UNIVERZITET U SARAJEVU

FAKULTET ZA SAOBRADAJ I KOMUNIKACIJE

SEMINARSKI RAD IZ PREDMETA:

Transport i okoli
Tema rada:

Institucionalni i zakonski okvir o okoliu eljeznice BiH

Predmetni nastavnik:
Asistent:
Student:
Broj indeksa:
Usmjerenje:
Godina studija:

Red. prof. dr Osman Lindov

Cestovni saobradaj
III

Rezultat rada:

Sarajevo, 06.11.2014.god.

Sadraj
0.

Uvod .............................................................................................................................................. 3

1.

Ustavno ureenje politike o okoliu u Bosni i Hercegovini ......................................................... 4

2.

Institucionalni okvir ...................................................................................................................... 4

2.1.

Institucije na dravnom nivou ................................................................................................... 4

2.2.

Institucije na nivou entiteta ...................................................................................................... 6

2.3.

Institucije na kantonalnom i lokalnom nivou............................................................................ 7

3.

Zakonski okvir .............................................................................................................................. 9

Zakoni o okoliu ........................................................................................................................ 9

3.1.
4.

Institucionalni i zakonski okvir eljeznikog sektora BiH ......................................................... 10

4.1. Institucionalni i zakonski okviri sa aspekta zagaenja prouzrokovanog eljeznikim

saobraajem u BiH ............................................................................................................................. 11
4.1.1.

Zagaenje zraka .................................................................................................................. 11

4.1.2.

Buka i vibracije ................................................................................................................... 12

Zakljuak............................................................................................................................................. 13
Literatura ............................................................................................................................................. 14

0. Uvod
eljezniki prijevoz, kao i ostale grane saobraaja, svojim funkcioniranjem tetno djeluje na
okoli, posebno na kvalitet zraka, vode i tla, stvaranje buke i vibracija te utie na naruavanje
prirodne ravnotee biljnog i ivotinjskog svijeta. Razvoj saobraaja u budunosti uticat e na sve
vee zagaenje, odnosno pogoranje stanja i kvaliteta okolia. Imajui to na umu potrebno je
poduzeti niz odgovarajuih mjera kako bi se smanjio naglaeni negativni uticaj na cjelokupan
ivot Zemlje.
Cilj rada je upoznati se sa strukturom institucija koje su nadlene za rjeavanje pitanja o zatiti
okolia od zagaenja prouzrokovanim eljeznikim saobraajem u Bosni i Hercegovini, kao i
predstaviti zakone na svim nivoima vlasti u Bosni i Hercegovini.
Budui da je organizacija cjelokupne vlasti u Bosni i Hercegovini veoma komplicirana, prvo
emo se ukratko upoznati sa organizacijom svih institucija koje se bave zatitom okolia u Bosni
i Hercegovini, izvriti pregled zakona koji reguliu pitanja zatite okolia, te izdvojiti nadlene
institucije koje se bave sa najveim problemima u eljeznikom saobraaju a to su : zagaenje
zraka, stvaranje buke i vibracija.
Radei na ovom seminarskom radu i istraivajui podatke posjeena je Direkcija eljeznica
FBiH kao i Federalno ministarstvo prostornog ureenja, prikupljene su veoma oskudne
informacije o ovoj temi, obzirom da Bosna i Hercegovina jo uvijek ini prve korake po pitanju
razvoja i zatite okolia sa ovog aspekta. Prilikom izrade ovog rada nailo se na potekoe, iz
razloga to se svi prikupljeni podaci od navedenih institucija odnose se na uoptene informacije o
zatiti okolia.

