Krije se

Ti krije se, a nestaje,

Oslepeu, i nema me,
U dubokoj jazbini uvam te,
Daleko od potopa, bezbrino.
Oduvek si letela,
Po onim putevima,
Koje smo poznavali,
Samo ti i ja!
Bogovi su uli,
Misli sada moje,
Da li bezbrino lutam?
Od tog lutanja
Ruke se znoje,
ekaju nas,
Daleko gore.
Svaka enja ostaje i traje,
Dok boginje ne najave kraj,
Slepi pijanac plai se, tone,
Jo uvek traje vampirski bal.
Ako prestanem da govorim,
Vreme e stati!
Nestae i ona mrvica istine
Koja vezuje nas dvoje.
Taj sklop, rei, hladni pakao,
Dok suze padaju ka dole,
Okrivljeni ljudi gledaju amac,
I za oprotaj nekoga mole.

U magli nestae sve!

Pijanac udavie se!
amac potopie se!
Bogovi naljutie se
I boginje najavie kraj,
A letenje odjednom prestae...
Krije se, a nestaje!