Genadij Petrovi Malahov

METODE POVEANJA
LJUDSKE BIOENERGIJE
I BIOSINTEZE
(KRETANJE, GLADOVANJE,
DISANJE I VODENE TERAPIJE)

PREVOD S RUSKOG

Beograd
2007.

SADRAJ

KRETANJE

Opte o kretanju
Hodanje
Tranje
T r a n j e i regeneracija srca
T r a n j e i ienje u n e kesice
T r a n j e i jaanje psihikih sposobnosti
G i m n a s t i k e v e b e i atletski trening
Profilaksa i leenje oboljenja k i m e n o g stuba
V e b e za k i m u i trbune miie
V e b e z a dekompresiju d e l o v a k i m e
V e b e za poveanje pokretljivosti b l o k i r a n o g
segmenta kime
V e b e za razvijanje tonusnih miinih v l a k a n a
kimenog stuba
V e b e za razvijanje trbunih miia
O d r a v a n j e organa trbune duplje
M a s a a unutranjih organa
Zakljuak i praktine preporuke
GLADOVANJE
Post, gladovanje i dijetalna terapija
P o s t k a o prirodni metod leenja bolesti
Aktiviranje fiziolokih m e h a n i z a m a t o k o m
gladovanja
S a v r e m e n o tumaenje p r e p o r u k a Isusa Hrista
o postu
P r a v i l a gladovanja
P o s t i spas
Zakljuak
DISANJE-
Opte o disanju
P r o c e s disanja
elijsko disanje

7
7
16
20
26
29
30
33
41
51

51

54

56
57
57
60
64

67
67
74
80
98
104
124
137
143
143
152
160

CI i P r a n a
Disanje i rad m o z g a
M e t o d izbora hranljive p r a n e "
M e t o d izbora disajne p r a n e "
M e t o d A . Streljnikove
J o g i n o disanje S a t - n a m "
Bhastrika pranajama

M e t o d stvaranja d u h o v n e energije"
Zakljuak

163
174
176
196
196
204
207
209
216

VODENE TERAPIJE

221
221
222
227

Uvod
; '
M e h a n i z m i uticaja vode na oveiji o r g a n i z a m
Razvojni m e h a n i z a m vodenih terapija
Rastvarajui i odstranjujui m e h a n i z a m vodenih
terapija
V o d e n e terapije za normalizaciju krvotoka
Efekti v o d e n i h terapija

Z a g r e v a j u i i vlaei efekat v o d e n i h terapija

Energijski i stimuliui efekat v o d e n i h terapija
Lekoviti efekat v o d e n i h terapija
Terapije s parom
Zakljuak i preporuke
T e r m i n o l o k a objanjenja

229
238
242
242
247
251
257
263
266

KRETANJE
U ivom svetu sve je ivo i raduje se ivotu
da bi ivelo u elektrinim i magnetnim stru
janjima, u kojima se nalazi sva ivotna snaga i
volja...
Moja snaga - to su elektrine i magnetne
struje, koje se stalno nalaze u mom celokupnom
telu.
P. K. Ivanov

OPTE O KRETANJU
U uvodu prvo emo da razmotrimo sredstva i m e t o d e
treninga koje su namenjene za poveavanje ovekove ener
gije i poboljavanje biosinteze elija.
U svetskoj praksi postoje brojne injenice koje potvr
uju ovekovu sposobnost da direktno koristi energiju i
graevinske materijale" iz okolnog prostora. Na primer,
Galina Sergejevna atalova i njeni istomiljenici izveli su
niz eksperimenata. Grupa od 4 oveka na elu sa Satalovom
obavilaje 3-nedeljno putovanje po prevojima Glavnog Kav
kaskog grebena od Arhiza do jezera Rica. Za svakog lana
grupe poneli su po 1 kilogram krupice, 250 grama maslaca i
1,5 kilogram suenog voa. Posle zavrenog putovanja bili
su veseli i ivahni i nisu ni malo omravili.
U vezi s eksperimentom Covek i pustinja" preli su
1
130 km kroz pustinju Karakumi (Turkmenistan) za etiri
dana. Ishrana eksperimentalne grupe atalove bila je nisko1

P r i m e d b a prevodioca.

kalorina s malo belanevina i nije bila vea od 1.000

kilokalorija (kcal), odnosno 4.200 dula (kJ) po oveku; jeli
su kae od krupice, suvo groe, med, orahe, pirinane
orbe s miriljavim travama, pili zeleni aj. D n e v n o su pili
2-2,5 litra tenosti. Nasuprot njima kontrolna grupa sportista hranila se shodno preporukama Instituta za ishranu
Akademije medicinskih nauka ( A M N ) SSSR-a. D n e v n i
obrok svakog sportiste imao je 4.000-4.100 kcal (16.800
- 1 7 . 2 2 0 kJ). Hrana je bila zasiena belanevinama, mas
tima i ugljenim hidratima. Sportisti su poneli sa s o b o m u
pustinju mesne konzerve i konzerve ribe, sublimirano meso,
kockice za supu, koncentrate pudinga s okoladom i pirinem, eer, kakao, keks... Jeli su etiri puta dnevno, a grupa
atalove svega 2 puta. Svaki lan je, shodno preporukama,
zbog vruine popio i do 10 litara vode. Z b o g toga je samo
polovina sportista prela celu marrutu. Za vreme peaenja
kroz pustinju imali su malo povieni krvni pritisak, a za
v r e m e mirovanja ubrzani puis i bili su neraspoloeni i loe
su se oseali. K o d svih lanova grupe atalove nivo krvnog
pritiska i puis nisu prelazili granice ovekove normale.
Pritom su se odlino oseali i bili veoma d o b r o radno
sposobni.
U vezi s tim veoma je interesantan i eksperiment Pola
Brega. On je preao peice 48 kilometara kroz Dolinu Smrti,
u kojoj je bila visoka temperatura, a koja je u p o d n e iznosila
+54C. Poveo je 10 mladih sportista. Za njih je bio pri
premljen vagon s j e l o m , piem i slanim tabletama. Pol B r e g
je gladovao za vreme peaenja. Od 10 mladih, zdravih
sportista, nijedan nije doao do kraja marrute - bez obzira
na to to su redovno dorukovali i pili hladnu vodu. S a m o je
Pol B r e g uspeo da pree tu marrutu. Ostajao sam sam na
velikoj razdaljini od ostalih sportista i oseao se sve kao
bela rada". Za tu razdaljinu bilo mu je potrebno 10,5 sati i
za to vreme pio je samo toplu vodu u malim koliinama.
8

Posle toga prenoio je u atoru i ujutro se vratio obratnom

marrutom i nije konzumirao hranu!
J. A. Anrejev - autor knjige Tri kita zdravlja, inte
resantno opisuje svoj eksperiment u kojem je nauio kako
da aktivira biosintezu za vreme dueg tranja i da se snabdeva energijom iz okolnog prostora. Z b o g toga je lako trao,
a i telesna teina mu se poveala posle tranja za nekoliko
stotina g r a m a !
Na kraju ovog uvoda vano je da uoimo, da bi orga
nizam dobro asimilovao energiju iz okolnog prostora i da bi
se dobro aktivirala biosinteza elija, treba se m n o g o kretati
(nije bitno kako) i treba obavezno imati u vidu sledei uslov
- koa mora uvek da bude ista. Satalova takoe istie da u
h l a d n o m vazduhu i hladnoj vodi ima veoma m n o g o ener
gije. Pol Breg smatra da je unutranja istoa o r g a n i z m a
primaran uslov za neiscrpnu energiju. J. A. Andrejev, na
osnovu svog eksperimenta, istie da je posledica dvostru
kog (i neto veeg) poveavanja pulsa prilikom kretanja u
odnosu na mirovanje - neminovan uslov za stvaranje ener
gije i za aktiviranje biosinteze elija. Na osnovu hipoteze
profesora Andrejeva u organizmima koji se hrane m l e k o m i
u ovekovom organizmu stvara se krv samo za v r e m e veih
fizikih napora. Upravo, prilikom kretanja, tranja, inten
zivnog rada na sveem vazduhu nastaju j a k e oksidaciono-regenerativne reakcije i stvara se veoma kvalitetna, j a k a
i m l a d a krv.
U knjizi Osnovna znanja o ivotu i zdravlju opisana je
bioenergija i biosinteza. Ali, radi jasnoe, ponoviu koji se
m e h a n i z m i aktiviraju za stvaranje bioenergije i biosinteze
prilikom kretanja.
1. Prilikom kretanja plazma naeg organizma v e o m a
uoljivo sadejstvuje s magnetnim poljem okolnog prostora,
s bujicama nabijenih estica koje se kreu od povrine
Zemlje navie i od stratosfere nanie ka povrini Zemlje. To
9

prouzrokuje hiperpolarizaciju m e m b r a n a elija koje akti

viraju biosintezu.
2. S a m o kretanje dclova tela u jajastom p l a z m a t i n o m
kokonu (auri) 2 podsea na obrtanje rotora ruku i nogu - u
statoreplazmatinoj sferi. Ponovo je aktiviran m e h a n i z a m
hiperpolarizacije m e m b r a n a elija.
3. Poveavanje krvotoka za 4-5 puta drugi je primer
rotora i statora. U ovom sluaju telo je stator, a rotorkrv.
4.Poveavanje sranih kontrakcija od 60-70 do 200-240
otkucaja u minuti uveliko snabdeva organizam energijom.
5. Pojaano disanje za 20-30 puta u poreenju s miro
vanjem, najjai je mehanizam koji dostavlja slobodne elek
trone u organizam. Samo strujanje vazduha u grudnom kou
je takode primer rotora i statora. Magnetno polje organizma
daje dopunski potencijal elektronima koji se kreu disajnim
putevima i njih mnogo bolje asimilira sluzokoa plua. U
toku kretanja, po pravilu, u organizmu se intenzivno stvara
ugljenikova kiselina i dolazi do disajne acidoze koja podstie elijsku biosintezu.
6. Raznovrsne vibracije i trenja, koja nastaju za v r e m e
intenzivnog kretanja, stvaraju energiju u organizmu.

aktiviraju b i o s i n t e t i n e - anaboline procese. Dete nikad ne

bi odraslo kad se ne bi m n o g o kretalo. U toku evolucije na
organizam maksimalno se prilagodavao na kretanje i pot
p u n o je m o g a o da opstane, samo ako je bio izloen raz
liitim vibracijama, psihikim stresovima, sabijanjima, i
renjima i drugim fizikim i gravitacionim dejstvima. To nije
udno kad znamo da na organizam predstavlja povrinu
velikih razmera, koja je stisnuta (sabijena) u relativno maloj
zapremini. Tako 10 1 5 elija oveijeg organizma zajedno s
koloidnim mi elijama, koje se nalaze u njihovoj protoplazmi (micelije u suvom stanju tee ukupno 5 kg), obuhvataju povrinu blizu 2.000000 kvadratnih metara (200
hektara!). Na toj ivoj povrini" dolazi do raznovrsnih
oksidaciono-obnavljajuih reakcija. Da bi te reakcije bile
normalne (pravilne), potrebno je da tenost neprekidno cirkulie po toj povrini koja dostavlja organizmu hranljive
materije, kiseonik i bioregulatore - hormone i preko koje
treba nesmetano da cirkuliu slobodni elektroni i da se eliminie metabolina ljaka, izbacuje ugljenikova kiselina
itd. Te ogromne povrine oroavaju se preko sistema kapilara ukupne duine 100.000 kilometara! Kod oveka, koji je
teak 52-54 kilograma, to se obavlja sa svega 35 litara (!)
tenosti (krv - 5 litara, limfa - 2 litra, tenost izvan elija i u
elijama - 28 litara). Radi snabdevanja jednoelijskih
mikroorganizama, koji ive u moru, za istu koliinu ( 1 0 1 5 )
neophodnih gasova i hranljivih materija potrebno je IO 7
litara morske vode!

7. Aktiviranje receptora u organizmu p o m a e akupunkturnom sistemu da maksimalno prihvata i asimilira elek

trone.
8. Pojava znoja na koi, a samim tim i stvaranje dopun
skih elektrinih kontakata omoguuje da se unosi vie ener
gije kroz kou u odnosu na mirovanje.
9. Razaranje protoplazme elija i drugih struktura u
toku kretanja - katabolizam, stimulie proces obnavljanja i
superobnavljanja - anabolizam. Treba svesno prihvatiti jed
nostavnu istinu: kretanje j e - n a j j a i stimulator katabolinih
procesa u organizmu koji za vreme mirovanja organizma

B e z obzira na to to 1 c m 3 krvi u kapilarnom krvotoku

kontaktira s povrinom od 7.000 c m 2 , preko koje se obavlja
difuzija i aktivno prenoenje gasova i hranljivih materija, to
nije dovoljno, jer krv direktno ne kontaktira s elijama
organizma. Proces prenoenja kiseonika ( 0 2 ) i hranljivih
materija iz krvi u elije obavlja se u tri etape: .

1) Difuzija kiseonika i hranljivih materija iz krvi kroz

zidove kapilara u meduelijsku tenost;

10

Primedba prevodioca.

2) Difuzija i aktivno prenoenje kiseonika iz meuelijske tenosti kroz membranu elije;

3) Prenoenje kiseonika i hranljivih materija u samoj
eliji do mesta njihove upotrebe.
Takode po etapama, ali obratnim redosledom, obavlja
se difuzija i aktivno prenoenje ljake i ugljen-dioksida iz
elije u krv.
Usporeno dolaenje plastinih materija, energijskih i
mineralnih materija, kiseonika, h o r m o n a i fermenata prou
zrokuje smanjenje ivotne snage i dovodi do neusaglaenog delovanja elija i organizma.
Usporeno izdvajanje mokraevine (urata), hlornog natrijuma, vode, kalcijuma, ui itd. dovodi do ozbiljnih po
vreda - trovanja organizma svojim produktima za ivotne
aktivnosti.
Svakog trenutka vie miliona elija o d u m i r e u oveij e m organizmu. Ti mikro-leevi treba na v r e m e da se eliminiu i neutraliu, ne smeju se ni u k o m sluaju nago
milavati. Ako je iz bilo kojih razloga njihovo izbacivanje i
neutralisanje usporeno, onda se prilikom njihovog raspa
danja (raspadanje leeva) stvaraju veoma otrovne materije
protamini. Oni prodiru u meuelijsku tenost, krv i limfu,
raznose se u celokupnom organizmu i izazivaju opti z a m o r
i n e m o . A k o sc od ovcka osea veoma neprijatan zadali
trulei na leinu, naroito prilikom razgovora, to znai d a j e
u njemu navedeni proces u p u n o m razvoju.
Prisustvo navedena tri faktora u organizmu izazivaju
u m o r organizma i nazivaju se toksini u m o r a " (po Zalmanovu). Ljudi koji se malo kreu, tako rei zdravi, vrlo
brzo se umaraju od jednostavnog fizikog i u m n o g rada.
im manje rade, javlja im se potreba da predahnu i odremaju. Na taj nain, u organizmu se neprimetno nagomi
lavaju toksini umora koji stvaraju predispozicije za infek
tivna, degenerativna i tumorska oboljenja. U blokiranoj
12

unutranjoj sredini elije prelaze na ishranu bez kiseonika,

otkidaju se od centralnih regulatora i poinju da se r a z m n o
avaju kao elije raka. U ustajaloj tenosti izvan elija
nalaze se mnogi kancerogeni sopstvenog porekla koji samo
pojaavaju taj proces.
Sad nam je j a s n o zato 35 litara tenosti treba nepre
kidno da cirkulie u naem organizmu i dostavlja elijama
sve to im je potrebno, a odstranjuje sve stoje nepotrebno.
Sa svoje strane, personal koji opsluuje" elije: jetra, plu
a, koa, bubrezi i creva - treba da budu isti i zdravi da bi
na vreme odstranjivali toksine umora. 1 eto, tu kretanja: h o
danje, tranje, gimnastika itd. - omoguuju da se m n o g o
struko pojaa cirkulacija tenosti u organizmu. U toku kre
tanja miii obavljaju kontrakcije, potiskuju tenost u krvo
tok i p o m a u prenoenje venozne krvi u srce. V e o m a poja
ana cirkulacija krvi i disanje oksidiu, ispiraju i eliminiu
toksine umora. Kao rezultat toga je da svih 200 hektara
ive p o v r i n e " moe da funkcionie na viem nivou poboljava se kvalitet ivota. Stoga na tom planu nita ne
m o e da zameni kretanje. Nije sluajno d a j e poznati fizio
log I. P. Pavlov rekao: Kretanje moe da zameni skoro sve
lekove, ali nijedan lek ne m o e da zameni kretanje".
Evo nekoliko primera koji dokazuju tu tvrdnju. Lekari
iz vedskog grada Malmea uspeli su da polugodinjim
sportskim fizikim vebama, bez upotrebe bilo kojih drugih
sredstava, izbave iz zone rizika" 100 ljudi koji su imali
predispoziciju da obole od dijabetesa (diabetes mellitus). 3
Ovo p o s e b n o trebaju da imaju u vidu dijabetiari. Fizike
vebe pokazale su se kao najbolje metode za normalizovanje razmene ugljenih hidrata.
E. van Aaken, onkolog izuavao je u toku 6 godina
ponaanje 500 starijih trkaa i 500 ljudi iste starosti koji se
nisu bavili tranjem. Za to v r e m e 29 ljudi, koji se nisu bavili
3

P r i m e d b a prevodioca.

13

tranjem, obolelo je od raka i veina ih je umrla, a od trkaa

samo su etvorica obolela od raka. Profilaktini efekti fi
zikih vebi u odnosu na oboljenja od raka, m o g u se obja
sniti pojaanom cirkulacijom tenosti, normalizovanjem kiseonikovog reima i pojanim dostavljanjem bioregulatora
- hormona do elija. Sve to pomae normalnom odravanju
ivota u elijama, a samim tim i spreava nastajanje onkolokih oboljenja.
Spektar kretanja je veoma irok, a njegovo lekovito
dejstvo mnogostrano, te ga je n e m o g u e opisati. E v o j o
nekoliko interesantnih primera.
ovek je oboleo od poliartritisa ake ruku. R e d o v n o
sviranje na fortepijanu svakog dana po 4 sata pomoglo je da
ozdrave prsti ruku.
Z o t o v N. P., roen 1894. godine, penzionisan 1945.
z b o g sranih mana, teke kontuzije kime i mnogih drugih
tekih oboljenja odluio je da ponovo stvori sebe ". Savla
ujui j a k e bolove u kimi uspeo je sistematskim sportskim
treninzima, bez ikakvog naprezanja, da na jednoj nozi uradi
5 hiljada poskakivanja! Zatim je poeo redovno da tri i
uestvuje na takmienjima (pa i maratonskim). U tradi
cionalnoj trci na trasi Pukin - Lenjingrad 1978. godine
osvojio je svoju petu zlatnu medalju.
Takoe je poznat i podvig Valentina Dikulja. P o m o u
fizikih vebi i vebama sa dizanjem tereta obnovio je
traumatizovanu kimu i postao je j u n a k - u d o koji je de
monstrirao jedinstvene primere snage.
Svetski ampion u skokovima uvis Valerij Brurnel u
sobraajnoj nesrei s motociklom zdrobio je nogu i, prema
j e d n o g l a s n o m miljenju lekara, mogao je da hoda samo
p o m o u taka. Ali on ne samo da se regenerisao ve se
vratio skokovima makar i bez rezultata rekordera.
Luj Paster je zbog dugotrajnog i napornog u m n o g rada
dobio izliv krvi u mozak, a nije prekinuo aktivan nauni rad,
14

ve ga je kombinovao s redovnim fizikim v e b a m a koje

nije ranije upranjavao. Rezultat toga - iveo je j o 30
godina i upravo u tim godinama postigao svoja najzna
ajnija otkria iz bakteriologije. Prilikom patoloko-anatomske obdukcije dokazano je da j e , posle izliva krvi u
m o z a k pa do smrti, Luju Pasteru normalno funkcionisala
samo j e d n a polovina mozga.
Interesantan primer je i ivot A. A. Mikulina. E v o staje
rekao o sebi: Moja majka, moj otac i moji blii roaci nisu
doiveli duboku starost, a meni je ve 90 godina. I kao to
vidite, ja sam veoma bodar i dalje radim i sauvao sam
sveinu stvaralakih misli. Objanjenje za to je to sam to
konano shvatio pre 50 godina: ne s m e se iveti stihijski,
biti lenj i ne baviti se fiskulturom i sportom, ne najedati se,
ne konzumirati alkohol i ne puiti. Poeo sam dosledno da
primenjujem navedene principe, a zatim sam se i kao nau
nik i kao inenjer-konstruktor zainteresovao za probleme
poveavanja ivotne sposobnosti organizma ".
K o s m o n a u t G. T. Beregovoj obavio je 95-asovni let
bez obzira na to to mu je bilo skoro 50 godina. P r e m a
parametrima zdravlja, nije ispunjavao uslove za kosmonauta, ali je postao kosmonaut. Evo ta kae o sebi: Odav
no sam shvatio da je ovek po prirodi malo lenj. On podsvesno tei da svaki put uradi, ne ono to je potrebno, ve
o n o to on eli. Postavio sam sebi zadatak da dostignem
deset godina mlae od m e n e i etverostruko snanije i da se
svestrano fiziki pripremim. Zaista samo sam to arko zaeleo. Svakog dana, svakog minuta, u toku 6 meseci uporno
sam se borio protiv prethodnog naina ivota i sopstvene
zrelosti (starosti, MS)... Posle pola godine, lekari su mi
rekli, da i oni, lekari, nisu oekivali da fizikim aktiv
nostima u m o m starosnom dobu m o g u da postignem izvan
redne zdravstvene rezultate.
I na kraju, poslednji primer kojeg je naunik, sekretar
instituta gerontologije A M N SSSR-a, Konstantin Sarkisov
15

ispriao novinaruSovjetskog sporta": Jednom sam se na

kongresu susreo s amerikancem koji je radio u Organizaciji
ujedjinenih nacija (OTJN). Imao je 52 godine suvonjav,
mukarac-deak. Videlo se da ima 52 godine, ali kako je
izgledao! Upitao sam ga u vezi s tim, a on mi je odgovorio
da ima petoro dece i da to nije bitno. Bitno je kae to, to pet
puta nedeljno veba u sportskoj dvorani s linim trenerom i
da za to plaa 75 dolara. D v e treine sume plaa mu O U N
j e r one od njega zahtevaju da mora da bude svakog minuta
spreman da otputuje u bilo koji rejon na zemaljskoj kugli i
da radi pod bilo kojim uslovima. Z b o g toga mora da b u d e u
odgovarajuoj kondiciji da bi mogao produktivno da radi".
Zakljuak: Da bi na rad bio produktivan i da j e d n o
stavno normalizujemo ivot neophodno je da se stalno kre
emo.

HODANJE
Hodanje - najjednostavnija i najdostupnija m e t o d a za
sve uzraste. Procenat trauma u toku hodanja najmanji je u
odnosu na intenzivne vrste kretanja, a zadovoljstvo je m n o
go vee. Treba hodati intenzivno, ali prema linoj potrebi. U
toku hodanja treba postii lake znojenje i odravati ga. To
je prvi simptom koji ukazuje na to da ste u metodi efikasnog
prikupljanja energije i aktiviranja biosinteze. Pojaana cir
kulacija tenosti i disanje omoguie vam da v e o m a efi
kasno eliminiete ljaku umora iz organizma i da leite
sredinu izvan elija. Upamtite: sat hodanja daje bolje rezul
tate nego 15 minuta tranja. Nije sluajno d a j e Pol B r e g
smatrao hodanje kraljem" vebi i savetovao da se od m a
lena, svakodnevno hoda od 5 do 8 kilometara (sat hodanja) i
da to rastojanje treba udvostruiti. Nikakve spoljanje situa
cije ne smeju da vas spree u vaim svakodnevnim etnjama
16

ubrzanim t e m p o m . Putujui po svetu i drei predavanja

Breg je uvee etao po hodnicima i po stepenicama hotela u
kojem je boravio.
Za v r e m e hodanja uoeno je nekoliko specifinih dejstava: od miinih kontrakcija do inercionih napora teno
sti, hrane, ekskrementuma itd. Razmotrimo prvo ulogu mi
inih kontrakcija. V e n o z n a krv cirkuliui kroz kapilare,
gubi skoro sav pritisak koji nastaje z b o g sranih kontra
kcija. Na cirkulaciju krvi kroz vene efikasno utie pumpanje
koje nastaje pri kretanju dijafragme (venoznog srca") za
v r e m e disanja. To se neznatno ispoljava zbog cirkulacije
krvi navie koje je protiv sile zemljine tee. Stoga je priroda
na priblino svaka 4 centimetra stvorila posebne ventile-depove na unutranjim povrinama vena od prstiju ruku
do r a m e n a i od prstiju nogu do kukova. Ti ventili omogu
uju proputanje krvi samo u j e d n o m smeru - navie, prema
srcu. Na venama nogu nalaze se 22, a 17 na rukama. Pri
svakoj kontrakciji miia nogu ili ruku, koja nastaje pri
hodanju, vene se zbog kontrakcije miia skupljaju i krv
cirkulie navie. Pri slabljenju kontrakcija krv se, pod dejstvom sile zemljine tee, usmerava nanie, ali ventili u
obliku polumeseca (ventili-depovi) se zatvaraju i ne doz
voljavaju joj da tee nanie. D a k l e , tako radi miina pum
pa. Ona potiskuje l a v prema srcu i p o m a e drugom, venoz n o m , srcu dijafragmi.
R a z m o t r i m o i ulogu inercionih sila. Najoigledniji pri
mer za dejstvo tih sila je otvaranje boce - ep se m o e izbiti
udarom dna flae (boce) o zemlju. Ta pojava se objanjava
koliinom kretanja koja je jednaka proizvodu mase tenosti
i njene brzine; usmereno prvobitno prema zemlji, ali osetivi otpor, kretanje menja s m e r u suprotnu stranu izbacuje
ep. To isto deava se i s venoznom krvlju pri hodanju, a j o
j a e pri tranju. U ovom sluaju, kao otpor slue ventili u
obliku polumeseca. Nije sluajno da ih je veoma mnogo u
17

udovima ruku i nogu. Te inercione sile omoguuju da se

hrana promea u elucu i crevima, u - u unoj kesici
(mehuru) i ne dozvoljavaju joj da se zgusne i taloi. Rit
mino pritiskanje hranljivih masa i ekskrementuma na zi
dove creva refleksno ih iritira i prouzrokuje kontrakcije
usled ega nastaje njihovo normalno premetanje (prela
enje).
Unutranji organi: jetra, bubrezi, mokrana beika,
una kesica, pankreas - ukratko, za v r e m e intenzivnog
hodanja itav sadraj trbune duplje se trese, zvekee, ispira
se krvlju i zasiuje energijom, a Toksini u m o r a " se efi
kasno eliminiu i ovek se posle due etnje osea zdravijim
i spokoj nij im.
Inercione sile imaju vanu ulogu u masai meuprljenskih diskova, tetiva i celokupnog vezivnog tkiva. Nije
dna masaa tako dobro ne leci meduprljenske diskove kao
hodanje i tranje. Ritmino skupljanje i irenje omoguuje
ishranu pulpoznog jezgra, hrskavice i vezivnih tetiva k i m e .
Nedovoljno kretanje utie na nedovoljno masiranje nave
denih tkiva organizma, zbog ega ta tkiva, usled zagae
nosti i slabe ishrane, postepeno, ali sigurno, gube gipkost
(postaju krhka), prestaju kvalitetno da obavljaju svoje fun
kcije, skupljaju se i steu. Ukratko, gube se funkcije meuprljenskih diskova, pa i celogpodruja (oprunog) 4 aparata
k i m e shodno zakonu o ograniavanju funkcija. O t u d a ishialgija i teka pokretljivost zglobova.
Ljudi koji u poetku teko hodaju brzim t e m p o m , m o g u
da izvode jednostavne vebe. Podii se na vrhovima nonih
prstiju da se pete odvoje od poda za centimetar i naglo se
spustiti na pod. Osetiete udar, potres. Inercione sile, koje
tada nastaju prouzrokovae niz prethodno opisanih efekata.
To potresanje tela ne srne da se uradi vie od j e d a n p u t u
4

18

Primeclba prevodioca.

sekundi. Mnogi uestali potresi onemoguuju prikupljanje

dovoljne koliine krvi u meuprostorima izmeu venoznih
ventila i z b o g toga su nedovoljno efikasni za cirkulaciju
krvi. Previsoko odvajanje peta od poda m o e da izazove
nepoeljan efekat na kimene diskove, a posebno na traumatizovane. Ovakvu vibro-gimnastiku uradite 3-5 puta
dnevno po jedan minut, odnosno 60 potresa. Slabije i
bolesne osobe, posle 30 potresa, treba da o d m o r e 5-10
minuta, a zatim da urade preostalih 30 potresa. Vibro-gimnastika veoma je korisna licima koja preteno sede i p o m a e
im da spree m n o g a oboljenja unutranjih organa - od
tromboflebitisa do infarkta.
vrsto gaenje petama po zemlji pri hodanju podstie
efekte inercionih sila. Prema stepenu odstranjivanja ljake
iz organizma i obnavljanja tkiva, poeleete da se bre
kreete, i prei ete na tranje.
Primer V. Kravcova pomoi e v a m da proverite snagu
jednostavnih vebi. Pre 10 godina imao sam prvi srani
udar, posle kojeg nisam m o g a o da se oporavim 7 godina.
N i s a m se samo jedanput opratao od ivota. Primio sam
brojne injekcije (!) i po 20 dana leao u bolnici".
Pre tri godine odluio je da se pobrine za sopstveno
zdravlje. ,,S obzirom na to da sam bio u bolnici, poeo sam
da h o d a m i da postepeno poveavam tempo hodanja i raz
daljinu stalno kontroliui puis i disanje. Posle 25 dana, na
sveoptu radost lekara, otputen sam iz bolnice j e r je moje
zdravstveno stanje bilo potpuno zadovoljavajue. Od tog
m o m e n t a poela je moja prava borba sa samim sobom, s
mojim tetnim navikama, a bilo ih je m n o g o : ljubav prema
obilnoj hrani i elja da to due spavam i gledam televizijski
program 4-5 sati neprekidno... Nastojei da poveavam
t e m p o i duinu laganog tranja, analizirao sam ne samo
rezultate svojih treninga, ve sam razradio i sopstveni sis
tem leenja.JTcao sam najmanje dva kilometra samo ujutru,
19

ne obazirui se na vremenske uslove, s prekidima od j e d n e

do dve minute na svakih 300-350 metara. Za tri godine
shvatio sam osnovno: prema zdravlju treba ii polako, pos
tepeno i stalno. Za tri godine nijedanput se nisam tako loe
oseao da bi me odneli na nosilima u odeljenje za reanimaciju. Poboljala se razmena materija, koa je postala
elastina, a vid nije oslabio. A na sitnice" kao to su
prestanak opadanja kose i odsustvo mnogih akutnih res
piratornih oboljenja ( A R O ) uopte nisam obraao panju.
Srce mi sada radi normalno. Puis je pri mirovanju 68-72
otkucaja u minuti, pritisak 120/80, prestala je aritmija i
tahikardija, n e m a astmatinih napada, esti bolovi u srcu
skoro su prestali i vie me ne uznemiravaju napadi stenokardije. I m a m 61 godinu, ali sam v e o m a bodar, zdrav i
pun snage i energije. Ne jurite za iluzornom sreom i za brzo
ozdravljenje bez truda. Budite strpljivi i trudoljubivi u svo
joj tenji da ozdravite i postii ete najveu sreu u vaem
ivotu z d r a v l j e ! "

Upoznajmo sada detaljno efekte koji nastaju pri opte

reenju organizma tranjem.
Uticaj tranja na endokrini i nervni sistem oigledan j e .
Tranje omoguuje da se regulie ritmian rad navedenih
sistema. Da bi se ti sistemi opteretili, potreban je dui
ciklini antigravitacioni rad. Njemu idealno odgovara due
tranje bez urbe. Poznato je da se veina krvnih sudova
nalazi u vertikalnom poloaju, i d a j e u kapilarnom krvo
toku, za v r e m e mirovanja, na 1 kvadratnom milimetru p o
p r e n o g preseka miia otvoreno priblino 30-80 kapilara.
U toku tranja, kad ovek stalno savlauje zemljinu gravi
taciju poskakujui i sputajui se u vertikalan poloaj, krvo
tok u krvnim sudovima se takoe njie" i ulazi u rezonancu
s tranjem. Pritom se postepeno otvaraju ranije zaspali"
kapilari. Broj otvorenih kapilara moe biti do 2.500. Takva
mikrocirkulacija aktivira endokrine organe. Pojaava se cir
kulacija hormona i oni dospevaju do najudaljenijih elija u
kojima reguliu njihov rad i koordiniraju rad celog sistema,
a k a o rezultat toga je pojaavanje aktivnosti svih sistema
organizma koji se bolje usklauju i balansiraju.

TRANJE

Po pravilu, posle dueg tranja (30 minuta i vie) javlja

se oseaj sree (euforije). Rezultat toga je pojaani rad
hipofize koja proizvodi posebne h o r m o n e - endorfine. Oni
su u razliitim dozama 200 puta efikasniji od morfijuma!
Endorfini izazivaju prirodan oseaj blaenstva, ispoljavaju
protivbolni efekat, a njihovo dejstvo posle zavrenog tr
anja traje od 30 do 60 minuta.

Jednostavno tranje znatno vie utie na na organizam

nego hodanje. Krvotok se mnogo jae pojaava otuda i
akumuliranje energije iz okolnog prostora; poboljava se
disanje - otuda odstranjivanje ljake, izvanredno ispiranje
celog tela istom krvlju, a inercione sile su znatno vee nego
pri hodanju. A k o tranje traje dugo, dolazi do disajne acid o z e - otuda poboljavanje biosinteze u elijama. Vie
struko se poveava lekovit efekat, kojeg su ljudi uoili od
davnih vremena. Do n a s su doprle predivne rei iz drevne
Elade, uklesane u kamenu: yyAko hoe da bude jak-tri,
ako hoe da bude lep tri, ako hoe da bude pametan trci .
20

Za pojaanu proizvodnju endorfina postoji specijalan

metod. Maksimalno fiziko optereenje u trajanju 12-15
minuta poveava nivo endorfina od 320 do 1.650 jedinica.
Taj efekat veoma dobro se uoava kod lica koja m n o g o tre
niraju. Tranje na 5 kilometara s pretravanjem j e d n o g kilo
metra za 5-6 minuta veoma dobro izaziva euforiju. Na taj
nain tranje predstavlja odlinu metodu protiv depresije.
21

Tranjem u toku treninga smanjuje se broj sranih kon

trakcija, srce postaje j a e i ekonominije funkcionie. H o
rmoni nadbubrenih lezda, koji se stvaraju za v r e m e fizi
kog optereenja, blagotvorno utiu na rad srca. Rezultat
toga je da ovek s usporenim pulsom m n o g o lake kontrolie svoje emocije, a poveani adrenalin ne ispoljava
tetan uticaj na njegov organizam, kao to se to deava
licima koja se malo kreu.
M o e se trati u bilo koje vreme dana. D a k l e , ujutru,
kad se u krvi nalazi poveana koliina h o r m o n a , tranje
predstavlja prirodan nain pranjenja suvinih h o r m o n a a to
p o m a e organizmu da povrati svoju harmoniju. Ako se tri
posle napornog dana uvee, tada se smanjuje napetost,
organizam se oputa i dopunjava energijom, smanjuje se
preterani apetit i zbog toga ete zaspati mirnim s n o m .
S obzirom na to da se pri duem ritminom tranju puis
stabilizuje na 120-130 otkucaja u minuti i da se ire periferni
krvni sudovi, otpor se smanjuje u njima, a to dovodi do
smanjenja krvnog pritiska. Stoga je tranje odlian nor
mal izator arterijskog pritiska.
Tranje normalizuje procenat kiseline u elucu. Pri
smanjenoj sekreciji eludanog soka, ispijte au struktuirane ili namagnetisane vode pre tranja ona e pojaati
sekretnu funkciju eluca. Trite najmanje 30 minuta, a naj
vie 1 sat. D u e tranje, prema zakonima raspodele ener
gije, m o e priguiti ionako slabu sekreciju.
Kad je sekrecija poveana ili normalna, m o e t e pre
tranja ispiti au ovsenica ili ovsenih pahuljica da bi se
neutralisala poviena kiselina. Stoga se m o e trati m n o g o
due do 2 sata.
Ako se ukratko sumiraju lekovita dejstva tranja, m o e
se rei d a j e tranje posebno efikasno protiv hipertonije i
hipotonije, vegetativno-vaskularne distonije, stenokardije,
ishemije srca, reumatizma, mane mitralnog zaliska srca,

22

osteohondroze, ira u elucu. Osim toga, tranje usporava

proces starenja j e r aktivira biosintezu u elijama, norma
lizuje rad centralnog nervnog sistema (CNS), aktivira i
regulie rad endokrinih lezda, jaa imuni sistem pove
ava zatitne sile organizma, puni energijom organizam i
efikasno pomae protiv prekomernog i nekontrolisanog
konzumiranja hrane. Radi toga, ako uvee imate prohtev za
jelom, moete ga umanj iti laganim tranjem u trajanju od 20
do 40 minuta. Apetit e se smanjiti za 1-2 sata i zadovoljiete se malim obrokom hrane.
Usled aktiviranja organizma i njegove zasienosti ener
gijom poveae se stvaralaki potencijal, naroito u toku
s a m o g tranja. U toku tranja pojavljuju se u glavi slobodne
i najvrednije misli. J. A. Andrejev je to opisao ovako: ...pri
tranju lako se misli, glava je puna ideja. Zato ja, pre starta,
postavljam stvaralaki zadatak, itam odgovarajuu lite
raturu, a u toku tranja razmiljam o svemu, smiljam for
mulacije, argumentaciju i redosled izlaganja. Pri kraju tr
anja, lanak ili poglavlje je gotovo za knjigu, preostaje mi
samo da to zapiem". Moete trati nosei mali diktafon i
o d m a h zapisivati sopstvene misli proitane iz. informativ
nog polja. Cesto se deava da sve to je bilo j a s n o i shva
tljivo u toku tranja, brie se ili kasnije gubi j a s n o u j e r
nema te energije koja sve razjanjava, a koju je omoguilo
tranje.
Postoje brojne varijante tranja. Na primer, evo seanja
I. Hvoevskog kako je trao P. K. Ivanov.
On je trao neobino i svojstveno. Posle nekoliko
koraka laganog tranja, usledilo je brzo tranje s ispruenim
r u k a m a i nogama koje napree celo telo. Brzo tranje 40-50
metara, a zatim ponovo oputeno tranje. To je uradio 4-5
puta.
Ivanov je smatrao da takvo tranje koristi ljudima koji
se bave u m n i m radom i vei deo vremena provode sedei.
23

On preporuuje takvo tranje 2-3 puta dnevno. O n o je

v e o m a efikasno pre polivanja ili smrzavanja u z i m s k i m
uslovima. Organizam se brzo zagreva na bilo kakvom
mrazu.
Ivanov je razradio i varijantu tranja za jaanje vratnih
prljenova i leda. To je bilo tranje s glavom zabaenom
unazad i zabaenim rukama pozadi u vidu krila uz j a k o
naprezanje celog tela. Bilo je i tranje koje smiruje. To je
tranje usporenim tempom s podignutim rukama uvis i
njihovim krunim pokretima u smeru napred-nazad, slino
krilima ptice. Ja sam nekoliko puta bio u prilici da posmatram kako Porfirije Kornejevi tri i ini mi se da on
m o e da izmisli bezbrojne varijante tranja".
Komentar u v e z i trcanjem P. K. Ivanova. Maksimalno
naprezanje tela u toku tranja aktivira receptorni aparat
organizma i dostavlja veliku koliinu slobodnih elektrona u
akupunkturni sistem. Pri tranju prethodno dolazi do zagrevanja, otvaranja pora na koi i znojenja, a to sve dovodi do
aktivne asimilacije slobodnih elektrona. Naprezanje poma
e elektronima da se prikupljaju i cirkuliu u organizmu.
Probajte i sami ete se uveriti.
Karlos Kastaneda posebno opisuje tranje s n a g e " koje
je nauio od svog Uitelja. Lea moraju biti ispruena, a
trup blago nagnut unapred, kolena savijena. U toku tranja
k o l e n a se podiu skoro do samih grudi. Pri takvom tranju
korak je mali i oprezan, to vam omoguuje da trite veli
k o m brzinom ak i nou i da se ne bojite da ete da padnete.
Z b o g takvog tranja ovek radi kao dinamo-maina sna
no proizvodei energiju i drmanje celokupnog organizma.
V e o m a efikasna je kombinacija tranja uz razliite mi
saone predstave, odnosno meditaciono tranje i ostale vari
j a n t e tranja. Evo nekoliko varijanata:
Prote rivanje energije" u toku tranja. Treba da za
mislite da upijate iz vazduha lekovitu energiju kroz bilo koji
24

deo tela (teme glave, nos, dlanovi, stopala itd.). Pri izdisaju
energiju misaono usmeravati na bolesno ili slabo mesto.
A k o se duboko unesete u to, moete doi u stanje da i fiziki
oseate kako vam energija ulazi u telo i snano se u s m e r a v a
p r e m a odabranom mestu. Na tom mestu poinje da se poja
ava toplota i osea se pulsira uje krvi. Na primer, P. K.
Ivanov je primenjivao tranje s oseaj em pritiska vazduha
na teme glave. Pri tome se toliko unosio - da se j e d n o m
prilikom n a g u t a o " vazduha, a to je primenjivao i prilikom
gladovanja.
Crpljenje metabolita". Ako vam neki organ nije u
redu, na primer jetra, u toku tranja zamiljajte da pri
udisaju iz bolesnog organa (jetre) usisavate sve toksine
u m o r a , ljaku, patogenu energiju u vidu crnila (crnog dima),
a da ili pri izdisaju izbacujete u vidu crnog oblaka iz organi
z m a zajedno s vazduhom koji izdiete. K a d osetite da ste
dovoljno oistili jetru, postupajte obratno. Za v r e m e udisaja
zamiljajte da se punite belom ili utom (boje sunca) zaslepljujuom energijom, a d a j e pri izdisaju zgunjavate i
aljete u bolesnu jetru.
Posle zavrene vebe tranja, moete pretrati mak
simalnom brzinom 2-2,5 kilometra zamiljajui da ste iz
baeni kao strela odapeta iz luka. To je veoma korisno za
pojaano nagomilavanje endorfina i postizanje pozitivnog
raspoloenja. Posle bilo kojeg brzog tranja, treba pretrati
j o 1-1,5 kilometar u laganom tempu. T o m prilikom opu
stite celo telo, a rukama mlatarajte kao bi.
U poetku tranja kod m n o g i h se ljudi uoava jaka
ustegnutost i usiljenost. Protiv toga moete da se borite, ako
u toku tranja vodite rauna da ispravite kimeni stub im
osetite i najmanji njegov zamor, a da sve ostalo to je
n a v u e n o " na njega lako i slobodno mlatara. Mora se
voditi rauna o oputanju prstiju ruku, zatim - aka, pod
laktica itd. Na taj nain ete opustiti ruke. Zatim opustite
25

miie lica, a posle toga opustite zadnjicu i noge od kukova

do cevanica (golenica).
U toku tranja mogu se izgovarati razliite sugestije. Na
primer, Ja sam zdrav", Ja sam pun snage", Ja lako trim i
radujem s e " i m n o g o , mnogo drugih sugestija. Na primer,
autor se pridrava sledeih sugestija: Ja sam v e o m a mlad,
Gospod mi je u grudima, Gospod je sa m n o m " , i pritom
zamiljam lik Gospoda u srcu. Takve sugestije izgovaraju se
u sebi pevajui otegnuto.
Pogled ima takoe veliki znaaj u toku tranja. A k o
gledate m a l o vie iznad horizonta, tada se postepeno javlja
oseanje kao da isparavate u vazduhu i polako se podiete u
visinu. Ako gledate pred sobom u zemlju, tranje e biti
oteano. Pogled, nezavisno od vas, ili isputa energiju vaeg
tela nanie, ili je podie navie - eto zato nastaju takvi
efekti. Ako gledate pravo pred sobom, javie se efekat
uvlaenja u cev". Probajte i sami se uverite.

TRANJE I REGENERACIJA SRCA

R a z m o t r i m o primer narodne doktorke N a d e d e Aleksejevne Semjonove na koji nain moe da se regenerie srce
p o m o u tranja.
Uzroci koji izazivaju reumatizam u vezi su s n e d o
voljnim kretanjem i obilnom upotrebom belanevinastih
produkata naroito mlenog porekla. Ako je ovek uz to, po
svojoj konstituciji Vetar" (mali i suvonjav), sa slabom
probavom, pri takvom nainu ivota u njemu nee oksidirati
belanevine do stadijuma m o k r a e (urara), koja se lako
izbacuje iz organizma, ve se zadrava" na stadijumu m o
krane kiseline, a koja se u medicini naziva S R B - reaktivna
belanevina. Mokrana kiselina teko se izbacuje iz orga
n i z m a i taloi se u obliku kristala. Takvi kristali, koji se
26

taloe u miiima i tetivama, prouzrokuju reumatizam koji

progresivno dovodi oveka do oboljenja od Behterove b o
lesti (telo gubi gipkost). Ako se ti kristali taloe u sranim
m i i i m a i zaliscima, oni e prouzrokovati reumokarditis
koji p r e m a stepenu progresije prelazi u srane m a n e .
N a d e d a Aleksejevna roena je u porodici pastira. Ima
li su redovno kravlje mleko u ishrani. Posledica takve nepra
vilne ishrane je bila d a j e ona za 14 godina ivota prebolela
sve bolesti koje se m o g u preboleti, a u 14-oj godini posle
preleane teke angine s pneumonijom, lekari su postavili
dijagnozu reumokarditis. U 15-oj godini obolela je i od
B o t k i n o v e bolesti. U 32-oj godini - operacija. U 39-oj
godini hipertonija i vegetativno-vaskularna distonija, bo
lovi u srcu i jaki bolovi du kime. Na kraju je u Rostovskoj
konsultacionoj bolnici postavljena dijagnoza: m a n e mitraln o g zaliska srca i poetni stadijum Behterove bolesti. N o g e
su joj se stalno koile, bolela je glava pri naglom podizanju i
savijanju, pojavljivale su se crne m u i c e " u oima i imala
je vrtoglavicu. Kad je iz rada Zigfrida Milera Srotov
dijetalni metod leenja" saznala da se m o k r a n a kiselina
m o e izbaciti, usmerila je svu svoju volju u borbi protiv
reumatizma. Evo njene prie:
Ranije mi je bilo bolno da se nakaljem i nasmejem
sve je prestalo. Probe na r e u m u poele su da pokazuju
smanjivanje reaktivne belanevine , , C " u k r v i . A k o su 1980.
godine bila tri znaka ,,x", posle godinu dana dva , a posle
j o j e d n e godine - j e d a n znak ,,x", da bi 1983. godine
postala uesnik u m e u n a r o d n o m svetskom maratonu na
Olimpijskoj stazi u Moskvi. K a d sam izbacivala mokranu
kiselinu iz srca, zamiljala sam da mi je srce napunjeno
kristalima mokrane kiseline kao s t o j e zemika napunjena
suvim groem. Upravo tako je opisano u n a v e d e n o m radu.
A k o se odjednom iz srca izbaci mokrana kiselina, srani
miii postaju mlitavi i treba ih trenirati. Eto zbog ega sam
27

poela da se bavim tranjem. Kad sam se izleila, otila sam

doktorki da zakljuim bolovanje. Reumatolog, koja je slu
ajno zamenjivala moju doktorku, nije poverovala u izleenje i ustajanje iz pepela", pa je briljivo poela da mi meri
puis i da proverava podatke u mom zdravstvenom kartonu.
Tog dana je bio jak pljusak. Ranije sam takvo v r e m e oseala
potiljkom". Sada moj barometar" nije r a d i o . '
Doktorka je upitala: Kako ste uspeli da u 43-oj godini
sauvate takvo dobro srce? Odgovorila sam: Nisam ga
sauvala, stvorila sam ga ponovo. Ja sam biva reumatiarka. Ali doktorka je odbrusila: Bivi reumatiari ne
postoje, reumatizam je n e i z l e i v ! " - Ali doktorko,ja stojim
pred Vama".
M o g u e je da je doktorka i u pravu uobiajenim
m e t o d a m a leenja reumatizam se ne moe izleiti, a pri
rodnim metodama to je ve druga stvar, i mogue je. Da bi
dopunila tranje, Semjonova je drala dijetu osiromaenu
belanevinama, iskljuila iz ishrane sve mlene produkte i
upotrebljavala mumie (opiljci metala koji se koriste kao
lek) 5 za jaanje sranog miia.
M u m i e je upotrebljavala po sledeem: koliko imate
godina, toliko treba da uzmete grama m u m i e . A k o imate 30
godina, uzmite 30 grama. Od toga treba da pojedete 2 grama
za 10 dana, i to svakog dana da uzimate m u m i e u suvom
stanju 100 miligrama (na vrh kaiice veliine glave
palidrvca) ujutro na jedan sat pre jela i isto toliko uvee dva
sata posle jela. Posle 10 dana uzimanja, pauzirati 5 dana i
tako j o dva puta po deset dana s pauzama od 5 dana. Tako
se zavrava jedan ciklus (10 dana uzimanja - 5 dana pauze,
10 dana uzimanja - 5 dana pauze, 10 dana uzimanja) i zatim
se pauzira 4 nedelje. Ciklusi se dalje ponavljaju sve dok ne
upotrebite navedenu koliinu m u m i e (onoliko grama koliko
imate godina).
5
28

Primedba prevodioca.

T R A N J E I I E N J E U N E KES1CE
U toku dueg i redovnog tranja u unoj kesi ci nastaju
jake inercione sile. Ako se u njoj nalaze tvrdi kamenii, oni
se u toku tranja meusobno sudaraju (kao sitan novac u
depu), drobe se i m o g u lako da se izbacuju kroz uni
kanal. Da bi pojaao izbacivanje unih kamenia, autor je
razradio sledei metod.
Svakodnevno tranje u trajanju od 30 do 60 minuta u
toku 3-6 nedelja. Jednom nedeljno gladovati 36 sati. Gla
dovati po sledeem: no, spavate 12 sati; dan 12 sati,
ujutro tranje kao obino; no - 12 sati spavate i sledeeg
dana ujutro ponovo trite. Za vreme gladovanja pijte samo
namagnetisanu vodu ili urin. Tridesetestosatno gladovanje
nimalo ne smanjuje energiju ve, obratno, dodaje je. Posle
tranja o d m a h otiite u parno kupatilo i dobro se isparite
(prema linoj potrebi, najvanije je da ne preterate, ve da
osetite j a k o oputanje celog tela, malaksalost). K a d se vra
tite iz kupatila kui, odmah popijte 0,5 - 0,7 litara priprem
ljenog sveeg soka (100 grama od cvekle a ostali deo od
jabuka). Zatim jedite kao obino: salatu ili dinstano povre,
kau ili proklijale itarice.
Glavna doza soka, naroito od cvekle, efikasno ispira i
isti kanale jetre i unu kesicu - izaziva dijareju (proliv).
Kiseli ukus j a b u n o g soka daje jetri i unoj kesici dopun
sku energiju i tenost za ispiranje unih kanala. Z b o g toga
kod vas e se obavezno pojaviti dijareja. U tenoj stolici
videete tvrde kamenie u obliku sitnih oblutaka najrazno
vrsnijih boja. Produite tako 3-6 nedelja. Ako imate bolove
s desne strane ispod lopatice - oni e prestati. Upravo tu
signaliziraju" tvrdi kamenii une kesice. Prestali bolovi
ukazae na ienje u n e kesice. Posle godinu dana to se
m o e ponoviti. Sve u svemu rezultat inercionih sila (mukanja ui) una kesica radie mnogo bolje i potpuno e
29

obnoviti svoje funkcije. Ovo treba da imaju u vidu osobe

koje imaju kamenie u unoj kesici.

TRANJE I JAANJE PSIHIKIH

SPOSOBNOSTI
uveni Duhovni uitelj savremenosti Sri inmoj (stru
njak za meditaciju) 6 , m e d u ijim uenicima je i Karl Luis,
etverostruki olimpijski ampion u Seulu i Janis Kuros,
najjai supermaratonac planete, kae da se umetnost tranja
m o e uporediti s ovekovim naporima koji su usmereni na
stalan unutranji rast i razvoj. Na cilj je da sve v r e m e
idemo dalje, dalje i dalje. N a e mogunosti su neograniene
j e r se u n a m a nalazi Beskonani Boanski Z a e t a k " , kae
inmoj.
Raznovrsne smetnje koje nastaju u oveku u toku tra
nja ine dobni osnovu za unutranji rast i razvoj voljnih
osobina. Na primer, u prvo vreme to se sastoji u savla
ivanju sopstvene lenjosti. ovek se polako unosi u vebe
tranja i osea veoma pozitivno poboljanje zdravlja. U
poetnoj etapi svakog tranja savlauju se razliiti nepri
jatni oseaji kao to su oseaji teine i umora. Dalje, prema
stepenu treniranja oni nestaju, ali se m o g u pojaviti drugi
oseaji bola na mestima energijskih epova. To se najee
deava u predelu jetre i slezine, a to ukazuje na njihovu
zagaenost. Da biste savladali te prepreke, moraete da
primenite metod crpljenja metabolita", a zatim proterivanje energije" ili neto slino tome. To nije nita drugo,
nego drugi nain unutranje stimulacije. S t o j e vei tempo
tranja, vie se poveavaju negativni oseaji u m o r a i nedostajanje vazduha. Uite se da ih savladate. I na kraju, kad se
6
30

Primedba prevodioca.

organizam potpuno oisti od ljake stvara se idealna unu

tranja sredina zasiena mikroskopskim elektrinim kon
taktima, energija lako i slobodno dospeva do mesta upo
trebe, deblokira se biosinteza elija iz ugljen-dioksida i
azota, a tranje postaje lako i prijatno. Osetiete k a k o krv
cirkulie u celokupnom tetu, a energija se bukvalno ,,utiskuje" u vas kroz kou, posebno kroz teme glave. Telo se
isto i p r o z r a n o " rastvara u okolnom vazduhu, koji se od
otrog i hladnog (naroito zimi) pretvara u nean i topao.
Javlja se oseaj lakoe, predivne sree, neogranienih m o
gunosti i saznanja. K o d nekih se m o e pojaviti n e k a slika
iznad glave. Na primer, srebrna ptica koja leti. Slino su
doivljavali i drugi. Na primer, 24-godinja moskovljanka
Galina Vlasova, koja je za 12 sati pretrala vie od 117
kilometara, kae: Tokom tranja oseala sam neverovatnu
lakou i ogroman duevni zanos. I j o neto to se ne moe
opisati r e c i m a " .
Za vreme dueg ritminog tranja realizuju se znaajne
zakonitosti - granine vrednosti dinamike stvaraju statiku
(Jang prelazi u jln). ovekovi napori miia, posle od
reenog vremena, izazivaju unutranji m i r koji vas dovodi
do transa. Trati u stanju takvog transa je tako lako i prijatno
- da ne elite da prekinete tranje. Pri meditiranju u sedeem poloaju dolazi do obratnog spoljanji mir prou
zrokuje unutranje aktivnosti (Jln prelazi u Jang). Energija
poinje j a e da struji u telu, i ono poinje polako da se njie
u ritmu njenog strujanja. Ponovo dolazi do transa - javlja se
elja da se meditacija neogranieno produi.
Da bismo proirili priu o meditacionom tranju, naveemo neke detalje iz ivota vajcarkinje Helene Bestrajher,
uenice Sri inmoj a. Njeni opti podaci: starost - 51 go
dina, visina - 168 centimetara, teina - 50 kilograma, vrsta
posla - vlasnik vegetarijanskog restorana. O n a se hrani
prirodnim produktima, uglavnom povrem, voem i ita31

ricania. Spava samo 4 sata dnevno: od 1 do 5, zatim, j e d a n

sat meditira, a u est sati ujutro izlazi da veba i tri naj
manje 4 sata. U 11 sati poinje da radi u restoranu, u kojem
ne samo da organizuje r a d k u v a r i m a i kelnerima, ve i s a m a
m n o g o radi, na primer pere posude. Nedeljno svakog dana
pretri 3 0 - 4 2 kilometra. Sedmog dana tri super maraton,
na primer, 100 kilometara oko Cirikog jezera. H e l e n a tvrdi
da joj tranje omoguuje da se osea kao deo Prirode, da
postepeno ulazi u unutranji svet tranja, da poveava strp
ljenje, i stalno oseanje unutranjeg mira i zadovoljstva.
Posle napornog radnog dana u restoranu i u kancelariji, ona
obavezno u pono meditira i u 1 sat posle ponoi odlazi na
spavanje da bi u 5 sati ujutro poela sve iz poetka.
U zakljuku o tranju beskrajnoj temi - m o e se
dodati i sledee. Ako u toku tranja manipuliete svojim
disanjem, ono e postati odlian nain za nagomilavanje
ugljenikove kiseline i aktiviranje biosinteze elija iz u g ljen-dioksida i azota. Butejko ne preporuuje bez razloga
tranje uz stepenice ili tranje u planini sa zadravanjem
disanja. Usled takvog tranja brzo se nagomilava ugljenikova kiselina, aktiviraju se metabolini procesi, pobuuju
unutranji receptori i kao posledica - dolaenje slobodnih
elektrona, kao lavina, u akupunktumi sistem koji zagrevaju
organizam, zasiuju ga energijom i poboljavaju opte oz
dravljenje.

k u p n o m telu, koje su posebno j a k e u pravom crevu. A k o

imate p r o b l e m e s opstipacijom (tvrdom stolicom), tada e
vam takvo tranje m n o g o pomoi - ono bukvalno razdrmava ceo organizam. A k o se u toku tranja zadiava
disanje s kratkim izdisajima, efekat e biti j o jai. Takvo
tranje treba praktikovati postepeno od 15 sekundi pa do
10-15 minuta i vie.
D r u g a varijanta za tranje u mestu, jeste tranje s visoko
podignutim kolenima. Njegova efikasnost ne zaostaje ni po
emu u odnosu na prethodno tranje.
Zakljuujui, naveu poslovicu:
nee da tri
dok si zdrav, trae kad oboli".

GIMNASTIKE VEBE I ATLETSKI TRENING

Uopte, u toku tranja preporuuju se kratki izdisaji.

Kratki izdisaji kroz nos treba da budu bez napora.
Cesto se deava da nemate prostor za tranje. Ne treba
jadikovati trite u mestu, kao to je to radio Pol Breg u
repu aviona u toku duih avionskih letova.

Svet kretanja je bezgranian. Ritualni plesovi su bili

prvobitne gimnastike vebe. Prvobitni (primitivni) ljudi su
p o m o u njih usavravali svoje motorne mogunosti (mo
gunosti kretanja), koje su im omoguile da se suprostavljaju navalama stihije. Kasnije, naroito u Drevnoj Grkoj,
fizike vebe su uzdignute u kult. Pomou njih oblikovali su
svoje telo, razvijajui mu proporcionalnost, gipkost, brzinu
i snagu. Savremeni aerobik je dete plesa, kretanja i gim
nastikih vebi. Posebno odabrane kompleksne vebe
(mnoge su opisane u sportskoj literaturi) omoguuju da se
objedine korisni uticaji vebi ciklusnog karaktera za izdr
ljivost s vebama za gipkost, koordinaciju i snagu. Uticaj
muzikog ritma i emocija ini interesantnim taj trening te se
ovek bolje optereuje.

Tranje je veoma dobro opisano u knjizi ienje or

ganizma na vrhovima prstiju nogu, trup blago nagnut
unapred, a petama udarati po zadnjici. Z b o g takvog tranja
javljaju se veoma j a k e inercione sile (cirkulacije) u celo-

S obzirom na to da vebe deluju naizmenino na raz

liite grupe miia, one dovode do ispiranja celog tela krv
lju. Ovakve vebe posebno se preporuuju enama, omla
dini i starijim ljudima. Vano je da uoimo da se tim ve-

32

33

baraa realiziiju efekti ispiranja organizma krvlju, inercionih

sila, poveavanja gipkosti, u m e r e n e acidoze (poveavanje
kiselih ekvivalenata krvi zbog kojih dolazi do samotrovanja
o r g a n i z m a ) 7 i velike emocionalne zasienosti.
Razliite vebe, koje se izvode sa spoljnim optere
enjima, nazivaju se atletski fiziki (kultivirani) treninzi".
Jako naprezanje miia razara protoplazmu elija, troi ma
terijale u elijama, i na kraju jako aktivira biosintetike
procese. Pri kontrakciji miia s jakim naprezanjem bolje se
razmenjuju tenosti izvan elija s krvlju, u m n o g o m e se
poveava krvotok u aktivnim miiima, to omoguuje da
se brzo obnavljaju traumatizovane tetive i miii. Posebno
bih istakao da se bilo koji drugi metodi ne m o g u uporediti s
pojaavanjem krvotoka kao pri radu s optereenjima. Pri
t o m e m o e se stvarati izolovan snaan krvotok u razliitim
grupama miia i postii odgovarajui efekti s odreenim
ciljem.
Dui i dovoljno intenzivan trening s optereenjima (na
prezanjima) takoe pomae stvaranje endorfina, na to uka
zuju brojni vodei kulturolozi. Slabost treninga s optere
enjima je u tome, to se pri treniranju stvaraju m a l e iner
cione sile koje nemaju vibracioni uticaj na organizam. U
celini to je veoma snaan nain za obnavljanje zdravlja,
poboljavanje biosinteze i poveavanje energije.
Svako od nas verovatno je upoznat s primerima izleenja ljudi od tekih oboljenja p o m o u gimnastikih vebi.
E v o j e d n o g takvog primera. Anatolij Semjonovi Aleksejcev sam se preporodio. Kao dvogodinji deak doiveo je
t r a u m u u slabinskom delu kime - udario ga je n o g o m
razjareni faista. Lekari su posle rata postavili dijagnozu:
aktivni proces tuberkuloze desnog plunog krila i k i m e .
Zatim gips od vrata do peta, konstantni bolovi u leima i
7

34

Primedba prevodioca.

potpuna nepokretljivost. Posle osam godina, lekari su uspeli

da ga dignu iz postelje, ali Anatolij Aleksejcev je bio osuen
da celog ivota nosi specijalni korzet od koe i metala i da se
kree p o m o u taka. Po savefti j e d n o g sportiste, 1961. go
dine poeo je da trenira sa tegovima, j e r je verovao u takve
vebe. U poetku s lakim tegovima, a kasnije sa sve teim i
teim tegovima. Telo je postepeno o j a a l o - k o r s e t i take su
odbaeni. Pria je kratka, ali je trebalo uloiti m n o g o na
pora, znoja i volje za takav podvig. Postepeno se oblikovao
snaan torzo (gornji deo oveijeg tela) 8 i Anatolij je poeo
da uestvuje na takmienjima iz teke atletike i dostigao je
propisane sportske n o r m e za kandidata za majstora sporta.
D a n a s je on lep ovek, ima porodicu i ivi normalnim
ivotom.
Evo ta Vladimir Fokin kae o sebi.
I m a m 60 godina. Radim kao bravar. esnaest godina
bavim se dizanjem tegova, lakom atletikom i odbojkom. I
uvek sam smatran za ampiona prodrljivosti. Posle tre
ninga m o g a o sam da popijem 20 aa mleka i pojedem 10
porcija razliite hrane. Moja teina je 1965. godine bila
tano 98 kilograma. O kakvom je zdravlju moglo biti rei?
Ali, ja sam se osvestio i konzumirao manju koliinu hrane.
D a n a s , pri teini od 70 kg, moj jelovnik se sastoji iz vege
tarijanskih produkata uglavnom cvekle, argarepe i ku
pusa. D n e v n o pojedem svega 50 grama hleba, ali ga pret
h o d n o obavezno malo osuim. eer i so ne upotrebljavam.
Od masti - samo zejtin. Jedem dva puta dnevno. D o r u kujem u 13.3o sati. Doruak se sastoji iz vinegreta (salata od
cvekle i k r o m p i r a ) 9 s hlebom. Ustajem u etiri sata ujutro i
j o zaraujem taj doruak. Oko sedam sati veeram - orahe
s cveklom, kupusom ili argarepom. Pred spavanje, obino
oko 23.oo popijem aj od nane (mente) zaslaen sa
8

Primedba prevodioca.

Primedba prevodioca.

