Viljem ekspir

RIARD TREI
(The Tragedy of King Richard III)

preveo: Velimir ivojinovi

Redigovao: Branimir ivojinovi

LICA
KRALJ EDVARD ETVRTI
EDVARD, princ od Velsa;
kasnije kralj Edvard Peti,
RIARD, vojvoda od Jorka
kraljevi sinovi
DORD, vojvoda od Klarensa,
RIARD, vojvoda od Glostera,
kasnije kralj Riard Trei,
kraljeva braa
EDVARD, Klarensov sini
HENRI, grof od Rimonda;
kasnije kralj Henri Sedmi
KARDINAL BAUER,
kanterberijski arhiepiskop
TOMAS RODERAM, jorki
arhiepiskop
DON MORTON, episkop u Iliji
VOJVODA OD BAKINGEMA
VOJVODA OD NORFOKA
GROF OD SARIJA, njegov sin
GROF RIVERS, brat kraljice
Elizabete
MARKIZ OD DORSETA i
LORD GREJ Elizabetird sinoi
GROF OD OKSFORDA
LORD HASTINGS
LORD STENLI, zvan i grofoa
Darbija
LORD LAVEL
SER TOMAS VON
SER RIARD RATKLIF
SER VILJEM KEJTSBI
SER DEMS TIREL
SER DEMS BLANT

SER VOLTER HERBERT

SER ROBERT BREKENBERI,
upravnik Londonske kule
SER VILJEM BRANDON
KRISTOFER URSVIK, svetenik
DRUGI SVETENIK
PREDSEDNIK LONDONSKE
OPTINE
ERIF VILTIRA
TRESEL i BARKLI plemii
u pratnji ledi Ane
ELIZABETA, ena kralja
Edvarda etvrtog
MARGARETA, udovica
kralja Henrija estog
VOJVOTKINJA OD JORKA,
majka kralja Edvarda etvrtog.
Klarensa i Glostera
LEDI ANA, udovica Edvarda,
princa od Velsa; kasnije
udata za vojvodu od Glostera
LEDI MARGARETA
PLANTADENET, mlada ki
vojvode od Klarensa
LORDOVI I DRUGI
PRATIOCI; DVA PLEMIA,
GLASNIKOV POMONIK,
PISAR, GRAANI, UBICE,
GLASNICI, DUHOVIONIH
KOJE JE POBIO RIARD
TREI, VOJNIC ITD.
Mesto radnje
ENGLESKA

PRVI IN

SCENA PRVA
London. Ulica.
(Ulazi RIARD, VOJVODA OD
GLOSTERA.)

GLOSTER. Prometnu zimu naeg ogorenja

To sunce, Jork, u leto bleska puno;
Oblaci to su grozili nam domu
Sahranjeni su svi sad u dubokim
Nedrima okeana. Cela naa
Optoili su venci pobedniki;
Oruje nae, puno brazgotina,
O klinu visi, da o slavi pria;
Uzbune nae surove u vedra
Pretvorile se sastajanja; grozni
Marevi nai preobratili se
U razdragane, burne igranka
Rat, gnevno smrknut, izgladio bore
Na elu svome, pa - umesto da se
Na hata svoga oklopljena baca
I dumanima premrlim u duu
Ugoni strah - pocupkuje sad ilo
U odajama kakve gospoe
arima bludne laute zanesen.
Al' ja, to nisam za aljakanje
I doskoice skrojen, niti sazdan
Da uspaljenom ogledalcetu
Ulagujem se nekom; ja, to sklepan
Iz kovnice sam ispao, pa nemam
Ljubavne dostojanstvenosti da se
epurim ispred kakve nimfe, koja,
Vrtei sapi, bestidno koraa;
Ja, zakinut ovol'ko u lepoti
Udova skladnih, ja, kom licemerna
Priroda kad mi lice krojtta
Utrapi rog za sveu ko kaiar,
Ja isposlan u ovaj lepi svet
Pre roka, nedonesen, nakazan,
Dograen jedva upola, i to
Sakato tako, tako neprikladno,
Da psi na mene zalaju kad, opav,
Prohramljem pokraj njih - no, eto, ja
Nemam u mlako raspevuckana
Vremena ova mirna drugu kakvu
Radost, da vreme utucam, sem to
Da senku svoju promatram na suncu
I da o svojoj unakaenosti
Razbijam glavu. Pa kad nisam kadar
Da to zavredim kao ljubavnik
I ove lepe, obeanja pune
Prigrlim dane, te ih uivam,

Reen sam da zavredim kao hulja,

A da zamrzim tata zadovoljstva
Sadanjih dana. Skovao sam plan,
Opasni ve su potezi u toku
Da brata svoga Klarensa i kralja
Navedem putem dostava i putem
Pijanih proroanstava i snova
Na smrtnu mrnju uzajamnu: Je li
Kralj Edvard poten i prostoduan
Kol'ko sam vispren ja i podmukao
I veroloman, bie danas jo
LJhapen Klarens, a za osnov tome
Sluie slovo prorotva po kome
Delat za porod Edvardov e biti
Nekakav D; no sad mi valja skriti
Misli na dno svog srca; ide Klarens.
(Ulaze KLARENS, pod STRAOM, i
BREKENBERI.)
Dobar ti, brate, dan! ta znai ta
Straa to bdi nad vaom milou?
SLARENS. U brizi za bezbednost moju, kralj
Naredi da u Tauer pod pratnjom
Sproveden budem.
GLOSTER. Ali zato?
KLARENS. Zato
to Dord se zovem.
GLOSTER. Avaj! krivnje tu
Nema do vas, gospodine. to nije
Kumove vae hapsio za ovo?
O! Valjda smera velianstvo da vas
U Taueru krsti ponovo.
Al' ta je tu posredi, Klarense?
Mogu l' da znam?
KLARENS. to ne bi, kad bih samo
Znao i sam; al kunem se da ne znam.
uo sam tek da panju obraa
Na proroanstva i na snove; pa je
Istrgo D iz azbuke, i reko
Kako je neki prorok mu proreko
Da e da utre njegov porod neko
Kome na D je ime; pa je steko
Miljenje - jer je ime Dord nareko
Meni moj kum - da moram ja taj biti.
To, ko to uh, i druge takve trice
Pobudilo je uzvienog kralja
Da me u zatvor stavi.

GLOSTER. E, pa tako
I biva kad oveku sudi ena:
U Tauer vas ne alje to kralj;
Na krajnost takvu podbola ga je
Njegova ena, milostiva Grej.
Nisu l' zar ona i njen onaj brat,
Antoni Vudvil, zasut poastima,
Naveli kralja da u Tauer
Otera lorda Hastingsa, odakle
Puten je on ba danas? Nismo mi
Bezbedni, nismo, Klarense.
KLARENS. To nije,
Tako mi Boga, niko ovde, osim
Kraljiin rod, i noni glasnici
to na nos popadae trei
Izmeu one gospe or i kralja.
Jeste li uli kako je za svoje
Osloboenje ponizno u nje
Lord Hastings preklinjao?
GLOSTER. Ponizno
Njenom boanstvu jadajui se,
Na se gospodin domoupravnik
Slobode dokopao. Da vam kaem:
Valja nam, drim, ii putem tim
Ako elimo milost kraljevu
Da zadrimo: valja da livreju
Nosimo njenu, da joj sluimo.
Ta ista i ve izanala ona
I ljubomorna udova su mone
Torokue u naoj kraljevini,
Otkad im brat na plemstvo podarL
BREKEN.: Obojicu za oprotaj vas molim,
Milosti, ali strogo mi je kralj
Naredio da s bratom njegovim
Niko, ma kakvog poloaja bio,
Ne sme da vodi tajne razgovore.
GLOSTER. Ba tako! Pa ukol'ko je po volji
Gospodstvu vaem, Brekenberi, vi
Uestvovati moete u svemu
Sto govorimo: o izdajstvu nije,
Covee, re me nama: govorimo
Kako je mudar kralj i pun vrlina,
A da je zala ve u godine
Njegova plemenita gospoa,
A lepa je i nije ljubomorna;
Kaemo kako lepu nogu ima

orova ena, i ko trenja usne,

I ljupke oi, i dopadljiv jezik;
I da je meu plemstvo uvrten
Kraljiin rod. I ta, gospodine,
Velite vi? Zar nije sve to tano?
BREKEN.: Nemam ja posla s tim, gospodine
GLOS.: Ti nema nita s gospom or? Ma uj
Ko s njom, sem jednog, nema nita, tome
Valja da tajno sam to ini s njome.
BREKENBERL Kojeg to jednog, gospodaru
GLOSTER. Pa njenog mua, huljo! Lovi me
BREKEN.: Za oprotaj vas molim, milosti,
A i za to da razgovor sa vrlim
Vojvodom prekinete.
KLARENS. Znamo ta je
Nareeno ti, Brekenberi, pa smo
I posluati voljni.
GLOSTER. Kraljiini
Odbaenici mi smo, ne moemo
Da ne sluamo. Zbogom ostaj, brate.
Ja idem kralju; i ma ta od mene
Da zatraite, ma i to da sestrom
Udovu kralja Edvarda nazovem,
Izveu da vam povratim slobodu.
Meutim, ovo sramoenje bratstva
Dira me dublje no to ete moi
I zamisliti.
KLARENS. Znam da nam u volji
Nijednom nije.
GLOSTER. No, va zatvor nee
Trajati dugo. Il' u vam slobodu
Doneti, il' u pasti ja za vas.
Dotle, strpljenja.
KLARENS. Druge nema. Zbogom.
(Izlaze KLARENS, BREKENBERI
i STRAA.)
GLOSTER. Idi, putanjom kreni kojom nec
Nikada da se vrati. Priprosti
I maloumni Klarense! Ja tebe
Toliko volim da u duu tvoju
Nebu da poljem uskoro, ukoFko
Nebo iz naih ruku dar taj primi.
Al' ko to ide? Sad ba ispod brave
Puteni Hastings.
(Ulazi HASTINGS)
HASTINGS. Prijatan vam dan,

Moj milostivi gospodaru, elim.

GLOSTER. I ja to elim svome dragome
Gospodin-nastojniku. Dobro doli
Na Boju svetlost, Kako preturi
Gospodstvo vae zatvor preko glave?
HASTINGS. Strpljenjem, plemeniti gospodaru,
Ko to je sunju ve i pisano.
Ali u, dae Bog, poiveti
Da, gospodaru, uzvratim zahvalnost
Uzronicima moga tamnovanja,
GLOST.: Nesumnjivo, nesumnjivo; i Klarens;
Jer koji vama neprijatelj behu,
Behu i njemu; prevagu su oni
Odneli i nad njime i nad vama.
HASTINGS, alosnije je to se orli hapse,
A jastrebi i kopci mirno plene.
GLOSTER. ta ima u svetu novo?
HASTINGS. Nisu u svetu vesti zle ko ovde;
Bolan je, slab, i setan kralj; i mnogo
Brinu se za nj lekari.
GLOSTER. Ta je vest,
Tako mi svetog Pavla, zbilja zla.
O, on se nije uzdravao
Nimalo, i ve poodavno, pa je
Kraljevsku svoju linost prekomerno
Izvrgo pustoenjiL Zbilja je
Duboko bolno misliti o tome.
Pa ta, je l' lei?
HASTINGS. Lei.
GLOSTER. Poite; ja u doi ve za vama.
(Odlazi HASTINGS.)
Poiveti on nee, nadam se;
AF ne treba da umre dokle Dord
Ne bude brzom potom nebu poslat.
Ui u k njemu da jo jae darnem
Njegovu mrnju prema Klarensu
Laima koje ima da ojaa
Razloga snanih elik; pa e Klarens,
Ne omane li moj duboki cilj,
Okonati pre dana sutranjeg.
A tad nek' uzme Bog pod milost svoju
Edvarda kralja, a nek' mene pusti
Da se po ovom svetu radilitam.
Jer najmlaom u erkom Vorikovom
Oeniti se tad. ta mari to sam
Mua i oca njenog ubio!

Najbri nain da nadoknadim

Tom devojetu tetu jeste da joj
Postanem mu i otac; to i hou;
I ne toliko ba iz ljubavi
KoPko rad ruge strogo tajne svrhe
Kojoj u stii njom se eneL
No ja na vaar ispred konja trim.
Klarens je iv jo; Edvard iv i vlada.
Kad odu, tad broj ar i plod svog rada. |

SCENA DRUGA
London. Druga ulica.
(Unose le KRALJA HENRIJA VI u
otvorenom sanduku; prate ga kao
straza PLEMII sa helebardama; za
kovegom oaloena LEDI ANA.)
ANA. Spustite teret asni, spustite,
Ako li moe biti da se ast
U sanduk ko u pokrov uvija,
Dok tubalicom ja ne oalim
Prerani pad Lankastra vrloga
Po obredima posmrtnim. O, ti
Studeno kao kamen oblije
Jednoga svetog kralja! O, ti bledi
Pepele doma lankasterskog! O,
Zaostavtino krvi kraljevske,
Sada bez krvi! Nek' je doputeno
Da duh prizovem tvoj, da uje pla
Sirote Ane, ene sina tvog,
Edvarda tvoga ubijenog, koga
Obori ista ona ruka koja
I ove rane usekla je! O,
Ja bespomoni melem oiju
Sirotih svojih izlivam u te
Prozore koji pustie da pr'ne
Kroz njih tvoj ivot. O, nek' bude ruka
Prokleta ona koja iskopa
Te razjapljene peine! Nek' bude
Prokleto srce koje imaae
Za in taj srca! Nek' je prokleta
Krv koja pusti ovu krv istei!

Jo crnja kob od one to je elim

Zmijama, paucima, abama
Ili ma kojem bilo otrovnom
I puzavome ivome stvorenju
Nek' stigne onog bednika to nas
U bedu tvojom smr6i uvali!
Imadne l' dece, ncka pobaajem,
Nakazna, a pre roka, ugledaju
Videlo Boje, pa da neprirodni,
Odvratni njihov oblik uplai
Njihovu majku kad ih, puna nade,
Videla bude, i nek' naslede
alosnu sudbu oevu! I ako
Ikada bude enu imao,
Nek' je u veu gurne nesreu
Niegova smrt no mene tvoja smrt
I smrt mog mladog mua. Sada pak,
Sa svojim svetim tovarom, sa kojim
Iz crkve svetog Pavla poosmo,
Krefl'te u ertsi da ga poloimo
Tamo u grob. A stan'te vazda kad vas
Umori teret, da naricanjem
Oalim telo kralja Henrija.
(Oni to nose le podignu
koveg i krenu.)
(Ulazi GLOSTER)
GLOSTER. Stanite vi to trup taj nosite,
I spustite ga!
ANA. Kakav li to crni
arobnjak dozva ovu satanu
Da posveenom inu odanosti
Staje na put?
GLOSTER. Na tle s tim lcom, hulje,
Ili u onog koji ne slua
Pretvoriti u le!
PRVI VLASTELIN. Odstupite,
Moj gospodaru, put otvorite
Da koveg proe.
GLOSTER. Neuljudni psu!
Nalaem: stani! S prsa mi odbaci
Tu helebardu svoju uvis! Il' u
Pod noge da te bacim, tako mi
Svetoga Pavla, pa te, beskunie,
Za ovu drskost svega izgazim.
(Nosioci spuste sanduk.)
ANA. ta! Drhtite? Zar svi se prepadoste?

Avaj! Ne zameram vam; jer ste smrtni,

A satanu ne mogu da podnesu
Oi u smrtnih. Uklanjaj se, grozni
Posluioe pakla! Ti nad smrtnim
Njegovim telom ima vlast, al' nisi
Vlastan nad duom njegovom; pa zato
Odlazi!
GLOSTER. Nemoj, slatka svetice,
Milosra ti, da me grdi tako!
ANA. Satano gadni, idi, Boga radi,
Ne ometaj nas! Srenu ovu zemlju
U pakao si svoj pretvorio,
I vriskom punim kletve, i dubokim
Vapajima si ispunio nju.
Mili l' se tebi da se svojim sramnim
Delima sladi, pogledaj na ovaj
Uzorni primer svoga krvolotva.
O, Pogledajte, gle'te, gospodo!
Henrija mrtvog rane svoja usta,
Potkoruena ve, razjapljuju
I lope krvlju opet. Pocrveni,
O, pocrveni, guvo prljava
I bezoblina, jer iz ovih hladnih
I praznih ila, gde ve krvi nema,
Prisustvo tvoje cedi ovu krv:
Tvoj neoveni, neprirodni in
Izmamio je ovu poplavu
Toliko neprirodnu. O, ti, Boe,
Koji si ovu krv satvorio,
Njegovu smrt osveti! O, ti, zemljo,
Koja si ovu krv upijala,
Njegovu smrt osveti! Il' ubicu
Ti, nebo, munjom zgromi, il' se ti
Provali, zemljo, i progutaj ga,
Onako kao to si progutala
I krv tog dragog kralja, kojeg zakla
Njegova ruka paklom voena.
GLOSTER. Milosra su vama propisi,
Gospoo plemenita, nepoznati,
Po kojima se dobrim vraa zlo,
A blagoslovom uzvraaju kletve.
ANA. Ti, huljo, ne zna zakone ni Boje,
A niti ljudske; ne postoji zver
U tol'koj meri svirepa da ne zna
Za malo saaljenja.
GLOSTER. Ali ja ga

Ne znam ni malo; dakle, nisam zver.

ANA. O, uda! Da se otme istina
I satani sa usne!
GLOSTER. udnije je
Da se ovako srde anelL
O, nezemaljsko ensko savrenstvo,
Budite dobri da mi dozvolite
Da operem sa sebe iscrpno
Pretpostavljena ova nedela.
ANA. O, muka kuna zarazo i rednjo,
Izvoli biti dobar i dozvoli
Da iscrpno za ova nedela
Samoga tebe prokletoga kunem,
GLOSTER. Divnija no to moe re da kae
Daruj mi malo roka i strpljenja
Za izvinjenje,
ANA. Tebi, gadniji
Nego to srce zamisliti moe,
Drugoga izvinjenja zasad nema
Do tog da stavi omu oko vrata.
GLOSTER. Osudio bih sebe sama tim
Oajnim inom.
ANA. Oajanjem ti bi,
Ako li dostojno se odmazdi
Samome sebi, bio izvinjen
Za obavljena ona nedostojna
Ubistva drugih.
GLOSTER. Redmo da njih
Pobio nisam.
ANA. Redmo da onda
Oni i nisu pobijeni, no su
Samo tek mrtvi, ali, vraja huljo,
Zaslugom tvojom.
GLOSTER. Ubio ja nisam
Vaega mua.
ANA. Tad je iv on, znai.
GLOSTER. Ne, on je mrtav; ali Edvardova
Ubila ga je ruka.
ANA. Sramno lae.
Tvoj ubilaki no je Margareta
Videla gde se dimio od vrele
Njegove krvi, pa si ga najednom
Uperio u grudi njezine,
Al' su mu tvoja braa u stranu
Skrenula vrak.
GLOSTER. Izazvan sam bio

Jezikom njenim klevetnikim, kojim

Svaljivala je njihovu krivicu
Na moja lea nevina,
ANA. Sopstvenom
Krvnikom udi izazvan si bio,
Koja o drugom niem ne sneva
Do li o kasapljenju. Nisi l ti zar
Ubio kralja?
GLOSTEK Svakako.
ANA. Priznaje, jee? Priznaj tad i Bogu
Da e za ovo zlodelo na sebe
Prokletstvo da navue. O, ta on je
Dobar i blag i estit bio.
GLOSTER. Tad je
Za nebeskoga kralja, gde je sad,
Utol'ko bolje priugotovljen.
ANA. On je u raju, kuda nikad ti
Dospeti nee.
GLOSTER. Nek' mi kae hvala
to sam mu tamo stii pomogao;
Jer on je onde vie pristajao
Nego za zemlju.
ANA. Ti pak ni za gde
Pristao nisi do za pakao.
GLOSTER. I jo za negde, ako bi vam bilo
Po volji da to imenujein.
ANA. Zatvor.
GLOSTER. Spavaonica vaa.
ANA. Ravo se
U sobi gde ti spava poiva,
GLOSTER. Nee ni biti drukije, madam.
Dokle sa vama leim.
ANA. Nadam se.
GLOSTER. Znam da je tako. Ali, preljupka.
Gospoo Ana, manimo se ovih
Smeonih doskoica meusobnih,
Pa se na malo uzdranije
Voenje razgovora vratimo:
Zar nije onaj to je uzrok bio
Preranoj smrti tih Plantadeneta,
I Henrija i Edvarda, za ukor
Kol'ko je to i sam izvrilac?
ANA. Ti si i uzrok a i posledica,
Nadasve anatemisana, bio.
GLOSTER. Posledice je ove uzrok bila
Vaa lepota, ta lepota vaa

to me za sna progonila da celi

Pobijem svet, da asak jedan samo
Na vaim slatkim grudima proivim.
ANA. Kada bih tako to, ljudoderu,
I pomislila, noktima bih ovim,
Velim ti, tu lepotu izgrebala
S obraza svojih.
GLOSTER. Ove oi ne bi
Podneti mogle propast te lepote;
Ako bih bio ja kraj vas, vi njoj
Ne biste vreda naneli; i ko to
Dragou sunce svekolikom svetu
Napaja srca, tako je i sa mnom
Kad sam kraj nje; moj dan je, ivot moj.
ANA. No crna senkom pokrila tvoj dan,
A smrt tvoj ivot!
GLOSTER. Nemoj samu sebe
Kleti, lepoto: oboje si ti.
ANA. to nisam! Da se tebi osvetim.
GLOSTER. Onome ko te voli svetiti se
Razlog je sasvim neprirodan.
ANA. Onom
Koji mi ubi mua svetiti se
Razlog je sasvim razuman i prav.
GLOSTER. Koji te mua lii, gospoo,
Pomoi ti je hteo taj da nae
Boljega mua.
ANA. Ne die na zemlji
Bolji no on.
GLOSTER. O, ko te vema voli
No to je oiufl mogao, taj ivi.
ANA. Zove se?
GLOSTER. Plantadenet
ANA. On je to
GLOSTER. Isto ime nosi, al je
Sutinom bolji.
ANA. Gde se nalazi?
GLOSTER. Ovde.
(Ona ga pljune.)
Zato me pljunu?
ANA. O, kamo da je, tebe radi, to
Samrtni otrov!
GLOSTER. S tako slatkog mesta
Nikada otrov nije dolazio.
ANA. Nikad se otrov nije pripio
Uz abu vema gadnu. Odlazi

S oiju mojih, jer okuie ih!

GLOSTER. Moje si oi ti okuila,
Gospoo divna, svojim oima.
ANA. O, kamo da su one bazilisk,
Pa da ti smrt zadadu!
GLOSTER. Kamo da su,
Pa da odjednom umrem; jer me ivom
Smru sad more; tvoje oi su
Izmamile iz mojih suze slane
I obiljem su detinjskih tih kapi
Posramile svoj izgled oi moje,
Te oi koje suzu saaljenja
Prolile nikad nisu; nisu to
Uinile ni kada Jork, moj otac,
I Edvard zaplakae, zauvi
alosne Ratlendove jauke
Kad mrki Kliford s hukom zavitla
Svoj ma na njega; niti kad je hrabri
Tvoj otac smrt mog oca opisivo,
Pa grcajui, suznih oiju,
Dvadeset puta zastajkivao,
Te se u sviju slualaca bili
Obrazi mokri, ko kad drvee
Zalije pljusak; u ta alosna
Vremena moje oi muevne
Prezirale su suze mekune;
Al' to to ovi jadi ne mogahu
Iz njih da izazovu onda, to
Lepota tvoja izmami iz njih
I zaslepi ih plaem. Nikad nisam
Molio ja ni neprijatelja
Ni prijatelja; nikada se nije
Priuio moj jezik ljubaznoj
I slatkoj rei; sad pak kad je izgled
Preda mnom vaskrsao da lepotu
Dobijem tvoju kao nagradu,
Gordo mi srce moli, a moj jezik
Odvezao se, srcem obodren.
(Ona ga gleda prezrivo.)
Takvom prezrenju ne pouavaj
Usnicu svoju, gospoo, jer ona
Za ljubljenje je stvorena, a ne
Za takvo podrugivanje. I ako
Osvetoljublje srca tvoga nije
Kadro da prata, no, tad evo ti
Zailjen ovaj ma, pa, svia l ti se,

U moje grudi odane ga zarij,

Te pusti na slobodu duu koja
Oboava te; ja ih otkrivam
Za smrtni udar taj i ponizno,
Na kolenima, molim te za smrt.
(Otkrije grudi; ona upre u
njih njegov ma.)
Ne zastaj, ne; jer kralja Henrija
Ubio ja sam; al je izazvala
Lepota tvoja mene, No, ta eka?
Ja zarih ma u mladog Edvarda;
(Ona ponovo uperi ma u njegove grudi
Al' nebeski me lik tvoj podstakao.
(Ona ispusti ma.)
Il' digni ma, il' mene podigni!
ANA. Ustani, dvolinie. Ma koliko
Da elim tvoju smrt, ja nisam voljna
Da te u nju ja sama otpravim.
GLOSTER. Naloi tad da ubijem se sam,
I ja u to izvesti.
ANA. Ve naloih.
GLOSTER. U gnevu to je bilo: reci opet,
I, im ti padne re, ta ista ruka
Koja ti jednu ljubav ubila
Iz ljubavi spram tebe, ista ta
Ubie ruka, s ljubavi spram tebe,
I drugu tvoju, kudikamo vie
Odanu ljubav: bie sukrivac
Ti i za jednu i za drugu smrt.
ANA, Kad bih ti znala srce!
GLOSTER. Odslikava ga jezik.
ANA. Oboje lano je moda.
GLOSTEK Tad nije poten niko.
ANA. Lepo, uvucite ma.
GLOSTER. Kaite: sklopljen je mir?
ANA. Saznae potom to.
GLOSTER. Smem li tad da se nadam?
ANA. Sve ivo tako ini.
GLOSTER. Stav'te na prst taj prsten.
ANA. Primiti ne znai dati.
(Stavi prsten na prst)
GLOSTER. Ko to moj prsten obvija tvoj prst
Tako i tvoje sputale su grudi
Siroto moje srce; oboje
Ponesi: oboje ti pripada;
I ako jadni odani tvoj sluga

Bar jednu ljubav isprosi iz tvoje

Milosne ruke, njegovu e sreu
Za sva vremena da zapeati.
ANA. A ta to?
GLOSTER. Ovaj pothvat alosni
Da prepustite onom koji ima
Za ucveljenost veih razloga,
A vi da ovog asa krenete
U Krozbi, gde u videti se s vama
Sa dunom panjom, poto sveano
U manastiru ertsi sahranim
Tog plemenitog kralja, kropei
Suzama pokajnikim njegov grob.
Iz raznih tajnih razloga vas molim
Da mi to uinite.
ANA. Od svega srca; a i vrlo volim
to vidim da se kajete toliko.
Poite sa mnom, Tresele i Barkli.
GLOSTER Poelite mi zbogom.
ANA. To je vie
No to zasluiste; al poto ste mi
Pouku dali kako da vam laskam,
Pretpostavite da vam rekoh zbogom.
(Odlaze LEDIANA,
TRESEL i BARKLI.)
GLOSTER. Ponesite sad koveg, gospodo.
VLASTELIN. U ertsi, plemenitigospodaru?
GLOSTER. Ne, ve u karmelitski manastir,
I ekajte dok tamo ne doem.
(Odu svi sem GLOSTERA)
Je l ikad ko s ovakvim nastrojenjem
Prosio enu? Da li ikad enu
Osvoji ko u takvom nastrojenju?
Hou da imam nju, aF nee dugo
U mene da se skrasL ta, da ja,
Koji joj ubih mua, ubih oca,
Nje se dokopam, kad je vihor mrnje
U njenom srcu besneo, i kletve
S usana njenih sletale, a oi
Pune joj suza bile, dok uz nju
Krvavi svedok njene mrnje bee;
Kad su i ove prepreke, i Bog,
I njena savest protiv mene bili,
A nieg osim sutog avola
I licemernih mojih pogleda
;, Da mi podri prosidbu - pa ipak,

Na kartu: ili ceo svet il' nita,

Da zadobijem nju i osvojim!
Ha!
Da li je ve tog hrabrog kneevia,
Edvarda, mua svog, zaboravila,
Koga probodoh pre tri meseca,
Ponesen gnevom, u Tjuksberiju?
Prostrani svet e muno ikad dati
Ljubaznijcg gospodina i draeg,
oveka koga sazda priroda
Kada je bila najizdanija,
Mladoga, hrabrog, umnog i, bez spora,
Sa neim zbilja kraljevskim u sebi.
Pa da se ona snishodi i spusti
Do mene pogled svoj, do mene koji
Tom kneeviu divnome podrubih
Pupoljak zlatni te uinih nju
Udovicom u tunoj postelji?
Do mene koji nisam dorastao
Edvardu ni do pojasa? Do mene
Ovako hromog i unakaenog?
Al dajem svoje vojvodstvo za jedan
Prosjaki gro da pogreno o sebi
Sve vreme sudim: ona, due mi,
Nalazi, mada ja to nisam kadar,
Da zaudo sam zgodan. Morau
U troak da se dam i ogledalce
Nabavim neko; a i dvadesetak,
Ili i dvaput toliko krojaa
Da smiljaju za moje telo kroj
Koji e da ga krasi najbolje:
Poto polako ulazim u volju
Samome sebi, hou da podrim,
Uz neto troka, takvo nastrojenja
Ali da tutnem ponajpre u grob
Drugara onog, pa se onda dragoj
Jadikujui vratim. Ti pak, sunce,
Prosijaj, te da, dok ogledalo
Ne kupim, gledam sen svoju jo malch
(Ode.)
SCENA TREA
London. Odaja u dvoru.
(Ulaze KRALJICA ELIZABETA, LOR0

RIVERS i LORD OREJ.)

