Metoda paralelnih grupa

Specijalni oblik psiholoskog eksperimenta je eksperiment sa paralelnim

grupama. Ispituju se vrednosti pojedinih nastavnih metoda, udzbenika,
transfer ucenja, vezbanja pamcenja ili misljenja. U eksperimentu sa
paralelnim grupama moraju da postoje najmanje dve grupe. Jedna od njih
je eksperimentalna a druga kontrolna. Drugi slucaj je kad postoje dve
grupe subjekata gde su jedna drugoj uzajamno i eksperimentalna i
kontrolna. Na kraju eksperimenta u dugom slucaju uporedjuje se znanje
koje su grupe stekle tako da su obe grupe i eksperimentalne i kontrolne.
U eksperimentu sa paralelnim grupama merenje zavisne varijable vrsi se u
obema grupama ali se nezavisna varijabla uvodi samo u eksperimentalnu
grupu.
Primer paralelnih grupa:
Prvo se grupama subjekata ispita jedna osobina i izvrsi ujednacavanje
grupa u pogledu te osobine. To se naziva INICIJALNI TEST A1. Posle toga
eskperimentalna grupa se podvrgava planiranom vezbanju B, dok
kontrolna grua nema nikakvo specijalno vezbanje. Na kraju eskperimenta
se obema grupama ispituje osobina kao u pocetku eksperimenta. To je
finalni test A2. Sada je neophodno da nadjemo napredak eksperimentalne
i kontrolne grupe. Napredak DE predstavlja razliku u rezultatu izmedju
inicijalnog testa i finalnog testa i sporvedenog na eksperimentalnog grupi
subjekata, a DK na kontrolnoj grupi subjekata. DE=A2E-A1E a za DK=A2KA1K. Stvarni napredak D se dobija tako sto se od D=DE-DK. Na osnovu
statisticke znacajnosti zakljucuje se da li je vezbanje B eksperimentalne
grupe imalo nekog uticaja na osobinu A.
Znacaj kontrolne grupe
Uvodjenjem kontrolne grupe odstranjuje se dejstvo prethodnog testiranja,
posto je i kontrolna grupa podvrgnuta i prethodnom i naknadnom
testiranju.
Pored toga eliminise se i faktor sazrevanja, usled napredovanja u umnom
uzrastu moze doci do postizanja visih rezultata, uzimanjem rezultata
kontrolne grupe eliminise se uticaj sazrevanja.
Ujednacavanje grupa
Da bi se mogla vrsiti poredjenja rezultata eskperimentalne i kontrolne
grupe one moraju biti ujednacene po svim faktorima osim
eksperimentalnih. Ujedacavanjetreba da se vrsi po zavisnoj varijabli i po
onim osobinama koje su u korelaciji sa njom. Subjekti se gotovo u svim
eksperimentima ujednacavaju po polu i uzrastu a cesto i po socijalnom
poreklu i obrazovanju roditelja. Ujednacavanje treba izvrsiti po svim
osobinama koje mogu da imaju znacajniji uticaj na rezultate eksperimenta.
Ujednacavanje grupa po parovima
Za svakog subjekta iz eksperimentalne grupe trazi se njegov par tj subject

koji ima isti rezultat na testu kao ono, za kontrolnu grupu tako na kraju za
svakog subjekta u eksperimentalnoj grupi postoji i u kontrolnoj grupi
subjekt sa istim rezultatom na testu. Zbog nedostataka ovog
ujednacavanja tesko ga je primeniti u eksperimentu. Nedostaci su sto je
broj subjekata ogranicen, to u mnogome otezava nalazenje odgovarajucih
parova, a povrh svega tu je i ujednacavanje po dve ili tri varijable sto
dodatno otezava proces, zato dolazi do osipanja subjekata a ono je ovde
duplo u poredjenju sa drugim eksp.
Ujednacavanje uz pomoc pravljenja rang liste
Ujednacavanje i formiranje eksperimentalne i kontrolne grupe vrsi se
pomocu rang liste koja se formira na osnovu rezultata koje su subjekti
postigli na testu. Subjekt koji je prvi na rang listi stavlja se u
eksperimentalnu grupu, sledeca dva u kontrolnu, a sledeca dva u
eksperimentalnu itd. i onda se poslednji na rang listi stavlja u
eksperimentalnu grupu. Prvi i poslednji na rang listi moraju da budu u istoj
grupi. Kada se ovako naprave grupe vrsi se statisticko proveravanje da li
su one zaista jednake ili nisu. Izracunava se aritmeticka sredina i
standardna devijacija za obe grupe i trazi se statisticka znacajnost. Ukoliko
su razlike statisticki znacajne vrsi se premestanje nekih subjekata iz jedne
u drugu grupu sve dok se ne dobiju grupe izmedju kojih ne postoje
statisticki znacajne razlike. Onda su grupe dobro ujednacene.
Ujednacavanje 25% - 50% - 25%
Ovde se ujednacavanje vrsi tako sto se u svaku grupu stavlja po 25%
najboljih, 50% srednjih isto u obe grupe i 25% najslabijih po uspehu
postignutom na testu prema kom se vrsi ujdnacavanje.
Ujednacavanje preko ANALIZE KOVARIJANSE
Onda kad ujednacavanje nije moguce prema ostalim postupcima pristupa
se statistickom ujednacavanju, statisticka kontrola ujednacavanja grupa
vrsi se pomocu analize kovarijanse. Polazi od pretpostavke da su razlike
izmedju rezultata u naknadnom testiranju donekle odraz razlika izmedju
rezultata u prehodnom testiranju.
Metoda uporednog ispitivanja pomocu paralelnih grupa
Metoda paralelnih grupa ne mora biti upotrebljena samo u eksperimentu,
mi mozemo da vrsimo poredjenja stepena socijalizacije dece koja su rasla
pod razlicitim uslovima da bismo utvrdili uticaj pojedinih uslova na razvoj
socijalizacije deteta. U ovakvoj vrsti ispitivanja uporedjuju se identicni
blizanci ili veliki broj dece koja su rasla po drazlicitim ekonomskim,
socijalnim i kulturnim uslovima. Kod blizanaca, jedan je odrastao u
povoljnim, drugi u nepovoljnim uslovima. Na ovaj nacin mogu se i porediti
deca koja su rasla u porodici i ona koja su rasla u domovima. U ovakvim
studijama kontrola pojedinih sulova vrsi se statistickim putem pomocu
parcijalnih korelacija. Studije uporednog ispitivanja koriste eksperiment
koji je izvrsila sam priroda ili drustvo.