1. Ustavno ureenje politike o okoliu u Bosni i Hercegovini

Ustavom Bosne i Hercegovine nije definisana nadlenost dravnih institucija iz oblasti zatite
okolia. Pitanja zatite okolia spadaju pod odredbu lana III, stav 3. Ustava Bosne i
Hercegovine: Sve vladine funkcije i ovlatenja koja nisu ovim Ustavom izriito povjerena
institucijama Bosne i Hercegovine pripadaju entitetima.''.
U Ustavu Republike Srpske izriito se spominje okoli u Poglavlju II. pod Ljudska prava i
slobode: ''ovjek ima pravo na zdravu ivotnu sredinu. Svako je, u skladu sa zakonom, duan da
u okviru svojih mogunosti titi i unapreuje ivotnu sredinu.''
Najvii zakon Brko distrikta u Bosni i Hercegovini je Statut Brko distrikta, koji je zasnovan
na Opem okvirnom sporazumu o miru, Konanoj odluci Arbitranog suda za spor oko
meuentitetske granine linije na podruju Brkog i na Ustavu Bosne i Hercegovine. U lanu 9
Statuta navodi se da je okoli jedna od nadlenosti javnih vlasti u Distriktu, ali ovo podruje nije
detaljno elaborirano.

2. Institucionalni okvir
2.1. Institucije na dravnom nivou

Prema uredu UNEP1-a u Bosni i Hercegovini, institucije koje se bave okoliem na dravnom
nivou su slijedee:

Ministarstvo vanjske trgovine i ekonomskih odnosa Bosne i Hercegovine (MVTEO BiH)

Uprava Bosne i Hercegovine za zatitu zdravlja

Ured za veterinarstvo Bosne i Hercegovine (UZV BiH).

Ministarstvo komunikacija i prometa Bosne i Hercegovine (MKT BiH),

Meuentitetsko tijelo za okoli/ivotnu sredinu

Meuentitetska savjetodavna komisija za koordinaciju upravljanja vodama

eng. - United Nations Environment Programme

Ovlateni organ za provoenje projekata Mehanizma istog razvoja Kjoto protokola

Okvirne konvencije Ujedinjenih nacija o promjeni klime u Bosni i Hercegovini

Ministarstvo za prostorno ureenje, graevinarstvo i ekologiju Republike Srpske, kao

institucija imenovana ispred Bosne i Hercegovine za provoenje Okvirne konvencije UN
o promjeni klime (UNFCCC).

Slika 1. Opa shema upravljanja okoliem u Bosni i Hercegovini

Ostale bitne dravne institucije koje se, izmeu ostalog, bave pitanjima okolia su:

Ministarstvo vanjskih poslova BiH, koje je nadleno za pripremanje bilateralnih i

multilateralnih sporazuma i ugovora;

Direkcija za evropske integracije Bosne i Hercegovine

2.2.
Institucije na nivou entiteta
Glavne odgovorne institucije za pitanja okolia na nivou entiteta i Distrikta u Bosni i
Hercegovini su:

Ministarstvo okolia i turizma Federacije Bosne i Hercegovine.

Ovo ministarstvo

obuhvata pet sektora: Sektor okolia, Sektor za okolinske dozvole, Sektor turizma i
ugostiteljstva, Sektor za realiziranje projekata i Sektor za pravne, finansijske i ope
poslove. Ovo Ministarstvo ima ulogu Nacionalnog fokalnog predstavnika (eng. National
Focal Point - NFP) Bosne i Hercegovine unutar Evropske agencije za okoli (eng.
European Environment Agency - EEA).

Ministarstvo za prostorno ureenje, graevinarstvo i ekologiju Republike Srpske. Ovo

Ministarstvo obuhvata pet sektora: Sekretarijat Ministarstva, Sektor za urbanizam i
prostorno planiranje, Sektor za graevinarstvo, Sektor za zatitu ivotne sredine, Sektor
za koordinaciju projekata, razvoj i evropske integracije.

Odjeljenje za prostorno planiranje i imovinsko-pravne poslove Vlade Brko distrikta

Bosne i Hercegovine. Ovo je jedno od dvanaest odjeljenja unutar Vlade Brko distrikta.

