FFs ZAMAK KULTURE strana 977 Karl Gustav Jung 95, PSIHOLOSKI KOMENTAR sTIBETANSKE KNJIGE MRTVIH« Fre nego Sto zapotnem s psiholoSkim Komentarom, Zeleo bin da kazem nekoliko reti o samom tekstu. Tibetanska knjiga mrivity ili Ba- rdo Thédol, je knjiga upustava za mrtve i umirujuée, Sliéno Egipatskoj knjizi mrtvia, ona je zamisijena kao vodié mrivom Eoveku tokom peri- oda njihova Bardo postojanja, simboliéno opisanog kao medastanje 1 trajanju od éetrdeset i devet ‘dana izmedu smrti i ponovaog rodenja. Tekst je podeljen u tri dela. Prvi deo, nazvan Chikhai Bardo, opisuje psihitka zbivanja u trenutku smrti. Drugi deo, ili Chonyid Bardo, bavi se stanjem sna koje nastusa odmah posle smrti i onim Sto se naziva skarmigkim iluzijamac. Treci deo, ili Sidpa Bardo, odnosi se na pote- tak instinkta radanja i na dogadaje pre rodenja. Karakteristitno je da su najvige saznanje i prosvecenje, a otud 1 najveca mogucnost Fosti- zanja oslobodenja podareni tokom stvarnog procesa umiranja, Ubrzo posle toga zapotinju siluzijee koje na kraju vode do reinkarnacije, pos vetljujuée syetlosti postaju sve slabije i raznovrsnije, a vizije sve was- nije. Ovaj silazak islustruje udaljavanje svesti od oslobadajuée istine i priblizavanje ponovnom fiziékom rodenju. Svrha uputstva je da usme- i painju mrtvog Zoveka, u svakom slecedem stupnju obmane i teS- | koéa na stalno prisuinu moguénost oslobodenja i da mu objasni pri- rodu njegovih vizija. Tekst Bardo Thédola recituje lama w prisustvu mrtvaca. | Mislim da ne mogu bolje da iskazem svoju zahvalnost prevodi- | ocima Bardo Thédot-a, pokojnom lami Kazi Dawa-Samdupu i dr Evans- | Wentz, nego kroz pokuSaj, uz pomoé psiholoSkog komentara, da ve- lianstveni svet ideja i problema sadrZan u ove spisu naginim malo razumijivijim zapadnom umu, Siguran sam da ée svi Koji éitaju ova knjigu otvorenih otiju i koji dozvole da utiée na njih bez predrasuda, biti obitato nagredeni. Bardo Thédol, pogodno naslovljen od strane urednika, dr W. Y. Evans-Veniza, Tibetanska injige mrtvih, izazveo je znatno uzdudenje u zemljama gde se govori engleski jezik u vreme svoie prve pojave 1927, godine. On pripada onoj kategoriji tekstova koji nisu interesantni samo specijalistima za mahajanski budizam, veé su, zbog svoje duboke hu- manosti i jo8 dubljeg sagledanja tajni govekove psihe, posebno privia- Eni za svetovnjaka koji Zeli da prosiri svoje zanje o Zivotu. Godinama Je, jo od kada je prvi put objavijen, Bardo Thédel bio moj stalni sa- putnik i mjemu dugujem ne samo mnoge podsticaje za ideje i otkri-96 978 strana ZAMAK KULTURE Karl Gustav Jung éa, veé i mnoge fundamentelne spoznaje. Za razliku od Egipatske knji- ge mrtvih, koja uvek nagoni goveka da kade previke ili premalo, Bardo Phodol pruza razumljiviju filosofiju upuéenu pre ljudskim biéima nego bogovima ili primitivnim divijacima. Njegova filosofija sadrzi sus. tinu budistike psiholoSke kritike i za njega se, kao takvog, doista mo- Ze reci da je neuporedivo nadmodan, Ne samo »gnevnae veé i »miro. Yjubivar bozanstva zamisijena su Kao sangsariéke