Seminarski rad

OBRADA DRVETA-DRVO U GRAEVINARSTVUSeminarski rad

Obrada drventa-Drvo u graevinarstvu

Sadraj
Uvod 4
1.1 Osobine drveta

1.2. Upotreba drveta u graevinarstvu i drugim privrednim granama

2. Proizvodnja rezanog drveta5
2.1. Vrste rezanog drveta

2.2. Tehnika struganja 5

3. Izrada furnira

3.1. Izrada furnira struganjem7

3.2. Izrada furnira rezanjem 7
3.3. Izrada furnira ljutenjem 8
4. Proizvodnja perovanog drveta

4.1. perploe 9
4.2. Panel-ploe
4.3. Iverica

10

10

5. Alatne maine za obradu drveta

Listovi testera jarmaa

11

11

Maine za razdvajanje11
5.1. Jarmae 12
5.2. Trakaste testere

13

5.2.1. Stone trakaste testere

13

5.2.2. Rastrune trakaste testere

13

5.2.3. Trakaste testere trupare

13

5.3. Krune testere

14

5.4. Lanane testere

14

5.5. Rendisaljke

14

5.5.1.Ravnalice

15

5.5.2. Debljae

15

5.6. Glodalice 15
5.6.1. Stone glodalice 16
1

Seminarski rad
graevinarstvu

Obrada drveta-Drvo u

5.6.2. Visokoturane glodalice

5.6.3. Nadstone glodalice

17

5.6.4. Kopirne glodalice

17

5.6.5. Glodalice za zupce

17

16

5.7. Builice 18
5.7.1. Builice za uzdune rupe
5.7.2. Builica za vorove

18

18

5.8. Brusilice 19
5.8.1. Trakaste brusilice

19

5.8.2. Valjkaste brusilice

20

5.8.3. Ploaste brusilice

20

5.9. Strugovi 20
5.9.1. Strugovi za uzdunu i ravnu obradu
5.9.2. Automatski strugovi

21

21

5.10. Maine za razdvajanje 21

5.11. Ljutilice za furnir

22

5.12. Maine za obradu deformacijom

22

5.13. Kombinovane i specijalne maine

23

6. Zakljuak

24

7. Literatura

25

2
Seminarski rad
graevinarstvu

Obrada drveta-Drvo u

Uvod
1.1 Osobine drveta

Drvo je zahvalan materijal pre svega zato to se moe viestruko koristiti, a ruenje graevina od
drveta se svodi na njihovo rastavljanje. Nosivost drveta je velika, a savremena tehnologija
omoguava pravljenje nekada nezamislivih drvenih nosaa od tzv. lepljenog lameliranog
drveta, kod koga se tanke daske meusobno spajaju pomou posebnih lepila pod
presom. Drvo je otporno na razne uticaje i, naizgled paradoksalno, drveni delovi konstrukcije
otporniji su na vatru od elinih ekvivalenata.

1.2. Upotreba drveta u graevinarstvu i drugim privrednim

granama

Drvo se moe koristiti delimino ili potpuno obraeno. Delimino obraeno je pogodno samo za
privremene graevine, jer se razne tetoine mogu naseliti u drvene delove graevine ukoliko sa
njih nije odstranjena kora. Obraeno drvo u obliku greda, talpi, dasaka, stubova ili oblica koristi

se za izradu trajnih konstrukcija. U graevinarstvu se drvo moe koristiti za sve delove zgrade:
za zidove (kod brvnara), za stubove, grede itd. U graevinskim konstrukcijama drvo se deli na
dve klase: tvrdo i meko drvo. U prvu klasu spadaju liari: hrast, bukva, cer, granica itd, a u
drugu uglavnom etinari: jela, smra, ari, bor, ali i topola. Meko drvo je manje nosivosti, ali je i
lake za obradu i prevoz od tvrdog drveta, te se zbog toga ee koristi. Osim u graevinarstvu, u
kome se koristi i kao konstruktivni, ali i kao zavrni materijal (lamperija, parket, brodski pod
itd.), drvo se koristi i u industriji nametaja i u drugim raznim industrijama: industriji papira,
hrane, posua, tekstila itd.

