajuverda - drevna nauka koja izuava ivot.

149

ishrana u toku dana je usaglaena sa ritmom prirode. Drevni

mudraci su zapazili da se tokom 24 asa naizmenino sme
li j uju tri perioda, po 4 asa svaki. Prvi period - spokoj (po
indijskom Kapha), drugi - energetske aktivnosti (Pitta), i
trei period - motorne aktivnosti (Vata). Ti periodi su u
prvom redu povezani sa sunevom aktivnou. Period Kapha
(poinje izlaskom sunca) od 6 do 10 asova. Po pravilu, jutro je
mimo. Na fiziolokom nivou organizma to se ispoljava
mirnoom i teinom tela. Period Pitta traje od 10 do 14 asova
i karakterie se visokim poloajem sunca. U to vreme smo
posebno gladni i kod nas je najjaa (po analogiji sa suncem)
vatra probave. Period Vata traje od 14 do 18 asova. Sunce je
usijalo zemlju i zagrejalo vazduh. Od toga nastaje kretanje
vazdunih masa, podie se vetar i sve poinje da se kree
leluja se drvee, trava, voda itd. Na fiziolokom nivou to je pe
riod motorne aktivnosti, najvee radne sposobnosti. Dalje se
nastavlja ponavljanje: od 18 do 22 asa Kapha; od 22 do 2
asa nou Pitta; od 2 do 6 asova ujutru Vata. U tom ritmu ivi
ceo svet ivotinja i biljaka. Takva aktivnost uoava se ne samo
kod dnevnih nego i kod nonih ivotinja.
Polazei od tih pretpostavki, Ajuverda daje sledee savete
u vezi sa ishranom u toku dana:
1. Treba ustati u periodu Vata (motorne aktivnosti) neto
ranije od 6 asova ujutru (prema lokalnom vremenu). To e
uiniti da ceo dan budete aktivni. Ako ustajete u periodu
Kapha (mirnom) - b i e t e itav dan inertni.
im ustanete, popijte au tople vode. Vata pojaava rad
naih creva i pomae evakuaciju sadraja debelog creva.
2. Kada malo ogladnite - pripremite voni doruak.
3. U periodu Pitte (naroito od 12 do 14 asova), kada je
probavila vatra najjaa, pojedite najveu koliinu jela. Po
logici stvari - to treba da bude skrobasta hrana sa povrem,
koja daje maksimum energije. Zatim sedite, poeljno na
petama i diite kroz desnu n o z d r v u - to e jo vie razbuktati
vau probavnu vatru. Iza toga treba 5-10 minuta proetati.
4. U zavrnom periodu Vata - poetkom Kapha (18-20
asova) laka veera - pred zalazak sunca. Sunce se sputa i
150

probavila vatra se gasi. U tom periodu se preporuuje malo

belanevinaste hrane, da bi se popunila potroena struktura
tela, i to vie povra, da bi se sve asimilovalo. Posle veere se
treba ponaati isto kao i posle ruka.
Iz navedenog teksta se nesumnjivo moe zakljuiti da se
s a v r e m e n a ispitivanja, i p r e p o r u k e drevnih
mudraca
podudaraju skoro u svemu, iako su ijedni i drugi ili potpuno
razliitim putevima do otkria i saznanja.
Slinu preporuku o tome kako se hraniti u toku dana daje
Pol Breg i na praktiar-prirodnjak Suren Avakovi Arakeljan.
Prvi obrok hrane - Treba jesti samo pri jakom oseaju
gladi, posle fizikih vebi - tranja, bizog hodanja, rada po
kui itd. Ne zaboravite na uvenu krilaticu Pola Brega:
Doruak treba zaraditi". Hrana treba da se sastoji od voa ili
suvog voa u zavisnosti od sezone. Moete se zasititi
prirodnim medom, naravno, nezavisno od drugih produkata.
Drugi obrok hrane Taj obrok treba uzeti pri jakom
oseaju gladi i u njemu mora biti dosta povra uz dodatak ulja
(biljne masti), ali moe i bez njega. Ne zaboravite najvie do
100 grama masnog se menja suncokreta, konoplje, sezama i
drugih oraha.
Trei obrok hrane - Ako za to ima potrebe, taj obrok
treba da se sastoji iz sezonskog ili suvog voa. Ako toga nema
moe se popiti svee isccdcn sok od povra ili odstajao aj od
lekovitih trava.
Sve u svemu, dnevna koliina hrane ne treba daje vea od
1500 grama.
Biljne kae obavezno jesti ujutru ili uvee do 19 asova.
ak se i u Bibliji" tom pitanju poklanja posebna panja.
U knjizi Ishod", glava 16, taci 12 zapisano je: ... uvee ete
jesti meso, a ujutru se zasitite hlebom".
Prema tome, ne samo drevni mudraci nego i savremeni
naunici kada je o ishrani re za doruak preporuuju laku
h r a n u , za ruak - s k r o b a s t u i o b i m n u , za v e e r u belanevinastu sa povrem. Doputene su razne varijante i
dopune u zavisnosti od tradicije, navika, klimatskih uslova,
podneblja.

Veoma vano pitanje jeste - koji je odnos izmeu kisele i

alkalne hrane doputen u toku dana? Ako se to pitanje
zapostavi efekat ishrane e biti veoma mali.
Ni za koga od nas nije tajna da se organi naeg tela hrane
preko krvi. U zavisnosti od hrane krvotok moe da se menja
prema kiseloj i alkalnoj sredini. Kisela sredina krvi nosi u sebi
energetske materije i nadoknauje gubitke. Alkalna sredina
obezbeuje formiranje naeg organizma, kostiju, nerava i
miia, odrava fiziko i umno zdravlje, podstie imunitet
organizma.
Veina prirodnjaka navodi sledee proporcije za te dve
sredine: 50-60% alkalna i 50-40% kisela.
Primera radi, Pol Breg smatra daje sledei odnos kisele i
alkalne hrane idealan: petinu svakodnevnog obroka hrane
treba da ine belanevine (biljnog i ivotinjskog porekla);
drugu petinu skrobasta hrana (neoljutene itarice i prekrupe,
prirodni sokovi i eer med, suvo voe), nerafinisana ulja
(masti); treu petinu hrane treba da ine povre i voe, svee i
pravilno pripremljeno. U procentualnom odnosu takva dijeta
treba da obuhvati: 60% - voa i povra; 20% - belanevina; 7%
- proizvoda od kroba; 7% - prirodnih eera i 6% - masnoe.
Indijski jogisti odreuju kvalitet krvi po boji, vadei je iz
eluca u istom obliku posredstvom specijalnog metoda
Dhouti. Postoje razlike u boji izmeu iste i neiste krvi.
Prema njihovom miljenju , najistija krv Sattvik treba da
bude 60-70% alkalna. Takvakrv preovladava kod ljudi koji su
zdravi (indirektno na to ukazuje ist roze jezik i blistavo roze
venjaa oiju). Ako se alkalna proporcija smanji do 50-60%,
takva krv se zove Radasik, tj. krv slabijeg kvaliteta. Takva
krv dominira kod ljudi koji su skloni svim bolestima ili
konstantno poboljevaju. Prekomerno kiselu krv jogisti
nazivaju T a m a s i k - najloija po kvalitetu. Takva krv tee u
telima hronino bolesnih ljudi.
Zato se jogisti pridravaju alkalne dijete i navedenih
proporcija.
Neto specifiniji je pristup svakodnevnim proporcijama
h r a n e M a k r o b i o t i a r a - d a l e k o i s t o n i h n a r o d a . Re
makrobiotika" u prevodu znai umetuost dugog ivljenja.
152

Naveu standardni reim makrobiotike ishrane, koji

preporuuje specijalista u toj oblasti Mikio Kui.
1. Svaki obrok hrane najmanje 50% mora se sastojati iz
itarica u zrnu, pripremljenih na razne naine. itarice su
monolitni pirina, penica, monolitni hleb, prekrupa.
Iz prethodnog teksta nam je poznato da potronja ugljenih
hidrata izaziva tenju kiselo-alkalne reakcije da prede u
alkalnu sredinu, odnosno oiene prekrupe, poliranog
pirina, brana - u kiselu sredinu. Otuda postaje jasno da se
makrobiotiari pridravaju pravilnog odnosa hrane prema
najvanijem parametru, ali drugim sredstvima.
2. Svakoga dana treba pojesti 5% supe miso i supe tamari
(1-2 male aice). Njihov ukus mora da bude blag. Unosite u
dnevnu ishranu nekoliko vrsta povra, morske trave, itarica i
mahunarki. to ee kombinujte i menjajte te produkte.
Miso je zasoljena biljna pasta na bazi soje, bogata lako
asimilirajuim proteinima i fermentima, koji podstiu varenje
hrane, vitaminom B itd. Miso se dobija kao rezultat dueg
vrenja (2-3 godine).
Tamari je prevrela i zasoljena orba od povra na bazi
soje i penice. Upotrebljava se u malim koliinama kao
dodatak drugoj vrsti supa (orbi) i povru.
3. Oko 20-30% svakog obroka hrane treba da ini povre:
2/3 - skrivanog na razliite naine, isprenog, zapeenog u
rerni i 1/3 - sveeg u salatama, obraenog kuvanjem ih
barenjem.
Pri tome obrada vatrom treba da bude minimalna, poto
povre posle takve obrade postaje jo zelenije.
4. Oko 10-15% svakodnevnog jela treba da se sastoji iz
mahunarki i morskog kupusa. Dajte prednost graku, soivu
(jer oni lece). Umereno ih zainjavajte tamarijem i morskom
solju.
Morski kupus je unikatni produkt, u kome se sadre skoro
svi mikroelementi. On jedini pomae popunjavanje rezervi
mikroelemenata koji se retko sreu.
5. Jednom ili dva puta nedeljno moe se jesti riba u
manjim koliinama, belo meso (krtina).
1 2

153

Za dezert se moe uzimati voe, jednom ili dva puta nedeljno, svee, osueno, kuvano - uvek u manjim koliinama.
etvrtinu ili krikicu odjednom.
Ova taka ukazuje na veoma oprezno uzimanje belan
evinaste hrane ivotinjskog porekla. Utisak je da su oni
odavno znali o reakcijama SDDH.
Tako mala koliina voa i tako retko upotrebljenog nita
loe ne moe da izazove.
Sosovi miso i ta mari su ukusni i korisni dodaci hrani.
Oni su bogati vitaminima i fermentima, to omoguava da se
uspeno vare i da se brzo zrnasti produkti asimiluju. Ne
zaboravite d a j e za dobijanje 1000 kalorija iz hrane potrebno
rashodovati isto toliko vitamina B] B i drugih. Zato su oni
instinktivno i izabrali ta dva produkta, koji su bogati njima.
Od svih preporuka koje daju makrobiotiari nejasan je
punkt (taka) 3. Zato oni poklanjaju povru dva puta manju
panju nego to se to ini u prirodnjakoj i jogistikoj kuhinji?
P r v o , Japanci koji se uglavnom i pridravaju makrobiotikih principa, ive na obali mora. Koristei morske plodove i
proizvode - morski kupus i drugo, oni unose dovoljno
mikroelemenata, pa nema potrebe za velikim koliinama
salate od povra.
Drugo, uoeno je neto veoma korisno za na organizam treba jesti produkte, koji kao da nas skupljaju i ire. Prisetite
se poglavlja Mikroelementi, dela o kalijumu i natrijumu.
Kalijum se nalazi unutar elija, a natrijum u vanelijskoj
tenosti - oba su alkalni elementi. Ali, pri uzimanju hrane
bogaste kalijumom (koju ini uglavnom voe i povre),
pojaavaju se unutarelijski procesi i iz organizma se izbacuje
tenost. Na nivou elije to se odraava skupljanjem elijskih
membrane, to pogorava njihove funkcije. Kod hrane bogate
natrij umom (koju uglavnom ine prekrupe, argarepa, koren
maslaka), zadrava se voda u organizmu. Na elijskom nivou
dolazi do bubrenja membrane, to pogorava funkcionisanje
elija. Pomak ne samo u jednu stranu nego i u drugu stranu
priguuje ivotne procese i zato je nepoeljan. Potrebna je
zlatna sredina, a pokazalo se da norme makrobiotiara
odgovaraju tom uslovu. Ako se taj uslov ne potuje organizam
2

154

se neprimetno unitava, a naroito stradaju zubi. Tako se, kod

neupuenih sirovojeda (ljudi koji jedu sirovu hranu) zubi
veoma brzo rasklimaju. O pridravanju tog uslova vie rei u
sledeem tekstu.
Prilika je da konkretnije raspravimo koliko hrane treba
pojesti za jedan obrok. H.elton savetuje da treba jesti prema
individualnim potrebama, a drugi autori smatraju da treba
ustajati od stola sa oseajem blage gladi. Jednu zanimljivu
poslovicu o tome uo sam od pisca V.G.Cerkasova. On je
govorio: Ako si ustao iza stola sa slabim oseajem gladi najeo si se. Ako osea, da si se za stolom najeo - znai prejeo
si se. Ako osea, da si se za stolom prejeo - otrovao si se".
Interesante su i preporuke jogista.
1. ista, slatka i neljuta hrana, koja je ukusna i prijatna,
treba da napuni polovinu eluca - Stoje poznato kao umerena
ishrana (Mitahara).
2. Polovina eluca treba da bude popunjena hranom,
etvrtina- vodom. Druga etvrtina ostaje slobodna za kretanje
i stvaranje gasova.

Odlomak sam uzeo iz knj ige Borisa Saharova Velika tajna ", koji citira
starujogistiku mudrost iz Gherana Samhita".

155

7. PRAKTINE PREPORUKE ZA
PROBAVU I ASIMILACIJU HRANE

Budui da poznajemo tehnologiju probave i asimilacije

ovog ili onog produkta, ostaje nam da se toga pridravamo. Te
preporuke dopunjuju prethodne i omoguavaju nam da jo vie
ojaamo zdravlje.
Uzimajte hranu bogatu bioplazmom, i to samo organsku.
Takva hrana ima najbolji energetski potencijal. Sve
strukture u njoj su potpune i neiskvarene. Amino-kiseline,
vitamini, eeri, enzimi, mineralne materije nalaze se u
najaktivnijem stanju. U takvoj hrani mogua je inducirana
autoliza, koja omoguava da se utedi oko 50% probavne
energije. Uzimajte vie svee biljne hrane, a toplu i na drugi
nain preraenu svedite na minimum.
Potrudite se da uzimate monolitnu hranu.
U monolitnoj luani (produktima ishrane) nalaze se svi
elementi potrebni kako za asimilaciju, tako i za njeno
izbacivanje. Vai materijalni resursi tela tako se nee troiti.
S t o j e manje rafinisane hrane, bolje je zdravlje i ivot dui.
Kao osnovno gorivo" koristite hranu bogatu ugljenim
hidratima.
Prisetite se reakcije SDDH. Hrana bogata ugljenim
hidratima ih poveava za 10-20, a belanevinasta - do 40%.
Pri pravilnoj ishrani nama su dovoljne belanevine iz biljaka,
viak belanevina podriva nau snagu.
Neka vae prvo jelo bude salata
To e vam omoguiti da odstranite leukocitozu prouzro
kovanu hranom, da neprekidno popunjavate alkalne rezerve
organizma, a takoe da odravate potrebnu kvantitativnu i
kvalitativnu koncentraciju mineralnih elemenata u telu i da
stvarate uslove za dobru probavu kuvane hrane. Kuvana hrana
156

se snabdeva vitaminima i fermentima, koji se unitavaju pri

toplotnoj obradi. Ne treba zaboraviti da mi asimilujemo ono
liko hrane, za koliko imamo dovoljno vitamina i fermenata.
Bez toga se hrana pretvara u polulabrikat koji nas truje.
Pravilno kombinujte hranljive produkte.
To e vam omoguiti probavu dobrog kvaliteta i valjanu
asimilaciju hrane od koje telo ima maksimalnu korist.
Nepravilna kombinacija hrane podriva nau snagu i unitava
ceo e l u d a n o - c r e v n i trakt. U v a a v a j t e
tehnologiju
produkata, ne zahtevajte od probavnog sistema nemogue.
Pravilno upotrebljavajte hranu u toku dana.
To e vam omoguiti da uvek budete u formi i da u bilo
koje vreme dana i noi ispoljite visoku umnu i fiziku radnu
sposobnost.
Pridravajte se odnosa kisele i alkalne hrane unete u
organizam.
To e vam omoguiti da se uvek drite na grebenu
zdravlja, a ne da se survavate na ovu ili na onu stranu.

157

8. PRELAZAK NA PRAVILNU
ISHRANU

Svaki nagli prelazak na neuobiajenu hranu odraava se

na na lini oseaj. Jer, sada nam je poznato, da organizam za
nove, neobine produkte ishrane (proklijalo zrno, svee
povre, voe itd.) treba da izdvoji i specifine fermente, kojih
skoro da nema. U eludano-crevnom traktu treba da se razvije
druga mikroflora. Prestrojava se crevni, hormonalni sistem,
menjaju se navike u ukusima i potreba za hranom. Treba da
nastupi prestrojavanje celog organizma, to se odraava ne
samo na njegovu fiziologiju, ve i na ovekovu psihu.
Prirodno, taj proces je vremenski razvuen. Osim toga, mnogi
sistemi imaju veliku inertnost, zbog ega treba poznavati i
uvaavati fizioloke mehanizme, koji su u osnovi tih procesa.
Na primer, veina prvih doseljenika iz panije u Ameriku
umrla je ne mogavi da se prilagodi novoj hrani. Ta tema
izvanredno je obraena u filmu Kristofor Kolumbo".
Uz to treba znati da se pri prelasku na pravilnu ishranu sa
nae uobiajene - izvitoperene dogaa itav niz
prestrojavanja u organima i sistemima koji se ispoljavaju kao
oboljenjske krize. To uvek treba imati na umu i ne plaiti se.
Krize samo ukazuju da ste na pravilnom putu, jer posle takvih
kriza organizam se podie na vii zdravstveni nivo.
Kao to je praksa pokazala, fermentni sistemi eluda
no-crevnog trakta se na novu hranu prilagoavaju za 3-12
meseci. Crevni hormonalni sistem ima veliku inertnost, njemu
je za prelazak na novu vrstu hrane potrebno 1-2 godine.
Promena navika u ukusima, ponaanju i psihi oveka zahteva
jo vie vremena - od 2 do 3 godine. Priblino za tri godine svi
ti mehanizmi dobijaju potrebnu snagu i savreno rade.
Kriterij umi za normalan rad eludano-crevnog trakta su
sledei:
158

1) pri uzimanju soka od cvekle mokraa nema boju cvekle, to ukazuje na normalno stanje epitela eludano-crevnog
trakta;
2) stolica postaje laka i creva se prazne 2-3 puta dnevno,
to ukazuje na normalnu motoriku eludano-crevnog trakta;
3) konzistencija fekalija u vidu polumeke kobasice", bez
zadaha i bez paria povra, voa itd. u njoj , ukazuje na
normalno usisavanje vode u debelom crevu. Odsustvo mirisa i
paria povra svedoi o razvoju pravilne mikroflore;
4) postepeno se menjaju navike i potrebe zabranom. Posle
1-3 godine prestaete da koristite normalnu hranu, jer ete na
sebi osetiti kako ona negativno deluje na ceo organizam.
Na koji nain i kako prei na novu vrstu hrane. Postupak je
sledei:
- p r v o , treba promeniti redosled uzimanja hranljivih
produkata: tenosti pre jela, voe pre jela, prvo jelo - salata,
drugo jelo - ili sa ugljenim hidratima, ili sa belanevinama, ali
samo jedno;
- drugo, iskljuiti sve tetne produkte, rafinirane i
stimulatore tipa kafe, aja, kobasice, torte itd.;
- tree, ponite da menjate obrok sirove (svee) i kuvane
hrane u korist svee. Polako privikavajte svoj organizam na
svezu hranu. Ponite da pijete po 100-200 grama svee
iscedenih sokova od povra i voa. Povre u poetku obarite, a
zatim ga sve manje i manje podvrgavajte toplotnoj obradi i na
kraju se potrudite da ga uzimate to ee u sveem obliku.
Upotrebljavajte ga naizmenino: jednom obareno, drugi put
svee;
- etvrto, postepeno (20-50 grama) unosite u svoj dnevni
obrok sveza biljna jela: proklijalu penicu, raskvaene
prekrupe, divlje jestive plodove i trave. Kae potapajte vie, a
varite manje.
Na isti nain postupajte i sa ostalim: zamenite doruak
uzimanjem voa; ruak sastavljen od supa, orbi, hleba i mesa
zamenite aom svee isceenog soka, sveim ili malo
obarenim povrem i kaama; veeru od prvih i drugih jela,
ajeve zamenite salatom i orasima.
159

U zavisnosti od sezone moe se prireivati dan batenskih jagoda", dan jabuka", dan groa", dan dinja",
dan lubenica" itd.
Ako se pridravate tog reima ishrane, postepeno i
neprimetno izmeniete navike za ukuse. Hrana, koja vam se u
poetku inila neukusnom, ak nepodnoljivom, postae
prijatna i poeljna.
Prema tome, itav sadraj drugog dela Lekovitih sila
moe se svesti na jednostavna i dostupna pravila:
1. Jedite, kada ogladnite.
2. Polovinu vae svakodnevne hrane treba da ini sveza,
sirova biljna hrana.
3. Tenosti i voe uzimajte pre jela ili pripremajte od njih
poseban obrok hrane.
4. Dobro savaite i smekajte hranu pljuvakom. Zato
jedite polako dok se hrana ne pretvori u kau. Sokovi takoe
treba da budu natopljeni pljuvakom, to znai da ih treba piti
u manjim gutljajima.
5. Neka vae prvo jelo bude salata od povra, prema
sezoni (lie, korenje, plodovi - salata trijada); poeljno je da
drugo j e l o takoe, prema sezoni b u d e sastavljeno o d
belanevinaste ili skrobaste hrane.
6. Sirovu biljnu hranu, kao i druga jela, pripremajte nepo
sredno pre upotrebe.
7. Odustanite od vetakih i rafiniranih produkata (suho
mesnatih proizvoda, torti, keksa, eera itd.). Ne
upotrebljavajte nikakve stimulatore: aj, kafu, alkohol.

160

III

ISHRANA I HRANA - PRAKSA

PREDGOVOR
Prethodni deo ove knjige omoguio nam je da razmotrimo
proces probave hrane. Mi sada znamo kako da upotrebljavamo
hranu da bi iz nje izvukli maksimum koristi i da svom
organizmu nainimo minimum tete.
Ali, apsolutno nita ne znamo kakvi kriterij umi su u
osnovi
s e z o n s k e i s h r a n e , k a k o p r i l a g o a v a t i ishranu
uzimajui u obzir godine ivota (proces starenja, MS) i, na
kraju, kako da individualizujemo vlastitu ishranu.
Posle izuavanja dijetologije makrobiotike, Ajuverde,
ud-i itd., a takoe primenjujui u praksi te preporuke, autor
je otkrio mnoge pojedinosti bez ijeg saznanja bi preporuke iz
prethodnog dela knjige doivele neuspeh.
Da ne bismo proste ljude z b u n j i v a l i i s t o n o m
terminologijom, navodim najvanije postavke tih nauka
svojim recima u obliku pitanja i odgovora.

161

1. TA SE PODRAZUMEVA POD
PRIRODNOM ISHRANOM OVEKA

Probavni sistem oveka tokom milenijuma prilagodavao

se za preradu i asimilaciju odreenog kruga prirodnih
produkata. To se ispoljilo na formiranje zuba; duinu i masu
probavnog trakta; na osobenosti, raunajui i ogranke - eluca,
creva itd., imajui u vidu njegovu unutranju konstrukciju,
sredinu, probavne fermente, bakterijsku floru i mnogo toga
drugog. Kao rezultat toga osobenosti probave hrane i naini
dobijanja hrane odrazili su se na oblik naeg tela.
Dokazano je da zahvaljujui hrani mi ne samo to formi
ramo svoje telo, ve uz njenu pomo stvaramo u telu i u svakoj
eliji najpogodniju ivotnu sredinu. Tako se zavrni proces
probave vri neposredno u svakoj eliji, gde se iz ugljenih
hidrata stvara voda, ugljenini gas i slobodni elektroni, tj.
stvara se energija. Voda nam daje sredinu u kojoj se odvijaju
ivotni procesi: koncentracija ugljenine kiseline u vodi slui
kao regulator aktivnosti fermenata, a slobodni elektroni
predstavljaju miie, koji cepaju ugljene hidrate i iz njih
oslobaaju energiju itd.
Posle obavljenog posla svi suvini produkti treba lako da
se izbace iz organizma. Sistemi za izbacivanje su u procesu
evolucije bili prilagoeni za odstranjivanje iz organizma
odreenih metabolita.
Ako ovek ne eli da shvati tu oevidnu injenicu, onda ni
o kakvom zdravlju ne moe biti rei, bez obzira na mnogo
novca, najsavremenije preparate itd. Primera radi, kerka
milijardera Onazisa, umrla je u trideset sedmoj godini ivota.
Prilikom obdukcije, u njenom telu je pronaen veliki broj
supstanci koje su poticale od tableta za spavanje, tableta za
mravljenje i mnogih drugih (na njenom stoiu je pronaena
162

41 vrsta lekova!). Ako se poe od prirodnih osobina ovekovog organizma njegovu prirodnu ishranu ini: voe, povre,
itarice, mahunarke, plodovi i korenja, jagode, med, jestive
trave i gljive; na poetnoj etapi razvoja ovekovog organizma
majino m l e k o (ali ne ivotinja) i kasnije, sa malim
odstupanjima, mleko ivotinja i jaja ptica.
Najpogodnije mesto za ivot oveka su suptropi (rejon
Sredozemnog mora), gde su nastale prve civilizacije. Rase
ljavanje ljudi na sever dovelo je do prilagoavanja njihove
probave na drugu vrstu hrane to je u sutini prisilna mera.
Pojavila se vrsta dopunskih mehanizama za asimilaciju
ivotne hrane (na primer, Eskimi piju mast od foke - tuljana) i
izbacivanje metabolita, koji nisu svojstveni oveku kao biu.
Sva ta prilagoavanja su se odrazila na zdravlje, ne nabolje.