RIVERS. Gospoo, strpite se: nema sumnje
Da e se zdravlje preanje da vrati
Njegovom velianstvu ubrzo.
GREJ. Zato to vama teko pada to,
Njemu je gore: svladajte svoj bol,
Tako vam Boga, pa obodravajte
Njegovu milost ivom, vedrom reju.
ELIZABETA. Umre li, ta me eka?
GREJ. Nita zlo,
Osim gubitak takvog gospodara.
ELIZABETA. Gubitak takvog gospodara nosi
Sva zla u sebi.
GREJ. Boji blagoslov
U dobrom svome sinu imate,
Koji e biti vaa uteha
Kad ode on.
ELIZABETA. O, mlad je jo moj sin,
Nepunoletan, a za staratelja
Doi e njemu Riard Gloster, koji
Nit' mene nit' ijednog od vas voli.
GREJ. Je l' imenovan on za staratelja?
ELIZABETA. Odreen jeste, ne i imenovan:
Al tako mora biti, strada 1' kralj.
(Ulaze BAKINGEM i STENLI)
GREJ. Evo gospodin Stenli dolazi
Sa Bakingenrom.
BAKINGEM. Svako dobro elim
Kraljevkoj vaoj milosti.
STENLI. Nek' Gospod
Podari vaem velianstvu opet
Vedrinu staru.
ELIZABETA. Teko da e rei
Grofica Rimond amin, dragi moj
Gospodin-Stenli, ovoj duevnoj
Molitvi vaoj. Ali ipak, Stenli,
Ma kol'ko da je ona ena vaa,
I ne mari me, ja vas, dragi lorde,
To uvereni budite, ne mrzim
Zbog bezonosti njene ohole.
STENLI. Molim vas il' da zlobnim potvorama
Onih to lano nju optuuju
Ne verujete, ili, ako je
Optuivana s pravom, da imate
Prizrenja prema njenoj slabosti,

Koja, ja drim, potie od njene

Bolesne udljivosti, ne od zlobe.
ELIZABETA. Jeste ii danas kralja videli,
Gospodin-Stenli?
STENLI. Sad ba s posete
Njegovom velianstvu dolazimo
Vojvoda Bakingem i ja.
ELIZABETA. A kako
Sa izgledima stoji, gospodo,
Za ozdravljenje njegovo?
BAKINGEM. Pa ima,
Gospoo, nade puno; vrlo vedro
Njegova milost govori.
ELIZABETA. Nek' Gospod
Zdravlje mu da! Govorili ste s njim?
BAKINGEM. Da, gospoo: izrazio je elju
Da vojvodu od Glostera sa vaom
Pomiri braom, a da ove, opet,
S vrhovnim nastojnikom izmiri;
I poslao je nalog da pred njega
Iziu svi.
ELIZABETA. O, kamo da se sve
Uredi dobro! Samo nikad nee
Do toga doi. Naa srea je,
Bojim se, dola do vrhunca svog.
(Ulaze GLOSTER, HASTINGS
i DORSET.)
GLOSTER. Nepravdu meni ine; ja to neu
Dalje da trpim: ko su ti to kralju
Podnose albe da sam, zaboga,
Surov i da ih mrzim? Kralja ti
Premalo vole, svetoga mi Pavla,
Koji mu pune ui tim i takvim
Pronoenjima smutljivakim. Stoga
to uljudno da govorim ne umem,
Nit' znam da laskam, da podvaljujem,
Da se na ljude smekam, da ih gladim,
Da puzim, da se presamiujem
Po uljudnosti majmunskoj, ko Francuz,
Valja da budem smatran pakosnim
Neprijateljem. Pa zar ne moe
Da ivi ovek iskren, koji nema
Nikakvo zlo na umu, nego mora
Da klevetama bude kaljano
Na ovaj nain to prostoduno
Istinoljublje njegovo od strane

Svilenih ulizica podmuklih?

GREJ. Kome se to od sviju to su ovde
Obraa vaa milost?
GLOSTER. Tebi, koji
Nema ni asti niti milosti.
Kad te uvredih? kada ti nanesoh
Nekakvo zlo? Il' tebi? Ili tebi?
Ili ma kom iz vaeg tabora?
Kuga vas sve pomorila od reda!
Njegovo velianstvo - koga Bog
titio bolje no to vi elite Jedva da moe jedan cigli tren
Da odahne na miru a da njega
albama niskim ne uznemirite.
ELIZABETA. Vi ste tu stvar, moj dragi devere
Glostere, krivo shvatili. Jer kralj je
Po vladarskome nahoenju svom,
A ne na kakav tui podsticaj,
Slutei, valjda, da u dui svojoj
Gajite mrnju, koju ve i vai
Postupci protiv mene, moje dece
I brae moje ispoljavaju,
Poruio po vas, da ispita
Uzroke vae zlovolje, te ove
Ukloni onda.
GLOSTER. Ne znam ta da kaem.
Iskvario se ovaj svet toliko
Da cari grabi tamo plen gde ne sme
Orao ni da sleti. Budui je
Dobio plemstvo svaki gejak, to je
I mnogi plemi gejak postao.
ELIZABETA. De, de, ve znamo ta vi mislite,
Glostere, dragi devere; vi zavist
Gajite to smo uspeli se ja
I moji prijatelji; nek' bi dao
Bog da nam nikad vi ne ustrebate
U nevolji.
GLOSTER. Meutim, Bog je dao
Da smo mi sad u nevolji zbog vas;
Jer to je vae maslo to je brat na
U zatvor pao, to u nemilost
Dospeo ja sam, to se s prezirom
Postupa prema plemstvu, jer se daju
Unapreenja krupna svakog dana
Da bi se plemstvom krunisali oni
Koji do jue nisu vredeli

Ni prebijene krune.
ELIZABETA. Tako mi
Onoga to do ovog, punog briga,
Vrha me die iz dotadanje
Sree u kojoj sam uivala,
Ja protiv vojvode od Klarensa
Nikada nisam podstrekavala
Njegovo velianstvo, ve sam uvek
Ozbiljan njegov bila branilac
I molila za njega. Sramotno me,
Gospodine, vi time vreate
to me u ova podozrenja gadna
Neistinito uvlaite.
GLOSTER. Vama
Porei nije teko da su bili
Prilikom nedavnoga hapenja
Mog brata, vojvode od Klarensa,
I vai prsti u to umeani.
RIVERS. Nije, gospodine, jer GLOSTER. Pa nije! Ko, gospodin-Riverse,
Ne bi to znao? A jo manje bi joj
No da porie to, gospodine,
Tealo da vam isposluje kakvo
Unapreenje lepo, pa da posle
Porie da je umeana tu
Njezina ruka, te da asti ove
Pripie vaim zaslugama krupnim.
ta je njoj teko? Bogme, mogla je RIVERS. ta je to, bogme, mogla?
GLOSTER. Eto, bogme,
Mogla je da se uda - no! - za kralja,
Za momka i za lepoga mladia.
Vaa se baba gore udala.
ELIZAB.: Odve sam dugo, lorde Glostere,
Trpela vae grube prekore
I vaa jetka ruganja, i ja u,
Tako mi Boga, da upoznam kralja
Sa ovim prostakim ismevanjima
Koja sam esto morala da snosim.
I radije bih kakva seoska
Sluavka bila nego li da budem
Kraljica mona, a da me ovako
Preziru, mrze, nasru na mene.
Malo mi prua radosti to nosim
Englesku krunu kao kraljica.
(Ulazi KRALJICA MARGARETA,

ostajui u pozadini.)
MARGARETA (za sebe). I, Boe, daj da usrdno te molim Sve manje bude i to malo. Meni
Pripada ast i rang i presto tvoj.
GLOSTER. ta! Pretite da kralju kaete?
Kaite i ne skomraite: jer u
to rekoh, ujte, priznati i kralju:
Ne marim da u Tauer me polju.
Vreme je da se govori: jer ve se
Zaboravile moje zasluge.
MARGARETA (za sebe). Satano, bei!
Seam ih se dobro:
Henrija, mua mog, si ubio
U Taueru, a u Tjuksberiju
Smako mog jadnog sina Edvarda.
GLOSTER. Pre nego to se vi zakraljiiste
I zakralji va mu, ja beh u krupnom
Njegovom poslu Mjuse koje tegli,
I ohole mu trebih dumane,
I nagradama beh iroke ruke
Za prijatelje njegove, i lih
Sopstvenu krv da krunu podarim
Njegovoj krvi.
MARGARETA. Jeste, a i krv
Beskrajno bolju nego to je krv
Njegova ili tvoja.
GLOSTER. Dok ste vi
I mu va Grej za sve to vreme bili
U lankasterskog doma taboru;
Vi isto tako, Riverse. Zar nije
Va mu u vojsci Margaretinoj
Kod Sent-Olbensa pogubljen? Dozvol'te,
Za sluaj da ste to zaboravili,
Da vam dozovem u pamet ta beste,
A ta ste sad; a s tim i ta sam ja
I bio a i ta sam.
MARGARETA. Zlikovaka
Hulja si bio, a i ostao.
GLOSTER. Jadni je Klarens tasta, Vorika,
Napustio i prekrio re to njemu neka Hristos oprosti MARGARETA. Osvetio to Bog!
GLOSTER. Da boj u Edvardovom taboru
Bije za krunu, a za nagradu
Pada u zatvor. Kamo da mi Bog

Kameno srce Edvardovo dade,

A njemu meko, samilosno moje!
Za ovaj svet sam ja i suvie
Budalast kao dete. MARGARETA (za sebe). S ovog sveta
U pakao se tornjaj, stid te bilo,
Onde je tvoje carstvo, due zll
RIVERS. Mi smo u one uzburkane dane,
Koje vi spominjete da biste
Obeleili nas ko protivnike,
Bili, gospodin-Glostere, uz svoga
Zakonskog kralja, svoga gospodara,
A tako bismo bili i uz vas
Kad biste kralj na bili
GLOSTER. Kad bih bio!
Torbar bih bio pre. Daleko bila
Od srca mog i pomisao takva!
ELIZABETA. Isto toliko malo radosti,
Gospodine, koliko zamiljate
Da bi vam, da ste ove zemlje kralj,
U deo pala, isto tol'ko malo
Radosti i u meni zamislite
to sam u ovoj zemlji kraljica.
MARGARETA. Isto toliko malo radosti
Kraljica ove zemlje osea,
Jer ja sam ta, a radost ne znam ta je.
Ne mogu vie da se strpim.
(Stupi napred.)
ujte,
Vi zavaeni gusari, to plen
Od mene oerupan delite
I guate se oko njega! Ko
Me vama ne zacepti kad me spazi?
Ako pred mnome kao podanici
Ne priklanjate glave zato to sam
Kraljica vaa, bar da preda mnom,
Koju ste svrgli s prestola, drhtite
Ko buntovnici! Ne okrei glavu,
Visokorodna huljo ti!
GLOSTER. ta trai
Na moje oi ovde, zbaburana
Vetice gadna?
MARGARETA. Da ti izream
Sve ono to si satro; dokle to
Ne isposlujem, nee mi otii.
GLOSTER. Zar nisi, a po cenu ive glave,

Poslata u progonstvo?
MARGARETA. Jesam; al' je
Progonstvo vie zadalo mi muka
No to bi muka smrt mi zadala
U zaviaju. Duguje mi ti
Mua i sina; ti, pak, kraljevinu;
A svi vi potinjenost podaniku.
Po pravu teka tuga srca mog
Pripada vama, dok su zadovoljstva,
Koja na silu preoteste mi,
Batina moja.
GLOSTER. Prokleo je tebe
Moj plemeniti otac kada si
Junako elo okrunila njemu
Kartonskom krunom, a iz oiju mu
Izmamila zajedanjima svojim
Potoke suza, pa, da brie njih,
Vojvodi dala krpu natopljenu
Nevinom krvlju divnog Ratlanda;
I te su kletve, baene na tebe
Iz ogorene due njegove,
Pale na tebe sve, te nismo mi
Kaznili tvoje delo krvavo
Ve Gospod Bog.
ELIZABETA. Toliko prav je Bog
Da nevinima pravdu udeli.
HASTINGS. O, nije bilo nieg gadnijega
No ubiti to dete, a i nita
Bezdunije se nije zapamtilo.
RIVERS. Na tu su vest i sami tirani
Prolili suze.
DORSET. Nema toga koji
Osvetu ovog dela ne proree.
BAKING.: Nortamberland je, tome prisutan,
Prolio suze gledajui to.
MARG.: ta je? Dok nisam dola reali ste
Spremni da jedan guate se s drugim,
A sad ste svi na mene mrnjom svojom
Okomili se? Pretee li tol'ko
Na nebu strano kletva Jorkova
Da su i smrt mog dragog Edvarda,
I Henrijeva smrt, i otimanje
Njihove krune kraljevske, i moje
Progonstvo puno jada - da je sve to
Odmazda tek za namor-derle to?
Mogu li kletve oblak da proseku

Pa da na nebo dospu? E, pa onda,

Oblaci tupi, put otvorite
Kletvama mojim odmah izreenim.
Neka, ukol'ko ne smakne ga rat,
Umre va kralj od neuzdrljivosti,
Ko to je, da se on doepa krune,
Ubijen na kralj. Neka sin tvoj Edvard,
Sadanji princ od Velsa, isto kao
I moj sin Edvard, bivi princ od Velsa,
Umre u cvetu svoje mladosti,
I isto tako nasiljem pre roka.
A ti i sama, kraljice, nadivi
Dane svog slavlja, kao to ih bedna
Nadiveh ja, to bejah kraljica.
I nek' poivi dugo, da bi mogla
Za izgubljenim porodom da cvili.
I gledaj drugu, ko i ja sad tebe,
Kako se kiti tvojim pravima,
Ko to si ti u moja zasela.
Nek' umiranje srenih tvojih dana
Potraje dugo pre tvog umiranja,
I umri posle mnogih, nedoglednih
asova jada niti kao mati
Niti ko ena neija, nit' kao
Kraljica zemlje engleske! A vi
Prisutni beste, Riverse, i vi,
Dorsete, beste, a i ti si, lorde
Hastingse bio kad su noevima
Krvavim sina mog probadali,
Pa molim Boga da od vas nijedan
Prirodnu starost ne doivi, nego
Da ga odnese neka nenadna
Zlosrena kob.
GLOSTER. Ne bacaj vradbine!
Preseci, mrska, tura vetice!
MARG.: A ti na red da ne doe? O, stani
I uj me, pseto. Ako takva uma
U zalihama nebeskim postoji
Koja je crnja jo od onih koje
Ja mogu da poelim da se srue
Na tvoje teme - o, nek' prieka
Dokle ti gresi budu sazreli,
Pa tada gnev nek' tresne svoj po tebi
Koji sirotom svetu muti mir!
Savesti crv ti vazda duu grizo!
Sumnjii za izdajstvo prijatelje

Dogod si iv, a izdajice sute

Za prijatelje smatraj najdrae.
Nek' oko smrtno ne sklopi ti san
Sem kad, za snova stranih, pakao
Davola groznih raspinje te strahom!
Ti to si kao pakla sin i kao
Prirode rob roenjem igosan!
Ti to si mrlja sramna bremenitoj
Utrobi svoje majke! Gnusni ti
Izdane iz rebara oca svog!
Paavro asti! Grozna GLOSTER. Margareta!
MARGARETA. Riarde!
GLOSTER. Ha?
MARGARETA. Pozivala te nisam.
GLOSTER. Onda ti hvala, jer sam mislio
Da si mi dobacivala sve te
Nazive une.
MARGARETA. Pa i jesam; samo
Odgovor nisam oekivala.
No pusti me da kletve dokrajim.
GLOST.: Dokrajih ja njih; rekoh: Margareta.
ELIZABETA. Tako je kletva s vaih usana
Pala na vas.
MARGARETA. O, namolovana
Kraljice bedna, jalovi i prazni
Privide mpje sree! eera
Sipa na kuljavog tog pauka,
ija se kobna mrea oko tebe
Obvila ve. O, ludo, ludo! Brusi
Otricu noa da se njim posee.
Al' dan e doi kad e da zaeli
Da ti priteem u pomo da kune
Tog otrovnoga apca grbavog.
HASTINGS. Okonaj svoje kletve sumanute
I laljiva proricanja o zlu,
Dok ne iscrpe, a na svoju tetu,
Strpljenje nae.
MARGARETA. Vi ste, stid vas budi,
Iscrpli moje.
RIVERS. Dobro bi vam bilo
Da nauite ta je dunost vaa.
MARG.: Da bi mi dpbro bilo, valjalo bi
Da svi vi svoju dunost prema meni
Ispunjavate. Kraljica da budem
Nauite me, i nauite

Da podanid budete; tek to

Meni bi dobro bilo; elem, toj se
Dunosti sami vi priuite.
DORSET. Sa njom ne raspravljajte: enula je.
MARGARETA. Neuljueni vi ste, markie,
Te pisnuli da niste! Jedva da je
U teaju va in, tek iskovan.
0, kad bi vae tek steeno plemstvo
Moglo da zna i ceni ta to znai
Izgubiti ga, pa u bedi biti!
Koji visoko stoje, ti su mnogom
Vihoru izloeni da ih vitla,
A padnu l', crep ne ostane na crepu.
GLOSTER. Bogami, valjan savet: markie,
Utuvite, utuvite ga!
DORSET. On se
Kol'ko na mene tol'ko i na vas
Odnosi, gospodaru.
GLOSTER. I jo vie;
Samo sam ja roenjem tol'ko visok
Da soj na gnezdo navrh kedra svija,
Pa se sa vetrom igra, a na sunce
S prezirom gleda.
MARGARETA. I zasenuje ga,
Avaj i avaj! Svedok je moj sin,
Kojega sada smrt zasenuje,
I ije zrake, koji su daleko
Bletali sjajem, oblak mrnje tvoje
Obavi venom tminom: va je soj
U gnezdu naeg soja gnezdo svio:
0, Boe, koji gleda ovo, nemoj
Da trpi to! I kao to je bilo
U krvi dobijeno, neka tako
I izgubljeno budel
BAKINGEM. O, uuti
Od stida, ako ne od samilosti!
MARGARETA. Ne itite odmene niti stida
Nit' samilosti: vi ste prema meni
Bezduni bili, sve ste moje nade
Iskasapili bestidno, i stoga
Milosre je moje osveta,
A stid moj ivot, i u tome stidu
Nek' vazda ivi moje tuge bes.
BAKINGEM. Dosta ve, dosta.
MARG.: O, Bakingeme, duo kneevska,
Poljubiu ti ruku kao znak

Za savez i za prijateljstvo s tobom:

Cvalo ti sve, i tebi i tvom domu!
Pokapan skut tvoj krvlju naom nije
Niti si meta mojih kletvi ti.
BAKINGEM. Niti je iko ovde, poto kletve
Nikada usnu i ne prelaze
Onoga koji alje ih u vazduh.
MARG.: A ja ba mislim da do neba stiu
Pa tamo bude Gospoda iz mirnog
I slatkog sna. O, Bakingeme, uj,
Od onog psa se dobro pripazi:
Jer, gle! kad mae repom, ujeda;
A ujede li, otrovni mu zub
Podljuti ranu smrtno: kloni ga se,
S njim posla nemaj; jer su pakao
I greh i smrt obeleili njega
I svi ga njini prislunici dvore.
GLOST.: ta vam to ree, lorde Bakingeme?
BAKINGEM. Nita, moj milostivi gospodaru,
Na ta bih glave osvrtao.
MARGARETA. ta!
Podsmeva mi se za moj dobri savet,
I satani od kojeg ti se, rekoh,
uvati valja, ide niz dlaku?
O, priseti se toga onog dana
Kada ti samo srce bude bol
Parao tugom, i tad reci: pravo
Prorekla mi je jadna Margareta.
Svaki od vas nek' ivi progonjen
Njegovom mrnjom; on, meutim, vaom;
A svi vi skupa mrnjom Boijom.
(Odlazi.)
HASTINGS. Dizala mi se kosa, sluajui
Njezine kletve.
RIVERS. Meni isto tako.
Ne shvatam prosto to je na slobodL
GLOSTER. Ne zameram joj: na ao je mnogo,
Majke mi Boje, uinjeno njoj.
Za ono to na deo pada moj,
A to joj ja nanesoh, kajem se.
ELIZABETA. Natrunila joj nita nisam ja,
Kol'ko se seam.
GLOSTER. Al' je korist sva
Od nanesenih njojzi uvreda
Pripala vama. Odve vatren beh
Da inim dobro nekom to je sad

I odve hladan da se toga sea.

A, Boe, to se tie Klarensa,
Njemu je dug valjano uzvraen;
Besplatan tov je njemu dodeljen
Za trud i muke. Bog nek' oprosti
Onima koji to sakrivie.
RIVERS. Hrianski to je moliti za one
Koji nam ine zlo: vrlina to je.
GLOSTER. Tako ja vazda inim.
(Za sebe.)
Znam ta radim;
Jer da sam kleo, sam bih sebe kleo.
(Ulozi KEJTSBI.)
KEJTSBI. Njegovo velianstvo, gospoo,
Zove vas sebi; a i vau milost,
A, plemenita gospodo, i vas.
ELIZABETA. Dolazim, KejtsbL Hoete l' i vi,
Gospodo, sa mnom?
RIVERS. Vau milost emo
Da ispratimo.
(Odlaze svi sem Glostera.)
GLOSTER. Ja inim zlo, a prvi nadam viku.
Ja sam navedem da se izliju
Podmukla nepoinstva, pa na druge,
Teko ih teretei, ova svalim.
Klarensa ja u tminu, zapravo,
Otposlao sam, a oplakujem ga
Pred ovicama tupim tim, naime:
Stenlijem, Bakingemom, Hastingsom;
I kaem im da kraljica sa svojim
Saveznicima kralja podbada
Protivu moga brata, vojvode,
A oni ovo veruju; i pri tom
Bruse me da se Greju, Riversu
I Vonu svetim; no ja uzdahnem,
Pa, prema jednoj rei biblijskoj,
Odvraam kako Bog nareuje
Da dobrim valja da se vraa zlo:
I tako ja u prnje koje kradem
Iz Svetog pisma svoj nitkovluk goli
Zaodenem, pa svetac izgledam
Onda kad igram sutog satanu.
(Ulaze DVE UBICE.)
No mir! Delata mojih evo. No,
Kako ste, moji smeli, odluni,
Hrabri drugari? Jeste l' naumni

Da obavite ono?
PRVI UBICA. Naumni smo,
Moj gospodaru; pa sad dolazimo
Po ovlaenje, kako bi nas tamo
Pustili gde je on.
GLOSTER. Ba dobro ste se
Setili toga; tu mi je.
(Daje im ovlaenje.)
Kad bude
Stvar obavljena, vi navratite
U Krozbi. Ali svrite na preac,
Sa surovou, i na njegove se
Ne osvrite molbe, jer je Klarens
Govornik vet, pa moe, sluate l' ga,
Da vaa srca gane saaljenjem.
PRVI UBICA. Ih, gospodaru! Ne idemo tamo
Da toroemo; koji trtlja, taj
Posluje slabo; ne sumnjajte da e
U nas da rade ruke, jezik ne.
GLOSTER. Kremen iz vaeg oka vatru kree
Gde u budala suze vrcaju;
Sviate mi se, momci. Smesta posla
Prihvatajte se! Haj'te, svravajte!
PRVI UBICA. A da ta, plemeniti gospodaru.
(Izlaze.)

SCENA ETVRTA
London. Tauer.
(Ulaze KLARENS i BREKENBERI.)
BREKENBERI. to su u vae milosti ovako
Smraene oi danas?
KLARENS. Kukavnu sam
Proveo no, no punu stranih snova
I nakaradnih vienja, te takvu
Jo jednu no ja, tako ne bio
Hrianin dobar, ne bih proveo,
Pa da bih znao njome kupiti
Blaenih dana itav jedan svet,
Toliko strani behu ti trenuci.
BREKENBERI. A ta ste sntti to, gospodine?
Molim vas, recite mi.

KLARENS. Usnih da sam

Iz Tauera utekao, pa se
Na neki ukrcao brod, da njim
Zaplovim put Burgundije, a sa mnom
I brat moj, Gloster, kao, putuje,
Koji me iz kabine izmami
a proetamo palubom; i s nje
Posmatrali smo kao Englesku
I hiljadama tekih trenutaka
Nabrajali iz prolih ratova
Izmeu Jorka i Lankastera,
A koji se odnosili na nas.
I kako smo koraali po podu
Palube to se ljuljala estoko,
Gloster se, kao, okliznu, i tada
Mene, kad htedoh da mu pomognem,
Gurnu pri padu preko ograde
U mora uzvitlane klobuke.
O, Boe! kakva muka, kao, bee
Udaviti se! Kako je u mojim
Uima strano voda rikala!
Vienja kakva smrti odvratne
U oima se mojim vitlahu!
inilo mi se ko da hiljadama
Od brodoloma olupiira vidim,
Hiljade ljudi koje ribe deru;
Velike kotve, klinove od zlata,
Bisera hrpe, basnoslovno skupo
Kamenje drago, nakit neocenjiv,
Pa razbacano sve na morskom dnu.
U lobanjama mrtvakim se tota
Od toga nalazilo, a u duplje,
Gde nekad oi behu, sad se bilo
Uvuklo, ko da oima se ruga,
Kamenje drago puno odblesaka
Da blatnjavome dnu u ponoru
Ulagige se, a da s podsmehom
Gleda na mrtve kosti koje lee
Okolo razbacane.
BREKENBERL Zar ste nali
U smrtnom asu tol'ko dokolice
Da uoite svekolike ove
Ponora tajne?
KLARENS. Jesam, ini mi se,
I esto sam se strano upinjao
Da duu svoju ispustim; al' nju je

Zavidljiv talas vazda ustavljao

I putao je nije da poleti
Te da u prazni, stalno pokretni
Prostrani vazduh dospe; ve je nju
Guio u mom telu zadihanom.
Koje se upinjalo da u more
Izbljige i\ju, pa htede prsnuti.
BREKENBERI. Al zar se ne probudiste u tim
Mukama smrtnim?
KLARENS. Ne, ne, san se moj
Produio i posle mog ivota;
0, tad tek poe due moje bura!
Ja, kao, predoh onu setnu reku
S amdijom onim mrgodnim o kojem
Pesnici piu, pa u carstvo dospeh
Veite noi. Tuinku mi duu
Pozdravi onde prvo slavni Vorik,
Veliki tast moj; on mi glasno viknu:
"Kakvu e kaznu mrano ovo carstvo
Klarensu verolomnom da izree
Za pogaenu re?" Pa nestade.
Tad minu pokraj mene senka jedna
Anelu slina, ija kosa plava
Bejae krvlju pokropljena; glasno
Kriknu i ona: "Stigao je Klarens,
Laljiv, prevrtljiv verolomac Klarens,
Koji me maem probode u boju
Kod Tjuksberija; - uhvatite ga
I stavite na muke, furije!"
Na to se, kao, stvori oko mene
Legija cela gadnih avola,
Pa mi u ui zaurla s toliko
Uasne dreke da sam, ceptei,
Probudio se od tog urlanja,
I dugo potom nisam bio kadar
Ne verovati da u paklu ne beh,
Toliko straan utisak na mene
Ostavi san moj.
BREKENBERL Nije, gospodaru,
Nikakvo udo to vas zastraio;
I mene, kanda, hvata strah dok to
to kazujete sluam.
KLARENS. Sve sam to,
O Brekenberi, to sad svedoi
Protivu moje due inio
Za Edvardovu ljubav; i sad, gle

Kako mi za to uzvraa. O, Boe,

Ako te moje molitve duboke
Odljutiti ne mogu, no si voljan
Da mi se sveti za zloinstva moja,
Izlij svoj gnev na meni samome:
Potedi moju enu nevinu
I moju jadnu decu. - Ostani
Jo malo pokraj mene, molim te,
uvaru dobri; oteala je
U mene dua, sna mi srce elL
BREKENB.: Dakako, gospodaru. Bog nek' da
Milosti vaoj dobar poinak.
(KLARENS zaspi.)
Ne haje briga kad je emu vreme,
Ne tie je se kad je as za odmor;
Pretvara ona no u svitanje,
Podne u no. Svu slavu kneevi
U titulama svojim imaju,
To im je ast za teret duevni.
Umesto onog to se zamilja,
A to im nije dato osetiti,
esto je njima osetiti dato
Svet briga bez i asa poinka:
Pa tako izme onih s titulama
I onih sitnih razlika je sva
U tome kol'ko svet o njima zna.
(Ulaze DVE UBICE.)
PRVI UBICA. Hej, ko je tu?
BREKEN.: ta hoe, bratac? Kako doe amo?
P. UBICA.Hteo bih da govorim s Kiarensom,
a doao sam amo na svoje dve noge.
BREKENBERI. ta? Tol'ko svega?
DRUGI UBICA. Bolje je tako nego gnjavitLPokai ovlaenje, pa zaveL
(Pruaju BREKENBERIJU svitak
i on ita.)
BREKEN.: Ovde se meni nalae da predam
Vojvodu plemenitog Klarensa
U vae ruke: neu da eprkam
Na ta se time cilja, jer ne elim
Da u tom to se cilja budem sukriv.
Vojvoda, evo, spava tu, a evo
I kljueva. Ja kralju odlazim,
Pa u ga obavestiti da vama
Ustupio sam ovim slubu svoju.
PRVI UBICA. Moete, gospodine; to vam je

pametno: zbogom poli.