Druge relevantne institucije na entitetskom nivou upravljanja u Bosni i Hercegovini su:

Federalno ministarstvo prostornog ureenja

Savjetodavno vijee za okoli FBiH

Fondacija za odriv razvoj Vlade FBiH (OdRaz)

Federalno ministarstvo poljoprivrede, vodoprivrede i umarstva

Ministarstvo poljoprivrede, umarstva i vodoprivrede RS

Federalno ministarstvo zdravstva

Ministarstvo zdravlja i socijalne zatite RS

Federalno ministarstvo energije, rudarstva i industrije

Ministarstvo industrije, energetike i rudarstva RS.

Takoer, postoji odreen broj javnih strunih institucija koje se bave pitanjima okolia u oba
entiteta u sklopu ministarstava ili pod direktnim rukovodstvom entitetskih vlada. Njihove
dunosti obuhvataju pruanje strunih usluga (kao to su statistika, hidrometeorologija...), nadzor
i kontrolu nad aktivnostima koje utiu na stanje okolia (tj. inspekcije), te planiranje i izvravanje
6

aktivnosti u svrhu zatite ljudi, roba i okolia od prirodnih katastrofa, vanrednih dogaaja i
velikih incidenata (tj. upravljanje civilnom zatitom). Takve institucije su:

Fond za zatitu ivotne sredine Republike Srpske koji je osnovan Zakonom o fondu za
zatitu ivotne sredine2

Fond za zatitu okolia Federacije Bosne i Hercegovine je osnovan Zakonom o fondu za

zatitu okolia3

Federalna uprava za inspekcijske poslove

Republika uprava za inspekcijske poslove

Agencija za vodno podruje Jadranskog mora osnovana je u skladu sa Zakonom o

vodama4

Agencija za vodno podruje rijeke Save je takoer osnovana Zakonom o vodama5

Agencija za vode oblasnog rijenog sliva Save

Agencija za vode oblasnog rijenog sliva Trebinjice

Zavod za javno zdravstvo Federacije Bosne i Hercegovine

Institut za zatitu zdravlja Republike Srpske

Federalni zavod za statistiku

Republiki zavod za statistiku Republike Srpske

Federalni hidrometeoroloki zavod

Republiki hidrometeoroloki zavod

Republiki zavod za zatitu kulturno-istorijskog i prirodnog nasljea Republike Srpske

2.3.

Institucije na kantonalnom i lokalnom nivou

Upravljanje okoliem na lokalnom nivou u Bosni i Hercegovini je dosta sloeno pitanje.

Federacija BiH se sastoji od deset kantona ije su nadlenosti definirane Ustavom FBiH. Svaki
kanton ima svoju vladu koja usvaja kantonalne zakone (koji su usklaeni sa zakonodavstvom
FBiH). Ne postoji jedinstven oblik organizacije ili politike za ministarstva koja se bave pitanjima
okolia na kantonalnom nivou. Spisak kantonalnih ministarstava za okoli u FBiH :
2

Slubeni glasnik RS br. 51/02 i 53/07

Slubene novine FBiH br. 33/03
4
Slubene novine FBiH br. 70/06
5
Slubene novine FBiH br. 70/06
3

Unsko-sanski kanton- Ministarstvo za graevinarstvo, prostorno ureenje

i zatitu

okolia

Posavski kanton- Ministarstvo za transport, komunikacije, turizam i zatitu okolia

Tuzlanski kanton- Ministarstvo za urbanizam, prostorno ureenje i zatitu okolia

Zeniko-dobojski kanton- Ministarstvo za prostorno ureenje, promet i komunikacije i

zatitu okolia

Bosansko-podrinjski kanton Gorade- Ministarstvo za urbanizam, prostorno ureenje i

zatitu okolia

Srednjobosanski kanton - Ministarstvo prostornog ureenja, obnove i povratka (obuhvata

i okoli)

Hercegovako-neretvanski kanton - Ministarstvo trgovine, turizma i zatite okolia

Zapadno-hercegovaki kanton - Ministarstvo prostornog ureenja, resursa i zatite

okolia

Sarajevski kanton - Ministarstvo prostornog ureenja i zatite okolia

Kanton 10 - Ministarstvo graditeljstva, obnove, prostornog ureenja i zatite okolia