Seminarski rad

Obrada drveta-Drvo u graevinarstvu

2. Proizvodnja rezanog drveta

Proizvodnja rezanog drveta predstavlja jednu od najstarijih i najvanijih grana drvne

industrije. Rezanje predstavlja osnovnu operaciju u proizvodnji rezanog drveta a sastoji se u
rastavljanju oblog drveta na vie delova prizmatinog oblika pomou alata testere. Testera se
moe pokretati runo ili mehaniki, u pilanama se upotrebljavaju testere koje se pokreu
mehaniki.

2.1. Vrste rezanog drveta

Sistem klasifikacije rezane grae veoma je sloen iz vie razloga: rezana graa proizvodi se iz
velikog broja vrsta, dimenzija i kvaliteta pilanskih trupaca; rezana graa upotrebljava se na
razliite naine i u razliite svrhe; tehniki propisi o preuzimanju rezane grae razvijali su se
empirijski, a obiaj i navike na tom podruju predstavljaju smetnju da se pojednostavi sistem
klasifikacije rezane grae.
Rezana graa etinara i liara razvrstava se po kvalitetu na osnovu standarda ili specifikacija,
koje su sastavni deo kupoprodajnih ugovora rezane grae. Rezna graa se moe podeliti na
rezanu grau za neposrednu upotrebu i rezana graa za dalju preradu.

2.2. Tehnika struganja

Razlikujemo sledee postupke rezanja trupaca:

uzduno rezanje
prizmiranje
etvrtinsko rezanje

Seminarski rad
graevinarstvu

Obrada drveta-Drvo u

Rezanje uzduno(Slika 1a) je nain rezanja kojim se prirodni oblik trupaca rastavlja paralelnim
uzdunim rezovima u daske jednake ili razliite debljine. Ovo rezanje moe biti simetrino i
asimetrino, a broj dasaka paran ili neparan; kada je broj neparan, centralna daska je s
uklopljenim srcem, a kada je parna, dve srednje daske su s prerezanim srcem.
Prizmiranje (Slika1b)je nain rezanja kojim se prirodna forma trupca ree na prizmu pri emu se
dobija daska jednake iirine. Kod prizmiranja trupac se ree na daske u dva maha. Kod drugog
rezanja obre se prizma na bok, za 90, i razrezuje na daske. Visina prizme odnosno irina daske
uslovljena je prenikom i kvalitetom trupca i trgovakim propisima po maksimalnoj irini rezane
grae.
etvrtinsko rezanje (Slika 1c)kod njega trupci se najpre razreu a zatim se uetvrte. Svaka takva
etvrtina se dalje prerauje. Rezanje se vri testerom jarmaom ili trakastom testerom. Rezanje
postaje sve ue, dok na kraju ne ostane jedna etvrtina.
a)

b)

c)

Slika 1 Tehnika struganja. a)struganje uzduno, b)tehnika prizmiranja, c)rezanje na etrvt

3. Izrada furnira

Furniri su tanki listovi drveta dobijeni struganjem, rezanjem ili ljutenjem. Debljina listova
furnira iznosi od 0.2 do 10.0 mm, najee su debljine od 0.5 do 3.5 mm.

Seminarski rad
graevinarstvu

Obrada drveta-Drvo u

Prema tehnolokom procesu prizvodnje furnir se deli na strugani, rezani i ljuteni. Prema nainu
obrade furniri se dele na okrajene i neokrajene. Prema nainu pripreme furniri se dele na
plemenite i slepe. Strugani i rezani furniri se upotrebljavaju za oplemenjavanja lica nametaja, za
oblaganje dvorana, za intarzijske radove i sl.
To su plemeniti furniri kojim se iskoriavaju estetska svojstva drveta: boja, tekstura i sjaj.
debljina ovih furnira iznosi od 0.5. do 1.0 mm, a izuzetno 2.0 mm.
Slepi furniri, ili unutranji ili donji furniri, zovu se furniri koji slue kao podloga plemenitom
furniru. pri upotrebi slepog furnira ne iskoriavaju se estetska svojstva drveta. Debljina slepog
furnira je uvek vea od debljine plemenitog furnira. Za slepi furnir upotrebljava se loiji furnir
relativno homogene strukture, i to od topolovine, lipovine, bukovine, javorovine i drugih vrsta.