163

2. TA SE DOGAA SA OVEKOVIM
ORGANIZMOM KADA IZOSTANE
ODGOVARAJUA ISHRANA?

Ako u ishrani preovladava hrana ivotinjskog porekla:

meso, riba, mleko, jaja itd., na organizam je prinuen da
dopunski gradi moan aparat za neutralizaciju i da ulae
ogromne napore za njegovo odravanje.
Evo glavnih elemenata borbe sa tetnim dejstvom
ivotinjskih belanevina:
a) Naa mikro tlom u debelom crevu ima ivotinjske elije
(tj. mikroorganizme) koje, preraujui biljnu sirovinu
stvaraju KISELU SREDUNU i dopunski hrane organizam
kiselim produktima prerade.
Ako u organizam dospe sirovina ivotinjskog porekla
(meso, jaja, mleko i si.), prvenstvo u razvoju imaju biljne elije
(tj. dijametralno suprotni mikroorganizmi), zbog ega u
organizam dospevaju strani otrovi koji stvaraju uslove za
razvoj i rast vegetativnih organizama - polipa, raka, plesni itd.
Verujemo da je posle ovoga jasna sva tetnost Bolotovljevih preporuka o zakiseljavanju organizma hranom ivo
tinjskog porekla. On nije shvatio jednostavnu injenicu da se
zakiseljavanje obavlja koncentracijom ugljeninog gasa,
koji se dobija u svakoj eliji od ugljeno-hidratne ishrane
(kaama), a ne belanevinastim zagaenjem, kao to je
preporuivao.
b) Obilje belanevina u organizmu stvara uslove za
poveanje lepljivosti koloidnih pihtija (krvi, limfe, protoplazme elija) i njihovo pretvaranje u kserogel. Otuda su slina
zgrunjavanja u krvi - tromb; u ui i mokrai - uni i
mokrani kamenac; u tkivima mozga i srca - insulti i infarkti; u
vezivnom tkivu - kostobolja (giht) itd.
164

c) Da li ste ikada imali prilike da otopite otpad od gvozda u

gvozdenom kotlu? Pri takvom topljenju istope se i gvode i
kotao. To je grubo, ali oigledno objanjenje zato kod make
ceo eludano-crevni trakt iznosi 2,8% od telesne teine, a kod
oveka 1,8% (pri tom, relativna duina probavnog trakta kod
oveka je vea).
Divlje ivotinje pri varenju sveeg mesa koriste indu
ciranu autolizu, koja pomae probavu hrane u elucu za 50%,
pa prema tome i smanjuje tetno dejstvo na zidove eluca.
ovek, po pravilu, unosi u organizam termiki obraeno meso,
pa inducirane autolize nema. Otuda jaina kiselih sokova treba
da bude velika, a vreme prerade dugo. Zakljuke izvedite
sami.
Ako se upotrebljavaju rafinirani, dehidriram produkti:
hleb i peciva, krompir, eer, slatko i druge ukusne poslastice,
one u prvom redu dehidriraju organizam, usisavajui vodu iz
eludano-erevnog trakta radi svog rastvaranja i pretvaranja u
koloidni rastvor. To izaziva zgruavanje krvi, otuda - oseaj
edi. Zato mi takvu hranu obavezno zalivamo, to remeti
probavu. Zbog toga to takva hrana predstavlja koloidne
rastvore, koji u poetku nemaju dovoljan potencijal, takav
stimulans (podsticaj) svaka micelija hrane dobija u organizmu,
a on gubi deo svog potencijala. Dalje, upijajui se u krv, ti
koloidi je ine lepljivijom. Kao rezultat toga menjaju se
karakteristike svih koloida organizma (lepljivost, potencijal,
istoa) u negativnom smislu.
Fermenti naeg organizma prilagoeni su za sadejstvo sa
prirodnim esticama eera, kroba itd., a sa izmenjenim, koji
su izgubili svoju strukturu oni to ne ine na pravi nain. Eto
odakle se stvara velika koliina kamenja, peska, sluzi, koji
suzbijaju ivotnu aktivnost organizma i prevode unutranju
sredinu iz kisele u alkalnu - truleu. Iz takvih ljudi se iz eluca
i creva osea zadah trulei. Prirodno, to se ispoljava i na
ponaanje oveka, pa se raaju manijaci i sileije.

165

3. TA TREBA ZNATI 0 KVALITETU

PROIZVODA? KORISNE PREPORUKE

itava nauka o proizvodima hrane p o i v a na dva

kiiterijuma-koliini kalorija i njenom molekularnom sastavu
(belanevine, masnoe, vitamini, minerali itd.). Drevni dijetolozi su u tom pogledu bili mnogo fleksibilniji. Oni su uzimali
u obzir: ukus hrane, jainu dejstva hrane na organizam, oblik i
konzistenciju produkata, boju hrane, informaciju o parame
trima hladnoa - toplota i vlaga - suvoa, informaciju o
produktu pod uticajem klime i lokaliteta, promenu svojstava
produkata kao rezultat termike i drugih obrada. Poznavanje
svih tih osobenosti omoguavalo im je da hranu koriste kao
lek, a lek kao hranu.
Poslednja otkria u fizici umnogome su potvrdila pravil
nost tih uticaja, a ameriki lekari A j u v e r d e - maharii sa uspehom praktikuju tu drevnu nauku, dajui joj savremenu
interpretaciju. Razmotrimo zajedno te osobenosti, tako da se
mogu koristiti za ozdravljenje organizma.

3.1.Ukus hrane
Ukus lnane govori o posebnim svojstvima energije, koja
postoji u njoj. Jezik, kao organ ukusa , omoguava nam da tu
energiju raspoznamo. Energija, sazdana u produktu, moe
blagotvorno da utie na nau ivotnu aktivnost, naroito kada
nema dovoljno energije datog oblika, i obrnuto, da koi
ivotnu aktivnost pri njenom viku.
Klasina Ajuverda razlikuje est osnovnih ukusa: sladak,
kiseo, slan, gorak, ljut i opor (trpak).
166

Sladak ukus je najjai po lekovitoj sili, jer ovrava i

poveava snagu tela, pomae varenje sokova tela i ima izvesnu
sposobnost da stvara toplotu.
Kiseo ukus ima osveavajue dejstvo, pobuuje apetit,
pomae usitnjavanje i varenje hrane, pomae zadravanje
tenosti u organizmu, otvara zapuenja i ini creva prohodnim.
S l a n u k u s i m a p r o i a v a j u a s v o j s t v a , izvlai
zaglavljeno, zapueno, odstranjuje plesan, podstie apetit,
izaziva luenje pljuvake i eludanih sokova, hladnim
produktima daje svojstva zagrevanja organizma.
Gorak ukus poboljava probavu hrane i apetit, zagreva
telo i stimulie izbacivanje tenosti iz njega, otvara vaskule
(krvne sudove), ima razreujue i rastvarajue cvojstvo,
pojaava procese cirkulacije u telu, podstie ienje upljina
tela.
Opor ukus ima isuujua svojstva: sui gnoj, krv, u;
pomae zarastanje rana, poboljava ten, jako rashlauje.
Posle prolaska hrane kroz probavili trakt njen ukus se
menja. Tako produkti slatkog i slanog ukusa postaju slatki;
kiselog - kiseli; gorkog, oporog i ljutog - gorki. Na taj nain,
od est p r i m a r n i h u k u s a u o r g a n i z m u stvaraju se tri
sekundarna.
Produkti koji stvaraju sekundarni slatki ukus, podstiu
ovravanje, porast mase tela. Viak slatkog stvara sluz,
dovodi do debljanja i smanjenja toplotnih sposobnosti
organizam. Na intelektualnom nivou to se izraava kroz
ravnodunost i apatiju.
P r o d u k t i koji s t v a r a j u s e k u n d a r n i k i s e o u k u s ,
poveavaju toplotnu, intelektualnu i probavnu sposobnost
organizma. Viak kiselog ukusa pogorava sastav krvi,
prouzrokuje gnojne ireve, razdraljivost koe, goruicu.
ovek lako postaje plahovit i agresivan.
Produkti koji stvaraju sekundarni gorak ukus, podstiu
ienje organizma, stimulaciju ivotnih procesa i vode ka
mravljenju. Viak gorkog ukusa moe da istroi snagu tela i
da dehidrira organizam. U ovekovoj psihi to prouzrokuje
este pojave bezrazlonog straha i nepotrebnog uzbuenja.
167

Mi smo klasinoj Ajuverdinoj emi dodali jo dva ukusa:

trpak - slian oporom, koji zgruava i hladi sokove; bezukusan - koji vlazi, razmekava i oputa.
3.2. Oblik i konzistencija
.. Otkriem kvantne teorije realnosti (teorije relativiteta,
MS) za svaki materijalni objekt postao je jasan znaaj oblika i
konzistencije. Najjednostavnije, iza svakog materijalnog obje
kta je tanana, fina materijalna sila, koja im na kvantnom nivou
(estica hiljadama puta manja od elektrona) daje oblik koji one
imaju. Promena krakteristika tog nivoa prouzrokuje promene
oblika na predmetu. Prirodno, to se odnosi i na produkte
ishrane.
Otuda proistiu zanimljiva teoretska shvatanja, potkrepljena ivotnim iskustvom. Ako u bilo kom ovekovom orga
nu nedostaju vlastita fina materijalna svojstva, tada oni
pozajmljeni od biljaka ili ivotinja moga da se obnove.
Znajui to jo su stari mudraci predloili sledeu klasi
fikaciju:
1. Delovi biljke koji su podudarni sa ovekovim orga
nima:
Koren - pol, eludac biljke.
Stablo - odgovara kimenoj modini.
Grane - odgovaraju nervima.
Lie - odgovara pluima.
Cvetovi - predstavljaju lokalizaciju vika snage (mesto
organa za reprodukciju).
Hlorolil - odgovara krvi.
Sok - odgovara energiji, koja cirkulie kroz nerve i
pretvara se u modane impulse, seme i druga tkiva.
Seme - naroito u periodu rasta biljaka, odgovara
duhovnoj energiji (Senj - na kineskom ili Kundalini - na
indijskom).
2. Delovi biljaka koji pomau leenje odreenih bolesti
Korenje leci bolesti kostiju.
168

Stablo leci bolesti mesa (miia, M).

Grane lece bolesti krvnih sudova (vaskula) i ila.
Kora leci bolesti koe.
Lie leci bolesti upljih organa " (eludac,uni mehur,
tanko i debelo crevo, mokrani mehur, semenici).
Cvetovi lece organe za oseaje (ulne organe, MS).
Plodovi lece vrste organe" (srce, plua, jetru, slezinu,
bubrege).
3. Rasporeivanje pozitivne i negativne energije
Vrh biljke je na pozitivnom potencijalu, a korenje na
negativnom. Deo biljke oko same zemlje ima uravnoteena
svojstva (mesto dodira pozitivnog i negativnog potencijala).
Plod je na pozitivnom, a krtola (gomolj) na negativnom
potencijalu. Na samom plodu strana gde je peteljka ima
negativni, a strana prema cvetu - pozitivni potencijal.
Analogija sa ivotinjama je jo prostija: srce odgovara
srcu, j e t r a - j e t r i itd.
Ako bismo detaljnije govorili o svojstvima konzistencije
p r o d u k a t a , tada b i l a k o a , o t r i n a , s u r o v o s t , s u v o a ,
p o k r e t l j i v o s t , rasejavanje i blistavost o m o g u a v a l i da
organizam bude laki, pokretljiviji, da smanji teinu.
Lakoa, masnoa, vlanost, tenost, prodornost, sve to
ima jak miris i ljutinu - poveava toplotne, probavne i
intelektualne sposobnosti.
T e i n a , m a s n o a , gustina, lepljivost, pokretljivost,
usporenost i mutnoa-potpomau ovrivanje tela, stimuliu
hormonalni sistem.
Naravno, preoptereenje organizma produktima prve
grupe dehidrira telo; druge - kvari krv; tree - lui previe
sluzi. Sve treba daje umereno.
3.3. Informacija, koja se sadri u produktima pod
uticaj em klime i mesta izrastanja
Svaka biljka usvaja informacije sa onog mesta, na kome je
izrasla. To znai, ako je mesto suvie toplo, biljka se bori sa
tim stvarajui u sebi suprotna - hladna, vodena svojstva (na

primer, lubenice, dinje lisnato povre, plodovi sa drvea,

jagode i si.).
Ako biljka treba da podnese nepovoljne - hladne uslove,
ona se bori sa tim stvarajui u sebi suprotna- topla, masna svo
jstva Jna primer, itarice, orasi, seme, plodovi-korenje itd.).
ovek koji koristi produkte kraja u kome ivi, postupa
veoma mudro. Pomou svojstava produkata on se bori sa
nepovoljnim spoljanjim uslovima. Tako, spoljanjoj letnjoj
vruini on suprotstavlja rashladna, vodena svojstva biljnih
produkata: krastavaca, paradajza, kupusa, jagoda, ostalog
voa, lubenica. 1 obrnuto, zimi, upotrebljava itarice, orahe,
seme i plodove-korenje biljaka, suvo voe (pri suenju voe
dobija topla svojstva) u sveem i nedovoljno termiki obra
enom obliku, tj. tople, on suprotstavlja hladnoi i suvoi.
Sveje to bilo zapaeno u narodnoj mudrosti i vrsto je ulo
u na nain ivota. Leti prednost dajemo kvasu, okroku (kiseo
ukus dobro dri u organizmu vodu), sveoj salati, pijemo pro
hladne napitke. Zimi postupamo obrnuto, pijemo tople ajeve i
odvare trava, kompote od suvog voa, upotrebljavamo jake
orbe od povra, supe, obareno povre, kae u toplom stanju.
Zato, ako je hrana monolitna, minimalna termika obrada,
pravilna upotreba i usklaenost - prolaze kao to treba. I obra
tno, ako se ovek, na primer, koji ivi u Voronjeu, zimi pri
drava reima uzimanja svee (sirove) hrane - mnogo koristi
limun iz Egipta, jede svee salate, povre iz staklene bate,
stvara zalihe jabuka i tome slino - on time podstie pojaano
hlaenje organizma, remeti individualni mehanizam borbe
pomou produkata sa nepovoljnim klimatskim uslovima. Zato
nije neobino to se u telu javljaju zimogriljivost, slaba pro
bava, tromost peristaltike, ispunjenost tela vodom i izluevine
u vidu veoma tene sluzi iz nosa.
3.4. Uticaj hranljivih produkata na organizam oveka
Iz iskustva znamo da kada pojedemo neku hranu, ne
oseamo nikakvo negativno dejstvo, ako pojedemo drugu moemo trenutno da umremo. Polazei od toga, drevni lekari
su razlikovali etiri stepena sile dejstva.
170

Ako ovek, kada uzme neku hranu (materiju), ne oseti

nikakve efekte njenog dejstva (a to znai da ga ona ne zagreva,
ne hladi, ne sui, ne vlazi itd.), taj produkt (materija) se naziva
uravnoteen.
Ako hrana ima izvesno dejstvo, tada uslovno govore, da se
sila njenog dejstva nalazi u I stepenu.
Ako produkt zadejstvuje bilo svojom toplotom, hladno
om, suvoom, vlagom itd., ali ne ispolji tetan uticaj na orga
nizam, to govori, daje sila njegovog dejstva dostigla II stepen.
Ako produkt ispolji otrovno dejstvo, skoro toliko da ubije,
to e biti III stepen.
Polazei od te klasifikacije, produkte sa uravnoteenim
dejstvom ovek koristi kao hranu; produkte l i II stepena
koristi za korekcije protiv nepovoljnih godinjih doba i u borbi
sa blaim poboljevanjem (slabou); produkte i materije III i
IV stepena koristi samo kao lekovita sredstva u sluaju teih
poremeaja, koji zahtevaju jake kontrakorekcije.
U prilogu dajemo spisak najkorisnijih produkata, uzevi u
obzir njihova svojstva i sile dejstva.
Poznajui svojstva produkata, dopunimo evropsku nauku
o ishrani najdrevnijim preporukama.

3.5. Preporuke u vezi sa ukusom hrane

1. elite da poveate telesuu toplotu. Onda je najbolje da
u jednoj trpezi imate namirnice koje sadre: a) ljuto-kiseo ukus
ili b) kiseo-slan ukus. Kombinacija ukusa pod a) pored
poveanja toplote tela podstie mravljenje; p o d b ) obrnuto poveanje teine, uglavnom vode u organizmu.
2. Ako elite da vae telo postane ilo i lako, odnosno da
srmate i budete pokretljiviji, koristite namirnice: a) gorko-ljutog ukusa, b) kiselo-ljutog ukusa. Pri tom varijanta pod a)
odstranie si uz iz tela, a varijanta pod b) - poveati toplotnu
sposobnost organizma (pojaati imunitet, poboljati probavu i
intelektualnu otrinu).
171

3. Ako elite da pojaate suvou u telu (da odstranite si uz

i lajm) koristite namirnice sa sledeim ukusima: a) gorko-oporim, b) ljuto-oporim, c) Ijuto-gorkim ukusom. Pri tom u
varijanti pod a) zajedno sa suvooin poveavaju se hladna
svojstva, s t o j e dobro leti. U dve poslednje varijante, obrnuto,
dodae se toplote, stoje dobro za hladno godinje doba ili za
one, kojima je stalno hladno.
4. Ako elite da ohladite organizam koristite produkte sa:
a) slatkim ukusom, ili b) gorko-oporim ukusom. U prvom
sluaju se moete popraviti, u drugom - smrati.
5. Ako elite da dobijete na teini (da postanete masniji)
koristite namirnice sa: a) slano-slatkim ukusom, ili b) slatko-kiselim ukusom. U prvom sluaju moete nakupiti uglav
nom masno tkivo, u drugom poveati miie.
Ako se normalno oseate, postarajte se da u svakodnevnoj
trepezi imate produkte, koji sadre svih est ukusa, ne dajui
prednost nijednom od njih. Takva upotreba hrane harmonino
e stimulisati vau energiju.
Usled kulinarske obrade u nekim sluajevima produkti
mogu promeniti ukus. Na primer, prvobitno ljut ukus luka,
posle barenja ili kuvanja postaje sladak. Imajte to uvek na
umu.
Sladak, kiseo i slan ukus ispoljavaju na organizam,
uglavnom, anaboliko dejstvo. Gorak, opor i ljut - kataboliko
dejstvo.
Hrana, u kojoj preovladava gorak ili ljut ukus, podstie
poveanje energije organizma. To treba da koriste osobe sa
snienim kivnim pritiskom, koje pate od slabe cirkulacije krvi
u mozgu. Slinu hranu je dobro primenjivati i kao sredstvo za
povraanje radi ienja organizma od sluzi.
Hrana, koja ima sladak i slan ukus, smanjuje energiju or
ganizma. Otuda je slina hrana (morski kupous) dobar prirodni
purgativ.
Ako hrana kiselog ukusa podstie prohodnost creva, opori
ukus - obratno, izaziva spazme probavnog kanala i ini creva
nedovoljno prohodnim.
172

3.6. Preporuke u vezi sa oblikom i konzistencijom

(gustinom) hrane

3.6. J. Obnavljanje elijskog tkiva bubrega

Jedan as pre odlaska u saunu treba pojesti 50-100 grama
kuvanog bubrega od ivotinje (najbolje svinjskog, poto je
sastav mikroorganizama kod svinje blizak oveku), a na 10-15
minuta pre ulaska popiti pola ae do 1 au kvasa ili aja za
znojenje. Ako se koa slabo znoji, treba je isprati ajem od
baguljnika (ledum palustre). Ova biljka spada u familiju
vreska, cveta u maju-junu, cvetovi beli, ponekad roze boje, sa
pet listia i u grupi po 16-25 cvetova, kao kiobran (M).
Kvas koji izaziva znojenje, pravi se na sledei nain: na 3
litra protijeve vode uzeti 1-2 ae maline (moe slatko od
malina), 1 au eera, 1 ajnu kaiku kisele pavlake. Sve
pomeati i ostaviti da vri uz pristup kiseonika 10-15 dana. Taj
kvas izbacuje radionukleotide. On sadii sredinu zahvaljujui
kojoj se radionukleotidi tee jedine, stvarajui pri tome sul
fide. Sa svoje strane oni pomau izluivanje znoja, poto se ne
zadravaju u organizmu. Kvas treba da se pije pre odlaska u
saunu.
aj za znojenje se priprema na ovaj nain: u lonetu
vode, kada prokljua, kuvati 1-3 minute supenu kaiku korenja
baguljnika ili dve supene kaike lia od breze. Moe se
koristiti cvet od lipe ili zove.
Mehanizam obnavljanja elijske razmene u bubrezima je
sledei: pri dobrom izluivanju znoja bubrezi se odmaraju,
vruina saune (pare) stimulie elijsku razmenu, a u krvi se
sadre materije analogne bubrezima plus kvantni nivo bubrega
ivotinje. Sumarno, svi ti faktori podstiu snaan rehabilitacioni efekat.
Preporuuje se da se izluivanje znoja podstie to je
mogue due. Zato ga ne prekidajte tuiranjem i kupanjem u
bazenu. Rashladujte se postepeno, a istuirajte se toplom
vodom tek kada prestane znojenje.
173

3.6.2.

Obnavljanje elijske mase jetre

Metodologija je priblino ista kao kod obnavljanja

elijskog tkiva bubrega, ali ipak, postoje razlike. Pre saune
pojedite 10100 grama svinjske jetre. Potom uzimajte aj za
preznojavanje i dobro se oznojite u parnom kupatilu. Posle
jakog znojenja, osuite se brisanjem i namaite kou mlenom
surutkom, pomeanom s medom, ili potkonim svinjskim
salom, odnosno ribljom mau (uljem). Koa e sve to odmah
apsorbovati. Za to vreme jetra se odmara, a organizam koristi
ishranu kroz kou (kao u unutarutrobnom stadij umu). Posle
toga popijte au odvara od plodova ipka (50-80 jagoda na 3
litra vode). Nakon 15-20 minuta posle hranjenju organizma
kroz kou treba se istuirati toplom vodom. Jetra se rehabilituje sporije od bubrega, zato treba tri puta dnevno proi istu
proceduru u toku dva meseca.

3.6.3.

Obnavljanje elijske mase srca

Na jedan sat pre polaska u parno kupatilo pojedite 50-100

grama skuvanog srca od ivotinje.
Na 15 minuta pre ulaska u kupatilo ispijte kvas za srce,
koji se priprema na sledei nain:
Na 3 litra protijeve vode 1 aa sivog utica (ili gorocveta,
durdevka, strofanta, alfije), 1 aa eera, 1 ajna kaiiea
kisele pavlake. Sve to treba podvrgnuti prirodnom vrenju na
toplom mestu dve nedelje dana (15 dana). Jedna doza kvasa oko 14 ae. Posle parenja neka vas fizioterapeut dobro
izmasira. Za vreme masae srce se odmara. Takvih ili slinih
10-20 terapija znatno e ojaati vae srce.
Dopunske preporuke za rehabilitaciju srca su sledee:
svakodnevno upotrebljavajte 0,1 gram praka od sivog utica.
Gorina te trave stimulie stvaranje insulina u pankreasu
(guterai), koji, cepajui sloene masti i eer, obezbeuje
ishranu srca. U tom periodu izbegavajte prenu biljnu
masnou.
174

Navedene drevne preporuke usavrio je Bolotov, ali u

njima nema bioritmoloke komponente, koja bitno utie na
efikasnost tih rehabilitacionih terapija. Uz to autor je mnogo
uprostio navedeno, to emo objasniti u jednoj od narednih
knjiga Lekovite sile, posveenoj bioritmologiji i stvaranju
vlastitog sistema leenja.

3.7. Preporuke u vezi sa injformacijom, sadranom u

produktima ishrane
1. Hranite se monolitnim produktima, koji se gaje u
regionu vaeg mesta prebivalita.
2. Hranite se povrem, voem, itaricama, orasima itd. U
vreme kad oni potpuno sazru. To se posebno odnosi na povre
i voe. Van sezone ne jedite vetaki odgajane (krastavac,
paradajz itd.), sauvane (sve kupus, svee zamrznute jagode,
sauvane jabuke, kruke itd.) i uvezene produkte iz zemalja sa
arkom klimom (pomorande, mandarine, limuni, gejpfruti
itd.).
3. Toplotna obrada, suenje na suncu, pripremanje uz
dodatke (zaine) daju hrani topla svojstva. Najbolje je to
koristiti u kasnu jesen i zimi.
Alpinistima nije bilo jasno, zato oni, penjui se na
planine, od svih produkata prednost daju salu. Zbog toga, to
njihov organizam, borei se sa suvom i hladnom planinskom
klimom, mast koristi protiv suenja organizma, a so mu daje
toplotu, koju oduzima okolna hladnoa. Priblino tako hrane
se i Tibetanei, koristei kao hranu masni napitak - tibetski aj.
Drevni mudraci su odavno savetovali da treba uzimati
samo hranu, odnosno one produkte, koji sazrevaju u odre
enom godinjem dobu i odgajaju se u mestu u kome ivimo.
Na primer, emu nas je uio Isus Hristos (Jevandelje
sveta Isusa Hrista od uenika Jovana"):
. . . hranite se svim onim, to se nalazi na Bojem stolu plodovima drvea, zrnom i korisnim travama, mlekom
ivotinja i pelinjim medom. Sva ostala hrana - delo je ruku
Satane, vodi grehu, bolestima i smrti! Kada bogata hrana, koju
175

nalazite na stolu kod Boga, da vaem telu Snagu i Mladost bolest nas nee dotai. I stvarno, sa Bojeg stola je stari
Mafusail uzimao svoju hranu, i ako i vi budete radili to isto,
obeavam vam, da e vam Bog ivota dati takode, kao i
patrijarhu, dug ivot na ovoj Zemlji.
Poetkom meseca Hiar (maj) jedite ra; u toku meseca
ivan (juni) - penicu, najsavreniju od trava, koja daje zrno.
Uradite tako, da va celodnevni hleb bude napravljen od
penice. Da bi Gospod mogao da se pozabavi vaim telom u
mesecu Tamiuz (juli) hranite se kiselim plodovima, da bi vae
telo smralo i iz njega otila (pobegla) Satana. U mesecu Ab
(avgust) treba da jedete smokve, bogate sokovima, a u mesecu
Zljud (septembar) skupljajte groe. Neka vam njegov sok
bude napitak. U mesecu Markevana (oktobar) skupljajte
slatko groe, koje je osuio Aneo Sunce (suvo groe), da bi
vam ono okrepilo telo, poto u njemu obitavaju Aneli
Gospoda.
Kada je o travama re - hranite se njima u toku meseca Ti
bet (decembar), da biste oistili svoju krv od svih vaih
grehova. 1 u toku decembra ponite da pijete mleko ivotinja,
jer zbog toga Gospod daje travu na poljima svim ivotinjama,
koje daju mleko, da bi one svojim mlekom dopunjavale
ovekovu hranu. A u mesecu Sebat (januar), kada ostane viak
od svega to ste skupili, dozvolite Anelu Suncu da za vas
osui sve voe. Hranite se njime zajedno sa koticama badema
(zrnima badema) u toku svih tih meseci, kada na drveu nema
ploda.
Jer, uistinu vam govorim, blaeni su oni, koji jedu samo
hranu sa stola Gospoda, a izbegavaju gadosti Satane".