(BREKENBERI odlazi.)
DRUGI UBICA. Pa hoemo li da ga proburazimo dok spava?
PRVI UBICA. Ne; rei e, kad se probudi, da
je to bio kukaviluk.
DRUGI UBICA. Kad se probudi! Pa, budalo,
on ti se nee probuditi do stranoga suda.
PRVI UBICA. Pa rei e tada da smo ga proburazili u snu.
DR. UBICA. Potezanje te rei "strani sud"
porodilo je u meni neku vrstu grie savesti.
PRVI UBICA. ta je! Uplaio si se?
DRUGI UBICA. Nisam se uplaio da ga ubijem, poto mi je za to avo dao ovlaenje;
nego se bojim da ne budem proklet to sam
ga ubio, jer od toga me ovlaenje ne moe
da odbranL
PRVI UBICA. Mislio sam da si se odluio.
D. UBICA. I jesam; da ga ostavim u ivotu.
PRVI UBICA. Vratiu se vojvodi od Glostera,
pa u mu to rei.
DRUGI UBICA. Nemoj, molim te, priekaj
malo: uzdam se da e se ovo moje pobono
raspoloenje promeniti; obino me je dralo
samo koliko bi neko izbrojao do dvadespt.
PRVI UBICA. Kako se sad osea?
DRUGI UBICA. Jo na dnu mene ima neto
nataloene savesti.
PRVI UBICA. Seti se nagrade koja nas eka
kad obavimo posao.
DRUGI UBICA. Boga mu! ima da umre: zaboravio sam nagradu.
PRVI UBICA. Gde ti je sad savest?
DRUGI UBICA. U kesi vojvode od Glostera.
PRVI UBICA. Te, dakle, kad on odrei kesu
da nam da nagradu, tvoja savest e da otperja.
DRUGI UBICA. Vrlo vano! Nek' se gubi:
ma-lo ko e je, moda i niko, pustiti pod krov.
PRVI UBICA. A ako ti se opet vrati?
DRUGI UBICA. Neu da imam nita pomeano s njom; ona oveka ini kukavicom; ne
moe da ukrade a da te ona ne optui; ne
moe da opsuje a da te ona ne drmne da se
trgne; ne moe da spava sa susedovom
enom a da te ona ne oda: ona ti je neki

srameljiv duh koji sav pocrveni od stida, i

die bunu u oveijim grudima; ona te do grla
nakljuka preprekama; jednom me je navela
da vratim kesu zlata koju sam naao; kome
se ona useli u duu, uini ga prosjakom; nju
su izbacili iz svih gradova i varoi kao neto
opasno; i svak ko je nameran da dobro ivi
nastoji to bolje moe da se oslanja na sebe i
da ivi bez savestL
PRVI UBICA. Boga mu! Ba sad mi se nadnela nad vrat, pa me nagovara da ne ubijem
vojvodu.
DRUGI UBICA. Zak\juaj dobro toga avola,
i ne veruj mu: on bi da se uunja u tebe da bi
te samo natentao da uzdie.
PRVI UBICA. Ih, pojak sam ja: nadbiti me
on nije kadar.
D. UBICA. Govori kao momina koja pazi na
svoj ugled. No, hoemo li da zasuemo rukave?
PRVI UBICA. Klepni ga po tintari balakom
svog maa, pa da ga odvuemo u susednu
odaju i strpamo u bavu sa malvas\jom.
DRUGI UBICA. O, izvrsno si se dosetio! Da
se napravi moa od njega.
PRVI UBICA. ut'! Budi se.
DRUGI UBICA. Tresni ga!
PRVI UBICA. Ne, da popriamo s njim.
KLARENS. uvaru, gde si? Daj mi pehar vina.
PRVI UBICA. Ovaj as ete imati na pretek
vina, gospodaru.
KLARENS. Za ime Boje, ko si ti?
PRVI UBICA. ovek kao i vi.
KLARENS. Ali, ko ja, rod kralju nisi ti.
PRVI UBICA. A ni vi kralju odani ko mi.
KLARENS. Grmi ti glas, a pogled tvoj je blag.
P. UBICA. Pogled je moj, a grmi kraljev glas.
KLARENS. Mrano li, kobno zvui pogled tvoj;
Oi mi vae prete. to ste bledi?
I ko vas posla? to ste doli amo?
OBE UBICE. Da, da, da KLARENS. Da ub|jete mene?
OBE UBICE. Jeste, jeste.
KLARENS. Jedva ste srca imali da meni
Kaete to; pa stoga neete
Imati srca da to uinite.
ime vas to uvredih, prijatelji?

PRVI UBICA. Uvredili vi niste nas ve kralja.

KLARENS. Ja u se opet s njpn da pomirim.
D. UBICA. Nikada; no se spremite za smrt.
KLARENS. Zar su me svima l,udima na svetu
Izbrali vas da poljete u smrt
Nevinu duu? Sta sam skrivio?
Dokazi gde su za krivicu moju?
Koja to zakonita porota
Potvrujui sud svoj podnese
Namrgoenom sudiji? Il' ko
Izree gorku presudu na smrt
Za ubogoga Klarensa? Nimalo
Zakonski nije pretiti mi smru
Pre nego to je zakonitim putem
Krivica moja utvrena. Ja vam
Na duu stavljam da se udaljite
I da na mene ruku ne diete
Ako vas nada dri da vam spas
Hristova krv donese, prolivena
Zbog naih sagreenja pretekih:
Prokletstvo nosi ovo ega ste se
Poduhvatili.
PRVI UBICA. Mi po nareenju
inimo to smo pregli initL
D. UBICA. A naredbu je nama kralj na dao.
KLARENS. O, podanie zavedeni! Nalog
Kraljeva sviju kralj je urezao
Na tablicama svojih zakona,
I pie tu: "Ne ubij!" Pa zar njegov
Da oturite nalog, a da nalog
Ljudskoga bia nekog ispunite?
Pripazite se; on u ruci svojoj
Osvetu dri da je onom koji
Zakon mu kri tresne o glavu.
DRUGI UBICA. A osvetu e istu tu i tebi
O glavu on da tresne to si svoju
Re prekrio, i ubijao.
Na prieu si zakleo se ti
Da bije boj za Lankasterov dom.
PRVI UBICA. A zakletvu si ovu prekrio,
Ko izdajica Bojeg imena,
Pa maem izdajnikim utrobu
Sinu vladara svog rasporio.
DRUGI UBICA. Kojem na ljubav i na zatitu
Zakleo si se.
PRVI UBICA. Kako moe strani

Boiji zakon protiv nas da ite,

Kad si u tako velikoj ga meri
Sam prekrio?
KLARENS. Avaj! a rad koga
Zlodelo to izvrih? Radi brata,
Za ljubav svoga brata Edvarda:
I poslao vas nije on da mene
Zbog toga ubijete, jer i sam je
Uvaljen isto tol'ko u taj greh
Kol'ko i ja. Kad takvo delo Bog
eli da sveti, on to ini javno,
To upamtite: raspru ovu vi
Iz svemoguih niku njegovih
Ne uzimajte; njemu nuno nije
Da okolino i nezakonito
Odstrani onog ko ga uvredi.
PRVI UBICA. Pa ko tad tebe ovlasti da bude
Krvavi sluga kada ono ubi
Plantadeneta vrlog, onaj lastar
Tek nabujali, onaj kneevski
Tek posveeni izdanak?
KLARENS. Moj gnev
I satana i ljubav prema bratu.
P. UBICA. A nas su naa dunost i tvoj greh
I ljubav prema bratu tvom doveli
Da tebe sada ubijemo.
KLARENS. Ako
Volite moga brata, nemojte
Gajiti onda mrnju prema meni;
Ja sam mu brat, i vrlo njega volim.
A ako li ste najmljeni za novac,
Poite natrag, ja u bratu svom,
Glosteru, da vas poljem, pa e on
Nagraditi vas bolje za moj ivot
No to bi Edvard to uinio
Kad uje da sam mrtav.
DRUGI UBICA. Varate se,
Vas Gloster, brat va, mrzi.
KLARENS. Ne, o, ne!
Voli me on, i dao bi za mene
Ve ne znam ta: odavde poite
Do njega.
OBE UBICE. To i hoemo.
KLARENS. Vi njemu
Recite kako otac na, knez Jork,
Kada je svojom pobednikom rukom

Tri svoja sina blagosiljao,

Pa nam amanet ostavljao da se
Volimo meusobno - kako tad
Ni pomisliti nije mogao
Da e u naoj ljubavi do ovog
Rascepa doi. Glostera vi samo
Zamorte da se ovog priseti,
I on e zaplakati.
PRVI UBICA. Pa dabome;
Ko mlinski kamen suze e da lije,
Ba kao to je tako plakati
Uio nas.
KLARENS. O, blag je on, boleiv;
Nemojte da ga bedite ovako.
PRVI UBICA. O, jeste,
Ko sneg za berbe; samog sebe vara:
Ba on nas alje da vas unitimo.
KLAR.: Ne moe biti; pa nad sudbom mojom
Lio je suze; pa me zagrlio
I, jecajui, kleo mi se da e
Nastojati na mom osloboenju.
PRVI UBICA. Pa to i ini, kada vas suanjstva
Zemaljskog ovog spasava i rajske
Radosti vama obezbeuje.
D. UBICA. Pomirite se s Bogom, gospodaru,
Poto vam valja mreti
KLARENS. Zar ti dua
To sveto oseanje posedvge
Da savet da mi da se s Bogom mirim,
A ipak si toliko prema svojoj
Sopstvenoj dui slep da hoe rat
Da vodi s Bogom smrt mi zadajui?
O, ljudi, pomislite da e onaj
Koji vam in taj stavi u zadatak,
Da e vas on zbog ina tog da mrzi.
DRUGI UBICA. ta da inimo?
KLARENS. Srce smekajte
I duu svoju spasite.
PRVI UBICA. Da srce
Smekamo svoje! Tako kukavice
I ene rade.
KLARENS. Zveri, sotone,
Divljaci srce ne smekavaju.
Koji od vas to ne bi, kad bi bio
Kneevski sin, a bio ko ja sad
Odvojen od slobode, pa mu dole

Ovakve dve ubice kao viKoji to ne bi molio za ivot?

Ja, prijatelju, neto samilosti
U pogledu ti nazirem; o, ako
Ne laska tvoje oko, onda stani
Meni uz bok, i moli se za mene,
Onako ko to biste molili
Za sebe same, da vas jad moj titi.
Koji se prosjak nee smilovati
Kad vidi kako prosi kneevi?
DRUGI UBICA. Osvrnite se, gospodaru.
PRVI UBICA (probode ga). Evo, i evo: bude
l' sve to malo,
Umoiu vas onamo u bavu
Sa malvasijom.
(Izlazi, nosei le.)
DRUGI UBICA. Krvavog li dela,
Oajno izvrenog! Od sveg srca
Sad bih, ko Pilat, ruke oprao
Od ovog krajnje groznoga ubistva.
(Vraa se PRVI UBICA)
P. UBICA. Hej, ta ti misli kad ne priskae
U pomo meni? Bo'me e o tvome
Oljarenju ve uti vojvoda.
D. UBICA. Kamo te sree da je glas do
Mogao stii da mu brata spasoh!
Nagradu uzmi ti i reci mu
Ovo to rekoh; jer se sada kajem
to je ubijen vojvoda. (Ode.)
PRVI UBICA. To neu;
Gubi se, kukavice. Ja ipak idem
Da skrijem le u kakvu rupagu
Dok vojvoda ne izda nareenje
Da se pokopa. A kad se doepam
Nagrade svoje, kidam; ko i sme
Ostati ovde kad se sazna sve?

DRUGI CIN

SCENA PRVA
London. Odaja u dvoru.

(Ulaze KRALJ EDVARD, bolestan,

KRALJICA ELIZABETA, DORSET,
RIVERS, HASTINGS, BAKINGEM,
GREJ i drugi.)
K. EDV.: Pa, danas plodno svoj odradih dan.
A vi, prvaci, gajite i dalje
Taj savez sloge: svakodnevno ja
Od spasitelja svoga ekam pozdrav
Da budem spasen odavde; a moja
Dua e nebu poi mirnija
Poto izmirih prijatelje svoje
Ovde na zemlji. Riverse, i vi,
Hastingse, ruku jedan drugom dajte,
I mrnju, prikrivenu koprenom,
Ne gajite, ve ljubav zakletvom
Zapeatite.
RIVERS. Mrnje zlovoljne
Moja se dua oslobodila,
Tako mi neba, i zapeatiu
Iskrenu svoju ljubav ovom rukom.
HASTINGS. Tol'ko mi sree dao Bog, koliko
Iskreno isto to se zaklinjem.
K EDVARD. Al' u pamet se! Ne terajte alu
Pred svojim kraljem, kako ne bi onaj
Koji je vinji kralj nad kraljevima
Skrivena vam postideo pritvorstva
Namenjujui svakome od vas
Da bude krvnik onom drugome.
HASTINGS. Tol'ko me srea sluila koliko
Na ljubav nenatrunjenu se kleo
Iz iste due.
RIVERS. A i mene, kol'ko
Kleo se iste due da od srca
Hastingsa volim.
KRALJ EDVARD. Izuzeti niste
Ni vi iz ovog, gospoo, ni vi,
Dorsete sine, ni vi, Bakingeme;
Svi ste se uzajamno mrzeli.
eno, da voli lorda Hastingsa,
Podaj mu ruku nek' je poljubi,
I neka bude bez pritvorstva to
Cinjeno to inite.
KRALJICA ELIZABETA. Hastingse,
Evo vam ruke; nikad negdanje
Omraze nae setiti se neu,

Sree mi i probitka mog i mojih!

K EDVARD. Dorsete, zagrli ga; Hastingse,
Da volite gospodina markiza!
DORSET. Tu ljubav ja u, kunem se na to,
Neokrnjenu uzvraati.
HASTINGS. Ja se
I sam na ovo kunem. (Zagrle se.)
K EDVARD. Kraljevska lozo, Bakingeme, ti
Zagrli moje ene pristalice
I ovaj savez tim zapeati,
Pa slogom svojom usreite mene.
BAKINGEM (KRALJICI). Okomi li se
mrnjom Bakingem
Ma kad na vau milost, ne bude li
Bdio nad vama i nad vaima
Svom obaveznom ljubavlju, nek' mrnju
Po Bojoj kazni nae tamo gde se
Nadao nai ljubav najveu!
Nek' onda kad mi pomo prijateljska
Najvema bude potrebna, i kad se
U prijateljstvo svoga prijatelja
Najvema uzdam, nek' ba tada bude
On prema meni tle bez oslonca
I izdajica podmukla, i laa.
To nek' me snae, molim ti se, Boe,
Ako li moja ljubav prema vama
I prema vaim ikada ohladni.
(Grle se.)
K EDVARD. Melem je ova tvoja zakletva,
Moj Bakingeme, soju kraljevski,
Za moje srce bolesno. Sad samo
Gloster, moj brat, jo tu nedostaje
Pa ovaj mir da bude krunisan
Blagoslovenim krajem.
BAKINGEM. Evo ba
U dobri as i vrlog vojvode.
(Ulazi GLOSTER.)
GLOST.: Dobar ti dan, moj gospodaru, kralju,
I varna, svetla kraljice, i vama,
Kraljevi doglavnicL Srean bio
Dananji dan i as.
KRALJ EDVARD. O, doista,
Sreno smo ovaj dan utroili.
Obavili smo dela duevna.
Obratili smo, Glostere, u mir
Neprijateljstva, i pretoili

U ljubav lepu omraze to njih

Me velmoama ovim uvrede
Raspalile su, pa ih razbuktale.
GLOST.: in blagosloven, kralju gospodaru.
Ako l' u skupu kraljevskome ovom
Mene ma ko, il' lano izveten,
Il' s podozrenja pogrenoga smatra
Neprijateljem;
Ako l' sam to s neznanja, il' u gnevu
Uinio ma kom od prisutnih
to mu je teko palo, s njime ja
elim da sklopim prijateljski mir:
Smrt mi je da sam s kim u zavadi;
Mrsko je meni to i elim ljubav
Svih dobrih ljudi. Najpre, gospoo,
Molim za iskren mir u vas; a ja u
Pokornom slubom da ga otkupim.
I vas za mir ja molim, plemeniti
Roae Bakingeme, ako ikad
Srdba me nama bee; a i vas
Molim za mir, gospodin-Riverse,
I vas, gospodin-Greje, to ste na me
Nezaslueno elo tutili;
I vas, gospodin-Vudvile, i vas,
Gospodin-Skejlse; sve za mir ja molim:
Markize, vitezove, vojvode,
Velmoe sve i, zbilja, svu vlasteluEngleza jednog ivoga ja ne znam
S kojim u kavzi dua bi mi bila
Ni kol'ko neko novoroene
Koje je noas ugledalo svet,
I zahvalan sam Bogu za ovakvu
Skruenost svoju.
KRALJICA ELIZABETA. Ovaj dan e se
Od sada kao praznik svetkovati:
Dao bi Bog da legnu raspre sve.
Usrdno molim vau uzvienost,
Moj gospodaru kraljevski, da milost
Podari naem bratu Klarensu.
GLOSTER. Kako! Zar svoju ljubav, gospoo,
Ponudih zato da pred samim kraljem
Ovako budem ruglu izvrgnut?
Pa plemeniti vojvoda je mrtav;
Ko ne zna to? I vi mu uvredu
Nezasluenu nanosite kad se
Rugate leu njegovom.

KRALJ EDVARD. Ko ne zna

Da je on mrtav? A ko zna da jeste?
K ELIZAB.: O, nebo svevidee, kakav svet!
BAKINGEM. Da li sam, lorde Dorsete, i ja,
Kao i drugi svi, ovako bled?
DORSET. Da, dragi lorde, nema nikoga
Me prisutnima da mu s lica nije
Utekla rumen.
KRALJ EDVARD. Zar je Klarens mrtav?
Pa naredba je bila opozvana.
GLOST.: Al on je, jadnik, pogubljen po vaoj
Naredbi prvoj, koju odnese
Krilati jedan Merkur; dok je neki
Bangavko tromi opozivanje
Nosio vae pa je, gegajui,
Tek sahranjenog stigo da ga vidi.
Dao bi Bog da neki, manje verni
I manje plemeniti, a po svojim
Krvavim namislima srodniji
No li po krvnom srodstvu, neto gore
Ne skrive i ne zaslue no na
Siroti Klarens, a da podozrenjem
Neokrznuti etkaju me nama.
(Ulazi STENLI.)
STENLI. Podarite mi milost, kralju moj,
Za obavljenu slubu odanu.
K EDVARD. Molim te, uti; sva mi dua plae.
STENLI. Ustati neu dogod velianstvo
Ne saslua me vae.
KRALJ EDVARD. Onda red
U jednu re ta trai.
STENLI. Da se ivot
Oprosti, gospodaru, sluzi mom,
Koji je danas posekao jednog
Plemia besnog to do nedavno
U pratnji vojvode od Norfoka
Na slubi bee.
KRALJ EDVARD. Zar da isti jezik
Koji mog brata osudi na smrt Jednome sluzi da pomilovanje?
Ne ubi brat moj nekoga oveka,
Misli i smer su greh mog brata bili,
Pa ipak ljutom smru on je kanjen.
Ko je za njega molio? Ko klee,
Za gneva mog, pred moja stopala
I zamoli da bolje promislim?

Ko proslovi o bratstvu? Ko mi ree

O ljubavi i slova? Ko mi kaza
Kako se, jadnik, odrekao monog
Vorika, pa se tukao za mene?
Ko kaza kako on na polju bojnom
Kod Tjuksberija spase me i viknu
Kad ono Oksford mene obori:
"Ustani, brate dragi, i poivi
I budi kralj!"? I ko mi kaza kako Dokle smo leali obojica
Na polju bojnom, promrzli bezmalo
Do umiranja - kako me on tad
Uprav u svoje ruho uvio,
A sam se noi skoanjeno hladnoj,
Sav mrav i sav go, izloio?
Sve to je greno iupao bio
Moj zverski gnev iz moga seanja,
A nije ni u jednoga od vas
Toliko bilo samilosti da me
Na ovo podsetite. A kad kakav
Koija va il' prislunik u pratnji
Ubistvo u pijanstvu izvri
I lik dragoceni obezlii
Naega milog Spasioca, vi se
Vapei: "Milost! Milost!" bacate
Na kolena tog asa; a ja moram
Da vam je dam, takoe nepravedno;
A niko nije hteo rei re
Za moga brata, pa je, bezdunik,
Ni ja za njega jadnika ne rekoh
Samome sebi. Najponosniji
Me vama svima dizali su k njemu
Svoj pogled za ivota njegova,
Ali od vas nijedan nijedared
Za ivot njegov ne htede da moli.
O, Boe! Strepim da e pravda tvoja
Sve nas zbog toga za vrat da doepa:
Mene i vas i moje a i vae.
Hastingse, prii i pomozi mi
Poi do moje sobe. Jadni Klarens!
(Odlaze KRALJ EDVARD, KRALJICA,
HASTINGS, RIVERS, DORSET i GREJ.)
GLOSTER. Prekosti plod je to. Da l' videste
Kako je grena kraljiina svojta
Sva bleda bila kad za Klarensovu
Saznade smrt? A za nju neprestano

Oni na kralja navaljivahu.

Svetie Gospod to. Pa hoemo li,
Gospodo, poi da se naemo
Kraj Edvarda, te njega teimo?
BAKINGEM. Na slubi vaoj milosti.
(Izlaze.)

SCENA DRUGA
London. Odaja u dvoru.
(Ulazi VOJVOTKINJA OD JORKA sa
KLARENSOVIM SINOM i ERKOM.)
DEAK Reci nam, bako, je 1' na otac umro?
VOJVOTKINJA. Ne, edo.
KI. to onda ruke svoje krite,
to se u prsa bijete, uz krik:
"O, nesreni moj sine Klarense!"?
DEAK I zato glavom, u nas gledajui,
Odmahujete, pa nas nazivate
Siroiima jadnim, odbaenim,
Ako je iv na plemeniti otac?
VOJV.: Vi mene, ljupka moja unuadi,
Shvatate vrlo pogreno; ja alim
Ne vaeg oca smrt ve alim to je
Bolestan kralj, i ne bih nipoto
elela da ga izgubim; jer tuga
Izgubljena bi bila tuiti
Za onim to je izgubljen.
DEAK Pa onda
Zakljuujete, bako, da je mrtav.
Za ovo kriv je kralj, moj stric, i Bog e
Osvetiti to delo; ja u na nj
Svim molitvama svojim najdubljim
Navaliti da ovo uini.
KI. I ja u.
VOJVOTK: utite, deco, utite! Vas kralj
Veoma voli; vi i ne slutite,
Bezazleni s neznanja, nedorasli,
Ko vaeg oca otpravi u smrt.
DEAK Slutimo, bako; stric moj dobri Gloste
Rekao mi je da je kraljica
Podbola kralja da mu okrivljenje

Nekakvo smisli, pa ga uhapsL

I plakao je, govorei ovo,
I alio me stric moj, i u obraz
Ljubio neno, pa mi rekao
Da se na njega smem osloniti
Kao na oca svog, a on e mene
Ko sina svoga voleti od srca.
VOJVOTK: Ah, kako kraom plemenito lic
Uzima na se obmana da skrije
Duboki porok pod vrline vizir.
Jest da je sin moj, te i bruka moja,
Al' to pritvorstvo ne posisa on
Iz moje dojke.
DEAK. Zar se stric moj, bako,
Po vaem sudu pretvara i lae?
VOJVOTKINJA. Da, edo.
DEAK U glavu meni to ne ide. Gle,
Kakva se to sad buka podigla?
(Ulazi KRALJICA ELIZABETA, van
sebe; za njom RIVERS i DORSET.j
K ELIZAB.: O, ko me moe spreiti da kukam
I suze lijem, da sudbinu kunem
I muim sebe? Hou s oajanjem
Protivu svoje due da se zdruim
I samoj sebi dumanin da budem.
VOJVOTK: Otkuda ovaj prizor? emu to
Surovo nestrpljenje?
KRALJICA ELIZABETA. Da se rodi
Traginog besa in. Gospodar moj,
Edvard, tvoj sin, na kralj je mrtav. emu
Da rastu grane kad je koren zdrobljen?
to lie da ne uvene kad nema
Za njega soka? Ako vam se ivi,
Vi zakukajte; ako l' vam je mreti,
Ne oklevajte; da bi nae due
Na svojim brzim krilima do due
Kraljeve stigle, ili da za njom
Poteku kao podanici verni
Njegovom novom kraljevstvu, u kojem
Caruje pokoj.
VOJVOTKINJA. Tugu tvoju ja
Delim toliko isto kol'ko delim
I pravo na tvog mua plemenitog.
Oplakala sam smrt svog vrlog mua
I ivela sam upirui pogled
U one koji prilika i slika

Njegova behu; al' je zlobna smrt

Razbila sada dva ogledala
Kraljevskog lika njegovog, i meni
Za utehu tek jedno, i to lano,
Preostalo je, a od jada mi se
Sva dua stegne kad u njemu spazim
Sramotu svoju. Ti si udova;
Ali si mati, pa e utehu
U sauvanoj deci svojoj nai
A smrt je meni mua otrgla
Iz zagrljaja, a i take dve
Istrgla mojim udovima slabim:
Klarensa mog, i moga Edvarda.
O, kol'ko ja tek imam razloga Jer jad je tvoj tek polovina mog Da vapajem tvoj vapaj nadviem
I zapevku ti svojom zagluim!
DEAK. Vi, strina, niste oplakivali
Smrt oca naeg; kako moemo
Srodnikom suzom mi da priteknemo
U pomo vama?
KCl. Ridanje se ne u
Nad jadom nas, siroia bez oca,;
Pa nek' i bol va, bol udoviki,
Neoplakan takoe ostane.
K ELIZABETA. Zapevke moje ne podravajte,
Za tubalice nerotkinja nisam:
U moje oi slivaju se svi
Izvori njinih pritoka, te ja,
Meseca vlanog kletvenica, mogu
Da prospem suza more, pa da njim
Potopim svet! O, avaj, muu mojt
Moj Edvarde, moj dragi gospodaru!
DECA. Vaj, Klarense, na oe! Avaj, dragi
Na gospodaru!
VOJVOTKINJA. Avaj i za jednim
Ko i za drugim! Jedan ko i drugi,
I Edvard ko i Klarens, behu moji.
K ELIZ.: Edvard mi bee stub; a sad ga nema.
VOJVOTK: Oni mi behu stub; a sad ih nema.
K ELIZABETA. Udovicu nijednu nikada
Ne snae skupoceniji gubitak.
DECA. Siroie ne snae nikada
I nigde skupoceniji gubitak.
VOJVOTK: Nijednu majku nikada i nigde
Ne snae skupoceniji gubitak.

Vaj! Ja sam majka ovih alosti:

Podvojen bol je njin; a moj je opti.
Za Edvardom ja plaem ko i ona;
Za Klarensom ja plaem; ona ne;
Za Klarensom ta deca sa mnom plau;
Za Edvardom ja plaem; ona ne.
Avaj, vas troje izlijte na mene,
Trostruko ojaenu, suze sve;
alosti vae dojkinja sam ja:
Nadojiu je jadom obilno.
DORSET. Priberite se, mila majko; Bog se
Veoma srdi to ste nezahvalni
Na njegovome daru. Uzima se
U svakodnevnom zbivanju na svetu
Za nezahvalnost kad se mlitavo
I preko volje vraa dug dobijen
Iz dobre, blage mke. A jo vie
Nezahvalno je usprotiviti se
Ovako nebu jer vam natrag trai
Kraljevski dug u zajam vama dat.
RIVERS. Svog sina, mladog princa setite se
Ko brina mati, gospoo: po njega
Poljite odmah, pa ga kruniite;
U njemu ivi vaa uteha.
Oajnu tugu svalite u grob
Edvarda mrtvog, pa usadite
U presto svoga ivog Edvarda
Radosti svoje.
(Ulaze GLOSTER, BAKINGEM,
STENLI, HASTINGS,
RATKLIF i drugi.)
GLOSTER. Smirite se, snaho:
Svi mi imamo razlog aliti
to nau sjajnu zvezdu obvi mrak,
No niko svoje ne izlei jade
Nad njima jecajul Molim vas,
Gospoo, majko, da mi oprostite:
Ja vau milost nisam video;
Na kolenima skrueno vas molim,
Svoj blagoslov mi dajte.
VOJVOTK: Bog mi te blagoslovio! I nek' ti
Prione srcu blagost, odanost,
Poslunost, ljubav i milosre.
GLOSTER. Amin! (Za sebe.) I neka kao
valjan starac
Zaklopim oi! Time svaka majka

Blagoslov svoj na kraju zaini.

udim se da je to izostavila
Njezina milost.
BAKINGEM. Sada jedni druge
Ljubavlju uzajamnom bodrite,
Naoblaeni kneevi, i vi
Velmoe srca ojaenoga,
Ko to ste uzajamno breme teko
Jadikovanja nosili. Mi etvu
Ovoga kralja dokrajismo, ali
njeemo etvu njegovoga sina.
Cir provaljeni nadmene vam mrnje,
Nedavno stegnut, sljubljen i priiven,
Valja da bude neno negovan,
Melemom blaen, nadgledan: ja smatram
Da ne bi bilo ravo da odmah
U London bude s neto malo pratnje
Doveden iz Ladloa mladi princ
I tu za naeg kralja krunisan.
RIVERS. Zato sa neto malo pratnje samo,
Gospodar-Bakingeme?
BAKINGEM. Gospodaru,
Da ne bi velika do prskanja
Dovela ranu pakosti i zlobe
Tek zaleenu, to bi opasno
Utol'ko vie bilo to je jo
Odve zeleno i bez upravljaa
Stanje u nas, u kom je svaki konj
Uzeo em na zub, pa kud mu drago
Moe da jurne, te, po mome sudu,
Treba da budu predupreeni
I strah od zla, i zlo nesumnjivo.
GLOSTER. Kralj je sa svima nama,
bar se nadam,
Sklopio mir, i ja se ugovora
Poteno, vrsto drim.
RIVERS. Aija;
I svi, po mome sudu, ostali;
No kako je zeleno stanje jo,
Ne treba da se usmeri put kakvog
Naoko verovatnog ispada,
Koji bi mogla vea gomila
Da izazove sluajno: te stoga
Sa plemenitim Bakingemom smatram
Za uputno da samo malo njih
Ode po princa i dovede ga.

HASTINGS. I ja to velim.
GLOSTER. Pa tako nek' i bude; poimo
Da odluimo koji smesta valja
U Ladlo da se polju. Hoete li
I vi sa nama poi, gospoo,
A i vi, majko, da o poslu ovom
I vae napomene ujemo?
(Izloze svi sem BAKINGEMA
i GLOSTERA.)
BAKINGEM. Ma ko da poe princu, nemojte
Da doma ostanemo ja i vi,
Tako vam Boga, gospodaru: jer u
Priliku usput nai, kao uvod
Onom o emu nedavno me nama
Bila je re, da princa odvojim
Od kraljiine svojte nadmene.
GLOSTER. O, moje drugo ja, o venico
Saveta mog, o proroite moje
I proroe! Moj dragi roae,
Po uputu u tvom, ko dete, il
U Ladlo, dakle! Bez izostajanja!
(Odu.)

SCENA TREA
London Ulica.
(Ulaze DVA GRAANINA i sretnu se.)
P. GRA.: Susede, dobar dan. Kud uri tako
D. GRA.: Jedva i sam to znam, uveravam vai
uste li novost?
PRVI GRADANIN. Jesam; kralj je mrtav.
D. GRAANIN. Rava navost, Bogorodice mi;
Boljitak retko doe: strah me, strah me
Da e na svetu da se uskovitla.
(Ulazi TREI GRAANIN.)
TREI GRADANIN. Susedi, pomoz' Bog!
PRVI GRADANIN. Gospodine,
Dobar vam dan.
TREI GRADANIN. Je 1' potvrena vest
O smrti dobrog kralja Edvarda?
D. GRAD.: Da, istina je suta. Neka bi nam
Pomogo Bog, gospodine.