projekcije Ijudske psihe, ideja koja izgleda sasvim jasna prosveéenom Evropejcu, zato Sto ga podseéa na vlastita banalna pojednostavijenje. Ali, iako Evrope- jac moie lako da protumaci ova bo%anstva kao projekcije, nikako ne mote da ih u isto vreme smatra stvarnim. Bardo Thédol te moze, zato Sto, u nekim od najsustinskijih metafizigkih premisa, postavlja prosve- éeneg kao 1 neprosvecenog Evropejca u nepovoljan polozaj. Uvek pri sutna, neizretena postavka Bardo Thédola je protivretan karakter svib metafizitkih iskaza i, takode, ideja o Kvalitetnoj rezlici izmedu razli- Citih nivoa svesti i njima uslovijenih metafiziékin stvarnosti, Pozadina ove neobitne knjige nije skxto cvropsko >ili-llle veé veli¢anstveno pot Ardno »ii«. Ovo tyrdenje moglo bi da navede zapadnjaékog filocofa na Prigovor, poSto Zapad voli jasnoéu i nedvosmislenost; shodno tome, Jedan filosof se dri stava »Bog jeste«, dok se drugi podjednako vatre. no dréi negacije »Bog nijes. Sta bi ta neprijateljski raspolodena braca uradila s iskazom koji sledi: »Shvatajuci da je praznina tvog intelekta budastvo, i anajuci da je ona u isto vreme tvoja svest, ti éeS boraviti u stanju bofanskog uma Bude« Plasim se da je takav iskaz nemio na¥oj zapadnoj filosofiji i te ji. Bardo Thddol je u svojem stanovistva psiholoski na najvisem stupaju; ali u nas se filosofija i teorija jo uvek nalaze na srednjove kovnom, prepsiholo’kom stupnju, u kojem se samo iskazi sluéaju, objainjavaju, brane, kritikuju i odbacuju, dok je autoritet koji ih stva- 12, Po opStoj saglasnosti, ostavijen izvan obima diskusije. Medutim, metafizitki iskaz su tvrdenja psihe i stoga jesu psiho- loski, Zapadnjeékom umu, koji kompenzuje svoja dobroznata oseéa. nia alopaméenosti ropskim obzirom 22 sracionalna« objasnjenja, ova ofigledna istina izgleda isuvise oiglednom, ili je sagledava kao nedo pustivu negaciju metafizitke »istines. Kad Zapadnjak Euje ree »psiho lo&ko«, ona mu zvudi »samo psiholeskox. Za njega je »duSar nesto Za. losno maleno, revredno, litno, subjektivno i jo’ mnogo toga, On, stoga, vige voli da koristi reé »cluhe, premda u isto vreme voli da se pretvara da je twrdenje koje doista moze biti vrio subjektivno, u stvari naéinje- no od strane »duhae, prirodno od strane »Univerzalnog Duhax, ili Ek — od samog »Apsolutnogs. Ova dosta sme3na pretpostavka verovatno je Korpenzacija 2a Zalosnu malenkost duge. Izgleda da je Anatol Frans izrekao istinu koja vali za ceo zapadni svet kada, u nje-ZAKAK KULTURE _ strana 979 Psiholo&ki komentar sTibetanske knjige mrtvihe gorom Ostrv pingvina, Katarina d’Aleksandri nudi slede¢i savet Bogu: SDonnez leur une ame, mais une petites! CoDaj im dusu, ali malule] ‘To je duSa koja, bozanskom kreativnom modi u sebi, stvara me- tafiaitku tvrdnju; ona odreduje raziike izmedu metafizikih entiteta. Ona nije samo stanje celokupne metafizitke stvamosti, ona jeste ta stvarnost. Bardo Thédol se otvara s ovom yelikom psiboloskom istinom, Kojiga nije pogrebni ceremonijal, veé zbirka upustava za mrtve, vodié kroz promenljive pojave Bardo