3.1. Izrada furnira struganjem

Furniri se mogu izraivati struganjem na furnirskom jarmu ili segmentnoj krunoj testeri. Testera
je debela oko 0.9 mm, zubi su joj trouglasti, razvrnuti naizmenino na obe strane, na svaku od
0.25 do 0.30 mm, a mogu rezati u oba smera. Prenik testere je 2050 mm, broj
okretanja 488 o/min a brzina rezanja 52 m/s.
Pre struganja drvo ne treba omekavati, pa mu se ne menja boja. Ipak je izrada furnira
struganjem naputena jer se preko polovine skupog drveta pretvara u strugotinu.

3.2. Izrada furnira rezanjem

Trupci za furnire se razrezuju trakastom testerom ili na horizontalnoj jarmai. Dobijeni komadi
zagreju se, okorevaju, oiste etkama i iz njih se uklone strana tela, npr. komadi kamena ili
metala, a zatim se prerauju na maini s furnirskim noem. Maina za proizvodnju furnira
rezanjem moe biti horizontalna i vertikalna.
Rezni furniri mogu se suiti prirodno kada su povoljni uslovi, leti, a preko cele godine se mogu
suiti u suarama za furnire.
6

Seminarski rad

Obrada drveta-Drvo u graevinarstvu

3.3. Izrada furnira ljutenjem

Sirovine za proizvodnju ljutenog furnira su trupci za ljutenje od drveta bukve, javora, lipe,
breze, topole, jasike, vrbe i nekih vrsta etinara. Ljuteni furnir proizvodi se na ljutilicama,
konstruisanim na principu tekih strugarskih maina. Ljuteni furnir slui preteno za
proizvodnju perovanog drveta. Ljutilica je teka tako da se ne trese za vreme ljutenja.
Zagrejan, oien, pregledan i prekraen trupac namesti se pomou dizalice ili automatski u
ljutilicu, obradi se na oblik valjka a zatim ljuti. Za vreme ljutenja trupac se okree oko svoje
uzdune ose, a k sreditu mu se pribliava no. No se odbija od vetikalne ravni koja dodiruje
trupac za slobodni ugao =0...5 (Slika 2) koji se na modernim ljutilicama smanjuje jer bi se
brzo troio i delovao poput konice, pa bi se za ljutenje tropilo previe energije.
No je naotren pod uglom =15...23. Slobodni ugao i u gao pod kojim je narezan no zajedno
ine ugao rezanja =+ razliit za razliite vrste drveta. Pritisna letva nameta se iznad otrice
noa u vertikalnom smeru.
Furniri se sue da im se sadraj vlage svede na 6...8% kako bi se mogao lepiti. Furniri se sue u
tunelskim suionicama koje imaju 2 do 6 spratova, a sue se pri temperaturi od 130C a neke
vrste drveta i 170C.
vorovi se mogu odstraniti iz furnira runo ili mainom i na njihovo mesto da se zalepi komadi
drvenog furnira od iste vrste drveta, jednake debljine, podjednake boje i teksture. Raimannov
automat za krpljenje furnira moe u minutu isei i zakrpiti od 20 do 30 vorova.

Slika 2 Postavljanje noa i pritisne letve za ljutenje trupaca razliitih prenika

Seminarski rad
graevinarstvu

Obrada drveta-Drvo u

4. Proizvodnja perovanog drveta

perovano drvo se dobija lepljenjem furnirskih listova ili rezanog drveta i furnirskih listova. Deli
se na:
Furnirske ploe (perploe)
Stolarske ploe (Panel-ploe)

4.1. perploe

perploa je sastavljena od neparnog broja unakrsno slepljenih furnirskih listova. dele se na