TREI GRADANIN. E, onda

Ima da doe, cenjeni, do guve
Na ovom svetu, videete ve.
P. GRADANIN. Ne, ne, uzee vladu njegov sin
Milou Bojom velikom.
TREI GRADANIN. Gde dete
Upravlja zemljom, teko zemlji toj!
D. GRADANIN. Pa ima nade da e namesnici,
Podruni njemu, vladati valjano,
Do punoletstva njegovog, a kada
Dospe do zrelih svojih godina,
On e i tada i u potonje
I sam valjano vladati, bez sumnje.
P. GRAANIN. Pa stajalo je tako s dravom
I kad je Henri esti u Parizu
S devet meseci krunisan.
TREI GRADANIN. Ba tako?
O, nije, nije, dobri pijatelji.
To Gospod zna; jer ova zemlja onda
Glasovita je bila sa bogatstva
Politikoga svoga saveta
Punoga dostojanstva; tad je kralj
Imao uza sebe estite
Roake svoje, da zatiuju
Njegovu milost.
PRVI GRADANIN. Pa i ovaj ima,
S oeve strane i sa majine.
T. GRADANIN. Bolje bi bilo kad bi oni svi
S oeve strane bili, il' kad ne bi
S oeve strane bio tu nijedan;
Jer nadmetanje ko da bude blii
Nas e se sviju teko kosnuti,
Ne sprei 1' ovo Bog. O, vojvoda
Od Glostera je vrlo opasan!
A sinovi i braa kraljiina
Oholi, naduveni; kada ne bi
Vladali oni, nego neko drugi
Vladao njima, tad bi blagovala
Bolesna ova zemlja ko i pre.
P. GRADANIN. De, de, od najgorega zebemo;
No sve e biti dobro.
TREI GRADANIN. ovek mudar
Navlai kaput kada oblak spazi;
Zima je tu kad krupno lie pada;
Kad sunce seda, ko no ne eka?
Kada u zao as oluja doe,

Oskudici se ljudi nadaju.

Sve dobro moe biti; ali ako
Dosudi Gospod tako, to je preko
Nadanja mog i nae zasluge.
D. GRAD.: Zbilja je svakom srce puno straha;
Prosloviti se ni s kim ne moe
A da mu pogled uas ne odaje
I potitenost.
TREI GRAANIN. Kad se smena sprema
Vazda je tako: po boanskome
Nagonu ljudski duh podozreva
Opasnost koja preti; tako mi,
Za dokaz ovog, vidimo da voda
Uzme da raste pre no e naii
estoka bura. Ali ostavimo
Sve ovo Bogu. Kud ste krenuli?
D. GRA.: Pa poziv su nam poslali za sud.
T. GRAD.: I meni: hajde, praviu vam drutvo.
(Odlaze.)

SCENA ETVRTA
London. Odaja u dvoru.
(Ulaze ARHIEPISKOP OD JORKA,
MLADI VOJVODA OD JORKA,
KRALJICA ELIZABETA i
VOJVOTKINJA OD JORKA.)
ARHIEP.: ProSle su noi, kako ujem, bili
U Notemptonu; noas e na konak
U Stoni-Stratford stii, te e ovde
Biti il' sutra ili prekosutra.
VOJV.: Da vidim princa udim srcem svim.
Porastao je, nadam se, veoma
Od onda kad ga poslednji put videh.
K EIIZABETA. Ja ujem, pak, da nije; govore
Da ga je sin moj, vojvoda od Jorka,
Stigao skoro.
JORK Jeste, majko, al' bih
Voleo ja da tako stvar ne stoji.
VOJVOTK: A to, moj mladi roae? Pa nije
Ravo rasti
JORK. Jedne noi, bako,

Za veere je meni rekao

Moj ujak Rivers da sam nadrastao
Svojega brata. Tada stric moj Gloster
Odvrati: "Jeste, korov buja ivo,
Al' je u sitnih travki neno tkivo."
I otad, rekao bih, nemam volje
Da brzo rastem: korov uvis juri,
A mirisnome cveu se ne uri.
VOJVOT.: Ta izreka se, bogme, ne potvrdi
Na onom to je primeni na tebi:
Jadno je gebe bio u detinjstvu,
A rastao je tako polagano
I tako dugo da bi bio sad
edan i ljubak, kad bi njegovo
Pravilo ovo bilo ispravno.
ARHIEP.: Pa on vam, milostiva gospoo,
I jeste takav, to je izvan sumnje.
VOJVOTK: Nadam se da i jest; al' pustite
Da majke malo sumnjaju u to.
JORK Due mi, da mi ovo pade na um,
Mogo sam svoga plemenitog strica
Zbog njegovoga uzrasta da peckam
Vie no mene on zbog rasta mog.
VOJV.: No, mladi Jore? Hajd da ujem, molim.
JORK Pa kau da je stric moj tako brzo
Rastao da je ve u drugom satu
Svoga ivota koru glodao;
A godine sam dve ja napunio
Kad mi je prvi iznikao zub.
Iz ovoga se, bako, mogla ala
Zajedljiva da pravi.
VOJVOTKINJA. Ko je, reci,
Kazao tebi to, moj ljupki Jore?
JORK. Njegova, bako, dojkinja.
VOJVOTKINJA. Dojkinja! Ama umrla je ona
Pre tvog roenja.
JORK Ako nije ona,
Ko mi je onda rekao, ja ne znam.
KRALJICA ELIZABETA. Prevgan deran;
hajd, hajd, promuurko!
ARHIEP.: Ne srdite se, gospoo, na dete.
KRALJICA ELIZABETA. Zidovi ui imaju.
(Ulazi GLASNIK.)
ARHIEPISKOP. Glasnika evo. ta je novo?
GLASN.: Neto, moj gospodaru, to mi teko
Pada da kaem.

KRALJICA ELIZABETA. Kako je na princ?

GLASNIK. Gospoo, on je zdrav i dobro je.
KRALJICA ELIZABETA. A ta je novo?
GLASNIK U Pomfret su ko sunji otposlati
Gospodin Rivers i gospodin Grej,
A s njima i gospodin Toma Von.
VOJVOTKINJA. A ko ih posla?
GLASNIK Mone vojvode
Gloster i Bakingem.
ARHIEPISKOP. S krivice kakve?
GLASNIK Sve to sam kadar rekao sam ve:
Zato su il' zbog ega zatvoreni
Plemii ovi, sve to ne znam ja,
Moj milostivi gospodaru.
KRALJICA ELIZABETA. Avaj!
Svog doma propast vidim. Sad je tigar
Koutu nenu epao me kande;
Otpoelo je da zapljuskuje
Nasilje sramno presto nevini,
Koji ve nikom strah ne zadaje.
Dobro nam dola, smrti, pokolju
I unitenje! Vidim svemu kraj,
Ko kad bi bilo sve to nacrtano.
VOJV.: Prokleti dani kavgi nemirnih,
Koliko li vas oko moje vide!
Moj mu, da stee krunu, ivot dade;
A sinovi mi ne jedanput behu
Sad uzdizani, sad pak obarani,
Da se za dobit njinu radujem
Il' zbog gubitka njihovog da plaem:
A kada zasedoe, i kad svenu
Domaa kavga, onda zaratie
Ti pobednici sami izme sebe:
Brat protiv brata, protiv krvi krv,
I svaki lino protiv samog sebe.
O, gnev okonaj svoj, ti mahnito,
Izbezumljeno nasilje, il' daj
Da umrem, te da smrt ve ne gledam.
KRALJICA ELIZABETA. Hajd, edo, hajd
u utoite sa mnom.
Gospoo, zbogom.
VOJVOTKINJA. Stojte, idem s vama.
KRALJICA ELJZABETA. Nemate rata.
ARHIEPISKOP (KRALJICI). Poite, i tamc
Sve blago, milostiva gospoo,
I dobra svoja sva ponesite.

A ja, sa svoje strane, predajem

Milosti vaoj peat koji uvam:
I nek' mi tol'ko dobra usud da
Kol'ko ga elim vaima i vama!
Hajd'mo! Do svetog utoita ja u
Otpratiti vas.
(Odlaze.)

TREI IN

SCENA PRVA
London. Ulica.
(Trube. Ulaze PRINC OD VELSA,
GLOSTER, BAKINGEM, KEJTSBI,
KARDINAL BAUER i DRUGI..)
BAKINGEM. U London, svoje obitavalite,
Dobro nam doli, prine voljenl
GLOST.: Dobro nam doli, bratuede dragi,
Vladaru mojih misli; sumorni ste
Zbog napornoga ovog putovanja.
PRINC. Ne, strie; no je bilo dosadno,
Zamorno, teko to su uz put nas
Pratile neugodnosti: no ovde
Ne susreu me s dobrodolicom
I drugi strievi i ujaci.
GLOSTER. istota devianska vaih leta
Jo nije, mili prine, prozrela
Podmuklost ovog sveta: na oveku
Vi niste kadri da razaberete
Nita sem ono to se spolja vidi;
A to se, Bog to zna, il' retko slae
S onim u dui, il' se nikako
Ne slae s tim. Ti strievi, te igke Odsutni sada ovde - opasni su.
Vaa je milost poklanjala panju
Njihovim slatkim reima, a nije
Njihovih srca otrov zapazila:
Od njih, od takvih lanih prijatelja,
Bog nek' vas uva!
PRINC. Nek' me uva Bog

Od lanih prijatelja! Ali oni

Nipoto nisu to.
GLOSTER. Na podvorenje
Gospodstvu vaem ide predsednik
Londonske gradske optine.
(Ulazi PREDSEDNIK LONDONSKE
OPTINE sapratnjom.)
PREDSEDNIK. Nek' Bog
Zdravlje i srene dane podari
Milosti vaoj!
PRINC. Zahvalan sam vrlo
Vaem gospodstvu, a i svima drugim.
Zamiljao sam da e moja mati
Sa mojim bratom Jorkom mnogo pre,
A ne tek ovde, sresti me na putu.
Pfuj! ba je pu taj Hastings, kad ga nema
Da javi idu 1' oni ili ne.
(Ulazi HASTINGS.)
BAKINGEM. U dobri as i vrlog lorda evo,
Sveg oznojenog.
PRINC. Dobro doli, lorde.
Hoe 1' il' nee doi mati naa?
HAST.: Kraljica vaa mati - bogzna zato,
Ja ne znam to - u utoite sveto
Uputila se s vaim bratom Jorkom.
Neni je princ sav goreo od elje
Da poe sa mnom i u sretanje
Potee vaoj milosti, al' mati
Silom je njega za sobom odvukla.
BAKINGEM. Da naopaka, mrska postupka
Sa njene strane! Bi li vaa milost,
Preasni kardinale, kraljicu
Ubedila da vojvodu od Jorka
Ovamo odmah polje njegovom
Kneevskom bratu? Ako odbije,
Poite, lorde Hastingse, sa njim
Pa joj ga silom otmite iz njenog
Naruja Ijubomornog.
KARDINAL. Ako moja
Reitost slaba vojvodu od Jorka
Od matere mu uspe dobiti,
Oekujte ga ovde ovog asa,
Gospodin-Bakingeme; ako l', pak,
Za blage molbe ona gluva bude,
Sauvao nas Bog da prekrimo
Sklonita Bojeg svetu povlasticu!

Ne bih za celu ovu zemlju ja

Taj krupni greh na sebe navukao.
BAKING.: Tvrdoglavi ste odve besmisleno;
Odve se drite, gospodine,
Propisanoga ili od starina
Uvreenoga: stvar procenite
U vezi s dobom tim jo sirovim,
Pa to to njega otimate nee
Povreda biti svetog utoita.
Njegove blagodeti svakom onom
Zajemene su ko je postupcima
Zasluio to mesto, svakom koji
Razbora ima mesto to da trai,
A ovaj princ nit' zatrai to mesto,
Niti ga ime zaslui, pa njega
Ne moe ni da ima, po mom sudu:
Te ako bi se otud uzeo
Gde on i nije, time ne biste
Ni povlastice niti povelje
Onoga mesta krili. Za ljude
Ne jednom uh da povlasticu trae
Svetoga utoita, al' ni jednom
Ne uh do sada da ih trae deca.
KARDINAL. Potiniste mi duh, gospodine,
Ovoga puta. Hajd'mo, hoete li
Da krenemo, gospodin-Hastingse?
HASTINGS. Poi u, gospodaru.
PRINC. Neka gospodstva vaa poure.
to vie mogu.
(Odlaze KARDINAL BAUER
i HASTINGS.)
Strie Glostere,
Recite, doe l' brat moj, gde nam valja
Do krunisanja naeg boraviti?
GLOSTER. Onde gde bude najvie po volji
Kraljevskoj vaoj linosti. No smem li
Savet da dam, nek' vaa uzvienost
U Taueru poine dan-dva;
A potom tamo gde je vama drago
Premestite se, tamo gde se bude
inilo vama najpogodnijim
Za dobro zdravlje i uitak va.
PRINC. Nijedno mesto mrskije mi nije
Od Tauera: je l', gospodine,
Julije Cezar njega podigao?
BAKINGEM. On je tek gradnju, vaa milosti,

Na tome mestu poeo, a nju su

Stolea potom dograivala.
PRINC. Je 1' zapisano, il' se samo pria
Sa kolena na koleno da Cezar
Podie ovo zdanje?
BAKINGEM. Zapisano,
Moj milostivi gospodaru.
PRINC. Ali
Uzmimo da je i nezapisano,
I tad bi, drim bar, gospodine,
Istina svaka uvek ivela,
Ko razdeljena na potomstvo sve
Do sudnjeg dana.
GLOSTER (za sebe). Kae se da premlad
A odve uman ne poivi dugo.
PRINC. ta ste to rekli, strie?
GLOSTER. Velim da slava, i nezapisana,
Poivi dugo. (Za sebe.) Tako smisla dva
Iz jedne rei izvlaim ko nauk,
Ko onaj porok nazvan Nepravda
to vazda se u prikazanjima
Pobonim javlja.
PRINC. Slavan bee taj
Julije Cezar; ono im je hrabrost
Obogatila njegov um, on umom
Zapisa to da hrabrost njegova
U seanju poivi: ne pobedi
Ovoga pobednika smrt, te sad
U slavi ivi, mada nije iv.
I evo ta u, evo ta u ja.
Roae Bakingeme - da vam kaem BAKINGEM. ta, gospodaru milostivi?
PRINC. Poivim li da ovek postanem,
U Francuskoj u izvojevati
Ponovo nae staro pravo, il' u
Umreti kao vojnik, kao to sam
iveo kao kralj.
GLOSTER (za sebe). Pred kratko leto
Lako se javi rano prolee.
(Ulaze JORK, HASTINGS
i KARDINAL BAUER.;
BAKINGEM. Evo u dobri as nam dolazi
I vojvoda od Jorka.
PRINC. Kako je
Riard od Jorka? Kako brat moj dragi?
JORK Dobro, moj strani gospodaru: sada

Ovako moram da vas zovem.

PRINC. Da,
Na alost nau, brate, a i tvoju:
, Jer tek to umre onaj koji je
Mogao ovu titulu da nosi,
A njegovom je smru odve mnogo
Ta titula izgubila u blesku.
GLOSTER. Kako je vrli vojvoda od Jorka,
Sinovac dragi na?
JORK. Zahvaljujem,
Moj plemeniti strie. O, pa vi mi
Rekoste kako nepotreban korov
Prebrzo raste, a, gospodine,
Evo je princ, moj brat, daleko vii
Nego li ja.
GLOSTER. Zacelo, vojvodo.
JORK Pa je li on tad nepotreban?
GLOSTER. To
Ne mogu rei, lepi sinove.
JORK On vam je onda vie obavezan
Nego li ja.
GLOSTER. On meni, kao kralj moj,
Vlastan je da zapoveda, a vi
Osloniti se moete na mene
Kao moj roak.
JORK Dajte mi taj no,
Molim vas, strie.
GLOSTER. Ovaj noi moj?
Od srca rado, mali roae.
PRINC. Prosjai, brate?
JORK Od strica svoga ljubaznog, a znam
Da e ga dati; jer sitnica to je
Koju je lako prealiti.
GLOSTER. Tad u
I vei poklon dati svom sinovcu.
JORK Jo vei poklon! O, pa to e biti
Uz no i ma.
GLOSTER. Zacelo; samo da je
Dovoljno lak, moj ljupki roae.
JORK No, vidim onda ta je: vi se samo
Sa darovima lakim rastajete;
A kad je tea stvar u pitanju
Odvratiete prosjaku sa: ne.
GLOSTER. Odve je teak da bi njega mogla
Da nosi vaa milosk
JORK. Da je ba

I tei, ja bih potego ga lako.

GLOSTER. ta, hteli biste moje oruje,
Maleni lorde?
JORK Hteo bih da mogu
Zahvalnost da vam iskaem onakvu
Kako me vi sad nazivate.
GLOSTER. Kakvu?
JORK Malenu.
PRINC. U govoru je svom uoljiv vazda
Moj brat, gospodin Jork, te, strie,
Milosti vaoj druge nema nego
Da njega kako znate snosite.
JORK Hteli ste rei, valjda, da me nosi,
Ne da me snosL Brat moj tera egu
S vama i sa mnom, strie: on to misli,
Poto sam malen ko majmune neko,
Da treba da me nosite na vratu.
BAKING.: Kol'ko je njegov govor duha pun,
I otrog i pronidjivog: da podsmeh
Upuen stricu svome ublai,
Ruga se ljupko on i prikladno
I samom sebi: biti tako mlad
A tako vispren, to je zbilja udno.
GLOSTER. Bi l' vam po volji bilo, gospodaru,
Da produite put, a ja sa svojim
Roakom Bakingemom vaoj majci
Uputiu se, da je namamim
Kako bi pola da se sretne s vama
I izrui vam dobrodolicu
U Taueru.
JORK ta, u Tauer
Idete, gospodaru?
PRINC. Izriitje
To zahtev moga lorda namesnika.
JORK U Taueru nee mirna sna
Biti za mene.
GLOSTER. to, od ega biste
Imali da se plaite?
JORK Od gnevne
Sablasti svoga strica Klarensa,
On je ubijen onde, kae baka.
PRINC. Strieva mrtvih strah me nije.
GLOSTER. A, nadam se, ni ivih.
PRINC. Ako su ivi, nadam se da njih
Nije mi nuno bojati se. Ali,
Hajdemo, gospodaru; teka srca,

S milju na njih, u Tauer ja idem.

(Truba. Odlaze svi sem GLOSTERA,
BAKINGEMA i KEJTSBIJA.)
BAKINGEM. Ne mislite li, gospodaru, da je
Tog brbljivoga maliana Jorka
Njegova mati lukava podbola
Da vas ovako sramno ismeva
I da vas pecka?
GLOSTER. Svakako, zacelo:
Opasan deran: drzak, iv, dosetljiv,
Umean, isprednjaio daleko:
Od glave pa do pete sav na majku.
BAKIN.: No, pustimo ih s milim Bogom. Hodi
Ovamo, Kejtsbi; zakletvu si dao
Da a i ono to smo naumili
Bez pogovora da izvruje
I da e isto tako kao nem
Da krije nae naloge. Ti zna
Razloge nae usput podvlaene:
Pa ta ti misli? Hoe l' teko biti
Viljema lorda Hastingsa navesti
Da se sa nama sloi i podri
Da ovog plemenitog vojvodu
Na presto naeg slavnog ostrva
Ustoliimo?
KEJTSBL Princa on toliko
Za ljubav oca njegovoga voli
Da nee moi da se pridobije
Ni za ta protiv princa upereno.
BAKIN.: A Stenli? ta bi on, po tvome, hteo?
KEJTSBI. On e doslovce hteti to i Hastings.
BAKINGEM. Pa dobro, onda evo ta: otidi
Pa okolino, plemeniti Kejtsbi,
Ispitaj lorda Hastingsa da vidi
Je li i kol'ko srcem naklonjen
Nameri naoj, i pozovi ga
U Tauer za sutra, da sa nama
O krunisanju vea. Umotri li
Da moe da se navije, a ti
Ohrabri njega, sve mu razloge
Izloi nae: bude li, pak, leden,
Olovno nepokretljiv, protivan,
I ti tad budi kakav je i on
I razgovor preseci, pa nam javi
Na koju stranu naginje; jer mi
Savetovanja podvojena sutra

Odraemo, a u njima tebe

Koristiemo uveliko.
GLOSTER. Da mi
Pozdravi lorda Viljema, a onda
Porui njemu, Kejtsbi, da e sutra
U zamku Pomfret da se pusti krv
Klupetu starom ljutih njegovih
Neprijatelja, pa nek, reci mu,
Od radosti za ovu dobru vest
Gospoi or udeli jedan vie
Poljubac nean.
BAKINGEM. Poi, dobri Kejtsbi,
I svri ovaj posao valjano.
KEJTSBL Briljivo kol'ko samo budem kadar
Izvriu ga, vrla gospodo.
GLOSTER. Hoemo l' vesti imati od vas,
Kejtsbi, pre nego poemo na poin?
KEJTSBI. Hoete, vrla gospodo.
GLOSTER. U dvorcu Krozbi nai ete nas.
(KEJTSBI odlazi.)
BAKINGEM. A ta da otponemo, gospodaru,
Primetimo li da lord Hastings nee
Zaveri naoj da se prikloni?
GLOSTER, Pa glavu emo da mu srubimo;
No neto da se utvrdi: te, vidi,
Kad budem kralj, od mene herefordsku
Grofoviju zatrai ti i s njom
Sve pokretnosti to ih brat moj, kralj,
Posedovae.
BAKINGEM. Obeanje to ii
Iz ruke vae milosti da traim.
GLOSTER. I bie dato rado, videe.
No dotle hajd'mo da poveeramo,
i)a bismo potom mogli doterati
U neki oblik nau zaveruu
(Odlaze.)

SCENA DRUGA
London. Pred domom lorda Hastingsa.
(Ulazi GLASNIK.)
GLAS. (kuca u vrata): Gospodaru! Gospodaru!

HASTINGS (spolja). Ko lupa?

GLASNIK ovek od strane lorda Stenlija
HASTINGS (spolja). Kol'ko je sati?
GLASNIK etir tek to izbi.
(Ulazi HASTINGS..)
HAST.: Zar nema sna lord Stenli ni za ovi
Dosadnih noi?
GLASNIK Tako izgleda
Po onom to vam donosim. Pre svega
Gospodstvu vaem preporuuje se.
HASTINGS. A potom?
GLASNIK Dostavlja vaoj uzvienosti
Kako je noas snio da mu vepar
Skotrlja lem sa glave: osim toga,
Dva vea danas, veli, drae se,
Pa se na jednom moe doneti
Odluka, takva da ete zbog nje
I vi i on na drugom veanju
aliti vrlo. Pa bi hteo znati
ta je gospodstvu vaemu po volji:
Biste l' da odmah pojaete konje
Pa se to bre sklonite na sever,
I vi i on, te tako izbegnete
Opasnost koju on predosea.
HAST.: Vrati se, bratac, svome gospodaru
Neka se, reci, vea podvojenih
Ne plai on: na jednom emo biti
Ja i gospodar vrli tvoj; na drugom
Kejtsbi e biti, prijatelj moj dobri;
Te tamo nita to se tie nas
Ne moe da se dogodi to nee
Dostavljeno mi bitL Reci mu
a se on boji naprazno, da nije
Osnovan njegov strah, a to se tie
Njegovih snova, udim se da tol'ko
Zaslepljen bude pa da varkama
Dremea nemirnoga veruje.
Beati ispred vepra pre no ovaj
Jurne ka nama, znai draiti ga
Da se za nama uputi, pa krene
U lov kad nije mislio na lov.
Poi, pa reci svome gospodaru
Da k meni doe, da u Tauer
Obojica se uputimo, gde e
Videti da e vepar prema nama
Ljubazan biti.

GLASNIK. Idem, gospodaru,

I to ste rekli isporuiu.
(Ulazi KEJTSBI.)
KEJTSBI. Svako vam dobro dao jutros Bog,
Moj vrli lorde.
HASTINGS. Dobro jutro, Kejtsbi;
Neto ste rano krenuli u etnju.
Ima li, ima l' novo to u ovoj
Dravi naoj zaljuljanoj?
KEJTSBI. Zbilja
Vrtoglavicu ima svet, moj lorde,
I mislim da se nee uspraviti
Dok Riardovu glavu ne ovena
Kraljevski venac
HASTINGS. Kako da ovena?
Misli li dok je krunom ne ovena?
KEJTSBI. Da, dragi lorde.
HASTINGS. Bolje nek' meni krunu ovu skinu
S ramena moga pre no vidim krunu
Stavljenu runo gde joj mesto nije.
Tek valjda ne procenjuje da on
Ovome tei?
KEJTSBI. Tei, due mi;
I uzda se da vidi vas na elu,
Me prvima od svojih pobornika
Koji na tome rade: stoga vest
Radosnu alje vama da e ivot
Da izgube u Pomfretu ba danas
Dumani vai, svojta kraljiina.
HASTINGS. Zacelo suzu neu proliti
Na ovu vest, jer protivnici moji
Vazda su oni bili; ali da u
Svoj glas da dam za Riarda, da spreim
Potomke gospodara svog u njinom
Nasledstvu zakonitom - to ja neu,
Bog mi je svedok, ni po cenu glave.
KEJTSBI. Neka gospodstvo vae Bog podri
U ovom plemenitom nastrojenju!
HASTINGS. Al' u se celu godinu da smejem
to mogoh iv da vidim tragediju
Onih to mrnju gospodara mog
Na mene navukoe. Pa, moj Kejtsbi,
I pre no budem dodao ivotu
Sedmice dve jo, otpraviu nekud
Saicu jednu to to ne sluti.
KEJTSBI. Gadno je to kad ovek nenadno,

Nepripremljeno umre, vrli lorde.

HASTINGS. O, udovino, udovino! Tako
S Riversom, Vonom, Grejom, biva, eto;
A tako e se zbiti i sa drugim,
Koji se nadom zavaravaju
Da nisu nita manje bezbedni
No to smo ti i ja, a ti su,
Kao to zna, i knezu Riardu
I Bakingcmu dragi.
KEJTSBI. Vas visoko
Velmoe ove cene. (Za sebe.) Cene da e
Na mostu da mu glavu izloe.
HAST.: Znam da me cene; ja to i zasluih.
(Ulazi STENLI.)
Gle, gle! A koplje, ovee, za vepra?
Goloruki ste, a ovamo vas
Proganja strah od vepra.
STENLI. Gospodaru,
Dobro vam jutro; dobro jutro, Kejtsbi.
Mocte alu vi da zbijate;
Al', svetog mi raspea, meni se
Ta odvojena vea ne svide.
HAST.: Meni je drag moj ivot, gospodaru,
Kao i vama va; i nikad mi
Za sveg ivota moga, kunem se,
Ne bee skupoceniji no danas.
Pa mislite li da bih ozaren
Ovako bio kada ne bih znao
Da je bezbednost naeg poloaja
Potpuno pouzdana?
STENLI. Kad su ono
Za Pomfret iz Londona polazili,
Lordovi oni veseli su bili
I drali su da je bezbedan
Poloaj njihov, a i nisu zbilja
Imali rata podozrevati;
No videli ste kako se za tren
Smrkao dan. Tog prekog bia srdbe
Bojim se ja. I velim: Bog bi dao
Da ispadnem bez nude kukavica.
No, hoemo li ve u Tauer?
Izmie dan.
HASTINGS. Pa hajd'mo; idem s vama.
Al' da vam kaem: pae glave danas
Onima koje sad spomenuste,
Moj gospodaru.

STENLI. Pravo govorei,

Prilinije bi njima stajale
Njihove glave nego to po nekom
Od onih to su njih optuili
Prilii eir to im je na glavi.
Al' hajd'mo, krenimo, gospodine.
(Ulazi GLASNIKOV POMONIK.)
HAST.: Kren'te vi samo napred; ja u malo
S prijakom tim da porazgovaram.
(Odlaze STENLJ i KEJTSBI.)
Pa, bratac, kako si mi?
POMONIK Nikad bolje,
im je po volji vaem gospodstvu
Da me o tome pita.
HASTINGS. Moram rei
Da mi je, mome, mnogo bolje sad
No kad te ovde poslednji put sretoh:
Onda sam kao suanj iao
U Tauer na podstrek kraljiinih
Privrenika; danas pak - no to
to u ti rei nikom ne govori Danas se mojim dumanima ovim
Uzima ivot, te se nalazim
U poloaju boljem nego ikad.
POMONIK Neka bi Bog i podrao to
Na zadovoljstvo vae milosti.
HASTINGS. Mnogo ti hvala, bratac; evo ti,
Ovo u moje zdravlje popij.
(Dobaci mu kesu.)
POMONIK. Neka
Poivi Bog gospodstvo vae!
(Ulazijedan SVETENIK.;
SVETENIK U dobri as; veoma mi je drago
to vau milost vidim.
HASTINGS. Srdano ti,
Dragi gospodin-Done, hvala. Ja sam
Za obavljenu slubu poslednju
Obvezan vama; pa navratite
Naredne svete nedelje do mene:
Oduiu se vama pristojno.
(Ulazi BAKINGEM.)
BAKIN.: Gle, gle! Gospodin dvorski nastojnik
Sa svetenikom vodi razgovor?
U Pomfretu za prijatelje vae
Od potrebe je svetenik, a vama
Od nude nije ispovedati se,

Vrli gospodine.
HASTINGS. Zacelo nije;
Al' susrevi se s tim ovekom svetim
Setih se ljudi koje pominjete.
No, hoete 1' u Tauer i vi?
BAKINGEM. Hou, no dugo neu ostati;
Otud u poi pre gospodstva vaeg.
HASTINGS. Pa verovatno; jer u ja na ruku
Ostati tamo.
BAKINGEM (za sebe). I na veeri,
Iako ti to ne zna.
Pa, hoete li poi?
3ASTINGS. Pratiu
jospodstvo vae.
(Izlaze.)

SCENA TREA
Pomfret Pred zamkom.
(Ulazi RATKLIF sa STRAOM koja
sprovodi RIVERSA, GREJA i VONA
na gubilite.)
RIVERS. Dozvoli da ti samo ovo kaem,
Rlarde plemeniti Ratklife:
Videe danas kako glavom svojom
Podanik plaa strogo izvrenje
Dunosti svojih, vernost i potenje.
GrREJ. titio princa Bog od vaeg krda!
Paklcno klupe pijavica vi ste.
VON. ivite samo da u potonje
Zbog ovog zakukate.
RATKLIF. Kreite;
ivota vaeg nit je dokrajena.
RIVERS. O, Pomfrete! O, krvava hapsano
Kobna za soj vlastele plemenite!
U klopci tvojih grenih zidina
Iskomadan je bio Riard Drugi;
A da bi sram jo vei pokrio
Nesreno tvoje gnezdo, mi ti svoju
Nevinu krv sad dajemo da pije.
GREJ. Sad se na nae glave sruile
Margaretine kletve koje s vriskom

Prosu na vas, na Hastingsa, na mene

Zbog toga to smo mirno gledali
Kad Riard sina njenog probode.
RIVERS. Pa prokle ona tad i Riarda,
I Hastingsa i Bakingema prokla
O, Boe, ne zaboravi da njenu
Molitvu i za sve njih uslii,
Ko to je sada uslii za nas;
A to se sestre moje i sinova
Kraljevskih njenih tie, neka te
Odana naa krv zadovolji,
Gospode dragi, koja nepravedno
Prosuta bie, ko to zna.
RATKLIF, Pour'te,
Navrio se as za pogubljenje,
RIVERS. Hajdemo, Greje, hajde, Vone; d
Da zagrlimo jedan drugoga
I da se ovde oprostimo, dok se
Na nebu opet ne budemo sreli.
(Odlaze.)