Kantoni ukupno obuhvataju 79 opina. Obim rada, kao i nadlenosti opina, regulirani su
Zakonom o principima lokalne samouprave u Federaciji Bosne i Hercegovine6. U lanu 8 tog
Zakona navode se formulacija i implementacija politika prostornog ureenja i okolia,
upravljanje vodama, upravljanje otpadom i upravljanje prirodnim resursima na nivou opine kao
neke od samoupravnih nadlenosti koje ne mogu ograniiti ili uskratiti federalne ili kantonalne
vlasti, osim u sluajevima i u obimu koji je odreen zakonom. Republika Srpska obuhvata 63
opine i njihove nadlenosti su regulirane Zakonom o lokalnoj samoupravi7. Prema lanu 12
ovog Zakona, opine u RS-u imaju nezavisne nadlenosti nad javnim uslugama poput zatite
okolia i upravljanja vodama.
Opine u oba entiteta obino izvravaju svoje nadlenosti nad zatitom okolia putem razliitih
odjeljenja unutar opina, poput odjeljenja za komunalne poslove, prostorno ureenje, urbanizam,
razvoj, inspekcije, itd.
6
7

Slubene novine FBiH br. 49/06

Slubeni glasnik RS br. 101/04

3. Zakonski okvir
3.1.Zakoni o okoliu
Prvi set zakona o okoliu u Bosni i Hercegovini je pripremljen uz finansijsku i tehniku
asistenciju programa EU za Pomo Zajednice u obnovi, razvoju i stabilizaciji 8. Namjera je bila
da se izrade zakoni u skladu s relevantnim evropskim direktivama, koji e biti usklaeni za oba
entiteta i Brko distrikt.
Ovaj set zakona je razmatrao i odobrio Meuentitetski koordinacioni odbor za okoli i
sadri sljedee zakone:

Okvirni zakon o zatiti okolia

Zakon o zatiti zraka

Zakon o zatiti voda

Zakon o upravljanju otpadom

Zakon o zatiti prirode

Zakon o fondu za okoli/Zakon o fondu za zatitu ivotne sredine

Republika Srpska je ove zakone usvojila 2002, Federacija Bosne i Hercegovine 2003. i Brko
distrikt 2004. godine. Sadraj tih zakona nije isti u oba entiteta i Brko distriktu, ali su vrlo slini
i ne postoje kljune razlike. Meutim, Zakon o zatiti voda vie nije vaei i 2006. je u oba
entiteta zamijenjen Zakonom o vodama.
Zakonodavstvo o okoliu u Bosni i Hercegovini je vrlo ogranieno i sektor okolia je loe
reguliran na dravnom nivou. Jo uvijek nedostaje dravni zakon o zatiti okolia, iako je
njegovo usvajanje dio zahtjeva za evropske integracije BiH, te je takoer bio jedan od prioriteta
u Srednjoronoj razvojnoj strategiji Bosne i Hercegovine Strategija za smanjenje siromatva
(PRSP). Podzakonski akti, konvencije i drugi pravni akti nee se detaljnije obraivati u ovom
seminarskom radu.

eng. Community Assistance for Reconstruction, Development and Stabilization - CARDS

4. Institucionalni i zakonski okvir eljeznikog sektora BiH

JP eljeznice FBiH ili Javno preduzee eljeznice Federacije Bosne i Hercegovine su javno
preduzee u vlasnitvu Federacije BiH. Ovo preduzee je osnovano u 2001. godini odlukom
Vlade Federacije BiH o spajanju JP eljeznice BiH i JP eljeznice Herceg-Bosne. Zajedno sa JP
eljeznice RS, koje su u vlasnitvu Republike Srpske, ini eljeznice Bosne i Hercegovine.