35

s u p e n o m kaikom meda. Pijem samo izvorsku vodu. Z b o g

toga se moja motorna aktivnost poveala. Svakodnevno
v e b a m dva sata hatha-joge, a jedan sat atletiku, i sve to
radim uz priblino troasovno spavanje u toku 24 sata. Ne
oseam nikakvo optereenje organizma ak ni za v r e m e
profilaktinih gladovanja".
Fizike vebe pokazale su se kao veoma efikasne m e
tode u borbi protiv dijabetesa. Ispitivanja obavljena na 90
hiljada ena u SAD, pokazala su da su fizike vebe efi
kasnije metode za profilaksu dijabetesa u starijem dobu,
nego smanjenje teine kao to se ranije tvrdilo. Istraivanja
su pokazala da ene, koje intenzivno fiziki vebaju makar
j e d a n p u t nedeljno, obolevaju dva-tri puta rede od dijabetesa
uslovljenog upotrebom insulina, nego lica koja ne vebaju.
M e h a n i z a m dejstva velikog fizikog optereenja je sledei: ugljeni hidrati su po svojoj prirodi - polisaharidi. K a d
dospeju u organizam razlazu se na monosaharide - glukozu,
fmktozu itd. Monosaharidi se ukljuuju u sloenu elijsku
r a z m e n u . Ali, stvar je u tome, da bi monougljeni hidrat bio
ukljuen u razmenu, obavezno mora biti fosforizovan prvom i estom atomu ugljenog hidrata treba dodati delie
fosfata. Tek kad se stvori takav lanac monosaharid je spre
man da uestvuje u procesu razmene stvarajui vodu, ugljen-dioksid a, pri t o m e , izdvaja i energiju. Da bi sve te
reakcije bile kvalitetne i potpune, potrebni su slobodni elek
troni i kiseonik. A k o ih nema dovoljno, zavisno od stepena
nedostatka, uoava se j e d a n ili drugi oblik dijabetesa. Da
bismo se spasili od dijabetesa, treba da oistimo unutranju
sredinu organizma od toksina u m o r a " koji ometaju kre
tanje slobodnih elektrona. To se m o e postii niskokalo
rinom ishranom i hranom koja sadri malo belanevina. U
hrani treba da preovlauju monosaharidi tipa fruktoze, koji
za svoju asimilaciju ne zahtevaju insulin. Posle toga fi
zikim vebanjem dostavljaju se slobodni elektroni u aku36

punkturni sistem. Stvaranje ugljen-dioksida za v r e m e opte

reenja aktivirae prirodnu biosintezu u elijama i ovek e
biti ponovo zdrav. Najvanije je to shvatiti, a zatim to i
uraditi. Treniranje s optereenjem odlino pomae. Evo ta
misli uvena amerika bilderka Korina Everson o leenju
dijabetesa.
Tim Belknap, bilder je dijabetiar. Pre 10 godina
osvojio je titulu ,J[4ister Amerike". Stoga vam preporu
ujem da se bavite gradom tela. Upravo pomou atletskih
vebi moete postii uspeh u borbi protiv bolesti, j e r fizike
vebe deluju slino insulinu. Treba da vebate srednjim
t e m p o m i da u toku treninga uvek upranjavate vebe aero
bika za srce i plua i, naravno, vebe za poveavanje mi
ine mase. Upravo zato fizike vebe mogu postati klju
p o m o u kojeg ete nauiti da kontroliete bolest pa i da
spreite razvoj nekih oblika dijabetesa".
Atletske vebe kombinovane s pravilnom ishranom
v e o m a dobro pomau obnavljanje traumatizovanih zglo
bova. Shodno tome treba izabrati niz vebi koje omoguuju
da se izolovano i direktno optereuje povredeni zglob. Na
poetku to su jednostavna kretanja, a zatim manja opte
reenja. To se obavlja vie puta s malim intervalima odmora
(15-30 sekundi), to omoguuje da se na tom mestu stalno
odrava intenzivni krvotok. Zatim se teina optereenja
postepeno poveava i j o vie se ponavljaju pojedine vebe i
serija vebi. Rezultat takvih optereenja u vezi sa povredenim delom tela (zgloba) je da se javlja obilan i j a k krvo
tok, miii bukvalno nabubre od krvi i javlja se oseaj pec
kanja (ako se intenzivno i dugo veba). Sve to prouzrokuje
da se na povredenom mestu prvo pojaava katabolizam
(razgradnja protoplazme, elija itd.), poveava stvaranje
ugljenikove kiseline, krv donosi veu koliinu hranljivih
materija, ispira kanale, zagrejava mesto. Zagrejavanje ak
tivira fermentne reakcije. Oseaj i bola kao peckanje, nadrauju receptore i privlae veu bujicu slobodnih elektrona na
37

tom mestu i pojaavaju sve reakcije za obnavljanje povreenog tkiva. Ti mehanizmi omoguuju obnavljanje, reklo bi
se, neizleivih oteenih tetiva, zglobova i miia. Primer
F r e n k a Riardsa, koji navodi J. P. Vlasov u lanku P o
klonjen drugi ivot" (asopis F i S " , broj 1, 1989.g.), oi
gledno to potvruje.
... Smrvljeno stopalo dizalo se samo na tetivama. Leva
noga polomljena iznad kolena. Ruka razmrskana od lakta do
prstiju. D v a rebra od slomljenih rebara probila plua...Pri
svemu t o m e on ak nije izgubio svest...
Nesrean sluaj na poslu odjednom je poremetio Riard o v e planove - i sportske i line. Sada se sve svodi na
podnoenje i trpljenje sopstvene sudbine. Tri godine pre
nesrenog sluaja, 1970. godine, Frenk Riards, englez os
vojio je j e d n u od najveih titula. On je - Mister U n i
verzum"... Posle pola godine otputen je iz bolnice. Riards
kae: Izaao sam iz bolnice u kojoj s a m omravio 26
kilograma, tanije bez 26 kilograma iste muskulaturne
mase".
Sedam meseci posle izlaska iz bolnice, on.je u gipsu i
osuen na nepokretljivost. Nakon tih sedam meseci sledi j o
7 godina lutanja po klinikama. Operacija za operacijom transplantacija kostiju, spajanje kostiju p o m o u rafova i
metalnih ploica... Narkoze, injekcije, lekovi, nesanica i
veoma esto - postelja. N e m o , bolovi i postelja... S a m o
1981. godine Riardson se rastao od klinika i lekara. On
pria: ,,U to vreme moja noga se pretvorila u kou navuenu
preko kostiju". ak je i sam liio na kostur u odnosu na
ranije snanog oveka. Stepen oteenja organizma nije
toliko depresivan, koliko je beznadean s take gledita
buduih aktivnosti. M n o g i bi se zadovoljili ivotom bez
patnji i mogunosti da m o g u sebe da opsluuju bez pomoi
drugih, ali Riardson je odluio drugaije. On je atleta. Na
njegovim ramenima su uoljivi tragovi napornih (surovih)
38

treninga. On zna na koji nain rad obnavlja i vaspitava

organizam: obnoviti se treningom, postati jak i neumoran
mukarac kojem su moguna sva fizika optereenja.
To je veoma ohrabrujui san - j e r na nesreu, on je neprimetno preao ve etrdesetu godinu ivota. Sa uzrastom
nastaje i otpor da se prihvate optereenja, smanjuje se izdr
ljivost i ograniava sposobnost miine m a s e za p r o m e n e .
Poeo sam od najlakih vebi za levu nogu, bukvalno sa
optereenjem koje nema nikakvu teinu i u poetku je bilo
vrlo teko. Ali to je bilo sve ime sam sebi m o g a o da
p o m o g n e m . Da nisam zapoeo takav trening, ostao bih
bogalj i osudio bih sebe na patnje...". Jo kad me ne bi bolele
noge: koa na jedva sraslim paliima kostiju. Treniranje
ukazuje na potrebu za dopunsko teenje i operacije se po
navljaju sledee godine: ponovo jedna za drugom. Posledica operacija - mesec i po dana u gipsu: potpuno ista
n e m o i nepokretljivost... On ponovo uzima teret koji odgo
vara uzrastu petogodinjeg deaka, ali i taj teret mu oteava
ruke, izaziva astmu (guenje) i bolove. U miiima nema
snage, umesto miia - koa, kosti i oiljci od bezbrojnih
operacija. Trenira po trostrukom sistemu (dva dana rada, a
trei odmor). Organizam se ipak odaziva: za svega tri
meseca Riards je dobio 6,5 kilograma iste muskulaturne
tenosti. Poveava se izdrljivost, primetno se razrauju
zglobovi. Slabiji su bolovi na mestima brojnih preloma.
Posle tri meseca trenira po etverostrukom sistemu(tri
dana rada, a etvrti - odmor). Telo postepeno privruju
miii koji iz dana u dan jaaju. U samopregornom sopstvenom obnavljanju prolazi 1983. i 1984. godina. Posledice nesrenog sluaja su otklonjene, kao da ih uopte nije
ni bilo. On je ponovo snaan ovek i njegova ramena mogu
da izdre bilo koji teret...
Ali Riardsu to nije dovoljno, on h o e da se bori za
titulu najboljeg od najboljih. U 1985. godini treninzi Ri-

cards dostiu velike razmere i optereenja. Treninzi ga

proseno kotaju 7.500 kalorija dnevno. To je jedan od
najveih rashoda energije koji m o e da podnese ovek u
obinim uslovima iz dana u dan. Prirodno, on konzumira
vie hrane. Ipak, nastaju komplikacije s obnavljanjem osa
kaene n o g e koja nije podnosila uobiajena optereenja.
Jedan od uvenih zvezda za knltivisanje izgleda Bil Perl,
bilder savetovao mu je da trenira miie nogu odnosno, da s
njima radi ceo dan od devet sati ujutro do est uvee, j e r
n e m a nita bolje za rast miia nogu od ok-terapije". Za
prvih trideset minuta Riards je morao da uradi 20 razliitih
unjeva i svaki da ponavlja 10-15 puta. Zatim je usledila
pauza od trideset minuta. Riards je morao da popije napitak
koji je bio obogaen proteinima i vitaminima. Posle pauze
usledilo je ponovo 20 unjeva za pola sata i ponovo pauza
od pola sata. I tako od devet sati ujutro do est uvee. Posle
takvog treninga Riards nije bio u stanju da se pomeri i itav
dan bi odleao u postelji. Bil me je upozorio da e u
poetku noge omraviti i da u toku prve nedelje dana treba
da ih potpuno odmorim, a zatim da preem na svoj nor
malan ciklus treninga. I miii nogu su se poveavali i
poveavali!..."
Rezultat te uporne borbe je bio, da on, iako ima vie od
etrdeset godina, zauzme deseto mesto u takmienju za
zvanje Mister Univerzum".
Sad imate optu sliku o mogunostima atletskog tre
ninga i, ako imate jaku elju ili kad vas bolest pritera uza
zid", znajte d a - i z l a z postoji i da sve to moete da ostvarite.
Postoji i druga varijanta atletskog treninga - slobodno
naprezanje miia, a da ne doe ni do kakvog spoljnjeg
kretanja. To se naziva statinim ili izometrinim napre
zanjem. Takoe, to odlino utie na ovekov organizam i
omoguuje mu da usavrava nervno-miini m e h a n i z a m ,
iji rezultat je da ovek, koji nema hipertrofirane miie,
40

ima ogromnu snagu. Aleksandar Zas je najuoljivije na sebi

primenio principe takvog treninga. Ti treninzi mogu se,
takoe, koristiti radi opteg leenja organizma, podmlaivanja i produavanja ivota (na primer, na primeni takvih
naprezanja u kombinaciji s disanjem zasniva se poseban
kineski metod Traktat o formiranju miia"), dok su za
leenje zglobnog vezivnog aparata korisnije dinamine at
letske vebe.

PROFILAKSA I LEENJE OBOLJENJA

KIMENOG STUBA
Poslovica kae: ovek je toliko mlad i zdrav, koliko
mu je mlada i zdrava kima". Zato to se elektrini impulsi,
koji rukovode radom elija organa, kreu od kimenog
stuba, odmah nam postaje jasna glavna uloga kime za opte
zdravlje organizma. Statistika pokazuje da, posle 35 godina
ivota, svaki peti ovek boluje od radikulita jednog od
brojnih sindroma osteohondroze. Uopte oboljenja kime, a
upravo u tu kategoriju spada i osteohondroza - izvor su
patnji koje su, u j e d n o m ili drugom stepenu, praktino
sastavni deo sudbine svakog savremenog oveka.
Da bismo potpuno shvatili sr problema i izbegli nepri
jatnosti, upoznaemo detaljnije kimu (si. 1).
K i m a je deo skeleta koja se sastoji iz pojedinanih
prljenova. U kimi se, kao u futroli", nalazi kimena
modina. Od kimene modine odvajaju se dva para nervnih zavretaka koji kao vratni, grudni, slabinski i ulini
nervi prolaze izmeu kimenih prljenova i inerviraju odgo
varajue organe. K i m a ima glavnu potpornu i oprunu
funkciju u organizmu. Ona amortizuje razne potrese koji
nastaju pri hodanju, tranju i skokovima, j e r meuprljenski
diskovi neutraliu deo optereenja (si. 2) i odgovarajua
4i

savijanja s a m e kime. Takvom amortizacijom ne oteuje

se k i m e n a modina, srce, jetra i ostali organi koji se nalaze
u grudnoj i trbunoj duplji. Pritom kima uestvuje u svim
osnovnim motornim radnjama.
Kimeni stub je veoma sloen i vaan ivotni sistem,
iji se potporni i motorni deo sastoji iz pojedinanih prljenova koji su meusobno povezani meuprljenskim dis
kovima, zglobovima, tetivama i ojaani miiima. Miii
vrata i kime sastoje se iz dve vrste miinih vlakana. Za
statiki rad za dranje glave i kime u potrebnom poloaju
odgovorna su tonusna miina vlakna, a za kretanje - fi-

zika. K i m e n a modina predstavlja vaan ivotni deo sa

31-33 para nerava koji se granaju od nje i opsluuju" sve
vane ivotne organe i celo telo.
Prvih sedam vratnih prljenova su najpokretljiviji i trpe
najvee optereenje. Dovoljno je napomenuti da pritisak na
meuprljenski disk, izmeu petog i estog vratnog prIjena, iznosi 11,5 kg/cm 2 , a istovremeno pritisak na disk,
koji se nalazi izmeu petog slabinskog i prvog prljena kista
2
(sakruma), iznosi 9,5 kg/cm . Z b o g toga je vratni deo veoma
osetljiv.
Sledeih 12 grudnih prljenova, iako su vri, obrazuju
masu pokretnih zglobova j e r se za njih privruju rebra sa
po dva zgloba. U grudnom delu kime ima ukupno 120
zglobova. Zamislite kakva je to sloena arnirna konstruk
cija za koju je vano obezbediti pravilnu koordinaciju rada!
Pritom, ako samo jedan zglob bude izbaen iz stroja, usled
bilo kojeg uzroka, on dejstvuje kao klin i naruava svu
harmoniju pokreta u drugim zglobovima. Zato je svako
dnevni, makar i kratkotrajni, rad zglobova grudnog dela
42

43

sasvim neophodan. To se m o e postii samo p o m o u fizi

kih vebi.
Slabinski deo sastoji se iz pet prljenova - debelih i
masivnih. Nervni zavreci, koji izlaze iz prljenova na tim
mestima, kao da se nalaze izmeu ekia i nakovnja, i treba
imati u vidu da, prilikom podizanja dve kofe napunjene
v o d o m i njihovog prenoenja, premetanja nametaja u sta
nu, meuprljenski disk izmeu 4. i 5. slabinskog prljena
trpi pritisak preko 500 kilograma! Zato nije udno, to ba tu
najee dolazi do patolokog procesa.
M n o g o rede se deava s krstima (sakrumom), u kojima
se nalaze 4-6 meusobno sraslih prljenova.
I na kraju, trtina kost koja se sastoji iz 4-5 rudimentnih
(zakrljalih) 1 0 prljenova. Oni mogu da se traumiraju prili
k o m pada na trtinu kost i da prijinavaju velike patnje.
Pokreti prljenova obavljaju se oko tri ose: savijanje-opruanje, udesno-ulevo, uvijanje (upredanje) i kruni
pokreti. Mogunosti takvih pokreta zavise od niza faktora,
od kojih je glavni - stanje meuprljenskih diskova.
Meuprljenski diskovi predstavljaju uloke-amortizer e , koji se nalaze izmeu tela prljenova, i prema svojoj
posebnoj konstrukciji, sposobni su da preraspodeljuju verti
kalan pritisak. Oni imaju sloenu grau: periferni deo sa
stoji se iz fibroznog prstena, koji se sastoji od mekih kolagenskih vlakana, koja su zbog vee vrstine rasporeena u
horizontalnom i u kosom smeru, a izrazito koncentrine
bele linije niu se u slojevima po hrskavici koja podsea na
opal. U centru diska nema vlakana, njegova masa lii na
staklo, meka je, pihtijasta i svojstvo joj je da bubri. To
prljenovima i daje mogunosti opruge kojom se m e u
sobno odmiu, amoitizuju udare i ravnomerno rasporeuju
optereenje po celoj povrini zglobne povrine prljenova.
10

44

P r i m e d b a prevodioca.

Posle informacija o kimi, razmotrimo i njenu pato

logiju. Naziv o s t e o h o n d r o z a " potie od kombinacije latin
skih rei: o s t e o n " - kosti i h o n d r o s " - hrskavica, a zavr
etak z a " oznaava degenerativno-distrofini proces. D e
generacija je regeneracija zdravih tkiva u tkiva koja nisu
svojstvena datoj strukturi. Meka kolagenska vlakna regeneriu se u grubo zarastajue tkivo, a kotano tkivo, sa
svojom finom juvelirskom strukturom, pretvara se u skle
rotinu masu slinoj kamenu. Distrofija je posledica naru
avanja ishrane tkiva k i m e usled neistoa, nepravilne
ishrane, statinog naina ivota, preoptereen)a, prekomernog hlaenja i trauma. Nepravilno dizanje tela, nedovoljno
razvijeni miii lea, trbuha, vrata i noenje torbi u rukama
aktiviraju patoloke procese . Zato to meuprljenski dis
kovi posle 23-27 godina prestaju da dobijaju hranu iz krvi,
hrane se difuzijom iz okolnih tkiva, u kojima se prevashodno razvijaju dva navedena procesa - degeneracija i dis
trofija. Zatim se patoloki procesi prenose na kotano tkivo
k i m e , i uvlae u defektan krug brojne zglobove i tetive.
Kao rezultat toga meuprljenski disk s r a z m e m o se sma
njuje (skuplja se), a njegovo centralno jezgro, koje je odgo
vorno za preraspodelu vertikalnog pritiska, sui se, usled
ega se tela prljenova zbliavaju i svojim kotanim izboinama poinju da pritiskuju nervni zavretak. Njegovo
nadraivanje tu stvara bol koji prati skoro svaki sindrom
osteohondroze, a ima ih oko 60!
Pri potiskivanju nervnog zavretka, koji upravlja ili
stimulie neki organ, funkcija tog organa moe da se smanji
do 6 0 % . Meutim, sva podmuklost osteohondroze je u t o
m e , to degenerativne i distrofine promene u kimi nastaju
postepeno i neprimetno. ovek se obino osea zdravim i
obavlja redovne poslove ali, pri naglom pokretu ili podi
zanju tereta, zbog kojih se optereuju meuprljenski dis
kovi i viestruko poveavaju, oni vie ne m o g u da izdre
45

optereenje, poputaju i prignjeuju nerv. U tom m o m e n t u

ovek osea jak bol i ne m o e da se okrene ili ispravi.
Posledica toga je da se u naoj zemlji (Rusiji) 1 1 svake
godine upuuje oko 100 hiljada ljudi na procenu inva
lidnosti, a 25 miliona ljudi svake godine zatrai p o m o u
bolnicama za teenje osteohondroze. I to nije samo sluaj u
naoj zemlji. Na primer, u veoma bogatoj vedskoj, koju
naseljava 8,4 miliona ljudi, svake godine, zbog osteohon
droze, upuuje se 13 hiljada ljudi na procenu invalidnosti.
To je za dravu velika nesrea koja moe da se uporedi sa
velikim katastrofama.
Zavisno od toga, na kojem delu je prignjeen nerv,
oteuju se i odgovarajue funkcije organizma. A k o je to u
vratnom delu, m o g u da se pojave jaki bolovi u glavi i u
vratu; vrat gubi pokretljivost, javlja se izraena m e t e o
roloka zavisnost, vrtoglavica, bolovi u rukama, r a m e n i m a i
u zglobovima lakata. Ako nastane oteenje u g r u d n o m
delu, javljaju se fantomski bolovi, kao da vas n a v o d n o boli
srce, ili eludac, ili bole creva. Takvi bolesnici m o g u se
godinama leiti od nepostojeih oboljenja, upuivati na
novija i sve novija istraivanja, uzimati inostrane lekove, ali
sve je to beskorisno. Zato ima mnogo vie takvih bolesnika,
nego to se moe i pretpostaviti. Ipak vredi upranjavati
vebe za kimu, izvriti potrebnu korekciju i prividni bolovi
e trenutno prestati. Meutim, postoji i dragi nain ote
enja grudnog dela kime, kad se ne javljaju bolovi, ali se
stvarao pogoravaju funkcije organa. Specijalisti m a n u e l n e
terapije (kostolomci") tvrde da kod veine dece nastaju
oboljenja probavnih organa zbog promena u kimi. N a u
nici objanjavaju d a j e takvo ispoljavanje ranih s i m p t o m a
mogue zato to dolazi do sveopte hemikalizacije" pro
dukata za ishranu. U mleku su otkrili veliku koncentraciju

11

46

P r i m e d b a prevodioca.

antibiotika, a u povru i vou razliita ubriva. N a hleb, u

savremenoj proizvodnji, toliko je pun hemikalija - da se
pretvara u neprijatelja broj jedan za stanovnitvo koje ga
esto konzumira u velikim koliinama. Sve to b o g a t s t v o "
sposobno je da se nagomilava u tetivama i meuprljenskim
diskovima.Radi toga, da bi se potpuno izbacili holesterin i
soli tekih metala iz tetiva i meuprljenskih diskova, pot
rebno je primenjivati metodu za dubinsko ienje i obnav
ljanje organizma, odnosno, gladovanje. Ako nastane otee
nje u slabinskom delu, kliniki simptomi mogu biti naj
raznovrsniji bol se as koncentrie u slabinskom delu i ne
dozvoljava vam da se sagnete ili ispravite, as se sputa niz
n o g u od miia zadnjice do petne kosti, as se javlja pri
kretanju, m o e se pojaviti nou, as vam se odjednom javlja
neizdrljiv bol na prednjoj povrini butine, as se preseljava
na mii lista noge i ispoljava se kao bolni gr. Uopte, tei
oblik osteohondroze slabina moe da uskrati m n o g e ovek o v e ivotne radosti, upamtite t o ! U stvari, zbog slinih
oteenja kime, m o g u da se narue koordinacije pokreta,
moete da osetite kao da v a m mravi gmiu po telu, da se javi
bezrazlona drhtavica ili suvino znojenje i dr.
Sad je na redu da razmotrimo sredstva za leenje i
jaanje kime. Od davnih vremena u narodu su bili cenjeni
kostolomci (savremeno specijalisti za m a n u e l n u tera
piju"). Njihov talenat sastoji se iz v e o m a retke kombinacije
o g r o m n e fizike snage i neobine osetljivosti prstiju ( N .
Kasjan i S. Samojlenko iz Stavropolja). P o m o u njihovih
ruku i specijalnih metode, koji se primenjuju u hiljadugodinjoj medicini, oni postavljaju prljenove i meuprljenske diskove u poloaj, koji je, prvo, svojstven kimi, a
drugo, otklanja bol. Bezuslovno, kostolomstvo je - veoma
efikasna metode leenja. A\l,prvo, takvih ljudi ima veoma
malo, drugo, oni, jednostavno iz fizikih razloga, mogu da
ukazu p o m o samo manjem broju ljudi. Na taj nain .
47

Samojlenko je za 10 godina izleio 120.000 ljudi, a svake

godine oboli 25 miliona ljudi. Pa i u sluaju kad vam
poprave kimu, n e m a nikakvih garancija da, ako se spotaknete, okliznete ili prilikom prenoenja kote napunjene vo
d o m , ne pomerite opet diskove i da p o n o v o budete pri
nueni da se obratite kostolomcu, a to je veoma.skupo. Z a t o
se m o r a t e sami brinuti o takvom vanom organu oveijeg
tela - kimi. I to ne p o v r e m e n o , ve stalno o d n o s n o , potreb
no je svakodnevno. A k o prekinete vebe za spreavanje
osteohondroze, patoloke reakcije e postepeno preovladati
reakcije zdravlja i sve poinje opet iz poetka.
Ispitivanja, koja su obavljena u Saveznom naunoistraivakom institutu za fiziku kulturu, pokazala su da j e d n o
vebanje u toku nedelje pozitivno utie na kimu, ali tek
posle tri i vie vebanja u toku nedelje efekat dolazi do
stabilnog izraaja.
Prema tome, p o m o u fizikih vebi m o r a m o da resimo
nekoliko problema:
a) Zaustaviti proces oboljenja: oslabiti pritisak na
meuprljenski disk, deblokirati meuprljenski segment,
ojaati tetive i miie i na taj nain smanjiti intenzitet degenerativno-distrofikih procesa.
b) Aktivirati reakcije za izleenja, ubrzati rast zdravog
kolagenog tkiva u raeuprljenskom disku, ojaati kotano
tkivo, poboljati krvotok, podstai rast miinog steznika
(korzeta).
c) Povremeno istiti hrskavicu i tetive od patogenih
taloga koji hranom dospevaju u njih.
U t o m e e vam pomoi sledee klasifikacione vebe:
1. Vebe namenjene za dekompresiju defova kime. To
m o e biti istezanje - visenje na razboju ili na vedskim
lestvama (sprava ripstol) 1 2 . Konkretno, za vratni deo - ot12 P r i m e d b a prevodioca.

48

kloni glavom u razliite strane, okretanja glave; za grudni

deo podizanja i sputanja na razboju - sklekovi; za slabinski
deo - podizanje n o g u visei na vedskim lestvama, p o m e ranje nogu u tom poloaju u stranu i kruno.
2. Vebe za poveavanje pokretljivosti blokiranog seg
menta kime na bilo kojem njenom delu. Kebati postepeno
istezanje blokiranog segmenta p o m o u njihanja, otklona i
zaokreta. U poetku treba vebati oprezno, a zatim pove
avati amplitudu pokreta.
3. S obzirom na to da kima pridrava tonusna i fizika
miina vlakna, treba upranjavati dinamine i izometrijske
vebe. Za vratni deo korisni su otkloni i kruni pokreti sa
spoljnim optereenjem (sopstvenim rakama, tegovima itd.),
stoj na glavi u stavu borbenog mosta i njihanje u t o m
poloaju - poza r i b e " jogista. Za grudni deo - razliiti
otkloni napred-nazad, levo-desno, joga poza zmije", most,
a takoe i ljuljanje leei na trbuhu - joga luk". Za sla
binski deo korisni su raznovrsni otkloni. U pozi kovaa"slabine se statino odlino treniraju.
Da bismo krvlju obilno nahranili tetive i miie lea,
izleili ih i isprali od n e i s t o a - t r e b a pojaati krvotok. U tu
svrhu korisne su vebe namenjene za vee griipe miia podizanje tereta manje teine na razboju do 10 puta zaredom, otkloni preko kozlia - omiljena veba dizaa tegova
koja im omoguuje da zalee veoma teke traume slabinskog dela kime. I na kraju, istezanje na razboju. Veba
nazvana zlatna ribica" veoma je korisna za uvebavanje
tonusnih vlakana cele kime, a veba se od 5 do 20 sekundi.
Na kraju obavezno upranjavati vebe za jaanje trbune
presije. B e z njih, va trening kimenog stuba nee biti
potpun.
4. Plivanje razliitim stilovima u toploj vodi omoguuje
da olako i pravilno postavite" sve prljenove na njihovo
49

mesto i obnovite njihovu meusobnu pokretljivost. ovekovo telo gubi teinu u vodi, a u toploj vodi miii se lako
oputaju i oslobaaju pritisnute i blokirane meuprljenske
diskove. Ljudi, koji esto boluju od komplikacija osteohondroze, treba veoma oprezno da koriste hladnu vodu.
Hladna voda moe da izazove dopunske miine spazme i
iskomplikuje bolest.

V E B E ZA K I M U (si. 3, 4 i 5) 1 T R B U N E
M I I E (si. 6)

1. Visiti na razboju. Koncentrisati se na istezanju

5. Vebe namenjene za razvijanje optimalne gipkosti

kime. O v e vebe su vebe - asane jogista i druga istezanja.
Preporuujem vam da od navedenih vebi izaberete od
svake klasifikacije po 1-2. Dobiete kompleks vebi koji e
vam omoguiti da svestrano jaate kimu. P r e m a stepenu
uvebanosti usloavajte vebe i poveavajte optereenje.
Opte trajanje takvog kompleksa vebi ne srne biti ni manje
od 10 minuta niti vee od 30 do 40 minuta.

slabinskog dela. V e b u izvoditi 2-3 puta u toku dana

6. Da sami razradite meuprljenske diskove pomoi e

vam
raznovrsne
vibracione vebe vibrogimnastika,
hodanje i tranje. Ritmina skupljanja, koja nastaju u toku
tranja (hodanja itd.), primoravaju meuprljenske diskove
da otiu (bubre), to jest da apsorbuju okolnu tenost, to
znatno poboljava njihovu ishranu i ujedno uvebava
njihove oprune - g i p k e osobine. Bez slinih uvebavanja,
nalazei se uvek na j e d n o m osloncu, oni gube ta svojstva.
Preporuuje se da redovno pijete tenost i ne dozvolite da
organizam bespotrebno dehidrira. Dehidriranje organizma
veoma snano se ispoljava na stanje hrskavinog tkiva,
tetiva i zglobne tenosti.

3. Visiti o najvioj pritci v e d s k i h lestava.

Zabaciti n o g e unazad, p o l a k o i h p o m e r a t i levo-desno,
i k r u n o pokretati noge.

7. Periodino dubinski istite organizam gladovanjem.

Gladovanjem moete kvalitetno da oistite hrskavino tkivo
od tetnih materija. Tako, na primer, trodnevno gladovanje
naglo poboljava gipkost, a sedmodnevno veoma pojaava.

se k a o da rasteete grudni deo. U i s t e g n u t o m poloaju

10-15 sekundi.

2. Poluvienje (noge na p o d u ) na razboju ili na

pritkama

vedskih

lestava.

Opustiti

se,

oseati

istezanje g r u d n o g dela kime.

4. U p o r na a k a m a na p i s a e m stolu, laktovi
ispod rebara, n o g e ne odvajati od poda. Naginjui trup
p r e m a stolu, osetiti istezanje slabinskog dela kime.
Drati se u n a p r e g n u t o m stanju 8-10 s e k u n d i . V e b u
izvoditi 3-5 puta u toku dana.

5. Leei na trbuhu s i s p n i e n i m rukama, istezati

zadrati se 5-8 s e k u n d i . Uraditi 5 puta.
6. Leei na leima sa ispruenim m k a m a na
podu,

istegnuti

se

potruditi

se

da

rastegnete

slabinski d e o k i m e . Z a d r a t i se u i s t e g n u t o m stanju
5-8 sekundi. Uraditi 5 puta.
Slika 3 -

50

Vebe za ciekompresiju deiova kime

51

1. Stojei, s m k a m a za pojasom, u r a d i t i 10 ot
klona u l e v o i u d e s n o .

7.

Stojei, boni otkloni ulevo. J e d n a ruka

podignuta, a druga oputena. Vebati p r e m a linoj

potrebi.

2. R u k e za pojasom. N a g n u t i se u n a p r e d i dodir

8. Ruka oslonjena (na sto, stolicu). M a h a t i d e s

nom nogom unapred i unazad. Poveavati amplitude.

nuti p o d dlanovima, a zatim se vratiti u p o e t n i

poloaj.

3. R u k e o p u t e n e uz telo. Okretati trup u j e d n u i

u drugu stranu. Osetiti zatezanje miia u s l a b i n a m a .

4. R u k e niz butine. Podignuti i saviti n o g u LI

kolenu, zaokrenuti se u stranu i s t o p a l o m savijene
n o g e osloniti se na butinu noge na kojoj stojite. Za 5-8
sekundi obratiti panju na zatezanje miia butina,
zadnjice i slabina. Zatim uraditi isto sa d r u g o m n o
gom. Ponavljati p r e m a linoj potrebi.

5. Poetni stav: uspravni sa o p t u e n i m r u k a m a

niz butine. Saviti n o g u u kolenu, uhvatiti se r u k a m a
za k o l e n o i privui butinu p r e m a trbuhu. Panju u s meriti na natezanje miia slabine.

9. esti na p o d s ispruenim n o g a m a . Sagnuti se

i dotai d l a n o v i m a ruku v r h o v e prstiju na n o g a m a .
Osetiti zatezanje slabina. Svaki p u t p o m a g a t i se
r u k a m a da biste se to vie sagnuli.
10. esti na p e t e . Sagnuti se u s l a b i n s k o m delu,
ispruiti ruke u n a p r e d i dodirnuti d l a n o v i m a p o d .
Zadnjicu ne odvajati od peta. Osetiti zatezanje u
slabinama.
11. Lei na
Polako saviti levu
privui je r u k a m a
rastezanje slabina.

leda i ispruiti r u k e du trupa.

n o g u i r a v n o m e r n o , ali silom,
p r e m a grudima, i pri t o m osetiti
Isto uraditi i sa d r u g o m n o g o m .

12. Lei na lea i ispruiti r u k e d u trupa.

R a v n o m e r n o saviti n o g e u k o l e n i m a i s n a n o privui
butine p r e m a grudima. Drati z a t e g n u t e " slabine
5-10 sekundi. Ponavljati n e k o l i k o puta.
13. Lei na leda sa savijenim n o g a m a .
opiru o kolena.

Pokuati saviti

R u k e se

n o g e savlaujui

otpor ruku. N a p r e z a n j e zadrati 5-10 s e k u n d i . V e b u

ponavljati 2-5 puta.
14. K l e k n u t i na kolena, t m p ispravljen, ruke
unapred. O k r e n u t i se p r e m a p e t a m a i d e s n o m rukom

6. R u k e na pojasu. Pokretati zadnjicu u n a p r e d -

dodirnuti levo stopalo, a zatim se vratiti u poetni

unazad. Broj pokreta i ponavljanja izvoditi p r e m a li

poloaj i to p o n o v i t i u drugu stranu. P o s t e p e n o , pri

noj potrebi.

svakoj

radnji, p o v e a v a t i zanoenje tela.

Vebati

p r e m a linoj potrebi.

53

Slika

15. Lei na lea, n o g e savijene, r u k e i s p r u e n e u

stranu. Otkloniti o b e butine u d e s n o , zatim u l e v o . P r i t o m
glavu i m k e ne odvajati od p o d a . P o t r u d i t e se da sastav
ljena koljena svaki p u t pribliite to vie p r e m a p o d u .
Vebati p r e m a linoj potrebi.

6.Stojei, zabaciti ruke iza lea i stegnuti ih

m e u s o b n o prstima, napregnuti ruke. Z a m e n i t i polo
aj ruku i ponavljati isto. V e b u ponavljati 5-10 puta.

16. Stojei stav, j e d n a noga oslonjena na sto, sto

licu, uraditi boni otklon p r e m a oslonjenoj nozi. P o s
t e p e n o poveavati a m p l i t u d u otklona. Isto u r a d i t i i s
d r u g o m n o g o m . V e b u ponavljati 5-10 puta.

7.Zlatna r i b i c a " - j e d n a od najefikasnijih vebi

za razraivanje t o n u s n i h v l a k a n a k i m e n o g stuba.
P r o t e g n u v i se, i s t o v r e m e n o odvojite r u k e i n o g e od
p o d a . Z a d r i t e se u t o m poloaju 3-10 sekundi. P o
navljati najvie do 7 puta.

Vebe za poveanje pokretljivosti

blokiranog

segmenta

kime

1. Lei na leda i ispruiti r u k e u stranu. N a p r e

gnuti vratne miie i sagnuti glavu. I s t o v r e m e n o saviti
v r h o v e stopala p r e m a sebi. Z a d r a t i se u t o m n a p r e
g n u t o m poloaju 5-10 sekundi. V e b u ponavljati 3-5
puta.
2. Postaviti ispod lea valjkasti uzglavak i p o d i i
ruke iza glave. P r o t e g n u t i se i zadrati se u t o m p o l o
aju 2-3 sekunde. V e b u ponavljati 5-10 puta.
3. esti na p e t e i uhvatiti se a k a m a ruku za cevanini stopalni zglob. Saginjati se p o l a k o u n a p r e d d o k
elom ne d o d i r n e t e p o d . Prebaciti d e o t e l e s n e t e i n e na
glavu. Ostati u t o m poloaju 10-30 s e k u n d i p o s t e p e n o
poveavajui optereenje.
4. Stoj na r a m e n i m a i potiljku. Z a d r a t i se u t o m
poloaju 10-30 sekundi. M o e se ponavljati 3-7 puta,
zavisno od linog raspoloenja.

5. Sedei na stolici s r u k a m a iza glave, p r o t e g n u t i

se i zadrati se u tom poloaju 3-5 s e k u n d i . V e b u p o
navljati 3-5 puta.

54

S.Asana Z m i j a " . Lei na trbuh i u d a h n u v i ,

p o l a k o i r a v n o m e r n o , s a m o uz naprezanje lenih m i
ia, podii se navie. R u k a m a se s a m o pridravati. U
krajnjem poloaju istegnuti se to j a e i zadrati
disanje. N o g e ne savijati i ne odvajati od p o d a .
9.Zauzeti stav etveronoke. R u k e na pritci
v e d s k i h lestava, leda ispruena. Istegnuti se u slabi
n a m a i zadrati se u tom poloaju 5-10 sekundi.
Ponavljati n e k o l i k o puta. O v a v e b a je laka od sled e e vebe.
10. A s a n a L u k " . U h v a t i t i rukama n o g e n a nain
p r i k a z a n na slici i r u k a m a ih zategnuti do krajnjeg
poloaja. Z a d r a t i se u z a t e g n u t o m poloaju n e k o l i k o
sekundi. Oputajui se uiniti izdisaj.
11.Lei na trbuh, ruke d u trupa. P o d i i trup i
ruke iznad p o d a . Zadrati se u tom poloaju 3-10
sekundi. Ponavljati p r e m a linoj potrebi. K o n i p l i kovanija varijanta o v e v e b e j e k a d s e r u k e d r e s a
strane, a ne iza tela.
12.Tea varijanta p r e t h o d n e vebe. P o d i g n u t i
trup iznad poda, na nain prikazan na slici, i zadrati
"' se u tom poloaju 5-10 sekundi. Ponavljati 5-10 puta.
13.Leei na l e i m a sa savijenim n o g a m a ,
_ istegnuti se u s l a b i n s k o m i g r u d n o m delu kime.
R u k e ispruiti, o s l o n a c na r a m e n i m a i glavi. Z a d r a t i
se u tom poloaju 5-8 sekundi. Ponavljati 5 puta.
14.Komplikovanija varijanta
od p r e t h o d n e
- vebe. Trajanje i ponavljanje v e b e je isto kao i za
p r e t h o d n u vebu.

55

8.1z leeeg poloaja podizati i p o l a k o sputati

15 .Ova veba o m o g u u j e da se d o p u n s k i r a z r a d e
tonusna vlakna trbune presije. N o r m a t i v i za o v u v e b u
isti su k a o i za dve p r e t h o d n e vebe.

16. Ova veba o m o g u u j e jo v e e optereenje tonusnih miia trupa n e g o p r e t h o d n e v e b e . N o r m a t i v i su

isti k a o i za p r e t h o d n e vebe.

Slika

5 -

Vebe za razvijanje tonusnih miiu ili

vlakana kimenog stuba

1. P o e t n i stav: stojei s r u k a m a za p o j a s o m .
N a i z m e n i n o podizati ispruene n o g e i d l a n o m su
p r o t n e ruke (desna n o g a - leva ruka i o b r a t n o ) 1 3
dodirnuti vrhove prstiju p o d i g n u t e noge. Broj p o n a v
ljanja p r e m a linoj potrebi.
2. B i c i k l " . O v o je najlaka varijanta izvoenja
ove v e b e . Okretati p e d a l e " 2 0 - 1 2 0 s e k u n d i .
3. K o m p l i k o v a n i j a varijanta p r e t h o d n e v e b e .
4 . R u k e niz trup, n o g e ispruene. N o g e p o d i
g n u t i iznad p o d a u visini od 40 c e n t i m e t a r a i n a i z m e n i n o podizati i sputati n o g e zadravajui se u t o m
poloaju - j e d n a noga gore, druga d o l e i o b r a t n o .
Ponavljati 15-30 puta.
5. N o g e ispruene i p o d i g n u t e , r u k e n i z trup.
Vebati m a k a z i c e " - u n a k r s n a kretanja n o g a m a .
Ponavljati 15-30 puta.
6. N o g e ispruene, ruke niz trup. Podii n o g e
p o d uglom 30-35 stepeni i zadrati ih u t o m p o l o a j u
10-30 sekundi.
7 . N o g e i s p r u e n e , r u k e n i z t r u p . P o d i g a v i is
p r u e n e noge u visinu pod u g l o m 70-80 s t e p e n i u
odnosu na pod, potrudite se da rukama istovre
m e n o dohvatite none zglobove. Vebu ponavljati
10-25 p u t a .
13 P r i m e d b a prevodioca.

56

noge iza glave. V e b u izvoditi 5-15 puta. Ponav

ljati p r e m a linoj potrebi.
9.esti na stolicu b e z naslona, n o g e uvrstiti
ispod nogara, uhvatiti se r u k a m a iza glave (ili stavi
ti ruke za pojas - laka varijanta). P o l a k o se razgi
bavati, oputajui se to je m o g u e n i e i p o d i u i
se. V e b u ponavljati 10-25 puta.
lO.Vienje na razboju. Podizati ispruene n o
g e p o d p r a v i m u g l o m . V e b a t i p r e m a linoj potrebi
od 5 do 15 puta. T e a varijanta - zadrati p o d i g n u t e
noge u t o m poloaju 5-10 sekundi.
1 l.Poskakivanja. Privlaiti kolena p r e m a tr
b u h u . V e b a t i p r e m a linoj potrebi.
Slika 6 - Vebe za razvijanje trbunih miia

Shodno navedenim preporukama i zdravstvenim sta

njem vae kime, moete samostalno da birate odgova
rajue vebe i upranjavate ih po nekoliko minuta dnevno.
Upamtite - ne postoje takvi lekovi, koji e bolje od ovih
vebi uiniti meuprljenske diskove, tetive i miie vae
kime jaim, izdrljivijim i gipkijim. To se m o e postii
jedino fizikim vebama.

ODRAVANJE ORGANA TRBUNE DUPLJE

Trup se naelno moe podeliti na dva dela - gornji i
donji. Granica izmeu njih je dijafragma. Iznad dijafragme
nalazi se grudni ko u kojem su smetena plua i srce; ispod
je trbuna duplja u kojoj su smeteni: eludac, tanko i debelo
crevo, jetra i una kesica, bubrezi i mokrana beika,
slezina i pankreas (guteraa) i polni organi. Kao to se vidi,
u trbunoj duplji nalazi se mnogo vanih ivotnih organa
57

koji su razmeteni u odgovarajuem m e u s o b n o m poretku.

Bilo koje pomeranje, sputanje i t o m e slino naruava nji
hove funkcije, pritiskuje susedne organe i izaziva nepra
vilan rad i zastoj susednih organa. Z b o g toga m o r a da
postoji odreeni pritisak u trbunoj duplji, koji ne samo da
odrava organe trbune duplje na svojim mestima, ve po
m a e i kimi da odrava pravilan poloaj. Snani miii
trbune presije stvaraju p n e u m a t s k i " jastuk u trbunoj d u p
lji. Taj jastuk je oslonac za kimu i ne dozvoljava prljen o v i m a da se pomeraju sa svojih stalnih" mesta i titi
meuprljenske diskove od naprslina i lomljenja. Ako bis
mo sumirali prednosti snanih miia trbune presije, svelo
bi se na sledee:
1. Snana trbuna presija optimalnim unutranjim
trbunim pritiskom pomae evakuisanje ui iz u n e
kesice. Atonija (mlitavost) une kesice (slabost radnog
tonus) usled niskog pritiska u trbuhu zaustavlja u i stvara
kamenie - oboljenje od kamenia u ui. Fizike vebe
poveavaju tonus une kesice, a takoe i spoljanji pritisak
na unu kesicu i une kanale. Kao rezultat toga u bre i
u veoj koliini prolazi kroz mali otvor Faterovog kanala,
koji se otvara, i prelazi u dvanaestopalano crevo. (Ovo
posebno treba da imaju u vidu ljudi koji boluju od diskinezije unih kanala).
Iz fiziologije n a m je poznato da u, koja se sliva u
creva, emulzuje masti. Potpuna asimilacija masti je samo u
vidu masnih estica koje su povezane sa unom kiselinom.
A k o je malo ui i nema procesa emulzovanja ili je on
nedovoljan, nastaje asimiliranje nekvalitetnih masti, koje
prepotereuju jetru i izazivaju njenu distrofiju. Ljudi sa
mlitavim trbuhom treba da znaju da im preti opasnost da
obole od holecistitisa sa stvaranjem kamenaca ili bez njih i
da z a r a d e " distrofiju jetre.
2. U sluaju smanjenog pritiska u trbuhu ispod 40 mili
metara ivinog stuba, u pankreasu moe da se zadri hemij58

ski v e o m a aktivan sok pankreasa i da vari funkcionalno

zdravo tkivo samog pankreasa. Ponekad se u procesu uklju
uju Langerhansova ostrvca koja stvaraju insulin - hormon
koji smanjuje nivo eera u krvi. Nedostatak insulina prouz
rokuje dijabetes. To je j o jedan primer tesne povezanosti
snage miia trbune presije s efikasnou rada organa
trbune duplje.
3. Poveavanjem snage trbune presije jaa dijafragma
(venozno srce"). Kad ona ojaa, poveava se amplituda
njenog kretanja, koja izaziva j a k e pritiske na organe trbune
duplje pri udisaju i izdisaju i masira ih. Kad su miii
trbune presije slabi a, zbog toga i slaba dijafragma, u
trbunoj duplji nastaje slaba cirkulacija meutkivne tenosti
venozne krvi, koja nagomilava toksine umora", prouzro
kuje zastoj i pretvara trbunu duplju u ustajalu m o v a r u " .
Evakuacija iz debelog creva je nepotpuna i prouzrokuje
skrivene zatvore i trovanje celog organizma. Slab rad dija
fragme (venoznog srca") slabi cirkulaciju venozne krvi i
prouzrokuje varikozno proirenje vena na nogama i h e m o roide. (Ovo treba da imaju u vidu ljudi koji boluju od tih
bolesti)
P r e m a tome, kamen temeljac, od kojeg mnogo zavisi
zdravlje, jeste snaga miia trbune presije - simptom ne
samo zdravlja, ve i o m a oveka. Setite se poslovice drev
nih mudraca: Veliki trbuh ne daje bolju pamet".
Postoje veoma brojne vebe za trbuh i nije potrebno da
ih ovde navodimo. Najvanije je, da u toku tih vebi - t r e b a
da osetite naprezanje miia trbune presije u kojima se
javljaju oseaji bola kao peckanje. Trbuni miii veoma
dobro se razrauju (pa i svi miii), kad se u njima, pos
tepenim ponavljanjima vebi, u poetku javlja oseaj zagrevanja koji zatim prelazi u oseaj peckanja, a miii buk
valno nabubre od krvi. Upravo takav trening pomae brem
jaanju bilo kojih miia i rastu miine mase.
59

MASAA UNUTRANJIH ORGANA

Zato to organi trbune duplje imaju meku konzisten
ciju (bubrezi, jetra, lezde za unutranju sekreciju) ili su
uplji (eludac i creva, una kesica i mokrana beika) - u
njima se nagomilava krv (depo krvi - slezina i jetra) i
tenost sa velikom koncentracijom materija (u unoj kesici
i mokranoj beici), i nagomilavaju hranljive kae u t a n k o m
crevu i ekskrementumum u debelom crevu. Sve te aku
mulacije" imaju tendenciju zastoja koji omoguuju stva
ranje tvrdih taloga i razvijanje raznovrsne patologije. Tu
osobinu prvi su uoili drevni jogisti i izmislili m n o g e vebe
koje, p o m o u miia trbune presije i dijafragme i poza tela,
omoguuju skupljanje i rastezanje organa trbune duplje,
otklanjaju pojavu zastoja, pojaavaju krvotok, meaju te
nosti i p o m a u kretanje hranljivih masa i ekskrementuma.
Te vebe su - najbolji metod za leenje organa trbune
duplje, a otuda i celog organizma. N a v o d i m o najjedno
stavnije, najdostupnije i najefikasnije vebe.
1. Uddijana bandha (slika 7). Poetni stav: stojei;
blago se nagnuti unapred, sagnuti noge u kolenima, osloniti
se rukama na kolena i duboko izdahnuti. Pritom trbuh mak
simalno uvui u upljinu grudnog koa. Zbog tog pokreta
organi trbune duplje ne samo da e se sakupiti (stegnuti),
ve e se i povui navie i namestiti se na svoje mesto, ako
su bili oputeni. Ovu vebu moete izvoditi pri izdisaju
posle uvlaenja, opustiti dijafragmu i ponovo uvui. Ve
bu ponavljati nekoliko puta, a posle toga udahnuti i malo se
odmoriti, ili posle uvlaenja trbuha, polako i ravnomerno
udahnuti - naduvati trbuh kao fudbalsku loptu. Zatim po
novo izdisaj-uvlaenje, a posle udisaj-isturanje. Takve po
krete treba svakodnevno izvoditi najmanje 100 puta, a lica
koja boluju od diskinezije unih kanala, zatvora i slabe
probave i mnogo vie puta. Prirodno, treba vebati na gla60

dan stomak, obino ujutro. Ove vebe je upranjavala G. S.

atalova po nekoliko hiljada puta dnevno, da bi postigla
idealan rad eludano-crevnog trakta i tano postavila pup
ani energijski centar na njegovo mesto.
2. Nauli (si. 8). Ova veba je sloenija i efikasnija od
prethodne. Izvodi se u istom poloaju kao i prethodna
veba, s tim to se posle uvlaenja trbuha, isprueni miii
trbuha isturaju (napreu) i na sredini trbuha stvaraju miinu
pregradu (greben"). Pritiskajui naizmenino rukama na
kolena (prema stepenu usavravanja upravljaete time slo
bodno), primorajte tu pregradu da se pokree s j e d n e u
drugu stranu jer odlino masira organe trbune duplje.
Vebu izvoditi pri izdisaju.
U sloenijim varijantama prethodne dve vebe postoje
sledei pokreti: pri vebanju uddijane slobodno vebanje
trbuhom - gore-dole, a pri vebanju nauli kruni pokreti
u m e s t o bonih.
3. Ardha-matsienclrasana (si. 9). To je usukana poza.
Najprostiji oblik te poze j e : esti na pod, noge ispruiti
unapred i maksimalno ih rairiti u stranu. Izdahnuti i,
61

a) P o e t n i poloaj.
b) M e d u p o l o a j , koji se p o t p u n o m o e k o
ristiti za unutranju m a s a u u p o e t n o j etapi
i uve- bavanja.
c) Unutranja m a s a a u o v o m poloaju je
m n o g o j a a n e g o u p r e t h o d n o m poloaju. T o j e
sledei m e d u p o l o a j p r e zauzimanja z a v r n o g
poloaja.

usukavi trup (ue naginjui se) okrenuti se udesno (zadnjicu

i n o g e ne odvajati od poda). Da bi usukivanje bilo j a e ,
pomaite se ukama. Jednom n i k o m oslanjajte se na pod da
biste se pridravali (moe se drati i iza lea), a drugom
pritiskajte koleno s ciljem da pojaate usukivanje (upredanje). Zadrite se u usukanom poloaju i polako i ravnomerno diite. Pri svakom izdisaju potrudite se da se malo
usuete (zaokrenete) da biste pojaali pritisak na desnu
stranu. Posle 1-5 minuta taj poloaj promeniti u drugu
stranu. To omoguuje da se izvri pritisak na levu stranu
trbune duplje i na organe koji se u njoj nalaze. Pri tom
desna strana se istee i aktivno snabdeva krvlju. Pri skup
ljanju (kompresiji) odstranjujete ljaku (neistoe), ustajalo
i nepotrebno, a pri istezanju hranite organe krvlju i hranIjivim materijama. Ovde se uoava efekat sunera: skupIjanje-ceenje i otputanje-upijanje.
4. Paun (si. 10). Ova sloena veba za odravanje
ravnotee s upiranjem laktova na trbuh m o e se zameniti
lakom vebom. Kleknuti na kolena, ake ruku staviti izme
u kolena, nagnuti se i laktovima ruku upreti u trbuh (oko
p u p k a ) , pomerajui postepeno centar tee tela unapred. Pri
t o m laktovi se o p i m o trbuh i stvaraju j a k pritisak koji m o e
privremeno da zaustavi krvotok u aorti, v e n a m a i u bub
renim arterijama. Posle 2-5 sekundi tog pritiskanja, podii
62

d) Zavrni poloaj a s a n e P a u n " . U n u t r a

nja m a s a a je najjaa u o v o m poloaju.

Slika [0-Paun:

Na slici je p r i k a z a n redosled vebanja o v e asane.

se i ponavljati vebu j o 3-5 puta. Posle oslobaanja aorte

od pritiska, krv veoma j a k o cirkulie kroz bubrene arterije i
ispira bubrege. Na taj nain odlino se masiraju enski polni
organi, mokrana beika i pravo crevo.
5. M a s a a pomou pesnica (si. 11). esti n a p e t e , ake
ruku stisnuti u pesnice i postaviti ih ispred trbuha na butine
koje pribliiti jednu uz drugu. Polako udiui i izdiui
sagnuti se unapred. Pri t o m e pesnice e upreti u trbunu
duplju i izvriti njeno sabijanje. Zatim se, polako udiui
ispravite - pesnice e izai iz trbune duplje. Takvo po
v r e m e n o sabijanje izvrsno masira donji deo trbuha uzlazni
i silazni d e o debelog creva, mokranu beiku, polne organe i
p o m a e im da se izlee. Vebu ponavljajte najmanje 50
puta.
Redovno upranjavanje ovih jednostavnih vebi p o boljae vae zdravlje i omoguiti vam m n o g e godine do
brog ivota.

Zakljuak i praktine preporuke

U o v o m poglavlju razmotrili samo uticaj fizikih vebi
na ovekov organizam. Ali da biste vebe pravilno primenjivali i da bi vam lino to vie koristile, treba da ih
odaberete u skladu sa sopstvenom konstitucijom i da ih
menjate, takoe, u skladu sa sopstvenom konstitucijom i
godinjim dobom. Razmotrimo i te vebe.
1. Vebe za jaanje miia trbune presije i kimenog
stuba treba da svakodnevno upranjavaju svi ljudi bez ob
zira na to kakva im je sopstvena konstitucija. Lica s kon
stitucijom Sluzi" treba da poklone trbuhu veu panju, a
lica s konstitucijom
Vetra " kimi. K o d prvih je usporena
probava, a k o d drugih postoji sklonost ka stenjavanju. Lica
s konstitucijom ui" treba da poklone istu panju i trbuhu
i kimi.
Sa starenjem tee se veba i zbog toga treba poveati
v r e m e trajanja vebi. Setite se kako je poveavao opte
reenje N. Amosov. U poetku je luadio 500 pokreta. To se
pokazalo nedovoljno. Poveao je na 1.000 pokreta i efekat
je bio vidljiv.
64

2. Hodanje, tranje, aerobik, atletska gimnastika i vebe

za gipkost preporuuju se sledeim redosledom: u mlaem
dobu tranje, pokretne igre, atletska gimnastika (za ene
aerobik).
U zrelom dobu - umereno tranje, atletska gimnastika s
manjim optereenjima, vebe za gipkost.
U starijem dobu hodanje, due tranje umerenim
t e m p o m , jogi vebe. Vie jednostavnih fizikih vebi, rad
na sveem vazduhu u vonjaku i u povrtnjaku.
Zimi - intenzivnije vebanje za zagrevanje organizma:
brzo tranje, laka atletika. Leti - putovanja, tranje, pli
vanje, vebe za gipkost. U letnjem periodu vebe ne treba
j a k o da zagrevaju va organizam.
3. Lica s konstitucijom Vetra" (kod njih preovladuje
brzina i naglost) vebe treba da izvode usporenim tempom i
aktiviraju anaboline procese: v e b e s optereenjima, vebe
za gipkost i plivanje. Te vebe e im omoguiti da urav
notee prirodnu smirenost, suzdranost i kataboline pro
cese.
Licima s konstitucijom Sluzi" bolje koriste vebe koje
traju d u e : tranje, atletske vebe s optereenjima brzim
t e m p o m vie puta (15-20). One e umanjiti njihovu pri
rodnu sklonost ka debljanju (anabolini procesi) i uinie ih
vitkijim i ivahnijim.
Lica s konstitucijom ui" (sklona pregrejavanju or
ganizma) treba da upranjavaju umereno tranje, brzo
hodanje, plivanje, aerobik, atletsku gimnastiku sa srednjim
optereenjima.
A k o to imate u vidu, moete uravnoteiti svoju indi
vidualnu konstituciju i ne dozvoliti da se pobudi jai ivotni
princip (doa) i podri slabiji. Biete harmonina, urav
noteena linost i predivno ete se oseati. Ali ako budete
rob jakih ivotnih principa vae konstitucije, moete se
deformisati kako spolja, tako i iznutra. Na primer, ako
65

ovek s konstitucijom Sluzi" bude izvodio atletske v e b e

usporenim tempom sa velikim teretima, koji stimuliu i j a k e
anaboline procese, on e liiti na ormar. Ako se ovek s
konstitucijom Vetra " b u d e brzo kretao i dugo trao - on e
j o vie omraviti. Izgledae kao palidrvce ibice - mrav i
mastan. Ako ovek s konstitucijom ui" bude m n o g o
igrao tenis i trao maraton za vreme letnjih vruina -izazvaeprepobuivanje i tako j a k e toplotne sposobnosti orga
n i z m a da m o e prouzrokovati toplotni udar, poremeenje
probave i poremeenje psihe.
N a d a m se da ste shvatili sutinu i da ete se pridravati
principa za zdrav ivot, a ne da udovoljavate svojim prohtevima i podleete promenljivom pomodarstvu leenja.

GLADOVANJE
Gladovanje je staro koliko i sam svet, ali je
njegova snaga neiscrpna. Onaj ko ga dodirne
mnogo postie, ali ono moe i da ubije. Samo
ako iznutra oseti glad, stei e njegovo pravo
znanje i snaga.
Ganea

POST, GLADOVANJE I DIJETALNA TERAPIJA

Arhimandrit Nikifor u kapitalnom delu Biblijska enci
klopedija (Moskva, 1891. godine ) ovako opisuje Post":
U sluaju bilo koje ljudske opasnosti, drutvene ne
sree Judejci (Jevreji) 1 4 imali su obiaj da poste, i to se iz
religioznih pobuda smatralo obavezom, tj. uzdravali su se
od konzumiranja hrane, molili se bogu i prinosili itve...
Jevreji su posebno strogo postili... i razlikovali su se ne
samo uzdravanjem od konzumiranja hrane, nego i od svih
drugih ulnih potreba". P r e m a tome, re post oznaava
z a b r a n u " . U dananjem smislu post oznaava odricanje od
konzumiranja bilo kakve hrane u odreenom vremenskom
periodu. U tom vremenskom periodu n e m a rei ni o kakvoj
posnoj hrani". Upotreba posne h r a n e " u periodu p o s t a j e
najgrublje naruavanje i izopaenje u smislu tog pojma.
Pojam gladovanje podrazumeva nekoliko varijanata:
1. Gladovanje - prinudna nedovoljna ishrana.
2. Stanje zimskog sna ivotinja i letarginog sna (obam r l o s t i ) 1 5 kod ljudi.
14 P r i m e d b a prevodioca.
15 P r i m e d b a prevodioca.

66

67

3. Svesno uzdravanje od konzumiranja hrane u odre

enom vremenskom periodu s ciljem teenja ili s religioz
nim ciljem.
Gladovanje - prinudna nedovoljna ishrana moe se
obaviti u dva sluaja:
a) Konzumiranje hrane slabog kvaliteta, koja sadri
male koliine nezamenjivih aminokiselina, mineralnih
materija, vitamina i si.
b) Konzumiranje hrane koja ne sadri potreban mini
m u m kalorija.
U prvom sluaju nekvalitetna ishrana je neprimetna, ali
sigurno izaziva najraznovrsnije poremeaje zdravlja i raz
voj odreenih oboljenja. Na primer, nedostatak belanevina
- izaziva distrofiju, nedostatak vitamina C - skorbut i tako
dalje.
U drugom sluaju, zbog stalne nedovoljne ishrane, brzo
i neracionalno se troe masne i druge rezerve organizma,
koje takoe izazivaju razvoj raznovrsnih oboljenja pa i smrt.
Slini sluaj i gladovanja uoeni su i u koncentracionim
logorima za vreme blokade Lenjingrada. U tim sluaj ima
bile su i raznovrsne g l a d n e " dijete: engleska", fran
cuska", b o d o v n a " itd. Takvi sluaj i gladovanja i m e t o d e
smanjenja teine ne daju lekovito-profilaktian efekat, ve
obratno, omoguuju uslove za raznovrsnu patologiju.
Stanje zimskog sna ivotinja i ietarginog sna ljudi
preorjentie organizam na unutranji kvalitetni m e t o d is
hrane. Njihov organizam u tom periodu e k o n o m i n o troi
masne zalihe. Savremena nauna istraivanja pokazala su
da ivotinje za vreme zimskog sna, bez ikakvog tetnog
uticaja na zdravlje, podnose poveane doze otrova, radio
aktivnog zraenja, ne umiru i ne boluju od veslakog inficiranja mikrobima. To odraava vii nivo funkcionisanja
68

organizma kao j e d n u od varijanata zatite od nepovoljnih

uslova ivota (sua, zimski period).
Svesno uzdravanje od konzumiranja hrane u odre
enom vremenskom periodu u budnom stanju s odreenim
vodenim i motornim r e i m o m svojstveno je samo oveku.
Pritom treba razgraniiti sam proces gladovanja koji ima
j a s n o izraena tri stadijuma. Prvi stadijum - iritiranje od
hrane; drugi stadijum - pravo gladovanje, i trei stadijum
iscrpljenost organizma. Razmotrimo ih redom.
Prvi stadijum. ovek se odri e hrane. eludac mu je
prazan, a u crevima su se odavno rastvorile sve hranljive
materije. U krvi su takoe smanjene hranljive materije.
G l a d n a " krv signalizira centru za gladovanje, koji se nalazi
u mozgu, o promeni svoje hemizacije. Centar se iritira i
utie na eone delove kore mozga, koji su odgovorni za
ishranu. Iritiranje postepeno obuhvata i druge delove mozga
i dominira nad drugim zahtevima. oveku se javlja veliki
prohtev za hranom i sve njegove misli usmerene su ka
traenju hrane. Voljnim naporima ili odreenim terapijama
ovek savlauje taj stadijum koji, zavisno od individualne
konstitucije, traje 1-4 dana.
Drugi stadijum. Iz fiziologije n a m je poznato da, posle
perioda iritiranju, u centralnom nervnom sistemu nastaje pe
riod koenja. To se deava i u sluaju gladovanja kora
m o z g a savladavi navalu emocija gladi prelazi iz stanja
iritiranja u stanje koenja. Oseaj gladi potpuno nestaje i
ukljuuju se posebni fizioloki mehanizmi z a , j e d e n j e " sopstvenog tkiva. U prvom redu koriste se m a s n e zalihe i tkivo
na kojem su nastale p r o m e n e zbog bolesti. Vana ivotna
tkiva i organi: nervni sistem i srce ne gube svoju teinu (si.
12). U toku tog vremenskog perioda organizam gubi do
2 5 % sopstvene teine. K o d oveka taj period iznosi 40-50
dana i smatra se fiziolokim korisnim rokom gladovanja. Na
kraju o v o g stadijuma, kad je organizam iskoristio sve
69

G u b i t a k t e i n e organa i tkiva u toku gladovanja do m o m e n t a smrti, u

p r o c e n t i m a , u odnosu na p o e t n u teinu, je sledei: salo - 97, slezina 60, j e t r a - 53,7, miii - 30, krv - 26, bubrezi - 25,9, koa - 20,6, creva
- 18, p l u a - 17,7, p a n k r e a s - 17, kosti - 13,9, n e r v n i sistem - 3,9 i s r c e
-3,6.
K a d gladujete i o n e m o a t e - pogledajte sliku B u d e , to e v a m dati s n a g u
i s i g u r n o s t za povoljan ishod, a t a k o e i o d l u n o s t da i dalje gladujete.
E t o takav postaje ovek na kraju korisnog fiziolokog p e r i o d a gla
dovanja.

rezervno tkivo, ponovo se iritira mozak, a to se ispoljava u

vidu oseaja neobuzdane (divlje) gladi. To je p o s e b n o opi
sano u Bibliji, kad je Isus Hristos, gladovavi 40 dana i noi,
n a p o s l e t k u o g l a d n e o " - drugim recima nestrpljivo je eleo
da j e d e . Jak oseaj gladi i ienje sluzokoe usta i jezika
ukazuju na zavretak dragog stadijuma, o d n o s n o p o t p u n o
ienje organizma i to je znak da treba konzumirati hranu.
Trei staijum. Ako ovek ignorie prirodne simpto
me zavrenog gladovanja i nastavi da gladuje, dolazi do
iskoritavanja vanih ivotnih organa i tkiva i prouzrokuju
se nepovratne patoloke promene u organizmu pa i smrt od
iscrpljenosti. Pri tome smanjenje teine organizma dostie
40-45%. Gladovanje u periodu od 25 do 30 dana dovodi do
gubitka samo 12-18% sopstvene teine, to jest m n o g o nie

70

ispod opasne crte. Upravo ti rokovi najee se koriste u

lekovite svrhe.
Na osnovu navedenog j a s n o je da se radi leenja moe
koristiti samo prvi i drugi stadijum gladovanja koji se i
primenjuju u praksi.
Termin dijetalna terapija" (DT) prvi je predloio pat
rijarh sovjetske kole gladovanja profesor Jurij Sergejevi
Nikolajev doktor medicinskih nauka, kad je razjasnio da u
sutini n e m a nikakvog gladovanja, ve da postoji kvalitetna
ishrana organizma na osnovu sopstvenih rezervi i pobolj
ane biosinteze i kad elije m n o g o kvalitetnije asimiliraju
liranljive materije, a takoe ugljen-dioksid i azot iz vaz
duha! Tada se otklanja napon u imunom sistemu, obnavlja
genetski aparat, poboljava biosinteza i potpuno se isti
organizam. Sve to preporouje oveiji organizam.
P r e m a tome, pod postom, gladovanjem i dijetalnom
terapijom podrazumeva se j e d n o te isto potpuno uzdr
avanje od bilo kakvih hranljivih produkata i u bilo kojim,
pa i minimalnim koliinama u odreenom vremenskom
periodu.
Postoji nekoliko varijanata gladovanja: gladovanje bez
konzumiranja Inane i vode suvo; gladovanje pijenjem
v o d e i klistiranjem obino; gladovanje iskljuivo klistiranjem - varijanta obinog; gladovanje bez pijenja vode
(klistiranja i tenosti) ali s polivanjem tela, p r i m e n o m kupki
i vlanih umotavanja polusuvo; gladovanje upotrebom
sopstvene mokrae - minsko.
Dijetalne metode leenja su metode leenja sokovima i
odvarima, a koja se pogreno nazivaju gladovanje". U tim
sluajevima ovek nita ne j e d e , a u toku nekoliko dana pije
samo odreene vrste sokova ili odvara. Srotov dijetalni
metod leenja takoe je iz date kategorije. Upotreba antistresnog preparata S. A. Arakeljana za vreme gladovanja
takoe se ne smatra, u strogom smislu, gladovanjem, iako
odlino isti organizam.
71

V a n o je zapamtiti -konzumiranje m i n i m a l n e koliine

hranljivih kalorija, ukusnih zaina, a u nekim sluajevima i
kad se nalazite pored hrane, ne omoguuje organizmu da
kvalitetno pree na unutranju ishranu i nee zadejstvovati
dubinske mehanizme koji obezbeduju asimilaciju ugljenik o v e kiseline i azota iz vazduha, a zbog toga i pojaavanje
biosinteze.
Gladovanje se razlikuje po nainima primene. Pasivna
primena - ovek lei u postelji, malo se kree i to samo radi
linog opsluivanja; aktivan reim - kad ovek svakodnev
no radi, ide u etnju itd., k a o da ne gladuje; gladovanje s
povienom fizikom aktivnou - kad ovek u d a n e gla
dovanja, obratno, poveava fiziko optereenje s ciljem
breg ukljuivanja mehanizama za kvalitetnu unutranju
ishranu i breg postizanja efekta. Poslednji nain glado
vanja m o g u primenjivati ljudi koji imaju iskustva u tome.
Ciklusna gladovanja dele se na nedeljna, mesena, tromesena, prilikom p r o m e n e godinjih doba, j e d a n p u t u go
dini, frakciona (posebne n a m e n e ) 1 6 i na postove.
Nedeljna gladovanja, po pravilu, traju od 24 do 42 sata;
mesena do 3 dana; tromesena i prilikom promene go
dinjih doba od 3 do 10 i vie dana; frakciona gladovanja
primenjuju se radi postizanja izrazitog efekta teenja i obi
no se primenjuju tri puta, a u p a u z a m a izmeu gladovanja
primenjuje se posebna ishrana za obnavljanje organizma i
produenje efekta koji je postignut za v r e m e gladovanja.
Autor frakcionog metode gladovanja Vojtovi G. A.
ovako objanjava sutinu te metode. U prvoj etapi gla
dovanja, gladuje se u toku polovine vremena o d r e e n o g za
fizioloko gladovanje - 20 dana. Posle tog gladovanja, sledi
ishrana za obnavljanje organizma koja traje j e d a n i po put
d u e - 30 dana. Ako se ovek hrani samo biljnom h r a n o m ,
uspeh gladovanja produava se i za v r e m e ishrane (ne sma
njuje se biosinteza). Dalje se ponavlja gladovanje, ali u
16

72

Primedba prevodioca.

veoj duini trajanja - 22-25 dana. Pauza 1,5-2 meseca.