SCENA ETVRTA
London. Tauer.
(BAKINGEM, STENLI, HASTINGS,
EPISKOP ILIJSKI, RATKLIF, LAVEL
i drugi sede za stolom. SLUBENICI
SAVETA dvore.)
HAST.: Da odmah kaem, veledostojnici:
Sastali smo se da o krunisanju
Odluku donesemo: imenujte,
U ime Boje, dan za krunisanje.
BAK: Je l spremno sve za kraljevski taj as?
STENLI. Jeste; jo samo dan nareen nije.
ILIJSKI EPISKOP. Sutra je, sudim, dan
pod srenom zvezdom.
BAKINGEM. A ta o tome misli, zna li ko,
Njegova uzvienost namesnik?
Ko stoji s plemenitim vojvodom
U odnosu najprisnijem?
ILIJSKI EPISKOP. Drimo
Da vaa milost najpre moe znati

Miljenje vojvodino.
BAKINGEM. Crte lica
Mi poznajemo jedan drugome;
Al' srce moje on ne poznaje
Nimalo vie no ja srca vaa;
Niti pak srce njegovo ja znam
Vie no vi to znate srce moje,
Moj gospodaru. Lorde Hastingse,
U ljubavi ste bliskoj vi i on.
HASTINGS. Ja znam da on zacelo mene voli,
Milosti nek' je hvala njegovoj;
Al' pitao ga nisam ta u vezi
Sa krunisanjem smera, nit' je on
Iskazao na bilo koji nain
Milosnu svoju volju s tim u vezi:
No dan i as vi, vrle velmoe,
Utanaiti moete, a ja u
Glasati mesto vojvode, to on,
Kako se uzdam, zameriti nee.
(Ulazi GLOSTER.)
ILIJSKI EPISK: Vojvoda glavom evo dolazi
U dobri as.
GLOSTER. Vlasteli plemenitoj
I roacima svima dobro jutro.
San me je prevario; al' se nadam
Da moje neprisustvo nikakvu
Odluku krupnu ne omete to bi
Doneta bila da ja bejah tu.
BAKINGEM. Da niste doli ba kad pade re
Za govor va, lord Viljem Hastings bi
Ulogu vau izgovorio,
To jest, va glas za krunisanje kralja,
Moj gospodaru.
GLOSTER. Pa i nema drugog
Da ovu smelost sebi dopusti
Osim lord Hastings: njegovo gospodstvo
Dobro me zna i voli me veoma.
Kada sam ono poslednji put bio
U Holbornu, ja divne jagode,
Preasni episkope ilijski,
Videh u vaem vrtu, pa vas molim
Da poaljete nekog da mi malo
Tih jagoda donese.
ILIJSKI EPISKOP. Hou, da ta,
I od sveg srca, gospodaru moj.
(Ode.)

GLOSTER. Roae Bakingeme, hodite

Na koju re.
(Odvodi ga u stranu.)
Ispitao je Kejtsbi
Po naem poslu Hastingsa, i nao
Da je gospodin jogunasti taj
Raspaljen tol'ko da bi glavu svoju
Radije dao nego pristao
Da gospodara njegovoga edo,
Kako on njega zove prepodobno,
Izgubi vlast u Engleskoj i njen
Kraljevski tron.
BAKINGEML Povudte se vi
Za koji tren; a ja u s vama poi.
(Odlaze GLOSTER i BAKINGEM.)
STENLI. Dan toga slavlja ne utvrdismo.
Sutra bi, drim, preve naglo bilo.
Pripremljen nisam ni ja sam onako
Ko to bih bio kad bi se taj dan
Odgodio.
(Vraa se ILIJSKI EPISKOP.)
ILIJSKI EPISKOP. A gde je moj gospodar,
Vojvoda Gloster? Poslah da donesu
Jagode one.
HASTINGS. Vesela je danas
I ljupka milost njegova. Il' naum
Nekakav njegov ili neto drugo
Po udi mu je kad nam je s onakvom
Bodrou dobro jutro nazvao.
Ja drim da u svetu hrianskom
oveka nema koji manje krije
ta mrzi a ta voli nego on;
Jer mu na licu srce itate.
STENLI. A ta ste to od srca njegovog
Na njegovome proitali licu
Iz bodrosti mu ispoljene danas?
HASTINGS. Pa to da ovde nema nikoga
Na kog se srdi, jer da ima, to bi
Na njegovome videlo se licu.
(Vraaju se GLOSTER i BAKINGEM)
GLOSTER. Molim vas sve da kaete ta oni
Zasluili su koji dogovore
Potajno vode i na vraki nain
Planove kroje da mi ivot uzmu
Pomou kletih maija i ini
I koji su mi telo vradbinama,

Iz pakla proizalim, sputalL

HASTINGS. S ljubavi nene koju prema vap
Linosti gajim, gospodaru, ja u
Prvi od sviju ovde prisutnih
Visokih lica da se drznem rei
Osude re za krivce, ko su da su:
Zasluili su, gospodaru, smrt.
GLOSTER. Onda nek' vae oi svedok budi
Nedela njinog. Pogledajte samo
Kako sam uklet; gle'te, ruka mi je
Ko sasueni izdanak, sva svela,
A to je ena Edvardova, ona
Vetica udovina, udruena
S bludnicom onom, onom droljom or,
One su mene tako igosale
inima svojim.
HASTINGS. Ako li su one,
Moj plemeniti gospodaru, to GLOSTER. MAko suM! Ti zar, zatitnie te
Proklete drolje, ti da meni zar
"Ako su" kae? Ti si izdajnik!
Odrubite mu glavu! Dokle nju
Ne vidim, neu, svetoga mi Pavla,
Sesti za ruak. Lavele, i vi,
Ratklife, da ste motrili da ovo
I obavi se, Drugi, koji gaje
Ljubav spram mene, neka ustanu
I neka pou za mnom!
(Odlaze svi sem HASTINGSA,
LAVELA i RATKLIFA.)
HASTINGS. Avaj! Avaj!
Nad tobom kukam, zemljo engleska,
A ne ni mrve jedne nad sobom.
Jer ja, budala, mogoh to da spreim!
Stenli je vepra video u snu
Koji mu lem sa glave svre; ja pak
S podsmchom primih to i ponosito
Odbih da beim. Tri puta moj konj,
Prekriven ohom, danas poklecnu,
A kad pred sobom vide Tauer,
On zazre, pa se uplaeno tre
Ko da mu neto ne da da me nosi
Klanici toj. O, sada mi je nuno
Potreban onaj svetenik sa kojim
Govorio sam; sad se kajem to sam,
Likuju preve, onom glasnikovom

Rekao pomoniku da e danas

U Pomfretu da budu krvavo
Iereeni moji dumani,
A da sam ja pak lino bezbedan,
Jcr milost i naklonost uivam.
O, Margareta, Margareta! Sad je
O bednu glavu jadnog Hastingsa
Tresnula munja kletve tvoje teke.
RATK: Hajd, hajd, pour'te; vojvodi se rua
Ispovest svoju skratite; on eli
Da vidi vau glavu.
HASTINGS. O, netrsgna
Milosti smrtnih koju lovimo
Vie no milost Boju! Ko na praznom
Vazduhu tvojih Ijupkih pogleda
Nadanja svoja zida, onaj ivi
Ko pijan mornar uvrh katarke;
Gotov kod svakog naginjanja broda
Da se u kobnu utrobu dubina
Glavake srui.
LAVELu Hajde, hajd, pour'te;
Koristi nema od naricanja,
HASTINGS. O, Riarde krvoedni! O, jadn
Engleska zemljo! Ja ti proriem
Vremena da ih nikad stranija
Video nije ovsg bedni vek.
Vodi me panju; glavu mu odnesL
Smejae mi se danas mnogi koji
Sutra pred istim panjem e da stojL
(Odlaze.)
SCENA PETA
London. Meu zidinama Tauera.
(Ulaze GLOSTER i BAKINGEM,
u zardolim oklopima i veoma
unakaradena izgleda.)
GLOST.: No, roae, da l' ume da se trese,
Da menja boju, da u pola rei
Pridavi dah, pa iznova da pone,
I onda opet zamucne, ko neko
Koji je izvan sebe, lud od straha?
BAKINGEM. Ih! Kao kakav tragiar glasovit
Umem da gledam za sobom dok zborim,
Da zveram uokolo, da zaceptim

I prepadnem se kad se slamka mrdne,

Sve kao iz dubokog podozrenja:
Na usluzi mi pogled sablasni
Kao i osmeh usiljeni stoje,
Pa su i jedan a i drugi spremni
U svako doba svoje da odglume,
Te da lukavstvo moje zadie.
Al' ta je? Je li otiao Kejtsbi?
GLOSTER. Jeste; i gle, ve vodi predsednika.
(Ulaze PREDSEDNIK
OPTINE i KEJTSBI.)
BAKINGEM. Gospodin-predsednie GLOSTER. Pokretni most ne gubite iz vida!
BAKINGEM. uj! Dobo!
GLOSTER. Kejtsbi, pripazite dobro
Na bedeme i platna.
BAKINGEM. Razlozi to smo poslali po vas,
Gpospodin-predsednie GLOSTER. uvaj lea,
Brani se; tu su neprijatelji.
BAKINGEM. tit nek' nam budu nevinost
i Bog!
(Ulaze LAVEL i RATKLIF s
Hastingsovom glavom.)
GLOSTER. Smiri se, to su prijatelji nai,
Lavel i Ratklif.
LAVEL. Evo ovde glave
Opasnog onog, nepodozrivog,
A niskog izdajnika Hastingsa.
GLOSTER. Na oi suze naviru mi: tol'ko
Bee mi drag taj ovek. Drao sam
Da nema prostodunijega stvora
Ni manje opasnog no on u celom
Hrianskom svetu. On je bio knjiga
U koju dua moja povest svih
Skrivenih svojih misli zapisa:
Tako je veto prividom vrline
Svoj porok zamazivao da on,
Izuzme li se njegov oiti
I javni greh - tu mislim njegov odnos
S gospoom or - podozriv nije bio
Nijednom posmatrau.
BAKINGEM. Da, na svetu
Izdajnik vema potuljen jo nikad
iveo nije.
Da l' biste mogli zamisliti, ili

Poverovati bar - da Bojom rukom

Spaseni nismo, te sad moemo
Da ispriamo ovo - da je taj
Izdajnik prevejani smerao,
U vcnici ba danas, da i meni
I vojvodi od Glostera mom dragom
Oduzme ivot?
PREDSEDNIK Je li to zacelo
Smerao on?
GLOSTER. Pa mislite li da smo Turd mi,
Ili divljaci? Hi da bismo,
Uprkos propisima zakonskim,
Ovako naglim postupkom u smrt
Poslali tog nitkova da nas nije
Na ovo pogubljenje prinudila
Opasnost krajnja ovog sluaja,
Briga za mir u Engleskoj i briga
Za sopstvenu bezbednost.
PREDSEDNIK. Sreno bilo!
Zasluio je smrt, i vi ste tu
Obojica postupili valjano,
Da se od slinih pokuaja trgnu
Podmukle izdajice. Ja se boljem
Ni nadao od njega nisam im se
S gospoom or on spetljao.
BAKINGEM. No nije
Sa nae strane bilo odlueno
Da mu se ivot uzme pre no vi
Doete da mu vidite skonanje;
to su, donekle protiv naeg htenja,
Omeli ovi nai prijatelji
Revnosnom urbom, punom odanosti:
Jer besmo radi da gospodstvo vae
Tog izdajnika lino uje kada
Izjavu daje i kad prestraeno
Priznaje ta je hteo tim izdajstvom
I kako ga je mislio izvesti,
Da biste ovo mogli kako valja
Da saoptite graanima, koji
Tumaiti bi mogli, moda, krivo
Postupak na i smrt mu oalili.
PREDSED.: Pa meni vredi, dobri gospodaru,
Milosti vae re toliko isto
Kol'ko i da sam njega video
I uo lino; te od vas nijedan,
Kneevi plemeniti, nek' ne sumnja

Da u ja nae verne graane

U vezi s ovim poslom da upoznam
S ispravnim vaim postupcima svim.
GLOSTER. Stoga smo ba i eleli da doe
Gospodstvo vae da bi se izbcgla
Zlonamernoga sveta pokuda.
BAKINGEM. No kako odve kasno stigoste
Za ovaj smer na, to potvrdite
Ovo to uste da smo smerali.
I s ovim zdravo poli, dragi na
Gospodin-predsednie!
(PREDSEDNIK ode.)
GLOSTER. Sad za njim,
Roae Bakingeme, sad za njim!
U Gildhol uri predsednik, pa vi,
Kad vam se prui najbolji trenutak,
Najav'te onde da su kopilad
Sinovi Edvardovi; recite im
Kako je Edvard poslao u smrt
Samo zbog toga jednog graanina
to se izreko da u naslee
Ostavlja krunu sinu svom; a tim je
Mislio svoju radnju zapravo,
Koja je takav naziv nosila.
Podvuci, osim toga, njegovu
Naklonost mrsku prema preobilju
I zverski prohtev njegov nezajaljiv
Da stalno menja svoje naslade,
Te je sa tog posezao za njinim
enama, slukinjama, kerima,
Gde god bi njegov raspaljeni pogled
Il' divlje, niim neobuzdavano
Njegovo srce moglo plen da zgrabi.
A bude l' nude, vi se za toliko
I mene dotaknite: recite im
Da se moj otac, uzvieni Jork,
U Francuskoj u ratu nalazio
Kada je moja mati zaela
Edvarda ovog nezajaljivog,
I kad je dobro sraunao vreme
Pronaao je da taj izdanak
Njegovo edo nije; to se moglo
Jasno da vidi i po crtama
Njegovog lica, koje nisu bile
Ni po em plemenitom vojvodi,
Mom ocu, nalik. Samo uzdrano

Toga se dotiite, izdaleka;

Jer ko to znate, vrli vojvodo,
Moja je mati iva.
BAKINGEM. Gospodaru,
I ne sumnjajte da u besednika
Da igram tako kao da e meni
Pripasti zlatna nagrada za koju
Zauzimam se. Za toliko zbogom,
Moj gospodaru.
GLOSTER. Uspete li s tim,
U Bejnardov dovedite ih zamak,
Gde ete mene okruena nai
Valjanim drutvom preasnih otaca
I episkopa vrlo uenih.
BAKINGEM. Idem; a vesti to u Gildholu
Nakupile se budu ekajte
Izmcu tri i etiri.
(Ode.)
GLOSTER. to bre
Do doktor-oa poi, Lavele;
(KEJTSBIJU)
Ti idi ocu Penkeru; poru'te
Jednom i drugom da se nau sa mnom
Za jedan as u Bejnardovom zamku.
(Odlaze LEVEL i KEJTSBI.)
A ja u sad da uem i da izdam
Naloge tajne kako da se oni
Balavci Edvardovi nekuda
S oiju sklone; i da saoptim
Da niko, ma ko bio, prinevima
Pristupa nema ni u koje vreme.
(Ode.)

SCENA ESTA
London. Ulica.
(Ulazi PISAR.)
PISAR. Protivu dobrog lorda Hastingsa
Optube evo, ispisane itko
I krupnim pismom, prema propisu,
A danas ima ona da se ita
U crkvi svetog Pavla. I sad gle'te

Kako se divno slae to e doi.

Jedanaest je sati trebalo
Da napiem je, jer je meni nju
Poslao Kejtsbi jue uvee,
A trajao je jo toliko valjda
Njen prvi sastav; Hastings je, meutim,
Jo pre pet sati bio u ivotu,
Bez mrlje, neispitan, na slobodi.
Divnog li sveta! Ko je tako tupav
Da ovu oiglednu smicalicu
Video ne bi? Ali ko, pak, ima
Hrabrosti reci kako vidi nju?
Rav je svet; u nita sve e poi
Kada ovakva poslovanja stidna
Samo u misli smeju biti vidna.
(Ode.)

SCENA SEDMA
London. Predvorje Bejnardovog zamka.
(Ulaze GLOSTER i BAKINGEM.)
GLOSTER. Elem, ta kau graani?
BAKINGEM. Ba nita,
Svete mi majke Boje, svi su nemi;
Ni zuba ne obeljuju.
GLOSTER. A jeste l'
O kopilanstvu dece Edvardove
to nainjali?
BAKINGEM. Jesam; a pomenuh
I ono zakljuenje veridbe
Sa plemenitom gospoicom Lusi;
Pomenuh da se preko zastupnika
Verio i u Francuskoj; pomenuh
Pohote prohtev njegov nezajaljiv,
Njegovo silovanje gradskih ena,
Njegovo nasilnitvo za sitnice;
Pomenuh da je kopilan i sam,
Jer da je zaet kad u Francuskoj
Va otac bee; podsetih na crte
Njegovog lica, jer na vojvodu
Liio nije; onda im ukazah
Na sklop i sastav vae osobe,

Koja potpunce podsea na oca

Koliko stasom, tol'ko plemenitim
Svojstvima duha; otvoreno potom
Nareah vae pobede u kotskoj,
Urednost vau i poslunost strogu
U ratovima, a u miru mudrost,
Dobrotu vau, skruenost, vrlinu,
I zbilja nita ne izostavih
Niti pak samo ovla dodirnuh
Sto bi u atar smeru vaem ilo;
A kad se moje besednitvo kraju
Primaklo svom, ja one kojima
Na srcu lei dobro otadbine
Pozvah da viknu: "Bog neka podri
Riarda kralja zemlje Engleske!"
GLOSTER. Pa viknue li?
BAKINGEM. Nisu; ni slova ne proslovie,
Tako mi Boga; ve su kao kakvi
Kipovi ili stene koje diu
Jedan u drugog tupo blenuli,
Samrtno bledi. Kada to primetih,
Ja ih ukorih, pa se predsedniku
Obratih da mi kae ta mu znai
Uzjogunjeno ovo utanje.
On ree kako narod nije sviko
Da mu se iko drugi obraa
Sem bclenika optinskog. Te bee
Prinuen da i sam on ponovi
Ono to ja napriah. "Tako, veli,
Vojvoda kae; zakljuak je takav
Vojvoda, veli, doneo"; a jednu
Ne rce re da to i sam podri.
A kada bee gotov, tada dole
Sa dna dvorane neki moji ljudi
Hitnue kape uvis, i u to se
Kojih desetak prolomi glasova:
"Bog neka titi kralja Riarda!"
Te ja uluih zgodu da izvuem
Korist od ove aice, i rekoh:
"Hvala vam, plemeniti graani
I prijatelji. Ovo klicanje
I ovo opte odobravanje
Dokaz su vae mudrosti i vae
Ljubavi prema Riardu". Pa ovde
Presekoh re i kretoh otuda.
GLOSTER. Mutave klade! I ne beknue?

To onda nee predsednik ni doi

S bratijom svojom?
BAKINGEM. Predsednik je tu ve,
Samo to nije stigao. A vi se
Pravite malo preplaeni. Ni s kim,
Sem uz golemo navaljivanje,
Da niste razgovarali: i nek' vam
U ruci bude neki molitvenik,
I svetenika dva nek' budu s vama,
Da mi to bude, gospodaru, osnov
Za moju svetu himnu; a kad mi
Uzmemo navaljivati na vas,
Nipoto ne dopustite da lako
Pridobijeni budete. Odglum'te
Ulogu devojeta; stalno "ne"
Odgovarajte; ali pristanite.
GLOSTER. Idem; pa ako umednete vi
Onako dobro da se zalaete
U njino ime kao to u ja
Umeti da odgovaram sa "ne",
Postii emo dobar ishod tad,
Tu sumnje nema.
BAKINGEM. Haj'te, haj'te odmah
Na galeriju! Evo predsednik
Optine kuca ve.
fGLOSTER odlazi.)
(Ulaze PREDSEDNIK optine,
ODBORNICI i GRADANI)
Gospodine,
Dobro nam doli: ja se, ekajui,
Nadvorih ovde; nee, rekao bih,
Vojvoda sebi nikoga da pusti.
(Ulazi KEJTSBI iz zamka.)
Pa, Kejtsbi, ta je odgovorio
Gospodar va na moje traenje?
KEJTSBL On moli, plemeniti vojvodo,
Da vaa milost poseti ga sutra,
Il' prekosutra; sad se on unutra
S preasna oca dva zatvorio
Unesen duhom u razmatranja
Onozemaljska; i pobuditi ga
Nikakav zahtev svetski ne bi mogo
Da se odree svoje vebe svete.
BAKING.: Do milostivog vojvode jo jednom
Poite, dragi Kejtsbi: recite mu
Da ja i gradski predsednik sa gradskim

Odbornicima doosmo do njega

Da se sa njim, po osnovu dubokom,
O vanoj stvari porazgovaramo,
A koja stvar se tie nieg manje
No naeg opteg dobra.
KEJTSBL Odmah ovo
Dostaviu mu.
BAKINGEM. Ha, gospodine!
Nije vam neki Edvard ovaj knez!
Ovaj se, evo, ne izleava
Na raskalanom nekakvom divanu
Nego u misli roni, kleei;
Niti se s dvema nalonicima
aljaka on, ve milju ponire
U drutvu umna dva pastira Boja;
Nit' spava da bi sala pridodao
Mlitavom telu svome, ve molitva
Da bi svoj budni duh obogatio.
Za Englesku bi srea bila kad bi
Tog vrlog kneza milost prihvatila
Da bude njezin vladalac. Al', avaj,
Bojim se da za ovo neemo
Pridobiti ga.
PREDSEDNIK Sauvaj nas, Boe,
Ako bi milost njegova po ovom
Rekla nam "ne".
BAKINGEM. A bojim se da hoe.
No, evo natrag Kejtsbija.
(Vraa se KEJTSBI)
Pa, Kejtsbi,
ta vam je rekla milost njegova?
KEJTSBL udi se cemu skupili ste vi
I doveli mu graana toliko,
Poto o tome izvetena nije
Njegova milost: on se, gospodaru,
Plai da njemu ne mislite dobro.
BAKINGEM. Boli me to podozreva na m
Moj plemeniti roak kako njemu
Ne mislim dobro. Mi mu dolazimo,
Tako mi Boga, s punom ljubavlju;
Te k njemu jo jedared poite,
Pa ga o ovom obavestite.
(KEJTSBI ode.)
Kad ljudi sveti, poboni duboko,
Mole se Bogu nad brojanicama,
Teko je njih odvojiti od toga;

Tako je slatko kad se utone

Svom duom u razmiljanja boanska.
(Gore, na galeriji, pojavi se GLOSTE
izmedu DVA SVESTENIKA.
KEJTSBI se vraa.)
PREDSED.: Gle, izme dvaju svetenika,
Njegova milost stoji.
BAKINGEM. To su dva
Stuba vrline koji pree da se
Hrianski knez ne svali u tatinu;
I gle, u ruci dri molitvenik;
Ures po kom se sveti ovek moe
Jasno da pozna. Milostivi knee,
Plantadenete slavni, sluh prikloni
Molbama naim blagonaklono;
Ne zameri nam to smo prekinuli
Molitve tvoje predane i tvoju
Hriansku revnost zbiljsku.
GLOSTEK Nije nuno
Ovakvo izvinjenje. Vau milost
Od srca molim da mi oprostite
to sam, sav predan slubi Boijoj,
Odloio da primim prijatelje.
No, ostavimo to, pa recite
ta je po volji?
BAKINGEM. Uprav ono to je,
Drim, i Bogu vinjemu po volji,
I svima dobrim ljudima na ovom
Ostrvu koje vladaoca nema.
GLOSTER. Strepim da neto nemilo uinih
to je uvredljiv utisak na nae
Graane ostavilo, pa ste doli
Da me za ovaj previd ukorite.
BAKINGEM. O, jeste, gospodaru: i elimo
Da dadne Bog da vaa milost bude
Voljna da greku ovu ispravi.
GLOST.: Pa kad bi druke bilo, to bih onda
U hrianskome svetu iveo?
BAKING.: Greh je va, znajte, to to najviu
Stolicu onu: presto blistavi;
I poziv svojih predaka, u ijoj
Desnici ezlo sjalo se; i svoje
Obveze prema sopstvenom poreklu;
I slavu svoga doma kraljevskog,
Koja sa jednog kolena na drugo
Prenosila se - greh je va to to

Nevrednoj lozi jednoj preputate

Da ona ovo upropaige,
Dok je, sa blage pitomosti vaih
Umalih misli - koje sada mi
Na dobro zemlje evo budimo -'
Ostrvo ovo plemenito nae
Lieno svojih udova sopstvenih,
Dokle mu lice rovae i grde
Oiljci to ih nanosi sramota,
I dok se divlji lastar njegovom
Kraljevskom stablu nakalemljuje,
Te se bezmalo zarilo do grla
U nezajaljiv ponor mranoga,
Dubokog zaborava. Te da ovo
Na pravo mesto opet vratimo,
Mi vas od svega srca preklinjemo
Da vaa milost preuzme na sebe
Kraljevsku vlast i staranje u ovoj
Vlastitoj svojoj zemlji; ali ne
Ko namesnik, il' neki nastojnik,
Il' zamenik, il' neki inilac
Niega stupnja, a za korist tuu,
Ve kao onaj koji nasledno,
Po krvi i po pravu svog rocnja
U kraljevinu svoju i na svoj
Sopstveni posed dolazi. Rad toga
Sa ovim ovde graanima, koji
Vrlo vas cene i od srca vole
Ko prijatelji, dooh amo ja,
Na burno njino navaljivanje,
Da vau milost privolim na ovu
Pravinu stvar.
GLOSTER. Ja nisam kadar rei
Da li bi bolje mome poloaju
I vaem nastrojenju priliilo
Da odem utke il' vas ukorim
Reima unim. Odem li bez rei
Vi ete, moda, pomisliti kako
Drei jezik svoj za zubima
Pristaje utke vlastoljubivost
Na zlatni jaram vlasti vrhovne,
Koji mi lakoverno naturate.
A ako li vas uzmem koriti
Zbog ove molbe vae, zainjene
Toliko vernom ljubavlju, tad ja,
Na drugoj strani, prijatelje vream.

Pa zato, da bih i govorio

I izbegao ono prvo, ali
Da ne bih svojom reju upao
U ovo drugo, ja vam konano
Odgovaram ovako. Na zahvalnost
Obvezuje me vaa ljubav; ali
Od previsokog vaeg zahteva
Zazire, pa se uklanja pred njim
Zasluga moja, odve nejaka.
Prvo, i kad bi bile uklonjene
Prepreke sve i bio utaban
Moj put do krune, kao zreo plod
Primljen po pravu mojega roenja,
Ipak je duha moga siromatvo
Veliko tako, i toliko su
Krupne i mnogobrojne moje mane
Da bi mi drae bilo da se skrijem
Od veliine, kao kakav un
Koji se nije kadar poneti
S debelim morem, nego li da eznem
Da se u svoju veliinu skrijem
I da u pari slave sopstvene
Uguen budem. Ali, Bogu hvala,
Od nude ja vam nisam, a u grdnoj
Naao bih se nudi kad bi vama
Od nude togod bilo. Za sobom je
Kraljevsko drvo ostavilo plod
Kraljevski svoj. I kad ga, mile kradom
Do zrenja asi vremena dovedu,
On e za presto kraljevski da bude
Prikladan ukras, pa e, sumnje nema,
Doneti nama sree svojom vladom.
Njemu ja to pripisujem to vi
Htedoste meni sad da pripiete:
pravo i blagodetni blagoslov
Njegovih srenih zvezda. Neka bi me
uvao Bog da to od njega ja
Otrgnem ikad.
BAKINGEM. To dokazuje
Savesnost vae milosti, al' vai
Razlozi navedeni, gospodaru,
Nisu ba bogzna kakvi, kad se dobro
Prosude sve okolnosti. Velite
Kako je Edvard vaeg brata sin:
I mi velimo to: al' nije sin
I Edvardove ene; on je prvo

Sa plemenitom Lusi bio veren,

iva je vaa mati kao svedok
Da se na to on zakleo; a potom
Sa Bonom, sestrom francuskoga kralja;
Zaruio se preko zastupnika;
Al' obe njih je istisnula jedna
Uboga moliteljka, jedna ena
Poremeena brigama i mati
Sinova mnogih, jedna nevoljna
Udovica lepote liena;
Uprav kad njeni dani najbolji
Na zarancima behu, ona bludno
Njegovo oko zarobi i kupi
I zavede ga da s visokog vrha
Svojega zvanja ponikne u niskost
I u dvoenstvo: ona njemu rodi
Edvarda ovog; u nezakonitoj
Postelji ona rodi onog kojeg
Zovemo princom mi iz utivosti.
Jo unije bih mogao da ospem
Kad ne bih jezik obuzdavao
Iz uvaenja prema izvesnim
Licima ivim jo, da njih potedim.
Te, gospodaru dobri, neka vaa
Kraljevska linost ovu ponuenu
Blagodet dostojanstva prihvati;
Ako li ne da bude to za nas
A i za zemlju blagoslov, a ono
Da biste svoju lozu plemenitu
Izvukli da je ne najedaju
Vremena ova opaka, te nju
Uputili na dobro usmereni
I nasleeni put.
PREDSEDNIK Uin'te tako,
Moj gospodaru dobri; usrdno vas
Za ovo mole vai graani.
BAKINGEM. Nemojte ovu ljubav ponuenu
Da odbijete, moni gospodaru.
KEJTSBI. Usliite im molbu pravednu
[ obradujte njih.
GLOSTER. O, zato, avaj,
elite da na mene brige ove
Natovarite? Ja za dostojanstvo
I sveanosti nisam prikladan.
Ne zamerite, preklinjem, al' ja
Popustiti nit' mogu niti hou.