3.8. Preporuke u vezi sa uticajem hranljivih produkata

na ovekov organizam
Sa godinama ivota varenje naeg organizma postepeno
slabi. Tako se u zrelim godinama sa tugom seamo da smo u
mladosti jeli sve odreda i da smo se divno oseali. Sada samo
to neto pojedemo ili se za praznik prejedemo - odmah
176

oseamo muku u elucu, teinu u elom telu, komplikacije

hroninih oboljenja.
Najdrevnija nauka o zdravlju oveka - Ajuverda - smatra
da je loa probava Inane - glavni izvor bolesti, a dobra se
hvali kao zalog zdravlja. Mudraci Ajuverde voleli su da
ponavljaju da e ovek sposoban da na pravi nain asimiluje
hranu, imati koristi i od otrova, jer se pri looj probavi hrane
moe umreti i od najbolje hrane.
Shodno Ajuverdinim shvatanjima, u organizmu oveka
postoji probavna vatra (agni). Ako ta vatra bljetavo gori
(kao u mladosti), hrana se dobro vari, bez toksinih ostataka
(po Ajuverdi - ama). elije tela dobijaju sve stoje neophodno,
i organizam je u celini zdrav. Ako se vatra postepeno gasi,
hrana se ne vari u potpunosti, pojavljuje se mnogo toksinih
otpada (ama) i ovek je ve predisponiran za sve bolesti.
Da bi se regulisala ugaena probavna vatra i da bi se dalje
odravala, bilo je predloeno mnotvo recepata. Deo slinih
recepata zasnovan je na svojstvima nekih biljaka i materija da
raspaljuju probavu u naem organizmu. Hiljadugodinja
praksa je pokazala da to najbolje od svega obavljaju biber i
crvena paprika, kardamon, cimet, karanfili, slaica (senf ),
ren, dumbir, kao i so i istopljeni maslac. Po jaini zagrejanog
dejstva ti produkti se izjednaavaju sa 11 i 111 stepenom. Otuda
uzimanje manje koliine navedenih produkata pre jela, za
vreme jela i posle njega otvara apetiti i pojaava probavne
sposobnosti organizma. Obnovivi oteenu probavu, ovek
uspostavlja normalno zdravlje. Eto zato su se ranije zaini
(mirodije) u Evropi cenili kao zlato. Navedene produkte je
najbolje da koriste u kasnu jesen i zimi stariji ljudi i osobe sa
loom probavom.
Boris Vasiljevi Bolotov na savremen nain preporuuje
da se koriste stare, bolesne, oteene elije s ciljem da se
povea odnos mladih - zdravih elija. Stare i sline elije
takode spadaju u a m a - t o k s i n e , i od njih se treba osloboditi pre
nego to one upropaste nae zdravlje. Novijim istraivanjima,
zasnovanim na odbijanju (refleksiji) i upijanju svetlosti u kou
oveka, otkriveno je da: u uzrastu do jedne godine procenat
starih elija ne prelazi 1%, kod desetogodinjeg uzrasta
177

proseni procenat se kree u granicama 7-10%, u pedesetoj

g o d i n i taj p r o c e n a t j e 4 0 - 5 0 % . A k o b i s m o t o rekli
jednostavnije, ovek od 50 godina ivi samo na 50-60% svojih
mogunosti, tanije onoliko koliko je u organizmu ostalo
mladih elija. Otuda je prirodna tenja da se povea procenat
mladih elija, a da se smanji procenat starih.
Ali, kako to uraditi? Belanevine elija cepaju se
ferment i ma - pepsinima koji se stvaraju u elucu. Upivi se u
krv zajedno sa eludanim sokom, materije sline pepsinima
rastvaraju stare, bolesne elije koje je napao rak i elije
organizma koji prouzrokuju oboljenja, ne dirajui zdrave, jake
elije.
Da bi se poveala koliina izluenih pepsina u elucu,
Bolotov preporuuje (kao i drevni Grci) da se 30 minuta posle
uzimanja hrane, koja se ve delimino podvrgla varenju, na
vrh jezika stavi otprilike gram kuhinjske soli. Zatim, stvorenu
pljuvaku ispljunuti.
Kao rezultat dejstva soli refleksno i obilno izluuje se
eludani sok, koji sadri sve neophodne elemente za
unitavanje starih elija. Ali, to je samo jedan mehanizam i uz
to drugostepeni. Glavno je ono to smo ve opisali. So u
prevodu znai sunce. Otuda, ona posredstvom ukusa stimulie
vatru probave, tj. aktivnost fermenata naeg organizma, a
oni, sa svoje strane, aktivno razlazu staro i nepotrebno.
Umesto soli moete koristiti navedene zagreva jue produkte.
Za to je naroito efikasan umbir.
Lekari ajuverdisti preporuuju da se za poboljanje
probavnih sposobnosti organizma primenjuje specijalna dijeta
sa umbirom.
U manjoj emajliranoj ili keramikoj posudi pomeati
etiri supene kaike d u m b i r o v o g praka sa o i e n i m
topljenim maslom (otprilike 10-150 grama). Meajte dotle,
dok se ne dobije kompaktna masa, poklopite posudu i stavite
na hladno mesto.
Smesu uzimati pomalo svakoga dana pre doruka.
Doruak je poeljno kombinovati iz sledeih produkata: aj od
trava u toplom stanju, malo obarenog povra (obavezno toplo)
i bilo kakvu vruu kau. Dijetu od dumbira treba koristiti
prema sledeoj emi:
178

Posle toga smanjujte svakoga dana po 0,5 kaiica, tako da

desetog dana uzmete koliinu kao i na poetku - 0,5 ajne
kaiice.
Ako primenimo do kraja navedenu emu dijete, naa
probavna vatra doi e na normalu. Pri tom u toku navedenog
vremena (ak i posle toga) ne upotrebljavajte produkte sa
jakim rashladnim svojstvima: ledenu vodu, sladoled, ohlaeno
mleko, svee zamrznute jagode, voe i tome slino.
Navedena dijeta sa umbirom posebno odgovara starijim
ljudima, kod kojih se prirodno ugasila probavna vatra. Ta
dijeta se ne preporuuje mladim ljudima i ljudima srednjeg
uzrasta, kod kojih je poremeaj u probavi izazvan drugim
uzrocima. Za njih se primenjuju drugi metodi. Ali, pre nego
to pristupimo njegovom opisu, treba upoznati linu konsti
tuciju oveka i samo uzimajui to u obzir davati preporuke.

4. INDIVIDUALIZACIJA LINE
ISHRANE

U Velikoj medicinskoj enciklopediji" autor je nailazio na

stidljive aluzije o povezanosti individualne konstitucije i
hrane, a opirnije podatke o tome (potvrene suvremenom
fizikom) pronali smo samo kod drevnih ajuverdista.
Uenje ajuverdista o individualnoj konstituciji i meu
sobnoj povezanosti celog sveta, zasnovano je na tri ivotna
principa (prema indijskom - doe): sluzi, ui i vetra (prema
indijskom K a p h a , Pitta, Vata).
U skladu sa najnovijim istraivanjima u fizici, iza nae
fizike realnosti (tela) je fina materijalna realnost (kvantno
polje), koja je odgovorna za davanje oblika ivom organizmu,
sposobnosti za stvaranje tooplote i za sve cirkulame procese,
koji se zbijaju u svakom organizmu. Iz toga proistie da je
ivotni princip (doa) Sluzi odgovoran za odravanje oblika
naeg tela (kostiju, miia, tetiva, endokrinog sistema, ijim
lunkcionisanjem se ta svojstva odravaju u potrebnom obliku).
ivotni princip ui odgovoran je za sve toplotne
sposobnosti naeg organizma (termoregulaciju, probavu,
otrinu intelekta, imunozatitu, aktivnost metabolizma u
celini).
ivotni princip Vetra odgovoran je za brzinu odvijanja
najrazliitijih procesa u organizmu i njihovu cirkulaciju, za sva
kretanja unutar organizma (cirkulaciju unutranjih tenosti:
krvi, limfe itd., brzinu obnavljanja tkiva, izbacivanje kamenja i
peska, kretanje hrane kroz probavni kanal, brzinu miljenja,
rokove pojave menstruacije, duinu trudnoe itd.).
Na organizam, u stvari, predstavlja kombinaciju ta tri
principa, koja nastaju pri zaeu, odnosno ine ga kombinacija
majinih i oevih ivotnih principa. Pri tom, ivotni princip
180

Vetra nema u telu nikakvih materijalnih elemenata i on

prouzrokuje suvou i hladnou. ivotni princip ui u telu
predstavljen je tenostima, elementima koji daju ljutinu,
gorinu (u, zeludani sokovi).* ivotni princip Sluzi
predstavlja sve materijalne tvorevine u telu i prouzrokuje u
organizmu hladnou, sluz i vlagu.
Iz navedenog je jasno da ako u ovekovom organizmu
preovladavaju ivotni principi (procesi) Vetra, takav ovek je
malog ili visokog rasta, suvonjav, stalno mu je hladno, ima
slabu probavu, plaljiv je. Ako preovladavaju ivotni procesi
ui, takav ovek ima osrednju telesnu grau, dobru probavu,
prosed je ili elav, nikada mu nije hladno i ima veoma otar
um. Ako preovladava ivotni princip Sluzi, takav ovek ima
vrst skelet, pokriven je miiima, sklon je gojaznosti, pati od
usporene probave, ne voli vlano vreme, sklon je depresijama.
Ali, ni kod jednog oveka ti principi nisu strogo odreeni nego,
naprotiv izmeani, pa sam predloio, na osnovu drevnih
ajuverdinih posmatranja, upitnik, koji omoguava da upoznate
svoju individualnu konstituciju i da, imajui u vidu njene
osobenosti, prilagodite svoju ishranu. U prilogu, koji se odnosi
na individualizaciju, moi ete samostalno da odredite
parametre svojih ivotnih principa. Na ovom mestu vano je
da se daju najprostiji orijentiri, koji ukazuju na to da su se kod
vas zbog nepravilne ishrane, naina ivota i miljenja
p r e k o m e r n o pobudili ivotni principi i p r o u z r o k o v a l i
specifine poremeaje, koje pomou ishrane moemo dovesti
u normal u.
Dakle, ako je Vetar na normali - telo je lako, ispunjeno
energijom, creva rade pravilno i regularno, miljenje je
izotreno, svi fizioloki procesi imaju svoj ritam, odvijaju se
blagovremeno (san, menstruacija, trudnoa, orgazam kod
mukaraca i ena).
Ako postoji viak navedenog ivotnog principa, ovek je
preuzbuen, miljenje haotino, nesreeno, pamenje loe, a
varenje praeno as zatvorom, as prolivom. Takvom oveku

U organizmu se stvara toplota.

181

je stalno hladno, svi ritmini procesi su poremeeni (nesanica,

odsustvo redovnog menstrualnog ciklusa, prevremeni poroaj,
izobliena duina trajanja polnog akta ka skraivanju itd.).
Ako je u na normali - telo je toplo, probava i
asimilacija hrane normalni, raspoloenje poboljano, um brzo
ulazi u sutinu problema, sve fizioloke funkcije: imunitet ,
metabolizam, jaina orgazma su na normali. Koa je zdrava i
lepa.
Viak ivotnog principa ui ispoljava se goruicom,
gnojnim irevima u elucu i dvanaestopalanom crevu, prekomernim znojenjem sa neprijatnim mirisom, ospamajpo telu,
suvoom u nozdrvama, smanjenom imuno-zatitom. Covek te
konstitucije je lako razdraljiv, veito nezadovoljan i zajedljiv
u odnosu sa ljudima koji ga okruuju.
Ako je Sluz na normali - organizam je neobino otporan
na oboljenja, polna aktivnost se dugo zadrava i sve nastupa na
vreme; zglobovi su elastini, masne naslage optimalne;
pamenje dobro.
Preuzbuenost ovog ivotnog principa (doe) dovodi do
sluenja celog organizma, smanjivanja toplotnih sposobnosti,
a to, sa svoje strane, izlae organizam infekcijama i tumorskim
oboljenjima. Telo se previe deblja i otie od tenosti. Probava
je usporena. Na polnu funkciju se to odraava prevremenom
frigidnou, produenim i hledim polnim aktom. ovek gubi
interes za ivot, intelekt mu slabi.
Budui da poznajemo osobenosti svog organizma i
svojstva produkata hrane, moemo svesno, izborom namirnica
dobrog kvaliteta pojaati ili smanjiti ivotne principe (doe),
ostvariti najpovoljnije balansiranje i nai se na vrhuncu
zdravlja.
Mehanizam dejstva hrane na ivotne principe (doe) je
sledei: na elijskom nivou iz hrane se stvara voda (koja od
reuje ivotnu sredinu), ugljenini gas (regulie pH sredinu, a
preko nje aktivnost svih fermenata organizma) i belan
evinaste materije (sa kojima se ostvaruju svi ivotni procesi;
fennenti, nncelije itd.). Tada e razliiti produkti ispoljavati
svoj specifini uticaj na trima navedenim parametrima.
Razmotrimo taj uticaj na konkretnim primerima.
182

Na smanjenje tenosti unutar elija organizma utie

hrana gorkog, ljutog i oporog ukusa (svee voe, povre sa
poveanim sadrajem kalijuma, antagonisti natrijuma); laka i
vrsta po konzistenciji (suvo voe); hladna i suva po
svojstvima (dvopek) i uz to upotrebljiva u maloj koliini. Sve
to sumarno zgunjava koloide organizma. Ako ovek ima
izrazit konstitucioni tip Vetra (Vata), tj. sklon je gubitku
tenosti a hrani se navedenom hranom, takvom hranom
zaradie mravost, zimogriljivost, zatvor, teku pokretlji
vost.
Na poveanje tenosti unutar elija organizma utie
hrana slatkog, kiselog i slanog ukusa (prekrupe, mleko, sirevi,
turija, tj. produkti koji sadre natrijum); teka, meka po
k o n z i s t e n c i j i ( k i s e l a p a v l a k a , m l a d sir); p r o h l a d n a i
vodnjikava po svojstvima (mleko), koja se moe koristiti u
veoj koliini. Sve to sumarno pomae zadravanje vode u
organizmu, navodnjavanje tenih sredina organizma krobom
i belanevinama, odnosno izluevinama sluzi.
Ako se ovek koji ima izrazit konstitucioni tip Sluzi
(Kapha), a uz to sklon zadravanju vode i gojenju, bude
hranio navedenim produktima, on e se ubrzo ugojiti, ali i
izgubiti toplotne sposobnosti i dobru probavu.
Na poveanje toplote unutar organizma, a posredno i na
poveanje metabolizma utie hrana sa ljutim, slanim i
kiselim ukusom (zaini, turije, kisele namirnice); laka i
masna po konzistenciji (peena svinjetina); vrua i suva, a
takode masna po svojstvu (preni krompir na ulju od
suncokreta); koja se upotrebljava bez mere. Sumarno to
dovodi do prekomernog stvaranja ui (posredno ukazivanje
na poveanje raspada eritrocita krvi), koja pregoreva krv,
limfu itd.
Ako ovek sa izrazitom konstitucijom ui (Pitte)
upotrebljava takvu hranu, ona e pobuditi njegova toplotna
svojstva, to e se ispoljiti suvoom u nozdrvama, goruicom,
osipanjem po koi, prevremenim starenjem ili elavou.
U prilogu je dat pregled produkata, koji poveavaju ili
smanjuju ivotne principe (doe) Vetra, ui i sluzi.
183

5. DIJETA BLAENSTVA

Na kraju krajeva sva naa ishrana u s m e r e n a je na

odravanje najpogodnijih ivotnih uslova u eliji. Kada smo
tako izbalansirali svoju ishranu da elije ne dehidriraju, ne
slue, a unutar njih nita ne pregoreva, ostvaruje se idealni
metabolizam, na osnovu kojeg se iz pravilno asimilovane
hrane dobija fina materija, koju ajuverdisti nazivaju odas. to
se vie unutar elija stvara odasa, vie se signala blaenstva i
sree alje u mozak. Kao rezultat toga ovek osea lakou u
telu, ivotnu bodrost, optimizam, zadovoljstvo posebne vrste.
Stvaranje odasa pomae, najpre, dobru probavu, koja se
sastoji u pravilnom redosledu upotrebe produkata ishrane i
njihovoj kombinaciji. Namirnice moraju da budu svee i
prepremljene na blagoj vatri, a hrana se mora odmah pojesti.
Krug produkata koji se koriste odnosi se na prirodne, a ne na
vetake i rafinisane.
Ako se obratimo ajuverdistima, oni takvu ishranu
nazivajuj istom (sattvikom) i preporuuju da u njoj bude
prisutno svih 6 ukusa u izbalansiranom meusobnom stanju;
za jedan obrok uzimali su hranu u umerenoj koliini (prema
njihovim preporukama idealno bi bilo kada bi ovek dnevno
jeo onoliko hrane, koliko moe da stane u njegove dve ake);
da pije izvorsku (protijevu) vodu i da upotrebljava produkte u
najsveijem stanju (odmah sa grane ili sa vatre). Uz to hrana bi
trebala da bude lagana, da se lako vari i da smiruje.
Sattvika (prirodna) ishrana obuhvata sledei krug
namirnica: oien istopljeni maslac; voe i povre koje
uspeva u odreenom podruju i godinjem dobu, kao i sokove
od njih; monolitne prekrupe i mahunarke, posebno pirina i
penicu; orahe i semenke prema mestu b o r a v k a ; med;
protijevu vodu. Pored toga, oni preporuuju da se za hranu
koristi kravlje mleko, ali kao poseban obrok hrane ili u
184

kombinaciji sa kaama od testa (s take gledita pravilne

probave to je bezuspena preporuka).
Od davnina ajuverdisti su navedenu hranu preporuivali
svima koji su eleli da imaju dobro zravlje, dug ivot, bistru
glavu i fiziku snagu.
Svu ostalu hranu, koja sadri malo odasa, spreava
normalan tok ivota, oni su delili na dve vrste: radas i tamas.
U r a d a s h r a n u spadali su sledei produkti: meso, riba,
jaja, so, paprika (biber), gorica, sve kiselo ili vrue, aj, kafa,
kakao, rafinirani eer, zaini.
U t a m a s p r o d u k t e spadali su: govedina, svinjetina, luk,
enjak, duvan, uegnuta, odstojala, neista, dva puta
pripremana (podgrevana) hrana, svi opijajui produkti i
jekovi.
Sledei odlomak koji smo uzeli iz knjige Bhagavatgitc"
pomoi e nam da bolje shvatimo sve o emu smo govorili.
Hrana koja daje dug ivot, harmoniju, snagu, zdravlje,
radost i spokojstvo mora da bude - ukusna, masna , hranljiva,
prijatna i poeljna za Sattva-oveka.
Gorka, kisela, slana, previe vrua, ljuta, gruba hrana, koja
izaziva peenje i bolest, poeljna je za Radas-oveka.
Stara, bezukusna, pokvarena (odvratnog mirisa), odstojala
preko noi, preostala od ranog jutra (pomeana sa ostacima
jutarnjeg jela) i neista hrana, korisna je za Tamas-oveka."
U zakljuku ovog stava jo nekoliko ajuverdikih pravila.
Hrana koja ne daje odas: meso ptica (ivine), riba, jaja,
sir, teka i masna hrana, davno pripremljeno jelo i industrijska
hrana (bombone, keks itd.), pripada hrani sa odvie kiselim i
slanim ukusom, alkohol i nikotin razaraju odas i spreavaju
njegovo luenje iz druge hrane, prejedanje uopte.
Maksimalno dobijanje odasa postie se:
1) ishranom svezom hranom prema sezoni i teritoriji gde
ivimo;
2) uzimanjem veeg dela dnevnog obroka za ruak, kada
je probavna v a t r a najintenzivnija.
Treba veerati pre zalaska sunca i malo da bi se hrana
asimilovala pre spavanja. Doruak treba da bude najlaki
obrok hrane u toku dana;
185

3) uzimanjem hrane svakog dana u isto vreme, ali tek

poto osetite glad. Nikakve uine izmeu jela ne moe biti;
4) izbegavanjem uzimanja hrane nou. To naruava
cirkulaciju energije unutar organizma.
Ako pogedate na bioritam rada organizma, videete, da se
energija u probavnim organima nalazi: ujutro - u elucu, u
podne - u tankom crevu, uvee ona odlazi u bubrege, a potom
u sasvim druge organe, koji nisu apsolutno povezani sa
probavom. Upotreba hrane nou naruava taj ritam, jer deo
energije mora biti prebaen u probavne organe. Ako toga nema
u dovoljnoj meri vi odlazite na spavanje sa nesvarenom
hranom, koja podstie stvaranje ami (sluzi) u organizmu;
5) negativne emocije nanose tetu probavi. Zato jedite
sami ili sa ljudima, koje volite i potujete;
6) pre jela i posle toga zahvalite majci prirodi za njene
darove i cenite ih kao to cenite sebe.