Rokovi su odreeni zato to postoji prolongirani uspeh
gladovanja. Posle gladovanja biosinteza je maksimalna i
postepeno se smanjuje. Proces smanjenja trajejedan i po put
d u e od gladovanja. Zato nema potrebe da se gladuje ranije
pre isteka tog roka. Dui rok ishrane, prirodno, smanjuje taj
efekat i sledee gladovanje poinje od nule. U drugoj etapi
gladovanja brzo dolazi do preorjentacije na unutranji nain
ishrane, za 2-3 dana. I na kraju ishrane za obnavljanje
organizma zapoinje trea etapa gladovanja, koja traje do
p o t p u n o g ienja jezika, i koja dokazuje d a j e organizam
p o t p u n o oien i osloboen od svih hroninih oboljenja.
To gladovanje obino traje od 10 do 20 dana.
Za ljude, koji imaju malu telesnu teinu, prvo gladov
anje traje krae - 15-17 dana, ali kad oni, posle ishrane za
obnavljanje organizma, dobiju u teini, drugo gladovanje
traje vremenski kao i kod ostalih 22-25 dana.
Vojtovi kombinuje dopunsko gladovanje s magnet
n o m terapijom. Tako se, p o m o u magnetnog impulsnog
ureaja dopunski zrae arita oboljenja i tumori, to veoma
stimulie proces regeneracije koji se pri prostom gladovanju
slabo obavlja ili uopte ne postoji. Organizam prilikom
gladovanja odlino asimilira tu dopunsku energiju i upo
trebljava je u svoju korist.
Frakciono gladovanje je dobro jer ne poveava telesnu
teinu ljudi koji su skloni debljanju. Telesna teina pro
gresivno se smanjuje. K a o rezultat toga ljudi skloni deb
ljanju ne samo da normalizuju svoju teinu, ve je i sma
njuju za 2-3 kilograma u odnosu na normalnu teinu. To
v e o m a snano aktivira njihov organizam, njihova teina se
ne poveava, ve se odrava na j e d n o m nivou, a suvine
m a s n e elije organizma o d u m i r u - o d n o s n o manje ih j e .
Stoga se ovek ishranom za obnavljanje organizma ne goji,
iako se m a s n e elije popunjavaju j e r ih je manje. M a s n e
elije poinju da se unitavaju samo posle acidozne krize.
73

Posle potpuno primenjenog frakcionog gladovanja u orga

nizmu se normalizuje koliina masnih elija. Ostaje ih t o
liko, koliko ih je bilo u mladosti i ovek izgleda vitko i
mladoliko. Unitavanje masnih elija m o g u e je s a m o gla
dovanjem. Svemogue dijete samo iscrpljuju m a s n e elije, a
kad ovek pone normalno da se hrani, one se brzo obnav
ljaju i ovek se ponovo deblja.
Prema roku trajanja, gladovanja se dele na: kraa 24-48 sati; srednja - od 3 do 7 dana i dua - od 7 do 40 i vie
dana. Adelinu da Silva, brazilski fakir, 1969. godine pos
tigao je rekord u dobrovoljnom uzdravanju od hrane 111
dana. On je za 57 godina ivota bez konzumiranja h r a n e
proveo vie od 3 godine.
Ustvari rokovi, kalendarski ciklusi i m n o t v o drugih
okolnosti za gladovanje zavise od individualne o v e k o v e
konstitucije.

POST KAO PRIRODNI METOD LEENJA

BOLESTI
Gladovanje je najuspenija metoda za leenje obolelih. Ako bi se sva dostignua sav re
mene medicine, stavila na jedan tas vage, a na
drugi gladovanje, znatno vie bi prevagnulo
gladovanje.
G. A. Vojtovi
Najpoznatiji popularizator gladovanja u lekovite svrhe
bio je Isus Hristos. U najdrevnijem manuskriptu Jevandelje Sveta Isusa Hrista od uenika Jovana", kojeg je izdao u
dananje vreme E d m o n d Sekli (Pjeriljar, Lozana) sa staroslovenske kopije, koja se nalazi u kraljevskoj biblioteci
Habsburga, a koju su izneli ruski svetenici iz Rusije beei
74

na z a p a d pred najezdom hordi Dingis-kana. Oni su poneli

sve D r e v n e zapise i ikone. U tom manuskriptu otkriva se
medicinska delatnost Isusa Hrista i njegovi saveti za post. U
skraenom obliku naveu te savete, koji, kako se ispo
stavilo, prethode savremenim preporukama.
,,I tada je m n o g o bolesnih i paralizovanih prilo Isusu i
reklo mu: Ako Ti sve zna, Ti nam m o e kazati zato
m o r a m o da patimo od mnogih bolesti? Zato s m o lieni
zdravlja u kojem uivaju drugi ljudi? Uitelju, ilei nas i da
p o n o v o postanemo snani i da nas naa nesrea ostavi zauvek".
Hristos im odgovori da su ljudi sinovi Majke-Zemlje i
zato moraju potovati njene zakone. Jer vas je vaa majka
rodila i Ona vas odrava u ivotu. Ona vam je dala vae telo
i niko osim nje ne m o e da vas izlei. ...Veljzevul, knez svih
demona, izvor sveg zla, nalazi se u telu svih Coveijih
Sinova. On iskuava i sablanjava Coveije Sinove, obe
avajui im bogatstvo, vlast, dvorce, zlato i sve to zaele.
On obeava slavu i ugled, ulna uivanja i rasko, predivna
j e l a i izobilje vina, bune orgije i dane koji e se provoditi u
praznovanju i lenjosti. U vezi sa tim, on iskuava sve ljude
prema njihovoj sklonosti... I tog dana, kad oveiji Sinovi
postanu totalni robovi tih sujeta i svih tih gnusnosti, tada e
on Coveijim Sinovima naplatiti za sva uivanja i za sva
blaenstva koja nam je Majka-Zemlja dala u takvom izo
bilju... On ih liava disanja, krvi, kostiju, oveijeg tela,
utrobe, oiju i uiju. Disanje Coveijih Sinova postaje spo
rije s prekidima i bolesno i zaudara na disanje neistih
(prljavih) ivotinja. Krv Coveijih Sinova postaje gua i
iri odvratan smrad, slian smradu vode u movari... Nji
hove kosti se deformiu, postaju krhke, spolja se prekrivaju
vorovima a razlazu iznutra... K o a im je postala masna i
oteena... Njihova utroba puni se velikim neistoama, koje
stvaraju trule bujice, koje zaudaraju, i u kojima se raz75

m n o a v a bezbroj poganih crva (ovde se imaju u vidu bakte

rije, primedba autora). ...I tako, na kraju krajeva, oveiji
S i n j e izgubio ivot zbog sopstvenih greaka, j e r nije m o g a o
da naui da uvaava zakone svoje Majke, ve je stalno inio
greke j e d n u za drugom". Ljudi su zamolili Hrista da im
ispria o zakonima ivota, iako su se neki usprotivili, j e r se
oni pridravaju zakona Mojsija.
,,I Isus im je odgovorio: Ne traite Zakon u vaoj Pisa
niji, j e r Zakon je - ivot, a Pisanije je - mrtvo. ...Bog je
napisao svoje zakone, ne na listovima knjiga, ve u vaim
srcima i u vaem Duhu. Oni se odraavaju u vaem disanju,
vaoj krvi, vaim kostima, vaoj koi, u vaim utrobama... i
u bilo kojem najmanjem delu vaeg tela. Oni su prisutni u
vazduhu, vodi, zemlji, u biljkama, u sunevim zracima i u
d u b i n a m a i na visinama. Svi oni slue vama, da biste mogli
da shvatite Re i Volju ivog Boga. ...Oni nisu prisutni u
vaoj prodrljivosti, niti u vaem pijanstvu, niti u nainu
vaeg ivota kojeg rasipate u izobilju i u raskoi; a najmanje
u traenju bogatstva i posebno u mrnji prema vaim
neprijateljima. ...Jer sve te pohlepe nosite u sebi, i zato R e
Boja i Njegova Snaga ne m o g u da uu u vas j e r u sebi
stvarate m n o g o loih misli; takoe u vaem telu nastaju
prljavtine... Ako elite da R e ivog Boga i njegova snaga
prodru u vas, ne oskrnavljujte vae telo, niti vau svest, j e r
telo je H r a m Duha, a Duh je H r a m Boga.
Zato vi treba da oistite Hram, da bi se u njega m o g a o
useliti vladika hrama i zauzeti mesto koje njemu pristoji. Da
biste izbegli sva iskuenja svog tela i svoje svesti, koja
potiu od Satane, povucite se pod okrilje neba Gospodnjeg.
Sami se preporodite i uzdrite se od hrane j e r Ja vam
govorim istinski: Samo postom i molitvom m o e se isterati
Satana i sva njegova zla podmuklost. Vratite se u svoj d o m i
postite u samoi i neka niko ne vidi da postite. ...Postite sve
dok vas ne napusti Veljzevul i sva njegova pokvarenost. Jer
76

istinski vam govorim: dok ne obavite post, neete se oslo

boditi vlasti Satane i svih bolesti koje potiu od njega.
Postite i molite se usrdno (revnosno), iz sveg srca, i
nadajte se da ete od ivog Boga dobiti snagu, i od nje
svoje izleenje. Za vreme posta izbegavajte Coveije Sino
ve i vratite se u drutvo anela vae Majke-Zemlje: Jer onaj
koji marljivo trai, taj e i nai! Traite ist vazduh u umi
ili u polju, j e r tamo ete nai Anela Vazduha. Izujte se i
skinite odeu, i neka Aneo Vazduha obgrli sve vae telo.
Zatim diite polako i duboko, da bi A n e o Vazduha prodro
u vas. Ja v a m istinski govorim: Aneo Vazduha isteruje sve
neistoe iz vaeg tela, koje ga oskrnavljuju spolja i iznutra.
I tada e svi neprijatni mirisi i neistoe izai iz vas k a o dim
od plamena... Jer istinski vam govorim: Aneo Vazduha je
Svetac, on isti sve oskrnavljeno i pretvara sve to isputa
neprijatan miris u prijatan miris.
Posle Anela Vazduha - traite Anela Vode. Izujte
vau obuu i dozvolite Anelu V o d e da oblije vae telo.
P o t p u n o se predajte u njegove ruke, koje vas uljukuju
(uspavljuju) onoliko puta, koliko puta vae disanje pri
m o r a v a vazduh da cirkulie. Neka vae telo, ljuljajui se,
talasa vodu. Ja vam istinski govorim: Aneo Vode isteruje
iz vaeg tela sve neistoe koje ga oskrnavljuju spolja i
iznutra. I sve neistoe i odvratni mirisi e otei od vas
daleko, k a o to se prljavtina s odee, koja se pere u renoj
vodi, odnosi rekom i nestaje u daljini. ...Ali, nemojte da
mislite da je dovoljno samo da vas Aneo Vode obgrli
spolja, ...unutranja prljavtina je - j o groznija, nego spoljanja. Zato onaj koji se isti samo spolja, ali ostaje neist
iznutra, podsea na grobnicu ukraenu ivopisnim slikama,
a unutra napunjenu velikom pakou. Ja vam istinski govo
rim: dozvolite Anelu V o d e da vas takoe osveta iznutra,
da biste se izbavili od svih prethodnih svojih grehova; i tada
ete postati tako isti iznutra, kao s t o j e rena pena koja se
poigrava pod zracima sunca.
77

Da biste to postigli, uzmite veliku tikvu sa dugakom

vreom koja odgovara ovekovoj visini; oistite tikvu iznu
tra i napunite je renom vodom zagrejanu Suncem. Obesite
tikvu o granu drveta, kleknite na kolena pred A n e l o m
Vode i priekajte dok kraj vree ne prodre u vau zadnjicu,
da bi voda prodrla u vaa creva. Ostanite na kolenima na
zemlji pred Anelom Vode i molite Boga ivota da vam
oprosti sve prethodne vae grehe i molite Anela Vode da
oslobodi vae telo od svih neistoa i bolesti koje ga ispu
njavaju. Posle toga ispustite vodu iz tela, da bi se sa njom
izbacilo iz vaeg tela sve stoje nastalo od Satane i sve s t o j e
neisto i neprijatnog miris.
I, to ete videti sopstvenim oima i nosem omirisati sve
prljavtine i neistoe, koje oskrnavljuju Hram vaeg tela. I
vi ete, takoe, shvatiti koliko je u vama bilo grehova i i
koliko ste bili mueni brojnim bolestima. Ja vam istinski
govorim: osvetenje vodom oslobodie vas svih bolesti.
Svakog dana posta ponavljajte ienje vodom, sve dok ne
vidite d a j e voda, koja istie iz vaeg tela, postala ista kao
to je pena reke. Tada zagnjurite vae telo u tekuu vodu i
zahvalite se Bogu ivom to vas je oslobodio svih grehova.
Sveto ienje koje obavlja Aneo Vode, oznaava pre
porod za novi ivot. Jer tek od tada vae oi e da pro
gledaju, a ui da uju. Ipak, posle tog ienja, nemojte vie
da greite, da bi celu venost Aneli Vazduha i V o d e mogli
da borave u vama i da vam slue u bilo koje vreme. Ali, ako
posle svega tog, u vama ostanu tragovi neistoe, raunajui
i vae prethodne grehove, pozovite Anela Suneve Svetlosti. Izujte se, skinite svu odeu i dozvolite Anelu Sun
eve Svetlosti da obgrli vae telo. Zatim udiite vazduh
polako i duboko, da bi Aneo Suneve Svetlosti m o g a o da
prodre u vas. On tada isteruje iz vas sve s t o j e neprijatnog
mirisa i neisto i to vas oskrnavljuje spolja i iznutra. I sve
neisto i neprijatnog mirisa otii e od vas, kao to se noni
mrak povlaci pri blesku izlazeeg Sunca.
78

Aneli Vazduha, Vode i Svetlosti dati su oveijem

Sinu da bi mu sluili, ... takoe su osveteni i njihovi
zagrljaji. Oni su - nevidljiva deca Majke-Zemlje nae; i zato
ih ne razdvajaj te, j e r su ih sjedinili N e b o i Zemlja. I neka vas
ta tri brata-anela uvaju svakog dana i budu s v a m a u toku
vaeg posta. I kad Aneli Majke-Zemlje ovladaju vaim
telom tako da u njega mogu ponovo da uu vladike hrama,
tada e svi odvratni mirisi brzo da napuste vae telo kroz
vae disanje i vau kou, a ustajale vode (pune trulei) 1 7 e
istei kroz vaa usta i kroz vau kou, kroz zadnjicu i
prednju stranu tela. I, to ete videti sopstvenim oima,
nosem omirisati i sopstvenim rukama opipati. I kad se svi
grehovi i neistoe odstrane iz vaeg tela, vaa krv e postati
toliko ista kao krv Majke-Zemlje, koja je slina peni reke
koja se poigrava pod zracima Sunca. Vae disanje postae
isto kao miris cvea, a vaa koa postae ista kao ljuske
rumenih plodova voaka; svetlost vaih oiju postae j a s n a i
bletava kao sjaj Sunca u nebeskom plavetnilu. I tada e svi
Aneli Majke-Zemlje sluiti vama, a vae disanje, telo i
vaa krv bie objedinjeni s disanjem, telom i sa krvlju
Majke-Zemlje. Va D u h bie objedinjen s D u h o m Oca
Nebeskog".
Posle takve pouke, ljudi su upitali Isusa Hrista: Reci
n a m , koje grehove treba da izbegavamo da vie nikad ne
bismo oboleli?"
Odgovorio j e : Hranite se svim onim to se nalazi na
Bojem stolu: plodovima drvea, zrnevljem i lekovitim
travama, mlekom ivotinja i m e d o m . Sva druga hrana - delo
je ruku Satane koje navodi na greh, izaziva oboljenja i smrt.
Kad bogata hrana, koju ete nai na Bojem stolu, podari
vaem telu Snagu i Mladost, - bolest vas nee dotai. I
zaista, stari Mafusail je konzumirao hranu sa Bojeg stola,
17

Primedba prevodioca.

79

te ako je i vi komzumirate, Ja v a m obeavam da e v a m B o g

ivota podariti toliko dug ivot na ovoj Zemlji koji je
podario i patrijarh u".

AKTIVIRANJE FIZIOLOKIH MEHANIZAMA

TOKOM GLADOVANJA

Vrhunac leenja sastoji se u metodi kojom

treba da se u organizmu omogue uslovi u ko
jima e organizam sam da se aktivira i obnavlja
svoje organe. Sve, to spolja samo privremeno
stimulie organizam (liormoni, vetaki vitami
ni, biostimulatori i tome slino) je medicinsko
arlatanstvo. Teite ka prvom, a bojite se dru
gog.
Iz predanja Ganee
Savremena nauka uloila je ogroman trud u izuavanju
procesa, koji se deavaju u oveijem organizmu prilikom
gladovanja. Georgij Aleksandrovi Vojtovi, j e d a n od naj
pametnijih ljudi savremenosti, uspeo je potpuno da uopti
procese i prodre u njihovu sutinu. Za izlaganje materijala u
o v o m poglavlju koristiu njegove podatke i proiriti ih s
drevnim i sopstvenim stavovima.
Problem je veoma sloen, i na prvi pogled, mogu da ga
pravilno shvate samo visokoobrazovani ljudi. Ostalima savetujem da ovo proitaju onoliko puta, koliko je potrebno da
im se pojavi elja da sami gladuju. Tek tad ete stvarao
ovladati o v o m materijom, a metodama ete ovladati posle
nekoliko godina prakse. To su dve razliite stvari i molim
vas da ih ne poistoveujete.
80

Podmlaivanje organizma. ta se deava u organizmu

za v r e m e gladovanja? Pobuuje se centar gladi, po principu
dominante (glavne k o m p o n e n t e n e k o g zbivanja) 1 8 raspros
tire se u celokupnom centralnom nervnom sistemu, koji
aktivira p u l t " za upravljanje endokrinim i neivnim
sistemom organizma - hipotalamus. Hipotalamus aktivira
najvaniju lezdu unutranje sekrecije - hipofizu koja
poinje pojaano da produkuje hormon rasta (somatotropni
h o r m o n ) . Usled toga u organizmu dolazi do niza efekata:
1 Aktiviranje hormona rasta titaste lezde smanjuje
intoksikaciju, to jest aktivira se antitoksina funkcija orga
nizma.
2 - Regulisanjem uticaja hormona rasta na pankreas
spreava se stvaranje insidina. Glukoza se stvara na osnovu
drugih fermenata, koje produkuju miii listova nogu. To
poboljava razlaganje glukoze u uslovima fotosinteze. im
se obnovi ishrana, ti fermenti odmah nestaju.
3 H o r m o n rasta aktivira sintezu nukleinskih kiselina,
koje poboljavaju biosintezu u celokupnom telu. Nukleinske kiseline pomau bolju asimilaciju masti i prekidaju
sve alergijske reakcije. D r u g i m recima, za vreme glado
vanja ne uoava se antagonizam belanevina.
4 - Ako n e m a antagonizma belanevina, smanjuje se
optereenje imunog sistema, koji u tom periodu odmara i
obnavlja svoje funkcije.
5 - hormon rasta aktivira opijatne receptore u orga
nizmu, koji poinju da produkuju veu koliinu narkotinih
materija (endorfina) i alkohola. ovek se osea u d o b n o i
prilikom gladovanja nema elju za tim materijama. Eto
zato gladovanje, bez prethodne pripreme, efikasno p o m a e
u borbi protiv nikotinske, alkoholne i drage zavisnosti.
U toku prvog gladovanja od 5-7 dana, a u sledeim
gladovanjima m n o g o ranije (3-5 dana), u organizmu se
18 Primedba prevodioca.
81

pojaava rad prethodno navedenog m e h a n i z m a koji stvara

oseaj udobnosti. Zatim nastaje potreba kojom se aktiviraju
hormoni rasta, a hipofiza, koja ih stvara, stvara ih u granici
normale. To se obavlja zato to se maksimalno ukljuuje
drugi proces - samoregulisana keto-acidoza. Sutina pro
cesa i njegovi efekti su u stedeem. U organizmu, koji
gladuje zbog poveane proizvodnje hormona rasta, pobolj
ava se biosinteza koja u poetku dovodi do pojaanog
razlaganja sopstvenih masnih zaliha na sastavne delove. To
znai, da se u prvom redu stvaraju nezasiene masne kise
line koje ine osnovu mnogih vitamina, h o r m o n a i drugih
biolokih aktivnih materija. Prirodno je da ih elije orga
nizma, koji gladuje, odmah koriste. Ali konani produkti
raspada masti su organske kiseline, koje se nazivaju - ketonskim teli ma. Ketonska tela kad dospeju n krvotok, m e njaju njegovu kiselo-alkalnu ravnoteu prema kiseloj sre
dini (acidoza). Osim toga, prilikom raspadanja bilo kojeg
tkiva, stvara se ugljenikova kiselina koju m o g u da asi
miliraju elije ili da bude izbaena kroz plua napolje.
Oksidacija krvi ketonskim kiselinama (ostacima m a s t i ) 1 9 ne
dozvoljava da se kvalitetno izbaci ugljen-dioksid iz elija i
on se u njima taloi. Akademik M. F. Gulij je ustanovio da
prilikom promene kiselo-alkalne ravnotee (KAR) prema
kiseloj sredini elije ubrzavaju proces asimilacije ugljcn-dioksida. Profesor M. I. Voljskij ustanovio je, da elije, koje
asimiliraju azot, takode, ubrzavaju i asimilaciju azota pri
promeni K A R krvi na kiselu stranu. Stoga azot, zajedno s
ugljen-dioksidom , aktivno zasiuje elije organizma i t i m e
doprinosi boljoj biosintezi belanevina i drugih jedi nj enj a.
Na osnovu toga organizam poinje da asimilira ketonska
tela i pretvara ih iz keto-kiselina u aminokiseline. N a r a
staj ua keto-acidoza upravo pomae taj proces. Kao rezultat

19 o v e k u t o m periodu se osea na aceton.

82

toga bolje se asimiliraju ne samo ugljen-dioksid ( C 0 2 ) i

azot, koji se nalaze u organizmu, ve i oni koji dolaze iz
vazduha! Dalje poveanje keto-acidoze utie na elije da
poveavaju fiksiranje ugljen-dioksida, hiperpolarizaciju
m e m b r a n a elija i pojaavaju biosintezu, te zbog toga se za
njih ujednaava poveano stvaranje ketonskih tela
produkovanjem aminokiselina. Do toga obino dolazi posle
5-8 dana gladovanja (a pri narednim gladovanjima m n o g o
ranije) i naziva se acidoznim vrhuncem (krizom), posle
kojeg se kisela sredina organizma odrava na odreenom
nivou. Upravo u tom periodu biosinteza ovekovih elija
podsea na biosintezu biljnih elija. ovekove elije su
potpuno deblokirane radi asimilacije ugljen-dioksida i azota
iz vazduha! Pritom nema problema za uslovno nezamenjive
aminokiseline. Kvalitetno poboljana biosinteza sama
stvara takve elije i u koliini, koja ne moe da se proizvede
nainom ishrane! To i odreuje injenicu kvalitetne
ovekove unutranje ishrane u toku gladovanja.
Poznato je da ugljenik iz ugljen-dioksida, pretvarajui
se u ugljenik organskih materija, daje dva molekula kiseo
nika i dopunsku energiju koja se stvara pri obnavljanju
ugljenika. Eto ta su reguliua keto-acidoza i efekti koje
ona izaziva. Ako se ciklusno gladuje i gladovanjem stalno
aktivira biosinteza, organizam m o e da egzistira m n o g o
bolje na prostoj hrani, nego kad je zasien izbalansi
r a n i m " belanevinama i drugim materijama.
Ako bismo ukratko sumirali blagotvorne uticaje opi
sanih fiziolokih mehanizama na organizam, one bi se ispoljile u: remontu naslednog aparata, poboljanju biosinteze,
obnavljanju fermentacionih sistema organizma .(poboljava
se imunitet i probava), obnavljanju m e m b r a n a elija (one
poprimaju oblik kao kod mladih, a takoe obnavljaju se
elijske barijere), poveanju broja elija i njihovog kvaliteta
83

u eludano-crevnom traktu i unitavanju masnih i suvinih

elija. ovek se posle pravilnog gladovanja osea mladim,
vraa mu se mladalaka gipkost i poboljava zdravlje.
O univerzalnom dejstvu opisanih m e h a n i z a m a m o e se
zakljuiti na osnovi brojnih eksperimenata koje je Suren
Avakovi Arakeljan izveo na ivotinjama. Evo nekoliko
citata iz lanka Ziveemo trista g o d i n a ? " 2 0
- Hiljadu japanskih koka-rekorderki odivelo je, kako
bi se reklo, svoj vek. Jaja vie nisu nosile, ostavljene su za
meso. Upravo te bezperspektivne starice" dali su Arakeljanu. Poelo je sedmoduevno fizioloki korisno glado
vanje - F K G (tako naunik formulie gladovanje s u p o
trebom antistresnog preparata). 2 1 To je bio rizik. Ne samo
za japanke". Vie od 1,5 tone mesa - dravno dobro, i Ara
keljan je za njega odgovarao. Posle mesec dana nastalo je
udo. Na mestu starog, olinjalog i lomljenog perja k o k o k a m a je poraslo novo - svilenkasto i svetio perje. Ptice
su postale energinije, pokretljivije, nestalo je grbe, glas im
je postao v i s o k - s k o r o pilei. A najvanije, podmladivanje
(ovde se m o e slobodno upotrebiti ta re) je vratilo kokoke
u zaboravljeni period davne mladosti poele su da nose
jaja. Evo nekih brojanih podataka iz zvaninog izvetaja:
m e s e c dana posle F K G 6 3 % kokoki je poelo da nosi jaja, a
22
nakon j o mesec dana - ve 91 % .
Prema t o m e gladovanje ne ubija. Naprotiv, razumno' i
kontrolisano gladovanje vraa mladost. Proavi jednomeseno F K G kokoke su poele da ive u proeku do 18
godina umesto prirodno odreenih est. ivotni vek vrste
trostruko je produen! Prirodno, rad se nije ograniio samo
20 a s o p i s T r u d " , 2. o k t o b a r 1984. g o d i n e
21 Antistresni preparat o p i s a n je u knjizi Ishrana i h r a n a " . C e l i s h o d n o s t njegove p r i m e n e kod ivotinja p r o u z r o k o v a n a j e p o t r e b o m d a
se neutralise stres od gladi u periodu p o t r e b e za h r a n o m .
22 To ukazuje da i kod ivotinja postoje i n d i v i d u a l n e razlike.

84

na kokoke. Krava, koja daje tri hiljade mleka godinje,

obino ivi 9 godina. Ako se iz nje p o m u z e devet hiljada
litara godinje, njen ivot je krai - etiri godine. Ali do
voljno je da joj se omogui da se samo jedan mesec godinje
odmori, primenivi pri tome F K G , - i njen ivotni vek e se
utrostruiti. U zamenu za izgubljenih 3.000 litara, za vreme
etiri meseca prekida", dobiemo 60.000 litara, a da ne
govorimo o tome, da se ivotinja posle gladovanja privikava
da manje j e d e .
Ovo poglavlje zavriu recima velikog specijaliste za
regeneraciju udova ivotinja, doktora biolokih, nauka, pro
fesora L. V. Poleaeva koji je razradio metod obnavljanja
izgubljenih apa i repova ivotinja:
Gladovanje to je proces poveavanja fizioloke regeneracije, obnavljanja svih elija i poveavanja njihovog
molekularnog i hemijskog sastava. Interesantno je da su
biohemijske promene u toku gladovanja i reparativnoj regeneraciji veoma sline. U oba sluaja postoje dve faze:
razaranje i obnavljanje. U oba sluaja razaranja karakte
ristino je preo vladi vanje raspada belanevina i nukleinskih
kiselina nad njihovom sintezom, p o m a k o m pH prema kise
loj strani, acidozom i drugim pojavama. Faza obnavlja,
takoe se u oba sluaja karakleriepreovlaivanjem sinteze
nukleinskih kiselina nad njihovim raspadom i vraanjem
pH u neutralno stanje. Iz uenja o regeneraciji poznato je da
pojaanje faze razruavanja dovodi do pojaanja faze ob
navljanja. Z a t o se sa dovoljno argumenata m o e razmatrati
lekovito gladovanje kao prirodni faktor stimulacije fizio
loke regeneracije. U osnovi lekovitog gladovanja je optebioloki proces koji dovodi do obnavljanja i podmlaivanja tkiva celog organizma.
Odstranjivanje ljake iz organizma. Posle stadijuma
pobuivanja mozga od centra gladi, nastupa obratni proces
koenje (usporavanje), zbog kojeg dolazi do j a k o g opu85

tanja organizma koje traje do zavretka fiziolokog koris

nog roka gladovanja.
Jako oputanje organizma - to je najvaniji postupak
drevnih lekara pre pri mene bilo kakvih terapija ienja.
ljaka, toksini, strane materije itd., koje su ranije t v r d o "
sedele u usamljenim uglovima naeg organizma, poinju
polako da izlaze. Z a t o to sad bujicu ljake, metabolita i
drugih materija elija u krvotoku ne ometa bujica hranljivih
materija u eliji, one se m n o g o aktivnije izdvajaju. A s
obzirom na to da se biosinteza u elijama snano aktivira,
elije poinju da asimiliraju materije koje nisu ranije asi
milirane i sve strano izbacuju napolje. Obnavljanje elijskih
barijera sada doprinosi mnogo boljem izboru materija iz
meuelijske tenosti i spreava proputanje stranih mate
rija. Dopunska energija, koja se stvara pri biosintezi - ob
navljanje ugljenika, omoguuje da se taj proces vie povea.
T a k o se amonijak u toku gladovanja izbacuje 1000 puta
vie, nego obino! Bujice ljake, toksina, pesticida, tetni
joni kalcij uma, suvian natrij um, teki metali i radionukleidi
snano streme ka krvotoku. Na Tadekistanskom institutu
za gastroenterology u dokazano je da u toku gladovanja
nastaje splanjavanje i kamenii izlaze iz u n e kesice.
Jetra se odlino isti - na glavni filter lavi.
Na primer, prema podacima V. Volkova, lekara-gastroenterologa, u periodu ivota od roenja do zrelog doba
(detinjstvo, deatvo, mladost) 5 0 % elija j e t r e je ve za
prljano. Smatra se da je to zdrava jetra, j e r ona raspolae
velikim rezervama. U periodu zrelosti zagauje se od 5 0 %
do 6 0 % elija - nagomilava se skrivena patologija. K a d
doe do zagaenosti od 6 6 % do 7 5 % elija jetre - to je ve
javna patologija i starenje organizma. Zagaenost iznad
75%) elija jetre - to je starost i smrt. Z b o g toga to se elije
raspadaju i ponovo sintetizuju, dele se i dolazi do"oslo
baanja stranih materija koje se snanom bujicom kroz
86

u n e kanale ustremljuju u creva iz kojih se izbacuju napo

lje. Mnogi e se zapanjiti kad se posle briljivog ienja
creva iz njih, posle nedelje i vie dana gladovanja, pojaano
budu izbacivali crnilo, sluz i druge prljavtine. Toliko da
znate, to se oslobaa naa jetra. U vezi s tim, to se obnav
ljaju elije u jetri priblino za dve nedelje, stoga i treba
gladovati dve nedelje radi ienja jetre.
Resorbuju se skrivena arita infekcija: infiltrati, zgus
nuti gnoj i tako dalje. Najvie se izbacuje gnoj iz gajmorovih
sinusa, ako je ovek prethodno esto bolovao od kijavice.
A k o se u tom periodu pri me nj uju razliita sredstva, koja
ubrzavaju metabolizam (raspadanje i sintezu elija) - fi
zika optereenja, magnetna terapija, poveava temperaturu
tela (sauna, kupka s vruom vodom), uzimaju po savetu
Ajurvede zagrevajui" hraolj i vi dodaci u vidu napitaka
(vodeni odvar i ekstrakt od ljute paprike, cimeta, umbira),
a takoe unose u organizam tenosti radi boljeg ispiranja
ljake (moe se piti ili klistirati) - destilovanu vodu, blago
zakiseljenu limunovim sokom (to se m o e raditi samo s
ciljem ubrzanja ienja i za krai period gladovanja radi
boljeg rastvaranj a mokrane kiseline, soli kalcij uma itd.), ili
unosi struktuirana, prolijeva, namagnetisana voda, koja bo
lje ispira organizam; ili sopstveni urin, koji na tom planu
bolje dejstvuje od svih zajedno uzetih tenosti, - ienje e
biti m n o g o bre i efikasnije.
Izbacivanje ljake koja se ranije nataloila u krvi, priro
dno, odrazie se i na oveije lino oseanje. ovek se loe
osea, sve ga boli, malaksao i slomljen. Ti simptomi uka
zuju da u nama poinje proces ienja. Treba trpeti, primeniti terapije ienja (klistire), ee piti, etati na sve e m vazduhu i radovati se to j o uvek imate dovoljno snage
koja e vas osloboditi od ljake i uiniti da budete istiji i
zdraviji.
Nikad nemojte odjednom due gladovati, j e r izbaci
vanje ljake m o e biti tako snano - da organi za izluivanje
87

ne m o g u s time da se izbore i nastaju trovanja, osipi i

ozbiljniji poremeaji. Nekoliko kraih gladovanja oraoguie vam da se oistite od ljake i pripremite za neto due
(osrednje) gladovanje, koje e biti lake. U vaoj podsvesti
ostae pozitivno iskustvo o primeni takvog gladovanja i
ustaliti njegovi lekoviti rezultati. Suvie dugo gladovanje na
s a m o m poetku sa snanim izbacivanjem ljake slabou i
drugim neudobnostima, obratno, i osim vae elje da to
zaboravite ostae vam stalno u podsvesti. Kao rezultat toga
na p o d s v e s n o m nivou pojavie se konica, koja e uvek da
se aktivira kad vam bude potrebno da gladujete. Svesno
nadvladati ili slomiti tu konicu veoma je sloeno (posebno
kad ovek nije upoznat s ponaanjem svesti), i na kraju
krajevu u oveku za ceo ivot ostaje pogreno miljenje o
gladovanju. Veoma m i j e ao takvih ljudi kojima bi pravilno
gladovanje podarilo drugi ivot.
ienje organizma od ljake, u prvom redu, p o m a e
normalizovanje funkcionisanja holografskog tela (svetlosne kopije fizikog tela tela misli). Na osnovu izloenog

materijala poznato nam je da holografsko telo ne samo da

stvara fiziko telo, ve i upravlja njime. Mikrolaserski zraci,
koji dolaze od hromozoma, zadaju program stvaranja, a
odbijeni zraci vraaju informaciju o t o m e na koji nain
nastaje sam proces stvaranja i da li ga je potrebno korigovati.
U procesu ivotne aktivnosti organizma u svakoj eliji
organizma postepeno se nagomilavaju strane i suvine mikroestice (leevi" elija, metaboliti itd.). Oko svake es
tice stvara se njeno hronalno polje. S t o j e vie takvih stranih
estica u naem organizmu, kompaktnija su ta strana hronalna polja koja izobliavaju i gase lasersku mikropulsaciju
od h r o m o z o m a i obratno. Drevni lekari (Ajurvedisti) nazva
li su to efektom ogledala pokrivenog p r a i n o m " (si. 13).
Uporedujui to s ogledalom, oni su govorili d a j e slika sve
tee i tee vidljiva, s postepenim padanjem praine na ogle
dalo. Treba obristi ogledalo da bi ono ponovo pravilno
oslikavalo predmete. I eto gladovanja, a takoe i niz drugih
terapija ienja koje omoguuju da oistimo nae unu
tranje ogledalo" - holografsko telo koje odmah izjedna
ava i obnavlja funkcije i rad fizikog tela, j e r n e m a vie
p r a i n e " koja je to ometala.
Isti efekat omoguuje da se obnovi i pobolja stanje
unutranjih tenih sredina organizma od ijeg kvaliteta, u
prvom redu, zavisi prostiranje energije u kanalima akupunkturnog sistema (si. 14) i njeno prodiranje kroz kou. Iz
fizike z n a m o da, to je ia i ureeni ja struktura provo
dnika elektrine struje, bolje se i bez gubitaka po njemu
kreu elektroni. Slino se deava i nama ako u kanalu
i m a m o mnogo praine". Ako se u kanalu nalazi m n o g o
praine", dolazi do slabljenja i rasejavanja energije, a ako
je on ist - sve je u redu, elektroni se slobodno kreu, ne
rasejavaju se i u velikoj koliini dospevaju do radnih orga
na. Isto se odnosi i na kou. Ako su na koi miteseri,

88

bubuljice, ili je o n a masna ili, obratno, suva, ispucala i

hladna, kroz nju prodire mala koliina slobodnih elektrona i
organizam zbog toga strada. Da bi se koa oistila, treba
odstraniti kolemiju ispod koe, to e poboljati njenu is
hranu, oistiti je i obnoviti njene funkcije. I upravo glado
vanje odgovara tome: proiavaju se unutranje sredine,
krvotok, nervna stabla, koa, poveava osetljivost receptom
oko akupunkturnih taaka, veoma se izotrava ulo mirisa.
Osim toga, uvebava se sposobnost organizma da bre po
ne da uzima energiju iz okoline, a takode se poveava i
snaga organizma. Postepeno, kao rezultat takvih treninga
(to jest regularnih, sistematskih gladovanja), ovek se navi
kava da bude bez hrane 2-3 i vie dana ne gubei apsolutno
nita. On je takode snaan, izdrljiv, zdrav i u m n o sve.
Ako ukratko rezimiramo proiavajue dejstvo gla
dovanja, videemo da se ono sastoji u sledeem: unitava se
trula mikroflora i obnavlja normalna kao kodjogista i dugovenih ljudi; isti se koa i iste se tene sredine i unutranji
organi od svega nepotrebnog i tetnog (prirodno je da se od
prvog gladovanja ne postie najbolja istoa, bez obzira na
to to je trajanje gladovanja 40 dana). To obezbeuje
normalnu cirkulaciju krvi i normalizuje ishranu svih delova
tela. Tetive postaju gipke, a zglobovi pokretljivi. Sve nave
deno naglo poboljava energiju organizma. Evo primera
P o l a B r e g a : Jedanput, kad sam gladovao 21 dan, 19. dana
sam osetio j a k e bolove u mokranoj beici, posebno nepri
j a t n e pri mokrenju. Dao sam mokrau na analizu i pokazalo
se d a j e mokraa prezasiena s D D T i drugim toksinima.
90

Kad su ti otrovi izali iz mene, osetio sam ogroman priliv

energije. Beonjae su mi postale bele kao sneg, a koa je
poprimila svetlu boju. Seam se, otputovao sam u P a s a d e n u
na planinu Vilson, ija je visina 1800 metara i popeo se na
vrh planine- apsolutno bez nikakvog napora. Spustivi se
trkom nanie, osetio sam ogromno olakanje. S moje take
gledita, gladovanje j e - j e d i n i nain da se organizam oslo
bodi svih otrovnih materija koje proizvodi industrija".
Utieaj gladovanja na psihu i umne sposobnosti.
Efekti ienja gladovanjem s ovim se ne zavravaju. Oni
veoma snano utiu na psihike i u m n e procese.
Pojave kolemije (si. 15) toliko su rasprostranjene i pod
mukle da ih je veoma teko i pretpostaviti. Krv, koja se
zgusnula usled kolemije, m o e da se zaustavi u kapilarnom
krvotoku mozga i da izazove razne poremeaje u disanju i
ishrani odreenog dela mozga. Promenjena hemizacija dela
m o z g a ve sasvim drugaije utie na oveka. To se moe
ispoljiti u vidu apatije, agresivnosti, nametljivih misli, ma
nije, straha i niza drugih kompleksa sve do kriminaliteta s
91

izopaenom surovou. Nauna istraivanja ve su pot

vrdila tu injenicu, da je kod veine mladih ljudi m o z a k j a k o
zagaen, pa odatle, potie neprikladno ponaanje, grubost i
zavisnost od razliitih vrsta opojnih sredstava: nikotina,
alkohola, narkotika, kate, j a k o g aja i preglasne muzike.
Ovde nije potrebna nikakva psihoanaliza - ovek j e d n o
stavno treba da odgladuje, da se oisti i postae apsolutno
drugaiji. Izgubie oseaj za kolektivni ivot, agresivnost,
pojavie se potpuno drugi interesi i nee imati potrebu za
razliitim vrstama stimulansa.

Pamenje postaje otro kao ilet. M o e t e se setiti ime

na, m e s t a i dogaaja koji su se desili pre vie godina.
Postaete sposobniji u samoobrazovanju. Posledica m o g
sopstvenog programa gladovanja postala je unutranja har
monija uma i ja sam, oseajui se spokojnijim i bezbrinijim, u slozi sa samim sobom i sa svetom. Cistei svoje telo
i duu, vi se uzvisujete i postajete linost koja pozitivno
misli".

poev od problema u porodici, kolektivu pa do meunacio

nalnih. Ranije se ukazivalo na to da se kroz plua oveka
lui 150 i vie materija. Ako je ovek hronino bolestan,
kroz plua se u poveanoj koliini lue toksini date bolesti.
Ljudi, koji se nalaze u blizini tog oveka, to oseaj u i u
podsvesti se trude da budu to dalje od njega i da rede
kontaktiraju s njim. To se ispoljava kroz slabu probavu", i
razdraenost ak i pri samo j e d n o m pogledu na takvog
oveka. Nastaju konflikti razdor u porodici, raspad kolek
tiva, a kod ljudi raznih nacionalnosti i shodno t o m e razli
itih naina ishrane takoe se lue razliite materije (to
odaje specifian miris) i izaziva se mrnja i odbojnost.
Organizam se posle gladovanja isti i postaje zdraviji.
K r o z plua se lui znatno manje toksinih i stranih materija i
ljudi, koji se ranije nisu slagali, sada se m e u s o b n o slau.
Gladovanje u nizu sluajeva dobro pomae protiv psi
hikih poremeaja: razliite vrste izofrenije, depresije,
katatonije itd. izofreniju obino lece m e t o d o m oka (elektrookovi, insulinski okovi). Pri tome dolazi do nagle pro
m e n e biohemije elija mozga. Gladovanje u periodu acidozne krize takoe izaziva biohemijske p r o m e n e u eli
j a m a , ali ne tako naglo i prirodno.
Stresovi, kao to su preplaenost, gnev, strah, posledice
u vidu emocija od raznih trauma (na primer, poroaja) itd.,
dovode do izoblienja u holografsko m telu u vidu z a m r
e n o s t i " laserskih mikrozraka. Takav vor" m o e da se
zadri za ceo ivot i da ometa kvalitetan oveiji ivot. Za
v r e m e gladovanja p o d uticajem oputanja v o r o v i " se
spontano razvezuju. Otklanja se uzrok energijski klie
patoloke emocije koji je prouzrokovao vor". Dalje se
strukture i hemijski sastav u tom delu spontano obnavljaju i
nestaju tragovi bunila, nametljivosti i drugih pojava ovek
j e zdrav.

Gladovanje je najefikasaniji nain za reavanje pro

blema koji se odnose na usklaivanje odnosa m e d u ljudima,

Jo je I. P. Pavlov ukazivao, d a j e pri teenju psihiki

obolelih ljudi potreban mir - glavna terapija protiv bolesti.

Utvreno je da gladovanje obnavlja piramidalne elije

mozga pa i da ih poveava. To je dokazao I. A. Aravskij.
Ako se p o n o v o obratimo Polu Bregu, kod njega e m o nai
sledee: Meni i mojim uenicima, koji su svesno i u p o r n o
gladovali, iroko su se otvorila vrata ka d u h o v n o m i inte
lektualnom savrenstvu. Ako sam danas itao knjigu, njen
sadraj se tako jasno urezao u moj m o z a k k a o da drim
knjigu pred sobom. I m a m fotografsko pamenje. V e posle
trodnevnog gladovanja primetiete kao da je veo spao s
vaeg uma. Moete loginije rasuivati, bre donositi naj
bolje odluke. Sve to vam je ranije predstavljalo ozbiljan
problem postae j a s n o i jednostavno. Posle gladovanja n e
ete se niega bojati, a to, to vas je ranije muilo lako e se
savladati s prosvetljenim u m o m .

92

93

Radi stvaranja takvog mira predloen je metod leenja s n o m

i druge m e t o d e za stvaranje vetakog zatitnog koenja.
Prelazak organizma, za vreme gladovanja, na unutranju
ishranu predstavlja odlino mirovanje celog nervnog siste
ma. Istovremeno se postie dugotrajno i duboko oputanje
organizma. Upravo zato hemijska b u r a " u unutranjim
sredinama, duboko i dugotrajno oputanje organizma i mi
rovanje nervnog sistema doprinose normalizaciji psihikog
oveijeg stanja u toku gladovanja.
Navedene prednosti gladovanja ine gladovanje nezamenjivom metodom za sva vremena, p o m o u koje prosvetljeni um m o e percipirati najdublja saznanja o tajnama
ivota i o ivljenju. Buda, Mojsije, David, Hristos i brojni
drugi ljudi sve do dananjih dana (P. K. Ivanov) svesno su
gladovali s ciljem sticanja mudrosti - najree osobine na
svetu.
Reakcije organizma na gladovanje zavisno od kon
stitucije oveka, posebne preporuke. Potrebno je s v a k o g
dana pri duem intenzivnom hodanju, makar j e d a n p u t da se
preznojite. To vrlo teko polazi za rukom j e r su za v r e m e
gladovanja koa i sluzokoa s u v e " G. A. Vojtovi.
Kod j e d n o g broja pacijenata (koji su gladovali,/?/"//.
autora) reakcije su dobre, svi opisani stadijumi su dobro
izraeni i poinju pravovremeno (re je o stadijumima po
buivanja na hranu, poveane i kompenzirane acidoze,
prim, autora). U takvim sluajevima leenjem se postie
najbolji terapeutski efekat. K o d nekih pacijenata ti sta
dijumi su ili dobro izraeni, ali vremenski zaostaju, ili pra
vovremeni, ali slabo izraeni. To su ljudi iji su glavni
nervni procesi inertni ili suvie pokretni. Efikasnost nji
hovog leenja je smanjena, pozitivni rezultati se javljaju
usporeno ili su nestabilni. I m a i bolesnika kod kojih se ne
m o g u posmatrati sva tri stadijuma. Njihova reakcija je sma
njena. Obino leenje doziranim gladovanjem daje nez
natne i kratkotrajne efekte" - J. S. Nikolajev.
94

K a d ovek pone da gladuje i kad raspadanje struktura

njegovog tela preo vlada n a d njihovom sintezom (do
acidozne krize ovek dnevno omravi 1 kilogram i vie,
posle acidozne krize, kad se acidoza kompenzuje samo
100-150 grama), pojaava se ivotni princip Vetar".
Spoljanji simptomi pojaanja sue kou i sluzokou i
poveavaju zimogroljivost organizma. Z a t o u organizmu
ljudi s izraenom konstitucijom Sluzi" (iji
su glavni
ivotni procesi inertni i u njihovom telu preovladavaju sluz i
hladnoa), a takoe i u organizmu ljudi s izrazitom kon
stitucijom Vetra" (u njihovom telu preovladava suvoa i
hladnoa, a glavni ivotni procesi su veoma brzi), uporedo s
povoljnim procesima, uoavaju se nepovoljna nagomilavanja hladnoe i suvoe koja znatno smanjuju uspeh glado
vanja. Ljudi u ijem organizmu dominiraju ta dva principa
uopte ne uoavaju bilo kakve povoljne promene, - sve se
ponitava hladnoom i suvoom. Samo ljudima s dobro
izraenim ivotnim principima Sluzi-Zui" i neto loijim
Zui-Vetra", a takoe i uravnoteenim licima, gladovanje
prouzrokuje najpovoljnije p r o m e n e u organizmu i stimulie
njihovu vitalnost. O tome su znali drevni lekari-ajurvedisti i
preporuivali su gladovanje s odreenim r o k o v i m a i pod
odreenim uslovima provoenja uzimajui u obzir samo
individualnu konstituciju.
Pri gladovanju v e o m a je poeljno stimulisati suzbijeni
jedinstveni izvor, koji d a j e t o p l o t u - Z u " . Neznajui za to,
Vojtovi preporuuje da se on raspaljuje" p o m o u dueg
intenzivnog hodanja do znojenja. Ajurvedisti, znajui to
v e o m a dobro, preporuuju uzimanje odvara i ekstrakte koji
imaju izraene ljute", v a t r e n e " ukuse biber, paprika i
umbir. Upravo te finese ne omoguuju nekim odvanim
ljudima, koji gladuju shodno optim priznatim m e t o d a m a ,
da postignu stabilne pozitivne rezultate. Sledee preporuke
p o m o i e vam da u praksi postignete maksimalnu korist od
gladovanja.
95

Ljudi s konstitucijom Vetra" treba krajnje oprezno da

primenjuju metodu gladovanja i da uopte ne gladuju u
godinjim dobima u kojima je princip Vetra" najbolje
izraen u Prirodi (suva, hladna zima). Njima se ne pre
poruuje da gladuju vie od 3 dana zaredom i vie od 24 sata
u toku dve nedelje. Samo primenjujui vodeni metod (topli
napici, klistiri, tople kupke) i u povoljnom godinjem dobu
(toplo i vlano prolee i ujesen, sparno i kiovito leto) oni
mogu da gladuju 5-7 i vie dana. Ako ne slede te savete, kod
tih ljudi dolazi do prepobudivanja telesnog Vetra", to
izaziva naglo i jako mravljenje, slabost, iscrpljenost, mrnjenje, emboliju, slabu pokretljivost zglobova i nesposob
nost da se obnovi telesna teina. Na psihikoj bazi to izazi
va strah, uznemirenost, nervozu, i naruava ciklini tok va
nijih ivotnih procesa - sna i nesanice, poremeaj menstru
alnog ciklusa i tome slino.
Ljudi s konstitucijom sluzi" mogu slobodno i lako da
gladuju u toplom i suvom godinjem dobu. Gladovanje e
odstranjivati sluz i dati lakou njihovom organizmu. Toplo
godi- nje doba uravnoteivae hladna svojstva, koja nasta
ju usled gladovanja, i aktivirae procese razmene. Ceo taj
kompleks veoma povoljno e se odraziti na organizam. Oni
mogu da gladuju najvie do dva dana nedeljno, pod uslovom
da se za to vreme vie kreu, da se nalaze u toplom ili da
primenjuju vrue, ali suve terapije tipa saune. U suvo i toplo
leto oni m o g u da gladuju do 40 dana, i svakog dana glado
vanja oseae sve veu i veu lakou i snagu. Ako oni budu
gladovali za vreme hladnog i vlanog godinjeg doba i slabo
se kretali, j a k o e se mrznuti. Viak sluzi koja je u njima,
usled su voe i hladnoe, zgunjavae se i stvarati tvrde
tumore i ciste, a moe doi i do zgrunjavanja krvi, pove
anja krvnog pritiska i si. Na psiholokoj bazi ispoljie se
dugotrajna depresija, razoarenje u metode leenja i uopte
u ivot.
Ljudi s konstitucijom ui" mogu primenjivati sred
nje rokove gladovanja - do 5 dana zaredom i ne vie od 36
96

sati u dve nedelje. Samo primenjujui vodeni metod (malo

topliji napici, klistiri iste temperature, mlak tu) u povoljno
godinje doba (toplo i vlano prolee, zima, jesen, pro
hladno leto) oni mogu gladovati od 7 do 10 dana. Ako se to
zanemari, tada pojaani telesni Vazduh " (gasovi, MS) ras
paljuje u" (koja se sastoji iz primarnih elemenata Va
tre " i Vode ") sve jae i jae, zato to ovek manje upotreb
ljava tenost i zato to je klima suvlja i toplija. Pojaana
V a t r a " sui krv i druge tenosti u organizmu i izaziva
une poremeaje. Ako t o m e dodate i naruavanje nekih
ciklinih funkcija organizma - k a o to je nesanica i pore
meaj menstrualnog ciklusa, postae vam odmah jasan smi
sao pogubnosti takvog gladovanja. Na psihikoj bazi ispo
ljie se u vidu gneva, bezrazlone razdraenosti, mrnje i
vrtoglavice.
Gladovanje najbolje pomae ljudima s izrazitim dvoj
nim principom " nagoni oveka na prodrljivost, a Sluz"
omoguuje predispozicije za gojenje. Oni mogu da gladuju
u toku cele godine, bez bilo kakvih posledica, i due - do 40
dana. Suvo gladovanje jedanput nedeljno u trajanju od 42
sata za njih je potpuno prihvatljivo. Ta gladovanja dae im
lakou, suzbiti sluz, poboljati probavu i izotriti u m . Kao
to je praksa pokazala, redovno gladovanje i s duim traja
njem primenjuju ljudi kod kojih preovladava konstitucija
Sluzi-ui". Najizrazitiji zastupnik te konstitucije je Porfirij Ivanov. Ali Pol B r e g je imao slabiji ivotni princip
Sluzi" u poredenju s ui", te je stoga bio pristalica
srednjeg gladovanja (7-10 dana). Ako vi shodno para
m e t r i m a " odgovarate datom konstitucionom tipu, smelo
ponite da gladujete i postepeno poveavajte vreme trajanja
gladovanja.
Sad nam je sasvim jasna sutina raznovrsnog glado
vanja. Suvo gladovanje odgovara ljudima s konstitucijom
Sluzi"; p r i m e n o m vode (pijenje, klistiranje) - ljudima
konstitucije ui"; gladovanje" uz konzumiranje sokova
97

i odvara - ljudima konstitucije Vetra"; za Sluzi-ui" i

uravnoteeni tip - obino gladovanje. Upamtite, sve treba
da bude odabrano individualno, j e r je samo u t o m e garancija
uspeha. Podeavajte gladovanje svojoj sopstvenoj konsti
tuciji, a ne sebe neijem sistemu.

SAVREMENO TUMAENJE PREPORUKA

ISUSA HRISTA O POSTU
Sad, kad smo upoznali mehanizam uticaja gladovanja
na oveiji organizam, m o e m o uspeno da t u m a i m o pre
poruke (savete) Isusa Hrista.
1. Ako Ti sve zna, Ti nam moe rei - zato m o r a m o
da patimo od tolikih bolesti? Uitelju, izlei nas da p o n o v o
dobijemo snagu i da nas nae nevolje ostave zauvek".
Hrast im je odgovorio, da su ljudi - stvorenja Maj
ke-Zemlje i zato se moraju pridravati njenih zakona. Ona
v a m je dala telo i niko osim nje ne m o e vas izleiti". A
ljudi, ogrezli u tatini, u trci za ulnim uivanjima, ignoriu
te zakone i tokom ivota tako i rade, prave j e d n u greku za
drugom. Za takav nain ivota plaaju sopstvenim zdrav
ljem. Disanje Coveijih Sinova postaje kratko, isprekida
n o , bolesno, poinje da zaudara ... i tako dalje.
Komentar. Hrist je ukazivao na opti uzrok oboljenja.
Z b o g razvratnog naina ivota, prejedanja, neizbalansirane
hrane s ugljenim hidratima i belanevinama, s j e d n e strane, i
vitaminima i mineralnim materijama, s druge strane ( r u j e i
rafinirana hrana, i njeno osiromaenje vitaminima grupe B),
oveiji organizam se brzo zaguuje neasimiliranim hranljivim materijama i gubi sposobnost za kvalitetnu biosintezu. Rezultat natrpavanja" organizma u k u s n o m , ali n e svarljivom hranom je nagomilavanje sluzi u elom orga
nizmu. U toj sluzi veoma dobro se razmnoavaju bakterije,
98

ona poinje da truli, a toksini u m o r a " ne mogu uspeno da

se izbacuju. Zbog toga se od oveka iri neprijatan miris, a
njegovo disanje postaje kratko i die kroz usta.
2. Da bismo se izbavili od bolesti, Hrist preporuuje da
se telo oisti prirodnim procesom - gladovanjem. D a biste
izbegli sva iskuenja svog tela i svoje svesti... stavite se pod
okrilje neba Gospodnjeg. Preporodite se sami i uzdrite se
od h r a n e " .
Komentar. Vratite se u svoj dom i postite u samoi, i
neka niko ne vidi kad postite". Prema tome, prvi uslov je samoa, da vam ljudi, koji ne vide smisao gladovanja, ne bi
naneli tetu svojim glupim saoseanjem koje bi podsvesno
dejstvovalo. Drugi uzrok samoe je u iskuenju tela". P o
kazalo se da kontakt oveka, koji gladuje, s aerozolima
h r a n e ,a posebno i sa lekovima moe da smanji efikasnost
gladovanja za 50%-70%. Ustvari, o t k r i v e n j e daljinski uticaj razliitih materija na oveiji organizam. P o m o u raz
novrsnih eksperimenata uoeno je da se protiv glavobolje ne
mora da uzimaju analgin tablete. Dovoljno je da imate
kontakt sa tabletama do 15 minuta, a u nekim sluajevima
dovoljno je samo da pogledate na tabletu analgina! 2 3 Z b o g
toga se preporuuje da se udaljite od boravita ljudi, da ne bi
bilo kakvi aerozoli i druge materije ispoljavale na vas la
tentni negativan efekat. Odricanje od hrane omoguuje vam
da se preorjentiete na endogenu (unutranju) ishranu, da
obnovite biosintezu - o d n o s n o da se preporodite.
3. Postite dotle, dok vas ne napusti Veljzevul i sva
njegova iskvarenost i dok svi Aneli Majke-Zemlje ne dou
da vam slue".
23 E l e k t r o p u n k t u r n a dijagnostika, homeopatija i f e n o m e n dejstva na
daljinu". Lupiev N . L . C e r t a n o v s k a tipografija", M o s g o s p e a t
( M o s k o v s k a dravna tamparija, M S ) , 1990. god.

99

K o m e n t a r . Ovde je re o rokovima gladovanja. Ako su

oni suvie kratki, Aneli Majke-Zemlje, u vidu snage za
obnavljanje, nee moi kvalitetno da obave svoj posao i u
v a m a e ostati patologija - Veljzevulova iskvarenost ".
4. Traite ist vazduh u umi ili u polju... Izujte se i
svucite odeu, i neka Aneo Vazduha obgrli sve vae telo.
Zatim diite polako i duboko da bi Aneo Vazduha prodro u
vas... Aneo Vazduha isteruje sve neistoe iz vaeg tela,
koje ga oskrnavljuju spolja i iznutra. Pri t o m e e svi loi
mirisi i neistoe izai iz vas kao dim od p l a m e n a " .
K o m e n t a r . Obnaeno telo m n o g o bie prima energiju
iz okoline kroz kou. Z b o g odee mi uvamo toplotu, ali
g u b i m o energiju kvalitetne plazme, koja se konstantno
prazni zbog nae odee. Obnaivi se, o d m a h ukljuujemo
na jajasti omota u potpun reim rada. Obnaivanje tela
ukazuje i na to, da gladovanje treba primeniti u toplom
godinjem d o b u - najpovoljnijem za gladovanje.
Sporo i duboko disanje p o m a e razvoju disajne acidoze, kod koje elije kao i kod keto-acidoze podstiu fiksa
ciju C 0 2 i azota i pojaavaju biosintezu.
Obnaivanje tela i sporo duboko disanje o d m a h akti
viraju dva procesa koja su energetskog znaaja: biosinteza
iznutra daje energiju (Aneo Vazduha prodire u vas"), a
spolja se ukljuuje akupunkturni sistem. Rezultat je da se
150 materija, koje se izbacuju kroz plua, obilno u s m e ravaju napolje iz t e l a - k a o dim od plamena (setite se, proces
luenja amonijaka iz tela poveava se za 1.000 p u t a ! ) .
5. Izujte obuu i dozvolite Anelu V o d e da obgrli vae
telo... N e k a vae telo, njiui se, talasa vodu. I sve to je
neisto i sve to smrdi istei e iz vas u daljinu, k a o to se
prljavtina s odee, koja se pere u renoj vodi, odnosi niz
vodu i gubi u daljini".
K o m e n t a r , Ovde se opisuje s a m o proces ienja debe
log creva. o v e k ulazi u vodu do kolena (eto zato mora da
100

se izuje, a ne da svue odeu), une, da se zadnjica zagnjuri

u vodu a zatim radi posebne vebe - oputajui anus i
podiui dijafragmu pri izdisaju usisava v o d u u debelo
crevo (si. 16). U zadnjicu m o e se staviti cevica. Zatim
zatvara anus (vadi cevicu) i radi razne pokrete trbuhom
(nauli, uddijana-bandhu brzim t e m p o m ) . Ti pokreti talasaju
v o d u u debelom crevu i p o m a u bolje ienje debelog
creva. Posle toga voda se isputa. Ta terapija se ponavlja
d o k god ne pone da izlazi ista voda - kao rena pena,
koja se poigrava pod zracima sunca". T o m m e t o d o m postie
se: prvo, brzo ienje debelog creva; drugo, ako n e m a
niega u debelom crevu (preko noi ceo sadraj probavnog
trakta asimiluje se i sputa u debelo crevo, zato se sve
nagomilava i zadrava s a m o u njemu), brzo prestaje oseaj
gladi i organizam prelazi na endogenu ishranu; tree, znatno
se raiava gornji put za ienje - preko jezika i plua.
A k o se na vreme ne odstrani sadraj debelog creva, on e,
101

asimilirajui se, poeti da izlazi kroz plua i usta, i pri t o m e

e izazivati slabost i nemo organizma.
Preporuke za svakodnevno klistiranje imaju sasvim
drugaiji cilj. S v a k o g dana posta ponavljaj ienje vo
dom, dok god ne vidi d a j e voda, koja istie iz tvog tela,
tako ista, kao to je ista pena reke".
Komentar. Svakodnevno klistiranje, prvo, omoguuje
bolje ienje organizma kroz debelo crevo (vidi taku 3.);
drugo, kontrolie tok ienja organizma. Svakodnevno iz
bacivanje sveg to je strano i patoloko u vodi ukazuje da se
proces ienja produuje. im je poela da izlazi ista voda
- t o je znak da je izbaena patologija. Odreivanje zavretka
gladovanja po istoi vode sigurniji je pokazatelj kvali
tetnog ienja i obnavljanja organizma, nego po jeziku i
oseanju gladi.
7. Ako i posle toga u v a m a ostanu tragovi neistoe,
imajui u vidu i vae prethodne grehe, pozovite Anela
Suneve Svetlosti. Izujte se, svucite vau odeu i dozvolite
A n e l u Svetlosti da obgrli vae telo. Zatim udiite vazduh
polako i duboko, da bi Aneo Svetlosti m o g a o da prodre u
vas. On isteruje iz vaeg tela sve smrdljivo i neisto, koje
vas oskrnavljuje i spolja i iznutra. I sve neisto i smrdljivo
otii e od vas, kao to se noni mrak povlai pri pojavi
svetlosti izlazeeg Sunca".
Komentar. Ovde se ima u vidu proces isterivanja pato
gene crne energije iz organizma. Pod procesom ulaska An
ela Suneve Svetlosti podrazumeva se da sunevi zraci
prodiru kroz kou u va organizam i obasipaju ga bletavom
svetlou. T o m e doprinosi i sporo disanje - o d n o s n o kon
centracija potrebnih misaonih predstava. 1 tada, stvarno suneva energija izgriza" i izgoni crnu energiju iz orga
nizma - kao to se noni mrak povlai pri pojavi svetlosti
izlazeeg Sunca.
8. Aneli Vazduha, Vode i Svetlosti, bili-su dati o veijem Sinu, da bi mu sluili... I n e k a vas ta braa-aneli
102

uvaju svakodnevno i borave s v a m a u toku celog vaeg

posta".
Komentar. Pod tri Anela podrazumeva se proces bio
sinteze, za koju je neophodan vazduh (ugljenikova kiselina i
azot), voda i suneva svetlost (energija). Procesi biosinteze
p o m o u vazduha, vode i suneve svetlosti treba neprekidno
da traju tokom gladovanja, j e r e vas uvati" od bolesti i
odravae ivotnu sposobnost vaeg organizma.
9. Reci nam, od kojih grehova treba da se klonimo, da
nikad vie ne ugledamo bolesti?"
Komentar. Glavni greh je u naoj nepravilnoj ishrani.
A k o se prejedamo, hranimo neizbalansirano i k o n z u m i r a m o
m n o g o hrane s belanevinama, tada e biti spreen proces
biosinteze, ovek e se zagaditi ljakom, puniti sa sluzi i
obolee. Stoga treba jesti hranu koja e minimalno spreiti
biosintezu elija. D r u g i m recima, treba konzumirati hranu
koja izaziva m i n i m u m specifino-dinaminih reakcija hra
n e , a koje vode ka pojaanom disanju. Produkti, koje je
n a v e o Isus Hristos, upravo tako deluju na na organizam. A
produkti, kao to su m e d i kajsije, uopte ne gue biosintezu,
j e r ne sadre krob i belanevine. Otuda na organizam
samostalno i kvalitetno bira sve to mu je potrebno i u
optimalnoj koliini - belanevine iz vazduha, glikogen i
masti iz ugljenih hidrata: meda i kajsija. Mineralne mate
rije su upravo potpuno zastupljene u tim produktima. Ako se
pritom doda i sopstveni urin, organizam e postati autonomniji sa snanom biosintezom i, prirodno, m o e m n o g o
due da ivi.
Asketski nain ivota i nain ishrane p o m a u odra
vanje biosinteze na visokom nivou i zbog toga su oni veoma
cenjeni i dalje se cene, i nita bolje od njih nije izmiljeno.
Rezultat takve ishrane i naina ivota je da stvarno dolazi do
izjednaenja disanja ,,s disanjem, telom i krvlju Majke-Ze
mlje". Iz vazduha upotrebljavate ugljen-dioksid i azot i od
103

njih stvarate sopstveno telo. Izmeu vas i Prirode n e m a

posrednika - hranljivih materija, vi se stvarno stapate sa
njom i u vama spontano nastaju razliita savrenstva (sidd h e ) : dobra ujnost, vidovitost itd.