BAKINGEM. Odbijate li stoga to vam ni

Iz ljubavi i revnosti, po udi
Da bude svrgnut onaj malia,
Vaega brata sin - a znamo dobro
Vaega srca nenost, a i blagu,
Duevnu, ensku samilost u vas,
Koju, a to smo svi primetili,
Gajite prema svojoj rodbini
I, doista, u isto tol'koj meri
I prema svojim staleima - tad,
Bilo da nau molbu prihvatite
IF odbijete, ipak nikad nee
Sin vaeg brata kao kralj da vlada;
No emo drugog nekoga na presto
Da postavimo, a na unienje
I propast vaeg doma: te vas svi,
Odluivi ovako, ostavljamo.
Graani, hajd'mo! Vie neemo
Da molimo!
(Odlaze BAKINGEM i GRAANL.)
KEJTSBL Zov'te ih, knee mili, da se vrj
I prihvatite molbu njihovu;
Cela e zemlja aliti veoma
Ako ih odbijete.
GLOSTER. Hoete li
Da meni briga itav svet na vrat
Svalite silom? Zovnite ih natrag:
Ja nisam stena, ve su srcu mom
Dostupne vae molbe prijate\jske,
(Odlazi KEJTSBI.;
Mada je ovo mojoj savesti
I mojoj dui protivno.
(Vraaju se BAKINGEM i OSTALI.)
Kad vi ve,
Roae Bakingeme, a i vi,
Ozbiljni, mirni ljudi, hoete
Da mi na vrat tu kob natovarite,
Da teret njen ponesem, ja tad moram,
Hteo il' ne, da ispoljim strpljenje
I breme to da nosim: ali ako
Kleveta mrana ili prekor gadan
Proprate ono to e proizii
Iz ovog vaeg primoravanja,
Onda e ova vaa prinuda
Imati da me opere od svih
Blaenja i od mrlja s tim u vezi;

Jer Bog to zna, a videste donekle

I sami vi, koliko je od mene
Daleko bilo da poelim to.
PREDSED.: Bog milost vau nek' blagoslovi!
I videli smo to, i rei emo.
GLOSTER. I rei ete istinu kad to
Budete rekli.
BAKINGEM. Pozdravljam vas onda
Kraljevskim ovim nazivom: Nek' ivi
Kralj Riard, vrsni vladar engleski!
SVI. Amin.
BAKING.: Je 1' vam po volji da se krunisanje
Obavi sutra?
GLOSTER. Kad je vama volja,
Jer vi to tako hoete.
BAKINGEM. E, onda,
Sutra nas eto da vas propratimo;
A sada, s punim srcem radosti,
Oprotaj od vas uzimamo.
GLOSTER (SVETENICIMA). Hajd'mo,
Svetom se poslu svome vratimo.
Roae, zbogom; zbogom ostajte,
Ljubazni prijatelji.
(Odlaze.)

ETVRTI IN

SCENA PRVA
London. Pred Tauerom.
(Ulaze, sjedne strane, KRALJICA
ELIZABETA, VOJVOTKINJA OD
JORKA i MARKIZ OD DORSETA; a s
druge strane ANA, VOJVOTKINJA OD
GLOSTERA, vodei ledi MARGARETU
PLANTADENET, Klarensovu
mladu ker.)

VOJV.: Gle, ko nam ovo dolazi u susret?

Unuka moja, Plantadenetova,
A za ruku je vodi ljubazna
Njezina strina Gloster. Due mi,
U Tauer je ona krenula
Da pozdravi, iz iste Jjubavi,
Prineve nene. Neka bi nam sreno
Sretanje bilo, snaho!
ANA. Bog nek' da
Da bude srean ovaj tren i vedar
Obema vama, vae milostl
K. ELIZABETA. I vama, draga moja jetrvo.
Kud ako Bog da?
ANA. Ja u Tauer;
A, ini mi se, s istom srdanou
Kao i vi, da onde plemenite
Prineve pozdravimo.
KRALJICA ELIZABETA. Hvala vam,
Jetrvo ljupka: ui emo
Zajcdno svi.
(Ulazi BREKENBERI)
A baS u dobri as,
Evo i komandanta. Molim vas,
Oprostite, gospodin-komandante,
Kako su princ i sin moj mladi, Jork?
BREKENB.: Sasvim su dobro, draga gospoo.
Ali ne zamerite, ja ne mogu
Dopustiti da posetite njih.
Naredio je kralj ba suprotno.
KRALJICA ELIZABETA. Kralj? Ko je to?
BREKENBERI. Gospodar namesnik,
Hou da kaem.
KRALJICA ELIZABETA. Neka Gospod Bog
Sauva njega da se kralj nazove!
Je 1' on to izme njine ljubavi
I mene neku meu postavio?
Ja sam im mati; ko to pregradu
Moe da stavi izme njih i mene?
VOJVOTKINJA. A ja sam mati oca njihovog;
I hou da ih vidim.
ANA. Zakonita
Strina sam njina, a po ljubavi
Njihova mati; njima me odvedi;
Krivicu tvoju primam ja na sebe,
I tvoju dunost, a na odgovornost
Sopstvenu svoju, ja preuzimam.

BREKENB.: Gospoo, to dopustiti ne mogu;

Izvin'te, ja sam vezan zakletvom.
(Ode. Ulazi STENLI..)
STENLI. Ako vas sretnem, gospoe, kad bude
Minuo jedan as, ve tada ja u
Njezinu milost, vojvotkinju Jork,
Da pozdravim ko svekrvu i asnu
Pratilju dveju divnih kraljica.
(VOJVOTKINJI OD GLOSTERA)
Gospoo, sa mnom haj'te Vestiminsteru
Da onde krunisani budete
Ko Riardova kraljica.
KRALJICA ELIZABETA. Presec'te
Uzice obe na mom stezniku,
Da ima kol'ko-tol'ko gde da tue
Sputano moje srce, ili u
Od vesti te to posee me smrtno
Onesvesnuti.
ANA. O, da mrskih vesti!
O, neprijatnih novosti!
DORSET. O, majko,
Priberite se! Kako vam je, majko?
K ELIZABETA. O, ne govori, Dorsete, ve idi;
Za petama su tvojim smrt i propast:
Kobno je ime tvoje matere
Za decu njenu; ako ispred smrti
Umai misli, puinu preseci,
Rimondu bei, pa sa njime ivi
Van domaaja pakla: idi, uri,
uri iz ove klanice, da ne bi
Broj mrtvih tobom bio povean
I duu ja ispustila ko suanj
Kletava Margaretinih, i tako
Pola na onaj svet nit' kao mati
Nit' kao ena nit' ko cenjena
Kraljica zemlje engleske.
STENLI. Va savet
Razumne brige pun je, gospoo.
(DORSETU)
asova prednost iskoristite
Brzinom svom; za svoga pastorka
Dau vam pisma, da se nae on
Vama na ruci, da vas presretne:
I pripazite da ne okasnite,
Pa da sa glupog svog oklevanja
Budete uhvaeni.

VOJVOTKINJA. Avaj, bedo!

Kud koga tvoje bacaju oluje
U zlo i gore! Avaj, prokleta
Utrobo moja, posteljice smrti,
Ispilio se bazilisk iz tebe
ijem se oku ne moe umai,
A koje nosi smrt!
STENLI. Pa, gospoo,
Hajdemo, hajd'mo; isposlan sam hitno.
ANA. A ja u poi bez imalo volje.
O, kamo da se, Bojom milou,
Taj zlatni obru to e da se svije
Okolo ela moga pretvori
U gvoe usijano, pa da spri
I sami mozak moj! I neka bi me
Otrovom smrtnim miropomazali,
Pa da me smrt odnese pre no mogne
Da vikne ko "nek' ivi kraljica!"
KRALJICA ELIZABETA. O, poi, jadna
duo, samo poi!
Ja tvojoj slavi nisam zavidna.
I nemoj, tek da meni ugodi,
cleti sebi zlo.
ANA. A zato ne?
Kada me srete mu moj sadanji
Dok sam za leom Henrijevim ila,
A jo mu nije estito ni bila
Oprana s ruku krv to istee
Iz moga prvog mua, anela,
Iz onog sveca umrlog za kojim
Plaui iah, o! tad, velim vam,
U Riardovo zagledah se lice,
Pa evo ta poeleh: "Proklet bio",
Rekoh u sebi, "to me tako mladu
Udovom tako starom uini!
A kad se bude venao, nek' jad
ui u tvojoj postelji; a tvoja
ena nek' bude - ako li se nae
Ludaa takva - vea bednica
Kraj tebe iva nego to sam ja
Smru svog dragog mua postala
Zaslugom tvojom." Ali, gle! Tu kletvu
Ne stigoh ni da ponovim, a ve mi,
Za tili as taj, zarobi on grubo
Medenom reju ensko srce moje,
Da se na njemu kletva ispuni

Sopstvene moje due, kletva s koje

Otada oka ne sklapam za poin;
Jer jo me ne obradova nijednom
U postelji mu zlatna rosa sna
Ni cigli as, no neprestance mene
Usplahireni snovi njegovi
Bude iz sna. Sem toga, on me mrzi
Zbog oca moga Vorika, i dugo
Trajati nee pa e se bez sumnje
Otresti mene.
K ELIZABETA. Zbogom, jadna duo!
Jadanje tvoje potresa mi srce.
ANA. Ne manje ja nad jadanjima vaim
Svom duom plaem.
KRALJICA ELIZABETA. Zbogom pola ti
Koja sa bolom slavu pozdravlja.
ANA. Zbogom i tebi, jadna duo, koja
Uzima od nje oprotaj.
VOJVOTKINJA (DORSETU). Ti hajde
Rimondu, i nek' srea tebe vodi.
(ANI)
Riardu poi ti, i nek' nad tobom
Aneli bde.
(ELIZABETI)
Ti poi utoitu
I nek' ti srce krepe misli dobre.
Ja idem grobu, gde e mir i poin
Leati sa mnom. Osamdeset leta
I neto vie jade gledam ja:
Za sree as, po sedam dana zla,
KRALJICA ELIZABETA. Postojte, i na
Tauer svoj pogled
Bacite sa mnom. Imaj saaljenja,
Kamenje drevno, naspram maliana
Nejakih onih to ih zidinama,
Kolevkom grubom za tu ptiad slatku,
Obzida zavist; stari, namrteni
Drue u igri prineva tih nenih!
Dronjava, gruba njina dadiljo,
S deicom mojom dobro postupaj!
Ovako jad i tuga budalasta
Zbogom vam kau, drevna platna tmasta.
(Odlaze.)

SCENA DRUGA
London. Sveana odaja u dvoru.
(Trube. RIARD, odeven raskono, s
krunom na glavi; BAKINGEM,
KEJTSBI, jedan PA i drugi.)
RIARD. U stranu svi! Nek' roak Bakingem
Preda me stupi.
BAKINGEM. Milostivi kratfu!
RIARD. Ruku mi daj.
(Sie s prestola.)
Na ovuje visinu
Upuen tobom i uz pomo tvoju
Kralj Riard seo. Samo, da li treba
Tek jedan dan da traju sjaj i slava,
Il' treba oni trajno da podre,
Pa da u njima uivamo mi?
BAKING.: Vazda nek' ive, i nek' traju dovek!
RIARD. Ah, sad e proba rei, Bakingeme,
Da li si zbilja zlato vaee.
Mladi je Edvard iv: sad pomisli
ta hou tim da kaem.
BAKINGEM. Redte,
Moj gospodaru ljubljeni.
RIARD. Pa, Bakingeme, kaem da bih hteo
Da budem kralj.
BAKINGEM. Pa vi i jeste to,
Nadasve slavni gospodaru moj.
RIARD. Ha, da li jesam? Ono, jesam: ali
Edvard je iv.
BAKINGEM. Zacelo, vrli kraljiL
RIARD. Da gorkoga li zakljuka da Edvard
Valja da bude dovek iv. "Zacelo,
Moj vrli kralju"! Nisi inae,
Roae, bio tako tup. Il' valja
Neuvijeno da ti kaem? elim
Da bude mrtva ona kopilad;
I to to pre. ta veli sad? Govori
to bre; budi kratak.
BAKINGEM. Vaa milost
Moe da ini to joj drago.

RIARD. Pih!
Sledio si se ceo, smrzava se
Ljubaznost tvoja. Reci, daje li mi
Pristanak svoj da oni umru?
BAKINGEM. Neto
Predaha meni, vremena mi neto,
Moj gospodaru dragi, ostavite
Pre no to budem konano o tome
Izjasnio se; svoju odluku
Odmah u da vam kaem.
(Ode.)
KEJTSBI (tiho drugima). Kralj se srdi;
Gle kako grize usnu.
RIARD (silazi s prestola). S ludama u,
iji je mozak kao gvoe tvrd,
I s deranima da razgovaram
U kojih nema obzira, jer niko
Nije za mene ije oko moe
U mene da zaviri paljivo.
Obazriv, predostroan postaje
Taj Bakingem to cilja na visoko.
Derane!
PA. Gospodaru!
RIARD. Zna li ti nekog koji bi se dao
Navesti, zlatom potkupljen, da tajno
Obavi smeli in ubistva?
PA. Znam
Nezadovoljnog jednog plemia,
ija su sredstva odve oskudna
Da bi mu ponos zadovoljila;
Zlato bi delovalo na nj ko kakvih
Dvadeset govornika; ono bi ga
Namamilo da poini to bilo,
Tu sumnje nema.
RIARD. Kako se on zove?
PA. Tirel je njemu ime, gospodaru.
RIARD. Znam ga donekle; idi ga pozovi.
(PA ode.)
Bakingem, vidra dubokoumna,
Uz koleno mi odsad sedeti
Nee u mome savetu. Zar sa mnom
Izdra torko ne umorivi se,
A sad je stao jer mu treba daha?
Pa dobro, neka bude,
(Ulazi STENLI.)
Lorde Stenli,

Kako ste? ta je novo?

STENLI. Gospodaru dragi,
Valja vam znati da je, kako uh,
Rimondu markiz Dorset pobegao,
U zemlje gde se Rimond nalazi
RIARD. Pristupi, Kejtsbi: pusti glas da teko
Obolela je moja ena, Ana;
Izdau nalog da se nikuda
Ne puta ona. I pronai mi
Sirotog kakvog, malog plemia;
Hou za enu odmah da mu dam
Ker Klarensovu; deak je budala,
Njega me nije strah. - Pa ti si, gle,
Na oblacima negde! Pusti glas,
Opet ti kaem, da je bolesna
Kraljica moja, Ana, i da ima
Izgleda da e umreti: pouri;
Jer mi je stalo mnogo da se svaka
Ustukne nada koja bi mi mogla
Biti od tete ako bi narasla.
(KEJTSBI ode.)
erku svog brata morau da uzmem
Za svoju enu, il' e inae
Na nogama od stakla da mi stoji
Kraljevstvo moje. Da joj smaknem brau,
Pa da je uzmem. Nije za dobitak
Pouzdan ovo put. Al' ja ve tol'ko
U krv sam zagazio, da e greh
Sa greha da se bere: vazda beh
Nesklon da suzu saaljenja pustim.
(Vraa se PA sa TIRELOM.)
Zove se Tirel?
TIREL. Tirel Dems, i va
Podanik najpokorniji.
RIARD. Zacelo?
TIREL. Prokuajte me, vaa milosti.
RIARD. Bi li se smeo drznuti da jednog
Mog prijatelja ubije?
TIREL. Po volji;
Al' dumanina dva jo radije.
RIARD. Ko porueno; ja i elim ba
Da dumanina moja ljuta dva,
Dva protivnika to mi ne daju
Poinka mirnog no mi s oiju
Odgone san, da njih ti udesi.
A to su ona kopileta dva

U Taueru, Tirele.
TIREL. Do njih mi
Slobodan pristup omoguite,
Pa u vas oas osloboditi
Straha od njih,
RIARD. Ovakvu pesmu daj mi!
uj, prii amo, Tirele: ponesi
Oznaku ovu; ustani i k meni
Prikloni uvo. (apue.) Ovo ti je sve:
Kad ree da je obavljena stvar,
Ljubav ti moja ne gine za ovo,
A isto tako ni unapreenje.
TIREL. Svriu ovo odmah. (Ode.)
(Vraa se BAKINGEM.)
BAKING.: O zahtevu sam vaem, gospodi
Kojim ste mene stavili na probu,
Porazmislio,
RIARD, Manimo se toga,
Odbegao je Dorset Rimondu.
BAKINGEM. Tu vest sam uo, gospodar
RIARD. On vama, Stenli, pada pastora!
Pa, pripazite.
BAKINGEM. Pravo, gospodaru,
Na obeani poklon polaem,
Na koji ste se obavezali,
Veru i ast u zalog dajui;
Obeali ste dati mi u posed
Grofovstvo herefordsko s imovinom
Pokretnom celom.
RIARD. Pripazite malo
Na svoju enu, Stenli: bude 1' ona
Rimondu pisma upuivala,
Vi ete odgovarati.
BAKINGEM. A ta
O pravednom mom potraivanju
Gospodstvo vae kae?
RIARD. Ja se seam
Kako je Henri esti prorekao
Da Rimond treba kralj da postane,
Jo kad je Rimond bio nabusito
Maleno derle. Kralj! a moe biti...
BAKINGEM. Moj gospodaru!
RIARD. I kako da mi tada, poto sam
Prisutan bio, prorok ne ree
Da u ga ja da smaknem?
BAKINGEM. Gospodaru,

O meni obeanom grofovstvu RIARD. Rimond! Kad ono poslednji put beh
U Ekseteru, optinski poglavar
Iz ljubaznosti pokaza mi zamak
I ree da se Rimond naziva;
A ja se, kada uh to ime, trgoh,
Jer mi je reko jednom prilikom
Poeta irski nekakav da neu
iveti dugo nakon to se meni
Ukae Rimond.
BAKINGEM. Gospodaru!
RIARD. Kol'koje sati?
BAKINGEM. Biu toliko drzak da jo jednom
Na obeanje koje ste mi dali
Podsetim vau milost.
RIARD. Pa lepo; ali kol'ko ima sati?
BAKINGEM. Samo to nije otkucalo deset.
RICARD. Lepo, pa dajte da ve otkuca.
BAKINGEM. A to da damo da ve otkuca?
RICARD. Zato to ti ko onaj oveuljak
Na gradskom satu klepee u zvono
Moljakanjima, pa razmiljanja
Prekida moja. ud mi danas nije
Orna da daje.
BAKINGEM. Recite bar jeste 1'
Voljni il' niste.
RIARD. Dosadan si mi.
Nisam pri dobroj volji danas.
(Odlaze RIARD i PRATNJA.)
BAKINGEM. Ha!
Tako li stoji stvar? Za moje krupne
Usluge on mi plaa preziranjem?
Zato li njega podigoh na presto?
O, Hastingsa mi setiti se valja
I beati u Breknok dok je zdrava
I iva ova prestravljena glava.
(Odlazi.)

SCENA TREA
Na istom mestu.

(Ulazi TIREL.)
TIREL. Krvavi in je nasilniki svren;
Potresnog klanja in pakleniji
No to ga ikad ova zemlja skrivL
Dajton i Forest, koje ja podmitih
Da ovo klanje bezduno izvedu,
Mada su bili psi krvoedni
I ostrvljene hulje, smekali su
Od razneenog, krotkog saaljenja
U torkoj meri da su plakali
Ko dcca kakva kad su priali
alosnu povest smrti dege.
"O", ree Dajton, "leahu ovako
Ti neni maliani". "Da, ovako,
Ovako", ree Forest, "grlei se
Nevinim svojim mermer-ruicama:
Usne im ko na jednoj stabljici
Rumene rue etiri bejahu
to jcdna drugu ljubi u lepoti
Raskonoj letnjoj svojoj; a kraj glava
Na jastuku im lei molitvenik;
S ega umalo to se", ree Forest,
"Nisam u jedan mah predomislio;
AP, o! Ta sotona!" - i tu ta hulja
Prekide re; al' Dajton nastavi:
"Zadavili smo delo prirodino
Toliko divno, tol'ko dovreno,
Da takvo nije od poetka sveta
Uoblieno bilo nikada".
I pogrueni griom savesti,
Odoe pokajniki; nisu mogli
Prosloviti ni rei; te ih ja
Napustih da bih krvavome kralju
Doneo ove vesti: evo njega.
(Ulazi KRALJ RIARD)
Zdravlje i svako dobro dao Bog
Mom kralju gospodaru!
RIARD. Nose li mi,
Tirele dragi, sreu tvoje vesti?
TIREL. Ako e vaa srea da se zane
Tim 8to je ono to naloiste
Ve izvreno, sreni budite:
Izvreno je.
RIARD. Ali jesi li ih

Video mrtve?
TIREL. Jesam, gospodaru.
RIARD. I sahranjene, vrli Tirele?
TIREL. Obavio je njinu sahranu
Kapelan tauerski, ali kako
I gde je njih sahranio, to ne znam.
RIARD. Po veeri da odmah, Tirele,
Do mene doe, pa mi ispria
Kako je njina izvedena smrt.
Promozgaj dotle ta bih mogao
Da uinim za tebe, pa to eli
Nek' ti i bude. Dotle zbogom ostaj.
TIREL. Pratam se s vama pokorno.
(Ode.)
RIARD. U zatvor
Uputio sam Klarensova sina;
Ker Klarensovu udao za nekog
oveka sitnog; Edvardova deca
Poivaju u krilu Avramovom;
A laku no je moja ena Ana
Ovome svetu rekla- No, a sad,
Poto je, kako znam, Bretanjac Rimond
Na mladu Elizabetu, na ker
Mojega brata oko bacio,
Pa, preko ove veze, oholo
Put krune cilja, ja sad idem k njoj
Ko nasmejan i srean prosilac.
(Ulazi KEJTSBI.)
KEJTSBI. Moj gospodaru!
RIARD. Jesu li dobre vesti ili zle,
Kad si ovako rupio ko medved?
KEJTSBI. Rave vesti, gospodaru moj:
Utekao je Morton Rimondu;
A Bakingem, uz potporu i pomo
Velana krepkih, krenuo je s vojskom
Na bojno polje, i sve vie rastu
Njegove snage.
RIARD. Vema mene brinu
Ili i Rimond nego Bakingem
Sa navrat-nanos pokupljenom vojskom.
No? hajde; ja sam nauk izvukao
Da preplaena predomiljanja
Nisu to drugo do li trapav sluga
Mlitavom nakanjivanju, a njega
Prosjatvo vodi, koje nemono
Puevljim puzi korakom: te zato

Neka mi bude plamena brzina

I Jupiterov Merkur moj i krilo
I kraljevski skorotea! Poteci
Pa skupljaj vojsku: tit je vee moje;
Napreac valja gurnuti ka svrsi
Kad razbojitem izdajnik se prsi.
(Odu.)
SCENA ETVRTA
London. Pred dvorom.
(Ulazi KRALJICA MARGARETA.)
MARGARETA. Nagnjilelo se blagostanje sad
Stropotava u trulu eljust smrti
Potajno sam se ovim predelima
unjala da bih budno motrila
Dumana svojih osipavanje.
Predigre grozne svedok beh, a sad
U Francusku u poi s nadanjem
Da e se gorkim, crnim, traginim,
Pokazati i ono to tek ide.
Nesrena Margareta, skloni: se:
Ko ide to?
(Ulaze KRALJICA ELIZABETA i
VOJVOTKINJA OD JORKA)
ELIZAB.: Ah, jadni moji prinevi! Ah, moji
Deaci neni, moji pupoljci,
Tek izniknuli slatki zameci,
Ako li vae due umilne
Vazduhom krue, jo neuzapene
Nepostojanja veitoga kletvom,
Pruite svoja krila vazduna
Pa oko mene lebdite, da majku
ujete kako narie za vama.
MARGARETA. Kruite oko nje i recite jo
Odmazdom pravde mrkle noi more
Zagui mrakom osvit vae zore.
VOJV.: Od mnogih jada naprte mi glas,
Te mi je jezik, sustao od plaa,
Ukoen i zanemeo. to umre,
Plantadenete Edvarde?
MARGARETA. Za jednog
Plantadeneta Plantadenet drugi
Plaa svoj smrtni dug, i jedan Edvard

Za drugog sada plaa Edvarda.

ELIZABETA. Zar da od tako nene jagnjadi
Digne, o Boe, ruke pa u vuju
Utrobu da ih baci? Kad si jo
Spavao kad se izvravala
Ovakva dela?
MARGARETA. Kada pomree
Moj sveti Hari i moj slatki sin.
VOJV.: ivote mrtvi! Zenico bez vida,
Utvaro bedna ivoga mrtvaca,
Poprite jada, stide ovog sveta,
Zagroblju duni dane, kojega
Na silu ivot zadra, sabijen
Izvode dana dosadnih i njihov
Ubogi podsetnie, nemir stiaj
Na zakonitoj zemlji engleskoj
(Sedne.)
Nezakonito isponapijanoj
Nevinom krvlju,
ELIZABETA. Kamo, ah! da hoe
Da pripravi mi grob onako brzo
Ko ovo neveselo sedite;
Tad ne bih kosti tu odmarala,
Nego ih ovde skrila. O, da l' ima
Razloga iko, osim ja, da cvili?
(Sedne pored nje.)
MARGARETA. Ako je vema asna tuga stara,
Tad tuzi mojoj povlasticu dajte
Da bude uvrh stola, i nek' ona
Presee okom ispred sebe sve,
Ako mi drutvo tuga podnosi
(Sedne kraj onih dveju.)
Pobrojte svoje nedae, pa njih
Na nedaama mojim odmerite.
Imaah jednog Edvarda, dok njega
Ne ubi Riard; jednog Henrija
Imaah dok ga Riard ne ubi:
Edvarda jednog ti si imala
Dok njega Riard ne ubi; i jednog
Riarda ti si imala, dok njega
Ne ubi Riard.
VOJVOTKINJA. Imaah i ja
Riarda jednog, pa ga ubi ti.
I Ratlanda sam jednog imala,
A on uz tvoju pomo je ubijen.
MARGARETA. I Klarensa si jednog imala,

A njega ubi Riard. Izmile

Pakleni jedan pas iz tenare
Utrobe tvoje, i u smrt sve redom
Hajka nas on: tog psa to zube dobi
Pre nego oi da bi jagnjad klao
I lokao im krv blagorodnu,
Tog gada koji unakauje
Boije delo, tog prevashodnog
Tirana iznad sviju tirana
Na ovoj zemlji, koji caruje
Nad rasplakanim duama iz ijih
Oiju pljuti u - porodi njega
Utroba tvoja da nas grobu goni.
Koliko li sam tebi zahvalna,
Pravedni Boe neumoljivi
Koji po pravdi deli darove,
to ova psina nezajaljiva
Grabi i porod tela majke svoje,
Te ova s klupe iste zapeva
I kuka s drugim ojaenicima.
VOJVOTKINJA. O, Harijeva eno, nemoj ti
Zbog jada mog da likige: sam Bog
Svedok je meni da sam suze lila
Nad tvojim jadom.
MARGARETA. O, ne zameri;
Osvete gladna ja sam, pa se njom,
Sad kad je vidim ostvarenu, sladim.
Tvoj Edvard, koji moga Edvarda
Posla u grob, i sam u grobu lei;
I drugi Edvard tvoj pod zemljom lei,
Da dug za moga Edvarda izravna:
Mladi je Jork dodatak tome tek,
Jer oni nisu obadvojica
Dovoljni da se plati savrenstvo
Onoga kog sam ja izgubila.
I Klarens tvoj je mrtav, koji smae
Edvarda moga, a i svi to behu
Posmatraoci ove tragedije:
Preljubnik Hastings, Rivers, Von i Grej
U pranom grobu svom pre vremena
Poguie se. Ali Riard ivi,
Taj pakla crni bir, kog pakao
Pod svoje uze da mu kao senzal
Kupuje due pa ih alje tamo.
Al tu je, tu, na domak ruke, njegov
alosni kraj, nad kojim niko nee

Proliti suzu saaljenja. Ve je

Zinula zemlja, plamti pakao,
Urlaju vrazi, mole svetitelji
Da ga odnese vihor odavde.
Pocepaj, Boe dragi, molim ti se,
Zalog na ivot njegov, da doivim
Da mognem rei: pas je lipsao.
ELIZABETA. O, prorekla si meni kako vreme
Doi e kad u tebe traiti
Da zajedniki proklinjemo toga
Pauka pupavoga, gnusnu tu
Grbavu abu.
MARGARETA. Ja te nazvah tad
Jalovo bujnim cvetom moje kobi;
Nazvah te molovanom kraljicom
I bednom senkom koja glumi samo
Ono to bejah ja i drugo nije
Do slatkoreiv uvodnik za kakvo
Pozorje grozno; biem to visoko
Uzdignuto je da bi se duboko
Survalo dole; koje tek za egu
Postade majka dva sinia divna;
Snom onog to si bila nazvah te,
Mehurom od sapunice i dahom
I dostojanstva tablom oglasnom,
Blistavim stegom to za metu slui
Svakome opasnome kurumu,
Kraljicom ale radi, tek koliko
Da pozornica njom se ispuni
Gde ti je mu sad? Gde su tvoja braa?
Gde tvoja deca? ta te sad veseli?
Ko klei ispred tebe, ko te moli,
Ko vie: "Bog nek' titi kraljicu!"?
I gde su velikai da se tebi
Klanjaju i da tebi laskaju?
I gde je rulja to je, skrena,
Za tobom ila? Odbij ovo sve,
Pa sad proceni ta si sad: umesto
Presrene ene, bedna udova;
Umesto majka vesela, ti kuka
to si se majkom nazvala; umesto
Da tebe kume, druge prepokorno
Kumi i moli ti; umesto da si
Kraljica, ti si jadom krunisana
Bednica prava; mesto da s prezrenjem
Gleda na mene, ja na tebe sad

S prezrenjem gledam; mesto da od tebe

Strahuju svi, sad sama strahuje;
Umesto svima da nareuje,
Sada te niko ne slua. Tok pravde
Zavitlao se sada naopake
I pustio te tako vremenu
Da se ko njegov suti obre plen;
Ostala ti je samo misao
Na ono to si bila, da bi te,
Budui da si ovo to si sad,
Utol'ko vie muila. Kad vlast
Nad mojim mestom pritisnu, to ne bi
I vlast nad mojim jadom pritisnula
U isto tol'koj meri? Sada nosi
Tvoj gordi vrat mog pretekoga jarma
Tek polovinu, al' u ja sad njega
Sa svoje glave umorne da smaknem
I ceo njegov teret da ti predam.
Ostaj mi zbogom, eno Jorkova,
I zlosree i bede kraljice!
U Francuskoj e biti meni smeni
Engleski ovi jadi neuteni.
ELIZABETA. O, postoj malo ti to kleti umom
Poui me da kunem dumane.
MARGARETA. Uskrati sebi preko noi sa
A posti preko dana; uporeuj
Svoj ivi jad sa svojom mrtvom sreom;
Zamiljaj da su tvoja deca bila
Jo lepa no to behu, a da onaj
Koji ih pobi izgleda jo mnogo
Gadniji no to jeste: pa kad tako
Ulepa svoj gubitak, inie se
Jo gorim onaj to ga izazva:
Procenjuj to i prokuvaj u sebi,
Pa e se kletva roditi u tebi.
ELIZABETA. Re mi je tupa; svojom je izoi
MARG.: Izotrie je jad tvoj, pa e s mojo
Ravna da bude po otrini. (Ode.)
VOJVOTKINJA. to
Nevolja da je puna rei?
ELIZABETA. O,
Te besednice zagrcnuta daha
to se za bedu zalau bez straha,
Te braniteljke vihorne to brane
Jad branjenika svojih, vetrotkane
Te batinice radosti na koje

Ubatinjene nisu! Neka svoje

Teraju one! Neka lete meti.
Ako i nee pomoi doneti
Ono to one saoptavaju,
Srce e bar da ublaavaju.
VOJV.: Ako je tako, jezik tad razvei,
Pa daj da dahom unih rei mi
Prokletog sina uguimo mog,
Koji je daha liio dva tvoja
Predivna sina!
(uje se truba.)
Jeknula je truba:
Iz svega glasa sad narii!
(Ulazi KRALJ RIARD, sa
SVITOM, u maru.)
RIARD, Ko to
Prei mi put na mome pohodu?
VOJV.: Ona to kamo da je, bednie,
Spreila tvoja svekol'ka ubistva
Udavivi te jo u prokletoj
Utrobi svojoj.
ELIZABETA. Da li krunom zlatnom
Skriva to elo, koje bi, da ima
Na svetu pravde, bilo igosano
Ubistvom onog kneza kojem ta
Kruna je pripadala, a i smru
Groznijom jo sinova jadnih mojih
I brae moje? Reci, sramna huljo,
Gde su mi deca?
VOJVOTMNJA. abo, abo, gde je
Klarens, tvoj brat, i njegov mali sin
Ned Plantadenet?
ELIZABETA. Gde su plemeniti
Rivers i Von i Grej?
VOJVOTKINJA. I mili Hastings?
RIARD. Trube i talambase! Doboe!
Uzbunu dajte! Neka ne uju
Nebesa kako te torokue
Hule na Bogom miropomazanog!
Raspal'te, velim!
(Trube i doboi.)
Ili budite
Strpljive, pa se sa mnom ko to valja
Ophodite, il' u galamu vau
Ratnikom bukom tom da zagluim.
VOJVOTKINJA. Jesi li ti moj sin?

