MUZEJ KOJI NESTAJE ILI JE VE NESTAO?

MSUB kao tema radova beogradskih vizuelnih umetnika nastalih u poslednji par godina

Zahvaljuji velikim zalaganjima nekolicine profesionalaca (na prvom mestu Miodraga B.

Protia), ubrzo nakon otvaranja daleke 1965. godine Muzej savremene umetnosti u Beogradu se
pozicionirao kako na jugoslovenskom, tako i na meunarodnom nivou inovativnom i
progresivnom metodologijom koja je u potpunosti bila u skladu sa standardima i dometima
svetskih muzeolokih odnosno (istoriarsko) umetnikih tokova. Zapravo, moe se rei da je
MSUB predstavljao jedan od bastiona kulture i umetnosti te je stoga bitno napomenuti da je
njegova emancipatorska uloga u kontekstu proizvodnje znanja o umetnosti bila od izuzetnog
znaaja. Takav status muzej je zadrao sve do samog raspada SFRJ, da bi se nakon toga naao na
udaru nacionalistikog talasa kada njegovo odumiranje, na izvestan nain, postepeno i poinje.
Po reima istoriarke umetnosti i bive direktorke MSU Branislave Anelkovi devedesete
predstavljaju jedino razdoblje diskontiuiteta u radu Muzeja. Meutim, u svetlu savremenog
trenutka, injenica da jedna od vodeih umetnikih institucija ne radi usled rekonstrukcije od
2007. godine govori suprotno.
Drutveni nemar i nepostojanje adekvatne kulturne politike, te sve manja zainteresovanost
politike elite za reavanje goruih pitanja koja se tiu ubrzanog osposobljavanja zgrade za rad
doveli su do toga da ona postane utvarna ruina. Nebrojena su opravdanja nadlenih vlasti zbog
kojih muzej ne funkcionie u tom periodu kojima se pokualo manipulisati strukom i irom
javnou. Pritom, treba imati u vidu da je, takoe, i nacionalni (Narodni) muzej zatvoren, da je
budet za finansiranje projekta u kulturi svakom godinom sve manji, da ne postoji trite
umetnina, da se delatnost nezavisne scene jedva smatra relevatnom, da umetniki fakulteti i
katedra istorije umetnosti produkuju kadar koji ni u kom sluaju ne moe biti samoodriv.
U toj situaciji koja traje previe dugo nastaju radovi beogradskih umetnika srednje i mlae
generacije ija centralna tema jeste upravo MSUB. Neophodnost refleksije, dijaloga sa kulturnim
nasleem, potreba za razmenom znanja, samo su neke od neuralginih taaka oko kojih umetnici
i kustosi artikuliu vlastite pozicije u odnosu na drutveno politiki trenutak. Ovde posebno treba
naglasiti da generacija mlaih umetnika nikada nije imala prilike da boravi u muzeju to u

znatnoj meri utie na limitiranost recepcije i artikulacije kolekcija i pojedinanih dela vanih za
razvoj buduih profesionalaca.
Budui da sam uslovljen formatom teksta ovom prilikom osvrnuu se na dva najznaajnija
projekta nastala u skorijem periodu koja probelmatizuju situaciju oko MSUB-a. Primera svakako
ima dosta, ali zadrau se na svega nekoliko radova koji su mi se uinili formalno i simboliki
najreprezentativnijim.
Neizloba simbolinog naziva ta se dogodilo sa Muzejem savremene? bila je postavljena 2012.
godine praktino na gradilitu, u ogoljenoj, ispranjenoj zgradi muzeja. Ova in situ intervencija
podrazumevala je odgovore umetnika i dizajnera na zateeno stanje devastiranog muzeja. Rad
Radoa Antonijevia ator "Muzej savremene umetnosti" (2012) moda na najbolji nain
razmatra temu ironino se poigravajui sa ikoninom siluetom zgrade muzeja. Naziv govori za
sebe re je o atoru u prirodnoj veliini, dakle, krajnje ultilitarnom objektu koji Antonijevi
plasira na trite pod parolom Umetnost je iva, samo se preselila! Banalizujui istorijski i
kulutroloki kontekst, svodei ga na proizvod, umetnik direktno relativizuje poziciju muzeja kao
oznaitelj izvesnog sistema vrednosti u kontekstu divljake trino orijentisane politike
karakteristine za tranyiciona drutva. Sa druge strane, Saa Tkaenko realizovao je instalaciju
Ograda sastavljenu od staklenih ploa u formi prepoznatljive fasade muzejske zgrade. Za razliku
od Antonijevia, Tkaenko odlazi korak dalje sa problematikom, te upuuje posmatraa na
vlastiti odraz suoavajui ga sa neophodnou preispitivanja pojedinane, ali i kolektivne
odgovornosti spram zanemarenog kulturnog naslea. Projekat Nova Kolekcija, takoe, postavlja
u centar problema upravo nevidljivost i nedostupnost MSUB-a, samo to to ini na daleko
drugaiji nain konsituisanjem novog narativa. Nazivom projekat jasno sugerie potrebu za
uspostavljanjem kontinuiteta osloboenog stega istoricizma bilo koje vrste. Aktivirajui studente
umetnosti i istoriare umetnosti u cilju pristupanja i upoznavanja sa uslovima rada na lokalnoj
umetnikoj sceni, Nova Kolekcija pozicinirala se kao produkciono edukativni servis praktino
preuzmajui ulogu dravnih institucija kulture koji to vie nisu. U tom smislu, instalacija
Podsetnik Nikole Radosaaljevia na najbolji nain skicira prekid i nedostatak komunikacije sa
institucijama i protagnistima umetnike scene. Video projektovan na niz trakastih markizet
zavesa predstavlja intervju sa Jeom Dengerijem (snimljenim u muzejskoj zgradi), jednim od
najrespektabilnijih istoriara umetnosti regije. Ton je znatno usporen, dok je slika razlomljena