PRAVILA

GLADOVANJA

Postoje odreena pravila za gladovanje. Neka pravila su

prethodno navedena a sad e biti konkretno razmotrena.
A k o se pridravate tih pravila, olakaete svoje gladovanje i
poveaete njegovu efikasnost. Nepridravanje tih pravila
(iz neznanja ili ako ih ignoriete) moe dovesti do loih
rezultata i tekih posledica.
Sva ta pravila mogu se razvrstati u tri grupe: teoretska
priprema; praktino gladovanje u etapama; postovi i spa
senja:
Teoretska priprema sadri:
a) podatke o uticaju gladovanja na oveiji organizam;
b) gladovanje i individualna konstitucija;
c) osobenosti razliitih naina gladovanja.
Zato to su prvo i drugo pitanje ve objanjeni, zadr a e m o se na treem pitanju. U stvari, tu su pet pitanja
obino gladovanje, suvo gladovanje, urinsko gladovanje,
gladovanje" pomou sokova i Srotov dijetalni metod.
Obino gladovanje. Ono se primenjuje o v a k o : ovek
ne konzumira hranu, pije samo vodu. K a o dopuna za to
m o e da primeni i klistire 1 -2 puta dnevno s 1,5-2 litra tople
vode. Koliinu tenosti, koju pije, odreuje sam ovek i ona
iznosi oko 1-2 litra (zavisno od konstitucije). Fizioloki
aspekti ovog gladovanja izloeni su ranije.
Suvo gladovanje. Ono se primenjuje ovako: osoba ne
konzumira hranu (sve zavisi od individualne konstitucije i
pripremljenosti za gladovanje) i odrie se unoenja tenosti
104

za krae v r e m e - n e pije i ne primenjuje klistire. Prisetite se,

da se voda bolje apsorbuje kroz debelo crevo nego kroz
gornje delove probavnog trakta. U toku suvog gladovanja
vodom vlaiti kou i ispirati usta. Vlaenje koe m o e biti:
polivanjem, tuiranjem, kupkom, trljanjem ili zamotavanjem u mokre arave.
Prilikom takvog gladovanja dopunski se aktivira niz
mehanizama, koji pomau brzo i kvalitetno ienje. Raz
motrimo ih detaljno.
1. Z b o g nepristizanja vode u organizam, pojaavaju se
ivotni principi V e t a r " i u " . A poto se u " sastoji iz
dva primarna elementa - V a t r e " i V o d e " u njoj dolazi do
pobuivanja Vatre". Pojaani Vetar" raspiruje" telesnu
V a t r u " koja sagoreva toksine u m o r a " , rastvara infiltrate
(posle injekcija, operacija itd.), m a s n o tkivo, tumore, isti
creva i pojaava imunitet. Ali tu treba osetiti meru i ne
dozvoliti telesnoj V a t r i " da isui sluzokou i pokvari (,,prep e e " - kako su govorili drevni lekari) krv i druge ivotne
sokove. Ovakvo gladovanje je umetnost balansiranja na
grani. Svi koji su provodili suvo gladovanje, znaju koliko
23
snano m o e da besni unutranja V a t r a " .
2. Z b o g dehidracije organizma dolazi do jake konku
rencije za vodom izmeu elija tela i patogenih mikro
organizama. elije tela, kao domain, oduzimaju vodu
mikroorganizmima i osuuju ih na smrt zbog dehidracije.
Taj m e h a n i z a m brzo spreava raznovrsne infekcije.
3. Dehidracija organizma brzo zgruava krv. Nastaje
razlika u osmoznom pritisku izmeu krvi i meutkivne
tenosti, usled ega dolazi do energine difuzije vode iz
23

S h o d n o Ajurvedi, u z i m a n j e tenosti u vidu aja i odvara od biljaka,

koje imaju ljuta i zainska svojstva - dumbir, crvena p a p r i k a i biber i
njima sline biljke, p o m a e da se potpali telesna V a t r a " . U z i m a n j e
t a k v o g aja p o s e b n o p o g o d u j e ljudima koji stalno n u n u i s
usporenom probavom.

105

meuelijske tenosti u krv. Voda tekui odvlaci i ljaku, i

time doprinosi ienju organizma.
4. R e d o v n e vodene terapije utiu na kou da ona snano
radi na iisisavanju". Time se postie obratni efekat (kontra
efekat) - umesto obi- nog protoka tenosti iz dubine orga
nizma prema porama koe potiskuje se voda od 96 miliona
pora na koi prema centru tela. P r o m e n o m smera toka
tenosti isti se koa, poboljava cirkulacija u njoj, to utie
na pojavu zatitne energije i bolju asimilaciju slobodnih
elektrona.
5. Navedeni mehanizmi najbolje uvebavaju akupunk
turni sistem, proiavaju njegove kanale a usled pojave
super provodtjivosti i super toka ispira se celo telo od koe
do centralnog dela. Rezultat toga je da j e d a n efekat, p o m a
ui drugom i sumirajui se, uveliko radi na izleenju orga
nizma. A kao rezultat tog poveavanja energije u orga
nizmu, bolje se odvijaju sve oksidaciono-obnavljajue reak
cije, poveava se temperatura tela, sve nepotrebno gori, a
potrebno se ponovo koristi. Efekat super toka (fluktuacije)
brzo i sigurno odstranjuje produkte oksidacionog proces.
Takvo gladovanje omoguuje da se 1 dan gladovanja izje
dnai sa 3-4 dana obinog - vodenog gladovanja. Izraeniji
je i naknadni efekat podmlaivanja. M e u t i m treba veoma
oprezno zapoeti takvo gladovanje i zapamtiti, da se, u tom
sluaju, v e o m a optereuju bubrezi i creva, a takoe i srce.
A k o su oni slabi ili bolesni, treba ih prethodno ojaati.
Urinsko gladovanje je vrhunac svih gladovanja. Ako
svi prethodni naini omoguuju da se organizam oisti i
izlei, urinsko gladovanje - omoguuje obnavljanje organa
koje je bolest naruila! Detaljno o urinu opisano je u knjizi
Urinoterapija", a za sada ograniiemo se na efekte, koji se
postiu njegovom p r i m e n o m .
Urinsko gladovanje primenjuje se ovako: ovek ne
j e d e , ali potpuno ili delimino pije izlueni urin. M o e se
106

upotrebiti i voda. Masaa tela i klistiri (100-200 grama

jedanput ili nekoliko puta dnevno) s ukuvanim urinom do
1/4 prvobitne zapremine j o vie poveava efikasnost tak
vog gladovanja. ovek, u toku m i n s k o g gladovanja, je u
slinoj situaciji kao i plod trudnice koji u njenoj utrobi pliva
u urinu i guta ga. Urin, zbog svog gorkog ukusa, toplih i
prosuujuih svojstava, namenski deluje na sve sluzne i
tvrde tvorevine, rastvara ih i izbacuje. Ipak, treba imati u
vidu, da patoloki izmenjeno tkivo, u nekim sluajevima
m o e da izvlai soli urina iz komprese. Zato budite oprezni
sa k o m p r e s a m a (oblogama). To se preteno odnosi na za
putene poliartritise.
Urinsko gladovanje podrava rad srca, razreuje krv i
znatno smanjuje optereenje bubrega. Moe se slobodno
preporuiti ljudima kojima su oslabljeni bubrezi i srce.
Z b o g purgativnih svojstava urina, ovek za vreme glado
vanja ima redovnu stolicu, a urin odlino ispira na glavni
filter" - jetru, obnavljajui je.
Ako se pri takvom gladovanju primenjuju mikroklistiri
(100-200 grama) sa urinom koji je ukuvan do 1/4 prvobitne
zapremine, kroz debelo crevo dolazi do oslobaanja orga
n i z m a od sluzi mukosaharinske i belanevinaste prirode,
koja e u vidu staklaste m a s e da izlazi napolje. Sluz e
izlaziti u pregrtima, otkidati talog", polipe i ostalu pato
logiju koja se nalazi na zidovima debelog creva. Odlino se
zaleuju hronini kolitisi - j e r sluz, taloei s e " u zidove
debelog creva, liava ga hranljivih materija i oteava krvo
tok, a mi z n a m o da slani rastvori dobro rastvaraju m u k o saharidno-belanevinastu sluz. Ukuvani urin je najbolji sla
ni rastvor koji stvara sam organizam. K r o z zidove debelog
creva iste se organi male karlice, obnavlja polna funkcija,
raanje i normalizuje krvotok.
Pijenjem urina i posredstvom masae, usled efekta in
terferencije i daljinskog dejstva, unitava se najraznovrsnija
patoloka mikroflora, ma gde se ona nalazila u organizmu.
107

Z b o g toga to urin predstavlja teno tkivo organizma, u

kojem se koncentriu kako nepotrebne, tako i korisne m a t e
rije za organizam (hormoni, vitamini, enzimi, soli, materije
koje organizam proizvodi za borbu protiv bolesti itd.), on
predstavlja idealan graevinski materijal. Sve nepotrebno i
tetno, pri ponovnoj upotrebi urina, zadravaju zidovi creva
(jer creva obavljaju i funkciju izdvajanja), koncentrie se i
deluje kao purgativ, a sve s t o j e potrebno podlee ponovnoj
asimilaciji i iskoriava se. Sa svakom narednom upotre
bom urin postaje sve istiji i istiji. Tako, pojaavi kruni
ciklus sopstvene tenosti, mi ispiramo ceo organizam ne
troei energiju na strukturizaciju vode, a sopstvene belan
evine, koje se nalaze u urinu, izdvajaju se za obnavljanje
tkiva i organa naruenih od bolesti.
Armstrong, poznati urinoterapeut, uverio se na osnovu
brojnih primera da urin obnavlja ne samo plua, pankreas,
m o d a n o tkivo, srce itd., ve i omotae i sluzokou organa.
Urinsko gladovanje, u odnosu na prethodno opisana glado
vanja m n o g o lake se podnosi, a efekat je m n o g o vei.
Gladovanje pomou sokova. U optem smislu rei
ovaj nain gladovanja" ne moe se nazvati gladovanjem s
razloga koje smo prethodno naveli. To je leenje p o m o u
sokova ili odvara, za vreme kojeg se postie jaka alkalizacija organizma (u sluaju terapije sokovima) i zbog toga
se ispiraju kiseli produkti razmene i ljaka. Gladovati se
m o e s najraznovrsnijim sokovima i odvarima. Zavisno od
individualne konstitucije, sok od groa preporuuje se
ljudima konstitucije Vetra"; sok od nara (mogranja), mahovnice, o d v a r od ipaka, limunov sok razreen s vodom ljudima konstitucije u i " i jabukov sok - ljudima kons
titucije Sluzi". Ima mnogo varijanti, ali sve zavisi od go
dinjeg doba i prisustva produkata. Svakog dana tog glado
vanja" popije se litar ili litar i po soka. Sok se m o e razblaiti s vodom (najbolje s odmrznutom i n a m a g n e t i s a n o m ) .
108

M o e se upotrebljavati i Arakeljanov antistresni preparat.

Evo njegovog recepta: na 1 kilogram telesne teine uzima se
0,01 gram hranljive limunske kiseline (limuntus), 0,01 mili
litar ekstrakta nane (mente), 2 grama prirodnog meda i 2
mililitra vode. To je normativ za 6 dana. Ako ste teki, na
primer, 80 kilograma i gladujete 3 dana, uzimajte po prora
unu 0,4 grama limunske kiseline, 0,4 mililitra ekstrakta
nane, 80 grama meda i 80 mililitara vode. Podelite to na tri
dela i uzimajte po jedan deo jedanput dnevno.
Srotov dijetalni metod leenja. Ovaj metod otkrio je
Ivan rot poetkom X I X veka, seljak iz Slezije (Austrija).
Istraivanja mehanizama lekovitog dejstva, koja je izvrio
doktor medicinskih nauka Zigfrid Miler, potvrdila su d a j e
v e o m a efikasan Srotov metod u borbi protiv hroninih obo
ljenja.
Sutina tog metode je u tome, to kod hroninih obo
ljenja imamo posla s iskrvarenirn s o k o v i m a " (to jest toliko
izopaenim da ih unutranje sredine organizma ne prepoz
naju) i, ako elimo da imamo stvarnu korist, treba podstai
ienje s o k o v a " i obnavljanje krvi. Stoga je Ivan Srot
rekao: Bez ienja n e m a izleenja". Nain leenja, kojeg
je on predloio, sastoji se iz etiri razliita pristupa: 1 vlana toplota; 2 - po mogunosti ishrana sa to manje
belanevina; 3 periodino smanjivanje unoenja tenosti;
4 - periodino doziranje odreene koliine vrlo razreenog
vina.
Vlana toplota. Ona se postie umotavanjem pacijenta
u vlane i hladne arave, preko kojih se stavlja ebad,
perine ili jorgani. Umotavanje m o e biti lokalno, ogra
nieno na bolesni deo tela ili potpuno koje obuhvata vei
deo povrine tela. U veini sluajeva umotava se preko noi
ili na 3-8 sati. U prvom m o m e n t u u dodiru hladnih vlanih
arava s koom, ovek osea jaku hladnou, koja se brzo
zamenjuje s prijatnim oseanjem toplote. U tom sluaju

treba da se j a k o znoji, i to jae, to je bolje. Posle u m o tavanja sledi suvo trljanje i treba odleati j o neko v r e m e u
postelji.
Za vreme takvih umotavanja koa j a k o upija vodu iz
mokrih arava, a aravu predaje loe sastojke krvi. K o d
nekih ljudi, aravi se tako natope patogenim materijama,
da zaudaraju, a kod j a k o zagaenih ljudi m o g u se pojaviti
ospe na koi pa i irevi.
Glavni efekat vlanih umotavanja je stimulisanje akupunkturnog sistemajer toplota i vlaga na koi omoguuju
da se bujice slobodnih elektrona skidaju s receptom i do
stavljaju do koe, ime se i objanjava pojava unutranje
toplote i obilnogznojenja. Snanijin ( h l a d n o a ! vlaga) daje
svoju suprotnost jang (toplotu i kretanje).
Dijeta. Srotje preporuivao prostu, jednolinu hranu za
v r e m e leenja - bajatu (suvu) belanevinu. Odmah emo se
ograditi, j e r kvalitet hleba je u to vreme bio sasvim druga
iji, bio je monolitan i nije sadrao termofilni kvasac. N a
hleb nije pogodan za takvo leenje i stoga treba konzumirati
dobro ukuvane kae, koje treba osuiti da budu kao lepinje.
Cilj takve dijete je da ona sadri malo belanevina, zato
to patogena taloenja preteno sadre belanevine. Otuda
je patogena belanevina ila na resintezu elija, a izbacivalo
se ono to nije odgovaralo. Suva hrana, radi svoje asimi
lacije, zahteva tenost koju organizam isputa u vidu probavnih sokova. Ta tenost se filtrira i nekodljiva je za
pljuvane lezde. Svako konzumiranje takve hrane priv
lailo j e " vodu iz organizma, to je podsticalo ispiranje
ljake, a takoe poveavalo konkurenciju za vodu izmeu
organizma i patogenih mikroorganizama.
Monolitne osuene lepinje i kae vre neznatno alkalisanje unutranje sredine organizma, koje pozitivno utie
na rastvaranje taloga kiselih mukopolisaharida i belane
vina.
110

To u celini podsea na sedmi makrobiotiki metod

ishrane po Osavi.
Uzdravanje od uzimanja tenosti. O ovom nainu
gladovanja bilo je reci u odeljku o suvom gladovanju, te
emo ukazati samo na to da je Srot u vezi s tom proble
matikom postavio stroge zahteve. Potpuno uzdravanje od
uzimanja tenosti trajalo je 2 ili 3 dana pa i 4 i 5 dana.
Iskustvo je pokazalo da taj period leenja dugo traje i da se
sasvim dobri rezultati postiu pri uzdravanju od uzimanja
tenosti u toku 1-2 dana. N a r a v n o , u ostale dane ovek to ne
kompenzira obilnim uzimanjem tenosti, ve pije u m e r e n o .
Periodino doziranje vrlo razreenog vina. Z a t o , to
mokrana kiselina i mukopolisaharidi, koji su rastvoreni u
tkivima, poinju da dospevaju s mesta svog taloenja u krv,
dolazi do pogoranja hroninog oboljenja. Ponavljaju se
bolesti i razliiti poremeaji, pogorava se opte samooseanje itd. Drugim recima, nastaje intenzivno ienje
(dolazi do krize u organizmu). Da bi to prikoio", Srot daje
vrlo razreeno vino, j e r alkohol i vinska kiselina imaju
svojstvo da obratno potiskuju navedene materije (mokranu
kiselinu itd.) iz krvi u tkivo i da privremeno otklone kom
plikacije. K o d oveka se javlja oseaj toplote, snage, p o
boljava se raspoloenje i on produuje leenje. Umesto
vina, mogu se davati pripremljeni svezi sokovi od povra i
voa j e r oni ispoljavaju slino dejstvo.
To leenje traje 4-6 nedelja (kao i fizioloko glado
vanje). Ako se ovek u tom periodu ne izlei ili ne postigne
zadovoljavajue poboljanje zdravija, pauzira 8-10 dana, iu
tom vremenu ovek se normalno hrani. Posle toga, glado
vanje se ponavlja po drugi ili ak i trei put. Ako i posle toga
nema poboljanja, ovek se odmara nekoliko nedelja i po
navlja gladovanje.
Naglasimo o d m a h da oveiji organizam uspeva da
n a p a k u j e " toliko mokrane kiseline i mukopolisaharida, da
111

pravo i kvalitetno ienje nastupa tek posle 3-4 tridesetodnevna ili etrdesetodnevna gladovanja! Zato nikad n e
mojte misliti da ete savladati bolest u prvom naletu. U
poetku e izlaziti ljaka sa redom konzistencijom, zatim e
se rastvarati gua, a onda j o kompaktnija (slinoj pokorici) i na kraju poinju da se rastvaraju i izbacuju kristalisani
taloi. Proces ienja i izleenja uslovljava slobodnu ener
giju i vreme, a to je veliki rad za nekoliko godina unapred.
Kad kod vas postane jezik roe boje, koa svilenkasta,
odiete prijatnim mirisom, a zglobovi postanu gipki kao u
deteta od 5 godina i potpuna n e u m o m o s t od fizikog i
u m n o g rada - tek tada ste oistili i izleili svoj organizam
kako treba.
Praktino gladovanje u etapama. Predstoji n a m da
razmotrimo sledea pitanja: period pre gladovanja; poetak
gladovanja; proces gladovanja; prestanak gladovanja i pe
riod posle gladovanja (tj. ishrana za obnavljanje i naknadne
preporuke za metod ishrane).
Period pre gladovanja. Ovom periodu se, po pravilu, ne
poklanja dovoljna panja, ali bez razloga. Ako se osvrnemo
na analogno iskustvo iz Prirode, ono e nam ukazati na niz
interesantnih jinenica. Na primer, pre nego to p a d n u u
zimski san, medvedi halapljivo jedu razne trave i korenje,
koji ne samo da iste njihov eludano-crevni trakt , ve
ostaju celu zimu u njihovim crevima i podvrgavaju se pre
radi mikroflore, dostavljaju mikroelemente i bioloki aktiv
ne materije u organizam. Takav z a p u a " od trava o m o
guuje medvedima da, posle zimskog sna, bez tekoa idu
u toalet". N a r o d veoma ceni medvedi z a p u a " i koristi ga
kao lekovito sredstvo.
Period pre poetka gladovanja je period od 2 do 3
nedelje, U tom periodu ovek se moralno priprema za pred
stojee gladovanje, i zato se kod njega postepeno javlja jaka
motivacija i orijentacija u podsvesti, koje e mu omoguiti
da lake podnese tekoe i neugodnosti gladovanja.
112

Pre gladovanja potrebno je promeniti nain ishrane i

vie konzumirati sirovu biljnu hranu. U hladno v r e m e kor
istiti blago dinstano povre. T o m ishranom prethodno ete
oistiti eludano-crevni trakt, to e vam omoguiti da za
v r e m e gladovanja znatno smanjite bujicu toksina iz debelog
creva. Osim toga, organizam stvara zalihu mineralnih i
bioloki aktivnih materija, a vlaknasto vezivno tkivo bolje
e da adsorbira toksine.
Poetak gladovanja. Poetak gladovanja je period od 2
do 4 dana gladovanja. To je jedan od najvanijih momenata
i ako ga uspeno savladate, moi ete redovno da gladujete i
dobij ate sve pogodnosti kojima vas gladovanje dariva. To se
posebno odnosi na ljude s izraenom konstitucijom Vetra "
i ui".
Primaran zadatak j e - priguiti oseaj gladi. Po pravilu,
veoma teko ga mogu svi uspeno savladati u j e d n o m volj
n o m naporu. Ako se oisti eludano-crevni trakt od osta
taka hrane, oseaj gladi nestaje mnogo bre. Zato to se sva
hrana probavlja i nagomilava u debelom crevu u toku noi,
vano je upravo iz njega odstraniti hranu. Prethodno nave
dena preporuka Isusa Hrista za ispiranje debelog creva, u
stvari, i slui u tu svrhu. U sadanje v r e m e ono se moe
zameniti s ispiranjem debelog creva pomou Esmarhovog
loneta, odnosno primeniti nekoliko klistira zaredom (3-5).
Svaki klistir primeniti s 1,5-2 litra vode. Samo tako veliki
ciklus klistira omoguuje vam da kvalitetno oistite debelo
crevo i da postignete da ista voda izlazi na kraju klistiranja.
S ciljem poboljanja ienja, umesto vode, moete upotre
bljavati ukuvani urin do 1/2
ili 1/4 njegove prvobitne
zapremine. Na primer, 0,5 litara ukuvanog urina do 1/4 i 1
litar vode, ili 1 litar ukuvanog urina do 1/2 na 1 litar vode.
Urin i vodu pomeajte u Esamarhovom lonetu i tom smeom se ispirajte.
Autor je primenio Sank-prakalanu po opteusvojenom
m e t o d u radi ienja celog probavnog trakta i bio je veoma
113

zadovoljan. Vi to isto moete primeniti pre gladovanja,

koristei osoljenu vodu ili razliite odnose urina i osoljene
vode.
Nikolajevska kola gladovanja" preporuuje da prvog
dana gladovanja obavezno uzmete purgativ. Velika doza
purgativa (magnezijuma ili soli B a r b a r a " najmanje 60 gra
ma rastvoriti u 300-400 grama vode i odjednom popiti)
usled osmoznih procesa j a k o privlai vodu u eluda
no-crevni trakt, a s njom zajedno i rastvorenu ljaku. To
olakava ienje u prvoj etapi. Posle uzetog purgativa,
nastaje veliki gubitak vode u organizmu. Stoga, odmah
posle uzetog purgativa, pijte protijevu ili namagnetisanu
vodu. Sto je voda koja dolazi u organizam istija i to je
bolje struktuirana, to e ona j a e usisavati" ljaku i bolje
ispirati organizam. Zatim ne uzimajte bilo kakav purgativ,
j e r se zbog gubljenja vode naruava razmena jona u orga
nizmu, koja se ispoljava u vidu munine pa i povraanja. S
ciljem spreavanja dehidracije organizma, popijte potrebnu
koliinu vode (obino do 2 litra). Ljudi, koji imaju otoke i
m n o g o suvine tenosti u organizmu, obratno, treba da se
uzdravaju od uzimanja veih koliina vode, da je piju
p o m a l o zbog normalizacije, a posle nje, da piju vodu u
norm a 1 n i m kol i i n am a.
Drevni Rgipani, uoi gladovanja, primenjivali su sred
stva za povraanje, koja prema njihovom miljenju bolje
otklanjaju oseaj gladi. Obratni tok energije izazvan povra
anjem, j a k o umanjuje oseaj gladi. Pri t o m e taj mehanizam
pomae brem ukljuivanju gornjih kanala za ienje. Iz
prakse redovnih gladovanja saznaete da se, u prvom redu,
u toku gladovanja s toksinima i ljakom prekriva sluzokoa
na jeziku i u usnoj duplji.
Postoji j o jedan nain za poetak gladovanja, koji su
primenjivali drevni jogisti. U toku 2-4 i vie dana glado
vanja ispija se sva dnevna (a i celodnevna - 24 sata) mokra 114

a. Ona dejstvuje kao blagi purgativ, prirodno i bez potresa

protemje i otkiseljava ekskrementum, otklanja razliite oto
ke, normalizuje mikrofloru i ini m n o g e koristi u orga
nizmu.
Opisane terapije za poetak gladovanja omoguuju da
se organizam ve sledeeg dana preorijentie na endogenu
ishranu i da potpuno neutralise oseaj gladi. U retkim slua
jevima oseaj gladi zadrava se u toku nedelje dana, pa i u
toku celog perioda gladovanja. To je mogue u sluaju kad
je debelo crevo zagaeno talogom", kojeg obini klistiri
nedovoljno ispiraju, pa se radi toga primenjuju samo urinski
klistiri. To je j o jedan argument vie za pripreme pred
poetak gladovanja. Na sreu, to se ne deava esto. Nave
deni naini klistiranja u kombinaciji s gladovanjem pomau
da se unite patogene mikroflore eludano-crevnog trakta
za 3-4 dana.
Naini pijenja za vreme gladovanja. Pijenje vode (An
eo V o d e ) pomae bolje razlaganje masti. Radi odstranjiva
nja suvinog natrijuma iz organizma, koji se konzervisao"
U elijama ljake, tokom prvih dana gladovanja popiti litar
vode, osim koliina koje se preporuuju u navedenim slu
ajevima. Zatim se pijenje vode poveava do 2 litra dnevno
(24 sata). Meutim, koliina vode odreuje se prema indi
vidualnoj konstituciji; s konstitucijom ,,Sluzi." piti manje, s
konstitucijom Vetra" i ui" - malo vie. Da bi e
smanjile pojave acidozne krize, m o e se 3-4 dana piti mine
ralna voda ili voda zasiena ugljen-dioksidom. Bikarbonati,
koji se nalaze u mineralnoj vodi, ublauju razvoj acidoze.
Za v r e m e gladovanja vie upotrebljavaj ti namagnetisanu
vodu - ona energijski veoma dobro pothranjuje organizam.
Proces gladovanja. Kad prestane oseaj gladi dolazi do
niza uzastopnih prestrojavanja u organizmu. Poveanje
acidoze. Na endogenu, tj. unutranju, ishranu na osnovu
korienja sopstvenih tkiva i gasovitih materija iz atmo115

sfere, organizam se ne prilagoava o d m a h , ve u roku od 6

do 10 dana (kod sledeih terapija gladovanja 3-5 dana).
Zato, to organizam prilikom gladovanja poinje da proiz
vodi eer, sopstvene masti i belanevine, u krvi se nago
milavaju kiseli produkti nepotpuno raspadnutih masti (mas
ne kiseline, aceton), ostaci" belanevina, ljake, toksini i
dr. Alkalne rezerve krvi se smanjuju i utiu na samooseanje: javlja se glavobolja, slabost, opta nemo. Te pojave
mogu postepeno da se poveavaju u periodu od 6 do 10 dana
gladovanja.
Kompenzirana aeidoza. Poinje acidozna kriza, posle
koje se ovek odmah (ponekad posle j e d n o g sata) osea
m n o g o bolje. To znai d a j e aeidoza postala kompenzirana,
odnosno stvara se dovoljno eera koji p o m a e da se isko
riste belanevine i masti bez stvaranja produkata nepotpune
asimilacije masti. Aeidoza se pri tome neto smanjuje, elije
organizma se deblokiraju i prelaze na kvalitetnu unutranju
ishranu i asimilaciju ugljen-dioksida i azota iz vazduha.
Covek sada mnogo manje gubi u teini i lako podnosi
gladovanje, dok god ima rezerve masti i belanevina u
organizmu. To je za oveka kvalitetno sasvim drugi princip
unutranje ishrane i obezbeenja energijom koji ini uda
izleenja.
Da bi navedeni procesi bili efikasniji, potreban je oba
vezan reim kretanja, koji e da snabdeva organizam slo
bodnim elektronima, pojaava oksidaciono-obnavljajue
procese, pospeuje cirkulaciju tenih sredina i p o m o u po
j a a n o g disanja izbacuje oko 150 raznovrsnih materija koje
su u gasovitom stanju. Dehidriranost u toku gladovanja
samo pogorava stanje onog koji gladuje.
V o d e n e terapije kao to su polivanja, tuiranja, kupke,
kontrastna tuiranja i banje (saune) preporuuju se za po
boljanje ienja od ljake" kroz kou. Treba da se prime
njiiju j e d a n p u t ili dva puta dnevno, a sauna j e d a n p u t u 2-3
116

dana. Te preporuke treba da se razmatraju u o d n o s u na

oveiju individualnu konstituciju i godinje doba. Vojtovi
G. A. istie da sauna, radi leenja u periodu gladovanja, nije
kontraindikativna kao kod ishemije srca i hipertonije.
Klistiri. U vezi sa primenom klistira, razliite kole
gladovanja imaju razliita miljenja. Neke preporuuju da
se primenjiiju klistiri, a neke ne preporuuju. N a a kola
preporuuje da se primenjiiju klistiri, naroito prilikom du
eg gladovanju. Prvi klistir treba primeniti 24 sata posle
dejstva purgativa. Neki autori preporuuju da se primenjiiju
dvaput dnevno - ujutro i uvee. Prilikom klistiranja odstra
njuju se neistoe i u, koje dospevaju u debelo crevo. U
toku gladovanja u se izbacuje iz eluca u vidu une
kiseline, a kao rezultat toga kvalitetno i potpuno se ras
tereuju uni kanali, una kesica i uni kanali jetre.
V e o m a esto izbacuje se sitno kamenje i pesak. Boles
nicima, koj i imaju kamen u ui, preporuuje se da za v r e m e
gladovanja svakog dana lee jedan sat na desnom boku s
termoforom ispod boka. To naknadno omoguuje maksi
malno rastereenje u n e kesice. Ako se uz to pije sopstveni
urin i stave komprese od ukuvanog urina u predelu jetre,
efekat e biti znatno vei. Tu terapiju najbolje je primeniti
preko noi, j e r e se u tom sluaju razdrobiti krupno kame
nje i bie izbaeno bez ikakvih tekoa i komplikacija.
Veina autora preporuuje primenjivanje klistira na
jednostavan nain Esmarhovo lone s 1,5-2 litra tople
prokuvane vode. Mogu se dodati 2-3 kristala hipermangana,
da bi se voda obojila u bledo-roze boju. U toku gladovanja
ne koristiti limunsku kiselinu i jabukovo sirce. Ali, m n o g o
efikasnije i jednostavnije je primenjivati dvaput dnevno
mikroklistire s ukuvanim urinom p o m o u g u m e n o g prica u
kojem m o e da se ulije 100-150 grama urina. Sve zavisi od
kvaliteta tenosti. Prvo, to je prirodna tenost organizma;
drugo, usled visoke koncentracije soli ona ispoljava otki117

dajui" efekat i efekat privlaenja k sebi; tree, u njoj su se

zbog prokuvavanja stvorile bioloke aktivne materije koje
zaleuju zidove debelog creva, a mikroklistiri s ukuvanim
urinom snano privlae na sebe razliite taloge sluzi, i
otkidajui polipe (pri obinom gladovanju slabo se otki
daju), lece i zaleuju teki kolitis, otklanjaju liemoroide i,
etvrto, hrani organizam energijom (slobodnim elektroni
ma) preko receptom debelog creva! Obnavlja se tonus
zidova creva i mikroflora i bizo se rastereuju bubrezi. Ja ne
poznajem nijedno bezopasanije i efikasnije sredstvo od klis
tira s urinom ukuvanim do 14 prvobitne zapremine.
Pol Breg ne preporuuje primenjivanje klistira, obja
njavajui da na organizam ima sopstveni snaan sistem za
ienje. Ali u prvoj etapi, kad je organizam slab i zagaen,
klistiri p o m a u organizmu. Kad organizam ojaa, kratko
trajna gladovanja m o g u se, zaista, primenj i vati bez klistira,
mada se sve ipak odnosi na individualnu konstituciju.
Upamtite t o ! Ljudima s konstitucijom Vetra" veoma su
neophodni klistiri; poeljni su za ljude s konstitucijom
ui", a bez klistira m o g u ljudi s konstitucijom Sluzi".
Preporuujem vam da ih primenjujete s ukuvanim urinom, a
u svim drugim varijantama da lino odluite.
Preporuuje se ispiranje usta prohladnom v o d o m , m o e
i s odvarima od trava, rastvorom sode-bikarbona. Sve je to
neznatno u poreenju s ispiranjem usta sopstvenim u r i n o m .
Urin dezinfekuje i izvlai gnoj iz krajnika, korenja zuba, pa i
iz nosnog drela. Treba ispirati 5-10 puta dnevno, od 5 do 20
minuta. ee ispirajte i nosno drelo. Kiseli mukopolisaharidi i belanevine u gajmorovim (bonim) sinusima
tako su nabijeni, da e izlaziti u slojevima i u gnojnim
grudvicama. Oni kod nekih ljudi izlaze kroz oi - oi poi
nju da se gnoje na hladnoi. ee ih ispirajte sopstvenim
urinom i gnoj e se brzo eliminisati.
118

Za vreme gladovanja ne treba se obui u odelo od

sintetike. Sintetika ometa prihvatanje energije iz okolnog
prostora i nadrauje kou.
Ne treba biti u vezi s h r a n o m , j e r e se uspeh gladovanja
smanjiti za 5 0 % ! Neki ljudi, za v r e m e gladovanja, vole da
posmatraju pripremanje hrane ili kad se ona konzumira. Pri
tom misle da im je j a k a volja i da ih ne privlai hrana. Ipak, u
stvarnosti se ukljuuju odreeni mehanizmi - masti prodiru
(u vidu znoja) u eludac i priguuju oseaj gladi. Ne obmanjujte se p o v e a n o m " snagom volje i ne kradite 5 0 % uspeha gladovanja.
Ako elite da doprinesete gladovanju, masirajte svoje
telo ukuvanim urinom i postii ete iznenaujue rezultate.
A k o nemate vremena, masirajte m a k a r ruke, noge, lice i
vrat. Energija e se jednostavno shvati u vas, poveae
stvaralaku aktivnost u vaem telu i obnavljae ga.
Za ljude, koji su ve vie puta gladovali i imaju iskustvo
u t o m e , postavlja se pitanje u vezi sa skraivanjem roka
gladovanja i istovremeno poveanje njegovog uinka. U
svakodnevnom ivotu malo ko uspe da izdvoji tri puta
godinje po 18-20 i vie dana za kvalitetno gladovanje (ono
se preporuuje ljudima koji posebno lako podnose glado
vanje). 1 ovde, koristei optebioloki zakon: pojaanje faze
unitavanja, pro uzrokuju pojaanje faze obnavljanja, te sto
ga m o e m o m n o g o da skratimo rokove gladovanja i pove
a m o njegovu efikasnost, samo ako za vreme gladovanja
b u d e m o obavljali veliki deo umerenog fizikog rada: tr
anje 30-60 minuta dnevno, vebe s optereenjima za izdr
ljivost, polivanje hladnom vodom, vebe asane jogista,
laki radovi u vrtu itd., sve to nas j a k o optereuje. Velika
fizika aktivnost pomae stvaranju i nagomilavanju ogrom
ne koliine ugljenikove kiseline, a acidoza se m n o g o bre
razvija i u kombinaciji s gladovanjem omoguuje da se
obavi ogroman fizioloki rad za kratko vreme. Jedan dan
119

takvog aktivnog gladovanja izjednaava se sa 2-4 dana

obinog gladovanja. Autor se u to uverio na osnovu sopstvenog iskustva i savetuje da to rade samo ljudi koji su
pripremljeni i iskusni u gladovanju. Gladovanju veoma do
bro pomae plivanje u moru - izvoru energije i planinska
klima.
Prestanak gladovanja. U idealnom sluaju, s glado
vanjem treba prestati tek posle pojave vujeg" apetita,
ienja jezika ili kad posle klistiranja istekne ista voda. U
praksi je potvreno da samo pojedinci mogu gladovati, dok
je za veinu ono neprihvatljivo. Glavni uzroci su j a k o zaga
enje organizma ljakom, koja pri brzom i snanom izlasku
m o e usmrtiti oveka, i rokovi gladovanja. D a n a s m a l o ko
moe dozvoliti sebi da gladuje 40 ili ak 50 dana. Z a t o je
frakciono gladovanje, prema Vojtoviu i drugi naini glado
vanja prema Bregu kao i slini njegovim nainima, naj
pogodnija varijanta.
Dakle, vi ste prestali da gladujete. Usna duplja i jezik
pokriveni su toksinim talogom i treba ga oistiti. Neki
preporuuju da se bajat hleb natrlja enom belog luka, da se
dobro savae, a zatim ispljune. Tako treba postupiti neko
liko puta. Cen belog luka moe se zameniti s j a b u k o m .
Pljuvaka, koja se obilno lui, brzo isti usnu duplju od
toksinog taloga, dok fitoncidna svojstva ena belog luka ili
j a b u k e neutralizuju otrove.
Posle gladovanja, ishrana treba da ima dva cilja: akti
virati probavne funkcije i nadoknaditi gubitak teine (to ne
treba porediti s debljanjem) zbog gladovanja.
Kako se postepeno gubi probavna funkcija organizma,
pri prelasku na unutranju ishranu, isto tako se postepeno i
obnavlja. Unutranja ishrana se postepeno gubi, a obnavlja
se sposobnost probavnog trakta. Zato se prvih dana obnav
ljanja ishrane ni u k o m sluaju ne srne preopteretiti hranom,
120

j e r ona nije u stanju da se asimilira i u krajnjem sluaju

izlazie u savakanom obliku. Da bi se olakala probava,
treba konzumirati hranu koja se lako asimilira, koja je bo
gata struktuiranom vodom, fermentima, vitaminima, mine
ralnim solima i koja, na osnovu svojih ivih" svojstava,
sama sebe probavlja (inducirana autoliza). Brojni primeri
pozitivnog prestanka gladovanja potvruju da takvu hranu
ine svezi sokovi od povra, a posebno sok od argarepe.
Delotvorno deluje i med razblaen sa struktuiranom vodom.
Sokovi od voa svojim kvalitetom zaostaju za navedenim
produktima j e r nemaju dovoljno mineralnih soli i sadre
dosta eera koji, radi svoje asimilacije, aktivno koriste
minerale iz organizma. Ako ste gladovali p o m o u urina,
nemojte prestati da upotrebljavate urin, ve samo smanjite
obroke. Ne preporuuje se konzumiranje kuhinjske soli u
toku prve nedelje obnavljanja probave. Vojtovi katego
riki zabranjuje upotrebu soli da bi se spreilo naruavanje
vodene i mineralne ravnotee. Zavisno od vremena trajanja
gladovanja, ishrana p o m o u sokova traje od 1 do 2-4 dana.
Prvog dana moete piti sok pomean sa struktuiranom vo
dom. Na primer, 1 litar soka i 0,5 litara vode ili isti sok po
100-150 grama u j e d n o m obroku. Zatim u roku od 2 do 4
dana ponite oprezno da konzumirate salate od sveeg povr
a i malo voa. Vojtovi preporuuje da se s biljnom hra
n o m koristi i vea koliina enova belog l u k a 2 4 (10-15 gra
m a ) , ma kako ste ga individualno podnosili pre gladovanja.
Na taj nain se spreavaju svi truleni i toksini procesi, koji
nastaju prilikom gladovanja, a u momentu njegovog pres
tanka. N a m a je ve poznato, da je posle belog luka po
fitoncidnim svojstvima, na treem mestu argarepa, koja ne
samo da odlino izlazi na kraj sa tim procesima, nego i ispira
ceo organizam od ljake, odrava dezinfekcionu funkciju
24 U s l e d j a n s k i h svojstava, en b e l o g luka naglo aktivira o r g a n i z a m ,
pojaava funkciju d o e ui".

121

jetre, i dopunski jaa prvu liniju odbrane' 1 - sluzokou

unutranjih organa i organe za izluivanje.
Takode je potrebno da se organizam snabde s pro
duktima koji sadre vie biolokih aktivnih materija i vita
mina, i koji su bez kroba i koncentrisane belanevine. I
ovde je veoma korisna upotreba proklijale penice. Ako je
upotrebljavate u manjim koliinama od 2 do 3 dana, uneete
u organizam ne krob, ve sladni eer sa svim mineralima,
vitaminima, feimentima i drugim potrebnim materijama
koje neuobiajeno snano jaaju organizam. Ljudi sa ma
lom telesnom teinom (konstitucija ,, Vetar") mogu u tom
periodu dopunski, irz sokove i povre, konzumirati napitke
pripremljene od pivarskog kvasca: pola ae pivarskog
kvasca, pola ae vode, 2 supene kaike eera. Sve
pomeati i ostaviti da odstoji na toplom mestu 30-40 minuta.
im se pojavi pena, m o e se odjednom ispiti puna aa. To
moete uraditi dva puta dnevno. Setite se sledeeg: proklijala penica bolje pomae u zimskom, hladnom vremenu
(ona deluje zagrevajue na organizam), a napitak od kvasca
pomae u toplom godinjem dobu (on rashlauje). I na
kraju, posle 3-5 dana, moete konzumirati kae skuvane u
vodi, u koje dodati malo istopljenog maslaca j e r on pojaava
probavim vatru". Osim morskog kupusa, u kae ne stav
ljajte druge produkte.
A kao rezultat takvog konzumiranja hrane vi ete akti
virati probavni sistem, bez oteenja organizma, odgajiti
pravilnu mikrofloru i stei prirodne navike za ukuse. G l a d o
vanje p o m a e brzu i kvalitetnu promenu svih probavnih
fermenata pri prelasku na novu vrstu hrane.
Posle metode gladovanja treba poveati telesnu teinu,
a ona e se najbre sama poveati u prvim danima posle
gladovanja, ako konzumirate svezu biljnu hranu (u z i m u
dinstanu), koja e vam dati najbolji graevinski materijal"
koji stvara nove elije pune ivota. Ako konzumirate ku122

vanu
gajiti
gubi
ete
brzo

i meovitu hranu, vi ete, umesto stare trulei", od

novu trule". U toku metode gladovanja, kojom se
4-10 kilograma suvinog i starog, balasthog tkiva, vi
ishranom za obnavljanje stei novu telesnu teinu i
obnoviti svoje telo.

Posle nedelje, nedelje i po dana prei ete na pravilnu

ishranu: tenosti pre jela, salate (u zimu, malo dinstanog
povra), kae, orasi, mahunarke, malo belanevinaste hrane
(jaja, meso, mlad kravlji sir i si.).
Sada emo razmotriti j o j e d n o vano pitanje. Da bi se
kvalitetno produilo gladovanje, ne upotrebljavajte mlene
produkte u ishrani za obnavljanje (oni, zbog sloene asi
milacije i poveane alergizacije organizma, blokiraju ui
nak naknadnog dejstva gladovanja), a takoe ne konzu
mirajte jaja, ivinsko meso, crveno meso i mesne prera
evine. Poboljana biosinteza elija normalno e funkcionisati i iz biljne hrane koristiti sve to je potrebno orga
nizmu. Setite se, da za vreme gladovanja organizam stvara
takve materije, koje ne moe da proizvede prilikom ishrane.
Gladovanjem se kvalitetno sintetizuju sve aminokiseline i
n e m a nikakvih nedostataka. Pri gladovanju sintetizuje se
tano onoliko, koliko je potrebno organizmu. Unosei be
lanevinaste produkte ivotinjskog porekla, poremeujemo
taj mehanizam i dospevamo u potpunu zavisnost i nezamenljivost". Ako primenjujemo pravilnu ishranu (bez belanevina ivotinjskog porekla i produkata s kvascem - hleb
i si.), i povremeno gladujemo, odraemo biosintezu na
najviem nivou, iveemo dugo i neemo bolovati.
S obzirom na to da se u toku gladovanja poveava
lakoa i suvoa u telu, odnosno dolazi do prestimulacije
ivotnog principa ,, Vetar", iji se viak nagomilava u de
belom crevu i koji moe, u prvim danima posle prestanka
gladovanja, da izazove zatvor i oviji ekskrenientum, autor
preporuuje da se primene mleno-masni klistiri (20 grama
123

maslaca, rastopljenog u 100-200 grama mleka i jedanput

dnevno uneti u debelo crevo pomou irigatora) ili klistiri s
istom koliinom ukuvanog urina, prvih 3-4 dana. To se
posebno odnosi na ljude koji boluju od hemoroida (koji se
od toga m o g u ponovo upaliti) kao i na ljude konstitucije
Vetra"
i ui". Na taj nain otkloniete razne k o m
plikacije koje mogu nastati posle prestanka gladovanja.
Eto, to je metoda kojom se realizuje ceo proces gla
dovanja.

P O S T I SPAS
Grei onaj, koji smatra da je post samo
uzdravanje
od hrane.
Pravi post je udaljavanje od zla, obuzdavanje jezika, gneva,
obuzdavanje pohlepe,
neizricanje kletvi, lai i krivokletstva...
sv. J o v a n Zlatousti

... prljavtina prodire duboko u nae telo i esto

je uzrok fizike i duevne bolesti.
Dipak Copra

O terminu post" ve je bilo rei. Post oznaava zabra

nu upotrebe bilo kakve hrane, a ne uzdravanje s a m o od
hrane ivotinjskog porekla. Staro vere i su proklinjali Petra
Prvog za slabljenje religije i za transformaciju posta. Naj
pametniji ljudi, koji su iveli u davnini na teritoriji Evropske
Rusije, ustanovljujui sistem postova, postavili su nekoliko
vanih ivotnih ciljeva i m n o g e su uspeli i da ostvare. Sad
nam ostaje da razmotrimo, tanije da osavremenimo tu
124

Veliku N a u k u o postovima, koja je toliko izmenjena - da se

ne m o e prepoznati. Ovde treba imati u vidu tri postavke:
1. Zato se postovi primenjiiju upravo u odreene dane?
2. Protilaktino-lekoviti efekat posta.
3. Poboljanje oveijeg genetikog fonda.
T a k o e e biti rei o spasenjima (spasenju) i njegovoj
ulozi u oveijem ivotu.
Z a t o se postovi p r i m e n j u j u u o d r e e n e d a n e ? Da
bismo odgovorili na ovo pitanje, poeemo, reklo bi se, od
sasvim druge teme - na koji nain radijacija oteuje na
organizam? Radijacija predstavlja snano zraenje energije,
koju, zbog njene snage prilikom prodiranja u organe, elije
organizma ne mogu da asimiliraju te stoga ona u njima
prouzrokuje pojavu jonizacije. Jonizacija je odvajanje ato
ma ih molekula pod dejstvom jonskih estica. Z b o g toga se
u elijama stvara masa radikala koji poinju da oteuju
njihov nasledni aparat. Raskidaju se dvostruke spirale dezoksiribonukleinske kiseline - D N K (si. 17) i ribonukleinske
kiseline ( R N K ) . Kad se to desi, a to se deava uglavnom u
elijama eludano-crevnog trakta koje se brzo dele, elije
prestaju da se dele, a sopstveni imuni sistem poinje da ih
unitava kao strano telo. U tkivima se razvija destruktivni
proces. U takve mikrorupe", nastale usled prethodno nave
d e n o g procesa, lako prodiru infekcije (kojih ionako ima
sasvim dovoljno u eludano-crevnom traktu) i nastaje
sepsa, koja prouzrokuje smrt organizma.
Naunici su obavili niz interesantnih eksperimenata na
pacovima. Jednu grupu pacova su ozraivali ili im davali
h r a n u koja je sadravala radionukleide, a zatim ih ostavili da
gladuju. Radi uporeenja podvrgli su gladovanju i grupu
25 R a d i k a l

sjedjinavajui

bioloki

veoma

aktivan

deli

se s m o l e k u l i m a D N K , blokira

molekula,
njihova

koji,

bioloka

svojstva.

125

apsolutno zdravih ivotinja. Fizioloki rok gladovanja pacova je 12 dana. Kontrolna grupa zdravih ivotinja, posle
tog roka, potpuno je izumrla, a ozraeni pacovi preiveli su
24 dana i izgledali su bolje, nego ranije i nije moglo biti ni
rei o njihovom izumiranju. Istraivai su bili prinueni da
ih ubiju, a njihovo tkivo su detaljno i briljivo analizirali i na
osnovu analize utvrdili da oni u stvari izgledaju izvanredno,
kao mlade, zdrave ivotinje i nemaju na sebi nikakva ote
enja od radioaktivnosti! Zato se to deava? Zato to se pri
gladovanju, u toku pojaane biosinteze, potrebna energija
(po Isusu Hristu - Aneo Svetlosti") i radijacija, koje nisu
ranije asimilovane, potpuno rashoduje na to. Zlo se pretvara
u blago! Usput je otkriveno i niz drugih mehanizama, koji
tite organizam od radijacije za vreme gladovanja. Evo
nekoliko:
126

1. S poveanim stvaranjem alkohola, organizam obnav

lja elijske membrane. Obnavljanje elijskih m e m b r a n a nije
nita drugo, do pojaanje elijskih barijera. Z b o g toga sledea radioaktivna zraenja ispoljavaju slabiji razarajui ui
nak na elije.
2. Povean sadraj ugljen-dioksida smanjuje u elijama
jonizaciju izazvanu radioaktivnim zraenjem.
3. elije eludano-crevnog trakta najranjivije od radi
jacije, a koje se brzo dele, u toku gladovanja naglo uspo
ravaju svoje deljenje. One su prinuene da se brzo dele zato
to u procesu probave podleu uticaju svojih probavnih
fermenata, oteuju se i ljute. Organizam, na osnovu brzog
deljenja tih elija, obnavlja zidove eluca i creva. U toku
gladovanja toga nema. elije eludano-crevnog trakta od
maraju, a energija, koja se ranije troila na ubrzano deljenje,
sada se izdvaja za obnavljanje unutranjih struktura, re
m o n t " raskidanih spirala D N K i R N K . To p o m a e i poja
ana biosinteza unutar elija zbog fiksacije C 0 2 u njima, ali
to se ne deava u reimu ishrane. Z b o g toga, elije ne
izumiru, ne otkida ih sopstveni organizam i pri prelasku na
reim ishrane, kao da se nita nije deavalo, ponovo se dele i
kvalitetno obnavljaju svoje ranije funkcije. Ali, u reimu
ishrane, procesi deljenja i obnavljanja elija unutranjih
struktura ne m o g u da se kvalitetno razvijaju , a radijacija to
j o vie pogorava.
4. Praktina ispitivanja dokazala su da se radijacija i
radionukleidi izbacuju iz oveijeg organizma za svega
12-14 dana gladovanja. T o m prilikom ovek znatno manje
gubi telesnu teinu, nego prilikom obinog gladovanja.
Rezultat, ve navedenih procesa, koji se postie pri
gladovanju, je potpuno reavanje problema radioaktivnog
zraenja. Z b o g toga je A. I. Vorobjov, akademik, posle
ernobila odluio da primeni gladovanje kod ljudi koji su
oboleli od akutne radijacione bolesti (kad nastaju rane u
127

eludano-crevnom traktu). Presaivanje kotane sri i j a k e

terapije antibioticima u takvim sluajevima su skoro bezperspektivne, dok su oboleli ljudi pri gladovanju obnavljali
svoje zdravlje. Prvi put u svetskoj praksi metod gladovanja
je p o m o g a o u sluaju, za koji su bile n e m o n e druge, naj
suvremenije (amerike i japanske) varijante leenja! I to nije
nita udno, j e r navedene varijante leenja" - plod su
vetake dedukcije, a gladovanje j e - pravi prirodni proces i
n e m a nita zajednikog s tim varijantama.
Posle ovog uvoda preimo na glavno pitanje - zato se
postovi primenjiiju u strogo odreenom godinjem periodu?
Ako uporedimo datume postova sa znacima Zodijaka,
videemo da se tri od etiri posta podudaraju sa ognjenim
z n a c i m a " . Boini post (40 dana) podudaran je sa z n a k o m
Strelca"; Uskrnji, Veliki, asni ili proleni post (48 dana)
sa z n a k o m O v n a " ; Uspenski post - post za Veliku Gos
pojinu (14 dana) sa znakom Lava", a Petrov post (trajanje
posta je nejednako i varira od 8 do 42 d a n a ) 2 6 nastupa u
najtoplijem godinjem dobu - letnja suneva prekretnica
(solsticijum) 2 7 . U navedenim periodima iz K o s m o s a dolazi
vea koliina energije na Zemlju (si. 18) koja, dejstvujui
slino radioaktivnoj, moe da izazove poremeaje u radu
organizma. Setite se rada ievskog A. L. Zemaljski eho
sunanih b u r a " i m n o g o toga e vam odmah biti j a s n o . A k o
se u to v r e m e posti, kosmika i poveana koliina suneve
energije bie upotrebljena za stvaranje pojaanje bio
sinteze. Ako se i dalje konzumira hrana, energija e, ne
26 Petrov post pada u v r e m e najnapornijih poljskih radova, a n j e g o v o
variranje je u vezi sa usklaivanjem p r i r o d n i h r i t m o v a . U g o d i n a m a
kad je velika aktivnost sunca, kad ima v e o m a m n o g o energije,
trajanje posta se p o v e a v a . U hladnim g o d i n a m a , o b r a t n o , smanjuje se trajanje posta. O v d e n e m a n i k a k v e i z m e n e teksta - s v e
je po zakonima Prirode.
27

128

Primedba prevodioca.

asimilujui se, izazvati oteenja u elijama, a slobodni

radikali e priguivati rad elija i podrivati ivotni po
tencijal celog organizma. Stoga bakterije i virusi u tom
periodu, usled obilja energije, prelaze u aktivno stanje i s
u s p e h o m napadaju oslabljeni organizam. Upravo u tom
periodu, u elom svetu javljaju se epidemije gripa (prolee i
poetak zime) i kolere (leto). U godinama kad je aktivno
sunce, ti procesi su toliko izraeni, d a j e u Srednjem veku
zbog njih umro veliki broj stanovnika Evrope! M o e se
gladovati i u drugo vreme godine, ali kombinacija poviene
prirodne energije i gladovanja postie najbolji efekat, akti129

virajui vatreni p r i n c i p " koji se u toku gladovanja gasi

(setite se ajurvedskih preporuka). Drevni mudraci apsolutno
su sve uzeli u obzir, a nama ostaje samo da to sledimo.
Prolllaktino-lekoviti uticaj posta. U profilaktici i na
jaanju zdravlja post zauzima centralno mesto i u m n o g o m e
prevazilazi druge prirodne metode leenja. Postovi su, pre
svega, namenjeni za odstranjivanje kiselili mukopolisaharida i suvinih belanevina iz organizma, koje ine glavnu
patoloku sluz u organizmu i pro uzrokuju kolemiju. Odranije nam je poznato, d a j e kolemija (lepljivost) osnova za
razvoj praktino svih oboljenja. Osim toga, post reava
drugi vaan zadatak pojaanje biosinteze i poveanje
osetljivosti" organizma na hranljive materije.
Prvo emo razmotriti protivkolemijski efekat posta.
Svako godinje doba, zbog promene klimatskih uslova, ispoljava specifian uticaj na oveiji organizam , u k o m e se
ve obavljaju odgovarajui procesi koji ispoljavaju svoj
uticaj na stanje sluzi u organizmu: sluz m o e da se razblauje, zgunjava, da zasiuje krvotok ili da se vraa u
tkivo. Sve to su razliite varijante kolemije. Da bi bilo
jasnije uporediemo Ruski sistem posta s Tibetskim pre
porukama protiv kolemije. Radi toga uporedimo godinja
doba u Rusiji i na Tibetu i to sve paljivo analizirajmo
(si. 18).
Veliki post. U toku zimskog perioda za ishranu se
uglavnom koristi hrana, koja ima puno kroba i belanevina,
a takoe i masti. Ona utie na nagomilavanje sluzi u orga
nizmu koja se, usled hladnoe, prenosi iz krvotoka u tkivo i
tu se taloi sabija. U martu-aprilu nastupa sezona S l u z i " .
Sunce toplotom topi kondenzovanu vodu (sneg, led) i ona
poinje da tee. K o d nas su se ak i meseci tako nazivali:
mart -protaljnik (mesec topljenja, otopljavanja) 2 9 , april
2 9 P r i m e d b a prevodioca.

130

vodolija (kini mesec) . Takav proces je i u naem orga

nizmu nataloena i malo sabijena u tkivima sluz poinje
da se kree. Njeno pojaano dospevanje u krvotok i odstra
njivanje kroz gornje disajne puteve i plua preoptereuje te
organe, a vlano, prohladno vreme, obratno, pomae da se
sluz zadri u organizmu. U p o r e d o oba procesa, prirodni i
unutranji podstiu pobuivanje ivotnog principa Sluzi".
A k o su procesi onemogueni, oni, pri obinom reimu is
hrane, pro uzrokuju masovna oboljenja - prehlade. Tibetanci, radi profilakse za sezonu Kraj Z i m e " , preporuuju da
se pije prokuvana topla voda, odvar od umbira (umbir j a k o zagrevajue i isuujue" sredstvo), vodi s u r o v " nain
ivota - tj. primoravati sebe na napore, fizike vebe i trljati
se da bi se odstranila sluz.
Nai preci za razliku od Tibetanaca, postupali su mnogo
odlunije i pametnije. Zato unositi neto spolja s ciljem da
se sluz izbaci? Pitanje treba resiti iz osnova - omoguiti
organizmu uslove, u kojima je prinuen da se sam aktivira i
da z b o g toga p o j e d e " svu sluz. Gladovanje najbolje akti
vira organizam. Gladujui organizam se sam isti prirodnim
p u t e m s preciznom unutranjom kontrolom. Vetake tera
pije, koje predlau Tibetanci, ne mogu tako kvalitetno da
oiste organizam, a j o manje da ga aktiviraju.
Petrov post. Prema tibetskom gleditu, u periodu letnjeg solsticijuma, kad je Sunce najtoplije, oveija snaga
slabi. Setite se - u to vreme ste najslabiji, te zbog vruine
ak ne elite ni da jedete. Radi uravnotei vanj a organizma i
obezbeenja unutranjeg komfora, Tibetanci preporuuju
da se pije prohladna voda i da se njome polivate, da se
obuete u tanko odelo od pamuka i lana (oni hlade telo), da
due boravite na prohladnim mestima ili u senci drvea pri
slabom vetru. Sobe treba aromatizirati, j e r mirisi pove
avaju efekat hlaenja.
30

Primedba prevodioca.

131

Gladovanje u to vreme je korisno iz sledeih razloga:

1. Glad hladi organizam, a hladnoa prilikom glado
vanja uravnoteava atmosfersku egu (letnji solsticij um).
2. Glad sui organizam, to uravnoteuje atmosfersku
vlagu (zaparu), izazvanu intenzivnim isparavanjem vode iz
bazena i s povrine Zemlje.
3. Glad olakava organizam, to uravnoteava prirodnu
t e i n u " prouzrokovanu obiljem atmosferske vode (zapa
rom).
4. Dubinsko slabljenje, prouzrokovano egom, bolje
stimulie ienje dubinsko ienje organizma.
Spasenja: medni, jabukov, orahov. Tibetanci nagla
avaju, da posle vrhunca ege, kad poinje intenzivno ota
panje snega na planinama, isparavanje vode s k o p n e n e p o
vrine Zemlje itd., dolazi do velikog oduzimanja toplote s
kopnene povrine Zemlje, koje prouzrokuje vremenske pro
m e n e pri emu se Zemlja hladi. Oblaci (zbog isparavanja
vode) zaklanjaju prostor za prodiranje sunevih zraka, pa
odatle,dolazi do j o veeg hlaenja kopnene povrine Z e m
lje. Nagla promena temperature od ege do hladnoe
nepovoljno utie na ivotnu delatnost oveijeg organizma.
Zato je u Cud-i", u poglavlju Sezonski nain ivota",
reeno:
Leti su oblaci na nebu nabrekli od vode,
od vetra i hladnoe isparavanja s zemlje i mutne vode
gue vatru, zato pribegavaj onom koji stvara toplotu.
Jedi hranu sa glavnim ukusima, vrue, masno i si.
Pij aj sa sunih mesta, ivi na gornjem spratu kue i u
toplom.
U Rusiji, juli mesec se u narodu naziva olujni". Kod
nas, kao i na Tibetu, situacija s vremenom je analogna.
Stoga i nai drevni mudraci, radi podizanja telesne vatre",
konzumiraju produkte koji imaju zagrevajua svojstva.
M e d stvara toplotu u telu i izbacuje sluz, odnosno titi
132

organizam od vlage koja se javlja u letnjem godinjem

dobu. Jabuke m o g u biti kisele i slatke. Kiseo ukus stvara
toplotu, pobuuje apetit i stimulie probavu. Sladak u k u s
jaa i poveava telesnu snagu, produuje ivot. Orasi imaju
vrua svojstva", sladak ukus i masnou - t o je prirodni
produkt koji vam omoguuje da odolite hladnom vremenu.
P o m o u tih produkata nai daleki preci SPAAVALI SU
SE od nepovoljnih uticaja prirode u pojedinim godinjim
dobima. Zato su ih i nazivali S P A S O M ili S P A S E N J E M
(medeno, ja bukovo) j e r poveavaju telesnu toplotu i gue
sluz; ja bukovo spasenje, osim stvaranja toplote, stimulie
apetit i probavne sposobnosti organizma, koje su prethodno
uguene olujom"; i na kraju, orahovo spasenje p o m a e da,
prethodno oien organizam od sluzi i s poveanom spo
sobnou probave, dobro asimilira orahe i zbog toga vie
j a a organizam. Sada je jasan i redosled spasenja - ona slue
kao svojevrstan sistem za lako i postepeno aktiviranje o
veijeg organizma posle najtoplijeg godinjeg doba koje
poveava destruktivne procese u organizmu (na primer,
vruina najvie stvara slobodne radikale). Spasenja ukazuju
i na to, da u drugo vreme, naroito u periodu vruine, ti
produkti ne pogoduju oveku, j e r j o vie poveavaju unu
tranju telesnu vruinu, koja, pojaana sa spoljanjom vru
inom, prouzrokuje oboljenja u probavnom traktu (jako se
pobuuje ivotni princip ui"). To je razlog z a s t o j e bilo
dozvoljeno da se med, j a b u k e i orasi upotrebljavaju s ciljem
zagrevanja, samo u odreeno vreme, tj. krajem leta, ujesen,
u zimu i poetkom prolea. Takva ishrana stimulisala je
ishranu organizma i nije guila njegovu biosintezu. Pri tak
voj ishrani sagorevali su kiseli mukopolisaharidi i suvine
belanevine, i znatno pojaavali profilaktian efekat glado
vanja.
Uspenski post - Post za Veliku Gospojinu (Bogorodiin post). Krajeni leta vreme je, po pravilu, suvo i
133

toplo. To su povoljni uslovi koji stimuliu ivotni princip

ui". Vratimo se ponovo Cud-iu":
Za v r e m e letnjeg prohladnog vremena, sunevi zraci
mogu iznenada da uznemire telo i
da nagomilavaju u,
koja e se u j e s e n pokrenuti.
Da biste je smirili, jedite slatko, gorko i oporo,
obucite se u odeu natopljenu mirisom kamfora,
santala, vetiverije,
a u kui rasprskavajte vodu s mirisima.
Gladovanje, u to vreme, omoguuje organizmu da iz
baci unu ljaku, koja je nastala zbog upotrebe zagrevajuih produkata (meda, jabuka i oraha) i tople, suve klime
i na taj nain spreava moguu pojavu unih poremeaja u
jesen, kad je funkcija jetre najslabija i priguena nepo
voljnim klimatskim uslovima 3 0 .
Posle U s p e n s k o g (Bogorodiinog) posta sledi j e d n o
dnevni Ivanov post.
Boini post. Sa zahlaenjem i snienom spoljanjom
temperaturom, u oveijem organizmu nastaje potiskivanje
kiselih mukopolisaharida i belanevina iz krvotoka u tkiva i
njihovo taloenje, koje je preduslov za oboljenja Vetra"
(zatvori, rigidnost itd.). Ako se to ne sprei, tada se u zimu,
usled hlaenja, sabijaju navedene materije, koje pro uzro
kuju iijas, slabu pokretljivost, poremeaj cirkulacije krvi,
trombozu i drugo. Gladovanje omoguuje ienje orga
nizma i spreava brojna oboljenja. Takav post treba ostvariti
u toplom i ee koristiti zagrevajue vodene terapije (vrue
kupke, vlanu saunu i si.).
Postovima se spreava nagomilavanje lepljivih materija
u organizmu i omoguuje da se pravovremeno izbacuju iz
30

S h o d n o teoriji ,,U-sin" (pet p r i m a r n i h e l e m e n a t a ) .

134

organizma. Ako postite, te materije se pod uticajem klime

godinjeg doba prebacuju iz krvotoka i taloe u tkivu, u
kojem se sabijaju, otvrdnjavaju, poremeuju cirkulaciju kr
vi i ishranu i izazivaju teka oboljenja. Na taj nain s l u z n e "
bolesti deluju na u n e " , a one na bolesti vetra " i dovode
do tekih, zaputenih oblika poliartritisa, sranih mana,
paraliza, kojima je vrlo teko suprostaviti se,' iako mogu
lako da se spree, ako se profilaktino gladuje i pravilno
hrani.
Profilaktino-lekoviti uinak postova je v e o m a jak i
omoguuje obnavljanje i normalan rad organa i oveijeg
organizma. Odlino se obnavljaju endokrine lezde i nervni
sistem, obnavlja kontraktivna sposobnost sranog miia
(koja se ne m o e postii nikakvim lekovima), vaskularni
sistem i cirkulacija krvotoka i obnavlja sistem interferona,
odrava se velika osetljivost elija prema hranljivim mate
rijama zbog pojaane biosinteze, a takoe i mnotva drugog,
to produuje stvaralaki oveiji ivot.
Poboljanje genetikog fonda. ienje oveijeg or
ganizma, izleenje hroninih oboljenja i konstantno odr
avanje biosinteze elija na visokom nivou omoguuje da se
r e m o n t u j u " nasledne osobine i unite slabi i defektni geni.
Post vam pomae da se izleite od neplodnosti i impo
tencije, koja je posledica veoma j a k e zagaenosti orga
n i z m a ili poremeaja biosinteze. Zato zdravi ljudi raaju
zdravu decu, kod kojih odlino funkcionie intelektualni
aparat.
S obzirom na to da se preporuuje polno uzdravanje za
v r e m e posta, post utie na natalitet i omoguuje da se
izbegne zaee u nepovoljnom vremenskom periodu. Ana
liza datuma roenja ljudi razliitih asocijalnih grupa poka
zala je da na period zaea u dane posta dolazi: 7 2 % samo135

ubica, 6 2 % - kriminalaca, 7 2 % - ekstrasensa (medu kojima

8 4 % ljudi s promenljivom psihom). Ogromna energija, koja
u to vreme struji iz Kosmosa, nepovoljno utie na for
miranje fetusa (vidi poglavlje ivot od zaea do roenja"
u knjizi Osnovna znanja o ivotu i zdravlju"). P r e m a astrolokim podacima, znak Ovna odgovoran je za formiranje
glave i upravljanje mozgom. Povrede, koje se deavaju u to
vreme, m o g u da se prenesu na oveka u vidu negativnih
psihikih osobina: samouverenost, lakarazdraljivost i naglost. Znak Lava odgovaran je za formiranje kime i uprav
ljanjem srcem. Psihiki poremeaji mogu biti u vidu o h o
losti (nadmenosti) i vlastoljublja. Znak Strelca formira ku
kove i slabine i upravlja arterijskim i nervnim sistemom. Na
psihikoj bazi poremeaj moe da se ispolji u vidu manije
veliine i sklonosti za avanturizme. Da bi se izbegla pojava
slinih ljudi, uporedo s postom, primenjivalo se i polno
uzdravanje.
Zato je zaee posle posta, u vreme kad se obnavljao
organizam bilo omogueno da na svet dou fiziki jaki i
intelektualno obdareni ljudi. Prosudite sami, brojni dugoveni ljudi rodili su se u zimu u znaku Vodolije i Ribe, a koji
su zaeti u periodu posle Velikog posta. Prema p o d a c i m a G.
J. Vasiljeve i V. P. Kaznaeva od 1800 uvenih fiziara,
astronoma i matematiara, maksimalan broj datuma nji
hovog roenja takode je bio u znaku Vodolije i R i b e ! 3 1
Shodno tome, postovi i spasenja omoguuje oveku da
se pravilno ukljui u energiju Kosmosa, da produi kvali
tetan ivot i da nastane narod nadaren pameu. Imajte u vidu
i istinitu injenicu koja potvruje da su Rusi doli do veine
fundamentalnih otkria u svetskoj nauci, i da se ta nauna
otkria, sada, koriste u elom svetu.
31 l a n a k O uticaju k o s m i k i h faktora na biosferu i p r o b l e m
e k o l o k o g kalendara' 1 . Z b o r n i k naunih r a d o v a V A G O i G A O A N
S S S R , d r u g o izdanje.