RIARD. Da, hvala Bogu, ocu mom i vama.

VOJV.: Strpljivo uj tad moje nestrpljenje.
RIARD. Na vas sam malo, gospoo, po udi:
Ne trpim ukor.
VOJVOTMNJA. Pusti me da kaem!
RIARD. Pa, hajde; ali sluati ja neu.
VOJVOTKINJA. Bie mi blaga re, i pitoma.
RIARD. I kratka, dobra majko; urim se.
VOJV.: Zar ti je tako hitno? A na tebe,
Sam Bog to zna, na muci, premirui,
ekala ja sam.
RIARD. Pa zar nisam najzad
Doao da vas uteim?
VOJVOTKINJA. O, nisi,
Svetog mi krsta; zna to i te kako:
Na svet si doo da bi svet u pako
Pretvorio za mene; teki teret
Roenje tvoje bilo je za mene;
Namor i udljiv bio si ko dete;
Ko ae divalj, besan, uasan
I vratoloman; kao mladi drzak,
Bcstidan, ludo smeo; kao ovek
Krvocdan, potuljen, ohol, lukav,
Blai, al' zato jo opakiji,
U mrnji vema ljubazan: da l' moe
Prijatan as ijedan da navede
Koji je meni, kad sam s tobom bila,
Doneo blagoslova?
RIARD. Vere mi,
Nijedan osim onaj as smirenja
Kada je vaa milost pozvana
Da dorukuje jednom bez mog drutva.
Pa ako sam u vaim oima
Toliko stidan, tol'ko okaljan,
Pustite put da nastavim, i da vas
Ne vream vie, gospoo. - U dobo
Udrite tamo!
VOJVOTKINJA. uj me, molim te!
RIARD. Odve ste uni.
VOJVOTKINJA. uj me jednu re bar;
Jer nikad vie mene uti nee.
RIARD. Je li!
VOJV.: Il' e da umre ti po zapovesti
Pravednoj Bojoj, pa se vratiti
Iz rata nee kao pobednik;
Ili u ja od starosti duboke

I ucveljena jadima da umrem,

Te neu vie lice da ti vidim.
Najstraniju od mene stoga kletvu
Neka ponese, i nek' ona tebe
Za bitke vema izmori no sva
Oprema ratna koja je na tebi!
Uz protivnike tvoje vojevae
Molitve moje; doaptavae
Nejake due Edvardove dece
Da hrabre duh u tvojih protivnika
I da im uspeh obeavaju
I pobedu im zavetavaju.
Krvav si bio; krvav kraj ti bie.
Besramlje bee sluga tvog ivota:
I smrt e tvoju dvoriti sramota.
(Ode.)
ELIZAB.: Beskrajno vie razloga da kunem
ivi u meni, ali mnogo manje
Duha za to, pa samo rei njenoj
Dodajem: amin.
(Poe.)
RIARD. Stan'te, gospoo:
Moram re-dve da izmenjam sa vama.
ELIZABETA. Sinova vie krvi kraljevske
Nema u mene da ih pobije;
A keri moje, to se tie njih,
pobone duvne bie, Riarde,
A nee biti suzne kraljice;
Stoga na ivot njihov ne niani.
RIARD. U vas je erka Elizabeta,
Vrla i lepa, puna ljupkosti
I dostojanstva.
ELIZABETA. Treba li zbog toga
Da nae smrt? O, pusti je da ivi,
A ja u njeno ophoenje lepo
Iz glave da joj izbijem, i njenu
Lepotu da unakazim, a sebe
Da oklevetam da sam postelju
Izneverila Edvardovu, pa u
Beaa velom nju da pokrijem:
Ispovediu kako ona nije
Ki Edvardova, samo da poivi
Nerovaena krvavim ubistvom.
RIARD. Poreklu njenom nepravdu ne ini:
Ona je krvi kraljevske.
ELIZABETA. Ajau

Rei da nije, da joj ivot spasem.

RIARD. ivotu njenom najbolju bezbednost
Poreklo njeno prua.
ELIZABETA. A u toj
Bezbednosti su uprav pomrla
Njezina braa.
RIARD. Eh, pod kobnom zvezdom
Rodila su se braa njezina.
ELIZABETA. Ne, ve su bili njihovom ivotu
Zli prijatelji protivni i kobni.
RIARD. Prstu sudbine ne ote se niko.
ELIZAB.: Da, kada sudbu zlokovarnik stvara.
Bila bi mojim malianima
Smrt lepa dosuena da je tebi
Dosuen lepi ivot Svevinjim.
RIARD. Vi govorite kao da sam ja
Bratued svoju poubijao.
ELIZAB.: Bratued, zbilja! Bratski edno ti si
Podlio vodu njima, pa im edno
Oteo krunu, blagodet, rodbinu,
Slobodu, ivot. Makar ija ruka
Da im je nena srca probola,
Tvja je glava, putem okolinim,
Izdala nalog: tup je no ubiin,
Bez reza bio, to je izvan sumnje,
Dokle na tvome kremen-srcu tvrdom
Naotren nije bio da se sladi
U utrobama mojih jaganjaca.
Ali da alost ne ublaava
Trajanjem svojim alosti estinu,
Ne bi moj jezik tvojim uima
Ni pominjao moje maliane
Dok mi se nokti ukotvili ne bi
U tvoje oi; pa bih se u tome
Zatonu smrti oajnikom ja,
Ko kakva jadna barka, liena
Uadi i jcdara, razbila
U paramarad na stenovitim
Grudima tvojim.
RIARD. Ne dao mi Bog,
Gospoo, sree u mom pothvatu
Nit' pogibeljnog uspeha u ovom
Krvavom ratu, ako l ne namenih
Vama i vaim mnogo vie dobrog
No to sam ikad vaima i vama
Naneo zala.

ELIZABETA. Kakvo dobro to

Prikriva lik nebeski, pa ga tek
Otkriti valja, a da dobro to
Moe to dobro meni da donese?
RIARD. Pa uspon, plemenita gospoo,
I uzdizanje vaeg poroda.
ELIZAB.: Uspon do kakvog gubilita da
Pogubili na njemu glave?
RIARD. Ne,
Ve do vrhunca sree i gospodstva,
Do najviega, velianstvenog
Uzora slave tu na zemlji.
ELIZABETA. Tuzi
Polaskaj mojoj, pa mi to objasni.
Rcci mi kakav moe poloaj,
Gospodstvo ili ast da podari
Ma kom od moje dece?
RIARD. Mogu sve
Da dam to imam; da, i sebe sama
I sve to imam dau kao poklon
Jednom od tvoje dece; ako tvoja
Srdita dua utopi u Letu
Seanje bolno na posekotine
Koje ti, kako misli, ja nanesoh.
ELIZAB.: Kratko mi kazuj, kako ne bi
0 Ijubaznosti tvojoj trajala
Due no sama tvoja ljubaznost.
RIARD. Tad znaj da tvoju ker od srca
ELIZABETA. No srcem majka moje keri
RIARD. ta hoete da kaete?
ELIZABETA. Da ti od srca voli moju
1 brau si joj voleo od srca;
Na tom ti ja od srca kaem hvala.
RIARD. Prebrzo mojih rei smisao
Ne izvrite: hteo sam da kaem
Da vau ker od svega srca volim,
I nameran sam da je uinim
Kraljicom zemlje engleske.
ELIZABETA. A ko bi
Bio, po tvome miljenju, njen kralj?
RIARD. Pa ko do onaj to je zakraljii
ELIZABETA. ta! Ti?
RIARD. Ba ja: ta vi na ovo kaete?
ELIZABETA. A kako moe da je isprosi?
RIARD. Od vas bih hteo to da nauim,
Jer vi joj znate ud ponajbolje.

ELIZABETA. I hteo bi da naui od mene?

RIARD. Od svega srca, gospoo.
ELIZABETA. Po onom
Koji joj brau pobi polji joj
Krvava srca dva, a urei
U njih imena Edvarda i Jorka,
to e je moda rasplakati: zato
Polji joj rubac, ko to Margareta
U svoje vreme rubac umoen
U Ratlandovu krv tvom ocu posla,
A koji, reci, purpurni taj sok
Upi iz tela njene brae slatke
I naloi joj neka ona njirn
Ubrie svoje oi rasplakane.
Ako l' je to ne namami na ljubav,
A ti joj svoja plemenita dela
Navedi napismeno; reci da si
Smakao njenog strica Klarensa,
Ujaka njenog Riversa, i da si,
Njojzi za ljubav, hitno ispratio
I njenu dobru strinu Anu.
RICARD. Vi se
Rugate meni, gospoo; to nije
Nain da vaa dobije se ki.
ELIZAB.: Naina drugog nema, sem da uzme
Na sebe drugi neki lik, te vie
Ne bude Riard koji ovo sve
Izvrio je.
RIARD. Recimo da ovo
Izvrih sve rad njene ljubavi?
ELIZAB.: ta li zna drugo tad sem da te mrzi,
Kada si ljubav kupovao takvim
Krvavim razbojnitvom?
RIARD. Bilo je
Kako je bilo, tome leka nema:
Nepromiljeno katkad ovek radi,
Al' ima kada potom da se kaje.
Uzeh li krunu od sinova vaih,
Ja u je, da bih ovo popravio,
Dati sad vaoj keri. Ako li sam
Utrobe vae porod pobio,
Ja u sad, da bi ivnuo va priplod,
Potomke svoje, a od vae krvi,
Da zanem s keri vaom; ime bake
Jedva je neto manje milo nego
Oboavano ime majino:

Oni su to i deca, samo jedno

Manje od drugog; vaega su kova,
Od vae krvi iste, i od sasvim
Jednake muke - ako izuzmemo
No onu jednu jauka i bola
Koje e da pretrpi ona s koje
I vi ste iste muke trpeli.
Vaa su deca bila kubura
Za vau mladost, dok e moja biti
Uteha vaoj starosti. Za vas je
Gubitak to to sin va nije kralj,
AF taj gubitak omoguio je
Da vaa erka bude kraljica,
Ne mogu da vam pruim nadoknadu
Kakvu bih hteo; zato primite
Ljubaznost kakvu kadar sam da dam.
Dorseta, sina vaeg, koji, ljut,
Po tucm svetu zaplaen se maje,
Brzo e doma natrag dozvati
Ta lepa veza do unapreenja
I do visokih asti: srodniki e
Dorseta tvoga nazvati urakom
Kralj koji tvoju ker lepoticu
Naziva enom svojom; pa ete
Ponovo biti kralju majka vi,
I sve e tete dana neprilinih
Obiljem zadovoljstva dvogubog
Nadoknaene bitL Ama, videemo
JoS puno divnih dana! Mlazevi
Tih suznih kapi koje proliste
Navree opet, preobraeni
U istonjaki biser, da naraste
Kamatom njihov zajam do visine
Dva'estostruke dobiti u srei.
Hajdete, majko; poite do keri:
Iskustvom svojim drskost ulijte
Plaljivim njenim godinama; njene
Priprem'te ui da u sebe prime
Prosioeva odvoravanja;
Za vladalatvom zlatnim enje plamen
Usadite u neno srce njeno;
I naslikajte spokojne i slatke
asove brane sree kneginjici:
Pa kada ova moja ruka bude
Kaznila onog buntovnika sitnog,
Praznoglavoga onog Bakingema,

Ovenan vencem slavlja, ja u doi

Da pobednikoj svojoj postelji
Odvedem tvoju ker, da predam njoj
Zadobijenu pobedu, te ona
Pobedilac e biti jedini,
Cezarov Cezar.
ELIZABETA. Kako da joj to
Najbolje kaem? Da je prosi brat
Njenoga oca? Il da kaem stric?
Il' onaj to je njene ujake
I brau njenu poubijao?
Pod kojim tvojim nazivom da prosim
Za tebe nju da Bog, i moja ast,
I zakon, a i njena ljubav mognu
Uiniti da to dopadljivo
Izgleda njenim nenim godinama?
RIARD. Navedite ko presudno u tome
Da e ta veza mir da podari
Engleskoj lepoj.
ELIZABETA. Koji venim ratom
Ima da kupi ona.
RIARD. Recite:
Kralj moli, vlastan nalog izdati.
EIIZAB.: to moni kralj nad kraljevima krati
RIARD. Silna i mona kraljica e biti.
ELIZABETA. Da, ko i mati, otplae taj naziv.
RIARD. Recite da u veno da je volim.
ELIZAB.: Al' ovo "veno" kol'ko e da traje?
RIARD. Svom snagom slasti dok se ne okona
Njen lepi ivot.
ELIZABETA. A koliko e
estito ivot slatki njen da traje?
RIARD. Dokle ga dre priroda i nebo.
ELIZABETA. Dokle se svidi Riardu i paklu.
RIARD. Recite, kralj je podanik njen skruen.
ELIZAB.: Njoj, podaniku, takva vlast je mrska.
RIARD. Kod nje mi pomo reitou dajte.
ELIZABETA. Zbor estit vredi kad je prost.
RIARD. Tad prosto
Ljubav joj moju isporuite.
ELIZABETA. Prost zbor je odve grub kad
nije estit.
RIARD. Preve je plitak razlog vaS; brzoplet.
ELI.: Ne, preve dubok, preve nepokretan:
Preve duboko, preve nepokretno
Prinevi jadni lee u svom grobu.

RIARD. Prolo je to; ne udarajte vie

U ovu icu, gospoo.
ELIZABETA. U nju u
Da udaram dogod na srcu mom
Ne prsne ica.
RIARD. Svetoga mi Dora,
I skiptra mog i moje podvezice ELIZABETA. Obesveen je prvi, drugi otet
A trea ukaljana.
RIARD. Kunem se ELIZABETA. Ni u ta; poto zakletva to nije
Tvoj sveti Dore, jer obesveen,
Izgubio je svoju svetu ast;
Tvoj skiptar, jer je silom preotet,
Uprljao je kraljevski svoj blesak;
A podvezica tvoja, ukaljana,
U zalogu je dala svoju asnu
Viteku vrednost. Hoe li da tvojoj
Poveruje se zakletvi, zakun' se
U neto emu ne nanese vreda.
RIARD. Tako mi sveta ELIZABETA, Punog tvoga skvrna.
RIARD. Smrti mi oeve ELIZABETA. Na koju baci
Ljagu tvoj ivot.
RIARD. Moga mi ivota ELIZABETA. Koji si sam zloupotrebio.
RIARD. Pa, ivoga mi Boga ELIZABETA. Boga si
Vreao mimo svega. Da si se
Bojao prekriti zakletvu
Koju mu dade, jo bi sloga bila
Neprekrena koju kralj, moj mu,
Zakljuio je, nit' bi braa moja
Bila u grobu Da te bee strah
Zakletvu njemu datu prekriti,
Ta plemenita kovina, to glavu
Optoila je tvoju, krasila bi
Slepoonice nene moga sina,
I disala bi oba princa ovde
Koje je sad, dva druga odve nena
U postelji od praha, poslala
Zakletva tvoja skrena da budu
Crvima plen. Pa ime moe sad
Da se zakune?
RIARD. Vremenom pred nama.

ELIZABETA. A vremenom za nama ti si s

Ogreio o njega; jer i sama
Suzama mnogim imau da perem
Budue dane zbog tolikih tvojih
Uvreda nanesenih danima
to su za nama. ive deca kojoj
Roditelje si pobio i koja,
Neodgajena, oplakivae
Pod starost to; i ive roditelji
iju si decu poklao i koji,
Jalovo staro bilje, sada ve
Pod stare dane to oplakujuNe kuni se u dane potonje,
Pre upotrebe zloupotrebljene
U dane prole, zlo upotrebljene,
RIARD. Onako kako bio nauman
Da uspem i prokopsam, kajui se,
Onako mene srea sluila
U opasnome poduzeu protiv
Neprijateljskog oruja! Sam sebi
Doao glave! Bog i suenice
Od srenih me asova odgurnuli!
Svetlost mi svoju dan uskratio,
A pokoja mi ne pruila no!
Srenice zvezde sve se podigle
Protivu mojih poduhvata ako
Prelepoj tvojoj erci kraljevskoj
Ne pruam istu ljubav srca svog,
Pobone misli, i nenatrunjenu
Odanost svoju! Srea kako moja
Tako i tvoja na njoj poiva;
Bez nje pak eka mene, tebe, nju,
I mnoge due hrianske, i zemlju
Smrt, pustoenje, propadanje, trule:
Izbei to se ne moe, sem ovim;
Nit' e se, osim ovim, to izbei.
Te, draga majko - ja ne mogu da vas
Tako ne zovem - budite kod nje
Zastupnik moje ljubavi pa mene
Branite onim to u tek da budem,
A manite se onog to sam bio;
Ne zaslugama dojakonjim mojim,
Ve zaslugama koje mislim stei:
Podvuc'te ono to iziskuju
Drava i vremena sadanja,
A nemojte se zaluivati

Golemim planovima.
ELIZABETA. Zar na tako
Kuanje da me stavi satana?
RICARD. Da, ako on rad dobra tebe kua.
ELIZABETA. Zar samu sebe da zaboravim?
RICARD. Ako vas vrea da se same sebe
Seate, treba.
ELIZABETA. Ti mi decu pobi.
RIARD. U vae keri utrobu, meutim,
Sahranjujcm ih ja, da otud ona,
Iz toga gnezda mirisa, oive
I samu sebe rode ponovo
I utcha vam budu.
ELIZABETA. Treba li
Da poem i da pridobijem ker
Za to to trai?
RIARD. I da budete,
inei ovo, majka presrena.
ELIZABETA. Idem. to pre mi piite, a ja u
Izvcstiti vas kako ona misli
RIARD. I poljubac joj verne ljubavi
Odnesite sa moje strane. Zbogom.
(Poljubije. KRALJICA
ELIZABETA ode.)
Popustljiva budalo, plitkoumna
Prcvrtljivice!
(Ulazi RATKLIF, za njim KEJTSBI)
Elcm! ta je novo?
RATKLIF. Svemoni kralju, brodovlje bez broja
Kraj obala se ljulja zapadnih,
A prema alu hrli gomila
Sumnjivih, nesranih prijatelja,
Neoruanih i nereljivih
Da one natrag potisnu. Svet pria
Da Rimond vodi ovo brodovlje.
Plovci tamo, oni Bakingema
ekaju da im u pomo pritee
I pozdravi ih kad se iskrcaju.
RIARD, Od prijatelja neko ko je brz
Do vojvode od Norfoka nek' trkne.
Ratklife, ti, iF Kejtsbi; gde je on?
KEJTSBL Ovde, moj dobri gospodaru.
RIARD. Kejtsbi,
Do vojvode potecL
KEJTSBL Idem odmah
to bre mogu, gospodariL

RIARD. Hodi,
Ratklife, amo. Ti u Solzberi
Da trkne odmah, a kad stigne tamo (KEJTSBIJU)
Tupava huljo beslovesna, to si
Ukipio se tu, to nisi ve
Vojvodi potekao?
KEJTSBL Valja najpre
Da ujcm ta ste voljni, moni kralju,
Da se od strane vae milosti
Porui njemu.
RIARD. Da, zacelo; reci,
Moj dobri Kejtsbi, neka odmah skupi
Snage to moe silnije i vee
I smesta nek' u Solzberi potee
Meni u susret.
KEJTSBL Idem.
(Odlazi.)
RATKLIF. A ta li valja, ako je po volji,
Da radim ja u Solzberiju?
RIARD. No,
A ta e tamo pre no stignem ja?
RATKLIF. Vae mi velianstvo porui
Da ispred vas onamo pohitam.
(Ulazi STENLI..)
RIARD. Promenio sam miljenje. ta novo
Vi, Stenli, donosite?
STENLI. Nita dobro
Da bi vam uti godilo, moj kralju,
Al ne ni tako zlo, te moe lepo
Da se iznese,
RIARD. Gle ti zagonetke!
Ni dobro a ni zlo. Pa to ti treba
Da tol'ko milja zaobilazi,
Kad moe vest da kae neposredno?
Jo jednom: ta je novo?
STENLI. Rimond je
Na okeanu.
RIARD. Tu nek' potone,
Pa neka bude ispod okeana!
Skitnica malokrvna! ta e tamo?
STENLI. Ne znam to, kralju, samo nagaam.
RIARD. A nagaa?
STENLI. Podstaknut Dorsetom i Mortonom
I Bakingemom krenuo je on
Put Engleske, da ovde krunu ite.

RIARD. Je l' presto prazan? Ma bez desnice?

Je r mrtav kralj? Je l zemlja niija?
Ko je, sem nas, iv Jorkov naslednik?
A ko je kralj u Engleskoj do moni
Naslednik Jorkov? Dakle, ta on, reci,
Na moru trai?
STENLI. Ako neto rekoh,
Dosetiti se ne znam, gospodaru.
RIARD. Ako ne doe da vam bude kralj,
Dosetiti se ne znate ta ovaj
Velanin traL Ti e, bojim se,
Odmetnuti se pa pobei njemu.
STENLI. Ne, dobri gospodaru, nemojte
Na mene podozrevati u tome.
RIARD. Gde su ti snage da ga suzbije?
Gde pratnja tvoja, tvoji podlonici
Da nisu sad na alu zapadnom
Da buntovnike s njinog brodovlja
Sprovedu zdrave-zdravcate?
STENLI. To ne,
Moj gospodaru, prijatelji moji
Na severu su.
RIARD. Gde? Na severu?
Hladni su oni prijatelji menl
ta trae tamo, kad bi trebalo
Da slue kralju svom na zapadu?
STENLI. Nareeno im nije, moni kralju:
Ako bi htelo vae velianstvo
Dozvolu da mi da za odlazak,
Sabrau svoje prijatelje pa u
Susresti vau milost tamo gde je
I gde je vaem velianstvu drago.
RIARD. Hteo bi ti da ode, nego ta,
Pa da se spoji s Rimondom; al' neu
Pokloniti ti vere.
STENLI. Nemate,
Svcmoni kralju, rata sumnjati
U moje prijateljstvo. Neveran
Niti sam bio nit' u ikad bitL
RIARD. Pa, poi, prijatelje prikupi,
Al' svoga sina, Dorda Stenlija,
Ovde da ostavite: pazite,
Ne poklecnite srcem, il' e biti
Njcgova glava sigurna ko trska.
STENLI. Kako se odan pokaem, onako
inite s njim.

(Ulazi GLASNIK)
GLASNIK Moj milostivi kralju,
U Devoniru, ko to pouzdano
Od prijatelja uh, ser Edvard Kortni
I brat mu, ekseterski episkop,
Nadmeni prelat, s mnogo saveznika
Na oruje se digli.
(Ulazi DRUGI GLASNIK)
DRUGI GLASNIK Glifordi se
U Kentu odmetnuli, gospodaru,
I svakog asa odmetnicima
Suborci novi pritiu sve vie,
Te su im snage zamano narasle.
(Ulazi TREI GLASNIK)
T. GLASN.: Velikog Bakingema vojska, kraljuRIARD. Do vraga s vama, jejine! Zar drugo
Ne znate nita osim kukanja?
(Udari ga.)
Evo ti to do boljih izvetaja.
TREI GLASNIK. Javljam vam,
velianstvo, da je vojska
Bakingemova naglom poplavom
I pljuskovima razbucana sva
I rasturena, dok je on sam samcit
Odluto nekud, niko ne zna kud.
RIARD. Oprosti, molim: evo moje kese;
Udarac to ga dobi njom izlei.
Da li je koji prijatelj dovitljiv
Objavio za onog nagradu
Ko izdajnika tog dovede amo?
TREI GLASNIK Takav je proglas, kralju,
objavljen.
(Ulazi ETVRTI GLASNIK.)
ETVRTI GLASNIK Ser Tomas Lavel i
lord markiz Dorset
U Jorkiru su bunu podigli,
Kako se uje, gospodaru. Ali
Donosim vaem velianstvu vest
Utenu vrlo: da je rasturena
Bretonska flota burom. Rimond je
U Dorsitiru isposlao un
Do obale da pita da li su
Oni na prudu uza nj ili nisu;
Od Bakingema, rekoe mu oni,
Dolaze njemu u pomo, no on im
Ne poverova, nego die jedra

I put Bretanje otplovi

RIARD. U boj!
Napred u boj! Pod orujem smo ve,
Pa ako ne da bitke bijemo
S neprijateljem spoljnim, onda bar
Da odmetnike skrimo na domu.
(Vraa se KEJTSBI.)
KEJTSBI. U ruke nam je pao vojvoda
Od Bakingema, kralju: to je vest
Da bolja biti ne moe; vest druga
Toliko nije povoljna, al' ipak
Saoptiti je valja: s monom vojskom
U Milfordu se erl od Rimonda
Na kopno iskrcao.
RIARD. Napred svi
Put Solzberija! Dokle ovde mi
Pametujemo, dotle biti moe
Ii' dobijena ili izgubljena
Odluna bitka. Nek' na sebe neko
Zapovest uzme da se Bakingem
U Solzberi dovede; napred sa mnom!
(Izlaze.)

SCENA PETA
London. Odaja u Stenlijevom domu.
(Ulaze STENLI i SER
KRISTOFER ERSVIK)
STENLI. Rimondu s moje strane recite,
Ser Kristofere: upuen je sin moj,
Dord Stenli, da se zatvori u svinjac
Onoga vepra najkrvavijeg:
Odmetnem li se, odsei e glavu
Mladome Dordu; samo strah od toga
Prei me da mu u pomo priteem
Ovoga asa. Tako, poi sad;
Svom gospodaru preporui me.
Uz to jo reci da je kraljica
Pristala od sveg srca da mu da
Ker svoju, Elizabetu, za enu.
No gde se, reci, nalazi knez Rimond?
KRISTOFER. U Harfordvestu, il' Pembroku,

u Velsu.
STENLI. Ko je od ljudi znamenitih s njim?
KRISTOFER. Ser Volter Herbert, ratnik vrlo
uven,
Ser Gilbert Tolbot i ser Viljem Stenli,
Oksford, i ser Dems Blant, i strani Pembruk,
Pa s hrabrom svojom druinom Rajs Toma,
I mnogi drugi veliki po svome
Imenu i po svojoj vrsnosti:
A krenuli su s vojskom put Londona,
Ako li usput ne doe do boja.
STENLI. Lepo, pouri svome gospodaru;
Ruku mu ljubim ja, a iz mog pisma
Saznae ta u srcu svome nosim.
Zbogom.
(Odlaze.)

PETI IN

SCENA PRVA
Solzberi. Na trgu.
(Ulazi ERIF sa STRAOM, vodei
BAKINGEMA na gubilite.)
BAK: Zar nee da mi dopusti kralj Riard
Da govorim sa njim?
ERIF. To ne, pa zato
Strpljenja, dobri moj gospodine,
I pribranosti imajte.
BAKINGEM. O, vi,
Hastingse, maliani Edvardovi,
Riverse, Greje, sveti kralju Henri,
I njegov sine lepi Edvarde,
Vone, i svi vi koje upropasti
Nepravda gnusna kriom miena,
Ako li neto sad kroz oblake
Gledaju vae due razgnevljene
I ozlobljene na trenutak ovaj,
Smejte se onda unitenju mom
I svetite se! Da li bee danas

Dan Zadunica, momci, ili ne?

ERIF. Jest, gospodine.
BAKINGEM. Na Zadunice onda mome telu
Dan Stranog suda pada. Zakletvom sam,
U doba kralja Edvarda, taj dan
Zazvao da na mene padne ako
Njegovu decu ili saveznike
Njegove ene budem izdao.
Zazvah taj dan kad kletvu izgovorih
Da glave meni doe izdajom
Onaj u kog se uzdam najvie.
I danas ba, na ove Zadunice,
Dan je do kog je bilo odloeno
Suenje mojoj zastraSenoj dui
Za moja ogreenja. To to zazvah
Pritvornom kletvom svojom, to mi srui
Na glavu onaj gore Svevidei
Sa kojim sam se igrao, pa meni
Ozbiljno ono podari to ja
U ali iskah. Tako silom on
Maeve ljudi opakih navede
Da svoje iljke upere na svoje
Sopstvene gospodare. Tako sad
Preteka kletva Margaretina
Na moja plea pada. "Kada on"
Rekla je - "slomi tvoje srce jadom,
Seti se da je Margareta tebi
Prorekla to". Pa vodite me, momci,
Sramnome panju: krivda krivdom vraa,
Sramotom dug svoj sramoenje plaa.
(Odlaze.)