186

6. PERIODINO REGULISANJE
PROBAVE

Budui da smo mnogo saznali o ienju i pravilnoj ishra

ni, osvrnuemo se na obnavljanje eludano-crevnog trakta.
To se naroito odnosi na starije osobe. Od ega poeti?
1.- Od ienja debelog creva. - ienje ovog organa
dae sledee probavne rezultate:
a) krv e se oistiti od toksinih produkata, koji paraliu
elije eludano-crevnog trakta - nema ni sekrecije, ni
peristaltike;
b) kad obnovimo kiselu sredinu i uspostavimo normalnu
mikrofloru u debelom crevu, obnoviemo imunitet, koji e ti
titi na organizam od tumora i drugih neprijatnosti. Mikroflora
e tako dopunski iz biljne sirovine stvarati vitamine, amino-kiseline i sve druge elemente koji se ne usnose hranom.
Samim tim, na organizam e postati manje zavisan od hrane
koja dolazi spolja. Da bi to dolo to pre i ostalo zauvek odreknite se hleba sa kvascem.
2 - Obavezno oistiti jetru. - Kada dobro oistimo jetru
(otprilike 5-7 puta), samim tim normalizujemo sve vrste
razmene u organizmu. Ako ovek odmah ne pree na hranu
bogatu vitaminima, mineralima i tome slino i ne jede je
posebno, on nije u stanju da odjednom asimiluje svo to
bogatstvo, koje prolazi kroz na organizam kao kroz cev. I
obratno, ista jetra asimiluje iz minimuma maksimum.
Druga osobenost ienja jetre ispoljava se u norma
lizaciji venoznog krvotoka. Krv, zapljuskujui eludac, creva,
guterau (pankreas) itd., dostavlja do njih hranljive materije,
kiseonik. Ako se to obavi kako treba, stvara se dovoljno
probavnih sokova, epitel eludano-crevnog trakta se valjano
obnavlja,zatitne sluzi ima dovoljno. Ako postoji makar i mali
187

zastoj krvi, navedeni procesi se usporavaju, mnogo vie, nego

to je izraen zastoj. Zato, ako se jetra ne oisti na odgovara
jui nain, ne moe se oekivati od eludano-crevnog trakta
naglo poboljanje u radu, a u pojedinim sluajevima to je
sasvim beskorisno. Jo jednom istiemo, j e t r a - glavna lezda
naeg organizma - povezuje sve njegove funkcije. Ako nije
normalizovan njen rad, uzaludno je raunati na dobro
obnavljanje radne sposobnosti celog organizma.
3 . - Maksimalno olakati rad eludano-crevnog
t r a k t a . Ta postavka se sastoji iz mnogih potpitanja.
l)Jedite u mirnoj situaciji i bez urbe.
2) Pridravajte se pravilnog redosleda upotrebe hranljivih
produkata uzimajui u obzir njihovu meusobnu usklaenost.
3) Jedite samo kada ogladnite. Zaboravite na uine izmeu
glavnih obroka hrane.
4) Po mogunosti hranite se prirodnom (sattva) hranom. U
svim sluajevima u poetku koristite jela od voa ili povra
(svezu salatu, blago obareno povre, svee kuvani bor itd.), a
posle toga samo 1-2 meusobno usaglaena produkta.
5) Prirodna hrana treba da odgovara godinjem dobu, da
uspeva na teritoriji gde ivite i da se koristi u skladu sa vaom
i n d i v i d u a 1 n o m k o n s t i t u c ij o m.
Ispunjavanje svih navedenih taaka omoguie vam da
preporodite svoj probavili sistem. Cilj ove knjige i jeste da
razjanjava, produbljuje i argumentuje te postavke.
Dajemo jo nekoliko korisnih preporuka:
a) P r e p o r u k e za osobe kod kojih je veoma n a r u e n r a d
p r o b a v n o g sistema. Kod nekih ljudi je varenje toliko poremeeno i oslabljeno
da eludac nita ne moe da svari.
Posle ienja debelog creva i jetre oni moraju da koriste
mono-dijetu, tj. da za jedan obrok jedu samo jedan proizvod.
Pri tom taj produkt mora da sadri dovoljno vlastitih fermenata
za samovarenje, odnosno sposobnost inducirane autolize. Na
poetku takve rehabilitacije tome najbolje odgovaraju svee
isceeni sokovi od povra, posebno argarepe, a neto slabije
voni. im sokovi ponu normalno da se asimiluju i pojavi se
188

prirodni apetit, treba koristiti blago obareno povre ili svee

salate. Ujutru, natate, obavezno treba pojesti 1-3 kaike
proklijalog zrna, a pre jela piti gorke napitke. Kasnije, posle
salata, treba pojesti manju koliinu monolitnih kaa. Zatim se
moe primenjivati umbirna dijeta, posle koje se prelazi na
individualnu prirodnu ishranu.
b) P r e p o r u k e za podeavanje p r o b a v n e v a t r e " u
s k l a d u sa individualnom konstitucijom. Skoro kod svih ljudi periodino se uoava poremeaj u
probavnom sistemu. Tome doprinosi urba u jelu, zakuske
izmeu jela, uzimanje hrane preko noi. Sve se to ispoljava
neprijatnim simptomima: goruicom, loom probavom, gubi
tkom apetita, zatvorima ili prolivom, odsustvom interesa za
hranu, suvinom ili nedovoljnom teinom tela.
im se pojave ti simptomi, treba uspostaviti prirodni ritam
probave. To je korisno za probavu hrane, ak i ako nemate
problema sa tim.
Lica sa konstitucijom V e t r a mogu podeavati ritam
probave jednom meseno. Sa konstitucijom ui dvaput
meseno (stoje poeljno raditi pri napadu goruice). Za lica sa
konstitucijom Sluzi poeljno je i korisno da to rade jednom
nedeljno.
Metod podeavanja ritma probave i njene jaine zahteva
od vas tri dana i sastoji se u sledeem: Prvi dan umereno
p o j e d i t e , izbegavajte razliite zaine i druge materije
(alkoholne napitke), koje stimuliu apetit. Pred spavanje
uradite klistir ienja (moe i urinom) i rano idite da spavate.
Da biste pravilno podesili probavni ritam i jainu probave,
treba da se uzdravate odjela u toku celog dana. Poeljno je za
to vreme piti samo protijevu vodu u toplom stanju.,
Poto lica sa konstitucijom Vetra i ui teko podnose
uzdravanje od hrane (to su za njih neprijatni simptomi), oni
mogu da popiju svee isceen sok slatkog ukusa ili da pojedu
supenu kaiku meda i popiju au tople vode. Posle toga treba
malo da prilegnu. Ako takvih ekstremnih stanja nema kod vas,
bavite se bilo kakvom aktivnou i ostanite na protijevoj vodi.
Ne pijte kisele sokove, jer oni stimuliu apetit.
189

Lica sa konstitucijom Sluzi toga dana mogu nita da ne

piju - to e im prijati pri raspaljivanju i podeavanju probavne
vatre.
Sledeeg dana posle gladovanja treba da omoguimo
probavi da uspostavi normalan ritam. Radi toga popijte ujutru
aj od trava (svaki tip konstitucije ima svoje trave) i pojedite
malo vrue kae. Ne zaboravite: kafa, aj, cigarete naruavaju
ritam probave i ine cilj nedostupnim.
Potom nita nemojte jesti do podneva. Pred ruak ispijte
au svee iscedenog soka, pojedite salatu (zimi svee
pripremljen bor ili obareno povre), potom kau ili meso
(ako ne moete bez njega). Za rukom treba da se zasitite, ali
ne i da preopteretite eludac.
Do veere ne treba nita da jedete. Veerajte rano, na 3-4
asa pre spavanja da bi hrana uspela u potpunosti da se svari.
Izbor produkata ishrane za veeru treba da odgovara vaoj
konstituciji. Za one koji su skloni prejedanju, najbolje je da
ponove doruak.
Posle uspostavljanja prirodnog ritma probave i njene
jaine, pratie vas prirodni oseaj gladi - malo pojedite ujutru,
glavno jelo za ruak a veera neka bude lagana. Trudite se da
uvek obedujete u isto vreme, to e dopunski stvoriti uslovni
refleks za jelo.
Tako nam postaju jasne razliite preporuke: gladovati
jedanput nedeljno po 24 asa (prema miljenju Brega), suvo
gladovanje u toku 42 asa (prema miljenju Ivanova) itd.
A u t o r i tih p r e p o r u k a i n t u i t i v n o o d a b r a l i s u z a s e b e
najpovoljniji reim, od toga su imali olakanje i poeli su da ga
preporuuju svima redom bez uzimanja u obzir individualne
konstitucije. Imajte na umu biblijsku zapovest: Ne stvaraj
sebi idola".

190

7.UPOZORENJE ITAOCU

Knjiga o ovekovoj ishrani koja je pred vama jedna je od

najsavrenijih od svih koje postoje u svetu i namenjena je
irokom krugu italaca. Ona objedinjava poslednja evropska
dostignua u oblasti ishrane i probave hrane sa istonim
uenjima o individualnoj konstituciji.
Dakle, ta su neki autori ugradili u osnovu sistema ishrane,
koji preporuuju?
1) Pavlov nas ui da se na svaki hranljivi produkt za vreme
probavljanja izluuju vlastiti probavili sokovi, koji se obraduju
pod raznim uslovima (kiselini ili alkalnim), u raznim delovima
probavnog trakta i u razliito vreme. Otuda, dva istorodna
produkta meusobno ometaju pravilnu asimilaciju i varenje.
2) Ugoljev nas ui o prirodnoj ishrani, probavi i mikroflori, kao i o crevnom hormonalnom sistemu. U kompri
miranom obliku to znai da prilagoavamo svoj organizam
okolnoj sredini pomou produkata hrane.
Ako su oni izgubili svoju vrednost industrijskom obradom
ili na neki drugi nain prilagoavajte se tehnolokom procesu,
ali se uvek pitajte da li vam je to potrebno? Bez uzimanja u
obzir tog uslova pokidaete hranljive veze, koje vas spajaju sa
svetom koji vas okruuje.
3) Uenje o akupunkturi glasi - svi fennenti u orga
nizmu aktiviraju se i rade na bazi slobodnih elektrona. A oni
dospevaju u organizam uglavnom na raun disanja i kretanja.
Zato ako se ovek malo kree i najsavrenija ishrana donee
mu malo koristi.
Iz ovog uenja proistie druga postavka - energija
cirkulie po organima tela odreenim redosledom. Kada se
energija nalazi u bilo kom organu, on ispoljava svoju najbolju
191

radnu sposobnost. 1 pokazuje se da je probava hrane kod

oveka prirodno prilagoena toj cirkulaciji. Ujutru je aktivan
eludac, u podne tanko crevo. Potom energija odlazi iz
probavnih organa. Ako je ovek navikao da se uvee najede,
njegov organizam ne moe valjano da preradi hranu, a rezultat
toga je stvaranje mnogobrojne ljake (kamenja, peska itd.).
4) Uenje o unutarelijskom metabolizmu glasi - iz
ugljenohidratne hrane unutar elija se stvaraju voda (ivotna
sredina), ugljenini gas (regulator pH sredine, a shodno tome,
aktivnosti fermenata unutar elije) i slobodni elektroni (tj.
energija). Kalijum, koji se nalazi u hrani, podstie izbacivanje
vode iz organizma, i obrnuto natrijum je zadrava. Voe i
povre spadaju, uglavnom, u kalijevu hranu, a prekrupe u
n a t r i j u m o v u . Zato je potrebna ravnotea pri upotrebi
n a v e d e n i h produkata. Uenje makrobiotiara upravo i
uspostavlja takvu ravnoteu upotrebom oko polovine povra i
voa, a ostalo u obliku prekrupa.
5) Uenje o svojstvima produkata ishrane i indi
vidualnoj konstituciji oveka iz Ajuverde. Kada koristimo ta
znanja, mi ne samo da individualizujemo ishranu, ve i
namenski reguliemo funkcije organizma.
6) Uenje o ienju organizma, omoguava nam da
brzo normalizujemo varenje hrane i kivotok, a shodno tome, i
zdravlje uopte. Bez prethodnog ienja organizma kod
mnogih ljudi se nita sa ishranom, a s tim u vezi ni sa
zdravljem, nee postii.
Ako uzimajui u obzir navedene pozicije razmotrimo
najpopularnije preporuke u naoj zemlji dijetologa H.eltona,
videemo da su one zasnovane na uenju Pavlova i na
prirodnoj ishrani (prirodnjaci preporuuju monolitne produkte
koji uspevaju u mestu gde ivimo) i na ienju organizma
(gladovanjem). Medu 6 opisanih taaka tri su najefikasnije.
Ipak, ostale su nam sledee tri, koje omoguavaju da iz hrane
iscedimo maksimum.
Za bolje razumevanje slabih mesta uenja H.eltona
navodimo odlomak iz njegove knjige Ortotrojija".
Da li je hrana, korisna za vas, tetna za mene?
192

Da li je pravilno da hrana koja je korisna za jednog

oveka, bude tetna za drugog? Zastoje voda hrana za jednog,
a otrov za drugog? A kalcijum? Fosfor? Natrijum?
(Zapaanje autora: odmah se osea pristup ortodoksalne
medicine - ralaniti sve na sastavne delove, zanemarujui
njihovu celinu. Pri takvom pristupu zaboravlja se da hrana na
nas d e j s t v u j e e n e r g e t i k o m u k u s a , k o n z i s t e n c i j o m i
informacijom.)
Niko ne postavlja tako apsurdne zahteve. Produkti koji su
korisni za jednog i otrov za drugog, nikada ne dospevaju u krv
kao takvi. Oni se cepaju u procesu asimilacije i prodiru u krv u
vidu amino-kiselina, monosaharida, masnih kiselina, minerala
i vitamina.
(Zapaanje autora: da, ali pre nego to dospeju u krv, oni
e ve dejstvovati na ivotne principe organizma energetikom
svojih ukusa.)
Svako od nas poinje ivot kao oploeno jajace, ali ide
jedinstvenim putem evolucije, iako je roen sa istim brojem i
vrstama organa i njihovim istim funkcijama. Kod ljudi postoje
iste lezde i sistemi asimilacije, bolje reeno svi smo sazdani
od istih hemijskih elemenata podjednake proprocije. Svako od
nas lui isti broj i vrste probavnih sokova i iste probavne
fermente.
(Zapaanje autora* da, mi poinjemo ivot potpuno isto,
samo u razliitim uslovima. Svaki ovekov organizam treba da
se njima prilagoava. Kao rezultat toga prilagoavanja neki
sistemi funkcioniu punom snagom, drugi se gase. Sve se to
odraava na organima za probavu hrane. Rezultat toga je da
neki ljudi mogu da ive u surovim uslovima severa, da se hrane
ribom, tuljanovom mau, a drugi u tropskim i da se lnane
bananama i urmama (datulama). Ako bi ova eltonova tvrdnja
bila istinita, rani doseljenici iz Evrope u Ameriku nije trebalo
da umiru u velikom broju zbog loe probave. Njihov gastro-intestinalni trakt jednostavno nije mogao da se adaptira na
lokalne produkte. Nasuprot tome, starosedeoci su iveli bez
takvih problema.)
Sve ukazuje na to da smo sazdani na osnovi istih principa,
da imamo istu ili slinu konstituciju, jednake prohteve u
193

ishrani i da smo stvoreni za asimilaciju i korienje istih vrsta i

tipova produkata.
(Zapaanje autora: zbog toga to svaki ovek ima linu
kombinaciju ivotnih principa, on na raun hrane tei da
podstakne slabe doe, a jake da smiri. Otuda prohtevi ne
mogu biti isti, oni su strogo individualni.)
Ako bismo posmatrali ivot i njegove zakone onakvima,
kakvi su u stvarnosti onda bi nam postalo jasno: da ono stoje
najbolje za jednog, dobro je za sve, ono s t o j e tetno za jednog
- tetno je za sve.
(Zapaanje autora: naalost Selton te zakone idealizuje,
u ivotu je sve mnogo sloenije. Ako je voe i povre najbolje
jelo za oveka koji ivi u tropskim predelima - neka se njime
hrane Eskimi, koji ive na krajnjem severu. Meutim, znamo
da to nije mogue, jer Eskimi daju prednost proizvodima
lokalnog porekla: narendano meso, tuljanova mast itd.)
Selton je problem ovekove ishrane sveo samo na
fizioloku probavu hrane. Pri tom, on se oslanjao na zastarela
shvatanja - snabdeti organizam svim neophodnim, negirati
ulogu (iz neznanja) mikroflore u stvaranju dopunskih hran
ljivih materija, na raun kojih se vri pravilna ishrana oveka
najprostijim produktima. On nije shvatio razlike u konstituciji
ljudi, a iz toga hranljive osobenosti svakog oveka posebno.
On je zatvorio oi pred oiglednim razlikama u ishrani raznih
naroda sa razliitih strana sveta. Njegove preporuke u ishrani
najbolje odgovaraju dravi Teksas, u kojoj je iveo i gde je
leio ljude. Slepo prenosei njegove pouke i saznanja u Rusiju,
zemlju sa drugom klimom i drugim osobenostima probave
hrane inimo veliku greku.
Za razliku od Seltona, Maharii Ajuverde, koji se
oslanjaju na svojstva produkata i individualnost ishrane,
negiraju mnoge postavke fiziologije probave hrane. Navodimo
odlomak iz knjige Dipaka Copra Idealnozdravlje " u izdanju
tampanje Drvo ivota", Moskva, 1992.godina.
Dok se pripremate za ruak, zamolite da vam donesu
au tople, a ne ledene vode i popijte je u malim gutljajima.
Umesto salate pojedite tanjir vrue supe, nemojte se odricati
hleba, masnoa i dezerta, prvenstveno toplog (kola od jabuka
194

neuporedivo je bolji od sladoleda, koji svojom hladnoom

oteava probavu hrane kod ljudi tipa Vetra)."
(Primedba autora: slina preporuka teti probavi hrane, a
shodno tome, i elom organizmu iz sledeih razloga:
1.- Tanjir vrue supe - kuvana hrana, koja prouzrokuje
leukocitozu, podriva leukocitnu zatitu.
2.- Hleb sa supom samo se potapa, ali se ne obraduje
pljuvakom. To oteava njegovo dalje varenje.
3 . - Kvasac iz hleba naruava mikro floru i dovodi do
disbakterioze.
4.- Ako se ne odreknete masnoe i pojedete 30-50 grama,
to e usporiti vae varenje. U elucu e se dugo oseati teina.
5.- Dezert posle jela u vidu kolaa od jabuka izvlai, kao i
hleb, iz organizma mineralne soli i vitamine za svoju
asimilaciju, zgruava koloide krvi. Jabuke, budui da nisu
prole u tanko crevo, poinju da vriju i kvare svu probavu.
Ali, te preporuke e biti pravilne ako se uzme u obzir
fiziologija probave hrane i individualna konstitucija i ako se
pridravamo sledeeg redosleda:
1.- Treba popiti au tople vode (bolje kompota).
2.- Dobro je pojesti tanjir blago obarenog povra ili
bora, u kome je vie povra a manje vode.
3.- Treba pojesti toplu kau sa masnoom (onima koji vole
meso dovoljno je pare kuvanog mesa).
Naalost, slinih preporuka je danas sve vie i vie. Budite
upueni u sve tajne pravilne ishrane i uzimajte ono to je
najbolje i najprihvatljivije za vas. Lino sam od eltona uzeo
pravilnu kombinaciju hranljivih produkata, a od Ajuverde
uenje o svojstvima produkata i individualnoj ishrani. Kao
rezultat te sinteze moje uenje o ovekovoj ishrani ima dosta
pristalica u evropskoj i azijskoj dijetologiji. Moe se jo
mnogo govoriti o ishrani, otkrivati njene tajne, paradokse itd.,
ali je bolje ponuditi konkretne preporuke iteljima Rusije.
1. Jedite produkte koji rastu (a ne one koji se uvoze) u
vaem regionu. Izuzetak su zaini.
2. U letnjem periodu vie koristite povre, voe, jagode. U
zimskom periodu suvo voe, med, obareno povre, a takode
195

bor, i od njega, tople kae, orahe. Ljudi, koji su se navikli

na mleko i meso, mogu da koriste i te produkte, ali umereno.
3. P r o d u k t e ishrane birajte imajui u vidu linu
konstituciju (vidi prilog). Poeljno je da u jednom obroku
hrane imate polovinu voa i povra (ne samo sveeg nego i
barenog), a ostale treba da ine kae. Odrecite se hleba sa
kvascem, ali redovno jedite 1-2 kaike proklijalog zrna.
4. U toku dana luanite se u skladu sa svojim aktivnostima.
Pridravajte se pravilnog redosleda korienja produkata
ishrane i njihove meusobne podudarnosti.
5. Periodino istite svoj organizam i podeavajte probavu
hrane. Poeljno je da to radite u dane posta.
Potvrdimo konkretnim primerom preporuke za prirodnu
rehabilitaciju o rgan i zrna.
A.V. iz grada Stari Oskol u pismu koje mije uputio, kae:
Bolujem od dijabetesa 7 godina i gljiviastog ekcema 5
godina. Od 15.marta 1992.godine poeo sam da se leim
urinoterapijom. Urin upotrebljavam unutra 3 puta dnevno, a
ukuvanim urinom masiram telo jednom dnevno. Sve se odvija
kao stoje opisano."
Na kraju pisma A.V. me je zamolio da mu dam jo neke
savete. Preporuio sam mu da se odrekne hleba i da temeljito
oisti jetru.
U sledeem pismu A.V. me obavetava:
Od marta 1992.godine isprao sam debelo crevo jedanput,
dva puta sam isprao jetru, sproveo trodnevno gladovanje,
produavam da uzimam tri puta dnevno urin.
Ekcem se leci vrlo sporo: na dlanovima rukuje uglavnom
izleen, na stopalima nogu je sve gore stanje.
U prolom pismu savetovali ste mi da se odreknem hleba.
I da li samo hleba? Mogu li da jedem zemike i vekne? Ili da
prestanem da j e d e m sve: lileb, zemike, vekne? Ako je
odgovor pozitivan za koje vreme? Jer u potpunosti se od
hlebnih proizvoda ovek ne srne da odrekne.
Bio sam u parnom kupatilu i posle njega sam se oseao
predivno, tj. 5 godina se nisam kupao, jer bolujem od ekcema.
Tablete za dijabetes ne uzimam od lS.inafta ove godine, a
ekcem leim samo urinoterapijom. Oseam se dobro."
190

Savetovao sam mu da se u potpunosti odrekne hleba, da ga

zameni kaama i da redovno isti svoj organizam. U treem
pismu datiranom 14.julal992.godine A.V. mi pie:
Opisau rezultate svog leenja urinoterapijom od
15.marta 1992.godine. etiri puta sam se leio gladovanjem:
dva puta po 2 dana i dva puta po 3 dana. Od 1 .juna uzimam urin
po 5-6 puta dnevno i iskljuio sam iz lnane hleb i produkte od
brana (testenine). Od poslednjeg pisma 2 puta sam proistio
debelo crevo, 5 puta sam proistio jetru, jednom isprao bu
brege odvarom od korena ipka, pio sam protijevu vodu.
Hranim se kaama, salatama, krompirom.
K a o r e z u l t a t l e e n j a u r i n o t e r a p i j o m i z l e i o sam
hemoroide i ini mi se dijabetes, tj., simptomi dijabetesa kod
mene se vie ne ispoljavaju (znojenje, slabost, suvoa u ustima
i div). Gljivini ekcem i dalje imam, ali samo na tabanima."
etvrto pismo poslao m i j e 9.septembra 1992.godine. U
njemu kae:
Dodao sam proklijalo zrno natate, redovno sam stavljao
obloge sa ukuvanim urinom na stopala nogu. Mesec dana
nisam jeo hleb, zemike, kao ni testenine, a sproveo sam i
jednonedeljno gladovanje. Stopala nogu su se skoro oistila od
krasti, a dalanovi ruku su ponovo potpuno isti."
U zakljuku, savetujem vam da bolje oslukujete svoj
organizam posle upotrebe svake hrane. Analizirajte te oseaje.
Iskljuujte produkte koji posle upotrebe izazivaju u vaem
organizmu neprijatne oseaje. Redovno itajte savete iz ove
knjige o ishrani. To e vam pomoi da nauite pravilno da se
hranite, promeniete svoje navike u ukusima.
Autor ovih redova postupao je tako, jer to za njega niko
drugi ne moe uraditi. Kao rezultat dugogodinjeg posmatranja samog sebe zakljuio sam da mi najvie odgovara umerena
upotreba jela sa preskakanjem veere, tj., dva puta dnevno.
Prvo jelo priblino od 10 do 11 asova. Ruak oko 16-17
asova. Pred spavanje aj od trava. Od hrane mi najvie prijaju
salate od povra i bareno povre, vegetarijanski bori, a moje
glavno jelo su kae i hleb od proklijalog zrna. Orahe jedem, ali
se ne zasiujem njima. Spremam kae u vidu pilava sa
povrem (argarepa, luk i dr.) to mi veoma odgovara.
197

Ponekad natate koristim svee mleko. Voe mi prija leti,

trudim se da popijem to vie svee iscedenih sokova od
jabuke sa cveklom ili od argarepe. Pijem protijevu vodu,
odvar od pelina, odvare od drugih trava. Suvo voe sa kiselim
ukusom mi ne godi - odmah mi se skupljaju usta. Uivam
samo u slatkom vou: suvom grou, suvim kajsijama, mada
neto rede. Reju, to je i sva moja ishrana. Umesto mesa pijem
vlastiti urin nekoliko puta dnevno. Na samooseanje se ne
alim, ako se malo prejedem - popravljm se vrlo brzo.

8. P R I L O Z I

198

199

Prilog broj 1

PRIMERI USPENOG IZBORA

LINE ISHRANE
Najmarkantniji primer individualnog pogotka u svoje
doe je Porfirij Kornejevi Ivanov.
Sa pozicije doa on predstavlja kombinaciju Pitta Kapha. Na dou Pitta ukazuje njegova seda kosa i odlina
probava. Prema kazivanju oevidaca, on je posle dueg
gladovanja seo za sto i jeo je sve to se na njemu nalo: bor,
krompir itd. Takav izlazak iz gladovanja za njega je bio
normalan. Na dou Kapha ukazuje divovska telesna grada
(snaan kostur), ranije odbolovana angina (nagomilavanje
sluzi).
Polazei od toga, za njega su idealna bila ledena tuiranja,
koja smiruju dou Pitta, esta gladovanja i tranje koji su mu
pomagali da dovede u sklad dou Kapha. Pri tom, kombinacija
tih doa omoguavala mu je da dobro podnosi ne samo
h l a d n o u (jer Pitta daje toplotu) nego i glad (Kapha
omoguava da se podnosi odricanje od hrane i druge tegobe).
Pol Brag je takode uspeno primenjivao individualni
zdravstveni program. Odnos doa kod njega bio je priblino
isti kao kod Ivanova - Pitta-Kapha. Pivo, on je ovek sede
kose, to ukazuje na Pitta. Drugo, preleao je tuberkulozu
plua, stoje simptom dizbalansa doe Kapha.
U svojoj dijeti Pol Breg je izbegavao namirnice koje
stvaraju sluz: mleko i mlene produkte, masti, krob, da ne bi
izbacio iz ravnotee dou Kapha. Ljubav prema gladovanju i
fizikim vebama takode su doprineli tome.
Aleksandar
Aleksandrovi
Mikulin
akademik,
konstruktor avionskih motora, ima vie od 90 godina. O tajni
dugog ivota u svojoj uvenoj knjizi Aktivna dugovenost"
on pie:
201