136

Zakljuujui o Nauci o gladovanju, moe se konstatovati, da je ona, u stvari, Boansko uenje, kojim ovek
m o e da se izjednai s B o g o m . Ostaje vam samo da pamet
no primenjujete to uenje i da uivate u dragocenim daro
vima - dobrom zdravlju i velikoj mudrosti

ZAKLJUAK
Zakljuujui ovo poglavlje, naveo bih iskustva nekih
ljudi koji su gladovali. Ali poto je gladovanje - j e d n o od
intimnih oseanja, koje sadii m n o g e nijanse, a koje m o g u
biti sluajno izostavljene, odluio sam da opiem lino
iskustvo u gladovanju. Poeo sam da gladujem prema Bregovim preporukama. U poetku sam nekoliko puta gla
dovao po 24 sata, a zatim trodnevno. Shvatio sam znaaj
perioda gladovanja i produio da gladujem. Usput sam
proitao mnogobrojne knjige o gladovanju i teoretski se
pripremio. Zatim sam se odluio na 7-dnevno gladovanje,
k a k o je preporuio Pol Breg. U tom periodu gladovanja
nisam primenio klistire, omravio sam, postao laki, ali je
naknadni efekat izleenja bio nedovoljan. Creva su, za vre
me gladovanja, sama funkcionisala 4 dana, izbacila crnilo i
zaostali sadraj koji je bio u njima. To gladovanje bilo je u
mesecu aprilu. Zatim sam produio metod gladovanja j e d a n p u t nedeljno, a u avgustu sam zapoeo 10-dnevno
gladovanje. To sam ve uradio sa klistirima, pio sam malo
vode, j e r posle klistira nisam oseao potrebu za vodom.
D e s e t o g dana ujutro odjednom sam osetio neobinu lakou i
euforiju, koje nikad nisam doiveo u ivotu. Naalost, to
stanje je trajalo svega 20-30 minuta, ali sam ga dobro
zapamtio. Po pravilu, posle gladovanja hemoroidi su mi
nestajali, ali to je trajalo samo do prvog izbacivanja eksk r e m e n t u m a . Z b o g neega, prvih dana defekacije ekskre137

mentura je bio suv, nadraivao je anus, sve je prskalo,

upaljivalo se, a slika je i dalje bila ista, kao i pre gladovanja.
Jeo sam pred defekaciju, kao to je i preporueno voe,
p o v r e i kae. Utvrdivi da su ti rokovi kratki, zimi sam
primenio 18-dnevno gladovanje, ali sam prethodno proitao
rad H. Seltona Gladovanje vam m o e spasiti ivot". Glado
vanje sam primenio u januaru (neki autori su tvrdili da je
gladovanje zimi bolje) i pri tome sam se svakog dana
polivao vodom iz bunara, a zima je bila veoma hladna. Koa
je poela da mi se mnogo ljuti, a posle svakog polivanja
moja koa je bukvalno gorela". Klistire, takode, nisam
neto naroito primenjivao. Opte stanje je bilo dobro i bio
sam veoma oputen. Oko 16. dana bilo mi je loe, oseao
sam vrtoglavicu. Primenio sam klistir i izbacio okamenjeni
ekskrementum, koji je i izazvao intoksikaciju. Posle toga mi
se povratilo samooseanje i mada se jezik nije oistio, imao
sam elju da jedem. Posle 18 dana gladovanja, prestao sam
da gladujem shodno preporukama Seltona i drugih autora,
koji su tvrdili da je najbolje prestati s gladovanjem kon
zumirajui pomorande. Ranije sam ih nabavio, i u poetku
posle gladovanja sam ih vakao, pijui sok i bacajui os
tatak ploda, a zatim sam ih drugog dana j e o . Dalje sam
preao na salate, ukratko, sve sam radio kako je propisano u
preporukama. Mnogo sam smanjio telesnu teinu. S visi
nom oko 190 cm, teio sam 78 kilograma. Kad sam prvi put
otiao u toalet posle gladovanja, bio sam iznenaen moj
ekskrementum je mirisao na voe. Dalje se sve ponavljalo suvi ekskrementum je delovao nadraujue na debelo crevo
i raniji hemoroidi su se ponovo pojavili. Teinu sam, narav
n o , obnovio na 82-87 kg, ali bukvalno posle dve nedelje
primetio sam da mi je ispucala zubna gle. To me je ogor
ilo i pojaalo panju, te vie nisam gladovao na due
vreme, zakljuivi, da tu neto nije u redu. Iste godine, ali u
prolee, prvi put sam oistio jetru i video sam, koliko je
138

kamenja i drugog izalo iz nje gladovanje, avaj, nije

moglo kvalitetno da oisti jetru i bude tako efikasno, kao to
su to bila naknadna ienja jetre. Dalje sam produio da
gladujem j e d n o m nedeljno po 24 sata (ponekad i due) i
uglavnom sam se redovno pridravao tog programa tokom
2-3 godine. Ponekad sam primenio trodnevno gladovanje i
na linom iskustvu se uverio, da gladovanje nije bezazlena
stvar, a d a j e ienje jetre mnogo efikasnije. To je trajalo do
kraja 1991. Ja sam ve iz sve snage primenjivao urinoterapiju, gladovao po tri dana na urinu i oseao sam se
veoma dobro.
1 eto na kraju, to je bio decembar 1991. godine, zapo
injem na osnovu unutranjeg instinkta 7-dnev'no gladova
nje na urinu i klistirima s ukuvanim urinom (mikroklistiri po
100-150 grama), polivam se hladnom vodom, i maksimalno
se fiziki zalaem. I mada je bilo teko, ali rezultati i sve to
je iz m e n e izlazilo, bili su zapanjujui. To gladovanje m i j e
dalo ogroman podstrek, pobudilo me na osmiljavanje is
kustava u gladovanju. Postalo mi je j a s n o da treba gladovati
uz velika fizika optereenja i da se prethodno treba oistiti i
uveliko primenjivati urinoterapiju. Mikroklistiri dva puta
dnevno po 100-150 grama i tranje s inercionim napre
zanjima ine velika uda, bre orijentiu organizam na unu
tranju ishranu i odlino iste. Posle svakog mikroklistira iz
m e n e je izlazilo 100-200 grama staklaste sluzi. Ukuvani
urin je izvlaio tu sluz iz organa trbune duplje, istei
istovremeno i polne organe. Shvatio sam, da svi problemi u
vezi s polnim lezdama potiu od nagomilavanja sluzi i kile
na p r e p o n a m a - takoe, rezultat nagomilavanja sluzi na tim
delovima tela je u vezi s njihovom poremeenom i nedo
voljnom ishranom.
Dnevni ciklus urina odlino isti jetru, a kao rezultat
toga je da se posle tranja eludano-crevni trakt sam akti
vira i izbacuje staru u koja podsea na mazut. elije jetre,
139

ubrzano se obnavljajui, potiskuju iz sebe sav nepotreban

sadraj, organizam se odlino ispira krvlju, zasiuje ugljen-dioksidom, od kretanja i disanja dobij a dopunsku ener
giju - intenzivno se obnavlja. Dalja primena mikroklistira
posle gladovanja odstranjuje suvi ekskrementum, koji nas
taje zbog vika ivotnog principa Vetar", i ne javljaju se
nikakve komplikacije za vreme prestanka gladovanja.
Posebno treba rei o blagotvornom uticaju takvog gla
dovanja na ceo eludano-crevni trakt. Gladovanje j e , s a m o
po sebi, veliki obnavlja elija probavnog trakta, a pijenje
urina znatno ubrzava taj proces. Setite se, plod u utrobi
majke pliva u sopstvenoj mokrai i guta j e . Porodiljska
mokraa priprema eludano-crevni trakt za m l e n u ishra
nu. Primena ukuvanog urina u vidu mikroklistira zaleuje
u p o r n e kolitise, otkida polipe i druge taloge i patologiju. Ja
s a m sopstvenim oima video polipe, sluz i sve crnilo koje je
izalo iz m e n e . Upamtite, ako ne otklonite te o t p a d n e m a t e
rije iz debelog creva, ve jednostavno preete na pravilnu
ishranu, polipi e se prestrojiti na novu ishranu, pri emu se
unutra stvara sluzna sredina koja titi patologiju, ona kao da
odlazi u dubinu, ali e kao i dotada podrivati snagu orga
nizma. Gladovanje i urin omoguuju takve uslove, u kojima
e organizam sam pojesti tu sluz i polipe, ili e ih izbaciti
napolje.
Zato, to sam m n o g o godina posvetio vebanju s tego
vima i posebno privikao organizam na veliku koliinu hra
ne, m e n i je bilo vrlo n e u d o b n o " da prestanem da kon
z u m i r a m hranu i zaponem gladovanje. Saznavi da treba
prethodno da se oslobodim od ostataka brane, poeo sam da
primenjuje Sank-prakalanu i sve je bilo dobro, a ponekad
sam prvog dana gladovanja primenio nekoliko veih klistira
s urinom - takoe je nestao oseaj gladi, i taj proces se
nastavio sam po sebi.
Sledei problem za m e n e bio je izbor vremena za gla
dovanje. Paljivo analizirajui hrianske postove, ajurved140

ske preporuke i mnoge druge, konkretno svoje iskustvo koje

mi je ukazalo da je bilo veoma uspenih i manje uspenih
gladovanja, zakljuio sam, a zatim i potvrdio u praksi, da
treba gladovati u dane kad iz Kosmosa dolazi maksimalna
koliina energije, to jest u vreme prolaska stihije Ognja".
Ispostavilo se da se gladovanje lako podnosi u tom periodu.
Uopte, to su prirodni periodi, u kojima organizam nema
potrebu za h r a n o m , jer mu je dovoljna spoljna energija.
Takva preorijentacija omoguila mi je da izbegnem sve
neprijatne posledice, koje izaziva gladovanje, da izvuem
maksimalnu korist i da kvalitetno usmerim svoje telo i nain
ivota.
Trebalo m i j e mnogo vremena da razmislim o problemu
prestanka gladovanja i koje nae produkte treba najkorisnije
da konzumiram. Veina preporuka stranih iskustava odnosi
se na voe i druge produkte, kojih kod nas vie nema, a osim
toga i ne pristiu nam. Na primer, greke u m o m 18-dnevn o m gladovanju bile su: nepravilan izbor v r e m e n a gla
dovanja - zima, primenjivanje hladnih terapija koje poja
avaju rashladne i isuujue faktore gladovanja, i ishrana
p o m o r a n d a m a prilikom prestanka gladovanja - produkti
koji imaju rashladna svojstva. Sve to je toliko pojaalo
faktore raspada, da je skliznula" zubna gle. U hladno
godinje doba, ni u kom sluaju, ne srne se prestati glado
vanje s produktima koji hlade organizam. I tako sam posle
nedeljnog gladovanja poeo s produktima koji, obratno,
zagrevaju organizam: m e d s toplom vodom, koliina je individualna za svakoga, a zatim konzumiram proklijalu
penicu u kojoj ima m n o g o ivotne energije i vitamina
grupe B. Dalje sam j e o salate (u toplo godinje doba) ili
dinstano povre (u hladno), zatim kae kuvane u vodi,
dosoljavao sam ih s morskim kupusom. Koristim povre i
kae ute ili narandaste boje (argarepa, prekrupa, proso),
j e r u njima ima vie sunane energije nego u drugim produ141

ktima. Stoga je i pitanje o ishrani za obnavljanje nebitno. Ta

hrana, ne samo d a j e bila jednostavna, ve i najbolja koju
sam konzumirao.
Sad se ushiujem snagom gladovanja, lako i svesno
gladujem, kontroliem ceo proces i dobijam to, to Ja hou
da dobijem od gladovanja. Vi takoe moete da koristite
informaciju o gladovanju, koje nema nigde, i da postignete
dobre rezultate, a ne da govorite gladovanje mi ne od
govara". Upamtite istinu, Vi treba da pristupite njemu, a
ne ono Vama.

DISANJE

Udiui vazduh. Ti udie Venost, a iz

diui, Ti. si u Njemu rastvoren. To milosre je disanje od Boga, zapamti ovaj nepokolebljivi
Zakon.
M e d i t a c i o n i stihovi

OPTE O DISANJU
U ovom poglavlju demantuju se razliite protivurenosti u vezi s tumaenjem veoma sloenog i vanog procesa
kao to je disanje i sa savremene take gledita potpuno
istinito se rasvetljava njegova sutinu. Pogrena tumaenja
nauke o disanju iskljuila su dva meusobno povezana
procesa, koja su istovremena razmena gasova i razmena
energije organizma s okolnom sredinom, koje se ostvaruje
kroz nosnu upljinu i plua, ali imaju potpuno razliite
fizioloke mehanizme. Zato disanje treba razmatrati u svetlu ta dva procesa.
Shodno tome, disanje je sloen i neprekidan bioloki
proces, koji predstavlja razmenu gasova izmeu organizma
i gasovite sredine koja ga okruuje. Zadatak je itavog
oveijeg disajnog aparata u tome da u organizam unese
kiseonik ( 0 2 ) , elemenat neophodan za ivot, a da izbaci
ugljen-dioksid ( C 0 2 ) .
Pre nego to razmotrimo aspekat razmene energije i
gasova pri disanju, razmotrimo u celini disajni proces, ana
tomiju disajnih puteva i niz osobina, u vezi s tim procesom.
142

143

Na najvioj taki donjeg nosnog kanala nalazi se otvor

sluzno-nosnog kanala; kroz srednji nosni kanal otvaraju se
skoro svi nosni sinusi; kroz gornji nosni kanal otvaraju se
zadnje elije sitastog labirinta (unutranjeg u h a ) 3 2 i kroz
otvore sitaste kosti gde se sputaju mirisni nervi iz upljine
lobanje. P r e m a tome, deo za mirise ogranienje povrinom
gornje i delom srednje koljke. Ostali deo nosne duplje je u
oblasti disanja.

Slika

19 - Unutranji nos sa tri nosna kanala:

a) P o g l e d s p r e d a ; b)

P o g l e d sa strane. Strelice oznaavaju strujanje v a z d u h a k r o z k a n a l e .

Radi lakeg izlaganja, proces disanja podeliemo na tri

stepena: spoljanje disanje, transportovanje gasova putem
krvi i tkivno disanje.
Spoljanje disanje obavlja se kroz sledee organe: nos,
nosnu duplju (drelo), traheje (dunik), bronhije, plua i
plune alveole, dok se 1-2% razmene gasova obavlja kroz
kou i probavni trakt.
Prvo strujanje vazduha koji ulazi u organizam prihvata
nosna duplja. Anatomski nos se tretira k a o spoljanji i
unutranji (nosna duplja).
Spoljanji nos - to je ono to vidimo na licu. Sastoji se
od hrskavica pokrivenih koom. U nozdrvama se koa previja prema unutranjosti nosa i postepeno prelazi u sluzokou nosa.
Unutranji nos - nosna duplja (si. 19) sastoji se od dve
j e d n a k e upljine. U svakoj nosnoj duplji nalaze se po tri
nosne koljke: donja, srednja i gornja. Te koljke u svakoj
nosnoj duplji ine posebne nosne kanale: donji, srednji i
gornji. Svaki nosni kanal, osim proputanja vazduha, ima i
d o p u n s k e funkcije.
144

Vazduna struja, podiui se uvis kroz nosne otvore,

svojom glavnom m a s o m prolazi kroz srednji nosni kanal i u
vidu duge se sputa otpozadi i odozdo i usmerava kroz
hoanu (zadnji otvor nosne duplje) 3 3 u nosnu duplju. Time se
postie dui kontakt vazduha sa sluzokoom. Strujei kroz
nosnu duplju, vazduh se zagreva, vlazi i proiava. V a z d u h
se vlazi skoro do potpunog zasienja p o m o u nosne sluzi
koju lui sluzokoa nosa (oko 500 grama vlage dnevno).
Dalje vazduh Struji kroz drelo, grkljan i dospeva u
dunik, koji je u obliku hrskavieve cilindrine cevi duine
10-12 cm i prenika 1,5-2 cm. On je sastavljen od 16-18
hrskavinih poluprstenova u obliku slova , , C " m e u s o b n o
spojenih vlaknastim vezivnim tkivom. Unutranji zid dunika je obloen trepljastim svetlucavim epitelom, koji spre
ava sitnim stranim telima ulazak u dunik. Pokreti dlaica
svetlucavog epitela omoguuju da se izbaci praina i druga
strana tela dospela u dunik, ili da ih, zbog velike apsorpcione sposobnosti epitela, usisa a zatim izbaci kroz unu
tranje kanale.
Dunik se rava u dve bronhije, a ove se opet dalje
granaju na brojne bronhiole - sitnije kanale za strujanje
vazduha. Za razliku od dunika, bronhije na svojim zido
vima , imaju miina vlakna. Sa smanjenjem veliine otvo
ra, miini sloj je razvijeniji, a vlakna koso rasporeena;
32 Primedba prevodioca.
33 Primedba prevodioca.

145

kontrakcije tih miia ne izazivaju samo suavanje otvora

bronhija, ve i njihovo skraivanje, pa otuda uestvuju u
izdisaju. U zidovima bronhija nalaze se sluzne lezde koje
su obloene svetlucavim epitelom. Zajednikim r a d o m slu
zne lezde, bronhije, svetlucavi epitel i muskulatura po
m a u u vlaenju povrine sluzokoe, rastvaranju i izba
civanju lepljive sluzi kod patolokih procesa, a takoe po
mau u izbacivanju estica praine i mikroba koji su dospeli
u bronhije strujanjem vazduha.
Vazduh se, strujei kroz opisane vazdune kanale, pro
iava i zagreva do temperature tela i dospeva u alveole (si.
20), u kojima se mea s vazduhom koji se tu nalazi i dobija
100-procentnu relativnu vlanost. Razmena gasova izmeu
spoljanjeg vazduha i krvi u pluima vri se uglavnom u
alveolama, kojih ima vie od 700 miliona; one su prekrivene
gustom mreom krvnih kapilara. Svaka alveola ima prenik
0,2 mm, a debljinu zidova - 0,04 mm. Opta povrina, na
kojoj se razmenjuju gasovi, u proeku iznosi 90 m 2 .
146

V a z d u h dospeva u alveole na osnovu p r o m e n e zapremine plua usled disajnih pokreta grudnog koa. T a k o se pri
udisaju zapremina plua poveava, pritisak vazdulia u njima
postaje manji od pritiska atmosferskog vazdulia i atmo
sferski vazduh se unosi u plua. Pri izdisaju zapremina
plua se smanjuje, pritisak vazdulia u njima postaje vei od
atmosferskog i vazduh se izbacuje iz plua. Za v r e m e udi
saja pritisak u vazdunim kanalima je 10-25 mm vodenog
stuba manji od atmosferskog; za vreme izdisaja on je 20-40
mm vodenog stuba vei od atmosferskog. Sto su intenzivniji
udisaji i izdisaji, to je intenzivniji pad pritiska vazdulia u
pluima pri udisaju, i povean pritisak v a z d u h a p r i izdisaju.
Sam mehanizam disanja funkcionie uz uee dija
fragme i meurebarnih miia (si. 21). Dijafragma miino-tetivna pregrada razdvaja grudni ko od trbune dup
lje. Njena glavna funkcija je stvaranje negativnog pritiska u
grudnom kou i pozitivnog u trbunoj duplji. Krajevi dija
fragme spojeni su s krajevima rebara, a tetivni centar dija
fragme je srastao s osnovom perikarda. Ona se m o e uporediti s dve kupole, desna se nalazi iznad jetre, a leva iznad
slezine. Vrhovi tih kupola usmereni su ka pluima.
K a d se miina vlakna dijafragme skupljaju, obe njene
kupole se sputaju, a bona povrina dijafragme odvaja se
od zidova grudnog koa. Centralni tetivni deo dijafragme
147

sputa se veoma malo. Usled toga poveava se zapremina

grudnog koa odozgo nanie, dolazi do pranjenja i vazduh
ulazi u plua. Skupljajui se dijafragma pritie organe
trbune duplje, koji se potiskuju nadole i unapred - istura se
trbuh.
Kad se miina vlakna dijafragme oputaju, obe kupole
se podiu navie, potiskivane organima trbune duplje, u
kojoj je pritisak uvek vei od pritiska u grudnom kou.
Skupljanje miia trbune presije j o vie pojaava taj pri
tisak. Radi toga smanjuje se zapremina grudnog koa, stvara
se pritisak i vazduh izlazi iz plua.
Kontrakcijom medurebarnih miia koji podiu rebra
izuzev prvog koje ostaje nepomino, poveava se zapre
mina grudnog koa, odnosno plua. Na taj nain plua m o g u
da udahnu vazduh spolja, koji dospeva u njih kroz nos,
dunik i bronhije. Izdisaj sledi neposredno posle udisaja
vazduha. Grudni ko se suava i primorava plua da izbace
vazduh, zadravajui ipak izvestan ostatak tog v a z d u h a
(oko 1 litar). Meurebarni miii, miii trbuha i dijafragma
pomau da se uradi forsiran izdisaj.
Zavisno od toga, koji su miii aktivirani za v r e m e
disanja, razlikuju se etiri vrste disanja: donje, srednje,
gornje i meovito.

Donje disanje (si. 22), ili trbuno", dijafragmalno"

kad u disajnim pokretima uestvuje samo dijafragma, a
grudni ko se ne pomera. Pri t o m e se, uglavnom, vri venti
lacija donjeg dela plua i delimino srednjeg dela.
Srednje disanje (si. 23), ili r e b a r n o " , kad u disajnim
pokretima uestvuju medurebarni miii, a grudni ko eiri
ustranu i malo se podie navie. Pri t o m e dijafragma se malo
podie.
Gornje disanje (si. 24), ili kljunjano", kad se disa
nje vri samo zbog podizanja kljune kosti i r a m e n a navie,
a grudni ko je nepokretan i dijafragma delimino uvuena.
Pri t o m e se preteno vri ventilacija vrhova plua i donekle
srednjeg dela plua.
Meovito disanje (si. 25), ili potpuno disanje jogista",
objedjinava sve ve navedene vrste disanja i vri ravnomernu ventilaciju svih delova plua.
Pri mirnom disanju sve alveole istovremeno ne ues
tvuju u disanju, deo alveola je u stanju mirovanja. One se
otvaraju pri pojaanom disanju za vreme rada miia i pri
uticaju razreenog vazduha na organizam (u planinama).
Prema tome, u pluima, kao i u kapilarima krvotoka, na
malom nivou aktivnosti dolazi do naizmeninog ukljuiva-

148

149

nj a u rad as jednih, as drugih funkcionalnih jedinica" (tj.

alveola).
Plua se, u odnosu na dubinu udisaja i izdisaja, razliito
pune vazduhom. Vazduh, koji se zatekne u pluima posle
maksimalnog izdisaja, naziva se p r e o s t a l i m . Z a p r e m i n a
udisaja i izdisaja pri mirnom disanju je 500 mililitara i
naziva se d i s a j n i m vazduhom. Razlika izmeu disajnog
vazduha i preostalog vazduha koji se izdie samo pri maksi
m a l n o m izdisaju, naziva se r e z e r v n i m vazduhom, a koli
ina vazduha koju ovek moe da udahne iznad srednjeg
udisaja, naziva se d o p u n s k i m vazduhom. Vazduh, koji ne
uestvuje u razmeni gasova, a nalazi se u vazdunim kana
lima, naziva se t e t n i m p r o s t o r o m . Njegova zapremina
iznosi priblino 150 mililitara. Zbir disajnog, rezervnog i
dopunskog vazduha naziva se ivotna z a p r e m i n a p l u a .
Vazduh, koji se udie, je smea alveolnog i atmosfer
skog vazduha koji se nalazi u vazdunim kanalima. A k o bi
se sabirao izdiui vazduh po uzastopnim koliinama za
jedan izdisaj, tada se dobij a sledee: u poetku izlazi vazduh
iji je sastav isti kao i atmosferski, dalje se poveava procenat ugljen-dioksida, a smanjuje procenat kiseonika. Na
s a m o m kraju izdisaja u vazduhu se nalazi 5,5 posto ug
ljen-dioksida, a kiseonika samo 14 posto. Razlika se obja
njava time, to vazduh koji se izdie ne sadri samo vaz
duh, koji popunjava alveole i koji uestvuje u razmeni
gasova s krvlju, ve i vazduh tetnog prostora.
U odnosu na stepen ventilacije plua, postoji povr
insko i dubinsko disanje. Pri povrinskom disanju koristi se
samo disajna vazduna zapremina, a pri dubinskom, osim
disajne, koristi se dopunska i rezervna vazduna zapremina.
Zavisno od tog odnosa menja se i frekvencija disanja. Pri
povrinskom disanju frekvencija je 16-18 puta u minuti, a
pri d u b o k o m i s p o r o m - 4-8 puta. Odmah u naglasiti da
duboko i brzo disanje ispira iz organizma ugljen-dioksid,
150

iji deficit izaziva suavanje bronhija i krvnih sudova u

organizmu, dovodi do kiseonikog gladovanja modanih
elija, srca, bubrega i drugih organa, povisuje arterijski
pritisak, naruava razmenu materija. Fiziolog D. Henderson
brojnim eksperimentima na ivotinjama je dokazao tetnost
takvog disanja, ubijajui ih brzim i dubokim disanjem. Eks
perimenti su obavljeni poetkom XX veka.
Coveije disanje se menja tokom ivota. Ono je u ra
n o m deijem dobu povrinsko. Proporcije tela i unutranjih
organa ograniavaju razvoj plua za vreme udisanja. Vaz
duh, koji deca izdiu u ranom dobu, sadri vie kiseonika a
manje ugljen-dioksida nego u dece starijeg uzrasta. Frek
vencija disanja je vea, to je dete mlae: kod novoro
eneta - od 40 do 50-55 puta u minuti; kod deteta od 1 do 2
godine - 30-40; od 6 godina - 20; od 10 godina - 18-20.
Tip disanja kod novoroeneta i odojeta je - dijafragmalni (donji), od 2 godine - meoviti rebarsko-dijafragmalni, a od 8 do 10 godina kod deaka se javlja prven
stveno dijafragmalno disanje, a k o d devojica - kljunjano" (gornje).
Disajna funkcija je u najviem stadijumu posle polne
zrelosti i do 40 godina starosti. Posle 40 godina starosti
uoava se involucija u pluima. Tako se u bronh ij ama javlja
atrofija sluzokoe i tkiva ispod sluzokoe sa zamenjivanjem
njihovog m a s n o g i sklerotinog vezivnog tkiva, zakreavanje hrskavica. To smanjuje elastinost bronhijalnih ka
nala i tonus. U samom plunom tkivu nastaje atrofija, koja
istanjuje aleveolne pregrade i smanjuje njihovu gipkost, a
posledica toga je irenje alveola zbog smanjenja otpora
njihovih zidova na atmosferski pritisak. Tako k o d novo
roenadi prenik alveola iznosi 0,05 m m , kod odraslog
oveka ve 0,2-0,25 m m , a u starosti se poveava do 0,34
m m . Naravno, sve to se odraava na disanje koje postaje sve
dublje i dublje pri istoj frekvenciji. Postepenim priblia
vanjem oveka smrti ono postaje jo dublje.
151

Zakljuujui o optim podacima o disanju, naglasimo

da su plua ne samo organ za disanje, ve i organ za
izluivanje, regulisanje temperature teta i da uestvuju u
stvaranju fiziolokih aktivnih materija koje su potrebne za
regulisanje koagulacije krvi i razmenu belanevina, masti i
ugljenih hidrata. Sto je organizam istiji, to plua bolje
izvravaju svoje mnkcije, a u suprotnom sluaju o n a su
uglavnom zauzeta funkcijom luenja na tetu ostalih fun
kcija.

PROCES DISANJA
Posle prvog stepena disajnog procesa spoljanjeg di
sanja, razmotri emo drugi stepen - transportovanje gasova
putem krvi.
Razmena gasova izmeu plua i krvi vri se usled raz
like njihovog parcijalnog pritiska. U alveolnom vazduhu
kod oveka se normalno sadri 5-6% ugljen-dioksida, ki
seonika - 13,5-15% i azota - 80%. Pri takvom procen
tualnom sadraju kiseonika i optem pritisku od j e d n e atmo
sfere, parcijalni pritisak iznosi 100-110 mm ivinog stuba
( m m .st.). Parcijalni pritisak tog gasa u venoznoj krvi koja
dospeva u plua je svega 60-75 mm .st. Navedena razlika u
pritisku sasvim je dovoljna da obezbedi difuziju u krvi od 6
litara kiseonika u minuti. Ta koliina je dovoljna za obav
ljanje najteih fizikih radova. Za vreme mirovanja u krv
dospeva oko 300 mililitara kiseonika.
N a p o n (parcijalni pritisak) ugljen-dioksida u venoznoj
krvi plunih kapilara pri mirovanju je - oko 46 mm .st., a u
alveolnom vazduhu - od 37 do 40 mm .st. Kroz ivotinjske
m e m b r a n e ugljen-dioksid difundira (prolazi) 25 puta bre
nego kiseonik, i razlika u pritisku od 6 mm .st. je dovoljna
da odstrani ugljen-dioksid pri najteem miinom radu.
152

U krvi, koja istie iz plua, skoro sav kiseonik se nalazi

u hemijskom vezanom stanju s hemoglobinom, a nerastvoren u krvnoj plazmi. Prisustvo disajnog pigmenta - h e
moglobina - u krvi omoguuje da se, pri maloj sopstvenoj
zapremini tenosti, prenosi znatna koliina gasova. Uz to
hemijski procesi vezivanja i predaje gasova vre se bez
nagle p r o m e n e frziko-hemijskih svojstava krvi (koncen
tracije ugljenikovih jona i osmoznog pritiska).
Zapremina kiseonika u krvi odreuje se prema koliini
kiseonika koja moe da vee hemoglobin. Reakcija izmeu
kiseonika i hemoglobina je povratna. Kad je hemoglobin
vezan s kiseonikom on prelazi u oksihemoglobin. Na visi
nama do 2000 metara iznad morske povrine arterijska krv
je zasiena kiseonikom od 96 do 9 8 % . Pri mirovanju miia
sadraj kiseonika u venoznoj krvi koja dotie u plua iznosi
6 5 - 7 5 % od sadraja kiseonika koji je u arterijskoj krvi. Pri
napregnutom radu miia, ta razlika se poveava.
Pri pretvaranju oksihemoglobina u hemoglobin menja
se boja krvi : od svetio crvene boje ona postaje tamno-ljubiasta i obratno. Sto je manje oksihemoglobina, krv je
tamnija. I kad ga ima sasvim malo, onda i sluzokoa pop
rima sivkasto-modru boju 3 4 .
Zasienje organizma kiseonikom m o e se izraziti for
m u l o m : 0 2 = K (Pa Pk); gde je Pa parcijalni pritisak
kiseonika u alveolnom vazduhu, Pk parcijalni pritisak
kiseonika u krvi, a K - individualna konstanta.
Sada emo detaljno analizirati pokazatelje te formule.
P a " alveolnog vazduha do visine 2000 metara skoro da se
ne menja i mi praktino ne m o e m o na njega da utiemo, ali
zato na P k " - parcijalni pritisak kiseonika u krvi m o e m o
34 Koristei ta svojstva m o e t e kontrolisti stepen zasienosti
o r g a n i z m a k i s e o n i k o m p o s l e disajnog treninga. A k o j e konjuktiva
oiju svetio crvene boje - sve je n o r m a l n o , a a k o nije - trening je slab
ili n e p r a v i l n o vebate.

153

j a k o da utiemo. Poveanje temperature znatno poveava

brzinu predaje oksihemoglobina kiseoniku i slabo se ispoljava na brzinu reakcije njegovog jedinjenja s kiseonikom u
pluima. Smanjivanje P k " podstie poveavanje zasieno
sti krvi kiseonikom. T o m e doprinosi i p o m a k kiselo-alkalne
reakcije (KAR) krvi prema kiseloj strani. P o m a k p r e m a
alkalnoj strani, obratno, dovodi do poveanog vezivanja
kiseonika s krvlju, usled ega oksihemoglobin slabije pre
daje kiseonik tkivima. Najvaniji uzrok p r o m e n e reakcije
krvi je sadraj ugljenikove kiseline u njoj, koja sa svoje
strane, zavisi od prisustva ugljen-dioksida u krvi. to je
vie ugljen-dioksida u krvi, vie je i ugljenikove kiseline, pa
p r e m a t o m e vei je i p o m a k K A R krvi prema kiseloj strani,
ime se poboljava zasienje krvi kiseonikom i olakava
njegovo prenoenje oksihemoglobinom u tkiva. Pri t o m e
ugljen-dioksid i njegova koncentracija u krvi je najjaa od
svih ve navedenih faktora koji utiu na zasienost krvi
kiseonikom i njegovo prenoenje u tkiva. Ali p o s e b n o sna
an uticaj na P k " ima rad miia ili poveana aktivnost
organa, koja izaziva poveanje temperature, znatno stva
ranje ugljen-dioksida, a time i vei p o m a k prema kiseloj
strani i smanjenje napona kiseonika. Upravo u tim slu
ajevima dolazi do najvee zasienosti krvi i celog orga
n i z m a kiseonikom. ,,K" - individualna oveija konstanta,
zavisi od mnogih faktora, od kojih su glavni: opta povrina
m e m b r a n a alveola; debljina i svojstva s a m e m e m b r a n e ;
kvalitet hemoglobina i psihiko stanje oveka. R a z m o t r i m o
te pojmove detaljno.
1. Opta povrina m e m b r a n a alveola (slika 26), kroz
koju se vri difuzija gasova, menja se od 30 m 2 pri izdisaju
do 100 m 2 pri dubokom udisaju.
2. Debljina i svojstva alveolne membrane zavise od pri
sustva sluzi na njoj, koja se lui iz organizma kroz plua
154

(slika 27), a svojstva same m e m b r a n e zavise od njene gip

kosti, koja se s uzrastom (starenjem) gubi i zavisi od oveije ishrane.
3. Iako su u hemoglobinu heminske grupe (koje sadre
gvoe) kod svih ljudi iste, globinske (belanevinaste) su
razliite, to se i odraava na sposobnost hemoglobina da
vezuje kiseonik. Najbolju sposobnost vezivanja hemoglo
bin ima u periodu unutamtrobnog ivota. Dalje se to svoj
stvo gubi ako ga specijalno ne uvebavamo.
4. Zato, to u zidovima alveola postoje nervni zavreci,
to razliiti nervni impulsi, izazvani emocijama i si., m o g u
znatno da utiu na propustljivost alveolnih membrana. Na
primer, kad je ovek potiten, on teko die, a kad je veseo vazduh sam prodire u plua.
Z a t o je veliina ,,K" (individualna konstanta difuznog
koeficijenta kiseonika) kod svakog oveka individualna i
zavisi od uzrasta, naina disanja, istoe organizma i oveije emocionalne stabilnosti. Veliina ,,K" kod j e d n o g istog
155

oveka znatno varira i iznosi 25-65 mililitara kiseonika u

jednoj minuti.
R a z m e n a kiseonika izmeu krvi i tkiva je slina raz
meni izmeu alveolnog vazduha i krvi. Zato to tkiva nepre
kidno koriste kiseonik, njegov pritisak opada. Z b o g toga
kiseonik difundira (prelazi) iz tkivne tenosti u elije, koje
ga upotrebljavaju. Osiromaena kiseonikom tkivna tenost
u dodiru sa zidovima kapilara prouzrokuje difuziju kiseo
nika iz krvi u tkivnu tenost. Sto je vea r a z m e n a u tkivu,
manji je pritisak kiseonika u tkivu. 1 to je ta razlika izmeu
krvi i tkiva vea, to e vea koliina kiseonika dospevati iz
krvi u tkivo pri j e d n o m te istom pritisku kiseonika u kapi
larnoj krvi.
Proces odstranjivanja ugljen-dioksida podsea na pro
ces opijanja kiseonika. Ugljen-dioksid, koji se stvara u tki
vima pri oksidacionim procesima, difundira se u m e u tkivnu tenost, u kojoj je njegov pritisak manji, a odatle se
difundira kroz zidove kapilara u krv, u kojoj je njegov
pritisak j o manji, nego s t o j e u meutkivnoj tenosti. Pro
lazei kroz zidove tkivnih kapilara, ugljen-dioksid se delimino direktno rastvara u krvnoj plazmi, kao gas koji se
dobro rastvara u vodi, a delimino se vezuje s razliitim
bazama i stvara bikarbonate. Te soli se zatim razlazu u
plunim kapilarima s izdvajanjem slobodne ugljenikove
kiseline, koja se brzo disocira pod uticaj em fermenta ug
ljene anhidraze na vodu i ugljen-dioksid. Dalje, z b o g razlike
parcijalnog pritiska ugljen-dioksida u krvi i alveolnog vaz
duha, ugljen-dioksid prelazi u plua iz kojih se izbacuje.
Glavna koliina ugljenikove kiseline prenosi se uz uee
hemoglobina, koji u reakciji s ugljeninom kiselinom stvara
bikarbonate, a samo se mali deo ugljenikove kiseline pre
nosi p l a z m o m .
Ve je ranije ukazivano d a j e glavni faktor, koji regulie
disanje, koncentracija ugljen-dioksida u krvi. Poveanje
156

C 0 2 u krvi, koji dospeva u mozak, poveava osetljivost

disajnog i pneumotaksinog centra. Poveanje aktivnosti
disajnog centra pojaava kontrakciju disajne muskulature, a
poveane aktivnosti pneumotaksikog centra -uestalo di
sanje. Kad se C 0 2 ponovo normalizuje prestaje stimulacija
tih centara i frekvencija i dubina disanja vraaju se na
normalan nivo. Taj mehanizam dejstvuje i u suprotnom
pravcu. Ako ovek instinktivno uradi nekoliko dugokih
udisaja i izdisaja, sadraj C 0 2 u alveolnom vazduhu i krvi
toliko se smanjuje, da kad prestane da die, duboko disajni
pokreti potpuno prestaju sve dok god se ne normalizuje
sadiaj C 0 2 u krvi. Zato organizam tei ka ravnotei, i ve u
alveolnom vazduhu odrava parcijalni pritisak C 0 2 na kon
stantnom nivou.
Sada emo razmotriti niz vanih karakteristika, koje
utiu na krvotok i razmenu gasova u pluima pri udisaju i
izdisaju.
Na sve organe koji su smeteni u grudnom kou prenosi
se negativni pritisak, koji stvaraju plua svojim gipkim
privlaenjem. To privlaenje posebno utie na dotok krvi u
srce, zato to se rasteu tanki zidovi vena. Pri maksimalnom
udisaju pritisak u grudnom kou opada ispod atmosferskog
do 130-180 mm vodenog stuba. Toliko veliki negativni
pritisak u grudnom kou izaziva privlaenje" krvi u krupne
vene to olakava dotok krvi u srce. Ako se zadri disanje
pri udisaju, tada u srce i plua dolazi vie krvi, a postaje i
vea ventilaciona povrina plua (oko 100 m 2 ) . Zato, to u
tkivima dolazi do konstantnog rashodovanja kiseonika, to
e biti efikasniji i njegov prelazak iz alveolnog vazduha u
krv i ostvarie se pri manjem parcijalnom pritisku u alveo
lama. Ugljen-dioksid e se, pri zadravanju disanja, u poet
ku j a e difundirati u plua, ali poto se on otuda ne odstra
njuje (zabrana") to se i njegov parcijalni pritisak uporeuje
157

s istim pritiskom u krvi i dolazi do njegovog p o s t e p e n o g

poveanja u organizmu. Sa svoje strane poveana koncen
tracija ugljen-dioksida u krvi p o m a e kivnu oksidaciju i
bolje vezivanje i prenoenje kiseonika p o m o u hemoglo
bina. Z a t o zadravanje disanja pri udisaju odlino stimulie
razmenu gasova u organizmu i p o m a e zasienje organizma
s kiseonikom.

a n o g udisaja aktivira se fin p r o c e s - p o v e a v a n j e kiseonika

u krvi, prelazak ugljen-dioksida iz krvi u plua (nagomi
lavanje, prelazak iz unutranjeg u spoljanji). Za vreme
z a d r a n o g izdisaja aktivira se jang proces - tkiva upijaju
(asimiluju) kiseonik, nastaje raspadanje materija sa stva
ranjem energije (prelazak iz spoljanjeg u unutranje, radni
ciklus).

Za vreme izdisaja i zadranog disanja, pri izdisaju do

lazi do drugih promena. Za vreme j a k o g izdisaja, pritisak u
pluima se poveava iznad atmosferskog i dovodi do pritis
kanja upljih vena na delu kojim ulaze u srce. Usled toga
dotok krvi u srce se smanjuje i oteava. Ako se pri t o m e j o
zadri disanje pri izdisaju srce e raditi na p r a z n o " kao
p u m p a u kojoj nema vode. Prirodno, to e se negativno
odraziti na njegov rad i ceo krvotok (naruie se funkcija
k i v n o g pritiska srca). Plua su za vreme izdisaja i zadranog
disanja pri izdisaju skupljena, i zato u njih dospeva m a l o
krvi i smanjuje se ventilaciona povrina (oko 30 m 2 ) . Kiseo
nik praktino ne dospeva u krv, a ugljenikova kiselina se iz
krvi ne prebacuje u plua. To naglo poveava koncentraciju
ugljen-dioksida u krvi koji stimulie disajni centar, a preko
hemoreceptora i ceo centralni nervni sistem. Poveanje ug
ljen-dioksida u krvi izaziva oksidaciju krvi i naglo poveava
koncentraciju vodonikovih jona. Znai, organizam odjed
n o m poinje da upotrebljava elektrone univerzalnu ener
giju svega ivog. Podizanje temperature tela i znojenje za
vreme zadranog disanja pri izdisaju su prvi i glavni
simptom pobuivanja energije organizma! Otuda zadrano
disanje pri izdisaju - snano stimulie optu energiju orga
nizma.

Polazei od do sada izloenog, proistiu sledee prepo

ruke:

A k o se disanje razmatra s pozicija jin-jang, tada je

udisaj (irenje, poveanje prostora, lakoa, hlaenje) fin
proces; izdisaj (sabijanje, vremensko ubrzanje, teina, po
veanje unutranje toplote) jalig proces. Za v r e m e zadr158

1 - Nikad ne zadravajte disanje u maksimalnom udi

saju, j e r ono m o e prouzrokovati rastezanje plunog tkiva,
poveanje prenika alveola, a to e se uopte nepovoljno
odraziti na zdravlje. Ako je potrebno da napravite maksi
malni udisaj, uradite ga bez zadranog disanja. Zadravanje
disanja pri udisanju preporuuje se u granicama 70-80%
dubine m a k s i m a l n o g udisaja. Pri tome, ukoliko je ovek
stariji, utoliko se smanjuje dubina udisaja u korist rebara.
Pri udisanju radite vie dijafragmom, a u m e r e n o meurebarnim miiima i ramenima.
2 - Nikad ne zadravajte disanje na maksimalnom izdi
saju,jer je to siguran uzrok koji e da poremeti rad srca. Ako
treba da uradite maksimalni izdisaj, uradite ga b e z zadr
a n o g disanja. Zadravanje disanja pri izdisaju preporuuje
se u granicama 70-80% maksimalnog izdisaja. S t o j e srce
slabije, manja je trajanje zadranog disanja pri izdisaju.
Izdiui, radite vie s dijafragmom - to masira unutranje
organe i srce.
Koliko su opravdane te preporuke? Ako se osvrnemo na
iskustva Jogista, tada se glavna disajna veba izvodi ovako
1 : 4 : 2 , gde je 1 - vreme udisaja, 4 - zadrano disanje pri
udisaju 4 puta vee od vremena udisaja i 2 - vreme izdisaja
za 2 puta vee od vremena udisaja. Pri izdisaju nema zadr
a n o g disanja. Sve je po fiziologiji od i do.
159

Diui u ritmu 1 : 4 : 2, jogisti samo poveavaju v r e m e i

vebaju tri vrste pranajame. Pranajama, pri kojoj udisaj,
zadrano disanje i izdisaj traju 12, 48 i 24 sekunde pred
stavlja nii oblik pranajame. Posledica takvog disanja je
znojenje tela i odstranjivanje neistoa iz organizma. K a d
v r e m e udisaja, zadranog disanja i izdisaja dostie 24, 96 i
48 sekundi to se naziva srednjom pranajamom. Takvim
disanjem telo poinje da drhti zbog prolaska snane ener
gije. I na kraju, vii oblik pranajame predvia najdue vre
me udisaja, zadranog disanja i izdisaja, koje iznosi 36, 144
i 72 sekunde. Zbog praktikovanja vieg oblika pranajame,
ovek osea levitaciju (lebdenje, MS) tela i priliv velikog
blaenstva.
ELIJSKO DISANJE
Celijskim disanjem naziva se celokupan fermentacioni
proces u svakoj eliji, usled kojeg se razlazu ugljeni hidrati,
m a s n e kiseline i aminokiseline na ugljeninu kiselinu i
vodu, a osloboena bioloki korisna energija se koristi za
ivotnu delatnost elija.
Bioloki korisna energija je tok elektrona, koji se sa
veeg energijskog nivoa sputa na nii energijski nivo. To
se deava ovako: p o d dejstvom fenuenata, molekuli hran
ljive materije (ugljenih hidrata, masti, belanevina) odu
zimaju protone (tj. atome vodonika), a zajedno s njima i
elektrone. Taj proces je poznat pod nazivom dehidracija 3 5 .
Oduzeti elektroni prenose se na specijalnu materiju, koja se
naziva akceptorom 3 6 . Dalje, drugi fermenti oduzimaju elek35 Predaja elektrona p r e k o sistema za prenoenje elektrona vri se

trone od primarnog akceptora i prenose ga na drugi i tako

dalje, dok se potpuno ne potroi energija elektrona ili dok se
ne uskladiti u vidu energije hemijskih veza ( A T F ) 3 . Na
kraju krajeva kiseonik reaguje s j o n i m a vodonika i elek
tronima koji su predali energiju i pretvara se u vodu koja se
izbacuje iz organizma. Taj tok elektrona dobio je naziv
elektronske kaskade". Radi bolje oiglednosti, on se moe
predstaviti u vidu niza vodopada, od kojih svaki vodopad
okree turbinu - daje energiju, dok je potpuno ne preda. Na
samom vrhu je v o d a " hranljiva materija, iz koje e se
uzimati elektroni i protoni (supstrat), a dole je - odraena
v o d a " - elektroni i protoni sa smanjenom energijom, sjedi
njeni s kiseonikom (voda) i ono to ostaje od supstrata podlee luenju.
Sada razmotrimo taj proces sa stanovita destrukturizacije, entropije, tj. raspada). Svaka molekula hranljive
materije ima svoju sopstvenu prostornu strukturu. Pri dehidraciji jedan ili drugi ferment m o e da otcepi samo odreene
a t o m e vodonika, koji zauzimaju odreeni prostorni poloaj
u molekuli. Niz takvih uzastopnih cepanja razlae materije
sloene strukture na osnovne sastojke. Vezivnu energiju,
koja se oslobaa, koristi na organizam za sopstveno jaanje
- odravanje sopstvene strukture belanevina, masti, ug
ljenih hidrata idr. Na taj nain, destruktuirajui hranljive
materije, organizam odrava strukturu sopstvenog tela na
stabilnom nivou.
A k o je hrana prethodno bila destruktuirana (termika
obrada, soljenje, suenje, rafiniranje, sitnjenje itd.), tada e
za na organizam preostati m n o g o manje energije, zatvo
rene u preostalim prostoru im vezama. Stoga se snaga ishra-

n i z o m u z a s t o p n i h reakcija oksidacije-obnavljanja koje se u o p t e

nazivaju bioloka oksidacija".
36 Specifina jedinjenja, koja obrazuju sistem p r e n o s a elektrona i koja
n a i z m e n i n o oksidiraju i obnavljaju se, nazivaju se c i t o h r o m i m a " .

160

37 A T F : m o l e k u l zvani adenozim-trifostat, p o k r e t a ivota, nukleotid gradi blok n u k l e i n s k e kiseline.

161

ne ne sastoji u kalorijama, ve u strukturi hrane. D u i n a

ivota ne zavisi od site, ve od struktuirane hrane.

energijskim potencijalom u vidu konanih produkata des

trukturizacije - ugljen-dioksida i vode.

Shodno tome, elijsko disanje predstavlja proces stva

ranja elektrona, tj. elektroenergije. E. B o l j e napravio prora
une, koji pokazuju koliko se elektrine energije stvara u
organizmu pri cepanju supstrata na vodu i ugljen-dioksid.
Polazei od upotrebe kiseonika od strane organizma od
raslog oveka u stanju mirovanja (264 cnrVmin), i injenice,
da svaki atom kiseonika za stvaranje molekule v o d e zahteva
dva atoma vodonika i dva elektrona, Bol je izraunao, da
svake minute u svim elijama tela u molekulima asimilovanih hranljivih materija u procesu bioloke oksidacije
prelazi u kiseonik 2,86 x IO 2 2 elektrona, tj. ukupna j a i n a
struje dostie 76 ampera. To je impozantna veliina: j e r kroz
obinu sijalicu od 100 vati prolazi struja jaine samo oko 1
ampera.

S pozicije biogenih elemenata, ugljenik (18%) je veza

koja spaja kiseonik (70%) i vodonik (10%). Ne azot, ve
ugljen ik je osnova ivota. Z b o g toga organizam tei svim
silama da ga sauva, orjentiui sav disajni proces na stabil
no odravanje ugljenika u vidu ugljen-dioksida i drugih
njegovih jedinjenja. Smanjivanje ugljenika i njegovih jedinjenjau organizmu odmah se ispoljavana sve ivotne vane
procese, izazivajui brojna oboljenja.

Prelaenje elektrona iz supstrata u kiseonik odgovara razlici

potencijala 1,13 volti; volti pomnoeni s amperima daju
vate, tako d a j e 1,13 x 76 = 85,9 vati.

CI" I PRANA"

Prema tome, snaga energije koju upotrebljava oveiji

organizam priblino je jednaka snazi koju ima 100-vatna
sijalica, ali se ipak pri tome u organizmu koristi znatno
manje struje pri znatno manjim naponima.
Polazei od navedenog, razjasanimo ulogu nekih m a t e
rija u ivotnom procesu. Hranljive materije namenjene su
za stvaranje strukture naeg tela, a one koje su izloene
destrukturizaciji daju n a m energiju u obliku elektrona.
Konani produkti destrukturizacije hranljivih materija su:
Voda koja nam daje sredinu za ivotne procese; Ugljen-di
oksid - regulator ivotnih procesa (menja KAR, aktivira
genetiki aparat elije, utie na asimilaciju kiseonika u
organizmu); Kiseonik, koji se koristi pri disanju, ima skro
m n u ulogu - izbacuje iz organizma elektrone sa smanjenim
162

Eto tako se ostvaruje trei stepen disanja - elijsko. Pri

kojem se najvea koliina ugljen-dioksida dobij a konzu
miranjem hrane koja sadri ugljene hidrate, a najmanja - od
m a s n e i belanevinaste hrane.

Sasvim je nejasno ta se podrazumeva pod pojmovima

c i " i prana". Njihov opis daje se u nerazumljivoj ter
minologiji koja je teko primenljiva u praksi. U n e s i m o
novine u tu veoma staru teoriju.
U drevnim kineskim traktatima govori se o tri dragocenosti": ci, czin i Senj. Ci, czin i enj - to je naziv za
energije, koje odravaju oveiji ivot i od kojih n e m a nita
dragocenijeg na svetu.
1. Osnovna energija - ci, odrava organizam i nastaje
iz hrane.
2. Velika energija czin je glavna oveija energija.
O n a izaziva udisaj i izdisaj, skuplja se u grudima i odstra
njuje se kroz nos i drelo.
3. Duhovna energija - enj, nastaje prilikom zaea.
Ako se enj odrava - ivot, a ako se gubi - smrt.
163

U drevnim induskim zapisima - Vedama i Upaniadama, takoe se navodi o nekoliko vrsta energije - p r a n e ,
koje odravaju oveiji ivot. U njima se kae da se prana
nalazi u svemu: u hrani, u vazduhu i okolnom prostoru.
Posebno se istie univerzalna energija K o s m o s a - Kundalini Sakti : glavna energija koja odrava oveka. K u n dalini akti - najfinija od svega finog, ona uva tajnu
nastanka i potok (bujicu) divne ambrozije (jelo koje daje
besmrtnost - nektar) 3 8 , koja istie iz Brahmana. Njenim
sijanjem ozarena je Vasiona. U svakom dejstvu uma ili tela
ovek koristi snagu, koju stvara Kundalini Sakti".
U o d n o s u na oveka, u induskim zapisima, takoe se
govori o tri vida energije: hranljivoj i disajnojprani i ener
giji

Kundalini.

1. Hranljiva prana nalazi se u hrani i u vodi i odrava

fiziko oveije telo.
2. Disajnaprana nalazi se u vazduhu i odrava pransko
(energetsko) oveije telo, dajui snagu svim fiziolokim
procesima u organizmu.
3. Energija Kundalini- izvor svih vrsta energije u oveijem organizmu. Logino ona se moe uporediti s holografskim oveijim telom.
P r e m a tome, mi smo uvezali u jedinstvenu e m u drevne
kineske, induske i savremene traktate s kojima se ve m o e
raditi.
Sad razmotrimo svaku od tri energije.
Hranljiva prana - energija, koja je predstavljena u
hemijskim vezama hranljivih produkata. Destrukturizacija
hrane u elijama oveijeg organizma sa stvaranjem slo
bodnih elektrona i jeste osnovna c i " koja odrava fiziko
telo
38 Primedba prevodioca.
164

Disajna prana - slobodni elektroni koji se nalaze u

prostoru oko nas. Mi ivimo u okeanu prepunom elektrona
(500-5000 u c m 3 ) . To je velika energija" - czin.
Energija Kundalini holografsko polje koje nosi infor
maciju o svim ivotnim procesima u organizmu. To je enj.
Proces stvaranja energije iz hrane ve smo razmotrili,
k a o i elijsko disanje.
D i s a j n a p r a n a - slobodni elektroni i aerojoni, koji
dospevaju u na organizam zajedno s vazduhom. Do toga
dolazi na sledei nain (si. 28): kad vazduh prolazi kroz
nosnu duplju, koja je puna s nervima koji povezuju njenu
sluzokou skoro sa svim telesnim organima dolazi do upijanja (apsorpcije) tih elektrona, a preko nervnih kanala - do
stimulacije organa. Ali glavna apsorpcija slobodnih elek
trona obavlja se u gornjem nosnom kanalu, m kojem se
nalaze receptori miris. Ti receptori stvaraju mirisna polja,
pri ijem nadraivanju se alju snani nervni impulsi u
mirisne glavice, koje se nalaze u lobanji ispod mozga. S
mirisnih glavica elektrini potencijali predaju se na drugi
nivo komutacije (prebacivanja) - periformnu koru, a s nje
na trei nivo - limbiki sistem u hipotalamusu. Ni j e d a n od
drugih analizatora (vid, sluh, ravnotea, pipanje, ukus) na
tercijarnom nivou ne zavrava se u hipotalamusu, ve na
odgovarajuim somatosenzornim delovima kore mozga.
Hipotalamus - udo prirode, hibrid nervnog i endo
krinog sistema. S j e d n e strane - to je tipino nervno tkivo,
koje se sastoji iz elija nervnog s i s t e m a - n e u r o n a . Te elije,
posredstvom brojnih nervnih vlakana, povezane su sa svim
delovima nervnog sistema. S druge strane, hipotalamus je
tipina endokrina lezda koja lui specijalne h o r m o n e . Nje
ni h o r m o n i reguliu rad hipofize - lezde-regulatora mnogih
delova endokrinog sistema, a endokrini sistem regulie ak
tivnost svih biolokih procesa u organizmu. Zahvaljujui
165

neobinoj grai, hipotalamus pretvara brze signale, koji

dolaze iz nervnog sistema, u spore, ali specijalizovane reak
cije endokrinog sistema. Zato je hipotalamus - glavni regu
lator vegetativnih (koji se obavljaju nesvesno) procesa i
energetske razmene.

a) V a z d u h , koji dolazi u n o s n u duplju p r e k o mirisa s t i m u l i e

h i p o t a l a m u s a on hipofizu.
b) Hipofiza lui h o r m o n e koji upravljaju a k t i v n o s t i m a e n d o k r i n o g
sistema. H o r m o n i e n d o k r i n o g sistema upravljaju a k t i v n o u elijskih
t e r m en a ta.
c) Iz p l u a u krv d o l a z e kiseonik i s l o b o d n i elektroni u

aku-

p u n k t u r n i sistem.
d) Z a v r n i nivo disanja - elijski. P o m o u spoljanjeg disanja
m o e m o regulisati tok svih unutarelijskih p r o c e s a : n a g o m i l a v a t i C O , ,
aktivirati unutarelijske p r o c e s e i elijsku sintezu.

166

Ovde je vano da se shvati sledee: hrana, koja dospeva

u organizam, posebno termiki obraena, nee se probav
ljati sama od sebe. Kvalitet i brzina probave (otcepljenje
elektrona od hranljivih supstrata) zavise od aktivnosti probavnih fermenata. Uopte aktivnost naeg organizma, nje
gova otpornost na nepovoljne spoljanje faktore zavisi od
aktivnosti fermenata. Ali i fermenti nisu aktivni sami po
sebi i njih treba aktivirati. Zbog ega oni postaju aktivni?
Aktivnost fermenata zavisi od dva faktora: upravlja
kog i energetskog. Organizam mora da upravlja brzinom
fermentacionih reakcija i da dostavlja energiju pojedinim
sistemima. Upravljanje se postie pomou endokrinog sis
tema, a dovoenje potrebne energije p o m o u akupunkturnog sistema koji dostavlja slobodne elektrone s velikom
kinetikom energijom.
Eto tako, disanje upravo posredstvom lanca: nos, miris,
hipotalamus, hipofiza, endokrini sistem, fermenti o m o
guuje da se upravlja unutarelijskim reakcijama; a posred
stvom lanca: plua, akupunkturni sistem, fermenti - snabdevanje unutarelijske reakcije energijom u vidu slobodnih
elektrona s velikom kinetikom energijom. O t o m e govore
induski zapisi i kineski traktati, iako osnovna energija"
nastaje iz hrane, ali njeno stvaranje zavisi od velike ener
gije" - glavne oveije energije, koja dospeva kroz nos,
drelo, plua i skuplja se u grudima. Zato se i deava, da
fizika snaga i ivotne manifestacije ne zavise toliko od
hrane, koliko od pravilnog disanja 3 9 . U tome je sutina
3 9 T o j e d o k a z a n o s a v r e m e n i m n a u n i m istraivanjima. Proitajte po
glavlje o a k u p u n k t u r n o m sistemu.

disanja (pranajame). Upravljajui disanjem (pranajamom),

mi upravljamo telesnim funkcijama. Z b o g toga se disanje
(pranajama) u sistemu Joge nalazi iznad kretanja (asana).
Odavde slede dva zakljuka: s t o j e vea povrina plua,
vea koliina slobodnih elektrona moe dospeti u na orga
nizam; to se due vremena zadrava ta povrina plua, vea
koliina elektrona e prodirati u organizam. Sad nam je
postao jasan ritam disanja 1 : 4 : 2 , koji su predloili drevni
jogisti. Glavno, pri udisaju je - potpuno rairiti plua, ali ih
ne rastezati. Zadrano disanje pri udisaju omoguuje pro
putanje maksimalne koliine slobodnih elektrona kroz plu
ne m e m b r a n e , a trajanje zadranog disanja omoguuje da
se aktiviraju receptori u organizmu i u pluima i z b o g toga
oni mnogo bolje apsorbuju i prenose elektrone u akupunktumi sistem. Zadatak izdisaja je - izbaciti iz plua to je
m o g u e vie vazduha koji ne sadri slobodne elektrone
(aerojone), ali pri t o m e ne izbacivati ugljen-dioksid. Zato se
izdisaj vri dva puta due i vie s povlaenjem dijafragme
navie.
I j o j e d n o vano objanjenje. Disanje se aktivira i za
v r e m e fizikog rada. Na primer, tranja. Zadejstvuju se
potpuno isti mehanizmi: kroz nos - hipotalamus itd., a kroz
plua - akupunkturni sistem itd., ali se ne postie takav
efekat u nagomilavanju energije i jaanju tela. Zato? Kad
ovek tri ili fiziki radi, kinetika energija elektrona se
troi za odravanje aktivnosti fermenata, tj. oni odmah pro
rade i rasejavaju se u vidu toplote. Drugi je sluaj kad ovek
sedi bez ikakvih pokreta i die, postepeno produujui zadr
ano disanje pri udisaju, to omoguuje da se organizmu
dostavi poveana koliina slobodnih elektrona. Poto se oni
ne rashoduju, oni cirkuliu u akupunkturnom sistemu i do
v o d e do porasta snage tog sistema. Vie energije nago
milava se u akrama, zadebljavaju akupunkturni kanali i iri
se i postaje kompaktnije plazmeno telo (pransko telo). U p

ravo zato se statino vebanje u Jogi i Cigunu (stajanje

uspravno) vie ceni, nego dinamika. Zato ako ste nepokretni
z b o g bolesti, a moete da diete, imate veoma dobre anse
da pravilno diui zasiujete svoj organizam energijom i da
savladate svoju bolest.
D u h o v n a energija (energija Kundalini) - je najfiniji
oblik energije koja je prisutna u naem telu. Jogisti kau da
ivot nije nita drugo, nego visokofrekventna struja, koncentrisana u mozgu i n kotanoj sri i koja preko nerava
dospeva u sve uglove tela.
Da bih samom sebi razjasnio sutinu ovog pitanja, vra
tio sam se na embrionski stadijum i pogledao kako se stvara
centralni nervni sistem. U poetku se stvara elijska ploa,
koja se naziva embrionalnim diskom. Na njenoj sredini
nastaje primarna nervna ploa, koja ve ima segmente.
Svaki segment je odgovoran za formiranje specifinih
struktura mozga. Nervna ploa brzo raste, njeni krajevi se
zadebljavaju i izdiu iznad p r i m a m e elijske ploe, a posle
nekoliko dana se pribliavaju jedna drugoj i srastaju po
srednjoj liniji, stvarajui nervnu cevicu. Na tom kraju cevice, gde se naknadno formira glava, pojavljuju se tri specijalizovana nadimanja - primami modani mehurovi. Ostali
deo nervne cevice pretvara se u kotanu sr.
Proavi kroz niz uzastopnih metamorfoza, nervna cevica se pretvara u mozak i u kotanu sr. Nervna materija
mozga sastoji se 8 0 % iz vode. K o d odraslog oveka gornji
kraj cevice ima fini otvor. Tako, m e k o t e m e " (fontanela)
kod dece poslednje se okotava od svih kostiju lobanje, a
kod uvenih senzitiva (na primer, kod Vange) ono nije ni
zaraslo. Jogisti to mesto na temenu nazivaju Brahma-Rand h r a " (Brahmina r u p a " ) .
Autor daje sebi za pravo da da sledee tumaenje te
energije i proces njenog nagomilavanja. Ta energija nije
nita drugo do hronalno polje oveka, koje u sebi sadri
169

Strelice, koje padaju na oveka, su hrononi razliitih frekvencija.

O d m n o t v a hronona, na o r g a n i z a m apsorbuje s a m o h r o n o n e p o t r e b n e
frekvencije. Ti hrononi se k o n c e n t r i u u nervnom s i s t e m u o d a k l e p o
n o v n o zrae radi stvaranja holografskog tela.

potpunu informaciju o svim ivotnim procesima organizma.

Hronalna energija ispoljava svoje prisustvo, j e d n o od m n o
gih, kao telo misli ili holografsko telo koje se vidi u zra
cima Kirlijana".
Da bi konstantno postojalo osvetljavanje" holograma
(si. 29), potreban je odgovarajui konstantan dotok te ener
gije spolja. Hronalnih zraenja u prostoru o k o nas ima
previe (si. 30), a najjae zraenje potie od Sunca. Zadatak
naeg organizma je da, od mnotva tih zraenja, izabere
zraenje koje po svojoj frekvenciji najbolje odgovara naem
o r g a n i z m u 4 0 . Voda odlino prima i otputa hronalnu ener
g i j u - ona je njen kondenzator. Kosti predstavljaju filter koji
40 U d a t o m sluaju re je s a m o o j e d n o m ispoljavanju u n i v e r z a l n e
K u n d a l i n e akti.