oblasti, onog stanja egzistencije koje traje éetrdeset i devet dana poste smrti do sledeée inkarnacije, Ako zanemarimo, za trenutak, nadvremenost due — Sto Istok ptihvata kao ogiglednu Linjenicn — mi cemo, kao Gitaoci Bardo Thédot., biti u mo- guénosti da se bez teSko¢e postavimo u polofaj mrtvog toveka i pai Ijivo demo razmotriti ugenje izvesno u wodnom delu, koje je ocrtano U gornjem citatu, Na tom mesix izgovareju se sledece reti, ne nadme no veé uglaieno: »0, plemenito rodeni (tai i taj), sluéaj. Sada iskuss- vai Zratenje jasne svetlosti Ciste stvarnosti. Shvati je. 0, plemenito ro- Geni, tvoj sadainji intelekt, u prvoj pritodi prazan, ne uobligen ni u Sta po odlikama ili boji, prirodno prazan, jeste sama Stvarnost, Sve- ‘dobri. »Tvoj infelekt koji je seda praznina, ali koji ne treba smatrati za praminu niStavila, veé za sm intelekt, neometan, blistav, ushitan i blayen jeste sama svest, Sve-dobri Buda. Ovo shvatanje je DharmaKaya, sianje savisenog prosvetljenja; ili, kako bismo mi to izrazili na naSem jeziku, kreativno tlo za syekoll- ko metafizidko tvrdenje jeste svest, kao nevidliiva, nedodirljiva manife- stacija due, »Prazninac je stanje transcendento aad svim tvrdajama i predvidanjima. Sadrdina njegovih razlititih manifestacija joS uvek je laientna u cusi. Tekst se nastavija: xTvoja svest, sjajna, prazna i neodvojiva od Velikog tela Zraéenja, nema rodenja, nema smrti i jeste Nepromenljiva Syetiost — Buda Amitabax Dua, svakoko, nije mala, veé je sim zraéedi Bog, Zapad nalazi da je ovo tvrdenje ili vrlo opasno, ako ne i bogohulno, ili ga prihvaia bez razmiSijanja i onda pati od teozofske inflacije. Uvek, nekako, ima- ‘mo pogreSan stay prema tim stvarima. Ali, ako moemo dovoljno da ovladamo sobom i uzdrZimo se od nage glavne greske da uvek Zelimo neSto da uradimo sa stvarima i praktiéno th upotrebimo, mozda bismo uspeli da nautimo vainu lekciju od ovih uéenja, ili da bar cenimo ve- nu Bardo Thédota, koji mrtvom Goveku daruje Konaéna i najvidu 7980 strana ZAMAK KULTURE Karl Gustav Jung 98 istinu, da su Gak i bogovi zragenje i odraz na8ih dua. Nikakvo sunce nije stoga zamrateno 7a Istognjaka kao Sto bi bilo za bri8canina, koji i se osetao liSen svoga Boga; naprotiv, njegova dua je svetlost Boga, a Bog je dusa. Istok moze bolje da izdr2i taj paradoks od nesreénog Angelusa Silesiusa koji bi ak i danas bio psiholoSki daleko ispod svog vremena. Krajnje je razumno od Bardo Thédola Sto mrtvom Eoveku raz ja8njava primarnost due, jer je to jedina stvar koju nam tivot ne raz- jainjava, Mi smo toliko opkoljeni stvarima koje nas guraju i potiskuju da nam se, usred svih tih sdatihe stvari, nikada ne prufa Sansa da se zapitamo od koga su one »dates. Upravo se od tog sveta adatihe stvari mrtav éovek oslobada, a surha uputstava je da mu pomogne u tom oslo- badanju. Mi éemo, ako se stavimo na njegovo mesto, biti podjednako nagradeni, posto veé iz prvi pasusa uéimo da »davalace svib vdatihe stvari boravi u nama. To je istina koja se uprkos svim dokazima, u najvegim stvarima kao i u najmanjim, nikada ne