zbog povrine na koju se video projektuje, te prizor eminentnog kritiara koji govori postaje
komian i nerazumljiv. Ovim radom umetnik konstatuje i simboliki izraava nemogunost
uspostavljanja odnosa sa znanjem i iskustvom koje Denegri poseduje. Mlada umetnica Milica
Mila Risti realizovala je rad Miracle, objekat akvarijum u obliku zgrade MSUB, ime je
poetino prozborila o realnoj opasnosti kojoj moe biti izloen budui da se nalazi u neposrednoj
blizini reke. Meutim, zlatna ribica koja je plivala u akvarijumo-muzeju sve vreme postavke na
znaenjskom nivou predstavlja bezizlaznost situacije, omeen prostor delovanja, ali i krajnju
ambivalentnost u odnosu na problem.
Godine 2013. MSUB je priredio izlobu 100 dela iz kolekcija u Muzeju istorije Jugoslavije pa
ostaje nejasno kako je mogue da muzej nije bio aktivan i pre toga neovisno o tome to nema
svoju zgradu. Izuzev dodatnih muzejskih jednica - Salona MSUB i Legata olakovi sa
povremenim izlobama - da li je zaista jednoj ozbiljnoj instituciji koja poseduje bogato
produkciono iskustvo bilo potrebno toliko vremena da se oglasi u javnom prostoru? Izgubiti
kontinuitet je vrlo nezgodno, te se u tom smislu vrlo lako moe stei pogrean utisak da je
izloba ta se dogodilo sa MSUB? funkcionisala

kao azil, izgovor ili opravdanje za

leteraginost. U prilog obrazloenju naslova teksta a u odnosu na temu, osvrnuu se i na naziv

ovogodinjeg 54. Oktobarskog salona Stvari koje nestaju koji mi se ini da postaje paradigma
trenutne situacije u domenu kulture, posebno savremene umetnosti u Srbiji. Odluka o promeni
statusa Oktobarskog salona u bijenalnu manifestaciju, dovoenje stranakog i nestrunog lica na
mesto direktorke Kulturnog centra (organizator OS), medijski lin koji se sprovodi nad
radnicima u kulturi - samo su neki od pokazatelja o novoj i neartikulisanoj kulturnoj politici
omeenoj konzervativnim i nacionalistikim nastojanjima politike elite. Prema tome, izjava
ministra kulture Ivana Tasovca da e Muzej savremene umetnosti, biti otvoren do 20. oktobra
2015. godine tano na 50 godina od otvaranja tog zdanja, ne znai nita ukoliko e rad institucije
biti instruisan upravo gore pomenutim ideolokim diskursom koji je netrpeljiv prema savremenoj
umetnosti, jer je kritina, ekscesna i glasna.
Linkovi:
http://www.blic.rs/Kultura/Vesti/508712/Despotovic-Ovog-meseca-pocinje-rekonstrukcija-MSU
http://www.seecult.org/vest/problemi-koji-ne-nestaju

http://www.supervizuelna.com/blog-o-okruglom-stolu-i-debati-o-promeni-statusa-oktobarskogsalona/
http://www.msub.org.rs/sta-se-dogodilo-sa-muzejom-savremene-umetnosti
http://www.supervizuelna.com/razgovori-cija-je-nova-kolekcija/