170

Crvenkasto-uta boja u p r a v o i sadri h r o n o n e o d g o v a r a j u e frek

vencije.
A n e o Svetlosti, po I. Hristu, nije nita d r u g o n e g o zraenje h r o
n o n a koji nas p u n e energijom. O s n o v n i uslov za biranje h r o n a l n e ener
gije je - o b n a i t i svoje telo.

proputa i naknadno kondenzuje (po principu efekta upljih

struktura) hronone odgovarajue frekvencije. Nervno tkivo,
koje se nalazi u kotanoj futroli" je rezonator-akumulator i
preraspodeljiva te energije, pri emu hronalnu energiju
najbolje odabire i akumulira glava.
Hronalna materija v o l i " da se koncentrie (da se zgu
njava) na granicama razdvajanja sredina, a na glavi i u
samoj glavi ima ih nekoliko. Tako se kosa ne samo kon
centrie, nego i usmerava u glavu. Povrina velikog mozga
171

je puna brazda i vijuga koje znatno poveavaju njegovu

povrinu, a shodno tome poveava se i povrina koncen
tracije. Oblik lobanje je kao i oblik jajeta da bi p o m o g a o
zatvaranje" i koncentraciju h r o n o n a 4 1 . Otuda se sva
energija preraspodeljuje nanie po k i m e n o m stubu i dalje
se koristi za stvaranje rukovodeeg modela - holografskog
tela.
Prema drevnim indijskim zapisima, glava je - najva
niji deo tela, iz koje struj i nanie nebeski nektar" - yfsoma\
koji daje telu ivot. Navedeno objanjenje autora u izvesnoj
meri objanjava taj proces i preporuuje da se svesno radi u
tom pravcu.
Neki ljudi oseaju zraenje hronalne energije, koja im s
visine pada na glavu. Na primer, evo ega se sea P. K.
Ivanov (Istorija P a r e k a " ) :
Nailazio sam na takvo strujanje vazduha, da nisam
morao da ga se bojim kao glavnog izvora. Trao sam vrlo
brzo po posejanoj penici, a s visine sam uvlaio vazduh u
sebe da bih se zasitio i da ne moram da j e d e m . M o g a o bih
zamoliti oveka da neto pojedem, ali ja nisam bio tada taj
ovek koji bi iveo zbog pareta hleba ja sam u to v r e m e
iveo zbog Vasione, koja je na moje telo padala s visine.
Kako se kae, ne u obrve, ve u same o i ! "
Oseaj pritiska na glavu veoma pomae asimilaciju
hronalne energije, te je zato oblik frizure kod drevnih mu
draca, naroito na Istoku, predstavljao posebnu lopticu ili
upredene pramenove kose na glavi.
Sa smanjivanjem potencijala hronalnog polja, iz orga
nizma se zrae hrononi sa smanjenom potencijalnom ener
gijom, a na njihovo mesto iz glave i kotane sri dolaze
novi. Na taj nain organizam konstantno filtrira" kosmiko
zraenje, birajui ono koje mu je potrebno, destruktuira ga
41

(smanjuje energiju hronalne estice), stabilise svoje holo

grafsko telo na raun energije destrukturizacije, a preraeno
zrai napolje u vidu razliitih polja: elektrino, toplotno,
magnetno itd.
Eto, i tu je protivurenost izmeu kompaktnog - fizi
kog i finog - holografskog tela. Hrana jaa fiziko telo, ali
svojim hologramom g a s i " fino holografsko telo. To je zato
to se u organizam unosi hrana druge rezonantne frekven
cije nego to je naa. To dovodi do guenja kao i u prvom
sluaju. Izbor produkata ishrane klatnom (frekvencijama,
M S ) omoguuje odabiranje produkata ishrane odgovara
juih frekvencija. Ako vam se spava posle jela (pod uslovom da se niste prejeli), to znai da ta hrana nepovoljno
utie na vas. San obnavlja, jaa hologram. Umerena, pra
vilno odabrana hrana i uzimanje sopstvenog urina veoma
jaa holografsko telo, ali smanjuju fiziko. Izmeu ta dva
tela treba pronai odgovarajuu ravnoteu koja e doprineti
optem boljitku.
U zakljuku bih istakao, da je oveiji organizam biomaina, koja radi na energiji destrukturizacije hrane,
vazduha i kosmikog zraenja. Pri tome, duhovna energija
(jedan od oblika Kundaline) odrava holografsko telo i
upravlja disajnom i bran lj ivom energijom. Disajna prana
odrava pransko (energijsko) telo i kontrolie procese nasta
janja energije iz hrane. Hranljiva prana (energija hrane)
odrava fiziko telo, a njeni finiji sastavni delovi jaaju
pransko i holografsko telo. Naravno, sve tri prane (energije)
moraju biti meusobno uravnoteene, i samo u tom sluaju
m o e se postii savreno zdravlje i maksimalno trajanje
ivota.

N a tom principu zasnovan j e Rajhov a k u m u l a t o r " , koji o m o g u u j e

da se energija akumulira i da se p o m o u nje lece ljudi.

172

173

DISANJE I RAD MOZGA

Rad mozga u m n o g o m e zavisi od vrste disanja. Frek
vencija disanja i naizmenino disanje kroz levu ili desnu
nozdrvu mnogo utiu na funkcije mozga.
N a mozak sastoji se iz dve polulopte (hemisfere, M S ) leve i desne. Svaka hemisfera upravlja samo funkcijama
koje su joj svojstvene. N a v o d i m o nekoliko njihovih funk
cija:
Leva hemisfera mozga
Logika ili analitika funkcija
Diskretnost
Reitost
Raunanje
Uzastopnost (naizmeninost)

Desna hemisfera mozga

Emocionalna ili intu
itivna funkcija
Neprekidnost
Cutljivost
Geometrija
Paralelnost

S obzirom na to da je na ivot vezan i za jezik, re,

analizu, sintezu, i sam predstavlja linearno dejstvo za posti
zanje nekih ciljeva, leva hemisfera svakodnevno stimulie
svoj razvoj i veoma je razvijena. Desna hemisfera, obratno,
za svoj razvoj ne dobij a dovoljno emocionalnih stimulusa i
intuitivnog pothranjivanja, koji su u vezi s podsvesnim
nivoom. Zato ona znatno zaostaje od leve hemisfere, iako je
funkcija te hemisfere, takoe, vana kao i leve. Z b o g toga
gubi se unutranja harmonija i ovek se razvija jednostrano.
Upravo zbog tog razloga veina ljudi je lakovema, povrna i
ne prodire u sutinu problema. Ta zakonitost ispoljava se i u
procesu leenja - niko nee ozbiljno da radi na sebi ve
oekuje brzi uspeh. Takvi ljudi ne ele da p r e u z m u obavezu
i odgovornost za odravanje sopstvenog zdravlja i poro
dinog blagostanja - oni preivljavaju. Zato veina ljudi
treba da stimuliu desnu hemisferu mozga s ciljem da je
174

usavravaju i harmonizuju. U tom sluaju nam p o m a e i

disanje.
Retko ko se upitao, zato i m a m o dve nozdrve i j e d n o
grlo za disanje? Ja sam propratio nastajanje spoljanjih
disajnih organa na oveijem embrionu trudnice i razjasnio
da, u poetku, oveiji embrion ima j e d a n otvor koji se
zatim pregradom razdvojio na dva i formirao nos itd. Kao
to su nedavno naunici ustanovili, da disanje kroz levu
nozdrvu pomae hlaenje mozga, a kroz desnu - zagrevanje. Viegodinja iskustva jogista ukazuju na to, da svaka
nozdrva, kroz koju se preteno die, stimulie odgovarajui
deo tela. Shodno tome, diui naizmenino kroz j e d n u i
drugu nozdrvu, m o e m o da harmonizujemo rad mozga.
U drevnoj i kod nas malo izuavanoj Svara-jogi (jogi
zvuka) ovako se navodi o disanju kroz levu nozdrvu. Disa
nje kroz levu nozdrvu je lunarno zraenje, po prirodi en
stveno (jinsko), i ono hrani i isti. Prema tantrama, leva
strana je magnetna, enstvena i emocionalna po prirodi.
Disanje kroz levu nozdrvu daje energiju mozgu. Za vreme
arkog (toplog) dana, preporuuje se da leva nozdrva bude
otvorena, da bi se izbalansirala sunana energija koja nam
dospeva u dnevno vreme. U traktatu D n a n a Svarodaja"
preporuuju se radnje koje poboljavaju blagostanje u to
v r e m e i kad se die kroz levu nozdrvu.
O disanju kroz desnu nozdrvu navodi se sledee. Di
sanje kroz desnu nozdrvu predstavlja sunano zraenje,
muko (Jangsko) po prirodi, ruilako (destruktivno, pogub
no) i na osnovu toga, ono privremeno poveava ivotnu
snagu i izdrljivost. D e s n a strana (desno) smatra se elek
trinom, m u k o m i racionalnom po prirodi. Disanje kroz
desnu nozdrvu aktivira telo. Za vreme prohladnih noi pre
poruuje se da bude otvorena desna nozdrva, da bi se iz
balansirao uticaj hladne noi na organizam. Disanje kroz
desnu nozdrvu preporuuje se za fiziki rad, rasprave (bo175

renje) i takmienja (utakmice). Aktivirajui disanje kroz

levu nozdrvu danju, a kroz desnu nou, m o e se poveati
ivotna snaga i produiti ivot.
Da biste se uverili u pravilnost sve navedenog, posmatrajte se u ogledalu kad vam je zapuena jedna nozdrva.
Obino se stie utisak da je odgovarajua polovina tela
nemona i odrvenela.

M E T O D IZBORA H R A N L J I V E P R A N E "
Metod izbora hranljive p r a n e " treba sbvatati kao pro
ces stvaranja povoljnih uslova u organizmu radi kvalitetne
destrukturizacije hrane na elijskom nivou (elijsko disa
nje). Za tu svrhu najbolje su tri metode disanja: metod
voljne likvidacije dubokog disanja Butejko K. P., disanje
kroz cevicu i disanje embriona".
M e t o d B u t e j k o . Konstantin Pavlovi Butejko nije slu
ajno otkrio sopstveni metod disanja. Sticajem okolnosti i
dobra m o opaanja pomnoeni sa znanjem omoguili su
mu da to uspeno uradi.
Butejko se oduvek interesovao za medicinu i on se posle
zavrene srednje strune kole upisao u viu medicinsku
kolu. Za vreme kolovanja u vioj medicinskoj koli k o d
njega se pojavila zloudna (maligna) hipertonija opteg
oblika. Krvni pritisak 220/120, glavobolja, nesanica, bolovi
u srcu i mnogo drugog. Budui da se sam bavio problemima
te bolesti, izraunao je da bi mogao da ivi priblino godinu
i po dana. Kao lekar znao je d a j e leenje m e d i k a m e n t i m a
beskorisno. Za tu godinu i po dana treba da pronae neto
to nije trivijalno, a koje bi mu spasilo ivot. Butejko je
poeo da eksperimentie - disao je snano punim pluima,
duboko. Rezultat disanja - vrtoglavica, stezanje slepoonica, pogoranje rada srca i opta slabost. Kad je, obratno,
176

usporavao disanje, oivljavao je posle nekoliko minuta.

Nou izmeu 9. i 10. septembra 1952. nastala je teorija, koja
je nauno potvrena. Stoer tog metoda je dejstvo uglje
nikove kiseline u organizmu, a uzrok oboljenja - duboko
disanje koje tu kiselinu ispira iz organizma. Butejko je zatim
u laboratoriji Klimatske biologije", koja je u sastavu Sibir
skog odeljenja Akademije nauka, pomou savremenog ure
aja koji istovremeno snima 24 parametra o stanju oveijeg organizma, detaljno izuio funkcionisanje bolesnog i
zdravog organizma. Dobijeni podaci obraeni su na elek
tronskim raunalima i dobijene su matematike zavisnosti
izmeu funkcija. U jednostavnom i dostupnom metodu is
traivanja rezultati su pokazali:
1. Poveanje dubine disanja ne poveava kiseonik u
elijama naeg organizma, ve obratno. Z b o g toga, to se
ugljen-dioksid 25 puta bre ispira iz organizma nego kiseo
nik, dolazi do njegovog deficita. Rezultat je pogoranje
uslova prelaska kiseonika iz hemoglobina u tkiva (Verigo-Borov efekat) i nastupa kiseoniko gladovanje celog
organizma.
2. Promena unutranje sredine elija, zbog ispiranja ug
ljenikove kiseline, remeti rad 700 fermenata i 20 vitamina!
Z b o g toga se ometa razmena materija i energije u orga
nizmu
osnovi ivota.
3. Smanjivanje ugljen-dioksida u elijama pobuuje e
lije (smanjuje prag pobuivanja). To pobuuje nervni sis
tem sa svim tetnim posledicama koje otuda nastaju.
4. Zatitna reakcija, usled gubitka ugljen-dioksida u or
ganizmu, dovodi do spazmi bronhija i krvnih sudova i do
nngomilavanja sluzi u organizmu.
Polazei od sopstvene prakse, Butejko tvrdi da postoji
jedna bolest - duboko disanje i da ona ima 150 simptoma!
N a v o d i m o nekoliko simptoma bolesti dubokog disanja koji
177

nestaju tokom procesa njegovog eliminisanja m e t o d o m

voljne likvidacije dubokog disanja (VLDD).
Nervni sistem: glavobolja (ponekad slina migreni),
vrtoglavica, nesvestica (ponekad s epileptinim grevima);
naruen san, nesanica, sanjivost i drugo; um u uima,
slabljenje pamenja, brzi umni zamor, plabovitost, razdraljivost, slaba koncentracija, oseanje bezrazlonog straha,
apatija, oslabljen sluh, parestezija (ukljuujui potpuni gu
bitak svih osetljivosti, najee osetljivosti udova), trzanja u
snu, tremor, tik (gr); pogoranje vida, poveanje starake
dalekovidosti, razliita svetlucanja u oima, mrea pred
oima itd., poveanje interokularnog pritiska, bolovi pri
pokretanju oiju navie ili u stranu, prolazna razrokost;
radikuliti itd.
Vegetativni nervni sistem: diencefalne i vegetodistonine krize, izmeu ostalog: znojenje, zimogroljivost,
naglo hlaenje i zagrevanje, bezrazlona drhtavica, nesta
bilnost telesne temperature tipa termoneuroze itd.
Endokrini sistem: simptomi hipertireoze, debljanje ili
mravljenje, pojave patolokog klimaksa, naruavanje m e n
strualnog ciklusa, toksikoza trudnoe, fibromi, impotencija
itd.
Sistem disanja: spazme grkljana i bronhija (napadi
astme), napadi astme pri fizikom optereenju i za vreme
mirovanja, uestalo duboko disanje uz uee dopunske
disajne muskulature, gubitak pauze posle izdisaja i za v r e m e
mirovanja, disajna aritmija ili povremeni oseaj nedostatka
vazduha, oseaj nepotpunog udisaja, oseaj ogranienosti
pokretanja grudnog koa (stenjenost u grudnom kou),
strah od zaguljivosti, oteano disanje kroz nos za v r e m e
mirovanja i pri manjem fizikom optereenju, rinitis po tipu
vazomotornog rinitisa, sklonost prehladnim oboljenjima, a
u vezi s tim katar disajnih puteva, bronhitis, grip itd., suvi
kaalj ili sa sluzi, suvoa u ustima ili u nosnom drelu,
178

hronini tonzilitis, laringitis, maksilarni sinuzitis, eoni sinuzitis, akutni emfizem plua, intersticijalna pneumonija,
bronhoektaze, spontani pneumotoraks, gubitak oseaj a mi
risa, razliiti bolovi u grudnom kou, poremeaj u dranju
tela, deformacija grudnog koa, oteenost iznad kljunjae
(emfizema vrhova plua) itd.
Srano-vaskularni sistem i sistem krvotoka: tahikardija, ekstrasistolija, paroksizmalna tahikardija, spazam
krvnih sudova udova, mozga, srca, bubrega, belanevine u
mokrai, dizuretine pojave, nikturija i druge, hlaenje,
zimogroljivost udova i drugih delova tela, bolovi u predelu
srca, stenokardija, poveanje ili smanjenje arterijskog pri
tiska, teleangiektazija, varikozno proirenje vena i hemoroida, krtost krvnih sudova i kapilara, a u vezi s tim i
krvarenje desni, esta krvarenja iz nosa itd., oseaj pulzacije
u raznim delovima tela, pulzirajui umovi u uima, vaskularne krize,infarkt miokarda, insult, poveano zgruavanje krvi, trombi (tromboflebitis), smanjenje alkalnih re
zervi krvi, elektrolitni poremeaji, eozinofilije, hiper- ili
hipoglobulija, promene u krvi, smanjenje parcijalnog pri
tiska kiseonika u arterijskoj krvi u poetnom stadijumu
bolesti i suprotne promene na zavrnom stadijumu bolesti
itd.
Sistem probave: smanjenje, poveanje i poremeaj
apetita, suvino luenje pljuvake ili suvoa u ustima, pore
meaj ili gubitak ukusa, spazme jednjaka i eluca (bolovi u
desnoj podrebrici, u podbradku itd.), kolitis (zatvori, prolivi), diskinezija unih kanala, goruica, esto podrigivanje
(recidiv, M ) , muka, povraanje, meteorizam, neki oblici
gastritisa i ira na elucu i dvanaestopalanom crevu itd.
Kotano-miini aparat: slabost miia, bizo fiziko
zamaranje, podmukli bolovi u miiima, grenje miia,
najee grenje miia nogu (miia listova nogu i miia
stopala), drhtavica raznih grupa miia, pojaanje ili slab179

ljenje tomisa miia, atrofija miia, bolovi u cevastim kos

t i m a itd.
Koa i sluzokoa: suvoa koe (ihtioza), pustulozne
ospe (akne), koni svrab, ekcem, psorijaza, sklonost glji
vinim oboljenjima, bledilo koe sa sivom nijansom, akrocijanoza, kvinkeovi otoci, pastoznost lica, ekcemski blefaritis, cijanoza (modrenica) itd.
Poremeaji u razmeni: debljanje, mravljenje, lipomatoza, infektivni infiltrati, osteofiti i taloenje soli u zglo
bovima po tipu gihta (kostobolje), taloenje holesterina na
koi (najee na obrvama), hipoksija tkiva, skriveni otoci,
poremeaj tkivne razmene po tipu alergijskih reakcija itd.
Pre nego to zaponemo izlaganje o metodi VLDD-a,
preciziraemo pomou cifara s t a j e duboko disanje.
Tabela 1.
UTICAJ DISANJA NA OVEIJE ZDRAVLJE

Primedba: FP - frekvencija pulsa u minuti; FD - frekvencija

disanja u m i n u t i (broj udisaja i izdisaja); % CO - p r o c e n a t sadraja
ugljen-dioksida

alveolnom

vazduhu;

s p o n t a n o z a d r a n o disanje p o s l e

AP

automatska

izdisaja (najvanija

pauza,

karakteristika,

p o t o pri tim p a u z a m a se ne gubi ugljenikova kiselina); KP - k o n t r o l n a

pauza z a d r a n o g disanja p o s l e srednjeg izdisaja do prve p o t e k o e ; VP
- voljna pauza, z a d r a n o disanje od prve p o t e k o e do g r a n i n e (iz
p a u z e izlaziti eim, ali ne d u b o k i m disanjem, diui kroz m a l o
z a p u e n nos); MP - m a k s i m a l n a pauza, zbir KP i V P .

N a v e d e n a tablica prikazuje nivo stanja naeg zdravlja.

T a k o , na primer, ako vam je frekvencija pulsa (FP) 60
ud/min; frekvencija disanja (FD) - 8; automatska pauza
posle izdisaja (AP) - 4; maksimalna pauza (MP) - 120 sek.,
to znai da kod vas sadraj ugljen-dioksida u alveolama
plua iznosi 6,5 procenata i vi ste potpuno zdrav ovek. Ako
su vai pokazatelji iznad norme - vae zdravlje je iznad
proeka. A k o su pokazatelji ispod norme - vi ste ovek koji
duboko die i vae zdravlje je ispod normalnog nivoa. To je,
u stvari, predpatoloko stanje. Zavisno od toga, koliko ti
pokazatelji odstupaju iznad ili ispod propisane n o r m e vi
ste izvanredno izdrljivi ili bolesni.
Zdrav ovek die na sledei nain: udisaj, izdisaj i
automatska pauza (AP) koja nastaje spontano. Zatim se
proces ponavlja. Butejko ceo metod svodi na to, da se
obolelom oveku, koji duboko die, vrati automatska pau
za. Iz prakse je poznato da se automatska pauza obnavlja
posle 3-godinjih redovnih vebi. O n a treba stalno da se
k o n t r o l i e - tada je uspeh zagarantovan.
Vebanje prema datoj metodi: udobno esti, leda is
pravljena, povui vrat navie, m k e staviti na kolena ali da se
ne dodiruju. Tada se maksimalno opustiti i smiriti disanje i
puis. Pri oputanju posebno prekontrolisati oputanje rame
na, ruku (posebno pregibe ruku i ake), lice (naroito miie
oko oiju i elo), noge (naroito stopala), miie grudnog
koa, trbuha i dijafragme. Ako vam se za vreme vebanja

180

181

m n o g o napreu lea, naslonite ih na naslon, ali da budu

uspravna.
Sad izmerite frekvenciju vaeg puis (FP), frekvenciju
disanja (FD) i kontrolnu pauzu (KP). Jo j e d n o m napo
minjem, da kontrolnu pauzu, tj. zadrano disanje posle
o b i n o g izdisaja treba zadrati do prve potekoe. A k o to
budete due drali, dobiete netane poetne podatke. Tako,
ako je vaa KP - 15 sekundi (norma - 60 sek.), 60 : 15 = 4,
pokazuje da vi pri svakom
udisaju udiete 4 puta vie
vazduha nego to je p o t r e b n o 4 2 . Sva ta merenja zapiite u
svesku i dalje ete prema njoj proveravati proces vebanja.
Kad zauzmete odgovarajui poloaj za vebu, ponite
postepeno da smanjujete dubinu disanja dovodei je do
prestanka disanja. T o m prilikom treba da se osea blai
nedostatak vazduha. Spoljanje disanje treba da bude neprim e t n o . Smanjenje dubine disanja pomae podizanje oiju
navie (podbradak se ne podie) i blago napuivanje usna.
Postoje brojna uputstva za primenu metode VLDD-a, u
kojima su date razne varijante vebanja. Zato u se osvrnuti
n a z v a n i n i i z v o r - a s o p i s Priroda i ovek", br. 5 od 1989.
u kojem je lanak K. P. Butejka ienje disanjem".
Dubinu disanja treba smanjivati est puta dnevno u
24.oo, 4.oo, 8.oo, 12.oo, 16.oo i 20.oo asova, od toga dva
ciklusa u nonim asovima. U svakom ciklusu
pet poku
aja (proba), a najbolje je vebati tako da u toku pete m i n u t e
ve ne moete da diete u izabranom reimu. V r e m e probe
42 Z a t o , t o B u t e j k o a p s o l u t n o ne u z i m a u obzir energijski aspekt
disanja i sve svodi na ispiranje ugljenikove kiseline iz o r g a n i z m a , to
dolazi do raznih terminolokih obrtaja koji ne odraavaju s t v a r n u
sutinu disanja. Streljnikova u z i m a u obzir s a m o energijski aspekt,
ne uputajui se u o p t e u fiziologiju i ulogu ugljenikove kiseline.
R a d i toga s e autor, izlaui m e t o d e m a k s i m a l n o p r i b l i n e originalu,
koristi njihovim mislima, koje ne odraavaju stvarnost, ali vi treba o
t o m e d a b u d e t e upoznati.

182

se dalje poveava do 10 minuta. Kad ovladate tim ritmom

preite na drugi stepen i ponovo se trudite da j o vie
smanjite dubinu disanja i diite u novom reimu disanja u
poetku do pet, a zatim do deset minuta. Takvih stepena
smanjivanja disanja je nekoliko. Da preete s jednog reima
na drugi moete samo u sluaju da ste potpuno savladali
prethodni reim i da se ne vratite na prethodno disanje.
Prema tome, vi ste tokom 5 minuta (a kasnije 10)
smanjivali dubinu disanja. Zatim izmerite K P . To je jedna
proba. Dalje ponovo smanjujete dubinu disanja u toku 5
minuta i izmerite KP - to je druga proba, i tako redom do pet
proba. Posle pete probe, zavren je prvi ciklus vebi koji je
trajao 5 proba po 5 minuta, plus vreme potroeno na KP i
ukupno vreme jedne vebe 30 minuta u sluaju 5-minutne
probe i oko j e d n o g sata u sluaju 10-minutne probe. Posle
zavrene vebe izmerite FP i F D .
Svaki ciklus (veba) izgleda ovako:
Prvi ciklus - u 24 sata (pono) FP = FD = KP = (tj.
podaci na poetku vebanja).
T, = K P , = (T, to je vreme probe koje je 5 ili 10
minuta, a KPj - kontrolna pauza posle probe).
T2 = KP2 =
T3 = KP3 =
T4 = K P 4 =
T5 = KP5 =
Sada j o izmerite FP i F D .
Drugi ciklus (vebanje) je u 04.oo asa i sve se ponav
lja. Vebe u toku dana (24 sata) zavravaju se proraunom
K P s aritmetika sredina izmerenih 36 KP u toku 24 sata.
Tu cifru takoe zapisati u svesku i posle toga prema tim
podacima pratiti dinamiku uspeha vebanja.
Kriterij umi pravilnog vebanja su: manji nedostatak
vazduha na poetku 5-minutne probe koji prelazi u veoma
183

izabranom reimu"); oseaj toplote s prelaskom na znojenje

i ak znojenje; poveanje KJ? od jedne do druge probe iz
dana u dan. Na samom poetku vebanja KP se m o e
poveavati veoma sporo ili da stoji na mestu. To znai da
organizam koristi ugljen-dioksid, koji se nagomilao za vre
me vebanja, a nema ga dovoljno da bi se koncentrisao u
krvi. Zato nemojte da mislite da nepravilno postupate, nas
tavite da vebate i KP e poeti polako da raste.
Takav program treba da sledite dok god ne postignete
lako zadravanje disanja do 60 sekundi. Posle toga moete
vebati 2 puta dnevno tokom godine dana. Vebe treba da
traju 1 sat: ujutro posle ustajanja i uvee pre veere. Posle
godinu dana preite na j e d n u vebu u trajanju od 1 sata i to
pre veere, a ujutro pro veri te lako zadrano disanje (KP)
koje ne srne biti manje od 60 sekundi. Posle 0,5-1 godine
prekidate vebanje (a moe se i produiti) i radite sledee: 1
- proverite ujutro K P , da ne bude nia od 60 sekundi i 2
upranjavajte lake fizike vebe koje pomau nagomila
vanje ugljenikove kiseline u organizmu.
Ako vam KP ujutro pone da opada, obavezno utvrdite
uzrok i otklonite ga. Ako KP i dalje opada, ponovo vebajte
prema ve navedenim pravilima.
Na poveavanje dubine disanja, tj. smanjivanje KP uti
u:
1. Hronini tonzilitis, holecistitis, apendicitis, bronhitis
i pneumonija.
2. Sve to sadri puno kofeina: kafa, kakao, aj, oko
ladne bombone.
3. Antibiotici, spazmatici i drugi slini lekovi.
4. Alkohol, nikotin i narkotici.
5. Hipodinamija (nedovoljno hodanje - bolest sedenja,
M).
6. Toplo vreme, prekomeran boravak u sauni i druge
terapije u vezi sa toplotu.
7. Negativne emocije.
184

7. Negativne emocije.
8. Poloaj oiju nanie.
9. Obilna i kombinovana ishrana. Belanevinasti pro
dukti: meso svih vrsta (ukljuujui i ribu), jaja, mleni
produkti, takode agrumi i hleb s kvascem.
Nagomilavanje ugljen-dioksida u organizmu je stepenasto - svakih 5-7 dana (kod svakog je strogo individualno)
KP se poveava za nekoliko sekundi. To su stepeni disanja
za v r e m e kojih se ono smanjuje po dubini, a istovremeno se
poveava koliina ugljen-dioksida u organizmu. Ta pre
strojavanja u organizmu ispoljavaju se u vidu krize ienja,
po Butejku - lomovi (preokreti). Prema tvrenju Butejka
treba da bude 8 lomova. Za vreme lomova, mogu se odrediti
oboleli organi i sistemi. Sto su oni bolesniji (oteeniji), lom
je jai (kriza ienja i leenja). Posebno su teki lomovi sa
zaokruenim ciframa i savetuje se da se oni preskoe. Naj
tei je prvi lom zato to se prvo obnavlja kiselo-alkalna
reakcija (KAR) krvi - to je velika negativna kriza. Sledei
lomovi su sve slabiji i slabiji. Jedan lom (preokret) m o e da
traje od tri do est nedelja. Sve zavisi od stepena oboljenja
(oteenja). to pre otpone lom, sledei lomovi bie slabiji.
Da bi bre dolo do loma treba nakratko drati noge u
hladnoj vodi. Za vreme lomova, mogu da odreaguju mesta
koja su davno zarasla. Na primer, opekotine iz detinjstva,
mesta ranjavanja itd. Upamtite - bez lomova (krize ienja,
leenja i energijskih kriza) nema izleenja. Sestomeseni
lom je obavezan ako se dobro poveava K P .
Predveerje lomova (krize) i simptomi samog loma
(krize)
1. Slab san i bolesna elja za spavanjem.
2. Razdraljivost.
3. Plaljivost.
4. Smanjenje apetita.
185

5. Intenziviranje (komplikacija) svih hroninih obo

ljenja.
6. Bolovi na ranije povredenim mestima (opekotine,
posekotine, rane itd.).
7. Glavobolja.
8. Proliv.
9. Pojaano mokrenje.
10. Krvarenje sa sluzi ili sluenje iz nosa i desni.
11. Pre poetka loma, lake je zadravanje disanja nego
ranije poveava se KP.
12. Mogu se javiti halucinacije.
13. Grevi.
14. Muka, ponekad povraanje.
15. Svrab koe.
16. Koprivnjaa.
17. Ekcem.
18. Alergijska kijavica.
19. Smanjenje radne sposobnosti.
20. Bolovi u srcu.
2 1 . um u glavi, vrtoglavica i glavobolja.
22. Astma i kaalj.
2 3 . Jako mrnjenje nogu, i drugi simptomi zavisno od
oboljenja (oteenja).
Prema tome, na osnovu simptoma loma (krize) m o e se
utvrditi koji su organi i sistemi organizma oboleli (ote
eni).
1. Ako je naruen san, javlja se glavobolja, razdraenost, plaijivost itd. - veoma je oteen nervni sistem.
2. Muka, goruica, povraanje - obolela jetra.
3. Halucinacije, ako je oteena psiha.
4. Grevi - nedostatak vitamina grupe B.
5. Kaalj - hronini bronhitis.
6. Bolovi u srcu, um u glavi, astma itd. - oteen srani
vaskularni sistem.
186

7. Ako mrznu noge - oteeni krvni sudovi nogu.

8. Ako se pojaava a s t m a - o t e e n e su bronhije i plua.
Saveti Konstantina Pavlovia Butejka pomoi e vam
da n o r m a l n o savladate lomove (krize ienja i druge krize).
1. Nita se ne bojte, sve e proi i nee se nita loe
desiti. Na primer, mnogi bolesnici se uspanie kad ugledaju
lajm (sluz) i crne, sasuene komadie neprijatnog mirisa
-iste se bronhije. Ili ne mogu da zaspu ili nemaju apetit,
plau, nesnalaljivi su itd. - kad proe lom (kriza), sve se
normalizuje.
2. im uoite da kod vas zapoinje lom, odnosno usled
ve navedenih situacija i komplikacija poinje da vam opa
da K P , odmah preduzmite mere za odravanje K P : a) ura
dite j o j e d n u probu uz vebu; b) ako se veoma teko
ostvaruju zadrana disanja - parite noge u toku vebi i ne
pregrejavajte ih do znojenja. Moete popiti 200-250 grama
vrue vode u toku 10-15 minuta, a zatim posle 15-20 minuta
ponite da vebate. Moete primeniti i tople kupke, oprati
glava vruom vodom, stavljati obloge od slaice na grudi,
trljati grudi toplim rukama (posebno za vreme kaljanja).
3. Ako imate veliku krizu, iako ste preduzeli propisane
mere i ne moete da odravate raniji nivo KP, ne uzbudujte
se, uradite j o jednu-dve vebe preko norme s ciljem da
pojaate nagomilavanje ugljen-dioksida i kiseonika u orga
nizmu.
4. Ako vam se ne jede - ne prisiljavajte sebe da jedete,
ali zato pijte vie tenosti da biste ispirali ljaku.
5. Za vreme krize strogo sledite principe pravilne ishra
ne i potpuno iskljuite produkte koje smo prethodno naveli.
6. Za vreme krize naroito je jak kaalj (intenzivira se
bronhitis), nastojte da ga umirite po svaku cenu: trljajte
nosnu kost, trljajte grudi toplom rukom, stavljajte obloge od
slaice i dr.
187

7. Vie hodajte na sveem vazduhu, ali ne spavajte i ne

leite. A k o postane neizdrljivo, odspavajte 30-35 minuta i
p o n o v o hodajte i redovno upranjavajte disajne vebe.
Za v r e m e vebanja, prema metodi Butejka, osea se
nedostatak kalijuma, kalcijuma i natrij uma u organizmu.
Njih treba obavezno nadoknaditi konzumiranjem hrane, ko
ja u veoj koliini sadri navedene mikroelemente. Te pro
dukte konzumirajte 10 dana, a zatim pauzirajte 10 dana. 1,
obratno, kad se u organizmu pojavi suvie kalijuma, nastaje
kijavica. U toku jednog ili u toku dva dana ne konzumirajte
produkte koji sadre kalijum 4 3 .
Butejko je izvrsno ovaplotio zavete drevnih mudraca:
Pre nego to pone da lei drugog, izlei se sam. Pre nego
predloi neto drugom, isprobaj to na sebi". Saznanja, do
kojih je on doao, veoma e biti korisna, narojto u praksi,
ljudima koji e primenjivati i druge metode disajnih vebi.
U zakljuku navodim dva primera leenja p o m o u
V L D D - a koja je iz sopstvene prakse opisao K. P. Butejko.
Prvi p r i m e r . Bolesnik S. N., star 40 godina, mehaniki
inenjer, ranije majstor sporta u klizanju, hospitalizovan
hitnom pomoi 08.06.1980.god. s dijagnozom: atopina
bronhijalna astma, uestali napadi, astmatino stanje, sr
ane i plune mane Il-III stepena, h o r m o n a l n o zavisan,
polialergija na mirise i lekove: seduksen, korglikon itd. Zali
se na astmu zbog koje se, preteno nou i pri najmanjem
fizikom optereenju, javljaju 10-15 tekih napada guenja,
j a k kaalj s tekim iskaljavanjem lajma, astma za vreme
mirovanja, znojenje, slabost, lupanje srca, lo san, meteolabilnost, oseaj straha, razdraljivost. Boluje od aprila
1976. - dok je bolovao od gripa, primio je venozno injekciju
poliolukina, posle koje je dolo do pojave prvog tekog
napada guenja - astmatino stanje trajalo je dva meseca.
43

188

Slatko voe i povre.

Od prvih dana oboljenja primao je prednizolon do 60 mg,

hidrokortizon 300 mg, a zatim polkartolon 32 mg dnevno.
Dana 12. 8. 76. izvrena operacija korena na levom plunom
krilu, posle koje se stanje pogoralo. Od 13. 9. do 30. 12. 76.
bio je u alergijskom odeljenju oblasne bolnice u gradu
Novosibirsku s dijagnozom: vorni periarteritis, predakutno
progresivno stanje sa sindromima bronhijalne astme, preluritis, koronaritis i arinim promenama u miokardu, nefritis, neuritis, oteenje eludano-crevnog trakta, kaheksija.
U bolnici je utvreno da je invalid II, a zatim I grupe.
Bolesnik je kasnije leen 15 puta u stacionarima, ali bezuspeno. Specijalistika ispitivanja i leenje kod alergologa
nisu obavljena zbog njegovog tekog opteg zdravstvenog
stanja. Poslednje ispitivanje zapoeto je 04. 6. 80. godine,
kad je zbog napada guenja 6 puta dnevno pozivao hitnu
p o m o . Bio je hospitalizovan u astmatinom stanju 1 1 . 6 .
80. godine, osim j a k e terapije (bronholitici, lekovi za srce,
hormoni, sedativi) bolesnik je u toku noi, bez kontrole,
obavio dve potpune inhalacije s astmopentom i novodrinom. Zdravstveno stanje se znatno pogoralo i pozvana je
ekipa za reanimaciju. Bez obzira na to to su preduzete
reanimacione mere nije se mogla potpuno otkloniti astma.
Dana 12. 6. 80. godine na bolesniku je primenjen nain
VLDD-a. Svi medikamenti, osim prednizolona, zamenjeni
su, doza prednizolona, koju je bolesnik redovno upotreb
ljavao poslednje 3,5 godine (35 mg dnevno), duplo je sma
njena. Prilikom pregleda stanje bolesnika je bilo teko,
izrazita astma u stanju mirovanja uz uee dopunske disaj
ne muskulature. Bolesnik je zauzimao nuni poloaj, hroptao je pri disanju i disao kroz usta, cianoza usna, grudni ko
rairen u donjem delu i fiksiran pri udisaju, frekvencija
disanja - 32 u minuti. KP - 2-3 sekunde. Metodu V L D D - a
odmah je prihvatio, i posle 2-3 minute kaalj i napad guenja
su prestali, smanjilo se lupanje srca i poboljalo se opte
189

stanje organizma. Odmah je primenjena ventilaciona proba:

duboko disanje (12 udisaja za 30-40 sekundi) izazvalo je
kaalj i napad guenja, telesnu drhtavicu, uestalo lupanje
srca, koji su nestali za 2-3 minuta pri ponovljenoj metodi
VLDD-a. Na taj nain, proba je bila pozitivna i specifina,
potvrdivi zavisnost bronhospazmi, kalja i lupanja srca od
hiperventilacije. Bolesnik se dalje nauio da samostalno
otklanja napade kalja i guenja. Napadi su prestali od prvog
dana otklanjanja hiperventilacije i potreba za m e d i k a m e n tnom terapijom je potpuno otpala. Smanjene doze prednizolona privremeno su zadrane. Prvi put za nekoliko poslednjih meseci bolesnik je bio znatno aktivniji, slobodno se
etao po hodniku i penjao po stepenicama na 3. sprat. Dru
gog dana vebi, kad se nivo C 0 2 poveao sa 24,4 na 31,5
mm . St., a KP sa 3 na 12 sekundi, uoeni su simptomi
reakcije izleenja: glavobolja, poviena temperatura do 39
koja je trajala 4 sata. To je bilo propraeno obilnim lu
enjem lajma - sluzi (do 150 ml), epiima i tegobama.
lajm je izlazio lako, bez naprezanja. Smanjio se apetit,
pojaala se e i luenje gorke lepljive pljuvake koja je
mirisala na ranije primenjivane lekove. Uestali su mokre
nje i stolica. Te pojave su trajale 24 sata, posle toga stanje se
poboljalo. Normalizovao se san, apetit, prestalo je ubrzano
lupanje srca, prestala je astma, prestao kaalj, otklonjena
slabost i prestalo znojenje. Osmog dana, kad se nivo C 0 2
poveao sa 31,5 na 37,5 mm .st., a KP se poveala do 20-30
sekundi, uoena je povratna reakcija ienja: bolovi u
miiima, ponovo je izlazilo mnogo lajma; ispoljavanje
reakcije trajalo je krae, nego prvi put. Desetog dana hospi
talizacije otputen je s odeljenja sa znatnim poboljanjem.
Fiziki je aktivan. Sposoban za rad. U narednom periodu
posmatranja, preko 1,5 godine dana, uoeni su redi napadi
bronhijalne astme koji su bili u vezi s prekidom kontrole
disanja i putovanja na j u n u obalu Krima.
190

D r u g i p r i m e r . Bolesnik ., star 6 godina. Doao je na

ambulantno leenje metodom VLDD-a 19. 11. 1980. s dija
g n o z o m : teak oblik atopike bronhijalne astme, , astmatiki status, plune i srane mane, vazomotorna rinopatija,
polialergija. Zali se u vezi s astmom, zbog koje se, preteno
nou i posle najmanjeg optereenja, javljaju 6-7 tekih na
pada guenja dnevno (24 sata), jak kaalj s oteanim iskaljavanjem lajma koji ponekad izaziva povraanje, astma
pri fizikom optereenju, kijavica, znojenje, zimogroljivost, slabost, lo san, razdraljivost, plaljivost, koni svrab
i zatvori. Kad je bio star tri meseca, oboleo je od astme.
Teki napadi guenja i astmatino stanje trajali su nekoliko
dana pa i nedelja. U toku 6 godina ivota 18 puta je bio na
stacionarnom leenju u specijalistikim odeljenjima, od
toga 5 puta - u reanimacionim odeljenjima. Uraeno mu je
10 bronhoskopija. U poslednjoj bronhoskopiji, posle ftorotanske narkoze, bolesnik je zapao u krajnje teko stanje i
prikljuen je na aparat za vetako disanje. Celu 1979.
godinu proveo je leei se u stacionaru. Primenjena terapija,
izmeu ostalog i hormonalna terapija, nije postigla eljeni
efekat i remisiju za spreavanje napada guenja. Osim obi
ne terapije, bolesnik je bez kontrole koristio 4 inhalacije u
trajanju po 15-20 minuta (novodrin, euspirin, alupent, salbumator). Uoeno je da bolesnik ne podnosi interferon,
albucid, ftorotan, sobnu prainu, miris jele (smreke), gro
e, jabuke, paradajz, sajre (vrsta ribe), bakalar i druge pro
dukte. Pri pregledu konstatovano j e : srednje teko stanje,
hrapavo disanje i kroz usta, uz uee pomone muskula
ture. Grudni ko rairen naroito u donjem delu, na svim
plunim poljima masa suvih i vlanih hroptanja, frekvencija
disanja - 30 u minuti. KP - 3 sek., puis - 118 otkucaja u
minuti, tahikardija, tonovi prigueni. Metodu VLDD-a je
odmah prihvatio i posle 10-15 minuta otklonio astmatino
stanje. Duboko disanje (12 udisaja za 39-40 sekundi) iza191

Tabela 2.
SADRAJ KISEONIKA I UGLJEN-DIOKSIDA U ALVEOLNOM
VAZDUHU U ODNOSU NA POVEANJE ZAPREMINE
DISAJNIH PUTEVA

T a b e l a 3.
ODGOVARAJUE POVEANJE ZAPREMINE DISAJNIH PUTE
VA PO PARCIJALNOM PRITISKU KISEONIKA U OD N OSU NA
N A D M O R S K U VISINU

192

zvalo je kaalj, zapuenje nos, napad guenja i pojaano

lupanje srca. Simptomi prouzrokovani hiperventilacijom
nestali su za 5-7 minuta pri ponovljenom smanjenju disanja.
Na taj nain proba je bila pozitivna i specifina i potvrdila
da bronhospazma, kaalj, zapuen nos i lupanje srca zavisi
od hiperventilacije. Dete je od prvog dana nauilo da samo
stalno zaustavlja napade kalja i kijavicu. Napadi su bili redi
(1-2 puta dnevno) i laki, rede se uzimali lekovi. estog
dana prestali su napadi guenja i bila je nepotrebna terapija
lekovima. Bolesnik je postao aktivniji, prvi put je u ivotu
slobodno hodao u sobi, penjao se stepenicama na 3. sprat,
etao po ulici. estog dana leenja, kad se KP poveala sa 3
na 9-10 sekundi, a nivo C 0 2 u alveolama poveao od 27,3
do 31,8 mm .st., uoena je reakcija za izleenje u vidu sla
bosti, glavobolje, smanjenja apetita, luenja gorke lepljive
pljuvake sa zadahom, povraanja, uestalog mokrenja i
defekacije. S kaljem je obilno izlazio gust lepljivi lajm. Te
pojave trajale su 24 sata. Bolesniku nije bila potrebna do
punska terapija, a zdravstveno stanje se poboljalo. N o rmalizovao se san, apetit, nestali su astma, znojenje i sla
bost. etrnaestog dana leenja, kad se nivo C 0 2 poveao sa
31,8 na 35,6 mm .st. i KP do 20 sekundi, uoena je druga
reakcija izleenja: nastali su bolovi u miiima celog tela,
obilna luenja iz nosa, temperatura 37,6-39,7 i p o n o v o je
izlazilo m n o g o lajma. Ti simptomi su trajali oko 7 dana. Pri
dostizanju KP 30-40 sekundi, prestala su klinika ispoljavanja alergije i neprijatni mirisi. Prvi put, posle 6 godina
ivota, u njegovoj kui je postavljena jelka iji miris on nije
podnosio. Posle leenja, etao je u svim vremenskim
uslovima, po nekoliko sati dnevno i primenjivao vodene
terapije. Na posmatranju je 4 godine. Za to v r e m e nisu
uoene komplikacije bronhijalne astme, alergijske reakcije i
prehladna oboljenja, poboljalo se opte zdravstveno stanje
i p o t p u n o su nestali napadi guenja.
193

Disanje kroz cevicu. Ovu metodu predloio je Anton

Galuzin. Sutina disanja kroz cevicu sastoji se u t o m e da se
povea tetan prostor (vidi poglavlje Opti podaci o disa
nju") disajnih puteva na osnovu cevice odreenih dimen
zija. U sluaju poveavanja zapremine disajnih puteva, tj.
duine cevice, koncentracija kiseonika i njegov parcijalni
pritisak u alveolnom vazduhu (a preme t o m e i u krvi) opada,
a ugljen-dioksida raste. Opadanje parcijalnog pritiska ki
seonika uoljivo je s poveavanjem nadmorske visine. Veli
ina tog opadanja moe da se uporedi s n a d m o r s k o m visi
n o m (tabela 3).
Dakle, pri disanju kroz cevicu (dopunsko tetno pros
transtvo D S P ) moe nastati parcijalni pritisak koji je
srazmeran bilo kojoj zadatoj visini. Ipak, za razliku od
stvarnog boravka na visini, nedostatak kiseonika bie propraen poveanjem sadraja ugljen-dioksida.
Za poveavanje zapremine disajnih puteva ( P Z D P ) k o
riste se cevice unutranjeg prenika 30 mm i duine 42,5;
99,5; 156; 227; 284 i 355 cm. Shodno t o m e zapremina
cevica je 300, 700, 1100, 1600, 2000 i 2500 ml.
Pod istim uslovima obavlja se i disanje po metodi Bu
tejko, samo se stavlja maska s cevicom. Na s a m o m po
etku treba osloboditi plua od preostalog vazduha, i zato
treba uraditi nekoliko izdisaja pri kraem udisaju koji ne
srne biti dubok. Kroz cevicu treba lagano disati i normalno.
Koliina kiseonika se smanjuje zbog pogorane ventilacije
plua, dok se koliina ugljen-dioksida poveava. Taj proces
se dalje stabilizuje i zavisi od duine cevice, a ovek je na
strogo izabranom reimu apsorpcije ugljenikove kiseline i
kiseonika.
Anton Galuzin sam je vebao j e d n o m dnevno, ujutro,
poevi vebu u trajanju od 5 minuta. U poetku je duina
cevice bila 0,8 metra. Vreme disanja svakodnevno je pove
avao za 1-2 minute, i postepeno produivao cevicu. Pri
194

disanju nije primenjivao nikakve voljne napore. R i t a m di

sanja menjao se samostalno. Svakako, da bi se sama od sebe
pojavila elja za zadravanjem disanja. Sad mu je ritam
disanja 4-6 u minuti. Samo disanje je veoma lako, prijatno i
neprimetno. Sad veba po 30 minuta, duina cevice j e - 2 , 3
metra.
Posle 3,5 meseca takvih vebi prestala je glavobolja,
poveala se u m n a radna sposobnost i prestala su oseanja
koja su zavisila od vremenskih uslova. Primetno mu se
poveala fizika radna sposobnost, a istovremeno smanjila
potreba za hranom, a s tim u vezi i posebna potreba da
k o n z u m i r a m e s o . Nestao je hronini dermatitis. Anton Ga
luzin je veoma zadovoljan s tim disanjem koje pospeuje
zdravlje, zadovoljstvo i radost. Vi ga moete, takoe, praktikovati prilikom gledanja televizijskog programa.
Disanje embriona. To je drevni nain disanja koji
nema nedostatke dva prethodna savremena naina disanja.
Njegovu primenu upravo je preporuio Isus Hristos. U tom
disanju odlino se kombinuju oba faktora: zasienje orga
nizma kiseonikom i maksimalna upotreba slobodnih elek
trona. Z a t o ja, od navedenih metoda disanja, preporuujem
da se primenjuje ova varijanta.
S ciljem da biste postigli eljeni cilj vebajte 30-50
minuta, 3-4 puta dnevno. Na primer, u 06.oo, 12.oo, I 8 . 0 0 i
2 4 . 0 0 . Naravno, treba zapoeti s 5-minutnim vebanjem i
postepeno ga poveavati do navedenog vremena.
Tehnika izvoenja vebe: esti pravo, leda uspravna,
oi zatvoriti. Vazduh udisati polako kroz nozdive, tako
lagano da ne srne da se uje nikakav um, a udisaj prekinuti
kad pone da se iri grudni ko. Zatim zadrati disanje s t o j e
m o g u e due, a u krajnjem sluaju toliko vremena, koliko je
potrebno da odbrojite od 1 do 120. Posle toga potpuno
izdahnuti vazduh kroz usta (bolje je kroz nos) i tako lagano,
da se labudovo pero, okaeno ispred lica, ne pomeri. Zatim
p o n o v o sledi udisaj, zadravanje i izdisaj, itd.
195

Teorijski cilj tog proces je da se vratite na disanje slino

plodu u utrobi majke, pri kojem embrion stalno raste i nita
ne gubi. Idealno bi bilo zadrano disanje za v r e m e koje je
potrebno da se odbroji od jedan do hiljadu, j e r vazduh
obnavlja i oivljava oveiji organizam.
Vazduh treba da bude iv, a ne mrtav. Tu vebu upranjavajte izmeu ponoi i podneva. U tom periodu vazduh
je iv - jatig. Izmeu podneva i ponoi j e - j l n .
ovek, koji primenjuje izabranu disajnu vebu, mora da
bude vegetarijanac. Osim obnavljanja organizma, kako ka
u drevni mudraci, to disanje pomae odvraanju misli i ima
za posledicu dobru koncentraciju uma. Ono donosi zdravlje
i p o t p u n o spokojstvo.

M E T O D IZBORA D I S A J N E P R A N E "
Pod metodom disajne p r a n e " podrazumeva se proces
apsorpcije i raspodele slobodnih elektrona u organizmu
p o m o u disanja. Da bi se postigao taj cilj, najbolje p o m a u
tri metode disanja: metod Streljnikove", varijanta joginog
disanja S a t n a m " i Bhastrika-pranajama' , .

METOD A.

STRELJNIKOVE

Aleksandra Nikolajevna je nekad i sama bila glumica i

pevalaje. Zatim je izgubila glas i leila je majka Aleksandra
Severova, pedagog za oblikovanje glasa koja je uspeno
odabrala disajne vebe. Aleksandra Nikolajevna sistematizovala je te vebe i tako je nastala gimnastika disanja
Streljnikove. Kad je dobila diplomu pedagoga-vokaliste
poela je da radi s pevaima. Povratila im je glas, vebala s
njima pevanje pred nastupima i obnavljala intonaciju. Z a t i m
196

je uoila, da se organizam leci zajedno s glasom, a naroito

organi za disanje. Stoga je poela da prima obolele ljude.
Slava o neobinoj gimnastici disanja i o udotvornoj lekarki
proula se u Moskvi i prenela po celoj zemlji. Streljnikova
je, poetkom sedamdesetih godina, patentirala svoj metod
gimnastike disanja i poela zvanino da leci astmatiare.
Sta predlae Streljnikova? N a predak je stalno miri
sao vazduh: K o moe da me pojede? Koga m o g u da
p o j e d e m ? " , kao to rade sve divlje ivotinje, inae ne bi
preivele. Miris vazduha m o e da uputi na skrivenog ne
prijatelja ili na dobitak. I mi uvebavamo udisaj predaka prirodni udisaj ograniene aktivnosti. Izdisaj se obavlja
spontano... na udisaj mora da bude u z n e m i r e n ' .
Njen metod disajnih vebi nazvala je paradoksalna
gimnastika disanja" koji se svodi na etiri pravila.
Prvo pravilo. Mislite: Mirie na gare! U z b u n a ! " I ne
udiite glasno da biste se uli u celoj sobi, ve miriite
vazduh kao kad pas njui trag ivotinja. Ukoliko prirodnije,
utoliko bolje. Udiui, ne trudite se da se nadimate iz sve
snage - to je velika greka - uvlaiti vazduh da biste ga to
vie udahnuli. Udisaj mora da bude kratak i aktivan. Mis
lite samo o udisaju. Imajte stalno na umu da se udisaji
istovremeno obavljaju s kretanjem. Izdisaj - rezultat udi
saja. On je po prirodi slabiji od izdisaja. 4 4 Vebajte aktivan
udisaj i spontano pasivan izdisaj, j e r oni odravaju prirodnu
dinamiku disanja.
D r u g o pravilo. Ne nastojte da izdisaj posle udisaja
nestane kako hoe i kad god hoe - bolje kroz usta, nego
kroz nos. Ne pomaite mu. Mislite: Mirie na gare! Uzbu
n a ! " I izdisaj e spontano nestati. Oduevljavajte se udisa
j i m a i kretanjem, i sve e proi; s t o j e aktivniji udisaj, lake
e proi izdisaj. N e m o g u e je napumpati automobilsku gu44

U stvarnosti je o b r a t n o , proitajte teorijski d e o o disanju.

197

mu i dr., ako se dejstvuje na osnovu principa: pasivan lagan

udisaj, aktivan lagan izdisaj. Shodno tome, n e m o g u e je po
tom principu napuniti vazduhom najsitnije disajne puteve
plua. 4 5 A u ivoj prirodi sve to se ne koristi - odumire.
Tree pravilo. Naduvajte plua, kao to se pumpaju
gume, u ritmu pesama i plesova. Sve fraze pesama i plesova
izvode se s 8, 16 i 32 takta. Ovaj proraun je fizioloki
logian. Dok uvebavate pokrete i udisaje, brojite do 4 i 8, a
ne do 5 i 10. Dosadno je brojati u sebi - pevajte. N o r m a sati
- 1000-1200 naih udisaja, a moe i vie - 2000 (za obolele
od infarkta - 600).
etvrto pravilo (veoma vano). Uzastopno uradite to
liko udisaja, koliko moete lako da uradite u datom m o m e n
tu. U tekom stanju - po 2, po 4, po 8 udisaja, sedei ili
leei; u normalnom - stojei po 8, 16, 32 udisaja. Poste
peno postignite 1000-1200 udisaja. to se loije oseate, to
se vie bavite gimnastikom , ali se ee odmarajte. Uradite
4000 udisaja dnevno, ali ne odjednom, to je dobra n o r m a za
ozdravljenje.
Streljnikova dalje preporuuje da se nozdrvama povrati
prirodna pokretljivost. Radi toga predlae sledeu vebu:
Stav stojei, ruke niz telo, noge rairene u irini ramena:
radite kratke udisaje kao da primate injekciju, umrkavajui glasno nosem. Ne stidite se z b o g zvuka. P r i m o
rajte nozdrve da se spoje u momentu udisaja. Mi steemo
gumenu kruku, da bi iz nje prsnulo. Tako isto treba stegnuti
stranice nosa, da bi ubrizgali vazduh u telo.
Vebajte po 2, po 4 udisaja zaredom. Stotinu udisaja.
M o e i vie, da biste osetili da se nozdrve pokreu i da vas
sluaju.
Da biste lake shvatili nau gimnastiku, uradite sledeu
vebu: Koraajte u mestu i istovremeno sa svakim k o r a k o m

Posle razgibavanja poinje se s glavnim pokretima

(slika 31).
/. Maka". Setite se m a k e koja se prikrada da bi
uhvatila vrapca. Ponavljajte njene pokrete - malo u n u v i ,
njiite se as udesno, a as ulevo. Telesnu teinu prenosite
as na desnu, as na levu nogu u ritmu njihanja. Ljut i to
udiite vazduh zdesna, sleva, u ritmu koraka. Uradite dva
puta po 96 udisaja. M o e i vie. Ta veba ponekad zau
stavlja napade astme. Ako se loe oseate, vebu raditi
sedei.

4 5 T o j o j e d n o m potvruje d a Streljnikova a p s o l u t n o nije shvatila

m e h a n i z a m izleenja na o s n o v u s o p s t v e n o g m e t o d e .

2. Pumpa". Uzmite u ruke savijene novine ili tapi i

izvodite pokrete kao da pumpate automobilsku gumu. Udi
saj - u drugoj polovini naklona. Zavren naklon - zavren

198

- udisaj. Desna-leva noga, desna-leva, udisaj-udisaj. A ne

udisaj-izdisaj, kao u obinoj gimnastici.
Posle toga preporuuju se pokreti glavom:
1. Zaokreti. Okreite glavu udesno-ulevo u ritmu koraanja. I istovremeno sa svakim okretanjem - udisaj n o
sem. Kratak, kao injekcija, uman - da se uje u elom
stanu. Prvog dana po 8 udisaja uzastopno. Ukupno 96 udi
saja. M o e i dva puta po 96 udisaja.
2. Ui". Klimajte glavom, kao da nekome govorite:
,,Aj-aj-aj, kako vas nije stid!" Trudite se da ne pokreete
telo. Radi druga grupa miia. Desno uvo ide prema desnom
ramenu, levo - prema levom. Ramena su nepokretna.
3. Malo klatno". Klimajte glavom unapred-unazad,
udisaj-izdisaj. Mislite: Odakle mirie na gare? Odozdo?
Odozgo?"
U i " i malo k l a t n o " uradite najmanje po 96 udisaja za
svaki pokret, po 8, 16 ili 32 udisaja zaredom koliko god
moete lako da uradite. Moe i dve stotine - 192 udisaja-kretanja glavom pri svakom udisaju. Mislite: Primo
ravam nozdrve da se pokreu, kao nikad do sada, da se
slepljuju u momentu udisaja".

199

udisaj. Poto su nakloni kao opruge, ne savijajte se do kraja.

Ponavljajte udisaje esto, ritmino i lako istovremeno s
naklonima. Sto vie nakloni podseaju na pumpanje gume,
to su bolji rezultati. Tako treba raditi 3-4 puta dnevno.
Uradite taj p o k r e t - udisaj j o vie, nego sve ostale: 3,4 i ak
5 puta dnevno, po 96 za j e d n u vebu. Udisaj, kao injekcija,
trenutan. Od svih naih pokreta-udisaja, taj udisaj postie
najbolje rezultate. On zaustavlja astmatini napad, srani
napad i napad jetre zato to se iz nje ispumpava suvina u,
koja izaziva taj napad. Za v r e m e napada, uradite taj pokret
udisaj po 2, po 4 udisaja zaredom sedei udobno na kraju
stolice. Oduprite se n o g a m a o pod, a rukama o kolena i
pumpajte vae ive g u m e u ritmu pulsa, da biste ih spasili od
guenja. Ne usporavajte to, ali se ee i due odmarajte,
nego kad se bavite gimnastikom u normalnom stanju.
Streljnikova je uoila j e d n u karakteristinost: kad neto
boli - esti, sagnuvi se. U sluaju sranog napada ili
napada astme, glavobolja i drugih bolova - savijamo se
unapred, sedimo sagnuti. Bolovi su razliiti, a zatita je
jedna - naklon unapred. To nije sluajno, ve je to instin
ktivno samoodranje. 4 6
3. Obuhvati ramena". Plua imaju dva obimna kupasta krila. Uska pri vrhu, a ira u osnovi. Shodno tome, ako
vi udiui, irite ruke vazduh prodire ka uskim vrhovima.
Ako obgrlite ramena - vazduh poveava zapreminu plua
od njihovog vrha do osnove i ne izobliuje ih.
Podignite ruke u visini ramena. Okrenite dlanove prema
sebi i postavite ih ispred grudi neto nie od vrata. Z a m a h
nuti ruke u susret j e d n e drugoj tako, da leva ruka obgrli
desno rame, a desna - levo pazuho, to jest ruke pokreite
paralelno u odnosu j e d n e na drugu u ritmu koraka za etnju i

Slika

200

31

Glavni pokreti gimnastike disanja

Streljnikove

metode.

46 Instinkt samoodranja ispoljava se u sabijanju h r o n a l n o g polja, koje,

sabijajui se, ublauje bol i obnavlja strukturu.

201

istovremeno strogo sa svakim zabacivanjem ruku ponav

ljajte kratke udisaje. Zamiljajte: Zatvaram tamo gde se
bolest rairila". Uradite 2 puta po 96 udisaja. 4 7 Uzastopno
toliko, koliko ih moete lako uraditi. Zamiljajte: R a m e n a
p o m a u udisaju".
4. Veliko klatno". To je kombinacija pokreta kojom se
postiu najbolji rezultati - p u m p e " i obuhvati r a m e n a " . U
ritmu koraka naklon napred, ruke ispruene prema zemlji
udisaj, naklon nazad, ruke podiu ramena takode udisaj.
Napred-nazad, udisaj-udisaj, tik-tak, tik-tak, kao ivo kla
tno. Uradite 2 puta po 96, otpoinjui kretanje prvih
stotinu od p u m p e " , drugu - od obuhvati r a m e n a " .
Zavrna objanjenja Aleksandre Nikolajevne o njenoj
gimnastici: N a osnovu 40-godinje prakse z n a m : naa
gimnastika smanjuje uznemirenost i normalizuje pritisak i
temperaturu. Pri povienoj temperaturi bavite se gimnas
tikom leei ili sedei, pri normalnoj stojei.. Ako imate
vie od 60 godina oprezno: po 8 udisaja zaredom, a ako
vam je manje godina, slobodno se bavite gimnastikom i
merite temperaturu. Ona e se normalizovati posle svakog
pumpanja, sputajui se za 0,5, ako je temperatura ispod
39 odnosno, 0,3 ako je temperaUira vea".
Pumpanjejedina nada pri otoku plua. Ono odlino
utie na titastu lezdu i sastav krvi; kod dijabetesa sma
njuje procenat eera, a kod leukemije poveava procenat
hemoglobina, pri emu neuobiajenom brzinom. Njena pri
mena je veoma uspena i kod tuberkuloze. Oprezno treba da
ga primenjiiju samo teki srani bolesnici. Poeti od 600
udisaja u toku jednog vebanja, zatim 800, 1000, 1200 itd.
K o d 4-5. vebe lako se radi 2000 udisaja. Ako vam je
teko, znai da negde greite. Traite greku. To se najee
47

Ja bih s v e t o v a o da se uradi 108 puta i da se bazira na deljivom broju

od: 99, 8 1 , 72, 63. 54, 4 5 , 36, 27, 18, 9, 108 - sveti broj, a njegov
delitelj - 9, u kojima je aktivirana magija cifara.

202

deava k a d teite da udiete - uzimate vie vazduha. N e

mojte to da radite. Bavei se gimnastikom ljutite se na
bolesti, ljutite se na svoju slabost i one e nestati. Upamtite:
udisaj - ne zapreminski, ve aktivni.
A k o vam se posle 15-20 minuta vebanja pojavi astma ne plaite se. Nastavite s vebanjem, ali ne uradite 960
udisaja (u toku j e d n e vebe), ve upola manje. O d m o r 15-20
minuta, pa drugu polovinu. Astmu zaustavite pokretima
glave, p u m p a " i m a k a " po 2, po 4 udisaja zaredom i
produite da se borite, jer je naa gimnastika jaa od bolesti.
Komentar. Mehanizam dejstva disanja po Streljnikovoj opisan je u asopisima na primitivnom, skoro deijem
nivou s upotrebom rei oigledno". Ja sam u svom izla
ganju posebno naglasio zadebljanim slovima te rei koje
odraavaju samu sutinu tog metode. I - Kratki, kao injek
cija, udisaji, glasno umrkavajui nosem s jakim akcentom
za mi risanje. Upravo takvo disanje omoguuje da se pro
pusti najvea koliina vazduha kroz nos, da se nadrauju
mirisna polja i regulie dejstvo na ceo fennentacioni o
veiji aparat. 2 - Udisaji kratki i uraeni sa skupljenim
grudnim koem ne dozvoljavaju da se ispira ugljen-dioksid
- on se nagomilava u organizmu, normalizuje unutranju
sredinu radi obavljanja biolokih reakcija. 3 - P o k r e t i m a
stimulie se stvaranje ugljen-dioksida i dopunjava orga
nizam energijom - slobodnim elektronima koji se aktiviraju
i dospevaju u akupunkturni sistem zbog rada miia. Upra
vo ti efekti i obezbeuju pumpanje organizma energijom o
kojoj govori Streljnikova.
Kreui se i obavljajui takvo disanje - ovek podsea
na dinamo-mainu, u kojoj su ruke i trup rotor, a sopstvena
aura stator; krv - rotor, a telo u kojem je zamrznuto
magnetno polje - stator. I kao posledica, to je vie takvih
kretanja-disanja -vie je i energije u organizmu to i po
tencira Aleksandra Nikolajevna. Vazduh pri tome treba da
203

struji kroz nosnu upljinu, a to je potpuno fizioloki oprav

dano i pribliava nas disanju kao u novoroeneta, koje
die 40-55 puta u minuti, a u vazduhu, koji izdie, sadri
vie kiseonika i manje ugljenikove kiseline, to ukazuje na
lou ventilaciju plua (za stvaranje vee koncentracije ug
ljen-dioksida u pluima) i aktiviranje mirisnih receptora-pobudivaa hipotalamusa i limbikog sistema koji reguliu hranljivu pranu".

JOGINO DISANJE Sat-nam "

(slika

32).

To je poseban nain disanja, koji se primenjuje u Kundalini-Jogi radi pobuivanja energije. M e n e je zapanjila
prefinjenost tog metoda i njeni brojni efekti.
Vebanje: sedite na pete, ispruite ruke iznad glave, a
ramena da vam pokriju ui (slika 32a). Ukrstite sve prste
osim kaiprsta. Kaiprsti treba da stoje uspravno (slika 32c).
Ponite da pevate S a t - n a m " s oseaj em i konstantnim
(stalnim) ritmom priblino osam puta za deset sekundi. Re
S a t " proiznosite otro - kao pisak i trbuh se gri p r e m a
k i m e n o m stubu. To je otar (nagli) izdisaj s izgovaranjem
rei S a t " . Izgovarajui re n a m " , udiete kroz nos tano
toliko dugo, koliko traje izgovaranje same rei. Trbuh se pri
tome oputa, to je vrlo kratak udisaj. Tanije reeno, tu
n e m a ni udisaja, ni izdisaja. Izgovarajui otro re S a t " vi
inite izdisaj, on je zapreminski mali, isto to se deava i s
udisajem - on ne postoji, izgovarajui re n a m " , koliko je
vazduha uneto - to i jeste udisaj. On je takode veoma mali
po zapremini.
Na taj nain u predelu pupka nastaje ritmino oscilatorno kretanje. Izgovarajui re S a t " treba da stegnete
anus i da ga blago povuete navie, a pri udisaju izgo
varajui n a m " - da ga opustite.
204

To disanje treba uvebavati minimum tri minute, zatim

polako udahnuti i ravnomerno - potpuno napuniti plua,
zadrati disanje i, napreui sve miie od zadnjice navie sve do ramena, j a k o se napregnuti. Zamislite da vam ener205

gija protie kroz najviu taku lobanje. Zatim treba da se

opustite dvostruko vie nego s t o j e trajalo to disanje.
To disanje namenjeno je zdravim ljudima, koji ele da
za ceo dan prikupe j a k o elektrino punjenje. U poetku se
veba tri minute, a zatim est minuta odmora. Z a t i m se
trajanje vebe poveava: tri minute disanja, minuta pot
p u n o g odmora, jo tri minute disanja i tek posle toga 12
minuta potpunog odmora. U daljem vebanju postepeno se
poveava trajanje tog disanja, dok se ne dostigne 15 minuta
disanja, 10 minuta prekid i ponovo 15 minuta disanja, pa
duboko oputanje 20-30 minuta.
Postepeno, za vreme uvebavanja tog disanja, osetiete
kako vam telo poinje da bruji od energije koja protie kroz
njega. Sve radite pametno i postepeno.
S tim disanjem aktiviraju se fizioloki i energijski m e
hanizmi:
1 - pumpanje velike koliine vazduha kroz nos s efek
tima koji zbog toga slede;
2 loa ventilacija plua u kojima se nagomilava ug
ljenikova kiselina i efekti koji iz toga proizilaze;
3 - efekat niskofrekventnih oscilacija (vibracija) u plazm e n o m telu, koje nastaju zbog izgovaranja rei-zvuka
n a m " (to vie podsea na zvuk u nosu, nego na re); efekat
visokofrekventnih oscilacija u plazmenom telu, koje nastaju
zbog izgovaranja rei-zvuka Sat";
4 - oscilacije trbuha u predelu pupka izazivaju skup
ljanje i irenje plazmenog tela u kojem je zamrznuto mag
netno polje, to izaziva pojavu jakih telesnih struja;
5 - stezanje anusa pri izdisaju i pri izgovaranju rei
Sat", po zakonu raspodele energije, koncentrie energiju u
tom delu tela u kojem je irzima receptor anusa. R u k e p o
dignute navie usmeravaju je navie du k i m e ;
6 - krajnje naprezanje svih miia s misaonom predstavom-impulsom te energije, podstie pojavu bujice slo
bodnih elektrona i njihovo usmeravanje navie;
206

7 - vri se blago ritimino masiranje svih unutranjih

organa, jaa srce zbog ritminog poveavanja i smanjivanja
krvnog pritiska, koji nastaje usled pokretanja pupka iji je
rad slian radu p u m p e ;
8 - balansiraju se tri donje akre, koje su odgovorne za
psihike poremeaje a koji nastaju na osnovu seksualnosti i
p r e k o m e m o g u m n o g rada.
Prema tome, ti naini disanja omoguuje vam da kontroliete uporne polne nagone (elje) i da usmerite seksu
alnu energiju na stvaralaki i lekoviti rad organizma.
U zakljuku, napominjem - uvaavajte unutranju m o
tog disanja. Pripremajte se za njega postepeno, ne urei. To
disanje aktivira sve nivoe naeg bia. A k o su energijski
kanali blokirani, a vi ste veoma uporni u vebanju tog
disanja, moete dobiti snaan energijski udar. Opreznost i
postepenost - to je glavni zadatak kojeg treba da se pri
dravate pri izvoenju te vebe.