Slika 2. ematski prikaz institucionalnog okvira eljeznikog sektora u BiH

10

4.1.Institucionalni i zakonski okviri sa aspekta zagaenja prouzrokovanog eljeznikim

saobraajem u BiH
4.1.1. Zagaenje zraka
Upravljanje kvalitetom zraka je u nadlenosti entitetskih ministarstava za okoli, odnosno
ekologiju. Odreene aktivnosti (praenje kvaliteta zraka) se jednim dijelom odvijaju u
entitetskim meteorolokim zavodima. Meutim, sistem osiguranja kvaliteta mjerenja u BiH jo
nije uspostavljen, te su ovi podaci u najveem broju sluajeva nepouzdani. Problematika zraka u
FBiH i u Republici Srpskoj, pokrivena je Zakonom o zatiti zraka. Novi zakon predstavlja dobar
instrument za poetak ureenja stanja u ovoj oblasti, mada e znaajniji rezultati biti postignuti
tek nakon usvajanja podzakonskih akata kada se uvedu naknade za emisije.
Zakona o zatiti zraka na nivou Federacije BiH9 ureuje tehnike i uvjete mjera za sprjeavanje ili
smanjivanje emisija u zrak prouzrokovanih ljudskim aktivnostima koje se moraju potovati u
procesu proizvodnje, na teritoriji Federacije Bosne i Hercegovine, planiranje zatite kvaliteta
zraka, posebni izvori emisija, katastar emisija, kvalitet zraka, nadzor i kazne za prekraje za
pravna i fizika lica. Nadzor nad provoenjem odredbi ovog zakona i propisa donesenih na
osnovu njega vri Federalno ministarstvo. Poslove inspekcijskog nadzora vre federalni i
kantonalni inspektori, u ovisnosti od toga koji organ je izdao okolinsku dozvolu.
Zakonom o zatiti vazduha Republike Srpske10 ureuje se upravljanje kvalitetom vazduha i
odreuju mjere, nain organizovanja i kontrola sprovoenja zatite i poboljanja kvaliteta zraka
kao prirodne vrijednosti od opteg interesa koja uiva posebnu zatitu. Prema lanu 46. ovog
zakona Pokretni izvori zagaivanja se mogu koristiti i stavljati u promet ako zagaujue
materije u izduvnim gasovima iz tih izvora ne prelaze granine vrednosti emisije utvrene
tehnikim propisima, u skladu sa zakonom. Emisije iz pokretnih izvora zagaivanja kontroliu se
prilikom redovnog, vanrednog i kontrolnog tehnikog pregleda, u skladu sa odgovarajuim
tehnikim propisom i zakonom kojim se ureuje bezbednost saobraaja.

Slubene novine Federacije BiH br. 33/03

"Slubeni glasnik RS", br. 36/2009 i 10/2013

10

11

4.1.2. Buka i vibracije

Ako se prouava buka, vano je istaknuti da je saobraaj veliki zagaiva pri stvaranju buke i da
ak 80% takve buke nastaje kao posljedica sudjelovanja prijevoznih sredstava u saobraaju. U
eljeznikom saobraaju buka je povremena, relativno kratko traje i intenzitet joj jako oscilira.
Nastaje pri prolasku voza i traje onoliko koliko je vozu potrebno da proe odreenim podrujem.
Vibracije u eljeznikom saobraaju su jae u odnosu na cestovni saobraaj, ali slino kao i buka
povremene su i znatno krae traju. One nastaju samo pri prolasku voza i traju dok voz prolazi.

U poslijeratnom period, sistem monitoringa buke u BiH nije uspostavljen. Mjerenja nivoa buke i
vibracije u radnoj sredini vre se povremeno tako da ne postoje stvarni podaci koji bi mogli da se
evaluiraju i utvrde stvarne posljedice na ovjeka i ivotnu sredinu.
Prema Zakonu o zatiti od buke FBiH11, lan 13. federalne i kantonalne institucije nadlene za
upravljanje prometnom infrastrukturom i za regulisanje saobraaja, dune su uskladiti nivoe
buke na svim vrstama postojee saobraajne infrastrukture, sa dozvoljenim nivoom buke
utvrene ovim Zakonom. Federalni zakon o zatiti od buke ne obuhvata i zatitu od vibracija.
Na nivou Republike Srpske pitanja o zatiti od buke i vibracija obuhvaena su Zakonom o zatiti
ivotne sredine. Prema lanu 20. ovog zakona Zatita ivotne sredine od buke i vibracija
obuhvata sve vrste zatite od vjetaki proizvedenih emisija energije koje izazivaju tetne
posljedice po zdravlje. U okviru zatite od buke, potrebno je primjenjivati tehnike i
organizacione metode koje podstiu:
- smanjivanje stvaranja emisija buke ili vibracija, odnosno izvora koji stvaraju buku ili vibracije;
- smanjivanje optereenja, odnosno spreavanje poveavanja optereenja bukom ili vibracijama;
- naknadna zatita u onim sredinama koje su pod stalnim optereenjem iznad utvrenih
standarda.12