Do pedesetog roendana iveo sam kao i veina ljudi i

nisam pridavao poseban znaaj fizikoj kulturi. Ipak, kada sam
teko oboleo i naao se u bolnici, kod mene se javila elja da
analiziram sloenu konstrukciju ovekovog organizma.
Proitao sam sijaset knjiga o tome, to mi je omoguilo da
razradim svoj s i s t e m . . . Taj sistem mi je omoguio da
savladam bolesti, prestanem da starim i da sauvam radnu
sposobnost za sve godine, koje su preda mnom ukljuujui i
vreme u kome ivim."
O svom dugom ivotu on je jo zapisao:
Ni moja majka, ni otac, ni drugi bliski roaci nisu se
isticali dugovenou. A menije ipak 90 godina. Kao to vidite
ja sam io, produavamn da radim, sauvao sam sveinu
stvaralake misli. To stanje objanjavam iskljuivo time to
sam pre 50 godina konano shvatio da ne smem da ivim
stihijski, da se moram baviti vebanjem i sportom, da se ne
smem prejedati, niti uzimati alkohol ili puiti. Redovno se
pridravam tih principa, a zatim se ineresujem za problem
poveanja ivotne sposobnosti organizma i kao naunik i kao
i nenj er-ko as t rukt or.
Tako je i nastala moja knjiga Aktivna dugo'venost"... sa
podnaslovom Moj sistem borbe sa starou". Ipak, nikada ne
insistiram na lepom pridravanju mojih saveta. Svaki ovek
ima vlastite navike, osobenosti, temperament. To znai da i
nain ivota treba da bude individualan."
Napisao je prave reci - treba da bude individualan.
Smatrao j e , kao i svi vodei prirodnjaci, da je dovoljno
elijama stvoriti takve uslove spoljanje sredine u kojima nove
elije nastale kao rezultat de ljenja nee izgubiti mlada
kvalitetna svojstva svojih srodnika.
Jo nekoliko kratkih opaski o njegovoj ishrani. On je
davao prednost presnim lepinjama bez kvasca, jer kvasac
izaziva vrenje u crevima i gui neophodnu mikrofloru.
ivotinjske masnoe zamenio je biljnim uljima (masnoama).
Umesto mleka pio je kiselo-mlene produkte. Kuvano meso i
ribu jeo je u umerenoj koliini, a povre i kae mnogo vie.
Smatrao je da je korisno da pije 7-8 aa tenosti za
razblaivanje krvi". Mesni buljon je izbacio, upotrebljavao
202

je odstajali aj ipka. So i eer je uzimao u malim koliinama,

dao je prednost medu.
Posle itanja knjige doktora Zamliatta Institucija
odvojene ishrane" probao je da se odvojeno hrani. Rezultat je
bio zapanjujui. Otuda su se pojavili viak snage, bodrost,
ivotni optimizam, podmlaeno, blistavo, rumeno lice. Ali,
zatim je pojeo piroku sa mesom i kod njega se pojavila toliko
jaka reakcija proiavanja da su ga jedva ispumpali u bolnici.
ini mi se da tu jo neto nedostaje za pravilno razumevanje.
Da li se ienje podudarilo sa trenutkom naruavanja
odvojene ishrane, ili su se drugi faktori nakalemili na to, ne
znam ali da neko tako nastrada zbog naruavanja harmonije u
organizmu - u svojoj praksi nisam doiveo. Mikulin je jeo
veoma malo i samo kada je bio izuzetno gladan. Gladovao je
jednom do dva puta godinje po sedam dana.
Sa pozicije doa, on je takoe Pitta-Kapha. Na glavi nema
kose - Pitta, oboljenja sa visokom temperaturom, takoe
simptom Pitta. On je krupan ovek - simptom Kapha. Ne
poznajui svoje proporcije doa, on je za sebe intuitivno
odabrao navedena sredstva za uravnoteenje doa. Tako je
umerena ishrana, izbegavanje masnog, upotreba meda i
kiselo-mlenih produkata dovodila u ravnoteno stanje dou
Kapha.
Gladovanje je pomoglo da se usklade ne samo Kapha,
nego i Pitta, s t o j e podsticala jo i upotreba 7-8 aa tenosti
dnevno.
Ako su ova tri primera bila iz ivota oveka, lekara i naprosto mudrog oveka, tri sledea primera odnose se na
druge oblasti.
Nekada prvi reket na svetu Ivan Lencll - osam puta je
pobeivao na turnirima Velike kacige". Trostruki je ampion
otvorenih prvenstava Francuske i SAD i dvostruki prvak
A u s t r a l i j e . O d n e o je p o b e d e na 87 t a k m i e n j a kupa
Gran-pri". U svojoj sportskoj karijeri zaradio je vie od 15
miliona dolara.
Ivan Lendl ima jaku volju i velike radne kvalitete. Trenira
6 puta nedeljno po 4-5 asova svakoga dana. Da bi bio
203

sposoban za takvo optereenje, pored talenta i volje potrebno

mu je jo poneto. A to poneto je - individualna ishrana.
Navodimo odlomak iz lanka Takav je racionalni Ivan
Lendl".*
Pivu veliku pobedu izvojevao je 1984.godine, kada je
pobedio U maratonskom" meu i osvojio prvo mesto na
otvorenom prvenstvu Francuske. Ogromni uspesi potpuno su
ga opustoili. Sledea dva i po meseca Lendl se oseao toliko
loe da nije mogao da trenira vie od 15 minuta neprekidno. Na
lekarskom pregledu utvreno je daje uzrok njegove slabosti
j a k a ishrana koja mu je podigla nivo holesterina.
Jo su me roditelji kritikovali to se sve vreme hranim u
Mekdonaldsima", to pijem mnogo koka-kole i gutam druge
tetne produkte. Kao svaki mlad ovek, nehajno sam im
odgovarao: Ma ta vi znate? Ja bolje znam ta mi prija". Samo
za vreme igara sa velikim preoptereenjem shvatio sam, da su
moji roditelji bili u p r a v u " .
Od tada ovaj ampion ivi na dijeti Roberta Haasa, koja
strogo ograniava upotrebu belanevina i namee pridravanje
vrstog plana treninga. On izgleda kao atleta, koji je sposoban
da pretri na Olimpijskim igrama razdaljinu od 1500 metara
rekao je uveni Don Njukomb. Dodue, ostao mu je vuji
izgled lica, ali je postao vitkiji i okretniji".
Sa pozicije doa Ivan Lendl predstavlja meoviti tip
Vata-Pitta. Telo mu je vitko, pokreti brzi - simptomi Vata.
Prisetite se odlomka iz ,,ud-i" o karakteristikama ljudi
Pitta. Izotren um, ohol, po navikama slian demonima vuji izraz lica", gordost - najkarakteristinije crte Pitta.
Ivan Lendl je jednostavno ishranom uravnoteio svoje
Vata-Pitta, jer je odbacio namirnice koje su ga izbacivale iz
ravnotee. Belanevinasti produkti uglavnom utiu na dou
Pitta jer dovode organizam do pregrevanja zbog reakcije
SDDH, to znatno umanjuje izdrljivost.
Idol svetske estrade Majki Dekson u detinjstvu je bio
debeljuca". Zatim j e , prema linom kazivanju, izbacio
produkte, koji goje, i postao je onakav, kakvim ga znamo asopis Eho planete" broj 27, 1989.godina.
204

neobino dinamian i pokretan. Njegovo telo je u skladu sa

ritmom njegove muzike.
Kod Majki Deksona preovlaavaju close Vata-Pitta. A
njihove drevne karakteristike su: ljudi Vata vole pesmu, igru,
muziku, veselje. Na Pitta ukazuje svetao ten, neobina oholost
i elja da ostanu mladi itavog ivota. Majki Dekson je
vegetarijanac - jede voe, povre, koji ne dozvoljavaju
pobuivanje doe Kapha. Ta ishrana je - jedan od uzroka, koji
mu omoguavaju da u potpunosti potvrdi svoje kavalitete.
Pred nama je jo jedan primer neobino jake linosti ^4/bert Ignjatenko. Visok, vitak, crne talasaste kose, pokreti
savreno usklaeni i brzi. On je svetski rekorder u brzom
pamenju ogromnog broja informacija. Po odnosu doa to je
Vata-Kapha (brzina pamenja kombinuje se sa vrstoom). Za
sebe je odabrao najbolju varijantu balansiranja doa.
.Budui da gladuje jednom nedeljno 24 asa, smiruje
Kaphu. Klisitirima pre gladovanja i uz joga vebe nauli",
smiruje suhu dou Vata. Limunov sok koji dodaje vodi za
klistiranje stimulie najslabiju dou Pitta. Primenjuje odvojenu
ishranu. Taj program je pronaao za sebe pre 14 godina, Sada
ima 46 godina, a izgleda kao mladi od 16 godina. Rumen u
licu, blistavih oiju, crne talasaste kose bez ijedne sede vlasi,
on pleni sve oko sebe ivahnou i blagonaklonim pristupom
ivotu i ljudima. Kad god ga pogledam lino se uverim u snagu
prirodnih lekovitih sila, pravilne ishrane i odnosa prema
okolini. Na osnovu svojih zapaanja nehotice sam zakljuio da
su ljudi sa doama Pitta Kapha sposobni da akumuliraju i
analiziraju svoje iskustvo. Upravo, ljudi takve konstitucije
stvaraju duhovne i materijalne vrednosti oveanstva. Odnos
Vata-Pitta ini ljude sposobnim da se ispolje u aktivnostima
koje trae dinamiku i pokret - sport, estrada. Ti ljudi vole da na
sebe privuku panju, to je za posao kojim se bave prirodno.
Drugi odnosi doa daju i druga ponaanja i naklonosti.
Navedeni primeri oigledno pokazuju koliko je vana
p r a v i l n a ishran. Svaki ovek moe najjednostavnijim
postupkom da postigne uravnoteenost svojih doa i da se
potpuno realizuje u linom ivotu. Uravnoteene doe e vas
same voditi putem, koji je najpogodniji, jer nam omoguavaju

da uspostavimo svoju vezu sa Jedinstvenim Poljem, iz kojeg

proistiu sve nae tenje i intuicije koje se u svemu realizuju
preko nas. Kada se taj proces realizacije niim ne izobliava,
ovek ivi u harmoniji i raduje se ivotu.

Prilog broj 2

UPITNIK ZA ODREIVANJE
PROPORCIJA DOA

I - Spoljanje osobine
VATA
1. Tankokoat, suvonjav ovek.
2. aka tanka, na dodir hladna i suva.
3. Pokreti brzi, hod lagan, vazduast.
PITTA
1. Srednja telesna grada; kosa rida, svilenkasta ili proseda,
elavost.
2. aka osrednja, na dodir topla, prijatna.
3. Pokreti uravnoteeni, hod normalan.
KAPHA
1. irokokoat i gojaznosti sklon ovek.
2. aka iroka, na dodir hladna i vlana.
3. Pokreti gipki, usporeni, hod bez urbe.
II - Fiziologija tela
VATA
4. Procesi se odvijaju brzo.
5. Bez obzira na normalnu ishranu, teko se goji i ima
probleme sa probavom hrane.
6. San brz, povran.
PITTA
4. Procesi u telu teku impulsivno: as brzo, as sporo.
5. Probava dobra, ali ako na vreme ne jede osea se
razdraenim.
6. San normalan, ispunjen sanjanjem.
206

207

KAPHA
4. Procesi u telu spori.
5. Bez obzira na lou ishranu, goji se i teko gubi teinu.
6. Spava vie od 8 asova, san spokojan.

KAPHA
10. Topla, suva, nemasna, jedem malo.
11. Uznemirava me kino vreme, naroito vlano godinje
doba.
12. Gojaznost, depresija, oseaj hladnoe u telu, bledilo
koe, kijavica i lajm.

III - Psihologija i umne sposobnosti

VATA
7. Meni su svojstveni entuzijazam i ivost.
8. Brzo shvatam informaciju i brzo je zaboravljam.
9. Ljudi me smatraju velikom prialicom - torokuom".
PITTA
7. Trudim se da budem taan i organizovan.
8. Informaciju pamtim razliito: povremeno vrlo dobro, a
povremeno sa tekoom (ne ulazi u glavu").
9. Mogu lako da se naljutim zbog sitnica.
KAPHA
7. Teko se odluujem na raznovrsne poduhvate.
8. Informaciju usvajam teko, ali je zato dobro pamtim.
9. Spokojan i nerazdraljiv (teko izvesti iz takta).

IV - Prvenstvena ishrana, godinja doba i podnoenje

bolesti
VATA
10. Topla, masna, voli mnogo da jede.
11. Slabo podnosi hladno godinje doba; zimi koa
postaje suva.
12. Uurbanost, mravost, suvoa koe, zatvori, artritis.
PITTA
10. Prohladna, jedem umereno.
11. Loe podnosim vruinu, leti se brzo umaram.
12. Patim od razliitih upala propraenih temperaturom:
goruice, ira na elucu, uznemirenosti i razdraljivosti.
208

Napomena: Ocenjivanje se vri po svim pitanjima i za

sve tipove doa (MS).
Ocene po petobaliiom sistemu:
0 - karakteristika nije za vas,
1 - neto kod vas ima,
2 - ima, ali slabo,
3 - srednje izraeno,
4 - dobro izraeno,
5 - ta karakteristika je kod vas najbolje izraena.
Upiite ocene, koje smatrate da vam odgovaraju. Zatim
posebno saberite ocene doe Vata, Pitta i Kapha i pogledajte,
koja doa ili doe sumarno preovladavaju. Ako je suma jedne
doe vea za 10 ocena od najblie, ona kod vas preovladava i vi
pripadate monodonom tipu; ako su sume dve doe priblino
jednake, spadate u dvodoni tip; ako su sve tri priblino iste, vi
ste uravnoteeni tip.

REGULISAJNJE DOA POMOU ISHRANE

Polazei od prethodnog, moemo pristupiti regulisaju
doa. Regulisanje doa sa svoje strane dovodi u poredak
fizioloke funkcije, koje one kontroliu.
1. Dijeta i hrana, koje se preporuuju pri pobuivanju
d o e V A T A ili kada ta doa p r e o v l a d a v a u n a e m
organizmu.
Opte. n a p o m e n e : preporuuje se upotreba toplih,
kompaktnih, mekih produkata i napitaka, masne hrane. Pieo209

vladavajui ukusi u hrani su: sladak, slan i kiseo. Moete jesti

dok se ne zasitite.
Prekrupe: pririna, penica, proklijala penica, lan u
zrnima.
Mleni produkti: svi mleni produkti.
Zaslaeni produkti: crni sirup, med, eer od trske,
prirodni sirupi.
Biljne masnoe: sve vrste.
Voe: sve slatko voe, dinje, lubenice.
Povre: podvrgnuto slaboj termikoj obradi (dinstanje,
kuvanje - koje se mora dobro pripremiti), cvekla, argarepa,
pargla, mlad krompir, krastavci, dinstani luk, maslaak,
loika.
Orasi: sve vrste.
Zaini: luk, enjak, dumbir, cimet, biber, kardamon, kim,
so, karanfili, zrna slaice.
Hrana ivotinjskog porekla: guska, patka, riba, rakovi,
konjetina, piletina, ovetina, jaja, morski produkti.
Supe: supa od suvog brana, supa od koprive, supa od
enjaka, mesni buljon.
Trave i drugo: slad, mukatni orali, ferula, kleka, visoki
devjasi (omari), sofora,zova (bazak), malina, bor, cvetovi
ipka, slez.
Dopunske preporuke za tip Vata. Oni oseaju naglo
smanjivanje energije u drugoj polovini dana. Treba popiti aj
od navedenih trava, naroito slada.
Dijeta i hrana koje poveavaju dou VATA
Opte napomene: laka dijeta ili gladovanje, suvi produkti,
hladna hrana. Preovlaujui ukusi: gorak, opor i ljut.
Prekrupe: jeam, kukuruz, proso, heljda, ra, ovas.
Zaslaeni produkti: izbegavati sve.
Mleni produkti: izbegavati sve.
Biljne masnoe: izbegavati sve.
Voe: suvo voe, j a b u k e , kruke, nar, m a h o v n i c a ,
masline.
210

Povre: sve povre uzimati u sirovom stanju - kupus,

krompir, graak, loiku, spana, perun, celer i pasulj.
Orasi: izbegavati sve.
Zaini: paprika.
ivotinjski produkti: govedina, svinjetina, kuni.
Supe: od graka.
Trave i drugo: lemnik, utikovina, Bungeova paprika,
lincura, alfija, ljuti, kora od hrasta i ir (elud). Pivski
kvasac, mumije i mous.
2. Dijeta i hrana, koje se preporuuju pri pobuivanju
doe PITTA ili kada ta doa preovladava u naem orga
nizmu.
Opte napomene: prohladna, prvenstveno tena hrana i
napiei. Ukus prvenstveno sladak, gorak i opor.
Prekrupe: penica, proklijala penica, ovas, jeam, beli
pirina.
Mleni produkti: mleko, maslac, pretopljeni maslac.
Zaslaeni produkti: svi, osim meda i crnog sirupa.
Biljne masnoe: svee ulje od maslina i suncokreta.
Voe: slatko voe, raskvaeno suvo voe i kompot od
njega, dinje, lubenice.
Povre: tikva (bundeva), krastavci, krompir, kupus,
loika, mahuranarke, perini: koren i zelen.
Zaini.'Koriandar, cimet, kardamon, fenhelj (foeniculum
vulgare - porodica celera), biber (u maloj koliini), enjak,
mirodija.
ivotinjska hrana: piletina, uretina, belance od jaja.
Trave i drugo: lemnik, alfija, krupnolista emerika,
zmajeva glava, termopsis, cvetovi i plodovi ipka, pelen
metlasti; jabukov sok, aj od nane (mente), hladna voda,
ohlaena prokuvana voda i posebno pivski kvasac.
Dijeta i hrana koje poveavaju dou PITTA
Opte napomene: vrua, suva hrana sa preovlaujuim
kiselim, slanim i ljutim ukusima.
Prekrupe: kukuruz, proso, ra, tamni pirina.
211

Mleniprodukti: kiselo-mleni proizvodi, sir, mlaenica,

kisela pavlaka (vrhnje).
Zaslaeni produkti: med, crni sirup (sirup od borovnice i
si., M).
Biljne masnoe: bademovo ulje, sezamovo, kukuruzno i
uegnuto ulje (mast).
Voe: grejpfrut, kisele pomorande, dunja, oblepiha
(hippophae rhamnoides), limun, drenjina i ostalo voe kiselog
ukusa.
Povre: ljuta paprika, rotkvica, paradajz, cvekla, luk
(ispreni luk ima suprotna svojstva).
Zaini: dumbir, kim, karanfili, so, seme celera i slaice,
biber, dugaka paprika (feferonka, MS).
Orasi: badem, kikiriki.
ivotinjska hrana: govedina, umance od jaja , mast i
crveno meso, ovetina, riba, morski produkti.
Supe: supa od koprive, supa od rotkvica.
Trave i drugo: maslaak, slez, seme nara, air (acorus cala
mus), ferula, kafa.
Treba zapamtiti, da telo od vika luane Pitta moe dobiti
kiselinu.
3. Dijeta i hrana koje se preporuuju pri pobuivanju
doe K A P H A ili kada ta doa preovladuje u naem
organizmu.
Opte napomene: topla, laka hrana i napici. Ukus - gorak,
ljut, opor. Trudite se da se ne zasitite.
Prekrupe: jeam, kukuruz, proso, heljda, ra, ovas.
Mleni produkti: mleko sa malo masnoe, sve maslac,
surutka od sira.
Zaslaeni produkti: med.
Biljne masnoe: uegla mast (ulje).
Voe: jabuke, kruke, nar, mahovnica, groe, urma, du
nja, oblepiha.
Povre: rotkvica, krompir, argarepa, kupus, luk, patli
dani, zeleno povre, loika, tikva (bundeva), celer, spana,
perun, mahunarke, graak.
212

Zaini: svi zaini, osim soli.

ivotinjska hrana: piletina, ovetina,jaja, kobasica.
Trave i drugo: slad, pelen, bor, kiseli devjasil, seme nara,
stipsa, niaor.
Dijeta i hrana koja poveava dou KAPHA
Opte napomene: obilna, masna hrana, hladni produkti i
napici. Preovladujui ukus hrane - sladak, slan i kiseo.
Prekrupe: pirina, penica, ovas, lan (semena).
Mleni produkti: mleko, sir, kiselo-mleni produkti,
mlaenice, pavlaka (vrhnje), kisela pavlaka i maslac.
Zaslaeni produkti: svi, osim meda.
Biljne masnoe: sve, a takode kotana sr i mast.
Voe: slatko voe, lubenice, dinje itd.
Povre: paradajz, krastavci, slatki krompir, rotkvica, repa
i sve ostalo irokolisno povre.
Orasi: svi.
Zaini: so.
ivotinjska hrana: govedina, svinjetina, kobasica, guske,
patke, riba, rakovi, piletina.
Supe: mesni buljon, supa od graka, supa od koprive.
Treba zapamtiti da prestimulacija Kapha prouzrokuje sluz
u telu, naroito u gornjem delu t e l a - pluima i nosnoj duplji.
Budui da ste uz pomo upitnika odredili kome tipu
pripadate: monodonom, dvodonom ili meovitom, odaberite
odgovarajuu dijetu i namirnice. Ako preovladava Kapha,
opredelite se za prvu varijantu, a hranu iz druge varijante
ukljuite samo po potrebi.
Isto vai za Vata i Pitta - uzmite prvu varijantu, a drugu
koristite po potrebi.
Ako pripadate uravnoteenom tipu, tada u istoj meri
koristite sve to se odnosi na Vata, Pitta i Kapha.
Ali, u praksi su ne samo monodoni nego i uravnoteeni
tipovi, sreom vrlo retki jer mahom preovladuju meoviti.
Razmotrimo takav sluaj na mom primeru.
Prema upitniku, moje ocene su rasporeene na sledei
nain:
213

I - Spoljanja obeleja

1. pitanje
2.

1. pitanje

3.

5
5
4

1. pitanje

4
0

3-

1. pitanje

3
2

0
0
0

II-Fiziologija tela
1. pitanje

3
4

3-

3.

4
4
4

1. pitanje

2
0

3-

IV - Prvenstvena hrana, godinje doba, podnoenje

bolesti
Pitta

Kapha

Vata

1. pitanje
2.

5
4

3.

1. pitanje
2.

3
2

3.

1. pitanje
2.

2
1

3.

1. pitanje

Kapha

1. pitanje
"
3
2

214

3-

4
4
4

Vata

Pitta

Kapha

Vata - 45, Pitta - 38, Kapha -16.

Pitta

III - Psihologija i umne sposobnosti

Kapha

Vata

Ukupno:
1. pitanje

2
2

Vata

Pitta

Ako bi sve to izrazio u procentima (sabiranjem 45 + 38 +

16 = 99, skoro 100), ispada da u svakodnevnom jelovniku
treba da koristim 4 5 % produkata smirujue dijele Vata; 3 8 % Pitta i 1 6 % - K a p h a .
Ako bih to izrazio u sekundarnim ukusima, dobio bih 4 5 % slatkog, 3 8 % - kombinovanog ukusa od primarnih:
slatkog, gorkog i oporog (u sekundarnom to e biti 19%
slatkog i 19% - kiselog) i 16%) - gorkog. Naravno, postoje i
neke nijanse, ali polazei od simptoma pobuivanja doa, vi ih
moete lako regulisati i postii potreban balans.
Procenat toplote ili hladnoe hrane, izraunava se na
sledei nain: 45%> + 16% = 61%o treba da ini toplo jelo. Jer,
doe Vata i Kapha su hladne i mogu se lako pobuivati od
hladne hrane, a 3 8 % prohladna - za uravnoteavanje doe
Pitta. Priblino se, takoe, moe odabrati hrana i prema
drugim pokazateljima: koliko prekrupe, tenosti i salata.
215

Regulisanje treba poeti od preovladavajue doe ili doe

Vata (poto je ona glavna za sve), a zatim regulisati ostale.
Ako nita ne postignete regulisanjem, potrudite se da u
toku dana hranom unesete svih est ukusa. Posle 3-4 nedelje
sve poinje da se izjednjaava.
Kriterij um da ste neophodnom ishranom i ukusom
pogodili u dou, bie prestanak simptoma pobuivanja te
doe, dobro samooseanje i bolje raspoloenje posle jela. Ako
niste pogodili, vama se spava, oseate nezadovoljstvo,
teskobu, a takode simptomi pobuene doe se ne smanjuju.
Radi tanijeg pogaanja u dou postarajte se da u jednom
obroku upotrebljavate podudarne produkte prema osobinama
(toploti, masnoi itd.) i prema njihovim sekundarnim ukusima.
Nemojte zaboraviti ni evropske preporuke o uzimanju tenosti
i voa.