BHASTR1KA

PRANAJAMA

U prevodu s induskog jezika znai kovaki meli".

Kako kovaki meh slui za ubacivanje velike koliine vaz
duha u pe, tako i ova veba pomae ubacivanju vazduha u
na organizam.
Veba je vrlo jednostavna: sedite uspravno, zapuite
desnu nozdrvu velikim prstom (palcem) i uradite tih i veo
ma lagan udisaj - izvravajui uzastopno donje, srednje i
gornje disanje. im ste zavrili s udisajem, otvorite desnu
nozdrvu, a levu zapuite domalim prstom i uradite kroz
desnu nozdrvu tihi, produeni izdisaj uz m a k s i m a l n o pra
njenje plua i maksimalno podizanje dijafragme navie, da
bi se na trbuhu formiralo udubljenje. Posle toga odmah
uradite tihi, otegnuti udisaj kroz desnu nozdrvu, a izdisaj 207

tih i otegnut uradite kroz levu nozdrvu. Dalje se itav ciklus

ponavlja. To je jedna Bhastrika pranajama". Kao to vidite,
ona je vrlo prosta, ali veoma efikasna.

Setite se knjige ienje organizma", stranica 6 3 . Svama ivananda veoma dobro razjanjava blagotvorni uticaj
tog disanja.

Pri vebanju tog disanja na organizam se ispoljavaju

sledei uticaji:
1 - ritam disanja. to je ritam disanja vei, j a e je
pobuen ovek. 1 obratno, stoje on nii, ovek je spokojniji,
njegov mozak odmara i organizam se oputa.
Ako frekvencija disanja nije vea od 8 puta u minuti,
glavna endokrina lezda organizma hipofiza, poinje efi
kasnije da radi. Ako ovek pone da die s frekvencijom
ispod 4 puta u minuti, vorugasta lezda (epifiza) poinje
kvalitetno (potpuno) da funkcionie. A poto epifiza ima
ulogu sinhronizatora smene dana i noi u organizmu, s
kojom je u vezi aktivnost cirkulacije energije kroz kanale
akupunkturnog sistema, teko je proceniti njenu pravilnu
aktivnost za oveije zdravlje. Osim toga pravilan rad te
lezde je u vezi sa nekim sidhama (savrenstvima), kao to
je vidovitost i dr.
Bhastrika-pranajama upravo i pomae normalizaciju
funkcije epifize, jer se frekvencija disanja pri njenom ve
banju smanjuje do 3-2 puta u minuti. U stvari, stepeni super
izdrljivosti po Butejku predstavljaju 4-3 disanja u minuti.
2 uravnoteujui uticaj (delovanje) na levu i desnu
polusferu mozga posredstvom naizmeninog disanja kroz
levu i desnu nozdrvu.
3 - skupljanje i irenje plazmenog tela sa zamrznutim
magnetnim poljem. Maksimalno podizanje trbuha navie
pri izdisaju i njegovo izbacivanje napred pri udisaju stvara
j a k e struje u organizmu, koje u organizmu izjednaavaju
asimetriju energije, koja se spolja ispoljava u viduznojenja i
tome slino.
4 - snaan masani efekat na organe trbune duplje.
208

M E T O D STVARANJA D U H O V N E ENERGIJE"
Ima nekoliko metode stvaranja duhovne energije"
sabijanja holografskog tela. Ali prvi i glavni je - ne initi
nita, to podstie njegovo smanjivanje i rasejavanje.
Prekomerno i esto konzumiranje hrane i neuredan i
vot podstiu njegovo smanjivanje. O tome je bilo govora,
zato se ovde neemo detaljno zadrati.
D u h o v n u energiju" rasejava preterano brbljanje, kon
fuzno razmiljanje, velike emocije i sklonost za nestvaralaka matanja. Za borbu protiv toga, j o u davna vre
mena, razraeni su sledei metodi: zavet utanja" - protiv
brbljivosti; jednomiljenje" - pomou molitva i mantra
(molitve po Budi, M ) , misaoni zavet utanja", koncen
tracija na sebi samom biti tu i s a d a " - protiv konfuznog
razmiljanja, velikih emocija i fantaziranja.
Na primer, sv. Serafini Sarovskij koristio je zavet uta
nja, molitve, isposnitvo i mnogo drugog. Porfirije Ivanov
izmislio je sopstvenu molitvu-poalicu, koju je nazvao
H i m n a ivota":
Ljudi su Gospodu verovali kao Bogu.
On nam je na Zemlju siao sam.
Smrt kao takvu tera,
2 puta
a ivot izdie do slave.
Kad se ljudi penju na breuljak,
oni gromko izgovaraju rei:
To je nae rajsko mesto,
ovekova slava je besmrtna.

2 puta

209

Ta molitva-himna uvek je odzvanjala u njegovom srcu,

skoro svakog minuta. On je s njom otpoinjao i zavravao
dan.
Postepeno nagomilana duhovna energija" u oveijem
telu stvara uda i daje sidhe - tj. razliita savrenstva.
Sad m o e m o da razmotrimo metode stvaranja duhov
ne energije". Naravno, ima ih veoma m n o g o . Razmotri emo sledee dostupne metode: oputanje, misaona raspo
loenja (stanja), koncentraciju na sopstveno telo sa zami
ljanjem unutranje svetlosti i udisaji ivota".
O p u t a n j e . Sutina ovog metode je veoma jednostav
na, ali je primena veoma teka. Treba lei u postelju i
opustiti sve miie, smiriti disanje i ne razmiljati. Kad se
prekine svaka misaona delatnost i p r o d r e t e " u neto , ne
oseaj ui telo i nemajui svest, a zatim se t r g n e t e " ose
aj ui ponovo sebe, tad ete osetiti posebnu sveinu i ener
giju u organizmu. To znai da ste sabili svoje holografsko
telo, tj. prikupili duhovnu energiju". Ako to sistematski
praktikujete, biete u tom stanju svaki put bre i sve bre i
ono e v a m veoma koristiti.
Saveti Pola Brega, koje navodimo, pomoi e vam da
ovladate oputanjem.
- Da biste se opustili i zaspali (prodrli), treba da zamra
ite sobu, iskljuite radio itd., legnete leima na krevet sa
ispruenim niz telo rukama, ali da ga ne dodiruju, i da svoje
percepcije (zapaanja) svedete na m i n i m u m . Odmorite
ruke, stavite ih s dlanovima nanie na postelju. Ispruite
noge da se meusobno ne dodiruju. Glava treba da b u d e u
vodoravnom poloaju na malom jastuku, to zavisi od vas
koji vam je poloaj udobniji. U poetku ne zatvarajte oi i ne
gledajte u jednu taku ispred sebe, ve ih pokreite navie i
nanie ili u stranu. Posle takvih pokreta vae oi s a m e e se
zatvoriti. Misaono stalno pratite pokrete onih jabuica i
opustiete vae miie, i to e na kraju opustiti ceo va
organizam i potpuno vam obnoviti lagan san.
210

Pokretom ruke ili noge ili p r o m e n o m poloaja tela pre

kidate unutranji relaksacioni proces, a miii, koji su ve
postigli izvestan stepen relaksacije, u tom sluaju, moraju
ponovo da otponu taj ceo proces. Miii, koji su pre
napregnuti, nee biti u lagodnom stanju i ako ih pokreete,
samo ete produiti njihovo neudobno stanje. Proces opu
tao ja tih miia moe da traje od 10 do 15 minuta. Oputeni
miii treba da budu u lagodnom stanju, a ako se potpuno
opustite, biete neuobiajeno mirni (spokojni). Neudobnost
bilo kojeg miia ili grupe miia ukazuje na njihovu prenapregnutost i da im ne dozvoljavate da se opuste.
Misaona raspoloenja (stanja). Coveiji m o z a k je pravo udo prirode. Koristei Zakon srodnosti", mozak
moe namenski da bira i koncentrie hronalnu energiju
rasejanu u okolnom prostoru koja je sainila holografsko
telo. 1 ne samo d a j e bira, ve i d a j e unosi u svoje telo ili
organe. Na primer, evo staje napisao Maj Mihajlovi Bogaihin u lanku Svet koji mnogi ne v i d e " (asopis Svet",
2/90): ,,U atmosferi se uoavaju teni ugruci c i " zlatno-ute boje razliitih oblika: dugake trake, lopte i drugi
oblici. Uspelo je da se oni pobude na poseban nain i da udu
u telo".
Da biste prikupili i usmerili hronalnu energiju iz okol
nog prostora u svoj organizam, treba esti ili lei, opustiti
telo i zamisliti, s t o j e mogue jasnije, samog sebe ili neki or
gan koji je idealno zdrav i obasjan zlatnom sunanom svetlou. to je jasnija i realnija slika, efekat je vei. Dalje tu
sliku treba da predstavite u sebi ili u neki organ i u mislima
govorite, na primer, da srce postaje idealno zdravo, da
odlino radi, da se snano snabdeva krvlju i tako dalje, u
tom smislu vodite razgovor" sa samim sobom ili sa svojim
nekim organom. Zadrati sliku" i voditi razgovor" u traj
anju 30-60 minuta. to je vie oteen organ, bie vam
potrebno vie vremena da to uradite, a u teim sluajevima 211

ceo dan. Rezultat neete dugo ekati a on e prevazii sva

vaa oekivanja, j e r nema nieg snanijeg od Zivotvorne
(Stvaralake) Misli.
Da biste postigli dobar misaoni metod potrebno je da
mnogo radite. Specijalan drevni jogin metod tratak" p o m o
i e vam da ovladate tom metodom. Njegova sutina je u
t o m e da postavite neki predmet u visini vaih oiju na
rastojanju 1,5-2 metra ispred vas - najpogodnije plamen
svece. Gledajte direktno u plamen, a zatim polako zaklopite
oi i sa zaklopljenim oima trudite se da vidite plamen svece
na sredini ela ija se slika postepeno razlae. Gledajte na
taj nain, a zatim vizuelno zamislite objekat sa zaklopljenim
oima. Treba ponavljati dok god se ne ugleda slika plamena
sa zaklopljenim oima, kao i s otvorenim oima. N a r a v n o ,
za to je potreban ne samo jedan mesec nego vie meseci, ali
e rezultati biti efektni. To treba vebati 20-40 minuta
dnevno svakog dana. Kad po svojoj elji budete mogli da sa
zaklopljenim oima vidite" bilo koji predmet kao najavi (u
stvarnosti) - postigli ste eljeni rezultat. Sad treba vizuelno
da zamislite predivno, zdravo, mlado telo i da ga n a d e n e t e "
na svoje telo, ili da razgledate u anatomski atlas i vizuelno
zamislite organ zlatne boje koji vam je potreban. Dalje
postupajte na opisan nain. Ko uspe da ovlada do savr
enstva ovom m e t o d o m ili njegovim varijantama, m o e da
ini uda. Naveu nekoliko primera iz prakse.
Tvorac metode usmeno-slikovitog, emocionalno-voljnog upravljanja ovekovim stanjem" Georgij Nikolajevi
Sitin demobilisan je iz vojske kao invalid, j e r je teko
ranjen. Prve eksperimente za postizanje voljnih stanja (ras
poloenja) je primenio na sebi, a 1957. medicinska komisija
g a j e proglasila sposobnim, bez ogranienja, za vojnu slu
bu. Sutina njegove metode, osim opisanog, bio je izbor
najefikasnijih rei i reenica, koje ispoljavaju maksimalno
lekovito dejstvo na ceo organizam ili na posebni organ. Na
212

primer, glavni detalj raspoloenja za leenje srca je bio: ,,U

moje srce uliva se zdrava preporoena mladost, moje
srce p o t p u n o se obnavlja, moje srce je novo, raa se kao
preporodeno-mlado, nedirnuto srce". Prema tome, slina
voljna stanja (raspoloenja) moete odabrati za sebe to
zavisi i od rei koje vas najvie diraju". U dananje vreme u
Sitinovoj kartoteci zajedno s varijantama, klasifikovano je
preko 20 hiljada voljnih stanja (raspoloenja) i dalje se radi
na pisanju novih tekstova koji se odnose na lekovita dejstva.
uveni ekstrasens Vladimir Ivanovi Safonov postupa
ovako:
- Ja nita novo nisam izmislio, jednostavno sam se
uverio u postojanje biolokih sati u mom mozgu, i dobio
njihovu praktinu potvrdu da se moe njima upravljati, ne
pribegavajui nikakvim stranim silama i uticaj ima.
Da bi se to ostvarilo, treba uzeti neki dan iz vaeg ivota
od pre pet ili vie godina koji pamtite (kad niste oseali
u m o r zbog starosti, smanjenja), dan kad nije bilo nikakvog
povoda da se uznemiravate zbog svog zdravlja i umora od
starosti.
Taj dan za vas treba da bude srean, da biste ga dobro
pamtili. Stoga treba da se seate tog dana. Vi treba da
zamislite (i da verujete u to) da ste ponovo takvi, kakvi ste
bili u to vreme zdravi, bezbrini i sreni. To znai ponovo
proiveti u prolom vremenu! Makar jedan sat, dva ili ceo
dan. to vie, to bolje, pod uslovom da te uspomene ne budu
inserti trake seanja", ve naizmenina reprodukcija pro
losti, minut za minutom, as za asom. Samo tad moete
oekivati ono to elite povratak kazaljke biolokog asovnika unazad prema boljem stanju zdravlja.
Posle jednoasovnog boravka u svojoj prolosti, u do
gaajima za ije je ostvarenje potreban ceo dan, a oni se
ponovo proivljavaju" za jedan as kao u ubrzanim film
skim kadrovima, organizam se puni energijom za koju je

neizvesno odakle potie i koja se moe uporediti sa dozom

za doping koju upotrebljavaju neki sportisti. Ali samo taj
d o p i n g " , dobijen iz sopstvene prolosti, n e m a nikakvih
pogubnih posledica i ne izaziva slabljenje i depresiju, j e r
organizam jednostavno dobij a jedinstvenu besplatnu neo
ekivanu dotaciju bioenergije. 4 8
Misaona koncentrisanost nain miljenja moe se
preneti i na drugog oveka, pothranjujui ga d u h o v n o m
energijom". Evo sluaja iz prakse uvene lekarke u svetu
D u n e Davitavili:
Jednog dana, kasno uvee, n e k o j e stidljivo pozvonio
na vratima m o g stana. Izvukla sam se iz postelje i otvorila
vrata. Ula je mlada, ali izmuena ena s uplakanim oima.
Duna, pomozite m i ! Moj sin u m i r e . "
Brzo sam se obukla i pole smo u no. Kad smo uli u
kuu, svi pogledi bili su upereni ka meni i svi su oekivali
udo. Deak je jedva disao.
Po svoj prilici poela su da otiu plua. Mi vie niim
ne m o e m o da p o m o g n e m o " tiho je prozborio jedan od
lekara.
Deak na umoru, odjednom je otvorio oi. Gledao je u
m e n e tako moleivo, da sam poela da molim Prirodu da mi
p o m o g n e . D o d i m u l a sam ga, a zatim utei uradila sve
m o g u e manipulacije koje sam znala. Radila sam dugo i
iskreno. Meutim, shvatila sam da deak umire i kad sam
zavrila, takoe utei pola prema vratima, a majka se s
nadom skoro bacila preda me:
Kai mi Duna, da li e iveti moje d e t e ? "
Nisam joj odgovorila. Srce mi je bilo puno boli, a oi
pune suza.
48 K a k o je v a n o pravilno interpretirati svoja zapaanja i oseaje.
Safonov

je

nesvesno

opisao

mehanizam

Zakona

214

U dvoritu je bila tamna no, a tu kroz moje ruke kao

da su prolazili topli sunani zraci, 4 9 i blistava svetlost zvezda i duge, um kie i lepranje lia sve to to vezuje
oveka sa ivotom, sve to to mu daje snagu. Ja ve
odavno nemam predstavu o vremenu, i moj ivot je mis
lima preao u ivot deaka, kucanje mog srca p o m a g a l o
je kucanju njegovog srca, i ja sam samo oseala da se telo
malog oveka puni nekakvom svetlosnom snagom...
Ujutro me je probudio otar zvuk telefonskog zvona.
Duna, hvala! M o m sinu je bolje i lekari se sada
nadaju..."
Koncentracija na sopstvenom telu sa zamiljanjem
svetlosti. Ispostavilo se, da biste misaono privukli hronalnu
energiju s potrebnom frekvencijom u svoj organizam, pot
rebno je da u mislima vidite" raskonu sunanu svetlost.
Hronalna energija sadri potpunu informaciju o vasionskim
o s n o v a m a : oscilatorne, obrtne, magnetne i druge estice.
Hronalno zraenje odvlai sve te estice, ali postoji i pov
ratna sprega. Bujica fotona, magnetno polje i druga polja i
zraenje obavezno sadre hronalnu podosnovu. V e o m a je

srodstva

(slinosti)", kad m o z a k , nastrojen na mladost, poinje da apsorbuje

n j e m u svojstvenu energiju.

Prepustila sam suzama na volju, urei da to pre vidim

svog malog sina, koji je vrnjak tog nesrenog deaka k o m e
nisam mogla da pomognem. Brzo sam svukla odeu i legla
pored sina. Vaha (njen sin), verovatno je ve odavno zas
pao, a ja nisam nikako mogla da zaspim i sve vie sam
privlaila njegovo malo telo. Odjednom mi se priinilo da
moj sin nije pored mene, ve taj pomodreli zadihan deak,
koji umire, ne u toj meni nepoznatoj kui, ve ovde - pored
mene. Grlei Vahu, trudila sam se da to bre zagrejem
njegovo telo (krv), molila sam sina, koji je navodno postao
taj nesreu i deak, da me ne naputa.

49 U t e k o m trenutku, m o e t e koristiti v e o p i s a n o i spasiti ivot

svojim

najbliima.

215

komplikovano predstaviti hronalnu bujicu (tok), ali zato

svetlost, koja sadri odreenu energiju hronalnog polja u
naem organizmu, moe lako da reprodukuje na misaoni
aparat. To znai da, ako zamiljamo svetlost na raun efekta
prenosa, mi koncentriemo hronalno polje. To je sva sutina
koncentracije u sopstvenom telu sa zamiljenom svetlou u
njemu.
Radi toga treba da sednete ili legnete, da se opustite,
s m i r i t e " disanje i misli, i kao to je osetila Duna Davitavili, zamislite s t o j e mogue jasnije da se vae telo puni
svetlosnom snagom koja i jeste sam i v o t - Kundalini akti.
Kao rezultat toga treba da bude jaka emocija od unutranje
svetlosti, da se oseti toplota koja se iri u telu, Puls ivota",
da se osete mnoge mogunosti i tome slino. U tom stanju
treba biti 20-40 minuta.
Usporeno, ravnomerno disanje pomoie vaoj koncen
traciji. Tako, pri udisaju punite se ivom svetlou, a pri
izdisaju zamiljate da s vazduhom, kao da je crni dim,
izbacujete bolesti iz sebe. Setite se postulata starih: Misao
vodi energiju (ci", p r a n u " ) , energija vodi krv, a krv nosi
hranljive materije". Eto to je lekoviti lanac takvog disanja.
Slino tome ini i J. Gurjanov iz Sevastopol ja:
- Vi ste, sigurno, nekad videli ugalj koji se gasi u vatri.
Leei na leima, zaklopite oi i opustite se. Udahnite
vazduh polako i potpuno kroz nos. Zadrite disanje toliko
koliko moete da izdrite, bez naprezanja. Koncentriite se
na bolno mesto i polako izdiite kroz nos, usmeravajui u
mislima biotokove (biostrujanja) iz plua na bolno mesto.
Istovremeno zamiljajte kao da na mestu s bolovima, poi
nje da se ari truli ugalj, koji se postepeno razgara i postaje
svetliji, i poinje da zrai toplotu. Uradite nekoliko vebi
takvog disanja. Pri svakom izdisaju ugalj se razgara, crveniji je, a toplota jaa. Potrudite se da osetite tu toplotu i
zamislite crvenu svetlost koju zrai ugalj. Ako se posle 5-10
minuta ne smanje bolovi, ponavljajte vebu.
216

U d i s a j i i v o t a " . Ovaj nain disanja veoma malo se

praktikuje, ali se zato o njemu mnogo govori. Naziv takvog
naina disajnih vebi uzeo sam od P. K. Ivanova. Evo kako
Ivanov opisuje to disanje:
- Kad sednete i treba da jedete (a takoe pre polivanja tuiranja), obavezno morate da naterate sebe da kroz grkljan
maksimalno udiete vazduh iz atmosfere, sa visine u Pri
rodi. Ta veba disanja pomae organizmu dobru razmenu
materija. Vazduh sadri ivotnu snagu koja je potrebna za
dug ivot.
- M i sa tim produktima gutamo vazduh - vazduh je
prodirao svaki put s hranom i mi smo ga gutali. A sada
vazduh, prirodno popunjava unutranjost tela. Z b o g te popunjenosti, telo nema potrebu da upotrebljava suvino.
Tehnika vebanja tog disanja j e : izai na ulicu, podig
nuti glavu navie, otvoriti usta i polako udiui vazduh kroz
nos (a ne kroz usta), zamisliti da uvlaite vazduh sa visine.
Pri t o m e javlja se piskav zvuk u grkljanu. Kad zavrite
udisaj, potrebno je da uradite pokrete gutanja i misaono
rasporedite duhovnu energiju" u elom telu, ili je koncentriete na bolesno mesto ili organ. T i m e uvrujete,
odnosno sabijate hronalno polje koje je p o d r i v e n o " bo
leu. Ne preporuuje se da se takvo disanje primenjuje vie
od 3 do 4 puta, mada se moe praktikovati 2-10 puta u toku
dana.
A k o vam zamiljanje dobro uspe, osetiete odmah na
gomilanu energiju i pri treem udisaju neete moi da pro
gutate uzetu energiju - sve je maksimalno nabijeno. Postoje
ljudi, meu kojima na primer, J. Andrejev, koji za jedan
takav udisaj poveavaju sopstvenu teinu za 1-1,5 kilo
gram!
Slino disanje majstori c i g u n a " obavezno primenjuju
na kraju vebanja. Oni tokom uvebavanja laganih i ravnomernih pokreta kao da namotavaju" duhovnu energiju"
217

okolnog prostora oko sebe i istovremeno sakupljaju plju

vaku u ustima. Oni u zavrnoj fazi kompleksa vre ravnomeran udisaj, oputaju polako ruke niz telo i uine tri po
kreta gatanja, i pritom gutaju sakupljenu pljuvaku. Pri
t o m e oni zamiljaju, da nanie, u donj-tjanj (energijski
centar) izbija energija koja se koncentrisala za vreme veba
nja.
Posle tog vebanja, koncentrisati misli na to da se ener
gija koncentrisala na j e d n o m mestu i da nikuda ne odlazi.
Ako to ne uradite, energija koja se prikupila u vama, moe
se rasplinuti.
N a v o d i m o prostu vebu disanja, kojom se onemogu
uje nestajanje (rasplinjavanje) prikupljene energije, a koja,
takode p o m a e u njenom prikupljanju. Udiui, zamislite da
se irite. Van granica vaeg tela pojavljuje se svetlosna
kopija, koja se sve vie i vie poveava: sto metara u preniku, dvesta, kilometar, sto kilometara itd. Zamiljate sebe
kao da ste takav svetlei junak. Kad ste potpuno udahnuli,
zadrite disanje koliko moete i tu sliku predstavite sebi
jasnije. Pri izdisaju, zamiljajte da tu svetleu figuru uvla
ite u sebe i u mislima je utapkavajte" u kimu. Svaku
disajnu vebu zavrite takvim disanjem.
Porfirije Komejevi Ivanov perfektno je ovladao vetin o m prikupljanja duhovne energije" (azot ivog karak
tera") p o m o u jednog udisaja. Evo kako je on to radio
prema recima oevidaca. Pria D. Kondraina: ,,I j o jedna
osobina tog oveka. Vizuelno je izgledalo kao da menja
rast, ponekad je izgledao visok, a ponekad je rastao do
neba".
Zinaida Makarova: Za sve godine istraivanja, iveo je
na kraju ivotne snage, koju je trenutno obnavljao putem
otvorenog izdisaja... kao u nekom svetleem omotau. Ljudi
su videli njegovu veliinu kao neko svetlee telo i nisu
mogli da shvate kakvo je to telo".
218

Ako i vi posvetite dovoljno vremena na razvoj snanog

misaonog naina predstavljanja, neete imati energijskih
problema i dobiete toliko energije koliko zaelite.

ZAKLJUAK
Mislim da je prvi put u popularnoj literaturi na tako
visokom nivou razmotreno pitanje disanja. Ponovimo bitne
momente.
Hranljiva p r a n a " - h r a n a , voda, kiseonik, ugljen-diok
sid odravaju nae telo. Disajna p r a n a " - slobodni elek
troni, koji aktiviraju mozak kroz nosnu duplju, a preko
mozga i endokrini sistem, daju potrebnu snagu fizikom
telu. D u h o v n a energija" preko akupunkturnog sistema up
ravlja funkcionisanjem fizikog tela i pranskom energijom.
Niim nivoom (fizikim telom) - ustima upravlja se p o m o
u srednjeg nivoa (pranskog tela) - nos, a sa oba nivoa
upravlja gornjim nivoom (holografskim t e l o m ) ' - remenom
glave.
Po pravilu, ljudima nedostaje disajne prane i duhovne
energije". Od nedostatka prve, usporava se probava hrane i
asimilacija materija, smanjuje se radna sposobnost, slabi
imunitet i nastaje sklonost ka bolestima. Od nedostatka
druge - nastaje bezvoljnost, preivljavanje i odstupanje
pred tekoama. Zato, preteno treba da se radi na raz
vijanju i jaanju pranskog i holografskogtela, odnosno da se
jaaju odgovarajuom energijom.
Osim ve navedenog, pri izvoenju disajnih vebi, iz
bor vebi i njihovu teinu treba uskladiti s individualnom
konstitucijom.
Ljudi s konstitucijom u i " treba vie da diu kroz
levu nozdrvu, naroito u toplom godinjem dobu. Pri tome
219

udisaj se vri kroz levu nozdrvu, a izdisaj kroz desnu.

Takvim disanjem postie se rashlaujui efekat. Z b o g toga
to oni imaju dobru probavu (funkcija disajne p r a n e " ) ,
njima se preporuuje da vie upranjavaju disajne vebe za
sticanje duhovne energije".
Ljudi s konstitucijom S l u z i " treba vie da diu kroz
desnu nozdrvu. Takvo disanje zagrevae njihov organizam i
isuiti mu suvinu vlagu. Takvim ljudima v e o m a dobro
pogoduje disanje po Streljnikovoj i S a t - N a m " metodi koji
poveavaju probavne sposobnosti organizma, i na osnovu
kojih se snano masiraju mlitavi (tromi) organi trbune
duplje. Potrebno je tako disati do znojenja i trpeti e i treba
piti vodu to je m o g u e manje. Voda p o m a e stvaranju
masti u organizmu. Kad debeo ovek manje pije, deava se
obratan proces - nastaje voda iz masti iji je rezultat sma
njivanje telesne teine.
Ljudi s konstitucijom V e t r a " treba da diu naizmenino kroz obe nozdrve. Takvo disanje uravnoteie njiho
vo psihiko stanje i dovesti organizam u ravnoteu. Njima
posebno pogoduje Bhastrika-pranajama" s usporenim tem
p o m . Njihova prirodna ivahnost e se uravnoteiti, a ivot
ni procesi bie laki i bri. To e se posebno blagotvorno
ispoljiti na njihov san i probavu.
U mlaem uzrastu, vie koristite disanje koje norma
lizuje psihu i stimulie stvaralake sposobnosti. U srednjem
uzrastu, teite je na disanju koje aktivira ceo organizam, da
biste se mogli potpuno i kvalitetno realizovati i postizati
uspehe. 1, na kraju, na poslednjoj treini ivotnog puta,
poklonite vie vremena sticanju duhovne energije", a m a
nje je troite.
Ima mnogo metoda disanja, ali u ovom poglavlju je dat
univerzalni klju za njih, i na osnovu njihove p r i m e n e m o
ete samostalno da odaberete bilo koji metod disanja i da ga
znalaki primenjujete.
220

VODENE TERAPIJE

Ispiranje organizma omoguuje deset pred

nosti: jasnou uma, sveinu, bodrost, zdravlje,
snagu, lepotu, mladost, istou, /epu boju koe i
panju lepih ena.
Iz Ajurvede

UVOD
Voda - izvor ivota ini glavnu masu tela (dve treine),
u kojoj su sve manifestacije organizma: tok biolokih reak
cija, transportovanje gasova i materija, prenoenje nervnih
impulsa, sposobnost da se asimiluje i predaje toplota, asimi
lacija i prenoenje razliitih zraenja i, na kraju, ona je najsrodnija s elektronom - univerzalnom energijom Vasione.
D v a od tri ivotna principa - S l u z " i u " - u svom
sastavu sadre vodu. Sto organizam vie sadri a k t i v n e "
vode, intenzivnije su ivotne manifestacije (na primer, kod
dece), i obratno, s t o j e ima manje, tei je ivot (na primer,
kod starih ljudi).
Progresivan gubitak vode, u toku ivota, uoava se kod
svih ivih bia i predstavlja j e d a n od biolokih zakona.
Stoga se odravanjem optimalne koliine a k t i v n e " tenosti
u organizmu moe poveati kvalitet ivota i njegovo tra
janje.
Coveanstvo je davno uoilo sposobnost vode da odr
ava oveiju snagu i zbog toga su prve i glavne fizij atrij ske
terapije obavljane vodom. Njihova znalaka i blagovre221

mena primena veoma pomae oveku, i obratno, neznalaka

obino mu teti.
Razliiti obiaji i obredi, u vezi sa vodom, slue kao
efikasno sredstvo za odravanje i poboljavanje ovekovog
zdravlja.
U istoriji oveanstva bio je period, koji je potvrdio
koliko se pogubno odrazilo nepotovanje elementarnih higi
jenskih pravila na ljudsko zdravlje. Stari hriani, izopaivi
uenje Hrista, odbacili su higijenske terapije u vezi sa vo
d o m i telom, kao avolje. Ljudi su prestali da se umivaju i
brinu o istoi tela. Na primer, kraljica Spanije Izabela
Kastiljska (kraj XV veka) priznala je, da se za ceo ivot
oprala svega dva puta - pri roenju i na dan svadbe. Kerka
j e d n o g od francuskih kraljeva umrla je zbog valjivosti.
Ludvik XIV izdao je specijalni ukaz (proglas), kojim je
naredio da se ne tedi na jakim mirisima, da bi se neutralisao
njihov smrad koji potie od tela i odee. O prostom narodu
n e m a se ta rei. Usled neistoe i nedovoljne line higijene
harale su po Evropi takve epidemije kuge i kolere, koje su u
j e d n o m naletu odnele u grob j e d n u etvrtinu njenog stanov
nitva!

M E H A N I Z M I UTICAJA V O D E N A O V E I J I
ORGANIZAM
Potrebno je da se upoznamo s osnovnim m e h a n i z m i m a
dejstva vode na oveiji organizam, koji e sve dovesti u
simetrian i jasan sistem, i pomoi da se izbegnu greke koje
esto nastaju prilikom upotrebe vode.
Mnogobrojni umni ljudi svog vremena govorili su o
primeni vode s ciljem leenja i jaanja oveijeg organizma.
Koristimo njihove misli i iskustvo kao polaznu taku da bi
ih potkrepili novim naunim podacima.
222

Shodno tome, evo ta su govorili drevni i savremeni

mudraci o leenju vodom.
Otac m e d i c i n e " Hipokrat ovako je pisao o vodi. Da
biste se izleili i bili zdravi, treba crpiti ivotnu snagu koja
se nalazi u prirodi. Z a t o treba pribei prirodnim metodama
leenja, na primer, leenje vodom. Voda m o e da dejstvuje
na telo vlaenjem, hlaenjem i zagrevanjem. Izaziva nadraaje i reakciju i utie mehaniki i hemijski. M o e dati
toplotu i oduzeti j e . Slana voda ini kou toplom i suvom.
Hipokrat je posebno cenio tople i vrue kupke. Kupke
p o m a u protiv mnogih oboljenja, kad sve drugo prestane da
p o m a e " . Primenjivao ih je kao sredstvo za preznojavanje
protiv groznice. Govorio je da tople kupke dobro p o m a u
kod oboljenja organa za disanje i probavu, smiruju nervni
sistem, eliminiu drhtavicu i greve i omoguuju lak san.
Galen je tvrdio, da organizam, koji stari, treba na bilo
kakav nain zagrevati i vlaiti. On je visoko cenio banjsku
terapiju koja po njegovom miljenju poboljava ktvotok, a
samim tim poveava i ivotni tonus.
Avicena je pisao, da razliite vebe i vodene terapije
pojaavaju krvotok, reguliu disanje i razmenu materija i da
utiu na opte izleenje. On je bio vatreni pobornik banje
(saune), smatrajui je odlinim higijenskim i lekovitim
sredstvom. Umerena primena saune, govorio je on, p o m a e
kod nervnih poremeaja i nesanice. Avicena je propisivao
upotrebu saune protiv paralize, spazme celog tela pa i protiv
mamurluka. Savetovao je preznojavanje u sauni radi spre
avanja katara gornjih disajnih puteva. Vrelina saune, sma
trao je on, koristi obolelima od pleuritisa, kod slabog
varenja i slabosti eludano-crevnog trakta i kod gubitka
apetita. Suva sauna olakava obolelima od vodene bolesti i
onima koje l o m i " u zglobovima. Za obolelog od utice
esto kupanje u sauni je - osnova itavog leenja". Sauna
p o m a e kod bolova u mokranoj beici, oteanog mokrenja
i opte slabosti organizma.
223

Utemeljiva hirurgije Ambruaz Pare (1509. - 1590.)

uinio je preokret u vezi s leenjem prostrelnih rana i odu
stao od primene, u to doba, metode spaljivanja rana sa
vrelim uljem. On je preporuivao jednostavno i bezbolno
leenje. Mi smo zaboravili lekovita svojstva vode, - go
vorio je Ambruaz Pare. - Neu da razoaram ljude, koji
veruju da se rane lee pomou obloga (zavoja) natopljenim
u obajanoj vodi, ali sam lino duboko ubeden da u tom
sluaju p o m a e samo obina voda koja isti ranu i otklanja
upalu".

njene pokvarene sokove i materije koje naruavaju njen

sastav.
Drugog rada, u tom sluaju nema, osim da se ojaa
oslabljeni organizam.
3) Na koji nain voda doprinosi izleenju?
Tri bitna svojstva vode: da rastvara, da odstranjuje
(polako pere) i da jaa organizam. Ta svojstva v o d e su
dovoljna, da bismo potvrdili da voda leci sve uopte izleive
bolesti, jer pri leenju svakom primenom vode nastojalo se
da se odstrani uzrok bolesti.

Sebastijan Knejp, na osnovu svog 30-godinjeg iskus

tva u vezi s metodom leenja vodom, ovako se izrazio o
delovanju vode na oveiji organizam:

Z b o g toga, mogue j e :
a) Rastvoriti u krvi bolesne materije;
b) Odstraniti rastvoreno;
c) Obnoviti pravilnu cirkulaciju krvi posle takvog
ienja;
d) Vie ojaati oslabljen organizam, odnosno osposobiti
ga za nove aktivnosti.
uveni niski naunik-lekar, A. S. Zalmanov, u svojoj
knjizi Tajna mudrost oveijeg o r g a n i z m a " (Lenjingrad,
N a u k a " , 1966.g.) pie d a j e i v o t - stalno kretanje tenosti
izmeu elija i u elijama. Kad je u oveijem organizmu
kretanje tenosti normalno, regulisano, sve ide dobro. Ako
se narui tok tih ivotnih sokova, ovek poboleva.

1) ta je to bolest i koji je opti uzrok svih bolesti?

Sve te bolesti, ma koje im bilo ime, po m o m linom
miljenju, imaju svoju osnovu, svoj uzrok, svoj koren, svoj
poetak u krvnim poremeajima koji su prouzrokovani sla
bom cirkulacijom krvi ili nekvalitetnim sastavom krvi ili
zbog drugih tkiva u organizmu koja slabe sastav krvi i njenu
cirkulaciju. Krv protie kroz kanale krvotoka u elom telu,
napaja svaki njegov deo, svaki organ, hrani ga i oivljava.
Cirkulacija krvi u organizmu obavlja se po strogom redosledu: svako bre ili slabije cirkulisanje krvi i svaki strani el
ement koji dospe u nju naruavaju normalnu cirkulaciju krvi
u organizmu i izazivaju poremeaj i oteenje krvi koji
prouzrokuju organska oboljenja u organizmu.
2) Kako se postie izleenje?
Odgovoriu na vae pitanje. Leenje je v e o m a lako,
jednostavno i skoro bez greke, ako unapred znate da svaka
bolest nastaje usled oteenja krvi!
Tada leenje ima dvostruki zadatak: treba da uspos
tavite pravilnu cirkulaciju krvi, ako je naruena ili da se
potrudite da odstranite iz krvi sve s t o j e loe u njoj k a o i sve
224

Sistem kapilara - to je svojevrsni vaskularni skelet, koji

oroava (vlazi) svaku eliju organizma. U svakom organu
koji slabo funkcionie, po pravilu, nalazi se posekotina ili
proirenje ili suenje kapilara. Zalmanov je svoj metod
leenja nazvao kapilarna terapija". Da bi se efikasno delovalo na kapilare, on je preporuivao da se primeni terapija s
povienom temperaturom - sauna i kupke.
U vezi s tim, U Fizioterapeutskom priruniku" u redak
ciji kandidata medicinskih nauka I. N. Sosina (Izdavako
preduzee Zdravlje", Kijev, 1973.g.) u poglavlju Leenje
v o d o m " ukazuje se na osnovni mehanizam dejstava toplih i
225

hladnih terapija. Prema zakonu antagonizma u krvotoku

(hemodinamici) Dastra i Mora, hladne terapije, suavajui
sudove (vaskule) koe, ire sudove trbune duplje. Tople
terapije - obratno, ire kone sudove i suavaju sudove
trbune duplje.
M e u t i m , pri ogranienom temperaturnom dejstvu (lo
kalna kupka, kompresa) dolazi do istorodne segmentne re
akcije koja se ne potinjava zakonitostima. Na primer, zagrevanje podbratka izaziva proirenje sudova eluca; hla
enje koe na elu - suavanje modanih sudova.
Posle ovakve uvodne informacije, mogu se izvesti uoptavanja i dopune. Istovremeno, u ovom poglavlju, hou da
vam pokaem pri menu univerzalne metode, kojom se obja
njava princip dejstva vodenih terapija na oveiji orga
nizam. On se bazira na dva pristupa: jin-jang i Tri doe (tri
ivotna principa Doe: Sluzi-Kapha, Vetra-Vata i Zui-Pitta).
E v o osnovnih mehanizama uticaja vodenih terapija na
oveiji organizam.
1. Razvojni ( U s a v r a v a j u i ) - T o je jedan od osnovnih
mehanizama uticaja vodene terapije na oveiji organizam s
viestrukim dejstvom koji nas pribliava unutarutrobnom
stadijumu razvoja sa svim njegovim prednostima.
2. Rastvarajui i eliminiui - Vodene terapije o m o
guuju da se rastvore i odstrane razne tetne naslage (talo
enja) iz organizma.
3. M e h a n i z a m koji normalizuje krvotok - Primena
hladnih i toplih vodenih terapija omoguuje da se aktivira
unutranji i spoljanji krvotok, to dovodi do njegove nor
malizacije.
4. Zagrevajui i vlaei - Vodene terapije pomau zagrevanje organizma i njegovo zasienje vodom. To posebno
koristi starijim ljudima i ljudima s konstitucijom Vetra".
226

5. E n e r g i j s k i i stimuliui - Z b o g dejstva na kou pos

tiemo jak stimuliui efekat na neivni i akupunkturni sis
tem.
6. Lekoviti - Zato, to za vreme vodenih terapija dolazi
do asimilacije vode i zajedno s njom rastvaranja materija,
koje prouzrokuju posebne reakcije u organizmu a koje za
vise od svojstava asimiliranih materija.
Sad emo detaljno da razmotrimo ve navedene meha
nizme i vodene terapije, koje ih pobuuju.

RAZVOJNI

MEHANIZAM

VODENIH

TERAPIJA

oveiji organizam zapoinje svoj razvoj u vodenoj

sredini. Ona j e , po mnogim pokazateljima, najpovoljnija za
taj razvoj. Utvreno je da, ako se dete posle roenja ee
dri u vodenoj sredini (kadi), ono e se razvijati mnogo
bre, a njegovo zdravlje e biti bolje nego s t o j e kod kop
n e n i h " vrnjaka.
U kontaktu sa vodom zadejstvovani u mnogi vani
razvojni mehanizmi:
a) stalno navlaena koa usisava" u sebe slobodne
elektrone, kojih u vodi ima mnogo vie nego u vazduhu;
b) plivanje i gnjuranje u vodi sa zadranim disanjem
nagomilava i zadrava velike koliine ugljenikove kiseline
u organizmu. Kao rezultat toga dva gore navedena meha
nizma nastavljaju snano da stimuliu biosintezu;
c) smanjenje telesne teine u vodi detetu omoguuje da
se m n o g o lake i slobodnije kree, a to e se pozitivno
odraziti na njegov opti razvoj. Z n a t n o je olakana cir
kulacija krvi, a krv raznosi hranljive materije do raznih
delova tela;
d) naunici su ustanovili da je svaki malian, od mo
menta roenja pa do pola godine starosti, sposoban da se
227

slobodno odrava na vodi bez pomoi sa strane. Ako se

nastavi da se uvebava ta genetska sposobnost, nee se
ugasiti, a dete poinje pre da pliva, nego da hoda. Vano je
da se ne propusti vreme.
Igor arkovskij uveliko propagira svoj metod raanja
u v o d i " i bebi-jogu" (jogu za bebe). K a o to je praksa
pokazala, taj metod je veoma efikasan za daljnji razvoj dece
i oslobaanje od poroajnih trauma. (Mladi roditelji ovo
treba da imaju u vidu.)
Evo ta kae o Igoru arkovskom i njegovom ruskom
m e t o d u " , vodei ameriki specijalista za prirodno leenje,
doktor Stiv Moris:
Zapravo, ja i moje kolege doputovali smo u SSSR da
bismo detaljno izuili ruski m e t o d " . Saznali smo m n o g o
toga, o emu ranije nismo ni predpostavljali. Na primer, u
vodi se mogu odgajati nedonoad i slabana deca. N a j
udnije otkrie za m e n e je bilo, da su bebe, koje su dobile
traumu mozga usled dugotrajnog poroajnog guenja, uspele da o b n o v e svoje u m n e sposobnosti zbog intenzivnih tre
ninga u vodi. V a zemljak (sugraanin) Konstantin Butejko
to objanjava time da, bebe, pri estim i duim potapanjima
(zagnjurivanjima) u vodu, ne diu. 5 0 Rezultat toga je da se u
krvi poveava sadraj ugljen-dioksida, koji prouzrokuje reflektorno irenje sudova mozga, a hemoglobin poinje bolje
da predaje kiseonik nervnim elijama. Ishrana m o z g a se
naglo poboljava - on m o e da obnavlja (regenerie) ote
ene strukture i da stvara nove. T o m e u m n o g o m e doprinosi
intenzivna hidromasaa biolokih aktivnih taaka koje na
koi predstavljaju centralni nervni sistem.
5 0 K a o to n a m j e p o z n a t o i z prakse, m i s v a k o zagnjurivanje u v o d u
vrimo sa zadranim

udisajem.

E v o jo j e d n e potvrde,

p o t r e b n o , k a o i jogisti, zadravati disanje na 8 0 % udisaja.

228

da je

Vodene terapije kao to su kupanja u kadi i bazenu, a i

polivanja vodom, takode pomau i odrasloj deci, ali ne u toli
koj meri, kao malianima (bebama). Pri tome voda mora biti
topla - indiferentna. Moe se koristiti prohladna i hladna voda
za polivanje u trajanju 5-10 sekundi.
RASTVARAJUI

l
ODSTRANJUJUI MEHANIZAM
VODENIH
TERAPIJA

Bilo kakva stvrdnjavanja u organizmu ukazuju na prepobuenost ivotnog principa Vetar", koji u organizmu
prouzrokuje suvou i hladnou, tj. stvaraju uslove, koji
p o m a u stvaranju vrstih materija. Skupljanje, sabijanje,
kristalizacija - to je /Y///g-proces. Zato, da bi se spreilo
skupljanje i sabijanje, potreban je suprotan - rairujui
////-proces. Na taj nain, za protivteu suvoi i hladnoi (ili
vruini i suvoi) u organizam treba obezbediti vlagu i top
lotu. Tople i vrue terapije u vezi s vodom, upravo to
podstiu.
Da bi se odstranilo rastvoreno, treba rairiti kanale:
krvne i limfne, a takoe i pore na koi. To sve p o m a e
////-procesu irenje i usmeravanje iz sredine napolje. A
p o s t o j e voda idealni upija, prenosnik i izluiva (radijator)
toplote, ona e pomagatiy///-procesu.
Ako u toplu vodu dodate isparljive materije, koje j o
vie pojaavaju propustljivosttela i uz to doprinose tome, da
se toplota razbija" i rasejava", tada e usled takvog spa
janja efekat biti mnogostruko pojaan. Z b o g toga se u vodu
dodaju odvari koji sadre isparljive aromatine materije.
Najjaa terapija, n a m e n j e n a z a rastvaranje tetnih mate
rija u organizmu, je parno kupatilo (sauna). Osim to dobro
zagreva organizam, otvara i pore na koi, kojim se podstie
obilno znojenje i odstranjivanje rastvorenih materija napo
lje kroz kou.
229

Tople i vrue kupke imaju neto slabije dejstvo. Ako se

one primenjuju uz dodatak isparijivih materija, tj. s odvarima trava i drugih materija, efekat rastvaranja se pojaava.
Z a t o , to luenje kroz kou nije jako, kao u sauni, glavno
luenje obavljaju bubrezi. Stoga, ako imate slabe b u b r e g e parite se, a ako je bolesna koa - primenjujte kupke.
Kontrastne terapije, tj. kombinacija toplog i hladnog,
usmeravajui tok krvi as prema koi, a as u dubinu orga
nizma, pomau bolje ispiranje sveg nepotrebnog.
Evo kako Knejp savetuje da se primenjuju kupke:
- Ui u kadu, (a) napunjenu toliko vodom, da voda
prekriva celo telo. U kadi se zadrati 25-40 minuta. Zatim
brzo prei u drugu kadu (b) s hladnom vodom i zagnjuriti se
do glave u vodi; ako nemate drugu kadu, tada, s t o j e m o g u e
bre, polijte telo hladnom vodom. Hladna kupka ili poli
vanje mora da se zavre u toku 1 minute. Zatim, ne briui
se, brzo se obui i kretati se po sobi ili na vazduhu sve dok
god se telo potpuno ne osui i zagreje (najvie za pola sata).
Drugi nain:
K a d a je napunjena kao u prvom sluaju, ali temperatura
vode je neto vea u njoj od 32 do 34 stepena. T e m p e
ratura vode ove kupke ne srne da bude iznad 35 stepeni, niti
ispod 28 stepeni.
U toplu kadu ulaziti ne jedanput, ve tri puta, tako isto i
u hladnu - tri puta. To je takozvana kupka s trostrukom
promenom":
10 minuta u toploj kadi,
1 minut - u hladnoj,
10 minuta - u toploj,
1 minut - u hladnoj,
10 minuta - u toploj i
1 minut u hladnoj kadi.
Uvek treba zavriti s hladnom kupkom. Zdravi, snani
ljudi sedaju u kadu s hladnom vodom i potapaju se do vrata.
230

Osetljivi ljudi sedaju u kadu i brzo sapim grudi i lea, ne

potapajui se u vodu. Polivanje celog tela moe potpuno da
zameni hladnu kadu ljudima koji se boje hladne vode. Nikad
se ne srne kvasiti glava. Ako ste je sluajno pokvasili, treba
je dobro osuiti.
Dalji postupak, naroito koji se odnosi na kretanje posle
kupanja, isti je kao i u prvom sluaju.
O v d e moram da navedem neke primedbe. Ja nikad ne
propisujem tople kupke bez hladnih kupkih ili hladno poli
vanje posle njih. Poviena temperatura, naroito ako dugo
traje, ne jaa ve slabi ceo organizam; ona ne samo da ne
kali kou ve je ini m n o g o osetljivijom na hladnou; ona,
na kraju, ne titi ve podvrgava opasnosti. Topla voda otva
ra pore kroz koje prodire hladan vazduh i ije se posledice
vrlo bizo javljaju. Hladne kupke posle toplih ili hladna poli
vanja to otklanjaju (ja ne poznajem ni jedan nain primene
tople vode, posle koje ne sledi primena hladne); hladna voda
jaa (okrepljuje) i sniava povienu temperaturu; ona osveava, odstranjuje suvinu vruinu i, na kraju, titi zatva
rajui pore i jaajui kou.
I ovde, kao uopte kod svih toplih kupanja, ja nikad ili
vrlo retko upotrebljavam samo toplu vodu za zdrave ljude,
ve joj uvek dodam odvar od raznih lekovitih trava.
Radi boljeg rastvaranja, primenjujem odvare od sledeih biljaka: tiunja od sena, granice bora i slamu od ovsa.
Kupka s trunjem od sena. Vreicu sa 1-1,5 kilogram
suvog sena potopiti u posudu sa 7-8 litara vrue vode i
pustiti da odstoji 15-20 minuta (savremeni fizioterapeuti
savetuju da se kuva 1 sat). Zatim odvar sipati u kadu s
toplom vodom. Voda poprima boju kafe, otvara pore i
pojaava cirkulaciju krvi. Te kupke veoma dobro zagrevaju
telo. Zdravi ljudi mogu d a j e primenjuju u bilo koje vreme.
Trajanje terapije 10-15 minuta.
231

Kapka sa borovim granicama. Uzmite iglice od bora

(to sveije, tim bolje), sitno iseckati granice i naseckati
iarke o d j e l e (smreke) i sve to pomeati (oko 1 kg suve
materije), staviti u posudu u koju uliti 7-8 litara vode i kuvati
pola sata. Zatim, kao i u prethodnom primeru, sipati u kadu s
toplom vodom. Ova kupka dobro deluje na bubrege i mok
ranu beiku i uglavnom deluje na kou, stimulie je (a
preko nje se stimulie centralni nerv/ni sistem-CNS), jaa i
isti krvne sudove. Ova kupka prijatno mirie, j a a orga
nizam, koristi starijim ljudima kod kojih su oslabljene ivot
ne delatnosti.
Kupka odovseneslame. Uzeti oko 1 kg isitnjene ovsene
slame, staviti u vreicu i kuvati u 7-8 litara vode pola sata.
Zatim, sipati u kadu i primeniti terapiju. Od ve opisanih
kupki, ona najbolje jaa i najkorisnija je za bubrege, mok
ranu beiku i kod reumatskih bolova.
Meovite kupke. Meovitim kupkama nazivaju se kupke
u kojima je pomean odvar od nekoliko biljaka. Na primer,
odvar od trunja sena i ovsene slame. Pritom je vano da se
obe biljke kuvaju zajedno.
Na slian nain pripremaju se i druge kupke: od nane,
kamilice, cvetova lipe itd.
Prema tome, za rastvaranje ljake i drugih supstanci
koje su se nataloile u organizmu, primenjuje se opta
vodena terapija - sauna i kupke u kadi. Za dejstvo na lokalne
delove tela primenjuje se lokalna vodena terapija: ogra
nieno dejstvo parom, polukupke itd.
Topla sedea kupka. Ta kupka odlino zagreva organe
male karlice i trbuha, pomaui protiv raznovrsnih o b o
ljenja u tom delu tela. Z a t o , to se tu nagomilavaju tetne
supstance (sadraj debelog creva) treba ih redovno odstra
njivati. Da biste poveali uinak, upotrebljavajte odvare od
poljskog rastavia (Equisetum arvense), ovsene slame, tru
nja od sena i si. Odvari se pripremaju na isti nain naveden
232

poljskog rastavia (Equisetum arvense), ovsene slame, tru

nja od sena i si. Odvari se pripremaju na isti nain naveden
za prethodne kupke, ali u manjim koliinama. Trajanje
terapije oko 15 minuta. Terapija se primenjuje 2-3 puta
nedeljno.
Polukupka sa odvarom od poljskog rasta vi'ca p o m a e
kod razliitih oboljenja bubrega, kamenia u bubrezima,
oteanog mokrenja i bolova u krstima (slabinama) usled
prehlade.
Polukupka sa ovsenom slamom odlino sredstvo pro
tiv svih oblika bolova (sevanja") u kostima (bolesti Vetra ).
Polukupka sa trunjem od sena deluje slabije od pret
hodnih, ali je veoma dobra protiv zastoja krvi, slabljenja
eluca, zatvora i nagomilavanja gasova.
Tople kupke za noge. Ima nekoliko varijanata.
1. U toplu vodu (25-26C) staviti pregrt soli (tome se
m o g u dodati dve pregrti drvenog pepela u svojstvu adsorbenta) i dobro izmeati. Trajanje terapije 10-15 minuta. So,
rastvorena u vodi, kao s t o j e ukazivao Hipokrat, ini kou
toplom i suvom. Sve to p o m a e stvaranju toplote u telu.
(Vano za o n e kojima je stalno hladno).
2. Kupka za noge od trunja sena (stabljika, lia, semena i dnigog).
Sipati 3-5 pregrti trunja od sena u kljualu vodu, posu
du zatvoriti i ostaviti da se ohladi do 25-26 stepeni. Ta
kupka j e , u stvari, metod za rastvaranje, oslobaanje i ja
anje nogu i veoma je korisna kod bolova u n o g a m a , znojenja nogu, otvorenih rana na nogama, kod otoka, gihta
(kostobolje), hrskavinih voria, zagnojavanja izmeu prs
tiju nogu, ozleda nastalih upotrebom tesne obue i t o m e
slino. Evo ta kae Knejp o takvim kupkama za noge:
Uopteno m o g u rei, da te kupke odlino pomau ako su
noni sokovi nezdravi i skloni razlaganju. Jedan gospodinje
233

eno U odvaru s trunjem sena, za jedan sat g a j e izleila od

uasni li patnji.
3. Kupka za noge od ovsene slame. Kuvati ovsenu sla
mu oko pola sata i odvar, ohlaen do 25-26 stepeni, upotreb
ljavati u trajanju 20-30 minuta za kupku nogu. Doziranje
ovsene slame isto je kao i u prethodnoj terapiji sa senom.
Osvrnimo se ponovo na iskustvo Knejpa: N a osnovu
iskustva, m o g u rei da ne postoji sredstvo koje je adekvatno
tim kupkama, kad je u pitanju razmekavanje razliitih
stvrdnua na nogama. One odlino pomau kod reumatizma
zglobova, gihta, uljeva, noktiju koji urastaju ili su pod
gnojem, vodenih plikova nastalih prilikom hodanja. ak se,
otvorene i zagnojene rane na nogama, kao i ozlcde od
razjedajueg znojenja nogu, lece tim kupkama.
Jedan gospodin odsekao je ulj na svojoj nozi. Zlo
udna upala, koja je nastala na nozi, navela je na pomisao da
je re o trovanju krvi: tri ovsene kupke dnevno i z a m o tavanje nogu u tkaninu, natopljenu u tom istom odvaru,
izleilo ga je za 4 dana".
Da biste pojaali dejstvo kupke za noge, koje su nave
dene pod brojem 2. i 3., primenjujte ih trostruko: 10 minuta
toplo dejstvo, 1 minut hladno i tako j o dva puta. Polukupke
i kupke za noge uvek zavrite s ispiranjem nogu u hladnoj ili
prohladnoj vodi.
Sad nam je jasan metod rastvaranja vodenih terapija, i
m o e m o prei na mehanizam odstranjivanja. M e h a n i z a m
odstranjivanja zasniva se na tome, da razliita umotavanja i
komprese deluju na organizam mnogo due, nego to je
sluaj u ve navedenim terapijama za rastvaranje (1-2 i vie
sati) i primenjuju se mnogostruko. Pri tome se javlja efekat
usisavanja" sveg tetnog, koje se nalazi u telu. Ta pojava
zasniva se na zakonu Osmoze vodu upija telo, a obratno
mokra tkanina upija ljaku, toksine i tome slino. To traje
sve dok god se ne izjednai koncentracija ljake u orga234

nizmu i u mokroj tkanini. To obino traje 1-2 sata. Zatim,

posle izvesnog vremena moe se uraditi novo umotavanje i
nastaviti s odstranjivanjem tetnih materija iz organizma.
Posle toga arav treba obavezno oprati - on je natopljen
toksinima, a u nekim sluajevima i zaudara.
Kao i u prethodnom sluaju, postoje opte i lokalne
terapije. U optoj terapiji primenjuje se donje umotavanje,
kratko umotavanje i mokra koulja. U lokalnoj terapiji
primenjuju se komprese (obloge). Sve te terapije treba pri
menj ivati s odvarima od trava koje smo ve naveli.
Pre nego to preemo na opis umotavanja, razmotrimo
koje umotavanje je bolje upotrebiti - toplo ili hladno. Toplo
umotavanje, po zakonu jin-jang, delovae na spoljanje
slojeve tela (kou), i potvruje zakon antagonizma u hemodinamici. Hladno e delovati obratno na unutranje orga
ne. Te osobine treba koristiti za odstranjivanje ljake iz
unutranjih organa ili spolja sa koe.
Uz to, potrebno je da poznajete i dejstvo zakona
jin-jang: jin raajang, i obratno - j a n g raa jin; prekomeran
jin prelazi u jang i obratno. Drugim recima, hladna, pasivna
umotavanja jin, stvarae u organizmu svoju suprotnost
toplotu, kretanje, i), jang. Topla umotavanja - vrua, aktiv
na jang, stvarae u organizmu svoju suprotnost - slab
ljenje i smanjivanje produkcije toplote, tj. jin. Na osnovu tih
teorijskih postavki proistie j e d n a od glavnih preporuka za
primenu vodenih terapija: vrue kupanje zavriti s kratko
trajnim hladnim kupanjem. Ova postavka potvrena je u
praksi. E v o ta tim p o v o d o m kae Sebastijan Knejp: Topla
voda oputa i razneava, a hladno kupanje posle toga jaa,
prekaljuje i podstie zdrav razvoj tela".
D o n j e u m o t a v a n j e propisuje se, uglavnom, kod obo
ljenja nogu i trbuha. Umotavanje zapoinje od ramena (is
pod pazuha) i zavrava se do vrhova prstiju na nogama.
235

Glava, vrat, ramena i ruke su slobodni i treba da se prekriju

neim toplim, da ne bi u njih prodro vazduh.
Donje umotavanje ovako se obavlja: na arav prostrt
na madracu (krevetu), staviti duom stranom iroko vuneno
ebe. Lanena tkanina za umotavanje treba da bude velika da
bi se s njom moglo 2-3 puta omotati celo telo i noge.
Udvostruivi tkaninu, tako je natopiti, da iz nje ne kaplje
voda i prostreti je u obliku pravougaonika na vuneno ebe.
Zatim lei na tu tkaninu i tako se umotati, da ni jedan deo
trupa ne ostane nepokriven. Posle toga vrsto okolo umotati
vuneno ebe da bi se spreilo prodiranje vazduha kroz
o m o t a i odozgo staviti perinu.
Odmah obratite panju na to da se vrsto uvijete vune
nim ebetom i da se pokrijete perinom da bi se spreilo
prodiranje vazduha kroz omot. Sutina tih radnji je, da se u
organizmu posle hladnog umotavanja, pobude toplota i kre
tanje (aktiviraju se procesi razmene) mokro platno poinje
da upija ljaku. Ako koa nema kontakta sa platnom, do
toga nee doi. Uz to, kou m o r a t e odravati toplom i
vlanom, da bi bolje luila tetne materije iz organizma i
poveala koliinu toplote u telu. Vuneni materijal zadrava
toplotu i zagreva telo, a perina j o vie poveava efekat
zadravanja toplote.
U tako zatvorenom, vlanom i toplom prostom, kao u
majinoj utrobi, zapoinju posebni procesi - koji iste i lece
organizam. Nastanak znoja ukazuje na proces ienja i
predstavlja kriterijum za efikasnost te terapije. A k o je malo
znoja ili ga uopte nema, nedovoljno je ienje organizma.
Terapija traje 1-2 sata.
To umotavanje uvek se primenjuje s drugim primenama
v o d e i ima preteno zagrevajue, izluujue i rastvarajue
dejstvo u organima trbune duplje.
Preporuuje se da dodate u vodu odvare od trunja sena,
ai (Carex), borovih granica i ovsene slame. a z a m e 236

njuje trunje sena i poljski rastavi i veoma je korisna kod

oteanog mokrenja, a kao sporedno sredstvo, u bubrezima s
kameniima. Odvar od ovsene slame odlino deluje protiv
bolova u kostima, gihta, kamenia i peska u mokrai;
borove granice eliminiu nagomilane gasove u trbuhu.
Kratko umotavanje. Moete ga primenjivati sami.
Ono poveava koliinu toplote u telu, a smanjuje previe
jaku vruinu. Umotavanje zapoeti ispod pazuha, a zavriti
ga skoro do kolena. Pare platna presaviti 4-6 puta, natopiti
ga, paljivo ga ocediti i vrsto umotati oko tela. Prodiranje
vazduha spreava se p o m o u vunenog ebeta, a potrebna
toplota postie se p o m o u perine. U odnosu na zdravstveno
stanje, m o e se primeniti mlaka ili veoma hladna voda.
Terapija traje 1-2 sata.
Ovo umotavanje je veoma dobro ako se primeni je
danput nedeljno, kao profilaksa, j e r vas titi od mnogih
oboljenja. Ono isti bubrege, jetru, trbuh, izbacuje nago
milane gasove, bolesne sokove i suvinu tenost. Kratko
umotavanje potpuno odstranjuje bolesti srca i eluca, koje
nastaju na osnovu pritiska gasova i nestaju s njihovim od
stranjivanjem. M o e se i spavati tako umotan, i pritom e
biti lagan san. Ovakvo umotavanje pogoduje starijim lju
dima kojima dehidrira organizam.
M o k r a koulja. Obinu lanenu spavaicu (piamu) ija
je duina do vaih peta, namoiti u vodi, iscediti i obui se u
nju. Dalje - lei u postelju, pokriti se vunenim ebetom i
prekriti perinom. Ako se ovek ne prekrije perinom teko e
se postii potrebna koliina toplote. Samo vuneno ebe je
nedovoljno. Nepotovanje tog pravila svodi efikasnost na
nulu svih navedenih terapija, koje se odnose na umotavanje.
Zapamtite to. Terapija traje 1-2 sata. M o e se spavati i u
koulji.
M o k r a koulja otvara pore i izvlai bolesne sokove
(slino flasteru), smiruje (vlaga-y//? - smiruje), ravnomerno
237

rasporeuje toplotu i poboljava opte stanje organizma. Da

bi m o k r a koulja bolje prijanjala' uz telo, moete je n a m o
iti u vodu u koju ste dodali sirce ili je osolili.
I j o j e d n o upozorenje: sve terapije, koje se odnose na
hladnu vodu ili umotavanje, treba raditi na prethodno zagrejanom telu.
Na slian nain stavljaju se komprese: stavlja se tkanina
natopljena u vodi, i umotava s vunenom m a r a m o m . Ako se
kompresa stavlja na trup, odozgo treba staviti perinu.