obine, brodske i avionske. Obine perploe se izrauju od ljutenih furnirskih listova. Listovi
se lepe tako to se listovi iznad i ispod centralnog lista moraju lepiti istim redosledom s obzirom
na vrstu drveta, smer vlakana, fizika svojstva, debljinu i sadraj vlage.
Obine perploe debljine 3,4,5 i 6 mm izrauju se od tri furnirska lista, ploe debljine 7 mm od
tri ili pet furnirskih listova, ploe debljine 8,10 i 12 mm izrauju se kao i obine, ali lepilo treba
da je otporno prema vodi, pa se upotrebljavaju na brodovima. Brodske perploe mogu se
izraivati i deblje od obinih. Avionske perploe izrauju se od vrlo tankih furnirskih listova, a
lepe se lepilima na bazi vetakih smola, a upotrebljavaju se za gradnju aviona i jedrilica.
Prednosti perploa u odnosu na puno masivno drvo jesu: postojanost oblika,jednolika vrstoa,
vea savitljivost, ekonominost i mogunost proizvodnje velikih povrina, otpornost prema
pucanju pri ukucavanju eksera i buenju. perploe se kod nas najee izrauju od bukovine.
Furniri se mogu premazivati lepilom i u maini za sastavljanje furnira (spajaice). Kroz spajaicu
za uzduno sastavljanje furniri se transportuju u smeru vlakanaca brzinom od 3 do 38 m/min, a
kroz spajaicu za popreno sastavljanje popreno na taj smer brzinom od 1 do 5 m/min. Lepak
vee za vreme transportovanja kroz mainu.
U proizvodnji per ploa lepak se nanosi na obe strane srednje ploe pomou maine koja ima
2 ili 4 vljka. Valjci imaju povrinu od gume ili metala, a izbrazdani su na razliite naine.

Seminarski rad

Obrada drveta-Drvo u graevinarstvu

4.2. Panel-ploe
Panel ploa sastoji se od srednjeg sloja sastavljenog od letvica ili ljutenog funira i oblonih
furnira kojima je smer vlakana poprean u odnosu na smer valakana letvica. Letvice i obloni
furniri spojeni su lepkom. Panel ploe debele su od 13 do 45 mm. Za ploe debele od
13 do 20 mm iznosi tolerancija 0.5 mm, a za ploe od 22 do 45 mm 0.8 mm. Tolerancija za
duinu i irinu iznosi 5 mm. Razvrstavaju se prema kvalitetu oblonih furnira na klase I/II i
II/II.
Srednji sloj od ljutenog furnira kvalitetniji je od letvica, ali je skuplji, jer su furniri skuplji od
rezanog drveta.
Obe strane srednjeg sloja panel ploe se namau lepkom, obloe rezanim ili ljutenim
furnirima mekih liara, parene bukovine debelim od 2 do 4 mm i presuju u hidraulikoj presi,
gde lepak otvrdnjava usled delovanja toplote pod pritiskom. Nakon resovanja ploe treba da
odlee najmanje 2 nedelje; za to vreme zavri sve vezanje lepka i vlaga se u ploama jednolino
rasporedi.
Ploe se kraje krunim testerama na definitivne duine i irine i na pravougaoni oblik, a zatim
bruse kao perploe. Pri isporuci iz fabrike ploe treba da imaju oko 10% vlage.

4.3. Iverica

Iverica je ploa od strugotine drveta ili drugih ligno celuloznih materijala slepljenih organskim
bezivom pod delovanjem toplote, pritiska, vlage i katalizatora. Ploe iverice se razvrstavaju
prema zapreminskoj teini na lake, srednje teke i teke. Lake ili izolacione iverice imaju
3
zapremisku teinu od 0.25 do 0.40 g/cm . Upotrebljavaju se za izolaciju zvuka i toplote.
Najvie se proizvode srednje teke iverice koje mogu biti jednoslojne ili vieslojne.
Upotrebljavaju se za nametaj, vrata, unutranja ureenja, pregradne zidove, unutranjost
3
brodova i gradnju kua. Za 1 m iverice potrebno je od 2.2 do 2.5 prostornih metara drva. Za
proizvodnju iverja razvile su se dve vrste maina, jedne ga izrauju rezanjem noevima, a druge
mlevenjem. Noevi maina za izradu iverja rezanjem, koji odreuju duinu iverja, razmaknuti su
od 20 do 40 mm.

Seminarski rad
graevinarstvu

Obrada drveta-Drvo u

5. Alatne maine za obradu drveta

Mali otpori rezanja i male koliine toplote koje se razvijaju na otricama alata omoguavaju
velike brzine rezanja (do 90 m/s), velike brzine pomaka (do 80 m/min) i velike brojeve obrtaja
(do 28.000 o/min) koji su karakteristini za te maine.
Razvrstavanje maina za obradu drveta vri se prema podruju primene, prema vrsti obrade,
prema ugraenom alatu i prema drugim kriterijumima. U sledeoj tabeli usvojeno je
razvrstavanje prema primenjenom alatu.