Ucenje
Pod ucenjem se podrazumeva menjanje individue koje je posledica
iskustva, a ne sazrevanja ili razvoja individue. Sami opazaji su posledica
ucenja, iskustva. Sa vecim iskustvom coveka njegovi opazaji postaju
bogatiji, potpuniji.
Socijalizacija je takodje proizvod ucenja. Putem ucenja dete od bioloskog
postaje socijalno bice. Ono uci da se ponasa u drustvu, koje postupke
treba da ceni itd. Sticanje novih osobina dece moze biti posledica ucenja
ili sazrevanja. UCENJE je pretezno uslovljeno delatnoscu individue i to
delatnoscu koja je izazvana poterbama individe i uticajem spoljasnje
sredine na nju. Sazrevanje je pretezno uslovljeno razvojem same structure
organizma. Ucenje nekih vestina, pojmova ili dradiva cesto je uslovljeno
sazrevanjem. Individua moze da uci odredjene stvari tek na odredjenom
stupnju zrelosti. Postoje radnje koje su pretezno posledica sazrevanja dok
su druge radnje pretezno posledica ucenja. Ispitivanje preteznog uticaja
ucenja ili sazrevanja vrsi se pomocu metode ujednacenih grupa. Ispituju
se identicni blizanci ili deca koja su ujednacena po uzrastu i vestini
izvodjenja radnje koja se ispituje. Hilgard je na osnovu eksperimenta
zakljucio da penjanje uz lestvice pretezno zavisi od sazrevanja dok su
zakopcavanje dugmadi i upotreba makaza pretezno naucene radnje.
MekGro je u ispitivanju blizanaca dosla do zakljucaka da na aktivnosti koje
su neophodne za normalan razvoj individue veoma malo utice vezbanje,
odnosno da one pretezno zavise od sazrevanja. Aktivnosti koje nisu
neophodne za normalan razvoj individue pretezno su uslovljene ucenjem.
Kaze se da je ucenje menjanje individue izazvano delatnoscu same
individue. Medjutim postoje i druge promene takodje izazvane delatnoscu
same individue, jedna od njih je umor. Kad covek uci javljaju se dve
antagonisticke pojava, stalan porast ucinka rada usled vezbanja i
opadanje ucinka usled umora. Umor je krakotrajna promena koja se
relativno lako i brzo otklanja nasuprot tome promene nastale ucenjem
relativno su trajne.
STEVANOVIC (definicija ucenja) : UCENJE je progresivno i relativno trajno
menjanje individue nastalo pod uticajem sredine i izazvano potrebama
individue koja se menja.
ZNACAJ UCENJA
Covek uci da se prilagodjava sredini ali i da bi sredinu prilagodio sebi. Kad
ne bi bilo ucenja covek ne bi mogao da se sluzim svojim iskustvom i
iskustvom drugih ljudi. Ucenje koje se prenosi iz generacije u generaciju
naziva se uzduzno socijalno ucenje. Nasuprot njemu postoji porecno
socijalno ucenje, sirenje kulture od jedne grupe ljudi do druge grupe ljudi.
OBLICI UCENJA
Osnovni oblici ucenja su klasicno uslovljavanje, intrumentalno
uslovljavanje i ucenje putem uvidjanja.