V O D E N E TERAPIJE ZA NORMALIZACIJU
KRVOTOKA
N a r a v n o , do sada,sve navedene terapije u prvom ili
d r u g o m stepenu normalizuju krvotok. One su veoma j e d n o
stavne i svakom dostupne. Ali ako elite i imate vremena,
moete primeniti kupke po Zalmanovu terpentinske kup
ke. O s i m normalizacije kapilarnog krvotoka, one blago
tvorno deluju kod hroninih oboljenja organa za oslonac i
kretanje, s izraenim bolnim sindromom. To nije nita dru
go, nego j a k o naruavanje principa Vata".
Terpentinske kupke primenjiiju se sa dve emulzije: belom i utom. Nekoliko rei o terpentinu i njegovim svoj
stvima. Teipentin se dobij a iz borove smole. Ima rastvarajua, stimuliua i dezinfekciona svojstva. U lekovite svr
he upotrebljavali su ga umeri (sumeri?), drevni Egipani,
Grci i Rimljani. Tkanina, u kojoj je umotan egipatski faraon
i koji je preleao 4000 godina u grobnici, bila je natopljena
s m o l o m . Savremeni istraivai uverili su se da ta smolasta
impregnacija, ni do danas, nije izgubila svojstva da unitava
mikrobe. Eto zato se primenjiiju vrue terapije s Cetinom
bora, j e r one sadre terpentin!
238

Terpentin odlino rastvara, lako prodire kroz k o u i

deluje na nervne zavretke. Terpentinske kupke sa u t o m i
belom emulzijom poboljavaju kapilarni i limfni tok, pove
avaju ivotnu energiju svake pojedinane elije i orga
n i z m a u celini. Kupke s belom terpentinskom emulzijom
prvenstveno stimuliu kapilare, a kupke sa u t o m emul
zijom poboljavaju razmenu materija u organizmu, pomau
rastvaranju naslaga soli u zglobovima, tetivama i na zido
vima kapilara (vaskulum).
Sastav bele emulzije. U emajliranom loncu rastvoriti 3
grama salicila u 250 grama kljuale vode. U to nasuti sitno
narendan deiji sapun (20 grama). Smeu meati staklenim
tapiem dok se lonac podgreva na slaboj vatri. U lonac
naliti 250 grama visokokvalitetnog terpentina i, ponovo
paljivo izmeati, zatim nasuti u bocu sa irokim grliem i
dobro zatvoriti.
Sema seansi. Prva seansa - 25 grama emulzije naliti u
kadu s vodom ija je temperatura 37C; druga - 30 grama i
37,5C; trea - 35 grama i 38C; etvrta - 35 grama i
38,5C; peta - 40 grama i 39C; esta - 45 grama i 39C; se
d m a - 50 grama i 39C; osma - 55 grama i 39C; deveta 60 g r a m a i 39C; d e s e t a - 6 5 grama i 39C; j e d a n a e s t a - 7 0
grama i 39C; dvanaesta - 75 grama i temperatura vode
39C.
Emulziju prethodno promukati i naliti u kadu p r e nego
to je napunite vodom. Trajanje prve seanse - 12 minuta, a
svih sledeih - po 15 minuta. K u p k e primenjivati dvaput
nedeljno.
Sastav ute emulzije: 300 grama ricinusovog ulja naliti
u emajlirani lonac zapremine 2-3 litra i staviti ga u drugi
lonac s v o d o m , napravivi vodeno kupatilo. Kad voda pro
kljua, u emajlirani lonac naliti 40 grama natrijumove lui
ne (natrijum koji nagriza) rastvorene u pola litre vode.
Staklenim tapiem meati dok se ne dobije gusta kaasta
masa. Zatim u to naliti 225 grama oleinske kiseline i p o n o v o
239

- najmanje 30 minuta - meati dok se ne dobije tena

prozrana masa ute boje. Skinuti lonac sa vatre (iskljuiti
poret) i u lonac naliti 750 grama visokokvalitetnog terpentina. Razliti emulziju u boce i vrsto ih zatvoriti.
Za primenu terapije, u kadu s vruom v o d o m , naliti
emulziju. Sema seansi: prva seansa - 40 grama emulzije,
temperatura vode u kadi 38C; druga - 45 grama i 38C;
trea - 50 grama i 38,5C; etvrta - 55 grama i 38,5C; peta
- 60 grama emulzije i temperatura vode 39C. Sledee
kupke primenjuju se na nain naveden za petu seansu (60
grama i 39C). Trajanje prve i druge seanse po 12 minuta,
tree, etvrte i pete - po 15 minuta. Treba uraditi 12 kupki.
Seanse se obavljaju svakog drugog dana.
A k o v a m je koa mnogo osetljiva, pre p r i m e n e k u p k e ,
namaite vazelinom polni organ i anus. D e o tela u predelu
srca ne treba potapati u vodu, zato to te terapije iritiraju
srce. A k o ste umorni, odmorite se pola sata pre nego to ete
da primenite terapiju. Treba se postepeno potapati u vodu.
Kriterijum efikasnosti tih terapija je oseanje peckanja,
koje se zamenjuje s peenjem, na kraju ili posle terapije.
Reakcija ne srne biti dua od 30 do 45 minuta; ako je
reakcija dua, pri sledeoj kupci ne treba poveavati koli
inu emulzije.
M o g u da se primene terpentinske kupke za n o g e s 10
g r a m a emulzije, a m o g u se kombinovati kupke sa u t o m i
belom emulzijom. One omoguuju da se bolje deluje na
krvne sudove i ceo organizam.

m o e povratiti. Za tu svrhu p o g o d n e su proste i efikasne

vodene terapije.
K u p k a za glavu. Ona veoma dobro odrava sudove u
m o z g u u zdravom i gipkom stanju, a takode otkiseljava"
u t a b a n e " sluzi i nju naknadno odstranjuje. Kupka m o r a da
bude kontrastna. Glava se prvo zagnjuri u posudu s toplom
v o d o m 5-7 minuta, ali tako da deo glave s k o s o m bude
zagnjuren u vodi. Posle toga glava se o d m a h zagnjuri u
prohladnu vodu 15-30 sekundi. To ponavljati 2-3 puta.
Posle terapije nasuvo istrljati glavu i kosu i ostati u toploj
prostoriji u kojoj nema promaje. Kupka se primenjuje 2-3
puta nedeljno dok god se ne postignu eljeni rezultati. Tak
va kupka jaa kosu.
K u p k a za oi. Kupka m o e biti hladna ili topla.
Ako se primenjuje hladna kupka, tada lice s otvorenim
o i m a zagnjuriti u hladnu vodu i u njoj dizati 15 sekundi.
Zatim se glava podie i posle 15-30 sekundi ponovo se u
vodu zagnjure elo i oi. To se m o e ponavljati 4-5 puta.
Topla kupka za oi obavija se s v o d o m ija je tem
peratura 24-26C, posle koje uvek sledi hladna, ili se j e d n o
stavno umiva hladnom vodom. Pri tome se, u toplu vodu,
m o e dodati odvar od raznih biljaka. Naroito je dobro ako
se doda pola supene kaike isitnjene mirodije.
Shodno t o m e treba imati u vidu, da hladna voda odlino
deluje na zdrave, ali slabe oi. Ona jaa i osveava organ
vida spolja i iznutra. Topla kupka za oi primenjuje se radi
rastvaranja i izbacivanja napolje gnoja iz eonih i maksilarnih sinusa.

V e o m a je vano odravati dobar krvotok u glavi i u

oima, imati iste gajmorove (maksilarne, M S ) i e o n e
sinuse. S uzrastom, tu se nagomilava mnogo sluzi koja se
utabava", izaziva brojna oboljenja i dovodi do prevrem e n o g gubitka vida i oteenja mozga. Mnogi ljudi, upravo
zbog toga, gube vid, nose naoare, a oistivi m o z a k on se
240

241

EFEKTI VODENIH TERAPIJA

ZAGREVAJUI I

VLAEI EFEKAT
TERAPIJA

VODENIH

Svakako, sve navedene vodene terapije doprinose vlaenju i zagrevanju oveijeg organizma. Nije potrebno da ih
nabrajamo, ali mehanizme u vezi s vodenom terapijom koji
su navedeni ili nisu pre navedeni, treba detaljno izdvojiti.
Kako deluje potapanje i toplota na kou?
K o a je najvei i najvaniji oveiji organ. Njena povr
ina je u proeku 1,5 m , a teina - 2 0 % od opte teine
ovekovog tela. Ona obavlja nekoliko vanih ivotnih fun
kcija:
1. Zatitna. Koa je futrola" u kojoj se nalazi n a orga
nizam.
2. Regulisanje toplote. Isparavajui vodu kroz p o r e ko
e, ovek se titi od pregrevanja. Suavanje konih sudova i
zatvaranje pora pomae da se toplota sauva u organizmu.
3. Povezujua. Zato to se koa, nervi i materija mozga
razvijaju iz j e d n o g te istog embrionskog listia, oni su u
odraslom organizmu meusobno povezani. K o a - govorio
je A. S. Zalmanov, - to nije pasivna pokrivka, namenjena
samo za to da bi titila nae telo. To nije ograda izmeu
oveka i sveta, ve sredstvo za vezu izmeu naeg orga
n i z m a i spoljanje sredine. Spoljanja sredina neprekidno
deluje na nas, a koa je - svojevrsni periferni mozak, koji
percipira te uticaje i prenosi ih dalje u mozak, koji daje
k o m a n d e unutranjim organima da se maksimalno prila
g o d e na oscilacije spoljanje sredine.
4. Zatitna. Koa ima bakterocidna svojstva. Sadri lizocim, koji je poguban za m n o g e bakterije. P r e m a prora
unima amerikog bakteriologa Teodora Rozberija, na p o
vrini oveijeg tela intenzivno dejstvuje 15 triliona mikro242

ba! S a m o ista, zdrava, vlana i elastina koa m o e us

peno da se suprotstavlja navali te koncentracije. Otuda
proizilazi, ako je ona ista, njene bakterocidne funkcije su
poveane. Ako nisu, ona postaje gnezdo zaraze i preko nje
nastaju infekcije. Prema najnovijim istraivanjima nau
nika, koa aktivno uestvuje u stvaranju prirodnog imuni
teta.
5. Energetska funkcija koe. K o a je dostavlja slobo
dnih elektrona u akupunkturni sistem. O t o m e smo ve
detaljno objasnili.
6. Disajna. K o a diui, p o m a e pluima. Uopte, ako
se uspe da kono disanje bude na potrebnom nivou, ovek
m o e da ini uda. Na primer, P. Ivanov, koristei kono
disanje, m o g a o je dugo da ostane pod vodom.
7. Izluujua. Kroz pore koe lue se mnoge materije,
tetne po organizam. Kvalitetno luenje kroz kou znatno
olakava rad bubrega i drugih organa za luenje - produuje
im ivotni vek.
Kroz lojnelezde lui se posebna emulzija, zbog koje se
titi k o a od isuivanja i postaje gipka i blistava. A k o se
koa ne neguje, zagauje se sopstvenim luenjima i prestaje
kvalitetno da obavlja ve navedene funkcije. Usled toga
oteuje ceo organizam.
U drevnoj prolosti velika panja se poklanjala negovanju koe. Drevni Rimljani su prilikom susreta pitali jedan
drugog: Kako se znoji?" Od svih naina negovanja koe
vodene terapije najvie su cenjene, a naroito terapije s
parom i masaom.
Setite se, da u proeku, pod obinim, normalnim uslovima, naa koa lui dnevno oko 500 grama znoja. Ako se
niste prali - kupali dva dana, na koi e ostati sloj ljake i
druge izluevine od jednog litra znoja. Takva koa prestaje
kvalitetno da obavlja svoje funkcije i naseljava se mikro
bima. Z b o g toga redovno jedan-dva puta dnevno obavite
243

razna sapiranja s ciljem da odravate istou koe. Ta pre

poruka zapisana je u zborniku drevnih zakona M a n u " (pr
vog oveka na zemlji).
Kako

zagrevanje

deluje na

oveiji organizam?

Od tri ivotna principa, samo jedan u " stvara

toplotu u organizmu i sastoji se iz primarnih elemenata
V a t r e " i V o d e " . Zato ga spoljanja toplota, a posebno
vlana sauna, stimulie i aktivira sve funkcije koje zavise od
elemenata koji ine taj princip. Razmotrimo najvanije.
1. Probavna funkcija. Lekari su konstatovali da terapije
sa saunom smanjuju eludanu kiselinu i zajedno s njom
stimuliu apetit.
Terapija u sauni blagotvorno utie na obolele od dija
betesa. Dijabetes bolest ne samo razmene materija ve i
probave. Vrelina saune stimulie te funkcije i p o m a e nor
malizaciju zdravlja. Z a t o , to koa u dijabetiara postaje
bleda, suva, ljuti se itd., treba se dobro pobrinuti o koi.
Toplota i vlanost i tu pojaavaju disanje kroz kou i krvo
tok i na taj nain deluju na normalizaciju koe. A poto
sauna poboljava rad bubrega, ona istovremeno titi od
konih oboljenja kao to su flirunkuloza i ekcem koji su
saputnici dijabetesa. Naravno, tako snano delovanje saune
mogu da koriste samo oboleli od dijabetesa i koji nisu slabi i
iscrpljeni.
Stara poslovica kae: Kone bolesti se lece u crevima". Svaka bolest koe je - erupcija (izbacivanje) tok
sinog sadraja napolje, pokuaj organizma da se oslobodi
njegovih nagomilanih otrovnih materija. Otuda dijabetes i
kone bolesti imaju zajedniku osnovu u p o t p u n o m zaga
enju organizma i kvarenju njegovih ivotnih sokova".
Oslobodivi organizam od neistoa, mi e m o odstraniti
dijabetes i izleiti kou.
244

2. Imuna funkcija. Vetako poveanje temperature

unitava ili spreava aktivnost mnogih uzronika bolesti.
Temperaturni prag osetljivosti niza patogenih mikroorga
nizama nii je od temperaturnog praga, koji su u stanju da
podnesu elije oveijeg organizma. Na taj nain, vetako
poveanje temperature u organizmu pomae da se unapred
spale patogeni mikrobi, pre nego to uspeju da nanesu tetu.
Uz to, vrelina saune uopte stvara sterilnost, a u organizmu
se poveava koliina leukocita - prodrljivaca mikroba.
P r e m a podacima nemakih biohemiara, temeljno za
grevanje u sauni pomae da se aktivno stvaraju interferoni u
organizmu materije koje su sposobne da savladaju tetno
dejstvo virusa gripa.
M a n n e d fon Ardene, zajedno s profesorom Herbertom
Krausom, koristi saunu u kompleksu s drugim terapeutskim
m e t o d a m a za leenje sarkoma. Oni tvrde: da bi spontano
uginula elija raka, treba stvoriti jako kiselu unutranju
sredinu u organizmu, koja aktivira fermente u elijama i za
nekoliko sati treba da se povea temperatura do 40C. Samo
pri takvom kombinovanom dejstvu, dolazi do odumiranja i
odvajanja elija raka.
3. Vidna funkcija. Terapija saunom blagotvorno deluje
na otrinu vida. Desetominutni boravak u sauni poveava
svetlosnu osetljivost skoro za jednu treinu.
4. Umna funkcija. Toplota stimulie rad mozga i po
boljava kvalitet umnog procesa. Na primer, Arhimed nije
sluajno otkrio svoj uveni zakon, kupajui se u kadi. M n o
gi istaknuti naunici, na primer, I. Menikov, su to nagla
avali.
5. Zagrevajui ivlaei efekat vodenih terapija p o m a e
oputanju miia, tetiva (vezivnog tkiva) i zglobova. Ako
ovek pliva u toploj vodi u kojoj je telesna teina mala,
smanjie se optereenje na sve zglobove, a naroito na
kimu. Kombinacija oputanja i smanjivanja gravitacionog
245

optereenja omoguuje da se, prilikom plivanja i drugih

vodenih terapija, postave kimeni prljenovi na svoja stal
n a " mesta, da se lako nametaju zglobovi i da se lece
povrede i rastezanja. Svi ti efekti izraeni su u poslovici:
Banja leci, banja pari, banja sve na mesto stavi".
6. O mehanizmu zasienosti organizma toplotom i vla
gom ve je dovoljno reeno. Ponovimo, da je on veoma
delotvoran ljudima starijeg doba i u starakom dobu. U
dehidriranom organizmu steu se zglobovi i tetive, koje
savijaju oveka i vuku ga ka zemlji. Suva koa, koja do
stavlja malo slobodnih elektrona u organizam, izaziva opa
danje snage. Suva i zategnuta koa slabo izbacuje ljaku.
Nagomilana ljaka prouzrokuje razliita oboljenja i povrede
koje su, preteno, svojstvene osobama u starakom dobu.
Rasudite sami, evo glavnih bolesti starosti: ateroskleroza zagaenost krvnih sudova; arterijska hipertonija da bi se
progurala krv kroz suene arterije, treba poveati pritisak,
zbog toga nastaje naknadna iscrpljenost srca; ishemijska
bolest srca i mozga: glavni uzrok suenje arterija; rak i
dijabetes nastaju u unutranjoj neistoi. Opadanje top
lotnih svojstava organizma utie na imunitet organizma.
Otuda laka predisponiranost starijih ljudi na razliite infek
cije, gnojne rane (ireve) itd. Smanjena probavna funkcija.
Produkti hrane ne samo da ne hrane organizam ve ga i
optereuju.
Z a t o se u drevnom medicinskom traktatu ,,ud-i"
kae, da su zagrevanje i vlaenje organizma pomou kupki i
terapija s parom (sauna) kontraindikativne kod teke pokret
ljivosti, krivljenja i grenja udova i irenja otrova u mii
ima.
V o d e n e kupke... One lece rasprostranjen otrov (izvla
e tetna isparavanja kroz pore koe), zastarelo arite, koje
je u telu, bolesti kivnih sudova, teku pokretljivost i grenje
zglobova, savijanja, sasuivanje miine m a s e " .
246

Ljudi, koji su ovladali vodenim terapijama, posebno

terapijama s parom, mogu da stvaraju uda. Na primer, traje
u s p o m e n a na enu, koja je u 70-oj godini starosti bila sveza i
privlana kao devojka. I to zato sve s t o j e volela da pravilno
i redovno primenjuje vodene terapije. Ona je veoma esto
koristila saunu.
Sada nam postaje j a s n o koliko je ogromna korist od
vlaenja (kvaenja) i zagrevanja organizma vodenim tera
pijama.

ENERGIJSKI

STIMULIUI
TERAPIJA

EFEKAT

VODENIH

I tako, doosmo do j e d n o g veoma interesantnog pita

nja: na osnovu ega se stvara energija prilikom primene
vodene terapije? Odmah u odgovoriti, postoji jednostavna
terapija, koja, vie od svih, daruje oveka energijom, i o njoj
e biti rei.
Metod polivanja hladnom vodom odavno se koristio
radi kaljenja organizma. Praktikuju ga monasi Japana i
Tibeta, on nije za javnost i uva se k a o tajna. Ljudi koji to
poznaju, crpe energiju i postiu izvanredne rezultate. Poli
vanje je mnogo praktikovao Porfirije Ivanov.
Glavni efekat hladnih polivanja, a jo bolje veoma hlad
nih polivanja celog organizma, je dejstvo na plazmeno telo.
P l a z m e n o telo, u izvesnoj meri, prevazilazi konture fizikog
tela i elom svojom duinom - spolja i u dubini ima istu
temperaturu. Dok god traje brzo i jako dejstvo vrlo hladne
vode odjednom po celoj povrini koe, hladi se, prirodno, i
plazma. Hladna plazma odlazi u unutranjost organizma, a
na njeno mesto dolazi topla plazma. Nastaje j a k a struja,
koja, trenutno, ponovo puni ceo organizam, hiperpolarizuje
m e m b r a n e elija i izaziva aktiviranje genetskog aparata.
247

Drugim recima, aktivira upravo to, to dovodi do obnav

ljanja organizma i poveanja njegove snage.
Dejstvo treba da bude kratkotrajno - 2-3 sekunde, i
odjednom na celo telo. Tek tada e potpuno doi do izraaja
taj efekat, udo-efekat. Da ste pravilno primenili terapiju
dokazuje nastajanje toplote odmah posle hladne opekotine, i
da se koa isparava.
Takav efekat moe se postii samo, ako se zagnjurite u
vodu s glavom nadole i odmah iskoite iz vode, ili ako
stanete ispod manjeg vodopada, kao to su radili monasi, ili,
j o jednostavnije ako se polijete hladnom vodom iz kofe.
esto pitaju, da li se ta terapija m o e zameniti s tuem?
Moe, ali e efekat biti slabiji. Osnovno je, da voda mora
svojom masom da sklizne niz kou, a ne u obliku poje
dinanih mlazeva. Mlazevi se, prelazei po koi od glave do
nogu, brzo zagrevaju i n e m a trenutnog hlaenja tela, koje se
deava kad voda, svojom masom, sklizne niz telo, hladei
ga naglo i r a v n o m e m o .
V a n o je znati sledee: Polivanje se moe primeniti
samo na toplo telo i zato se prethodno zagrejte; posle poli
vanja uite u toplu prostoriju i, ne briui se, intenzivno se
kreite dok god se ne zagrejete i dok god se ne osui koa.
Ako to ne radite, osetiete tokom vremena da se telo p l a i "
te terapije, skuplja se, ne eli d a j e primenite. K o a postaje
suva, ljuti se, mogu se pojaviti bolovi u krstima i u karlino-bedrenim zglobovima - simptomi pobuivanja Vetra".
Pri tome, sve se javlja tako neprimetno, d a j e teko otkriti
gde je napravljena greka, koja se sastoji u nepravilnom
ponaanju pre i posle te terapije.
Mnogim ljudima ona e se uiniti odvie surova, oni se
nje boje. Zapamtite, naglo i brzo dejstvo ledene v o d e ne
samo da hladi na organizam ve i izaziva o p e k o t i n u " koe
- u t o m e je sva sutina. Zagrejte se pre primene te terapije
ne budite lenji. Tada e i opekotina" da bude j a e izraena i
telo se nee plaiti". Na poetku primene te terapije, i u
248

hladno godinje doba, moete uraditi obilazili manevar koji

razvija ljubav prema toj terapiji i spreava komplikacije.
Uzmite dve kofe napunjene vodom: j e d n u s toplom, a drugu
s hladnom vodom. Prvo se polijte s toplom, a zatim s
hladnom vodom. Efekat e biti izvanredan, a sama terapija
bie prijatna i vi ete je zavoleti kao oljicu dobre kafe. Ako
ne primenite terapiju, oseaete se kao da niste u svojoj
koi. Nedostajae vam ta svezi na i snaga kojom vas ona
dariva.
Energijski uticaj proiavajue osobine vode ispoljie
se na nau auru jajasti elektronski omota. Kad ovek
pliva ili roni u vodi patogena energija, koja se prilepila" uz
telo ili parazitira na auri, prelazi s tela u vodu. S t o j e voda
hladnija, bolje je takvo energijsko ienje.
Patogena energija to je jak jang (fina, pokretna), a
hladna voda - jak jin (materijalizovana, inertna) koje se
prilikom sjedinjavanja meusobno neutralizuju. Rezultat je
da se organizam isti od osnove (uzroka) bolesti, a kad ne
postoji uzrok, telo se samo leci. To se najbolje moe uraditi
s brzim i naglim polivanjem celog tela ledenom vodom
(1-7C). Savetujem vam da, pri tome, koristite princip kontrastnosti - kofa s toplom, a zatim ledenom vodom. Topla
voda privlai patologiju prema spoljanjem konom o m o
tau, a ledena je a p n e . P. Ivanov je ovako govorio: Vaz
duh izvlai, voda sapire, a zemlja upija". Da bi se postigao
takav efekat, treba da se polivate na ulici. Izaite na ulicu,
podignite glavu uvis, otvorite usta i udahnite kroz nos.
O d m a h ete osetiti da vazduh struji kroz gornje nosne ka
nale i kroz grkljan u plua. U mislima udiite vazduh iz
dubine K o s m o s a , polako, udiui ga do maksimuma. Zatim
zadrite vazduh u sebi, napregnite se i prospite vodu na
sebe. Naprezanje istiskuje unutranju patologiju iz tela, vo
da je sapire, a zemlja prihvata. Ova varijanta se radi na
prethodno zagrejanorn telu s fizikim vebama i uz upo
trebu samo veoma hladne vode.
249

Posle prolaska ledenog talasa niz vae telo, stojite topli,

preporoeni i koa vam se isparava. Ako ste veoma osetljivi, tad ete ugledati" u vodi, koja vas sapire, neto tetno,
tamno, teko, optereujue i potpuno nepotrebno vaem
organizmu.
Efekat takvog leenja i ienja zapazili su drevni m u
draci i utemeljili ga u Bibliji frazom: Idi i okupaj se u
Jordanu, i tvoje telo e se izleiti, i ti sam e se oistiti".
A evo j o j e d n o g mehanizma energetskog pothranji
vanja s vodom. Voda u otvorenim rezervoarima upija u sebe
kosmika zraenja - apsorbuje energiju spin talasa. Poseb
no se ceni zvezdana vodica", tj. voda koja je odstojala
preko noi. Ona je puna kosmikog zraenja i veoma koris
na. Sunce pri izlasku svojim zracima prekida tu informaciju,
i zato je potrebno da se kupate, da biste se pothranili kosmikom energijom, pre svitanja. Ko se u to vreme k u p a o , on
zna koliko ta voda osveava i pothranjuje organizam ener
gijom.
Morska voda naroito upija mnogo energije u sebe.
Z b o g rastvaranja velike koliine razliitih soli u njoj, ona
poprima odreenu strukturu koja je povoljna za kretanje
elektrona. oveije telo u vodi je potroa te energije i
aktivno je apsorbuje. Zato, to koa sadri mnogo mine
ralnih materija - slana voda je odlino pothranjuje. K a o
rezultat toga koa ovlaena i snabdevena mikroelementima
mnogo bolje obavlja svoje funkcije - isporuioca energije
organizmu.
Sad porazgovarajmo o stimuliuem efektu vodenih
terapija i njegovoj fiziolokoj osnovi.
Zato, to je koa - periferni mozak, svi signali s nje
odlaze u centralni nervni sistem. Oni dospevaju kao kon
taktni vor" izmeu unutranje i spoljanje sredine - hipo
talamus. Hipotalamus na to reaguje aktiviranjem endokri
nog sistema, a taj sistem, posredstvom h o r m o n a , aktivira
svaku eliju. P. Ivanov je tim p o v o d o m rekao: Sve bolesti,
250

koje tako mue oveka, po buenju centralnog nervnog dela

mozga (hipotalamus je upravo u centru mozga) prirodno
nestaju - to je stvarna istina".
Ostaje nam da razmotrimo: koje je dejstvo delotvornije
- hladno ili toplo. Toplo, mi z n a m o da oputa, a hladno
aktivira. Ali najhitnije je u samoj koi. Utvreno je da, na
svakom kvadratnom centimetru koe, priblino 12-14 nerv
nih zavretaka reaguju na hladnou, a samo 1-2 na toplotu.
Stoga hladno polivanje idealno pogoduje tome. Postoji i
druga, j o jaa terapija sneno buenje". Sneno buenje
organizma je u tome, da kad pada prvi sneg, on u snenim
pahuljicama akumulira i kondenzuje veliku koliinu ener
gije. Kad obnaen ovek legne i zatrpa se snegom - zakopa
se", taj sneg e se prilepiti uz telo. Umotan u takvu b u n d u " ,
ovek ulazi u toplu prostoriju, u kojoj se sve deava. Sneg se
topi - naruava se njegova struktura i oslobaa se energija.
K o a se, obratno, jako hladi, vlazi - aktivira se i struktuira.
Sve to, meusobno se kombinujui, postie takav efekat, s
kojim se nita ne moe uporediti. Probajte, i sami ete se
uveriti u istinitost.
Ipak, ja nisam pristalica primene suvie dugih hladnih
terapija koje traju preko 1 -2 minute. Poznato j e , da brzi i jaki
nadraaji aktiviraju funkcije organizma, a jaki i dugotrajni,
obratno: gue, pa i blokiraju funkcije organizma, pomaui
samim tim prodiranje u organizam patoloke bioklimatske
energije - hladnoe, suvoe itd.

LEKOVITI

EFEKAT

VODENIH

TERAPIJA

S obzirom na to da se u vodi nalaze razliite materije u

rastvorenom stanju, one mogu da dospeju kroz kou u
organizam i izazovu koristan ili tetan efekat. Razmotrimo
te efekte s najsavremenije take gledita.
251

Toplota vode iri kone pore, aktivira receptore akupunkturnih taaka, koje poboljavaju unoenje slobodnih
elektrona u telo. Pojaanje toka slobodnih elektrona u telu,
poveava efekat superprovodljivosti u akupunkturnim ka
nalima. Sirenje pora na koi i superpro vodljivost su fizio
loki mehanizmi, koji pomau da se efikasno dostavljaju
razliite materije sa povrine koe u organizam. Prema
tome, ako je okolna voda zasiena bilo kakvim materijama,
one e obavezno dospeti u organizam. Terapija sa k u p k a m a
realizuje taj efekat. U datom sluaju materije dospevaju u
organizam u homeopatskim dozama i ispoljavaju blago
tvorno (povoljno) dejstvo bez sporednih efekata. M e u t i m ,
to j e samo j edan m o m e n a t delovanj a rastvorenih materij a na
organizam.
Drugi m o m e n a t je fenomen dejstva na daljinu (distanciono dejstvo), koji ini spoljanje dejstvo materije na
bioloki objekat (oveiji organizam). Energijsko informaciona svojstva materije (leka, hemijskih materija, biolokih
tkiva itd.) rasprostiru se u prostoru slino talasima. Ako to
zraenje dospe (padne) u bilo koji materijalni objekat (oveije telo), deo energije zraenja se apsorbuje i objekat,
koji je to zraenje apsorbovao, poprima svojstva objekta
koji zrai. Mnogobrojni eksperimenti potvrdili su, da se
takvo dejstvo najbolje ostvaruje kroz akupunkturne take
(za tri sekunde). Ako je ta ista materija d o s p e l a u organizam,
o n a dejstvuje znatno sporije, prema stepenu njene asimi
lacije u krv.
Trei m o m e n a t je u homeopatiji. Termin homeopatija
proizilazi iz grkih rei: h o m o i o s " slian" i p o t o s "
stradanje, bolest", drugim recima, slino se leci slinim".
Ta nauka zasnovana je na sledeim postavkama:
1. Zakon Arndta-Sulca, prema kojem slabi nadraaji p o
jaavaju bioloke pojave, jake - koe, vrlo jake - paralizuju.
2. Slino se leci slinim". Pri leenju bolesti treba
primeniti male doze tih materija, koje kod zdravog oveka u
252

velikim d o z a m a prouzrokuju pojave, koje su veoma sline

simptomima date bolesti. To je prva postavka (teza) h o m e o
patije - zakon slinosti".
3. Druga postavka je - patogeneza lekova", odnosno
na zdravim ljudima treba isprobati dejstvo lekova u dozama
koje ne lece, ve su toksine, da bi se ustanovili patogeni
simptomi koje oni prouzrokuju.
4. Trea postavka homeopatije. Za leenje se doznauju
minimalne doze tih materija, koje u veim d o z a m a prou
zrokuju simptome te ili druge bolesti. Z b o g toga, takve se
materije mnogostruko razblauju 100, 1000, milion i vie
puta i na osnovu toga se i postie minimalna doza.
Shodno uenju utemeljivaa homeopatije S. Hanemana, pri mnogostrukom razblaivanju lekovitih materija (le
kova) dolazi do poveavanja njihovih lekovitih svojstava.
Takvo poveanje lekovitih svojstava pri smanjivanju doze,
H a n e m a n je nazvao dinamizacijom", potenciranjem" kao
rezultat ispoljavanja ranije skrivenih sila". Lupiev N. L.,
radei na katedri refleksoterapije pri Centralnom institutu za
usavravanje lekara ordena Lenj ina, u svojoj knjizi Elektropunkturna dijagnostika, homeopatija i fenomen distancionog dejstva" tim p o v o d o m pie sledee: Razblaivanje
lekova u vodi ili drobljenje u neutralni praak u odnosu 1 :
1000, 1 : 1000000 i u veoj razmeri nije umanjilo njihovo
lekovito dejstvo. Iznad svega, pokazalo se, da se s pove
anjem stepena razblaivanja, povealo i dejstvo lekova, te
je potrebno naglasiti... Stvar je u t o m e da, posle 23-de
cimalnog razblaivanja (D 23), ne ostaje n i j e d n a molekula
p r i m a m e materije. A lekovit efekat se ispoljava sve veom i
veom j a i n o m . Homeopatija ne deluje samo na bolest ve i
na ceo organizam".
Na osnovu toga, m o e se zakljuiti da, pri velikom
razblaivanju (potenciranju) materija vie ne deluje, ve
njeno veoma snano energijsko informaciono polje. Smatra
253

Tabela 4.
TRAJANJE DEJSTVA RAZLIITIH POTENCIJA H O M E O PATSKIH

PREPARATA

se, da vie potencije del uju u veem stepenu na psihu o

veka, a nie - na funkcije organa i tkiva. Razliite potencije
imaju i razliito dejstvo trajanja.
Uopte metod homeopatije je dobar, ali svakom leku
odgovara strogo odreeno vreme, tokom kojeg je mogue
pozitivno dejstvo na organizam konkretnog bolesnika. AJco
je potencija leka jednaka energiji oboljenja (imajui u vidu
slinost), za izleenje je dovoljna jedna doza. A k o je po
tencija nepravilno odabrana i vea od potrebne, suvina
energija e po principu slinosti prouzrokovati oboljenje.
Ta dva faktora, da tano uskladi ne moe ni svaki visokokvalifikovan lekar.
Jedna od varijanata homeopatije je izoterapija", koja
se odlikuje time, to se za pripremanje rastvora ne koriste
materije, koje u toksinim dozama izazivaju kod oveka
simptome koji podseaju na odreenu bolest, ve se koriste
neposredni uzronici bolesti - toksini, patoloki izmenjeno
tkivo i izluevine iz organizma. Polazei od zakona slino
sti, te materije mogu se upotrebiti prilikom leenja bolesti,
254

kojima su propraene. Takvi lekovi nazivaju se nozodima".

Sad, poznavajui tri ve navedena momenta: aktiviranje
konog omotaa, mehanizam distancionog dejstva i homeo
patiju, preostaje nam da odaberemo takvu terapiju koja bi ih
objedinila. Po logici stvari jasno je, da ona mora da bude u
vezi s toplom vodom i zasiena nozodima". N o z o d i m a je
prepuna naa mokraa, ija je energija j e d n a k a energiji
samog oboljenja, a sam n o z o d " odgovara toj bolesti koja
ga je stvorila. Zato, sjedini vj sopstveni urin s vodom,
dobij a m o veoma efikasno i apsolutno bezopasno sredstvo
za izbavljenje od sopstvenih oboljenja. A takvo sredstvo je
urinska kupka, odnosno minske kupke!
Pri leenju urinskim kupkama, treba da se s h v a t i "
veoma bitan momenat - odrediti vreme kad se bolest po
gorava i uguiti je terapijom kupki. Obino, ovek sam
dobro osea pogoranje bolesti, i u to vreme treba da primeni kupku. Opisana tri momenta odredie sami sve ostalo
(potrebno).
Autor nam preporuuje sledee urinske kupke:
Kupke sa sopstvenim sveim urinom. U tu svrhu uz
mite sopstvenu dnevnu mokrau, nalijte je u kadu s toplom
vodom i primenite je kad se bolest pogora. Koristite i drugu
varijantu: uzmite svu sopstvenu nonu mokrau i, u mo
mentu pogoranja bolesti, primenite s njom kupku. Nije
obavezno sipati sav urin u kadu, moete se ograniiti na
j e d n u punu au sakupljenog urina, pa i manje. Uopte, tu je
iroko polje za primenu, ali preporuujem vam da ne sipate
svu vau mokrau u kadu, da biste izbegli mogue predoziranje.
K u p k e s m o k r a o m deee ili mladih i zdravih ljudi. U
tu svrhu sakupite dnevnu ili nonu deiju mokrau ili mok
rau mladog i zdravog oveka, obavezno vaeg pola. Nalijte
u kadu s toplom vodom i odsedite u njoj 10-20 minuta.
255

Shodno fenomenu distancionog dejstva, energijsko-informaciono zraenje mladog organizma zapisano u njego
vom urinu, apsorbovae va organizam i vi ete, hteli to ili
ne, poprimiti neki deo njegovih mladih svojstava. Ako se
takve kupke primenjuju redovno, 1-2 puta nedeljno u toku
godine dana, efekat podmladivanja bie veoma vidljiv (osetan).
K u p k e s u k u v a n i m u r i n o m . Sakupite 0,5-2 litra uku
vanog urina do 1/4 prvobitne zapremine urina. Ukuvani urin
pripremiti na sledei nain: sakupiti mokrau u koliini od 4
litra (moe se koristiti i urin svih ukuana) i kuvati je u
otvorenoj emajliranoj posudi dok god ne ostane 1 litar, tj.
1/4 pivobitne zapremine. Ne mora se pripremiti odjednom,
moe se pripremati nekoliko puta. Na primer, ukuvate litar
urina, dobijete 250 grama i uvate ga u friideru. Ukuvani
urin moe da bude u friideru nedelju dana, a da se ne
ukvari. Zatim ukuvajte j o litar i tako dalje, dok ne dobijete
potrebnu koliinu. Ukuvani urin nalijte u kadu s toplom
vodom i primenite kupku od 10 do 20 minuta.

TERAPIJE S PAROM
S obzirom na to da je bilo rei o mehanizmu uticaja
(dejstva) terapija s parom, prei emo neposredno na same
terapije i tehniku njihovog realizovanja.
Terpije s parom mogu biti lokalne, opte, s vlanom i
suvom
parom.
Sledea pravila pomoi e vam da pravilno primenite
optu terapiju s parom.
1. Ne idite u saunu (parno kupatilo) posle konzumiranja
obilne hrane. U tom sluaju sauna je tetna. Ali ne srne se ii
ni na gladan stomak (natate). Pojedite neto lagano - povr
e, voe, blagu kau.
2. Najbolje je opariti se ujutro, tj. posle 9-10 sati. Orga
nizam se odmorio za vreme sna, pun je snage, i lako ete
podneti tu terapiju koja optereuje srce. Znajte, sauna je svojevrstan trening koji stvarno moe da zameni fiziko
optereenje.

U ukuvanom urinu postoje sopstvene isparijive materije

koje lako prodiru u telo, jer su srodne s njim.

3. Postepeno se privikavajte na vrelinu saune i ne

penjite se, odmah, na gornje leite u sauni za parenja.
Popnite se na visinu, na kojoj ete se dobro oseati.
4. Ako ste promrzli idui ka sauni, pre ulaska u saunu
stavite noge u lavor s toplom vodom i postepeno dolivajte
toplu vodu. Ostanite tako 10-15 minuta. Posle toga, kad
osetite toplotu u telu, moete ui u saunu.
5. Iz higijenskih razloga, preporuuje se, da se saperete
(istuirate, MS) pre ulaska u saunu, ali tom prilikom ne
smete da kvasite glavu, inae u sauni moe doi do njenog
pregrevanja. Posle toga se istrljajte pekirom dok se ne
osuite - vlaga spreava znojenje, i uite u saunu.

Kombinacija ve opisanih i drugih m e h a n i z a m a dej

stva, ispoljava j a k o preporoujui efekat na oveiji orga
nizam. Poboljava se funkcija koe, pojaava se energija i
aktiviraju se ivotni procesi.

6. Poeljno je da stavite bilo kakvu kapu na glavu da

biste spreili pregrevanje, a uz to treba da imate pri sebi
vunenu rukavicu ili specijalni greba za skidanje-otiranje
znoja, jer on takode ometa znojenje. Skidajui znoj s vune-

Pri ukuvavanju urina jako se koncentriu soli u njemu nae soli. Zato takve kupke pomau zasienju naeg orga
nizma svim neophodnim mineralima. U rafiniranoj hrani
savremenog oveka njih je veoma malo.
Prilikom ukuvavanja urina, u njemu se stvaraju bio
loke aktivne materije nebelanevinaste prirode, koje imaju
lekovito dejstvo nekoliko puta j a e od obinih stimulatora
belanevinaste prirode.

256

257

n o m rukavicom, istovremeno istite kou od odumrlog oroavelog sloja.

7. Posle ulasku u saunu, 3-4 minuta odsedite na dnu
saune da biste se privikli na vrelinu saune, a j o bolje bi bilo
da legnete. U leeem poloaju vrelina saune deluje ravnomernije na telo. Kad leite, miii se bre oputaju, a to v a m
omoguuje da ih proparite iz temelja. Prema t o m e , poza u
sauni je leea ili sedea po-turski.
8. Posle izlaska iz saune, istuirajte se toplom, a zatim
prohladnom vodom. Moe se naglo pustiti hladna voda na
5-10 sekundi ili se zagnjuriti u bazen. Posle toga, o d m o r i t e
se, osuite se i uputite kui, ako ne elite da ponovo prime
nite terapiju.
Kako se pariti s metlicom?
Metlice m o g u biti, uglav
nom, brezove i hrastove. Pre ulaska u saunu, treba ih ras
pariti, usled ega njihove isparljive materije prodiru u telo i
blagotvorno na njega utiu.
Ako je metlica sveza, treba je blago saprati i ona e biti
spremna za upotrebu. Ako je suva, prvo je saperite, a zatim
je stavite u lavor napunjen toplom vodom. Nemojte je pariti
u kljualoj vodi. To je nepravilno - brzo opada lie. P r e m a
tome, posle dranja metlice u toploj vodi, sipajte u lavor
vruu vodu. Pokrijte lavor s drugim lavorom radi boljeg
parenja. Posle toga, metlica je meka i iz nje se osea miris.
Metlica se m o e saprati i staviti u podnoju leaja u sauni.
T a m o e se sama raspariti ako je sauna vlana.
Smisao parenja s metlicom sastoji se u tome, da se
njome potiskuje vru vazduh prema telu, ali ne i da se iba.
Metlicom se radi lagano, kao lepezom, j e d v a dodirujui
telo. Prvo se prelazi preko nogu, zadnjice, leda i ruku od
n o g u do glave i obratno. To se ponavlja nekoliko puta. Pri
radu s metlicom treba da oseate prijatan vru vetri. i tek
posle toga, moete se blago iibati metlicom. Z a t i m se
istrljajte metlicom, kao likom od lipe. Jednom r u k o m pridr258

avajte metlicu za rukohvat (drku), a dlanom druge ruke

pritiskajte lie uz telo.
Eto, to je bitno ta treba da znate kad koristite saunu. A
sad razmotrimo kakva je razlika izmeu save i vlane pare.
U sauni sa suvom parom m n o g o se vie znoji. Vrua,
suva para je - jak jang, koji u organizmu izaziva svoju
suprotnost jin, tj. lui se voda (znoj). Z b o g toga se postie
dublji rad konog omotaa, organizam se sui i obilno
izluuje ljaku. Suva para je efikasna protiv raznih oblika
vodene bolesti, a na to je ukazivao i Avicena.
Suva para je antagonist ivotnog principa Vetar", iji
viak u organizmu izaziva suvou i hladnou. Zato suvom
parom isteruju biopatogenu energiju hladnoe, koja je pro
drla u organizam i koja l o m i " u zglobovima.
A k o posmatramo geografski razmetaj sauna sa suvom
parom, o n e se, uglavnom, nalaze na severu - Finska, Karelija. Zato to je tamo klima vlana i hladna (Karelija zemlja jezera) tokom veeg dela godine, narodna mudrost je
t o m e suprostavila terapiju sa suvom parom koja otklanja
(izgoni) hladnou i vlanost.
Suva para veoma pogoduje ljudima s konstitucijom
Sluzi". Poznato nam j e , da suviak sluzi unosi vlanost i
hladnou u organizam. Suva, vrua para e ih idealno uravnoteavati. Zato debeli ljudi mogu da omrave i da se dobro
oseaj u, primenjujui suvu paru.
Vlana para, koja donekle oteava znojenje, iznutra
j a k o zagreva telo. Po svojoj prirodi to je vie jin, koji,
dejstvujui na organizam, stvara u njemu svoju suprotnost
jang. I stvarno, vlana para snano stimulie ivotni princip
u i " koji se sastoji iz primarnih elemenata V o d e " i
Vatre". P r i m e n o m te terapije poboljava se probava, raz
mena materija i dr. Na tu injenicu, takoe, je ukazao i
Avicena, govorei, da sauna pomae kod nesvarljivosti pro
dukata, slabe probave i gubitka apetita.
259

Stoje para vlanija, ona efikasnije isteruje iz organizma

biopatogenu energiju suvoe, koja prouzrokuje suenje
m e s a " i teku pokretljivost u zglobovima. Vlana sauna, u
kojoj je vazduh, prema recima A. N. R. Sanes, autora prvog
iscrpnog traktata o ruskoj banji (sauni): Toliko topao...
kakvim se i samo telo snabdeva", veoma je pogodna ljudima
s konstitucijom V e t r a " i starijim ljudima.
Klima u evropskom delu Rusije nije tako surova, kao na
Severu, te n e m a potrebe ni za j a k o m vruinom, niti za
suvoom. Uz to, naunici-lekari su, svestrano istraujui
terapije u sauni s razliitom vlanou i temperaturom,
zakljuili da, radi boljeg linog oseanja i korisnijeg uticaj a
na organizam, para treba da bude vlana i ne toplija od
100C.
Kontraindikacije optim terapijama u sauni su sledee:
kod akutnih stadijuma bilo kojih bolesti; kod pogoranja
hroninog oboljenja s povienom temperaturom. K o d obo
ljenja srca - endokarditis, miokarditis, perikarditis, k o d
upale koronarnih sudova, sranih oboljenja sa s i m p t o m i m a
tahikardije i svih oblika hipertonije propraene sranim i
bubrenim manama (nedostacima). A, takoe, kod malokrvnosti, j a k o izraene skleroze sudova, epilepsije i nekih
drugih oboljenja.
Sad treba da razmotrimo vrlo vano pitanje - kako se
ponaati posle terapije u sauni? Z a t o to ovek, u jednoj
seansi u sauni, znojenjem izgubi od 500 do 1500 grama
vode, on eli da pije. I mnogi posle saune piju aj, pivo i
t o m e slino. To nije dobra varijanta i m o e se postupiti
m n o g o bolje.
Gubitak vode iz organizma omoguuje velike m o g u
nosti za obnavljanje organizma p o m o u terapije sa sokom.
Znojei se, gubite tenost sa ljakom i drugim tetnim mate
rijama, a upotrebljavajui svee iscedene sokove od povra
i voa, akumulirate istu, struktuiranu, zasienu bioplaz260

m o m i bioloki aktivnim materijama vodu. U tome je velika

razlika. Pri t o m e sve se obavlja prirodno bez stresova, nego
pri terapiji detoksikacije organizma, koja upuuje na kon
zumiranje tropskog voa i sopstvenu ivotnu snagu. Tri
dana uzimaete purgative i sedeti na WC olji, izbacujui iz
sebe 3-4 litra zagaene (otpadne) tenosti. Uradivi j e d n o m
slino ienje, malo je verovatno da ete zaeleti da ga
ponovo uradite.
Primenjujui saunu 2-3 puta nedeljno, vi ete izvriti
slinu detoksikaciju za svega tri nedelje. Pri tome, uivaete
u toploj pari (2-3 ulaska u saunu po 5-10 minuta), u bodroj
hladnoj vodi i u boanstvenom ukusu sveih isceenih so
kova.
P r e m a tome, kad doete kui, odmah pripremite i ispijte
0,5 litra i vie soka od argarepe, ili sok od jabuka i cvekle
(450 grama jabukovog i 50 grama soka od cvekle), ili druge
sokove to zavisi od godinjeg doba. Zatim moete da
konzumirate salatu i kae. U toku dana, j o jedanput, popijte
istu koliinu soka. Receptura sokova opisana je u knjizi
Ishrana i h r a n a " . Sledeih dana, posle saune, pravilno se
hranite, a posle sledee saune - primenite masanu (koncentrisanu) terapiju pomou sokova. Upamtite zavet veli
kog drevnog rimskog lekara Asklepiada - leite se brzo,
pravilno i prijatno.
Lokalne terapije s parom. Opisaemo tri najprimenjivanije lokalne terapije s parom: za glavu, noge i donji deo
trbuha (parna kupka na nonoj stolici - nonoj posudi).
1. Terapija sparom za glavu. Namenjena je za ienje
koe lica, glave, omekavanje i odstranjivanje vrstog (zgu
snutog) sadraja maksilarnih i eonih sinusa, ienje nos
nog drela i protiv prehlada. Uspeno razmekava sluz
(lajm) u pluima i deluje protiv bolova u r a m e n i m a i na
vratu. Trajanje te terapije, kao i uopte svih drugih lokalnih
terapija s parom je 15-20 minuta. Ne preporuuje se vie od
261

2 do 3 takve terapije za nedelju dana. One j a k o oputaju

(slabe) organizam. Posle te terapije, preporuuje se tuiranje
prohladnom vodom, ne kvasei glavu, koje traje 10-30 se
kundi. Zatim, treba intenzivno hodati radi zagrevanja i pot
p u n o g suenja tela.
Tu terapiju primeniti ovako: uzeti veliko vuneno ebe i
dve stolice, j e d n u viu za sedenje i drugu niu na kojoj e
biti posuda. Kao izvor pare moe se koristiti tek skuvan
krompir, obina prokljuala voda, zagrevati vodu i u nju
staviti kamenje i tome slino.
Obnaivi se do pojasa, stavite izvor pare na niu sto
licu, sedite na viu stolicu i prekrijte se ebetom. Nagi
njanjem glave prema izvoru pare, reguliite - zagrevanje
glave.
Potrebno je u vodu dodati trave: alfiju, mentu (nanu),
zovu, bokvicu, cvet lipe, koprivu, trunje sena, ali od svih
trava najbolje je dodati supenu kaiku mlevene mirodije.
2. Terapija s parom za noge. Ona se preporuuje protiv
razliitih oboljenja nogu: jako znojenje nogu, oticanje nogu,
zastoj toka krvi, hladnoe u nogama, a takoe i kod suvih
nogu.
Terapiju primeniti ovako: u lavor naliti kljualu vodu i
na nju staviti daicu za noge. Sedite na stolicu, stavite noge
na daicu, umotajte dobro noge vunenim ebetom i naparite. Raditi to 1-2 puta nedeljno, a naknadno polivajte noge
prohladnom ili hladnom vodom.
3. Terapija s parom na nonoj stolici (nokiru). Ako
nemate nokir, moete upotrebiti k o m ili neku staru posudu
za kuvanje. Iznad kofe ili posude za kuvanje stavite dasku
od WC olje ili drugu dasku za sedenje. Zatim napunite
j e d n u treinu posude s kljualom vodom, obnaeni ispod
pojasa sedite na dasku i umotajte se vunenim ebetom do
pojasa, da para ne bi isparavala i da trup ne bi' bio izloen
vazduhu. Obnaen je samo donji deo tela. Takvo zagrevanje
262

je v e o m a vano za rastvaranje i izbacivanje patolokih tvo

revina koje su se nagomilale u maloj karlici. Ta terapija
veoma pogoduje enama koje imaju razliite zatvore, ciste,
a takoe i kod oboljenja bubrega i mokrane beike, h e m o roida itd.
Zato to zagrevanje tog dela tela izaziva obilno zno
jenje, 15-20 minuta posle primenjene terapije, kad se obilno
znojite, najbolje je lei u postelju i u njoj se znojiti izvesno
vreme. I tek posle toga primeniti kratkotrajno hladno
dejstvo.
K a o uvek, preporuuje se da se dodaju trave u vodu:
odvar od poljskog rastavia za regulisanje mokrenja; kod
oboljenja bubrega i kamenia u bubrezima i mokranoj
beici - odvar od ovsene slame; trunje sena - kod zatvora.

ZAKLJUAK 1 PREPORUKE
D o o s m o do kraja ovog poglavlja. Neosporno je da
vanost, efikasnost, dostupnost i jednostavnost ine vodene
terapije monim prirodnim lekovitim faktorom. Najvea
glupost je ne iskoristiti to darovano bogatstvo. Ali, da se ne
bi opekli na vodi", ponovimo j o j e d n o m pravila i s a v e t e z a
primenu vodenih terapija, koje su krajnje savesno proverili
nai preci.
1. Toplo kupanje zavri prohladnim. Topla voda sla
bi i oputa (jin); hladna stimulie i jaa (jang). Kombinacija
toplog i hladnog elici telo i podstie zdrav razvoj (jin i jang
uravnoteuju).
2. Primenjuj hladne terapije na toplo telo. A k o se ne
pridravate ovog pravila, naroito u hladno i suvo godinje
doba, pre ili kasnije biopatoloka energija suvoe i hladnoe
prodree u vae telo i prouzrokovati neprijatnosti. Malo ko
zna, d a j e najprekaljeniji ovek savremenosti Porfirije Iva263

nov, koji je voleo hladnou i kovao je u zvezde, svake

nedelje u svom domu pripremao pravu saunu s ciljem isterivanja ve navedenog.
3. Nemojte se brisati posle primene vodenih terapija.
Na granicama razdvajanja sredina stvara se posebna aktivna
zona, u kojoj su energijski procesi znatno jai, nego u
dubini. Kad se ne briemo, ti udo-procesi, po stepenu
suenja, postaju nai i daruju organizmu dopunsku energiju.
Z a t o posle primene bilo koje vodene terapije, uite u toplu
prostoriju u kojoj nema promaje i aktivno hodajte, zagrevajte se i na taj nain suite. Moe se obui odea na mokro
telo. Osim toga, ravnomerno i pravilno se rasporeuje pri
rodna toplota. Prema pogledima Knejpa - Unutranja top
lota tela koristi vodu, koja se nalazi na spoljanjim o m o
taima (koi, M ) , kao materijal za nastajanje najvee i in
tenzivne toplote".
4. Na veliku vruinu ne dodaj i i jaku hladnou. A k o
postoji vruina od upale (tu je m n o g o krvi), postupiti na
sledei nain - ne unitavati je j a k o m hladnom terapijom,
ve raspodeljujui krv po elom telu, primenite vodene
terapije na suprotne delove tela. Na primer, od vruine vas
boli glava - stavljajte komprese na noge.
5. Primenjuj hladne terapije ee, nego tople. P r o
hladna kupanja i polivanja, pri pravilnoj primeni, stimuliu
na organizam. Mogu se primeniti dva puta u toku dana, a u
a r k o m godinjem dobu i vie puta.
Kupanje u toploj vodi podstie ienje koe. Zato, to
se u toku dana (24 sata), u normalnim uslovima izlui 500
grama znoja kroz pore koe, treba ga saprati. Zato je d o
voljno svakodnevno tuiranje toplom vodom, koje zavriti s
hladnom vodom.
Za jedan dan, u proeku, odumire i obnavlja se 1/20 deo
konog omotaa. Potpuno obnavljanje koe vri se za 20
dana. Odumrle i oroavele elije stvaraju sloj, koji oteava
264

disanje kroz kou i luenje ljake. Uz to odumrle elije same

sebi predstavljaju hranljivu sredinu za mikroorganizme. to
je vei sloj odumrle koe, bolji su uslovi za ivot kolonijama
mikroba. Da ne biste dozvolili gore navedeno, negujte svoju
kou, primenjuj ui j e d n o m nedeljno vrue kupke ili saunu.
Zimi se to m o e raditi dva puta nedeljno, isterujui ujedno
suvou i hladnou.
6. Topla voda rastvara, a hladna odstranjuje. Kori
stite osobine vodenih terapija u borbi protiv svojih bolesti,
kako je to radio P. Ivanov.
Evo ta sam ja otkrio: ne samo da banja, sauna isti ve
i hladnoa j o bolje isti sluz i bilo koju neistou iz or
ganizma. Ah, deco moja mila! Kad biste vi znali, s t a j e to
hladnoa! Kakva je to snaga, kakva radost, kakva blagodet!
K a k o ona leci, kako isti, kako jaa svaku eliju i aktivira
centralne elije mozga i ceo nervni sistem, svaki kapilar!
Kakvu sreu i zdravlje daruje!"
Ako toplota stvara u organizmu destruktivne procese, u
vezi s raspadom i rastvaranjem, tada hladna obratno - vri
strukturizaciju telesnih struktura s izbacivanjem napolje
sveg suvinog. I stvarno, voda pri kljuanju i zamrzavanju
izbacuje sve iz sebe.
7. Primenjuj ui vodene terapije, uvek imajte u vidu
svoju konstituciju. Ovo pravilo pominje se u svakom p o
glavlju. Autor nastoji da to pravilo utuvi u glavu svakom
itaocu.
P r e m a tome, ljudima s konstitucijom S l u z i " najbolje
pogoduju tople i suve terapije; s konstitucijom u i " umerene; s konstitucijom V e t r a " - vlane i tople. Ljudi
poslednjeg tipa treba ee da primenjiiju vodene terapije,
nego prva dva tipa. Poevi redovno da primenjujete v o d e n e
terapije, naroito prekaljujueg svojstva, uveriete se u
vrednost navedenih preporuka.

265

TERMINOLOKA OBJANJENJA

Aeidoza
Poveanje kiselosti tenosti organizma zbog p o r e m e
aja materija n organizmu.
Adrenalin
Hormon nadbubrene lezde koji se lui u krv (podie
nizak krvni pritisak); proizvodi se i vetaki (sintetiki).
Aminokiseline
Organske kiseline koje nastaju kao krajnji proizvodi
razlaganja belanevina u procesu varenja.
Anabolizam
Bioloki procesi prometa materija u toku kojih orga
nizam izgrauje hemijske sastojke elija i tkiva pri rastenju,
razvoju i obnavljanju tkiva.
Angina pektoris
Bolest srca, arterioskleroza sranih arterija; srani gr
evi, stezanje grudi.
Anus
Cmar, zavretak zadnjeg creva.
Apsorbovanje
Proces kojim se hranljivi sastojci prevode u krvotok.
Aritmija
Neravnomernost, nepravilnost u ritmu otkucaja srca.
Astma
Teko oboljenje bronhija; sipnja, zaduha, p o v r e m e n o
guenje.
Atonija
Mlitavost, tromost; bezglasnost, klonulost, slabost tkiva
i miia.
Autoliza
Omekanje i raspadanje tkiva nakon smrti.
266

Bioenergija
Energija svih ivih bia, svih ivotnih procesa, zbi
vanja.
Biosinteza
Stvaranje organskih hemijskih jedinjenja u elijama
ivih organizama; osnovni oblik je fotosinteza.
Defekacija
Fizioloki in izbacivanja izmeta iz debelog creva.
Degeneracija
Pogoravanje biolokih oblika organizma ivih bia.
Dehidracija
Stanje koje nastaje usled prekomernog gubljenja vode
iz organizma.
Depresija
Utuenost, potitenost, klonulost psihike energije.
Dijabetes
eerna bolest; ogleda se u poveanom izluivanju mo
krae, u stalnoj ei, a u teim sluajevima i u mravljenju.
Distonija i distonacija
1. medicinski odsustvo tonusa miia tela, labavost u
dranju, est pratilac apatije i depresije; 2. nesklad tonova,
disharmonija, nesuglasje, odudaranje od pravog tona.
Distrofija
1. poremeaj u ishrani tkiva nekog organa ili itavog
organizma; 2. gladovanje, izgladnelost.
Diuretian
Koji tei da pojaa odstranjivanje mokrae iz orga
nizma.
DNK
Dezoksiribonukleinska kiselina; nukleinska kiselina u
h r o m o z o m i m a koja predstavlja sastavni deo hemijske os
nove.
267

Dul (v. i kalorija)

Prema m e u n a r o d n o m sistemu mernih jedinica (SI sis
t e m ) energetska vrednost hrane izraava se u dulima (kJ).
Kako je ranije energetska vrednost hrane izraavana u kalo
rijama, pa se to i danas esto ini, treba znati da jednoj
kaloriji odgovara oko 4,2 dula (u stvari, 4,186 dula).
Ekskrement
(latinski: e x c e r n e r e - izdvojiti, izluiti; e x c r e m e n t u m izmet) izmetina.
Embolija
Zaepljenje krvnih sudova zgruanom krvlju, vazdu
h o m ili mau, to izaziva zastoj u cirkulaciji krvi i ishrani
nekih tkiva.
Endokrine lezde
Sistem lezda s unutranjim luenjem koje svoje proi
z v o d e - h o r m o n e - izluuje u krv, limfu ili nervni sistem, j e r
nemaju izvodne kanalie. U endokrine lezde spadaju: hi
pofiza, titasta lezda, paratireoidne lezde, nadbubrene
lezde, guteraa (pankreas), polne lezde (testis i jajnik) i
druge.
Energetika
1. deo fizike koji prouava energiju; 2. deo tehnike koji
prouava naine dobijanja i iskoriavanja prirodnih izvora
energije; 3. iskoriavanje takvih izvora.
Fosfati
1. soli fosforne kiseline; 2. minerali koji poseduju ove
soli.
Fotosinteza
Proces u kojem ivi organizmi, preteno biljke, uz sudelovanje sunanih zraka, od jednostavnih jedinjenja stva
raju sebi hranu i mogunost za opstanak.
Fruktoza i Fruktuoza
Voni eer.
268

Glukoza (glikoza)
Groani eer, organsko jedinjenje iz grupe m o n o saharida.
Hemoglobin
Materija (supstanca) u krvi koja joj daje crvenu boju i
prenosi kiseonik kroz krvne sudove.
Hipertenzija
1. poveani krvni pritisak, prejak pritisak krvi; 2. prenapetost uopte.
Hipertonija
Poveani krvni pritisak u arterijama.
Hipertrofija
Preterano poveanje obima nekog telesnog organa ili
tkiva, odnosno celog organizma usled p r e k o m e m o g hra
njenja ili nekog bolesnog procesa.
Hipofiza
Mala lezda u mozgu sa iskljuivo unutranjim lue
njem; proizvodi neke hormone koji deluju na spolne lezde,
na jaanje kosti i dr.
Hipotalamus
D e o mozga u kojem su centri vegetativnog ivanog
sistema.
Hipotonija (v. hipertenzija)
Holecistitis
Upala, zapaljenje une kesice.
Hormoni
Produkt, tvar lezda za unutranje luenje koja ima
sposobnost da podstie ili koi razliite funkcije organizma.
Inervacija
Uticaj ivaca na rad organa; povezanost organa ivcima
sa centralnim nervnim sistemom.
Infarkt
Obamrlost (u mozgu, srcu, bubrezima i dr.) zbog zaep
ljenja u krvnim sudovima, s t o j e opasno po ivot.
269

Infiltrat
Pojava koja nastaje kad u tkivo prodru zarazne klice; na
zdravom tkivu zarazne klice naprave takice (npr. bacil
tuberkuloze).
Interferon
Belanevina koju izluuju elije organizma; ona im
slui kao odbrana od raznih virusa koji ih napadaju.
Intoksikacija
Trovanje, oteenje organizma otrovnim materijama.
Involucija
1. u biologiji: nazadovanje, propadanje nekog organa ili
organizma; suprotno: evolucija; 2. zaplet, zapletenost, za
mrenost.
Ishemija
Spreenost priticanja krvi usled pojave gra u n e k o m
krvnom sudu, npr. u mozgu.
Ishijas (iijas, ishialgija)
Oboljenje ivaca na zadnjoj strani buta noge, sa j a k i m
bolovima du prostiranja ivaca, poev od krsta pa sve do
nonog stopala.
Kalorija (v. i dul)
Raniji nain izraavanja energetske vrednosti h r a n e ,
koji je danas zamenjen dulima. Jednoj kaloriji odgovara
4,186 dula, a j e d n o m dulu oko 0,24 kalorije (kcal).
Kancerogen
Izaziva raka, koji stvara rak.
Katabolizam
Razgradnja, razlaganje hranljivih materija u organizmu
i njihovo korienje; suprotno: anabolizam.
Katatonija
Duevna bolest, oblik izofrenije; karakterie se stalnim
ponavljanjem besmislenih pokreta ili ukoenou miia,
gubitkom kontakta s okolinom, sumanutou i dr.

Kolitis
Upala, zapaljenje debelog creva.
Koloid
Tvar koja se nalazi u stanju visoke razdrobljenosti do
molekula (npr. belanevine), ali ne obrazuje kristale.
Metabolit
Produkt procesa metabolizma.
Metabolizam
Izmena materije u telu, fiziko-hemijski proces prerade
hrane u organizmu, to omoguuje rast i njegovo odra
vanje, te normalno funkcionisanje.
Micelija
Vegetativno telo gljiva koje se sastoji iz vrlo tankih
isprepletanih niti.
Monosaharidi
Hemijski jednostavni ugljeni hidrati, naroito laktoze.
Mukopolisaharid
Gusta elatinska masa koja se m o e nai na mnogim
mestima u telu; ona slepljuje elije i podmazuje zglobove.
Nelritis
Zapaljenje bubrega.
Osmoza
Sposobnost meanja tenosti kroz
tljivu opnu koja ih razdvaja.
Pankreatitis
Zapaljenje guterae ili pankreasa
u akutnom obliku (akutni pankreatitis)
ljenski proces. Uzroci koji dovode do
pankreatitisa su mnogobrojni.

tanku opnu, propus-

koje se m o e pojaviti
ili kao hronini zapaakutnog i hroninog

Paroksizam
1. otar poetak neke bolesti ili naglo, iznenadno pogor
anje bolesti; 2. najvei stupanj n e k o g oseanja, kulminacija
gneva ili oaja, vrhunac neke strasti, uzbuenosti uopte.
271

Patologija
Bolest. N a u k a o bolestima i raznim oblicima u kojima
se o n e javljaju.
Poliartritis
Zapaljenje zglobova, reumatizam u zglobovima.
Profilaksa
Zatita zdravlja, uvanje od moguih bolesti (grana
higijene preventivne medicine); predohrana, preventiva.
Protein
Belanevina, glavni sastojak protoplazme biljnih i ivo
tinjskih tkiva, ima ga i u krvi, mesu, mleku, kostima, kosi;
najvanija hrana organizma, koji bez nje ne m o e da ivi.
Protoplazma
Osnovna supstanca ive elije (biljne ili ivotinjske).
Rigidnost
Bolest, trajna ukoenost miia.
Sekret:
1. tenost koju lue neke lezde; 2. tajna, zagonetka; 3.
tajni peat vladara; 4. nunik, zahod.
Shizofrenija (izofrenija)
Duevni poremeaj koji se sastoji u izvesnom cepanju
duhovne linosti, ispoljava se u naglom menjanju pravca
miljenja, nedostatku jedinstva htenja, nadmonosti unu
tranjeg ivota i u izbegavanju spoljanjeg sveta (naroito se
javlja kod tzv. mladalakog ludila).
S i n d r o m (a)
Skup simptoma koji se istovremeno javljaju k o d j e d n e
ili vie bolesti.
Solsticij um (solsticija)
Astronomski: taka na ekliptici u kojoj se Sunce nalazi
oko 22 juna (dugodnevica, letnja solsticija) i 22 decembra
(kratkodnevica, zimska solsticija).
272

Spazma
Stezanje miia kao refleksni pokret; trzaj, gr.
Stenokardija
Stezanje srca, praeno tekim disanjem i jakim bolo
vima; v. angina pektoris.
Tahikardija
Ubrzano lupanje srca usled nervoze, uzbuenja i si.
Toksin
Organski otrov proizveden u ivim ili neivim orga
nizmima.
Toksini
Otrovi ivotinjskog, biljnog ili bakterijskog porekla.
Tonzilitis
Zapaljenje krajnika.
Tromb
Zgruana krv koja se stvara u arteriji, zgruak, usirak (v.
tromboza).
Tromboflebitis
Upala, zapaljenje vena s trombozom.
Tromboza
Zaepljenje krvnih sudova usled zgruavanja krvi.
Ugljeni hidrati
Zajedno s mastima, glavni energetski izvor organizma,
pri emu j e d a n gram ugljenih hidrata, slino belanevinama, daje oko 16 dula (4 kalorije). To je vie nego dvo
struko manje u poredenju s mastima, iji jedan gram daje
priblino 36 dula (9 kalorija). Pojavljuju se u dva oblika,
kao prosti ugljeni hidrati (ili eeri) i sloeni ugljeni hidrati
(krob i biljna vlakna). Nalaze se preteno u namirnicama
biljnog porekla. Bogati izvori ugljenih hidrata su itarice,
odnosno brano, hleb i razne vrste peciva, zatim pirina,
krompir, razne vrste voa i povra. Rafinisani eer, koji se
kao takav kupuje u trgovini, predstavlja ist ugljeni hidrat, a
njemu se po bogatstvu pribliava med. Sasvim je razumljivo
273

da su i sve namirnice kojima je dodat eer bogat izvor

ugljenih hidrata. Dnevne potrebe odrasle zdrave osobe u
ugljenim hidratima kreu se izmeu 200-250 grama.
Urati
Soli mokrane kiseline.
Varikozan
Proirenih vena, oteenih vena, kvrgav.
Varikozitet
Proirenost vena, bolesno oticanje vena.
Vaskularan
Koji se tie krvnih sudova; pun kivnih sudova.

274