Razvrstavanje maina za obradu drveta

Tabela1
Vrsta drveta

Obrada skidanjem
strugotine

Grupe maina

Primenjeni alati

Jarmae
Trakaste testere

Listovi testera jarmaa

Beskonane trakaste testere
Krune testere
Lanane testere

Krune testere
Lanane testere
Rendisaljke
Glodalice

Vratila s noevima
Glodala, glave s noevima
Lanana glodala

Lanane glodalice
Builice
Brusilice
Strugovi
Obrada bez skidanja
strugotine

Kombinovana obrada

Maine za razdvajanje
Maine za obradu
deformacijom

Prostorno kombinovane
maine
Tehnoloki kombinovane
maine

Burgije
Brusne folije Strugarski noevo

Seiva za odrezivanje, prorezivanje i

cepanje
Modeli, matrice, patrice, igovi
Grupa nezavisnih alata
Tehnoloki kombinovani alati

10

Seminarski rad

Obrada drveta-Drvo u graevinarstvu

5.1. Jarmae

Jarmae su namenje uzdunom rezanju trupaca. Alat listovi testere uvreni u jaram svojim
naizmeninim kretanjem izvode rezanje, a pomak se ostvaruje prinudnim kretanjem drveta u
ravni testere priblino upravno na pravac kretanja. Naizmenino kretanje testera
ostvaruje se mehanizmom krivaje.
Vertikalne pune jarmae su najrasprostranjenije primarne strugarske maine i slue u prvom redu
za masovnu proizvodnju rezane grae tinara. Imaju vrst zatvoren okvir jarma (Slika 4) u koji
se uvruje i do 24 lista testera.

Slika 4 ematski prikaz ravnih vrsta jarmova,

1 vertikalni puni jaram, 2 vertikalni boni jaram, 3 horizontalni jaram, 4 horizontalni jaram za
furnire
Bone jarmae slue uglavnom za prizmiranje trupaca kao pomone maine pred punim
3
jarmaama. Ree se upotrebljavaju kao samostalne maine. Kapacitet im je do 1 m /h.
Horizontalne jarmae za furnire. list testere postavljen u vertikalnoj ravni izvodi horizontalno
glavno kretanje brzinom od oko 7m/s. Pomono kretanje se izvodi pomou kolica odozdo navie
brzinom do 1.5 m/min. Snage se kreu oko 5 kW.

11

Seminarski rad

Obrada drveta-Drvo u graevinarstvu

5.2. Trakaste testere

Trakaste testere se upotrebljavaju za uzduno i popreno odrezivanje. Alat nazubljena
beskonana traka vrei ravnomerni obvojni hod v preko oboda tokova ree svojim slobodno
razapetim delom. Pomak se ostvaruje kretanjem materijala normalno na ravan tokova.

5.2.1. Stone trakaste testere

Stone trakaste testere spadaju u najosnovnije stolarske maine. Slue za uzduno i popreno
rezanje za izradu ravnih i zakrivljenih povrina i za ostale vrste rezanja u zavrnoj preradi drveta.
Iskljuivo su vertikalne konstrukcije. Pomono kretanje je runo. Za izvesne
poslove primenjuje se i dodatni aparat za pomak, montiran an stolu.
5.2.2. Rastrune trakaste testere

Rastrune trakaste testere najee se primenjuju u strugarama i sanduarama za uzduno

rezanje dasaka i greda raznih veliina. One prave uzduni rez izneu dve prethodno ravne
obraene povrine. U principu rade kao i sone trakaste testere. Pomono kretanje ostvaruju
motornom silom preko dva para pominih valjaka. Biranje debljine reza je runo ili elektrino.
5.2.3. Trakaste testere trupare

Trakaste testere trupare primenjuju se za uzduno rezanje trupaca i krupnije grae. Imaju slinu
ulogu kao jarmae. Rade na principu rastrunih trakastih testera od kojih se u osnovi razlikuju po
kolicima za trupce. U poreenju sa jarmaama trakaste testere trupare se odlikuju manjim
rezom, tanijim i kvalitetnijim rezom, mogunou rada sa nesortiranom oblovinom, rezanjem
veih prenika trupaca i mogunou biranja debljine daske prema osobinama drveta pre svakog
reza, ali zapstaju u uinku, zah tevaju kvalifikovanu radnu snagu i
osetljive su na strana tela i smolu u drvetu.