Uslovljavanje je najjednostavniji oblik ucenja. Pavlov je najbolje objasnio

ucenje uslovljavanje, Ucenje pomocu uslovnog refleksa sastoji se u
povezivanju dve drazi, prirodne ili bezulsovne i ranije neutralne a kada je
uspostavljen uslovni refleks, uslovne drazi, na taj nacin sto uslovna draz
izaziva odgovor koji je ranije bio vezan samo za prirodnu draz.
Uslovljavanje je najcesci oblik ucenja male dece do 3 ili 4 godine. Pomocu
uslovljavanja deca sticu gotvo sve vegetativne i higijenske navike.
Skiner ustanovljava novu vrstu uslovljavanja koju naziva intrumentalnim ili
operantnim uslovljavanjem. On smatra da je uslovljavanje efikasniji oblik
ucenja ako uslovni refleks donosi direktnu korist individui, odnosno ako
proizvodi efekt tj. Ako je neposredno potkrelpljen nagradom. Zato se kod
intrumentalnog uslovljavanja prirodna draz daje tek posto je doslo do
odgovora na uslovnu draz. Davanje prirodne drazi ili potrkepljenje
predstavlja nagaradu za uslovni odgovor, drugim recima, uslovni odgovor
sluzi kao instrument za dolazenje do cilja ili zadovoljenje subjektove
potrebe. Instrumentalno uslovljavanje je oblik pomocu koja zivotinje i ljudi
vrlo cesto uce. Najveci broj motornih vestina covek savladjuje pomocu
instrumentalnog uslovljavanja. Programirano ucenje je i zasnovano na
principima intrumentalnog ucenja.
Najvisi oblik ucenja je ucenje putem uvidjanja. Prvi o tome govori KELER.
On je dosao do zakljucka da simpanze pri resavanju problema uvidjaju
odnose u problemskoj situaciji, pre svega, odnos izmedju sredstva i cilja.
Uvidjanje je na znatno visem nivou. Ucenje uvidjanjem je znacajno u svim
oblastima covekovog ucenja. Resavanje problema putem uvidjanja
ukljcuje uvidjanje novih odnosa i taj nacin sadrzi elemente stvaralackog
misljenja. Cesto na osnovu toga sta se uci ucenje deli na motorno i
verbalno. Pod motornim se podrazumeva sticanje motornih vestina i
navika, verbalno ucenje predstavlja svako ucenje pomocu verbalnih
simbola odnosno pomocu govora.
Napredovanje u toku ucenja
Napredovanje u toku ucenja na prvom mestu zavisi od sposobnosti,
motivacije i licnih osobina. Licne osobine su: stepen aspiracije, potrebe
pojedinca, zadaci koje je on postavio, nagrada do koje dolazi ucenjem.
Uspeh u ucenju zavisi i od ponavljanja, vremena posvecenog ucenju i
metode.
Napredovanje u ucenju je najlakse ispitivati pracenjem ucenja slozenijih
motornih radnji, kao sto su stenografija, daktilografija, telegrafija, sviranje
muzickog instrumenta. Pogodne su za pracenje zato sto pri ucenju dolazi
do ponavljanja koje rezultira pokretima koji su precizni.
Postoje tri osnovna nacina merenja napredovanja
1) Merenje kolicine savladanog gradiva:meri se to koliko subjekt moze da
reprodukuje materijala ili koliko naucenih pokreta moze da izvrsi
2) Merenje napredovanja pomocu vremena potrebnog da se izvrsi
aktivnost koja se uci: vrsi se pracenje ucenja motornih aktivnosti, meri se

brzina izvodjenja radnje koja se uci

3) Merenje napredovanja pomocu tacnosti vrsnjea radnje, odnosno
reprudukovanja gradiva: Sastoji se u odredjivanju broja gresaka koje
subjekt pravi prilikom reprudukovanja materijala ili vrsenja radnje koja se
uci.
KRIVULJE UCENJA
Krivulje ucenja za jednog ucenika je jednostavno, na apcisu se unose
pokusaji (broj ponavljanja) a na ordinate jedinice merenja (kolicina
savladanog gradiva, vreme ili broj gresaka). Krivulja ucenja jednog
ucenika obicno ima skokove i padove ali je opsta tendencija krivulje
porast. Kolebanja s utu zbog remecenja paznje ili interesovanja, smanjenja
motivacije itd.
Krivulje za grupe subjekta imaju pravilniji oblik od ucenja pojedinca.
Nepravilnosti u krivuljama ucenja pojedinaca uzajamno se potiru pa se
dobija pravilna zajednicka krivulja.
Ako je cilj pracenje koliko subjekti nauce posle izvesnog broja ponavljanja
svim subjektima se daje da vezbaju jednu aktivnost ili uce jedno gradivo
do odredjenog broja ponavljanja. Posle svakog ponavljanja meri se uspeh
svakog pojedinca. U trenutku kad svi subjekti imaju isti broj ponavljanja
lako je napraviti opstu krivulju ucenja. Za svaki pokusaj trazi se srednja
vrednost rezultata (aritmeticka sredina) svih subjekata, koja se unosi na
ordinatu dok se na apscisu unosi broj ponavljanja, broj pokusaja.