SCENA DRUGA
Ravnica u blizini Tamvorta.
(Ulaze s doboima i zastavama
RIMOND, OKSFORD, SER DEMS
BLANT, SER VOLTER HERBERT, i
drugi, sa svojom VOJSKOM u maru.)
RIMOND. Sadruzi ratni, prisni prijatelji,
Pod jarmom nasilnikim mrcvareni,
Prodresmo, evo, do u srce zemlje

Ncometani, a od Stenlija,
Ouha naeg, dobili smo, evo,
Redove utehe i ohrabrenja.
Napasnik onaj, onaj krvoedni,
Zlosreni vladar koji opustoi
okote vae pune grozdova
I polja vaa puna letnjeg ploda,
A vau vrelu krv ko splaine
Sre i loe, pa je napravio
U rasporenoj vaoj utrobi
Alov za sebe - e, ta svipja gnusna,
Kako smo uli, nalazi se sad
U okolini grada Lestera,
U srednjem delu ovog ostrva.
Od Tamvorta pa donde nema vie
Od jednog dana mara. Bodro, dakle,
U ime Boje, prijatelji hrabri,
Krenimo napred da bismo tim jednim
Krvavim okrajem rata ljutog
Pobrali etvu mira trajnoga.
OKSFORD. Kad valjabiti boj s tim zlim ubicom
Tad savest svakog pojedinca vredi
Kol'ko i celih hiljadu vojnika.
HERBERT. Ne sumnjam da e nama prii or
Koji su sad uz njega.
BLANT. Uza sebe
Nikoga nema on sem onih to se
Iz straha zovu njegovim, a ti e
Utei kada njemu najvie
Potrebni budu.
RIMOND. Sve na korist nau.
Napred u ime Boje! Brzo leti
Istinska nada kao da je nose
Lastina krila: ona manjeg koga
Vine do kralja, kralja pak do Boga.
(Odu.)

SCENA TREA
Bosvortsko bojite.
(Ulazi KRALJ RIARD s VOJSKOM;
VOJVODA OD NORFOKA,
ERL OD SARIJA.)

RIARD. Ovde moj ador raspnite, ba ovde

Na bosvortskome polju. to ste tako
Stuteni, lorde Sari?
SARI. Srce mi je
Vedrije deset puta nego pogled.
RIARD. Lorde od Norfoka NORFOK Na slubi vaoj,
Premilostivi kralju.
RIARD. Pljutae
amari ovde, Norfoe, zar ne?
NORFOK Na jednoj i na drugoj strani, mili
Moj gospodaru.
RIARD. Dignite mi ador!
Noas u tu da leim.
(VOJNICI ponu da diu ator.)
Ali gde u
Leati sutra? No, svejedno to je.
Je 1' neko izvideo kol'ki je
Broj izdajnikih snaga?
NORFOK. Ima ili
Najvie est il' sedam hiljada.
RIARD. Pa naa vojska trostruko je vea;
A tvrdinja je snana osim toga
Kraljevo ime, ega nemaju
Na protivnikoj stranl Di'te ador!
Hajdemo, plemenita gospodo,
Da osmotrimo prednost poloaja;
Pozov'te koga dobro upuenog:
Motrimo da odrimo poslunost
I mnogo da ne oklevamo; jer e
Valjati da zasuemo rukave:
Bie nam sutra posla preko glave.
(Odlaze.)
(Ulaze, na drugoj strani polja,
RIMOND, SER VILJEM BRANDON
OKSFORD i DRUGI ZAPOVEDNICI. *
Nekoliko VOJNIKA poie
RIMONDU ator.)
RIMOND. Umorno sunce utonu u zlato,
A vatrenih mu kola svetli trag
Najavljuje za sutra divan dan.
Moj steg, gospodin Viljem Brandone,
Imate vi da nosite. Nek' neto
Hartije meni ko i mastila
Doda u ator moj, da sastavim

Nacrt za nau bitku, da za svakog

Odredim vou poseban zadatak,
A nae male snage podelim
Kao to valja. Ostae uz mene
Scr Viljem Brandon i ser Volter Herbert
I erl od Oksforda. Erl Pembrok e
Povesti puk svoj: njemu vi poel'te,
Kapetan Blante dragi, dobru no
Sa moje strane i zamolite ga
Da doe k meni igutru u dva
U ator moj. No, dobri kapetane,
Jo neto mi uin'te: znate l' gde je
Gospodin Stenli postavio logor?
BLANT. Ako li ne pobrkah potpuno
Njegove boje - a zacelo nisam Njegov je puk za pola milje bar
Junije od glavnina velikih
Kraljevih snaga.
RIMOND. Ako ne bi bilo,
Kapetan-Blante dragi, opasno,
Dobru mu no poel'te s moje strane,
I doturite njemu ovu moju
Veoma vanu ceduljicu.
BLANT. To u,
Ma me ivota stalo, gopodaru,
Uzeti na se; elem, nek' vam Bog
Spokojan odmor noas podari.
RIMOND. Laka ti no, moj dragi kapetan
Gospodo, hajd'mo da se svetigemo
O sutranjemu poslu; vazduh je
Otar i hladan; uimo u ator.
(Povlae se u ator.)
(Ulazi, idui svom atoru, KRALJ
RIARD, a s njim RATKLIF,
NORFOK i KEJTSBI.)
RIARD. Kol'ko je sati?
KEJTSBI. Vreme veeri,
Moj gospodaru; upravo je devet.
RTARD- Noas ja neu veerati. Malo
Hartije daj i mastila.
Jeli moj vizir laki no to bee,
I moja ratna oprema u ator
Sva unesena?
KEJTSBI. Jeste, kralju moj;
I sve je pripravljeno.
RIARD. Ti pouri,

Norfoe dobri, na zadatak svoj;

Koristi strau paljivu; odben
Straare pouzdane, proverene.
NORFOK. Odlazim, gospodaru.
RIARD. A sutra, plemeniti Norfoe,
Na nogama sa evom da mi bude.
NORFOK. Jemim to, gospodaru.
(Ode.)
RIARD. Ratklife!
RATKLIF. Moj gospodaru!
RIARD. Neka naoruan
Autant jedan Stenliju u puk
Odnese nareenje da dovede
Pre suneva roenja svoje snage,
Il' e u slepu jamu vene noi
Sin njegov, Dord, da padne. Vina mi
Pehar natoi. Sveu jednu daj mi.
Sutra za bitku da mi se osedla
Moj belac Sarl Zbrin'te da mi koplja
vrsta, al' ne i odve teka budu.
Ratklife!
RATKLIF. Gospodaru!
RIARD. Nortamberlanda setnog da h vide
RATKLIF. Ba kad je suton uzeo da pada
On sam i Toma erl od Sarija,
Vojsku su, jednu etu za drugom,
Obilazili, bodrei vojnike.
RIARD. To mi je drago. Pehar vina daj m
Nemam sad neto uobiajenu
ivahnost duha i vedrinu svoju.
Spusti to dole. Jesu 1' hartija
I mastilo za mene pripremljeni?
RATKLIF. Jesu, moj gospodaru.
RIARD. Nek' motri straa moja; idi.
Doi kad bude pono, Ratklife,
U ator moj da pomogne da stavim
Oruje na se. Idi, rekoh.
(KRALJ RIARD se povlai u svoj
ator. Odlaze RATKLIF i KEJTSBI)
(Otvara se RIMONDOV ator, u
kojem se nalazi on sa svojim oficmma
i drugima. Ulazi STENLI.)
STENLI. Srea na lem tvoj s pobedom
nek' sleti!
RIMOND. to teiteljskog mrka no i blagog
Moe da prui, sve to neka tebi,

Moj plemeniti pooime, da!

Red, ta moja mati draga radi?
STENLI. Po porud ti njenoj donosim
Blagoslov tvoje majke, koja vazda
Za Rimondovo dobro Boga molL
Tol'ko o tom. Iskradaju se ve
asovi tihi i na istoku se
Ljuskasti mrak ve razbija. Te kratko
Da kaem, jer okolnosti to trae:
Pre zore rane svoj pripremi boj,
Pa udarcima krvavim i ratu
to bulji praznim oima mrtvaca
Pusti da ree tvoju kob. A ja u Jer initi ne mogu to bih hteo Koliko bolje i korisnije
Mogadnem vreme da zavaravam,
Pa u pritei tebi u pomo
U neizvesnom ovom sudaru:
Al' se ne mogu odve da istrim
Na tvoju stranu, jer e, primete 1' me,
Pogubljen biti neni Dord, tvoj brat,
Pred oima svog oca. Zbogom ostaj:
I kratko vreme i jezovit as
Uskrauju nam sad da sveano
Na odanost se kunemo i due
Srdano porazgovaramo, to bi
Prilino bilo prijateljima
Podue razdvojenim; Bog bi dao
Da dokolice naemo za ove
Obrede prisne ljubavi! Jo jednom,
Zbogom: pa budi hrabar, i sa sreom!
j. RIMOND. Do njegovoga puka, gospode
Sprovedite ga. Ja u pokuati
Da malo dremnem, misli zbrkanih,
Jer inae e sutra da me svali
Olovni san kad treba da se vinem
Na pobednikim krilima. Jo jednom,
Gospodo plemenita, laku no!
(Odlaze svi sem RICMONDA.)
O, ti, za ijeg vojskovou ja
Sam sebe smatram, okom samilosnim
Na moju vojsku pogledaj; u njene
Doturi ruke tuni malj svog gneva,
Te, teko njime tresnuvi, da one
lemove smrve nasilnikih naih
Neprijatelja! Daj da budemo

Izvritelji tvoje odmazde,

Te da te uzmognemo slaviti
Kad pobedu odnese! Vazda budnu
Duu ti svoju preporuujem,
Pre no to oka prozor pritvori:
O, tit mi budi budnom i kad spim!
(Zaspi.)
(DUH PRINCA EDVARDA, sina
KRALJA HENRIJA ESTOG, uzvine
se izmedu jednog i drugog atora.)
DUH EDVARDOV (KRALJU RIARDU).
Nek' ti na duu sutra uzjaem
Ko kamen teki! Seti se da mene
Kod Tjuksberija, mladog kao rosu
Probode ti, pa stoga oajanje
Sri i umri! Bodra srca budi,
Rimonde, ti, jer due uvreene
Prineva pomirenih ratuju
Na tvojoj strani: utehu ti alje,
Rimonde, kralja Henrga potomak.
(Uzvine se DUH KRALJA
HENRIJA ESTOG.j
DUH (KRALJU RIARDU).
Na mome telu miropomazanom
Bezbroj si rupa smrtnih iskopao
Dok bejah smrtan: priseti se mene
I Tauera, pa tad oajanje
Sri i umri; Henri esti tebi
Nalae: sri oajanje, umri!
(RIMONDU)
Ti, svet i estit, budi pobednik!
Hari, to tebi krunu proree,
U san tvoj kaplje utehu, i veli:
Poiveo i vazda cvetao!
(Uzvine se KLARENSOV DUH.)
DUH (KRALJU RIARDU).
Nek' ti na duu sutra uzjaim
Ko kamen teki! Ja to beh u smrt
Prociklim vinom spran, ja, ubogi
Klarens, tvoj brat, kog ti si smicalicom
Izdao smrti. Sutra se za boja
Priseti mene, pa iz ruke tupi
Ispusti ma, pa onda oajanje
Sri i umri! (RIMONDU) A za tebe se,
Izdane doma Lankastera, mole
Jorkovi uvreeni naslednici:

Nek' tite dobri aneli tvoj boj!

Pa, iveo i vazda cvetao!
(Uzvinu se duhovi RIVERSA,
GREJA i VONA.)
RIVERSOV DUH (KRALJU RIARDU).
Nek' ti na duu sutra uzjaim
Ko kamen teki! Pozdravija te Rivers
to skona ivot svoj u Pomfretu.
Pa sri oajanje i tad umri!
GREJOV DUH (KRALJU RIARDU).
Greja se seti s oajem u dui!
VONOV DUH (KRALJU RIARDU).
Vona se seti, pa ti koplje tupo
Greniki strah iz ruku izbio!
I oajanje sri tad, pa umri!
SVA TROJICA (RIMONDU).
Preni se, pa se seti: Riardu e
Slomiti srce i pobediti ga
Nepravde nama nanesene, koje
U dui svojoj nosL Preni se,
I pobedom ovenaj ovaj dan!
(Uzvine se HASTINGSOV DUH.)
DUH (KRALJU RIARDU).
Krvavi i u grehu ogrezli,
Preni se grehom ogrezao! Skonaj
U krvavome boju dane svoje!
Hastingsa lorda priseti se ti,
Pa oajanje sri, i tad umri!
(RIMONDU)
Spokojna, neuznemirena duo,
Preni se, preni! Oruja se lati,
I boj povedi, pa za predivnu
Englesku svoju pobedu donesi!
(Uzvinu se DUHOVI dvaju
mladih prineva.)
DUHOVI (KRALJU RIARDU).
Snevaj sinovce svoje uguene
U Taueru, pa nek' olovo
Budemo u tvom srcu, Riarde!
a pritisnemo tebe u sramotu,
U smrt i propast! Nalau ti due
va bratueda tvoja: oajanje
Posri, pa tad umri!
(RIMONDU)
Spavaj ti,
Spavaj u miru, Rimonde, pa vedro

Preni se tad: nek' dobri aneli

Od veprovoga dosaivanja
Zatite tebe! I poiveo,
I zametnuo lozu kraljevsku
Blagoslovenu! Jadna Edvardova
Poruuju ti deca da procveta!
(Uzvine se DUH KRALJICE ANE.)
DUH (KRALJU RIARDU).
Riarde, Ana, ena bedna tvoja,
Koja ni asa jednog ne prospava
Spokojno pokraj tebe, ona sad
U san tvoj nespokojstvo uliva:
Sutra, za boja, priseti se mene,
Pa nek' iz tvojih ruku ispadne
Tvoj tupi ma, i umri oajan!
(RIMONDU)
Spokojna duo, mirnim snom ti spavaj
I snivaj srenu pobedu i uspeh!
Za tebe ena protivnika tvog
Svevinjemu se moli Gospodu.
(Uzvine se BAKINGEMOV DUH.)
DUH (KRALJU RIARDU).
Ja prvi bejah koji ti do krune
Pomoe doi; poslednji ja bejah
Kojeg je tvoje stiglo nasilje.
O! Bakingema seti se za boja,
Pa umri moren svojim grehovima!
Krvava dela snivaj, snivaj smrt:
ilei duhom, oajanje gledaj,
U oaianju Bogu duu predaj!
(RIMONDU)
Nada me, pre no pomogoh ti, ubi;
Al' budi hrabar, prisebnost ne gubi.
Bog s anelima pomo nek' ti dadne,
A Riard s vrha nadmenosti padne!
(DUHOVI ieznu.
RIARD se trgne iz sna.)
RIARD. Daj drugog konja! Privijte mi rane!
Smiluj se, Hriste! Miruj! San to bee.
O, kukavika savesti, koliko
Mui me ti! U svei plav je plamen.
Gluva je pono. Put mi dre sva,
Ledenom rosom straha oblivena.
I ta? Zar samog sebe plaim se?
Jer nikog drugog nema tu, a Riard
Riarda voli; to jest, ja sam ja.

Da nema tu ubice nekog? Ne.

Al' ima: to sam ja. Da beim tad?
Al' ta? Od sebe samog? Bilo bi
Razloga dobrog: jer bih inae
Osvetio se. ta? Zar samom sebi?
Avaj! Ja volim sebe. ZaSto? Radi
Dobra to sam sam sebi inio?
Al' avaj, ne! Ja pre sam sebe mrzim
Zbog mrskih dela izvrenih mnome.
Hulja sam ja. Al' ipak laem. Nisam.
Ludo, govori sam o sebi lepo:
Mani se, ludo, laske. Savest moja
Tisuu raznih ima jezika,
I svaki jezik drugu priu pria,
A svaka pria ig mi hulje daje.
Krivokletnik da goreg nema ja sam,
Ubica surov da ga goreg nema;
Grehovi razni svi, i oni svi
U stupnjevima raznim obavljani,
Pred porotu se tiskaju i svi
Iz glasa viu: "Kriv je, kriv!" U oaj
Moram da padnem. Nema ive due
Koja me voli, te me oaliti
Niija dua nee ako umrem.
I zato bi, kad sam ja saaljenja
Nikakvog nemam prema sebi samom?
Reko bih da su due onih svih
Koje pomorih dole u moj ator
I svaka od njih preti da se sutra
Na Riardovoj glavi osveti
(Ulazi RATKLJF.;
RATKLIF. Moj gospodaru!
RIARD. Za ime Boje, ko je?
RATKLIF. Ratklif, moj gospodaru. Dvap
U selu zore pozdravili cik
Petlovi prvi. Vai prijatelji
Na nogama su ve, i priteu
Oklope svoje.
RIARD. Ja sam, Ratklife,
Imao straan san. ta misli, da 1' e
Pokazati se odani i verni
Svi nai prijatelji?
RATKLJF. Nema sumnje,
Moj gospodaru.
RIARD. Strah me, Ratklife,
Strah me je.

RATKLIF. Ama, dobri gospodaru,

Ne plaite se senki.
RIARD. Senke su,
Tako mi svetog apostola Pavla,
Ugnale noas vie uasa
U Riardovu duu no to to
Postii moe deset hiljada
Vojnika oruanih propisno,
A predvoenih plitkim Rimondom.
Jo nije blizu zora. Poi sa mnom;
Kriom u meu atorima naim
a oslunem da 1' ko ne namerava
Da otpadne i okrene mi lea.
(Odlaze.)
(RIMOND seprobudi.
Ulaze OKSFORD i drugi.)
VELIKAL Dobro vam jutro, Rimonde.
RIMOND. Oprostite mi, vrli plemii,
Ve probueni i na nogama,
to zatiete ovde jednoga
Zakasnelog lenjivca.
VELIKAL Kako ste
Spavali, gospodaru?
RIMOND. Kad odoste od mene, gospodo,
Najslaim snom sam zaspao, u kojem
Tol'ko sam divne, tol'ko dobroslutne
Imao snove da ovakvi nikad
Ne dospee u kakvu snenu glavu.
Usnilo mi se da su due onih
ija je tela Riard pobio
Dole u ator moj i klicale
Kako je moja pobeda: od sree,
Verujte, celo srce igra moje
Kada se setim toga divnog sna,
Kol'ko do zore ima, gospodo?
VELIKAL Izbi ba sada etiri.
RIMOND. K oruju tad! I uputstva da dam.
(Njegov govor VOJNICIMA.)
Da se zadrim due to na onom
to sam ve reko, sugraani dragi,
Za to nit' ima dokolice niti
Vremena tesnac to dozvoljava;
Al' imajgte na umu: bore se
Na naoj strani Bog i naa pravda;
Molitve svetitelja blaenih
I dua uvreenih nepravdom

Isturene su ispred naih lica

Ko kakav bedem uzdignut visoko;
Svi protiv kojih vojtimo, izuzev
Riarda samog, voleli bi vie
Da naa strana pobedi no onaj
Za kojim idu. A i ta je taj
Za kojim idu? On je, pravo rei,
Kasapin ljudskog roda, gospodo,
Nasilnik sav u krvi ogrezao;
I uzdigo se i uvrstio
Samo kroz krv; to ima, to je steko
Kujui sam za sebe orua,
A one to su orue mu bili
I pomogli mu, te je poklao;
Prljavi, bedni kamen to je, kom je
Pridao vrednost i skupocenost
Blistavi presto engleski, do kog se
Prevarom i neverstvom uspeo;
Vajkadanji je duman Boji to.
Te ako protiv Boljeg dumanina
Vodite boj, zatitie vas Bog,
Po pravdi svojoj, ko vojnike svoje;
Prolivate li znoj da nasilnika
Svrgnete jcdnog, spavaete mirno,
Jer e ubijen biti nasilnik;
Vojtite l' protiv onih koji su
Neprijatelji vaeg zaviaja,
Zaviaj va e slaninicom svojom
Nadnicu da vam isplati za muke;
Tuete li se da obezbedite
Okrilje svojim enama, pred vas e,
Pobedom ovenane, da izlete
Na domu ene s dobrodolicom;
Otklonite li ma od svoje dece,
Dcca e dece vae nadoknadu
U vae stare dane da vam plate.
Pa tad, u ime Boje, i u ime
Svih ovih prava, kren'te stegove
I svoje orne maeve izvuc'te.
A to se mene tie, nek' za ovaj
Pokuaj drski mene otkupi
Moj hladni le na hladnom licu zemlje;
No ako uspem, imae svoj deo
I najmanji od vas u onom to se
U pokuaju ovom dobije.
Neka zatutnje doboi i trube,

Bodro i neustraivo. Nek' Bog

I sveti Dore budu s nama. Napred
Za Rimonda, za nau pobedu!
(Odlaze.)
(Vraaju se KRALJ RIARD,
RATKLIF, PRATNJA i VOJSKA)
RIARD. I ta je rekao za Rimonda
Nortamberland?
RATKLIF. Da nije nikada
Vetinu ratnu uvebavao.
RIARD. I rekao je istinu. ta ree
Sari na to?
RATKLIF. On ree s osmehom:
Za nae svrhe utoliko bolje.
RIARD. Pravo reeno; tako je zacelo.
(Izbija sat.)
asove izbroj- Dodaj mi kalendar.
Vide l' ko sunce danas?
RATKLIF. Ja ga nisam
Video, gospodaru.
RIARD. Onda mu se
Ne mili da prosija, jer bi ve
Pre jednog asa, prema kalcndaru,
Trebalo da je istok zaiknulo.
Crn dan e biti za ponekog danas,
Ratklife!
RATKLIF. Gospodaru?
RIARD. Sunce danas
Neemo ugledati; nebo se
Na nau vojsku mrgodi i mrti.
Kamo da hoe kine suze te
Sa zemlje da se uklone! Za danas
Zrak sunev nee sinuti! Al to bi
Ovo za mene bilo ita vie
No to je to za Rimonda? Pa isto
To nebo koje mrti se na mene
Turobno gleda i na Rimonda.
(Ulazi NORFOK.)
NORFOK Oruje na se, kralju, bacajte,
Oruajte se! Ve se ncprijatelj
Na bojnom polju razmee.
RIARD. Prion'te,
Prion'te svi; oprem'te konja mog.
Pozov'te lorda Stcnlija, i nalog
Izdajte njemu da privede snage:
Izveu ja, meutim, u poljanu

Vojnike svoje i ustrojiu

Ovako svoju bitku: prethodnice
Duinom svom e da se protegnu,
A sastavljene bie podjednako
Od konjanika i peaka; strelci
Imae da se smeste u sredinu.
Don vojvoda od Norfoka sa Tomom
Erlom od Sarija predvodie
Te konjanike i peake te.
Kad oni tako postavljeni budu,
Za njima emo mi da nastupimo
U boj s glavninom, ije snage e
Sa sviju strana biti zakriljene
Konjicom naom najboljom. E, to,
Pa nek' nam sveti ore bude tit
ta ti na ovo kae, Norfoe?
NORFOK Uputstvo dobro, kralju junani.
To naoh jutros u svom atoru.
(Pruijedan svitak.).
RIARD. Nek'dambas Norfok ne nalee, odan
Dik, njegov gosa, kupljenje i prodan.
Neprijateljska izmiljotina.
Gospodo, napred, svak na svoj zadatak:
U nae due strah nek' ne unesu
Brbljivi snovi; savest je tek re
Kojom se slue straljivci, a nju su
Smislili kao bauk za junake;
Savest su naa snage nae jake,
A ma na zakon. Napred u dar-mar!
Zbijte se slono. Stii emo zar,
Ako l' do neba ne, do pakla bar.
(Njegov govor VOJSCI.)
ta jo da kaem sem to rekoh ve?
Ne smctnite sa uma s kim vam valja
Voditi boj: sa ruljom probisveta,
Nitkova, odbeglica, s talogom
Bretonskim drskim, s presamienom
Seljakom bagrom, to je zemlja njena,
Prcnajedena, izbljuva i baci
U pustolovlje oajno, u istu
I oiglcdnu propast. Spokojno ste
Spavali vi, a oni nespokojstvo
Doncsoc vam; zemlje je u vas,
I lcpih ena blagoslov imate;
A oni jedno hoe da vam otmu,
A drugo da oskvrne, A i ko e

Drugi da vodi njih do nekakav

Kukavni brat to ko zna otkad ivi
O troku nae majke u Bretanji?
Mekuac neki, ovek koji nikad
U svom ivotu ne oseti stud
Ni kol'ko kad bi obuu na njemu
Zasuo sneg? Na onu stranu mora
Biem najur'te probisvete ove;
Korbaem ispudajte napuene
Francuske ove odrpance, ove
Prosjake glau morene, i svoga
ivota site, ove uboge
Pacovc, koji bi se dosad sami
Zbog ncstaice poveali ve
Da im se ne privia ar od ovog
Pothvata budalastog: ako treba
Da podlegnemo, neka podlegnemo
Ljudima bar, a ne tim bretonskim
Kopilanima, koje su u njinoj
Sopstvenoj zemlji nai oevi
Lemali, tukli, premlaivali,
Pa jo, da bude spomen zapisan,
. I naslednike njihovoj sramoti
Za sobom ostavili. Treba li
Da se na naoj zemlji bakare?
Da spavaju sa naim enama?
Da keri nae siluju?
(Daleko se uje dobo.)
Gle, gle!
ujem im dobo. Engleska vlastelo,
Tuci se, bij; u boj i ti poleti,
Slobodni, smeli zemljoposednie!
Zapnite strele, zapnite ih, strelci,
Pravo u elo! Mamuzajte ljuto
Ponosne konje, jozdite u krvi!
Nebo prestrav'te kopija lomeil
(Ulazi GLASNIK.)
ta je lord Stenli odgovorio?
Hoe li svoje snage da dovede?
GLASNIK. Nee da doe, gospodaru.
RIARD. Dord, njegov sin, da plati glavom!
NORFOK Movar su protivnici, gospodaru,
Ve pregazili: ostavite da se
Dord Stenli posle boja pogubi.
RIARD. U grud'ma tisu srdaca mi raste:
Stegove nae kren'tc! Stutite se

Na dumanina! Nek' na stari pokli,

Hrabrosti nae znamen, sveti Dore,
Udahne nama gnev zmajeva ljutih
Naval'te! lem na kiti pobeda.
(Odlaze.)

SCENA ETVRTA
Drugi deo poprita.
(Uzbuna. Borbe. Ulazi NORFOK s
trupama, za njim KEJTSBI.)
KEJTSBI. Spasite, lorde Norfoe, izbav'te!
O, izbavljajte! uda ini kralj
Natoveanska, i po cenu glave
Srlja na svakog ko se isprei:
Ubijen mu je konj: al' on se peke
I dalje bori, i u eljust smrti
Uskae da bi Rimonda pronao.
O, pomagajte, vrli gospodaru,
Il' nam je danas propast pisana.
(Uzbuna. Ulazi KRALJ RIARD.)
RIARD. Konja! O, konja! Kraljevstvo za konja!
KEJTSBI. Povucite se, gospodaru, ja u
Pomoi da do konja doete.
RICARD. ivot sam, robe, stavio na kocku
I neu da ustuknem ispred njene
Prevrtljivosti. Reko bih da ima
Rimonda est na ovom popritu;
Petoricu sam danas ubio
Umesto njega. - Konja, konja dajte;
Za jednog konja dajem kraljevinu.
(Odlaze.)
(Uzbuna. Ulaze, sa suprotnih strana,
KRALJ RIARD i RICMOND i, borei
se, odlaze. Povlaenje i trube. Zatim se
vraaju RIMOND, STENLI, nosei
krunu, i razni drugi VELIKODOSTOJNICI. Za njima trupe.)
RIMOND. Gospodu ast i slava! Slavavaem
Oruju, pobedniki prijatelji.
Izvojtili smo ovaj dan, i onaj
Krvavi pas je glavom platio.

STENLI. Otkupio si sebe ko to valja,

Rimonde neustraivi! I, evo,
Kraljevsko ovo znamenje, ve tol'ko
Vremena nasilniki drano,
Otrgao sam ja sa krvavih
Slepoonica mrtvog gada tog,
Da njime tvoje elo zakitim:
Nosi ga, blaguj s njim, uznesi ga!
RIMOND. Svevinji nek' na sve to kae amin.
No, reci, je li iv Dord Stenli mladi?
STENLI. iv je i zdrav, i sklonjen, gospodaru,
U tvravi u Lesteru, kud mi,
Ako je vama ugodno, elimo
Odavde da se uputimo.
RIMOND. Koje
Od znamenitih ljudi poginuo
Na jednoj i na drugoj strani danas?
STENLI. Don vojvoda od Norfoka, pa onda
Lord Voltcr Feres i ser Viljem Brandon,
Najzad ser Robert Brekenberi.
RIMOND. Da se
Sahrane njina tela ko to njinom
Porcklu dolikuje: neka se
Proglasi da e biti pomilovan
Odbegli vojnik svaki koji se
Vratio bude i pokorio.
A zatim emo, ko to zakletvu
Na prieu smo svetom dali ve,
Crvenu ruu da ujedinimo
Sa belom ruom: neka se na ovo
Spajanje lepo osmehnu nebesa,
Koja se dugo mrtila na razdor
Izmeu njih! Da l' ima izdajnika
Koji na ovo ne bi reko amin?
Dugo je bila luda Engleska
Oiljke samoj sebi zadajui;
Prolivao je, u zaslepljenosti,
Brat bratu krv; u plahosti je otac
Roenog sina klao; sin, jer nije
Imao kud, svog oca kasapio:
Sve to to Jork i Lankaster u svojoj
Zakavenosti groznoj meusobnoj
Zakavili su i razdvojili,
Nek' sada Rimond i Elizabeta,
Ti naslednici prava oba ova
Kraljevska doma izmire i zdrue

Po zapovesti lepoj Boijoj;

A neka njini naslednici - bude l'
Boija volja to - obogate
Budunost mirom blagoobraznim,
I neka nasmejano obilje
I lepe dane napretka donesu
Vremena koja stoje ispred nas.
Otupi, Boe mlostivi, rez
Na mau izdajnika, koji bi
eleli da se opet nametnu
Krvavi dani ovi, pa da suze
Proliva povodima krvavim
Engleska jadna. Ko izdajstvom miru
Prelepe zemlje te o glavi radi,
Neka ne ivi da se plodom sladi
Procvata njenog. Sad su prevljene
Graanskog rata rane neuvene,
Razmiricama doao je kraj:
Boe, ti mir dugovean nam daj!
(Izlaze.)

KRAJ