12

Seminarski rad

Obrada drveta-Drvo u graevinarstvu

5.3. Krune testere

Krune testere se upotrebljavaju za popreno i uzduno odrezivanje drveta. alat po obodu
nazubljena tanka kruna ploa (list testere) okreui se oko svoje ose izvodi glavno kretanje
rezanja, v, a pomak s vri se u ravi ploe, po pravilu nasuprot smeru kretanja zuba
(Slika 5).
Krune testere se razvrstavaju prema sledeim namenama: za popreno, za uzduno, za
popreno i uzduno rezanje.

sl. 5 Osnovni agregat krune testere

1 specijalni elektromotor za krune testere, 2 list krune testere, 3 vratilo, 4 stezne ploe, D
prenik lista krune testere, A visina motora, B najvea dubina reza

5.4. Lanane testere

Lanane testere su namenjenepoprenom odrezivanju tekih komada. Alat u obliku beskonanog

lanca iji su lanci sa spoljne strane izvedeni kao zubi testere vri rezanje obvojnim kretanjem
oko dva ili vie lananika, a pomak se vri u ravni kretanja lanca upravno na pravac rezanja.
Lanane testere omoguavaju prerezivanje neogranieno dugakih komada debljine od 300 do
2000 mm. Zato se izrauju kao pokretne maine za seu ume i prerezivanje trupaca.

5.5. Rendisaljke

13

Seminarski rad

Obrada drveta-Drvo u graevinarstvu

Rendisaljke su namenjene finoj obradi ravnih povrinakoje su prethodno obraene uglavnom

testerama. Alat vratilo s uzduno postavljenim noevima okreui se oko svoje ose izvodi
glavno kretanje rezanja, a pomak se vri nasuprot smeru kruenja seiva. Staza otrica noeva
prema drvetu pri rendisanju sa konstantnom brzinom pomaka produena je cikloidno, zato se
dobija talasasti profil obraene povrine. Rendisaljke se izvode kao ravnalice, kao debljae i kao
kombinovane ravnalice-debljae.

5.5.1.Ravnalice
Ravnalice se namenjene ravnanju uskih povrina dasaka pri izradi sastavaka. Pomono kretanje
je runo, ree dodatnim aparatom za pomak, koji se postavlja iznad vratila sa noevima.
Uobiajene radne irine iznose od 400 do 1000 mm, brzine rezanja su od 25 do 30 m/s, a snaga
od 2 do 4,5 kw. Za kvalitetan i siguran rad potrebno je da raspon izmeu usnica bude mali, to se
postie pogodnom kinematikom visinskog podeavanja stolova.
5.5.2. Debljae
Debljae su namenjene finoj obradi paralelnih povrina na odreenu debljinu. Za taan rada
neophodna je velika stabilnost postolja, to se najbolje postie okvirnom konstrukcijom.
Uobiajene su radne maine od 400 do 1300 mm.
Kombinovane ravnalice-debljae se u osnovi sastoje od jedne debljaeiznad ijeg su radnog stola
postavljena druga dva stola, koji u sklopu sa istim vratilom za noeve sainjavaju ravnalicu.
irina rendisanja iznosi oko 600 mm.

5.6. Glodalice

Glodalice su namenjene izradi raznovrsnih profilisanih ravnih i zakrivljenih povrina. Profilisane

ili ravne otrice alata za glodanje, okreui se oko ose vretena, izvodde glavno kretanje rezanja,
pomak se vri nasuprot smera kretanja zuba. Kinematika procesa glodanja slina je kinematici
rendisanja, ali se alati razlikuju: noevi za rendisanje su dui, s ravnim

14

Seminarski rad
graevinarstvu

Obrada drveta-Drvo u

otricama; alati za glodanje (Slika 6) imaju krae obino profilisane otrice, a uvruju se, kao
posebni element na preputeni deo vratila maine.