Budui da u naim zakonima, aktima i ostalim pravnim spisima, nisu striktno definisane
nadlenosti i pravila vezana za ouvanje okolia od zagaenja prouzrokovanim eljeznikim
saobraajem, moemo zakljuuti da su sva pitanja o zatiti okolia na kantonalnom i opinskom
nivou vlasti dodijeljena odgovarajuim, prethodno navedenim, institucijama i organima vlasti.
11
12

Slubene novine Federacije BiH broj 110/12

''Slubeni glasnik Republike Srpske'', broj: 53/02 i 109/05

12

Zakljuak
Uzimajui u obzir sve naprijed navedene informacije i injenice, situacija u Bosni i Hercegovini,
sa aspekta zatite okolia od zagaenja prouzrokovanog eljeznikim saobraajem, nije dostigla
taj nivo i razvijenost kao to je sluaj danas u svijetu.

Poznavajui historiju nae zemlje, ratna deavanja i proces obnove cjelokupne infrastrukture, kao
i politiku situaciju, ne moemo se pohvaliti sa razvijenou eljeznikog saobraaja, a samim
time ni rjeavanjem pitanja koja su vezana za zatitu okolia.

Zakonodavstvo o okoliu u Bosni i Hercegovini je vrlo ogranieno i sektor okolia je loe

reguliran na dravnom nivou. Jo uvijek nedostaje dravni zakon o zatiti okolia, iako je
njegovo usvajanje dio zahtjeva za evropske integracije BiH, te je takoer bio jedan od prioriteta
u Srednjoronoj razvojnoj strategiji Bosne i Hercegovine Strategija za smanjenje siromatva.

13

Literatura

Internet:
Pregled okvira za zatitu okolia, UNEP BiH (datum pristupa: 31.10.2014.
http://www.bhas.ba/dokumenti/Pregled_okvira_za_zastitu_okolisa-bh.pdf)
NEAP BiH, (datum pristupa: 31.10.2014.
http://www.mvteo.gov.ba/org_struktura/sektor_prirodni_resursi/odjel_zastita_okolisa/Str
ategije_u_BiH/BiH/default.aspx?id=2324&langTag=bs-BA)
Ministarstvo saobraaja i veza Republike srpske, (datum pristupa: 01.11.2014.
http://www.vladars.net/sr-SP-Cyrl/Vlada/Ministarstva/msv/Pages/default.aspx)
Federalno ministarstvo prometa i komunikacija, (datum pristupa: 01.11.2014. ,
http://www.fmpik.gov.ba/)
Centri za informisanje i uee javnosti u oblasti ivotne sredine/okolia Arhus, (datum
pristupa: 02.11.2014. http://aarhus.ba/)
Ministarstvo prometa i komunikacija Bosne i Hercegovine (datum pristupa: 31.10.2014,
http://www.mkt.gov.ba/Default.aspx?langTag=bs-BA&template_id=99&pageIndex=1)
Slubeni list:
Slubene novine FBiH br.: 33/03;
Slubene novine FBiH br.: 70/06;
Slubene novine FBiH br.: 49/06;
Slubene novine FBiH br.: 110/12
Slubeni glasnik RS br.: 51/02,
Slubeni glasnik RS br.: 53/07;
Slubeni glasnik RS br.: 101/04;
Slubeni glasnik RS br.: 36/2009;
Slubeni glasnik RS br.: 10/2013

14