Prilog broj 3

GREKE PRI PRELASKU NA PRIRODNU

ISHRANU U PRAKSI

Covek je sposoban za velika dela. Eto zato

treba da eli da izmeni oblik svoje prirode i da
njenu
disharmoniju pretvori u harmoniju.
I.I.Menikov

Prvi sluaj. - ena, koja je imala problema sa zdravljem,

proitala je eltonovu knjigu i prela na sirovi dnevni obrok.
Poto nije dobila eljene rezultate, odluila je da se vrati na
uobiajenu ishranu, ali je umrla od iscrpljenosti. Trebalo joj je
oko tri meseca da se vrati na uobiajenu ishranu. Gde su uzroci
takvom stanju?
Prvo, dnevni obrok od povra bio je za nju potpuno
neuobiajen. Podsetite se reenice iz ,,Cud-i": Neuo
biajena hrana je takoe otrov". Prema savremenim shvatanjima, fermentacioni sistemi probavnog trakta trebali su da se
prilagode na probavu nove, kvalitativno razliite hrane od
prethodne. Prirodno, taj proces zahteva odreeno vreme. Zbog
toga se u poetku hrana jednostavno nije varila, niti se
asimilovala.
Drugo, kod nje nije bila proiena jetra, zato ak i ono,
to se asimilovalo, nije prolazilo kroz jetru, ve je ilo uokolo.
H r a n a koja nije prola obradu u jetri strana je naem
organizmu. Kod prljave jetre uvek postoji skrivena portama
hipertonija, koja dovodi do zastoja krvi u elucu, slezini,
216

217

guterai (pankreasu), tankom crevu, to predstavlja konicu

za sintezu novih probavnih sokova.
Tree, mikroflora creva takode treba da se preusmeri na
novu vrstu hrane, to takode zahteva vreme.
etvrto, budui da nije postigla eljeno, ona j e pokuala
da se vrati na uobiajenu hranu, ali su se za to vreme fermentativni sistemi na neki nain prilagodili novoj vrsti hrane,
a odvikli su se od stare. Sumarno, trebalo bi se ve privikavati
na staru hranu i ponovo se prilagoavati.
Dok je trajalo to prilagodavanje na novu i obrnuto na staru
hranu, organizam se toliko iscrpio, da nije podneo taj
eksperiment.
Staje trebalo uraditi? Prvo proistiti debelo crevo i jetru i
postepeno prei na novu ishranu, iskljuujui u poetku
najtetnije produkte: meso, masti, beli hleb, keks itd., ovaj
prelazak obino traje 1-2 godine! I vi ete tek na kraju osetiti
da va eludano-crevni trakt probavlja sirovu biljnu hranu, a
ne izbacuje iz sebe u isitnjenom obliku kroz mar.
Drugi sluaj. - Mlada ena, previe nervozna, prestala je
da uzima hranu. Samo to je probala da guta savakanu hranu,
kod nje se pojavio spazam probavnog kanala. Nikakvo leenje
nije pomoglo. Tokom nekoliko meseci ona se hranila
maslacem i sirovim jajima i pila dosta tenosti. Takva
jednostrana ishrana prouzrokovala je kod nje jaku iscrpljenost
(izgledala je kao olinjala maka"). Posle serije ispiranja
debelog creva i prelaska na svezi biljni dnevni obrok sa
uzimanjem vee koliine sveih sokova od povra (uglavnom
od argarepe, do 1 litra), briljivog vakanja, poela je brzo da
se popravlja i ve posle 2 meseca je letela", udei se nagloj
promeni. Creva, koja su ranije radila jedanput u tri-est dana,
poela su normalno da rade.
To je tako na nju uticalo d a j e odluila da u potpunosti
pree na sirovu hranu i ishranu sokovima. Ipak, posle tri
meseca, poela je da uoava da vie nema onu lakou, kao
ranije. Dalje, creva su prestala da rade regularno, telo je
postalo nekako teko, vodnjikavo". Ona je poela da
upotrebljava purgative prirodnog porekla, da smanjuje ishranu
218

-javljala se goruica. Priblino posle godinu i po dana poeli

su da joj se kvare zubi (krunio se emajl), telo je bilo oteeno i
vodnjikavo". Njena radna sposobnost se naglo smanjivala,
poela je da se zamara, postala je nestabilna i plaljiva. ak i
nekoliko ienja jetre, koja su obavljena kasnije, nisu nita
dala.
Gde je uzrok svemu tome? Reim ishrane te ene najtipiniji je primer nepridravanja principa Inj-Jan. U poetku
je ona bila veoma Jan - mrava, nervozna. Posle obavljenih
ienja i promene ishrane, koja je poela aktivno da alkalie
jako zakiseljeni organizam, ona ga je dovela na normalu
(stanje ravnotee izmeu Jau-Inj naziva se Den). Dobila je
novu snagu, jedrije zdravlje. Postoje produila da se pojaano
hrani sveim sirovim namirnicama, naroito kiselim voem,
ona je prevela svoj organizam na injsku stranu. Mi ve znamo
da veina voa i povra (naroito kiselog ukusa) ine Inj. Kao
rezultat toga kod nje su se zaguile janske funkcije organizma,
na to su ukazivali sledei simptomi: zatvor, vodnjikavost
tela", krunjenje zubnog emajla, brzo zamaranje, setno stanje
uma. Organizam je spontano poeo da trai janske produkte,
zato se kod nje pojavljivala goruica na te produkte.
Da bi otklonila sline pojave, bilo je potrebno da
uravnotei produkte Inj i Jan, Inj - voe, povre, Jan - kae,
meso, stoje ona na kraju i poela da radi.
Trei sluaj. - Veina ljudi posle ienja debelog creva,
jetre i odvojene ishrane osea se dobro, izbavlja se od svih
bolesti. Ali, ujutru ili u toku dana oni neprestano kaljucaju,
smru i tome slino. Staje uzrok tome?
Oigledno da se takvi ljudi ne pridravaju pravila
balansiranja produkata. Za dobijanje 1000 kilokalorija iz 250
grama belanevina ili ugljenih hidrata treba rashodovati
znatnu koliinu bioloki aktivnih materija: vitamina Bi - 0,6
mg , B - 0,7 mg, B - 6,6 mg, C - 25 mg itd.
Po pravilu, u obinim biljnim produktima ishrane (kupus,
argarepa, voe itd.) sadri se ne takva ve vea koliina
vitamina grupe B, A i D. Mikroflora creva j e , takode,
ograniena u proizvodnji potrebnih vitamina, tim vie to neki
2

219

misle da ako ne jedu meso, jaja i mlene proizvode da su tada

vegetarijanci i da mogu da jedu kae, hleb, masnoe itd. do
zasienosti. Avaj, dobija se sledea slika - mi asimilujemo
tano onoliko hrane koliko u njoj ima vitamina i fermenata.
Preostali deo se taloi na zidovima debelog creva kao talog, na
kome se produava razmnoavanje patogene mikroflore, a
drugi deo se upija u krvotok i taloi se po elom organizmu,
prepunjava ga i izbacuje kao si uz preko disajnih puteva.
C e s t o stvaranje g a s o v a p o s l e j e l a ukazuje na taj
nedostatak.
Kako se boriti sa stalnim iskaljavanjem i curenjem nosa?
Narodna medicina odavno koristi hranljive dodatke, koji u
izobilju sadre i mineralne materije, i vitamine, i mnogo toga
drugog. Najprihvatljiviji medu hranljivim dodacima su pivski
kvasac i proklijalo zrno, koji su veoma bogati vitaminima.
Ispijajui natate 100-200 grama pivskog kvasca, mi unapred
snabdevamo organizam svim to mu je neophodno. Zatim,
kada se pojavi oseaj gladi, poinje uobiajeno jelo - salate,
kae itd., koje se znatno bolje asimiliraju.
etvrti sluaj.- Opisani efekat nedostatka prirodnih
vitamina i mineralnih materija esto prouzrokuje goruicu.
Organizam oseajem gladi signalizuje nedostatak odreenih
materija. ovek jede svoj standardni dnevni obrok - salatu od
kupusa sa nekoliko vrsta zaina, zeleni, dve-tri vrste prekrupe i
ne dobija ono to mu je potrebno. Organizam mu ponovo
oseajem gladi signalizuje da u krvi nema odreenih materija.
ovek ponovo jede i tako bez kraja. Ili, kada oseti daje to ono
to mu treba (stimulie slabiju dou), on se prejeda. Po pravilu,
posle takve goruice on se osea loe, okrivljuje sebe zbog
neuzdranosti, gladuje danima, a nekada i due. Zatim ponovo
ide standardni skup produkata (sainjen od svee prirodne
hrane), novo nezadovoljstvo - goruica (garavica, M) itd.
Kada organizam dobije sve to mu je potrebno, nee se
javljati oseaj goruice. Ako elite to da postignete koristite
vie dodataka i svee iscedenih sokova od povra.
Peti sluaj. - Neki ljudi smatraju da su oni normalno
preli na prirodnu ishranu, uzimajui pri tome 2-4 puta
220

nedeljno hleb sa kvascem. Posle nekoliko godina takvog rei

ma dnevnog obroka oni su sa zaprepatenjem utvrdili da pate
od anemije. Kako se to dogodilo kada su se pravilno hranili?
Jednostavno, pekarski kvasac spreava da crevna mikroflora
sintetizuje vitamin 13 , a sveim povrem on se ne unosi.
Za otklanjanje anemije najbolje je potpuno izostaviti
proizvode koji sadre pekarski kvasac (sve vrste peciva), a u
svoj dnevni obrok uvesti to vie namirnica bogatih vitaminom
B12 uz njegovu pravilnu upotrebu.
12

esti sluaj. - ena je samostalno prela na sirovi dnevni

obrok. Osetila je veliko poboljanje i oseala se odlino. To je
trajalo oko 10 godina. Organizam se za to vreme oistio,
prestrojio i postao je mnogo osetljiviji, nego stoje bio ranije.
Povremeno, u kontaktu sa ljudima, pri promeni godinjeg
d o b a ona se oseala loe. To je objanjavala svojom
poveanom osetljivou, a da bi je otupila ponekad je koristila
mesne i druge produkte. Takav postupak potpuno ju je
uravnoteio i sve je bilo normalno. Kako protumaiti taj
fenomen?
Sve je u doama, one ispadaju iz ravnotee pri emocio
nalnom uzbuenju i menjaju svoje aktivnosti pri promeni
godinjih doba. Instinktivno ta ena je za sebe izabrala
produkte, koji uravnoteuju pobuene doe. Savet koji smo
naveli odnosi se na ljude koji su postigli napredak u ishrani.
Prisetite se doa i na vreme ih reguliite.
Na taj fenomen je ukazivao Pol Breg, govorei da
ponekad uzima meso kada mu organizam to trai. On je tako
razvio svoju osetljivost, da tano zna, kojom vrstom hrane
moe najbolje da uravnotei svoje ponaanje u konkretnoj
situaciji.
Panju na to skree i na ljubitelj sirove hrane Aleksandar
uprun, u radu Nauite da se hranite". Taj uravnoteujui
produkt za njega su cvetni prah i sokovi od povra, koji
izvanredno popunjavaju mikroelementni sastav organizma.
Sedmi sluaj. - Mukarac srednjih godina odluio je da
prede na prirodnu hranu. On se oistio i poeo postepeno da
221

poveava dnevni obrok sirove hrane, na raun druge hrane.

Posle izvesnog vremena kod njega je poeo da izlazi lajm
kroz nos i iz plua. On nije bio bolestan, lajm je neprekidno
izbacivao nekoliko dana. To mu je dosadilo i on se vratio
prethodnoj hrani, pa je luenje lajma prestalo. Zatim se
ponovo opredelio za sirovu hranu, ali se luenje lajma
ponovilo. Kada se vratio na reim prethodne ishrane, on vie
nije eleo da eksperimentie.
Sta je uzrok tome? Na organizam je prepun sluzi,
posebno vezivno tkivo. Sirova biljna hrana, koja ozdravljuje
unutranju sredinu organizma, pojaano izbacuje iz nje ljaku
sa mesta njihovog skladitenja. Sve to odmah dospeva u krv,
odakle se izbacuje kroz plua i nos kao sluz i mutna mokraa.
Ako u tom periodu uzimate ponovo kuvanu hranu, ona prekida
taj proces i sline nestaju. Organizam ponovo prelazi na pro
gram p r e t r p a v a n j a nesvarljivog, da bi oistio krv.
Takvo luenje lajma moe trajati godinu i vie dana,
mada ne u tako velikim koliinama kao na poetku. Imajte na
umu d a j e to lekoviti proces i da na taj nain svoj organizam
istite.
U nekim sluajevima nastaje toliko obilno izluivanje
ljake, da ga prate burne proiavajue reakcije - poviena
temperatura, proliv, povraanje, ospe na k o i . Izlazak
hroninih oboljenja iz organizma, takode, se ispoljava u vidu
lekovitih kriza - komplikacija tih bolesti sa njihovim
naknadnim nestankom.
Otuda je vrlo vano da znate ta se sa vama deava, da se
ne plaite toga i da ni u kom sluaju ne odustajete od
odabranog reima, nego da pomognete svom oganizmu gladovanjem ili smanjenjem dnevnog obroka.
Ovde se odvija vrlo interesantan proces. U zavisnosti od
vaeg zdravlja i oboljenja, organizam pri pravilnoj ishrani
skuplja dopunsku snagu, koncentrie ljaku i tetne materije
(ranije unesene lekove) na bilo kom mestu, a zatim ih jakom
reakcijom ienja izbacuje napolje. Taj proces traje nekoliko
godina. Nemojte to zaboraviti. Polu Bregu je trebalo pet
godina strogog reima ishrane i gladovanja da bi se iva sastavni deo leka kalomelj - koji je on uzimao u detinjstvu,
222

prikupila iz celog organizma i skoncentrisala se u debelom

crevu, a zatim u trenutku krize izala napolje.
Kod mene je lek galazolin izlazio iz gajmorovih sinusa 6
godina posle sprovodenja prirodne dijete. Sline su bile tene
(itke), kao voda, i zaudarale su na galazolin. To se kod mene
desilo dva puta. Prvi put kriza ienja je trajala oko etiri
dana, a drugi put, posle tri meseca, oko tri dana.
Na krize ienja ukazivali su mnogi vodei prirodnjaci:
Pol Breg, Herbert elton, Suren Arakeljan, or Osava.
Iskoristite ih kao putokaz na putu ozdravljenja,.
U dopuni ovom prilogu opisaemo simptome, koji
ukazuju na proces ozdravljenja.
Sok od cvekleje najbolji indikator o tome da lije i koliko
je zdrav na eludano-crevni trakt.
Ako posle uzimanja dve supene kaike svee iscedenog
soka od cvekle vaa mokraa posle izvesnog vremena ima boju
cvekle, znai d a j e va eludano-crevni trakt u loem stanju,
on je blago reeno slab. Ako se ne boji, sve je u najboljem redu.
Razmotrimo staje narueno, koje barijere postoje u naem
organizmu, ako mokraa poprima boju cvekle. Iz upljine
eludano-crevnog trakta sok cvekle se upija u krvotok, a
otuda dospeva u jetru. Dalje kroz jetru ili mimo nje krv se
raznosi po elom organizmu... Dakle, jetra radi slabo, ako se u
krvi nalazi mnogo obojenih estica. Dalje, krv prolazi kroz
bubrege, koji rade kao filteri, ostavljajui sve stoje potrebno u
krvi, a nepotrebno izbacuju iz organizma. Zato i bubrezi ne
funkcioniu na pravi nain.
Prema tome, sok od cvekle je pokazatelj zdravstvenog
stanja glavnih organa: eludano-crevnog trakta, jetre i
bubrega. Ponekad, zahvaljujui primeni soka od cvekle moe
se kontrolisati tok ozdravljenja navedenih organa., U poetku
e se mokraa farbati izrazito jako. Potom, prema stepenu
ozdravljenja organizma, pojaane primene terapije sokom,
pravilne upotrebe namirnica boja e slabiti, a posle 6-9 meseci
potpuno e nestati.
Osim soka od cvekle, postoje i mnogi drugi pokazatelji o
tome da li ste na pravom putu ishrane. Navedimo neke od njih:
223

1. - Oslobaajui se bremena toksina i ljaka, ovek

prestaje da osea svoje telo i osea se zadivljujue lako i
poletno.
2. - Podie se umna i fizika radna sposobnost; glava je
sveza i bistra, nestaje zamora, manje vremena je potrebno za
san. Poboljavaju se elastinost, sluh, vid, ulo mirisa. Bre
zaceljuju rane (bez gnojenja). Organizam postaje otporan na
razliita oboljenja, posebno na prehlade.
3. - Oi postaju iste i sjajne.
4. - Jezik se isti od raznih naslaga, to se vidi po lepoj
roze boji.
5. - Koa je istija, manje je mitesera i bubuljica. Nestaje
neprijatan miris iz koe. Ostaje vrlo malo luenja iz bronhija i
nosa.
6. - Treba ukazati na jo jedu etapu ienja. Kada
organizam dobije snagu, priblino kroz godinu-dve, iz uiju se
lue sumporni epovi. Odjednom, neoekivano, za 2-4 meseca
iz uiju izlazi mnogo sumpora.
7. - Mogua je i sledea vrsta ienja - naprsne koa na
petama ili na risovima nogu, na dva mesta odjednom. To traje
dosta dugo, 2-6 meseci.
8. - Bre rastu kosa i nokti na prstima i uz to njihov izgled
je lepi i zdraviji.

224

Prilog broj 4

ISHRANA I IVOTNI VEK

Razuman ovek juri ne za onim stoje prijatno,

nego za onim to ga spaava neprijatnosti
Aristotel
Mnoge interesuje pitanje: moe li se nainom ishrane
produiti ivot? Praksa je dala potvrdan odgovor.
Ipak, za poetak navodimo primer iz ivota pela. Pelinja
matica ivi oko 6 godina, a pele radilice samo 30-35 dana, tj.
ivotni vek pelinje matice je priblino 65 puta (!) vei. Glavni
uzrok tome je u ishrani. Pelinju maticu hrane matinim
mleom, a pele radilice ga dobijaju samo na poetku ivota, a
zatim se hrane nektarom cvetova i m e d o m . Primer je
upeatljiv.
U Bibliji je opisan patrijarh Maf'usail koji je iveo blizu
900 godina, tj. iveo je 12-13 puta due od obinog oveka.
Maf'usail se hranio prirodnim produktima: medom od divljih
pela i akridama (suenim zrikavcima).
Navedimo i nekoliko primera koji su blii nama. Iz
broure Grigorija Zaharovia Pichelaura Rasti do sto
godina... " saznajemo kako se hrane stogodinjaci na Kavka
zu: Njihova ishrana se razlikuje i najee zavisi od toga gde ti
ljudi ive - na morskoj obali, u ravnici ili na planinskom delu
Kavkaza. Dugoveni starci su sami doli do pravila da se treba
hraniti produktima podruja gde ive. Kao to nam je poznato,
to podstie maksimalno prilagoavanje oveka svom mestu
boravka. Na njega mnogo manje ispoljava ruilaki uticaj, jer
225

je on estica tog rejona. Zato kod njih ostaje viak energije,

koja se troi na uvrivanje njihovog organizma.
Svi dugoveni ljudi jedu umereno. Veina ih je suvonjava.
Sledei vaan momenat jeste da se produkti podvrgavaju
kulinarskoj obradi u sveem stanju, bez prethodnog uvanja u
friideru. Vrua jela se koriste odmah posle pripremanja, to
iskljuuje prekomerni gubitak vitamina. Osobenou ishrane
treba smatrati upotrebu prirodnih produkata iz svoje bate ili sa
okunice.
Prisutna je upotreba hrane bogate odasom (bioplazmom), koji se gubi pri uvanju (prisetite se svetlucanja
listia).
U ishrani ne bi smela da postoje predjela b o g a t a
ekstraktnim materijama. Primera radi, buljon - ekstrakt leine
- nas truje. Proces trovanja mi shvatamo kao stimulaciju.
itelji K a v k a z a meso jedu uglavnom k u v a n o . Umesto
peninog hleba koriste madi (kukuruzne lepinje) i gonio
(kaamak). Nama je ve poznato da penini hleb stvara
lepljivost, koja kvari na porozni r e a k t o r - glikokaliks, a
ovseno, kukuruzno i brano od prosa ga nemaju.
Ti ljudi upotrebljavaju kiselo-mlene produkte, koji sti
muliu dou Pitta tj. stalno odravaju p r o b a v i m v a t r u .
Na stolu dugovenih ljudi uvek ima sveeg povra u vidu
salata, svee zeleni: kress-salata, koriandar, ekstragon,
mirodija. Time odravaju normalnu mikrofloru creva, to je
veoma vano. Pored kultivisanih sorti povra jela pripremaju
od divljih biljaka, bogatih vitaminima i mineralnim solima.
Jela pripremljena od tih biljaka imaju dobru fermentacionu
sposobnost, to poveava funkcionalne sposobnosti probav
nog sistema u starosti. A to je ve pismena primena inducirane
autolize radi olakavanja probave hrane.
Dugoveni ljudi Karabaha uzimaju u sirovom i kiselom
stanju vie od 200 vrsta jestivog bilja - eto od koga treba uiti.
Jer to se vie mineralnih elemenata upotrebljava u sveem
stanju, to je bolje za organizam i njegovo stabilno zdravlje.
Dugoveni ljudi koriste malo eera, ali zato uzimaju
prirodni med i jedu groe. Prema njihovim recima, prirodni
med i groe su veoma korisne namirnice za pravilno varenje
226

hrane". Time oni odravaju dou Pitta - odgovornu za

probavu, i pridravaju se preporuka o monolitnosti produkata
- nita ne izgubiti od rezervi organizma na asimilaciju i
izbacivanje produkata.
Interesantna je i nacionalna navika upotrebe ljutih zaina
- j e r u naem ivotu hronino nam za stimulaciju doe Vata
nedostaje gorak ukus i sekundarni ukus posle varenja. Mi se
prezasiujemo produktima, koji daju sladak sekundarni ukus:
hleb, prekrupe, meso, otuda preuzbuujemo dou Kapha,
stalno kaljemo i patimo od zatvora.
Treba piti samo istu izvorsku vodu. lzbegavajte masnu
hranu, jer se ona loe vari i ubrzava proces starenja - poruuju
stogodinjaci. Oni jedu obino 3-4 puta dnevno, ali se pritom
ne prezasiuju. Pridravaju se principa m i t a h a r a " - najbolja
je umerenost u jelu.
,,U dnevnom obroku hrane karabahskih dugovenih ljudi
posebno mesto zauzimaju plodovi duda". Od njih kuvaju
sirup, koji piju sa ajem. Taj napitak se smatra korisnim pri
gubitku snage (stanje vrlo Inj). ini se daje sve prosto, dud je
janski produkt, i oni sa njime janizuju.
Umesto aja za varenje koriste ipak, cvetove lipe, gloga i
nane (mente). Ponovo naglaavam: Karakteristino je da oni
(veiti starci) vole voe, posebno jagode".
Predsednik japanske asocijacije Prirodna medicina"
profesor K.Morisita smatra da ishrana starih Japanaca ima
mnogo zajednikog sa ishranom dugovenih ljudi sa Kavkaza.
Prestareli Japanci daju prvenstvo povru. Dnevni obrok
njihove ishrane ine jestive divlje trave, morske alge, riba,
prirodni med, razliiti zaini itd.
ta se moe proitati o tome u knjizi L.A.Gavrilova
Moe U ovek due da ivi? " Ispostavilo se daje najefikasnije
ograniavanje upotrebe kalorija (energije) ako se pridravamo
dijete bogate vitaminima i mineralnim materijama. Ogra
niavanje dnevnih kalorija na 50 i 25 procenata produava
ivot vie nego dvostruko. Ti podaci su dobijeni eksperi
mentima na ivotinjama, a nama je iz ivota kavkaskih
stogodinjaka ve poznato da se oni hrane upravo tako -

hranom koja ima malo kalorija, ali veliku bioloku aktivnost.

Ovo je dokaz da se praksa i teorija meusobno potvruju.
U knjizi je opisana i ishrana abhaskih dugovenih ljudi,
koju emo u daljem tekstu porediti sa ishranom karabahskih
d u g o v e n i h ljudi. Prorljivost, n e u m e r e n o s t u j e l u i
alkoholna pia ti narodi su oduvek osuivali. Rafinirani eer
upotrebljavaju skoro dva puta manje, nego to se to
preporuuje. Bombone i slatko jedu 1-2 puta nedeljno. Do
dvadesetih godina XX veka Abhazi su upotrebljavali med.
Jako malo znaju o vezi izmeu masnoa i smrtnosti od raka
mlene lezde (raka dojke, M), debelog creva i krvotoka.
Abhazi ne vole odvie masna jela. Koriste vrlo malo soli i
skoro d a j e ne uzimaju u istom obliku. Ipak njihova hrana
nikako ne postaje od toga presna i neukusna, poto skoro sve,
do sveih dinja, jedu sa adikom - ljutim i aromatinim
zainom u vidu patete, iju etvrtinu sainjava crvena pa
prika, a ostalo suena i zelena mirodija (zaini), enjak i male
koliine soli. Uzgred, crvena paprika smanjuje sadraj optih i
neutralnih lipida, a takoe holesterina u jetri, to moe imati
vaan znaaj pri profilaktici srano-vaskularnih oboljenja."
Ako se tome pristupi sa pozicije doa, ispostavlja se da ljut
ukus janizira na organizam i ne dozvoljava da se pobudi doa
Kapha, ali odrava dou Pitta (probavim vatru), koja spaljuje
sluz.
Sta ti ljudi jedu? Glavno svakodnevno jelo Abhazaje kaa
- kaamak (pura), koja se u dananje vreme priprema iz
kukuruznog brana (u prolosti su je pripremali iz prosa)".
Dakle, oni ponovo koriste produkte, liene lepljivosti. Osim
toga, od kukuruznog brana oni prave presne lepinje, ili
u r e k c , koji Abhascima zamenjuju hleb. Posebno je sit i
hranljiv urek, zaslaen medom, ili napunjen sirom ili
orasima...
Velika upotreba ugljenih hidrata na raun biljnih
produkata, a shodno tome, i visok sadraj u hrani celuloze i
pektinskih materija - vana je osobenost ishrane dugovenih
ljudi".
Neki itaoci mogu da prigovore, ali zar nije domovina
a l i k a - Kavkaz. Abhasci jedu iskljuivo svee meso sa dosta
228

zeleni, tj. u najboljoj kombinaciji za njegovu asimilaciju.

Nepojedena hrana se daje stoci i nikome ne pada na pamet da
podgreva gostu ne samo jueranju veeru nego i tek ohlaeno
jelo.
Interesantne podatke navode Nikolaj Agadanjan i
Aleksej Katkov u knjizi Rezerve naeg organizma " o dugovenim ljudima, koji ive u dolini Hunza. Tridesethiljadito
stanovnitvo tog raja ne zna za bolesti. Prosean ivotni vek
Hunza je 120 godina!"
Hunze su vegetarijanci. Leti se hrane sveim voem i
povrem (tanije, onim koje uspeva u sezoni), zimi - kajsijama
osuenim na suncu i proklijalim zrnevljem, ovjim sirom.
Dnevna kalorinosl Hunze iznosi u proeku 1933 kkal i sadri
oko 50 grama belanevina, 36 grama masnoa i 365 grama
Ugljenih hidrata.
kotlandski lekar Mak Karrison iveo je u neposrednoj
blizini doline Hunza 14 godina. On je utvrdio da je dijeta
glavni razlog dugovenosti tog naroda. Ako se ovek hrani
nepravilno, od bolesti ga nee spasiti ni planinska klima. Zato
nije zauujue, to susedi Hunza, koji ive u istim klimatskim
uslovima, pate od najrazliitijih oboljenja. Njihov ivotni vek
je dva puta kraci.
Mak K a r r i s o n , po povratku u E n g l e s k u , izveo je
interesantne ekperimente na velikom broju ivotinja. Neke od
njih su se hranile obinom hranom londonske radnike
porodice (beli hleb, haringa, eer-ralinada, konzervirano i
kuvano povre). U toj grupi su poele da se javljaju najra
znovrsnije oveje bolesti. Druge ivotinje su se nalazile na
dijeti Hunza i za vreme itavog eksperimenta bile su potpuno
zdrave.
Zanimljivo je da su Hunze, za razliku od susednih naroda,
po spoljanjosti vrlo slini Evropljanima. Prema miljenju
istoriara, osnivai prvih zajednica Hunza bili su trgovci i
vojnici iz vojske Aleksandra Makedonskog, koji su se naselili
u tim krajevima za vreme pohoda po brdskim dolinama reke
Ind".
Prema tome, i Evropljani mogu da ive dugo, ako se
pravilno hrane. Bioloki dragocena ishrana: svee voe i
229

povre, zimi proklijala zrna, osuene kajsije omoguavaju

svima da ive mnogo due. Kod stanovnika Hunza postoji
jedna dopadljiva poslovica: ena Hunza nikada nee poi za
svojim dragim tamo, gde ne rastu kajsije." Oigledno, starac
Mafusail nije ih bez razloga jeo.
N e o b i a n i po m n o g o emu j e d i n s t v e n je l a n a k
I.J.Arhipova Super dugovenost: moda je stvar ipak u
dnevnom obroku?" (asopis Hernija i ivot"), u kojem autor
zakljuuje d a j e uloga ishrane dominantna za dug ivot.
Navodimo interesantnu tabelu, koja sadri podatke o
dugovenim ljudima - rekorderima.