Slika 6 Primeri alata za glodanje. 1 profilno glodanje, 2 profilni noevi, 3 univerzalna glava za
noeve
Glodala se izrauju od nelegiranih i legiranih alatnih elika ili sa otricama od tvrdih metala.
Uglovi zuba su <15, <35, <45.
Postoji vie vrsta glodalica: stone glodalice, visokostrune glodalice, nadstone glodalice, kopirne
glodalice i glodalice za zupce.
5.6.1. Stone glodalice
Stone glodalice slue za raznovrsna oblikovanja i iroko se primenjuje u industriji i zanatskoj
proizvodnji. Zbog visokog broja obrtaja, koji se i kod niskoturanih glodalica kree do 600
o/min, konstrukcija mora biti vrsta, a zakretne mase uravnoteene. Pomono kretanje je runo
ili pomou dodatnog aparata za pomak.
5.6.2. Visokoturane glodalice
Visokoturane glodalice su namenjene za izradu istih povrina koje ne treba naknadno
obraivati. Potrebne velike brzine rezanja omoguene su primenom seiva od legiranih elika i
tvrdih metala. Zbog zahteva za malim prenicima glodala, zbog sigurnosti i ekonomije, koji
uslovljavaju broj obrtaja od 12000 do 18000 u minuti, ove maine moraju odgovarati stroijim
uslovima. Ekscentrinost sedita alata sme biti najvie 0,02 mm, a aksijalni udar vretena najvie
15

Seminarski rad

Obrada drveta-Drvo u graevinarstvu

0,04 mm, kuglini leajevi treba da su specijalne izrade i delovi koji se brzo okreu, moraju biti
dinamiki uravnoteeni.
5.6.3. Nadstone glodalice
Nadstone glodalice su namenjene prvenstveno kopirnim glodanjima. Predmet obrade

kree se prema osi vretena, a vodi ga ablon koji klizi po trnu. Tako se vri kopiranje. Glodala su
veinom jednosena, ekscentrino postavljena, to omoguava jednostavno biranje zadnjeg ugla
i prenika glodanja. Nadstone glodalice se odlikuju mogunou kopiranja malih radijusa,
jeftinim alatima, malom potronjom snage i univerzalnom primenom.
5.6.4. Kopirne glodalice
Kopirne glodalice slue za samostalnu izradu predmeta sa nesimetrinim presecima (kalupa za
obuu, noge za stolice, kundaka, propelera i sl.). U kopirne glodalice ubrajaju se i stone
glodalice sa ureajem za kopiranje. One imaju stabilno vreteno, a predmet obrade se vodi uz
pomo ablona. Takav sistem, za razliku od drugih, praktino ne ograniava veliinu
predmeta obrade.
5.6.5. Glodalice za zupce
Glodalice za zupce slue za izradu sastavnih zubaca razliitih oblika (Slika 7). Najee se obe
daske sastavka obrauju u istoj operaciji. Broj obrtaja iznosi od 6000 do 12000 u minutu, pomak
je runi ili hidrauliki, a koriste se i poluautomatske izvedbe sa krivuljama za upravljanje.

Slika 7 Primer sastavnih zubaca

16

Seminarski rad

Obrada drveta-Drvo u graevinarstvu

6. Zakljuak

Drvo je oduvjek bilo izuzetno cjenjen materijal. Prua velike mogunosti za primjenu ali,
istovremeno, zahtjeva vjetinu prepoznavanja osobina, odgovarajuu pripremu, strunu obradu i
zatitu. Drvo je najstariji graevinski materijal iz prostog razloga to je pomou njega mogue
napraviti jednostavne graevine sa vrlo malo alata ili ak i bez njega. Stoga su ljudi, kada su
poeli da se bave gradnjom, prvo upotrjebili drvo za pravljenje jednostavnih koliba ili
konstrukcije atora. Razvojem ljudskog drutva i unapreenjem alatki, drvo je poelo da se
koristi za sloenije konstrukcije, a i danas je nezamjenljiv graevinski materijal.
Mnogostruka primjena drveta i sve jaa orijentacija preraivaa na ui asortiman i masovnu
proizvodnju, dovele su do velikog broja razliitih specijalnih konstrukcija maina za obradu
drveta, namenjenih izradi odreenog finalnog proizvoda, kao npr. Parketa, aluzina, etki, ibica,
kundaka, potpetica, olovaka, ofingera, metli itd.

17

Seminarski rad

Obrada drveta-Drvo u graevinarstvu

Literatura

Mainska obrada nemetala, Sneana Radonji, Tehniki fakultet

www.wikipedija.com

18