Ime i Prezime

Godine
ivota

Mesto
ivljenja

Profesija

irali Mislimov

168

Lerikskij
rejon Azerbejdan

obanin

Mahmud
Ej vazov

148

Medid Agaev

140

Sirin Gasanov

150

arli Smit

131

ii

Derbrailski
rejon
Azerbejdan
SAD

Goni stoke

... Stoarsko stanovnitvo tih krajeva u bliskoj prolosti

se hranilo, pre svega, mlenim i biljnim namirnicama. Osim
toga, obani, koji su vodili polunomadski nain ivota, nisu ih
pripremali kao ostali seljaci: na primer, u seljakoj kui su
obino prokuvavali mleko nezavisno od toga, to e od njega
potom spremati jela, a pastiri su prolazili bez vatre. Autor
podvlai: prastarci su mu priali da su osnovu njihove hrane
inile namirnice, pripremane na najprimitivniji nain".
230

Ako uzmemo daje glavni razlog koji ljudima produuje

ivot - upotreba u hrani malo obraenih poukata, tada bi se
jedna od osobenosti navedene tablice dugovenih ljudi preteno mukarci - mogla objasniti sledeom injenicom.
ena najee nije pratila mua u planinu, nego je ostajala kod
kue uz ognjite i, prirodno, koristila se civilizovanijim
metodima pripremanja hrane, to j e , verovatno, i skraivalo
njen vek". Nije bez razloga govorio drevnogrki filozof
Posidonije Rodosski: Svaki oveji organizam treba da bude
sam sebi kuvar".
Prisetimo se inducirane autolize, koju je otkrio akademik
A.M.Ugoljev- 50% energije tedi se na probavi hrane, a ako je
hrana prirodna i neobraena, probavlja se na raun vlastitih
fermenata. Smatramo, da upravo taj faktor u znatnoj meri
doprinosi produenju ivota.
Navedimo insteresantnu beleku Recept dugovenosti".
U njoj smo proitali: Grupa kineskih naunika je nekoliko
godina istraivala problem dugovenosti. Gerontolozi su
temeljno i svestrano izuavali nain ivota i ishranu 37000
sunarodnika - mukaraca i ena - koji su imali vie od 100
godina... Sakupljen je bogat materijal koji je naunicima
pomogao da izvedu odreene zakljuke i da formuliu
preporuke.
Hrana mora da bude maksimalno nekalorina, da sadri
to manje masnoa i ivotinjskih belanevina i s t o j e mogue
vie povra, voa i jela sa velikim sadrajem gvozda".
Sa mnogim postavkama se ne mogu suglasiti, ali kada o
tome govore brojke, hteo ne hteo, zamisli se i upita da li se
stvarno pravilno hranim?
A sada konkretno, ta je od produkata koristio svaki
dugoveni ovek.
1. itelj Srbije - 119-godinja Ema Begovi - itavog
ivota se uglavnom hranila kozjim mlekom i produktima od
2. Sirin Gasanov, iveo 150 godina, uzimao je jestive
trave, jagode, plodove divljeg drvea i grmove, zrna, med,
231

vlastito kiselo mleko, mlad kravlji sir, maslac i druge vrste

sireva.
3. Sirali Mislimov, 168 godina, hranio se sirom, voem,
povrem, hlebom od krupno mlevenog brana, medom. Pio je
mleko i izvorsku vodu, a poslednjih godina ivota aj od
cvetova razliitih biljaka.
4. Medid Agaav iveo je 140 godina. Pored ostalog jeo je
alike od ovetine u polusirovom stanju.
5. Ban Salii Muali, stanovnik sultanata Oman, navrio 150
godina. Jede esto, ali u manjini obrocima. Prvenstvo daje
divljai, medu i hlebu.
6. Paulo de Sa, Portugalac, navrio je 105 godina. U
ishrani se nije posebno ograniavao, oboava limun. Lekoviti
sok tih p l o d o v a , p r e m a njegovim r e c i m a , j e e l i k s i r
d u g o v e n o s t i . Treba napomenuti da je limun kod nas
nedozreo i d a j e zbog toga kiseo.
7. Gjnlli Rzaeva, Azerbejanka, ima 124 godine. Pije
firmeni" (koji sama sprema) napitak bodrosti, pripremljen od
planinskih trava po starinskim receptima.
8. Said Abdul Mabud, iz doline Hunza, 160 godina.
Njegovu ishranu ini dnevni obrok ostalih stanovnika Hun
za...
9. Zoc Aga, Turin, 156 godina. Hranio se bajatim crnini
hlebom, posnim mesom, zrelim maslinama, urmama i drugim
vrstama voa i povra. Osim vode pio je jo aj od nane
(mente). Nije upotrebljavao maslac i nikada nije jeo vie od
dva jaja nedeljno.
10. Li Lunk-jun, stanovnik Tibeta, iveo je ni manje ni vie
nego 252 godine. Skupljao je u planinama lekovite trave.

Sve ukazuje na to da su ovi ljudi pomou tih omiljenih

produkata uspevali da uspeno uravnotee doe.
Pored toga, oni su koristili posebne hranljive dodatke, koji
su im omoguavali da popune mikroelementarni sastav tela i
isto tako da uravnotee doe. Ti ljudi, i ne znajui, idealni su
sledbenici prirodne ishrane, jer se pridravaju svih meha
nizama asimilacije hrane Inj-Jan ime uravnoteuju doe.

Meni svakog dugovenog oveka jasno govori da su

koristili monolitne produkte, uglavnom voe i povre. Osim
toga, svaki dugovenik prvenstvo daje omiljenim produktima.
Na primer, Ema Begovi - kozjem mleku, Medid Agaev aliku od ovetine, Ben Salii Muali - divljai, medu i hlebu,
Paulo de Sa - limunu, Gjuli Rzaeva vlastitom l u m e n o m "
napitku.
232

233

Prilog broj 5

DODACI ISHRANI I NAINI PRIPREMANJA

HRANE
Budui da smo saznali vie o ishrani dugovenih ljudi
zakljuili smo da ogroman znaaj u naoj ishrani igraju dva
faktora: izbor zdrave hrane, koja zadovoljava z a h t e v e
konkretnog organizma (uzimanje u obzir Inj-Jan i uspo
stavljanje ravnotee doa), i nain kulinarske obrade, koja
maksimalno zadrava sve ive elemente.

I - DIJETALNA JELA, prema receptu

M. Birher-Bennera
1. Jelo od jabuka
Pomeati i jesti u sveem stanju: 1-3 isitnjene jabuke, 1-2
supene kaike razmekanih pahuljica ovsa, sok iz polovine
limuna, 1 supenu kaiku zgusnutog mleka, pelinjeg meda ili
vonog elea.
2. Jelo od jabuka i argarepe
Pomeati i jesti u sveem stanju: 1-3 isitnjene jabuke, 1-2
supene kaike razmekanih pahuljica ovsa, 1-2 supene kaike
narendane argarepe, sok iz polovine limuna (moe se
zameniti sajabukovim siretom, prim.G.Malahova), 1 supena
kaika zgusnutog mleka (bolje meda, G.M.), 1-2 supene kaike
narendanog badema. Umesto jabuka moe se uzeti suva ljiva.
3. Jelo od s uvi li ljiva
Pomeati i jesti u s v e e m stanju: 2 0 0 - 3 0 0 g r a m a
razmekanih i od kotica osloboenih suvih ljiva, 1-2 supene
kaike razmekanih ovsenih pahuljica, sok od pola limuna, 1
supenu kaiku zgusnutog mleka.
234

4. Jelo od jagoda
Pomeati i jesti u s v e e m stanju: 200-300 grama
izgnjeenih j a g o d a (borovnica, malina, kupina, umska
jagoda), 1-2 supene kaike razmekanih ovsenih pahuljica, sok
od pola limuna, 1 supenu kaiku zgusnutog mleka.
Smesa mora biti pripremljena neposredno pred uzimanje
hrane. Prilikom pripremanja treba prethodno briljivo
meajui sjediniti razmekane itarice (ovsene pahuljice, MS)
sa zgusnutim mlekom i limunovim sokom, a zatim tome dodati
jabuke i sve zajedno promeati.

II-PIVSKI

KVASAC

Kvasac je mikroskopski jednoelijski bezhlorolilni biljni

organizam, koji pripada klasi gljiva. Fermenti koji se sadre u
kvascu, ubrzavaju vrenje ili oksidaciju razliitih organskih
jedinjenja, prvenstveno ugljenih hidrata. U elijama kvasca
nagomilavaju se razliite rezervne materije: polisaharidi,
glikogeni, fosforno jedinjenje volutin (kompleks ribonukleinske kiseline i polifosfata), masnoe i lipidi (ergosterin provitamin D). Veina kvasaca veoma dobro se razmnoava u
kiselim sredinama (pH - 5,4-5,8) pri temperaturi od 25-28'C.
Kao izvor azotaste ishrane kvasca slue amonijane soli (u
nekim sluajevima nitrati), amino-kiseline, peptoni. Belan
evine kvasca sadre sve vanije amino-kiseline. elije kvasca
sintetizuju u znatnim koliinama nukleinske kiseline, purinske
i piramidinske baze, a takode su bogate vitaminima. Zato se
kvasac moe primenjivati kao dragocen hranljivi produkt,
dopunski izvor belanevina, vitamina grupe B i D, mineralnih
materija.
Kvasac je veoma vaan izvor vitamina D. Njegov sadraj
u kvascu dostie od 0,6 do 2% suvog ostatka! Zato se kvasac
m n o g o koristi u vitaminskoj industriji za proizvodnju
preparata vitamina D.
U sastav masnoa kvasca ulaze palmitinska (75%) i
stearinska (25%) kiselina.
235

Za pojaanje b e l a n e v i n a s t e i v i t a m i n s k e ishrane
preporuuje se sleclea dnevna koliina kvasca: suv i - do 25
grama; presovani - do 100 grama; u vidu paste - do 50 grama;
pitki - do 500 grama.
Pitki kvasac se Za vreme Velikog otadbinskog rata
(Drugi svetski rat, MS) pripremao iz peninog ili raanog
brana. esnaest kilograma brana na 100 kilograma pitkog
kvasca. Sadraj suvih materija u pitkom kvascu je 13-15%,
kiselost 6-8%. Ukus mora biti sve, specifian za kvasac, sa
malo gorine (stimulie Vata dou), ali ne kiseo, boja kvasca ukastosiva.

P i v s k i k v a s a c (hemijski s a s t a v suve m a t e r i j e , u
procentima)
Belanevinaste materije
51-58
Masnoe
2 - 3
Ugljeni hidrati
25 - 30
Pepeo (luina)
8,1 - 9,1
Sadraj vitamina grupe ,,B" u pivskom kvascu (u mg na 1
gram suve materije)
Bj
60-125
B
21-80
PP
1 5 0 - 830
B
25 - 4 0
Folijeva kiselina
19-22
Pantonenska kiselina
42 - 200
Biotin
0,8
Piimena kvasca je indikativna (efikasna) pri leenju
obolelih, koji imaju potrebu za poveanim unoenjem
dragocenih belanevina i vitamina grupe B"> pri oboljenju
eludano-erevnog trakta (irevi, gastritis, kolitis, enterokolitis), smanjenju tonusa organa eludano-erevnog trakta i
pri suzbijanju sekrecije probavnih lezda. Tanije, to je idealni
produkt za stimulaciju doe Pitta - probavne vatre.
Povo/jno dejstvo pivskog kvasca: poboljanje apetita i
samooseanja, gojenje; normalizacija sekrecije eluca, pobolj
anje motorne funkcije eludano-erevnog trakta (doe Vata),
poveanje njihovog tonusa.
Simptomi nepodnoljivosti kvasca: podrigivanje (reci
div), pojava oseaja teine u predelu podbratka, naduvenost
stomaka, ponekad proliv.
Da se to ne bi dogaalo, najpre treba ovrsnuti probavili
trakt sokovima od povra, a zatim ujutru natate pomalo piti
kvasac. Posle toga jesti samo kada se pojavi jak oseaj gladi.
Ako se ti uslovi ne potuju nastaje njihova nepodnoljivost.
Kontraindikacije: oboljenje bubrega, kostobolja (gilit)
itd. Napominjem da ako bubrezi normalno rade kvasac ih
odrava, mokraa se mnogo bolje filtrira posle uzimanja
pivskog kvasca.
2

Pripremanje napitka od kvasca. - Produkti za jedan

obrok (porciju): voda - 300 grama, crni hleb - 15 grama,
netermofilni presovani pekarski kvasac - 50 grama.
Nain pripremanja: hleb narezati i prosuiti dok ne
porumeni. Dvopek preliti vrelom vodom i ostaviti da odstoji 3
asa. Nastoj procediti, 45 grama kvasca razblaiti u nastoju,
staviti na poret i zagrejati do temperature od 70'C, posle ega
smesu ohladiti do sobne temperature, dodati j o 5 grama
kvasca i ostaviti da odstoji na toplom mestu 8 asova. U gotov
napitak dodati eer (med) prema ukusu.
Ako postoje mogunosti, bolje je upotrebljavati pivski
kasa, jer ima svoje prednosti u odnosu na one koje smo
opisali.

II-l. Primena pivskog kvasca u hcnju

On se prepisuje za unutranju upotrebu kod razliitih
infektivnih oboljenja, furunkuloze, dijabetesa, konih obolje
nja, eludano-crevnih oboljenja i dezinfekcije vagine.
Utvreno je da su teni pivski kvasci jaki pobuivai
sekrecije eludanih lezda; poboljavaju sekreciju guterae
(pankreasa) i sekreciju crevnih lezda; poboljava se upijajua
sposobnost tankog creva.
236

237

III - P R O D U K T I

PELARSTVA

I. M e d . - O vrednosti tog produkta i njegovoj primeni kod

dugovenih ljudi dosta znamo.
Po spoljanjosti med je slian sirupu. Izvuen iz saa, on
se brzo kristalie. Stoje u medu manje vode, on je gui.
Med, koji ima vie fruktoze je teniji, a oceeni med koji
ima mnogo saharoze je gui. Ali ako se med kristalizuje, to
govori o njegovom dobrom kvalitetu. Jedan litar meda tei oko
1420 grama. Pri temperaturi veoj od 40C med gubi svoja
svojstva. Treba ga uvati u hermetiki zatvorenoj i od svetlosti
zatienoj posudi (na taj nain zadravaju se aromatine
materije i ne kvare se ferment i) na temperature od 5 do 10C.
Dugo uvanje meda tetno utie na njegov kvalitet - smanjuje
enzimsku aktivnost.
Naunik S.Mladenov je utvrdio, da se u medu uvaju
hranljiva i lekovita svojstva biljaka, sa kojih se on skuplja, i da
svaka vrsta meda ima specifina terapeutska svojstva. Tako,
kod oboljenja disajnih puteva preporuuje se planinski med,
med sa duicom, tamjanom, lipom; kod oboljenja probavnog i
crevnog aparata (trakta, M) - stepski (livadski, M), sa
nanom, tamjanom i duicom; kod sranih oboljenja - sa
lavandom, stepskom nanom (mentom), umski. Najbolji med
kod oboljenja bubrega je kestenov, od raznih poljskih trava
(livadski, MS) i kultura sa plodovima.
Prema tome, terapeutska vrednost meda odreuje se
mnogobrojnim faktorima:
1. Prirodom eera - asimiluju se bez prethodne obrade,
bolje od drugih produkata.
2. Prisustvom cvetnog praha i matinog mlea u medu,
bez obzira na njihove homeopatske (sline) doze.
3. Dejstvom antibiotika iz tela pele. P o r e d toga,
antibakterijska svojstva meda objanjavaju se time to se u
vodorastvorljivom delu meda nalazi ferment inhibin, pomou
kojeg se vri oksidacija glikoze u glukorinsku kiselinu sa isto
vremenim izdvajanjem superoksida vodonika, koji pogubno
dejstvuje na mikroorganizme.
4. U medu su uoeni skoro svi mikroelementi.
238

5. Med stimulie rad sranih miia, obezbeduje jetru,

dejstvuje kao laksativ i diuretik, utie kontrazapaljenjski na
sluzokou eluca i creva.
Sve te osobine stavljaju med na posebno mesto. Med je
koncentrat suncevihu zraka, koje nam daju energiju i
dugovenost. Zato ga upotrebljavajte redovno, ali u skladu sa
vaim doama.
2. Matini mle. - To je sekret lezda za gutanje i
delimino gomjovilinih lezda mladih pela radilica od 5 do
14 dana ivota. Spoljanou podsea na elatinsku masu boje
mleka. Veoma jako deluje na infekcije. Kao to samo rekli,
zahvaljujui posebnim svojstvima matinog mlea, ivot
pelinje matice je 60 puta dui, nego obine pele.
Sastav matinog mlea:
Voda
24,5%
Opti azot
4,58%
Opti protein
30,62%
Opti sumpor
0,38%
Opti fosfor
0,67%
Pepeo (luina)
2,34%
Dekstroza
11,7%
Saharoza
3,35%
Etarski ekstrakti
15,22%
Pored toga, u matinom mleu su otkriveni vitamini B , ,
B , B , B , B , folijeva kiselina, PP, H; nukleinske kiseline
RNK i DNK, biostimulatori. Prisustvo gamaglobulina obja
njava protiwirusni, protivmikrobni i antitoksini efekat. Tu
je amino-kiselina, jedna od osnovnih komponenti kolagena.
Kolagen je vezivno tkivo organizma, na koje se privruju
sve radne elije. Od kvaliteta tog tkiva uglavnom i zavisi nae
zdravlje i dugovenost. Do takvog zakljuka doli su
H.L.Lamberti i L.G.Keneho, na osnovu specijalnih istra
ivanja.
Zbog toga to je teko dostupan matini mle se primenjuje vrlo retko.
2

I 2

239

3. Propolis. - To je produkt biljnog porekla, koji proiz

vodi sama pela. Re propolis potie od grke reci pro ispred i polis - tvrava, grad.
On ima dvostruko poreklo: predstavlja smolasti ostatak
(talog) primarne faze probave cvetnog praha i drugo - pele ga
skupljaju sa pupoljaka drvea: topole, jove i drugih.
Po svojoj konzistenciji on predstavlja smolu, koja se
sastoji iz mnotva razliitih materija. Smole i balzama ima u
propolisu oko 55%, voska - 30%, eterskih masti - 10%,
cvetnog praha - 5%. Te komponente su bogate vitaminima i
mikroelementima. Smolaste i balzamaste materije propolisa
sadre cimetni alkohol (piritus), cimetnu kiselinu, tanine,
desetak korisnih materija sadri cvetni prah. Otkrivenje sekret
pljuvanih lezda pela. Ukus propolisa je gorak (stimulie
dou Vata). Miris - sladunjav. Pele skupljaju propolis od 10
do 16 asova.
Propolis titi pelinji roj od virusa i bakterija. Rastvor
suvog propolisa u vodi i ispiranje grla njime - spreava i lei
upale; kod oiju - leci konjuktivitis. Ispiranje propolisom
primenjuje se kod oboljenja uha, nosa, oboljenja, koja
prouzrokuju virusi i bakterije u predelu glave. Propolis ima
sposobnost da pojaava komplementarnu aktivnost seruma
krvi i sadraj gamaglobulina. Anestezirajue dejstvo propolisa
ne zaostaje iza kokaina i novokaina. Propolis koji se dodaje
hrani - daje dobre rezultate pri oteenju mokranog aparata,
dejstvuje na balans hormona. Primenjuje se kod hroninih
eludanih oboljenja i upala bubrega.
Navodimo interesantan primer upotrebe propolisa. Jedan
bolesnik posle operacije je uzimao propolis i popravio se 20
kg. Posle pola godine prestao je da uzima. Posle 7-8 meseci
ponovo je oboleo - maligno oboljenje guterae (pankreasa).
Leio se bez rezultata. Poeo je ponovo da uzima propolis.
Zdravlje se obnovilo. Sada jede i pije sve. U profilaktike
svrhe svakodnevno uzima sa hranom po pola kaiice
propolisa. Odmah se vidi daje taj bolesnik uspeno poeo da
stimulie propolisom svoju najslabiju dou Pitta odgovornu
za probavu hrane.
240

Nain pri mene. - Propolis iako nekodljiva materija, ima

veoma jaka svojstva. Suvie velike doze mogu da izazovu
razdraenost usne duplje. Zato je najbolje da se na njega
postepeno privikavamo u toku 3-4 dana. Svakodnevno
uzimanje 1 -3 grama , ako se dobro savae - dae bolje i efi
kasnije rezultate. Nita manje nije vano ni da i upotrebu
propolisa, posle postizanja lekovitog efekta, postepeno sma
njimo tokom 8-14 dana.
Kod infekcije mokranih kanala, bubrega, karlice, pros
tate, genitalija uzimanje sa hranom 5-10 grama propolisa
dovodi do izleenja.
Narendani propolis se koristi kod paradentoze preko noi.
4. Cvetni prah. - To je veoma dragocen hranljivi doda
tak, koji snabdeva organizam prirodnim vitaminima i mine
ralnim elementima.
Hemijski sastav cvetnog praha (prema Luvou i Kajasu)
Voda
Obnavljanje eera
Neobnavljanje eera
Masnoe
Belanevine
Amino-kiseline
Pepeo (luina)
Vitamini
Antibiotik
Faktor rasta

3-4%
20 - 40%
0 - 20%
1 - 20%
11-35%
10 4 5 %
1-7%)
sve grupe
prisutan
prisutan

Amino-kiseline koje se sadre u cvetnom prahu

(u procentima)
Arginin
4,4-5,7
Histidin
2,0-3,5
Izoleucin
,5-5,8
Leucin
6,7-5,8
Lizin
5,9-7,0
Metionin
1,7-2,4
241

Fenilalanin
Treonin
Triptofan
Valin

3,7 - 4,4
2,3 - 4,0
1,2-1,6
5.5-6,0

Vitamini i hormoni koji se sadre n cvetnom prahu (u mg)

Tiamin
5,75-10,8
Riboflavin
16,3-19,2
Miocin
98-210
Piridoksin
0-9
Pantotenova kiselina
3-51
Biotin
0,1-0,25
Folijeva kiselina
3,4-6,8
Laloflavin
0,2 - 1,7
Vitamin A: prisustvo karotinoida - strukture provitamina A
bez pigmenata.
Vitamin B
16,3-19,2
VitaminC
152-640
Vitamin D
0,2-0,6
Vitamin E
0,1-0,32
Igozitol
30-40
2

Vitamin B i faktori rasta.

Prema istraivau Gregorijanu i njegovim saradnicima, u
cvetnom prahu je otkriveno 27 elemenata: natrijum, kalijum,
nikal, titan, vanadijum, hrom, fosfor, cikoi ijum, berilijum, bor,
cink, olovo, srebro, arsenik, kalaj, galijum, stroncijum,
barijum, uran, silicijum, aluminijum, magnezijum, mangan,
molibden, bakar, kalcijum, eljezo.
Cestica cvetnog praha ima gorak ukus (stimulie dou
Vata).
Uticaj cvetnog praha na oveji organizam je viestruk:
a) regulie crevne funkcije obolelih od zatvora ili hronine
diareje (proliva),
b) u sluaju anemije brzo poveava koliinu hemoglo
bina,
I 2

242

c) prouzrokuje brzo dobijanje teine i podstie ozdrav

ljenje obolelih,
d) povoljo dejstvuje na nervni sistem, naroito u sluaju
depresije i nesanice; predstavlja vano euforino sredstvo,
e) ima antibakterijska svojstva, a posebno je koristan za
leenje kolitisa sa anomalijama crevne flore.
Uzimanje doza zavisi od linog oseanja obolelih i
zdravih ljudi. Preporuuje se od 2,5 grama dnevno do 20
grama u nekim sluajevima.

IV - PRIPREMANJE ZRNA
Opta pravila za pripremanje kaa od bilo kojih prekrupa
su sledea: prethodno potopiti prekrupu na 2-3 asa. Zatim
prosuti vodu, nasuti svezu vodu i kuvati samo u vodi. Ona
treba da prokljua, a posle skinuti sa vatre i dobro umotati radi
parenja. Zatim, prema ukusu dodati masnou, zasladiti (to
nije poeljno) ili zasoliti, to takode ne preporuujemo.
Kae se mogu praviti i na odvarima iz trava, to im daje
posebno pikantan ukus i lekovitost. Zbog toga je prekrupu
poeljno potopiti na 12 asova. Zatim se u platnenoj vreici, a
moe i bez nje, zavaruju trave, voda se izliva, a odvar se doliva
na prekrupu. Dovodi se do kljuanja i ostavlja da odstoji,
takode umotan. Zatim se prema ukusu dodaju masnoa ili
drugi aditivi.
Kada je prekrupa gotova, moe se u tiganju na ulju
ispriti: luk, argarepa i drugo povre. Prenje se priprema dok
luk ne izgubi gorinu. U gotovo prenje, a njega moe biti
mnogo, dodati kau i dobro promeati. Iskljuiti poret i
ostaviti da se malo ohladi. Uzimati u toplom stanju. Veoma je
korisna za osobe sa pobuenom doom Vata.
Zrno kuvauo na pari
Mogu se uzeti bilo koja monolitna zrna, ali se najee
koristi penica. au zrna, prethodno briljivo opranog, sipati
u termos, preliti sa 3-4 ae kljuale vode (najbolje je uzeti
destilovanu vodu) i ostaviti da odstoji najmanje 3-4 asa.
243

Zatim vodu izliti, zrna sipati u tanjir, prema ukusu dodati

maslac, med ili bilo koje druge zaine i jesti posle salate.
Ovo jelo je veoma korisno za ljude kod kojih preovladava
doa Vata.
Ako nemate termos postupak se moe uraditi u obinoj
tegli. Samo je vrsto umotajte i stavite u celofansku kesu.
Ovaj nain pripremanja ne zahteva neki napor, naroito,
ako ujutro niste gladni. Teglu moete da ponesete sa sobom i
da jedete na radnom mestu kada osetite glad.
Potopljenu monolitnu penino zrno
Zrna se isperu i preliju hladnom vodom tako da ih voda
prekrije. Posle 24 asa suvinu vodu odliti, a zrna staviti u
friider. Pripremljena na taj nain, mogu se upotrebljavati
uzastopce 3-4 dana. Pre upotrebe se mogu malo podgrejati, uz
dodatak putera, meda i drugog.
Osim ovog postupka zrna se mogu preliti hladnom vodom
i drati samo preko noi. Ujutro se mogu jesti.
Pripremljena na taj nain penina zrna se preporuuju za
odrasle i decu sa zdravim zubima. Takva zrna pobuuju nae
ulo ukusa i podstiu luenje pljuvake. Pored toga, pobuuju
ceo probavili sistem i olakavaju defekaciju, upijajui otrove u
crevima, a ispoljavaju i baktericidno dejstvo.
Proklijala penina zrna
Penina zrna se peru i stavljaju u tanjir, na ijem dnu je
prostrta tkanina, namoena u toploj vodi. Odozgo se zrna
prekrivaju istom takvom mokrom tkaninom. Tanjir se ostavlja
na temperaturi 22-23C i s vremena na vreme vlazi gornja
tkanina, dok zrna ne proklijaju.* Pri duini klice 1-1,5 mm
registruje se maksimalna bioloka vrednost zrna.
Pripremljena na takav nain zrna su bogata vitaminima,
naroito grupe B i E, fermentima, mikroelementima (nalaze se
u opni), i uz to pri probavi belanevina penice stvaraju se
posebne materije - endorfini. Sve te materije su neophodne za
formiranje svih elija ovejeg tela i za jaanje psihe.
Na laj nain se pripremaju svi osini i zrnasti produkti: kukuruz, ra itd.
244

Navodimo interesantan deo iz zapisa lekara-jogiste

gospoe Smit: Veliki eksperimentalni rad, koji je izveden
tokom 20 godina, u potpunosti potvruje efikasnost stimulacionog dejstva proklijale penice - tog prirodnog eliksira
ivota - na koordinaciju razvoja ovejeg organizma bilo kog
uzrasta, na regulisanje i obnavljanje ivotno vanih procesa,
na optimizaciju razmene materija i stabilizovanje nervnog
sistema".
U mnogim sluajevima pri uvoenju u dnevni obrok
proklijalih zrna rezultati leenja mnogobrojnih ozbiljnih
oboljenja prevazili su svaka oekivanja (pri tom se uzgred
obnavljala otrina vida, koordinacija pokreta, boja i gustoa
kose, ovrivali su zubi itd.).
Prema mojim saznanjima, kod ljudi bilo kog uzrasta posle
1-2 nedelje dolazilo je do vidljivog poboljanja celokupnog
zdravstvenog stanja, a zatim je nastupalo potpuno izleenje.
Treba istai da se pri tom uoavala potpuna otpornost na
oboljenja od prehlade.
Interesantno je istai paralelu sa lankom Vladimira
Lagovskog Za tajnom Gagule" (asopis Priroda i ovek",
broj 3, 1989.godine). U njemu se govori o obnavljajuem
materijalu - ivotinjskim embrionalnim elijama, koje se
uvode u organizam posredstvom operacije. Mi uvodimo biljne
embrionalne elije na prirodan nain - kroz usta. U oba sluaja
efekat je vidljiv.
Proklijala zrna postaju meka, kao da su kuvana na pari.
krob se u njima pretvara u sladni eer, to u potpunosti
olakava probavu (jer prvo treba krob da pretvorimo u eer).
Zato je proklijalo seme - najbolje za probavu i najlekovitije od
svih zrnastih jela. Naroito se preporuuje onima kod kojih je
smanjeno luenje pljuvake. Proklijala zrna penice su najjai
stimulator doe Kapha.
Dajemo jo nekoliko recepata za pripremanje lekovitih
jela od proklijalog zrna.
Lekovite kae i kiselj pripremaju se na sledei nain: na
12-24 asa pre spravljanja jela od proklijalog zrna (prema
proraunu 50-100 grama po oveku) njega proklijavaju na
245

navedeni nain. Zatim ga isprati i samljeti na maini za meso.

Dodati po ukusu med, maslac ili druge zaine. U zavisnosti od
toga, koliko je dodato, dobija se kaa ili kiselj. Ni kaa ni kiselj
se ne smeju kuvati.
Penicu<-biljna smesa
Lino sam napravio originalni lekoviti recept od
penino-biljne smese.
a) Proklijalo zrno samljeti u maini za meso. Toj smesi
dodati samljevenu svezu argarepu (moe se koristiti aparat za
cedenje soka), cveklu, koren celera, maslaka, pastrnjaka,
peruna i drugih jestivih kultivisanih i divljih biljaka, koje se
koriste u ishrani. Sve to dobro promeati sa samlevenim
proklijalim zrnom, kome se dodaje malo meda.
Ukus ove smese se menja u zavisnosti od komponenata,
to omoguava da se selektivno utie na doe. Menjajui biljke
i birajui ih u skladu sa oboljenjima moemo namenski
dejstvovati na svoje bre izleenje. Na primer, ako koristimo
koren i zelen maslaka sa samljevenom penicom, ta smesa e
pomoi da se brzo oporavimo od fizikih optereenja i da
okrepimo ceo organizam. Ako koristimo perun, argarepu i
zrna, tada emo izleiti bubrege itd.
Ta smesa je veoma korisna zimi i u rano prolee. U tom
periodu uz samljeveno proklijalo zrno dobro je dodati
razmekano (u vodi) suvo voe: kajsije, jabuke, kruke,
groe, ali i argarepu, cveklu i drugo povre i trave. Takva
smesa ima veoma interesantan, svojevrstan ukus. Njom se
mnogi ljudi zasite ve posle 3-5 kaika.
b) Smesa se priprema na slian nain, ali se umesto meda
dodaje maslac. Maslac se preporuuje za dobijanje neslatkih
smesa. U tom sluaju se koriste gorke,opore trave itd.
Obe smese se mogu pripremati jednom nedeljno, a jesti
prema potrebi. U svakom sluaju nedelju-dve dana ona je isto
tako lekovita kao na poetku. Ja sam je rado uzimao za
doruak, ruak i kad god bih ogladnio. Na sebi i kod drugih
uoio sam bolju probavu, efikasniji rad creva, poveanu radnu
sposobnost i potenciju.
246

Pateta od divljih jestivih trava

Uzimaju se trave: kopriva, list maslaka, bokvica,
detelina, podbel, manetka (alchemilla vulgaris, u narodu
poznata kao - grudna trava, M), glavnica, lie i cvet lipe,
lie breze i maline i druge. to vie biljaka tim bolje. Uz to
dadati malo granica sremze (divlje trenje) jer daje miris
badema. Sve to isprati i samleti na maini za mlevenje mesa.
Slatka pateta. - Sve trave pomeati sa medom. Takva
pateta se moe uvati u friideru mesec dana, a ako se zatvori
poklopcem i due.
Slana pateta. - Sve n a v e d e n e trave pomeati sa
suncokretovim uljem ili korejskim sosom. Tu patetu moete
kombinovati sa lukom i drugom zeleni za sendvi.
ajna kaiica takve patete, ako se uzme pre jela,
obezbedie nas dnevnom dozom mikroelemenata i vitamina.
Zimi ta pateta se moe pripremati od suvih trava. Trave
se isitne, potope (najbolje u destilisanoj vodi, da u nju prede to
vie materija), a zatim se meaju sa medom ili maslacem.
Oladije od travnatog brana
Jestive trave se osue kao za pripremanje patete iz trava.
Zatim se isitne do konzistencije brana. U njega se dodaje
obino penino brano (za vrsto spajanje) i peku se lepinje i
oladije.
Crna ikra"
Suvi morski kupus preliti vodom da nabubri. Zatim dodati
suncokretovo ulje, ispreni luk i sitno narendan enjak. Sve to
namazati na hleb sa maslacem. Dobija se zadivljujue ukusno
jelo, koje ukusom podsea na crnu ikru.
Pripremanje salata
Poeljno je pripremati salate od povra u skladu sa
sezonom. Poto su za nas salate glavno i obavezno jelo, odnos
prema njima treba da bude poseban. Salate su glavni nosioci
prirodnih hranljivih materija. Da bi se to potpunije zado247

voljile potrebe organizma, neophodno je da jedemo salate,

koje se sastoje od korenja, lia i plodova biljaka. Takve salate
(nazivaju se jo trijadama") bogate su mikroelementima, koji
se sadre u korenju-plodovima povra (cvekli, argarepi,
celeru), celulozom i hlorofilom, koji se sadre u liu biljaka
(perun, kupus), vitaminima, enzimima, pigmentima,
strukturisanom vodom, koja se nalazi u plodovima (krastavci,
paradajz).
Kako znalaki koristiti salate? Prva 2-3 meseca ne treba
obraati posebnu panju na izbor povra od kojeg se pravi
salata. Glavni zadatak u tom periodu jeste alkalizacija
organizma i formiranje potrebne mikroflore. Zato se koristi
povre koje sadri visok procenat alkalnih elemenata i
strukturisane vode.
Tokom sledeih 3-6 meseci treba birati povre imajui u
vidu odnos lnj-Jan, da bi se stimulisale injanske i janske
funkcije organizma i postigla njihova usaglaenost.
Dalje, izborom ukusa od povra, zaina, majoneza
reguliu se doe. Kadareguliemo doe ve neznatno menjamo
oseaj ukusa u zavisnosti od godinjeg doba (sezone), linog
stanja i postiemo stabilno odravanje kvaliteta zdravlja. Ne
zaboravite, da biste stimulisali jednu slabu dou, u salati se
biraju biljke sa jednim ukusom posle probave. Ako u salati
budete upotrebili povre sa razliitim sekundarnim ukusima,
nee biti nikakve stimulacije.
Povre ne treba seckati suvie sitno, jer se kvari u dodiru
sa vazduhom.
Neophodno je da znamo i koji zaini idu uz salate.
Dobar ukus salate se dobija kada svee izrezani kupus
m a l o p o s o l i m o , prelijemo limunovim sokom (moe se
upotrebiti limunska kiselina), dobro promeamo rukama i
naseckamo zelen.
Majonez sa jabukovim sokom
Supenu kaiku istucanih oraha, supenu kaiku zejtina
(ulja), 3 supene kaike jabukovog soka.
Orahe samleti ili istucati u drvenoj posudi dok se ne dobije
kompaktna masna kaica. Naliti zejtin i stalno meati dok se ne
248

dobije glista smesa, koju treba zainiti sokom od kiselih

jabuka.
Majonez sa jabukovim i limunovim sokom
Supenu kaiku mlevenih oraha, supenu kaiku zejtina, 2
supene kaike jabukovog soka, supenu kaiku limunovog
soka.
Priprema se kao i majonez sa jabukovim sokom.
Majonez sa limunovim sokom
Supenu kaiku mlevenih oraha (moe badem ili lenik),
supenu kaiku zejtina, limunov sok. Priprema se na isti nain
kao i majonez sa jabukovim sokom.
Majonez sa semenoin od suncokreta
Za 6 porcija: 100 grama oienog semena od suncokreta,
1 decilitar zejtina, po 1 supena kaika paradajza-pire,
limunovog soka, narendanog luka, sitno nastrugane kore od
jednog limuna.
Oieno seme samleti i istucati u drvenoj ili porculanskoj
posudi dok se ne stvori itka kaica. Dodati u nju paradajz pire
i narendani luk. Stalno i dugo meajte dobijenu smesu, uz
dodavanje u nju zejtina - u poetku kap po kap, a zatim vie da
bi se dobio gusti majonez. Zainiti ga sokom i istruganom
korom od limuna.
Majonez od mladog sira
Sto grama mladog sira, 1,5 supena kaika zejtina, 2 renja
enjaka, 1 supena kaika mleka, malo slatke aleve paprike,
perun.
Mladi sir dobro izmutiti drvenom kaikom i postepeno
sjedinjavati sa zejtinom i mlekom. Zainiti dobro narendanim
enjakom i iseckanim listom peruna.
Majonez sa mladim sirom
Za 6 porcija: 1 umance, 1 decilitar zejtina, 50 grama
mladog sira, 1 supena kaika sitno narendanog luka, slatka
aleva paprika.

Mladi sir izmutiti drvenom kaikom. Kada se dobije

ravnomerna masa sjediniti ga sa posebno pripremljenim
majonezom odumanceta i zejtina. Zainiti alevom paprikom
i lukom. Servirati za doruak.
Sa ovim majonezom se mogu pripremati sendvii,
ukraeni paliima slatke crvene paprike i k r a s t a v a c a ,
listiima peruna.
Sos sa limunovim sokom za salatu
Dve supene kaike zejtina, po 1 supena kaika limunovog
soka i narendanog luka, 1 ajna kaiica meda.
Dobro izmutiti zejtin, sok i luk i dobijenim sosom preliti
salatu.
Slatki sos sa limunovim sokom za salatu
Tri supene kaike zejtina, 2 supene kaike limunovog
soka, po 1 ajna kaiica meda i isitnjenih listova peruna.
Zejtin, limunov sok i med dobro izmeati. Dodati isitnjeni
perun. Ovaj sos odgovara zelenoj salati.
Sos sa mirodijama za salatu
Dve supene kaike zejtina, 1 supena kaika limunovog
soka, po jedna ajna kaiica meda i isitnjenog zelenia
mirodije.
Zejtin, sok i med dobro promeati. Sjediniti sa isitnjenom
mirodijom (moe se zameniti zeleniem celera, ekstragona,
prazilukom ili drugim povrem).
Paradajz sos za salatu
Sto pedeset grama paradajza, 2-3 supene kaike kisele
pavlake (kiselog mleka), 1 supena kaika limunovog soka, po
1 ajna kaiica meda i narendanog luka.
Dobro sazreli paradajz oprati, oistiti ga od ljuske i
narendati ili izmiksirati. Sjediniti sa dobro izmuenom
kiselom pavlakom, limunovim sokom, medom i narendanim
lukom.
250

Orahov sos za salatu

(Prva varijanta). etiri supene kaike samlevenih oraha, 2
renja enjaka, I supena kaika limunovog soka (moe se
zameniti sokom od mahovnice, limunskom kiselinom, tj.
neim kiselim).
Orahe samleti, a zatim istucati u drvenoj ili porculanskoj
posudi dok se ne dobije kompaktna masna kaica. Narendati u
kau enjak, sjedinit sa orasima i zainiti limunovim sokom.
(Druga varijanta). Po 1 supena kaika isitnjenih oraha,
zejtina i limunovog soka.
Orahe samleti i istucati u drvenoj ili porculanskoj posudi
(avanu) dok se ne stvori masna kaica. Postepeno dohvati
limunov sok, a zatim i zejtin. Ako se dobije gusta masa, malo
razredi ti vodom.
Sos od argarepe sa renom za salatu
Sto grama argarepe, 1-2 supene kaike meda, 1 supena
kaika limunovog soka, 1 ajna kaiica prirodnog narendanog
rena, kisela pavlaka.
istu argarepu sitno narendati, dodati med, pomean sa
limunovim sokom, i ren. Razblaiti kiselom pavlakom do
potrebne gustoe.
Sos od kisele pavlake za salatu
Sto grama kisele pavlake, po 2 supene kaike isitnjene
zeleni za zain (zeleno pero luka, enjak, mirodija, perun,
celer i dr.).
Kiselu pavlaku mutiti da se dobije ravnomerna masa.
Dobijenu smesu sjediniti sa limunovim sokom, zejtinom i
iseckanom zeleni.
Sos sa medom za salatu
Supenu kaiku limunovog soka, 1-2 supene kaike meda.
Sa medom postepeno sjediniti limunov sok, neprestano
meajui. Ako je dobijeni sos kiselkast, po elji se moe dodati
1 supena kaika zejtina.
251

Sos trijada
Uzima se jedno umance, supena kaika meda i zejtina.
Sve to se dobro pro mesa i sipa u salatu. Ta koliina dovoljna je
za jednu porciju. Dobija se izvanredan ukus, naroito u salati
sa kupusom i argarepom.
Sos sa celerom
Dve supene kaike zejtina, po 1 supena kaika limunovog
soka, meda, narendanog celera (korena-ploda).
Zejtin, limunov sok i med dobro izmutiti, a potom dodati
celer. Ako koristite zelen celera, treba je sitno izrezati i istucati
u drvenom avanu tako da se dobije kaica.
Sos sa zainima
Sok iz 60 grama kiselih jabuka ili trpke dunje, 60 grama
oienih oraha, 30 grama porneanih zaina (perun, slatka
aleva paprika, ubar, mirodija, zelen celera, kim).
Zaine kombinovati po ukusu s tim to se moraju
prethodno sitno iseckati ili istucati. Tome dodati kiseo sok i
mlevene orahe. Postaje jo ukusnije ako se sos namaze na
kriice sveeg povra.
Sosovi sa branom
Ispriti suvo brano do boje zlata. Posebno isprite luk na
suncokretovom ulju. Sve pomeajte. Ovom sosu se dodaje
malo prodinstanih tikvica, argarepa i cvekla. To ovom povru
daje izvanredan ukus.
Prema tome, dodajte navedene sosove i majoneze u salate
i jedite sa apetitom. Moda ete na osnovu predloenog
napraviti svoj kulinarski specijalitet - sos ili majonez,
svejedno.
Adika
Pet delova slatke paprike, 5 delova paradajza, 1 deo ljute
paprike, 1 deo enjaka, 5 delova zejtina. Sve dovesti do
kljuanja, poklopiti i zamotati.
252

V - JELA KOJA PREPORUUJE

A RAKE L JAN S.A.
Hleb po Arakeljanu
Uzeti kilogram brana druge klase, 100 grama zejtina, 100
grama meda, au vode. Od takvog testa napraviti lepinje i pei
ili (suiti) u rerni na temperaturi 45-48C. Takav hleb ne sadri
nikakav kvasac, i on podsea na jermenski lava (pogau,
M). Sve elije u takvom hlebu su ive. Posle pripremanja
zamotati ga u celofan i uvati u friideru.
Antistresni preparat
Antistresni preparat" je poseban hranljivi dodatak, koji
povoljno utie na organizam, naroito u vreme gladovanja.
Preporuujemo sledei recept: na kilogram ovekove
teine uzima se 0,01 gram hranljive limunske kiseline
(limuntosa, M), 0,01 mililitar ekstrakta (nastoja) nane, 2
grama prirodnog meda i 2 mililitra vode. To je normativ za 6
dana. Ako je vaa teina, na primer, 80 kg i gladujete 3 dana,
uzmite 0,4 grama limunske kiseline, 0,4 mililitra ekstrakta
nane (mente), 80 grama meda i 80 mililitara vode. Podelite to
na 3 dela i uzimajte jednom dnevno.
Fizioloka uloga svake sastavne komponente je sledea:
Limunska kiselina je jedina kiselina koja se u organizmu
sjedinjuje sa kalcijumom. Limuno-kiseli kalcijum je unikatna
i v o t n o vana so sa alkalnim svojstvima. Pri njenom
rastvaranju oslobaaju se fosfor i kalcijum, koji se taloe u
kotanim upljinama. Kod obine ishrane priblino 6 0 %
fosfora i kalcijuma - ivotno neophodnih materija - struji kroz
organizam.
Postoji j o jedno karakteristino svojstvo limunske
kiseline. Ona je rezultat koji se postie u procesu probave
hrane. Sjedinjujui se sa ATF, kiselina gori", oslobaajui
energiju. Ako je odmah unesemo u organizam skraujemo
njen rad i inimo hranu veoma efikasnom. Jednostavno, ako
pijete rastvor meda sa limunskom kiselinom, ni o kakvom
gladovanju ne moe biti rei - dobijate odlinu ishranu , pri
emu sami sebe oslobaate od probave hrane.
253

Limunska kiselina, kada se sjedini sa aminima, stvara

aminolimunsku kiselinu sa negativnim elektrinim poten
cijalom (nabojem). Od 21 nezamenjive amino-kiseline samo
tri imaju negativnu energiju. Za organizam je posebno
dragocena aminolimunska kiselina.
Ako nemate limunsku kiselinu, moete koristiti limun.
Iscedeni sok iz ploda sadri 10% limunske kiseline. Dakle, za
6 dana na kilogram teine bie vam potrebno 0,1 mililitar
limunovog soka.
O medu ve dovoljno znamo. Dodajmo jo da je med
pomean sa limunom svima poznat narodni lek.
Bolje je koristiti otopljenu vodu jer e efekat biti jai.
Nana (menta) je interesantna biljka, koja zahvaljujui
svom specifinom ukusu, stimulie dou Vata. Kao rezultat se
dobija sledea slika: med stimulie dou Kapha, limunska
kiselina - Pitta i nana - Vata. Tanije, taj produkt uravnoteava i izjednaava sve tri doe - otud je i njegov lekoviti
efekat.
Arakeljan savetuje da se u vodu doda malo sode (prema
proraunu 1 gram na 3 litra). Soda sa limunskom kiselinom svima dobro poznato penuavo pie, umnogome izdvaja
ugljenini gas koji nam je takode potreban.
Ovaj dodatak (antistresui preparat) se moe upotre
bljavati ne samo tokom gladovanja nego i obinim danima po
30 grama dnevno. U tom sluaju proraun se ne mora vriti
prema vlastitoj teini, ve se jednostavno uzme sok od tri
limuna ili ajna kaiica limunske kiseline, 250 grama meda,
ajna kaiica ekstrakta nane sa strukom (prodaje se u apoteci)
i svemu tome doda litar otopljene vode.
Preporuujemo jo nekoliko originalnih jela po recep
tima Surena Avakovia:
l.Ovsenu prekrupu rastvoriti vodom, zaslaenom m e
dom. Dodati joj zejtin, vanilu i to dobro izmutiti. Taj itki
koktel nije samo najukusniji nego i najjai.
2. U sok ipka nadrobiti luk, rotkvicu, kupus, argarepu,
krastavac, perun, mirodiju (koliinu odredite sami).
3. Proklijalu penicu, ija klica ne srne da bude vea od 1-2
mm, i limun sa korom samleti na maini za meso. Zamesiti sa
254

branom od heljde, staviti na tanjir, prekriti slojem narendanih

kiselih jabuka. Dobiete kola koji zasiuje.
4. Sameljite raskvaeno soivo i graak, dodajte orahe,
luk, enjak, zelen, zejtin i tu masu oblikujte kao kotlet.
Vama e verovatno biti interesantno da ujete miljenje
Arakeljana o sirovoj (sveoj) hrani.
Hrana od sirovog voa i povra stimulie razmenu
materija, poboljava rad svih organa, isti organizam od
tetnih ostataka, poveava otpornost, stabilizuje imune
sisteme, poveava rezistentnost, snagu i predstavlja glavni
faktor zdravlja i duge mladosti."

255

9. Z A K L J U A K

Potovani itaoci!
U prodaji se nalazi kompletna biblioteka Lekovite sile, Genadija
Petrovia Malahova, koja sadri sledee knjige:

O temi koju smo ovom knjigom ovla dotakli moe se

uvek i mnogo govoriti. Pokuali smo
da iznesemo ono to je glavno i to odgovara svima.
Opisali smo mehanizme probave i istakli znaaj sadejstva
hrane sa organizmom, koji kod svihljludi dejstvuju nezavisno
od njihove volje. Osim toga, pokazali smo da je funkcija
ishrane najdrevnija od svih koje su poznate. Bolje reeno, od
toga ta i kako jedemo, dobij amo i sekundarne funkcije krvotok, disanje, motornu aktivnost.
Unutranja sredina organizma, u prvom redu zavisi od
kvaliteta i koliine unete hrane, to menja nae raspoloenje,
karakter, socijalnu aktivnost... Zato, ako normalizujemo
ishranu, normalizovaemo i sve proizvode toga - krvotok,
disanje, motorne i umne sposobnosti. Kao to smo primerima
iz ivota i prakse pokazali, sveza biljna hrana, bogata bioplazmom (odasom), prirodnim strukturama, pravilno upotrebljena i kombinovana, jednostavno obraena i individualno
odabrana u zavisnosti od godinjeg doba i vlastitih doa
omoguava da se odre sva tri procesa u organizmu: homeostaza, homeorezis i homeomorfoza na najviem nivou. Zato
umesto zakljuka nekoliko pouka. Pomou pravilne ishrane
moemo postii dobro zdravlje i duboku starost.
Ima jo mnogo pitanja koja trae odgovore. U novim
knjigama i novim izdanjima tragaemo za odgovorima i na
ova pitanja: kako pomou drugih sredstava dejstvovati na
organizam, kako stimulisati njegove skrivene rezerve i zati
tne sile, ali i na druga.
U narednim knjigama pokuaemo i da ukaemo na vezu
izmeu naeg zdravlja i fizikih vebi, disanja, gladovanja i
drugih sredstava, koja poveavaju ivotni potencijal oveka i
dovode do savrenstva njegovo zdravlje i sposobnosti.
256

1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.

IENJE ORGANIZMA
ISHRANA I HRANA
J A A N J E ORGANIZMA U STARIJEM DOBU
URINOTERAPIJA
OSNOVNA ZNANJA O IVOTU I ZDRAVLJU
(biosinteza, bioenergetika, bioritmologija oveka)
METODI POVEANJA LJUDSKE
BIOENERGIJE I BIOSINTEZE
UTICAJ OKOLINE NA OVEKOVO
ZDRAVLJE i
GLADOVANJE

Iz biblioteke Osnovi zdravlja, Genadija Petrovia Malahova, u

prodaji su knjige
1. IVOT BEZ PARAZITA
2. ZDRAVLJE MUKARCA
3. SVE O ZATVORIMA - OPSTIPACIJAMA
KOD LJUDI

U pripremi za izdavanje iz biblioteke Osnovi zdravlja:

1. ONKOLOKA OBOLJENJA - Leenje i profilaksa
narodnim sredstvima.

Pored ovih knjiga u prodaji se nalazi knjiga ENCIKLOPEDIJA

IENJA ORGANIZMA u kojoj su obuhvaeni svi autori koji
su se bavili ovom problematikom.
Sve informacije o knjigama moete dobiti na telefone:
IGP "Prometej":
011/31-931-13; 011/604-751 (i fax); 064/26-99-143
Mahmut ehi:
011/154-475 (i fax); 011/319-49-48; 064/329-01-50;
063/396-860