spoznaje, iako je t= sto 2a nas nuzno, stavige, od Zivotne vainosti, da je spoznamo. Takvo znanje, budimo sigurni, pogodno je samo za kontemplativne koji su voljni da razumeju svrhu postojanja, za one koji su gnostici po tempe- ramentu i stoga veruju u nekog spasioca Koji, kao spasilac mandejaca, naziva sebe »saznanjem fivotax (manda d'hajie). Mozda mnogima od nas nije dopusteno da vide svet kao neto »datos, Potreban je veliki preokret u stanovistu, Koji trazi mnogo Zivotvorenja, pre nego Sto mo- %emo da sagledamo svet kao da je sdate od same prirode duse. Toli- ko je pravije, dramatignije, impresivnije i stoga uverljivije, vidjeti da se Sve stvari dogadaju meni umesto da posmatram kako ja prowzro- kujem da se dogadaju. Sta vise, Zivotinjska priroda Zovekova navodi ga da se odupre videnju sebe kao tvorea svojih okolnosti. Zbog toga su pokusaji takve vrsie oduvek bili objekat tajnih posvetivanja, koja su po pravilu dostizala vrhunac u figurativnoj smrti Koja simbolige op3ti karakter tog preokreta. 1, u stvari, uputstvo dato u Bardo Thédobu sluzi da mrivom Goveku povrati iskustva njegovog posvetivanja i uée- nja njegovog gurua, jer upustvo, u sustini, nije niSta drugo nego pos veéivanje mrtvih w Bardo Zivot, kao Sto je posvecivanje Zivih bilo pri prema za »Onaj Svete. Takav je bar bio sluéaj sa svim tajnim kultovi ma u drevnim civilizacijama od vremena egipatskih i eleuzinskih mister rija. U posvetivanju zivih, medutim, »Onaj Svet« nije svet posle smrti, veé preokret namera i gledi’ta duha, psiholoski »Onaj Svete ili, w h Séanskoj terminologiji, »spasenje« od okova sveta i greha. Spasenje odvajanje i oslobadanje od ranijeg stupnja mraka i nesvesti, vodi do stanja prosvetljenosti i oslobodenosti, do pobede nad i prevaziladenja sveza Sto je ndatos,ZAMAK KULTURE strana 981 Psiholoski komentar »Tibetanske knjige mrivine Dovde je Bardo Thédol, sto i dr Evans Wentz oseéa, proces pos- yedivanja Gija je svrha da vratl duSi bozanstve koje je izgubila pri ro- denju. Za orljentalnu scligioznu literatura karakteristiéno je da ute- nje nuzno zapodinje najveznijom tatkom, uzvienim i najvi8im princi- pina koji bi, unas, dofli na kraju — kao, na primer, u Apuleja, ede Se Lucije obo#ava kao Helios na samom kraju, Shodno tome, u Bardo Thédobu, posvedivanje predstavija seriju smanjujucih Kiimaksa koja se zavréava ponovnim radanjem u materici. Jedini »proces posvecivanjas i Ganas Ziv i primenjivan na Zapadu jeste analiza nesvesnog, kako je primenjuju lekari za terapeutske svthe. Ovo prodiranje u osnovne slo- jeve svesti je neka vrsta tacionalne majeutike u sokratovskom smistu, iznoSenje psihickog sacr¥aja Koji je jo$ uvek u zametku, podsvesan | jo8 uvek neroden, Prvobitno je takva terapija preuzela formu frojdov- Ske psihoanalize i uglvanom ‘se bavila seksualnim fantazijama, To je oblast Koja odgovara poslednjoj i najnléoj regiji Bardoa, poznato} kao Sidpa Bardo, gde mrtay tovek, nesposoban da iskoristi uenja Chikhai i Chonyid Bardo-a, postaje Zrtva seksualnih fantazija { privlaéi ga vit dija parova u snoSaju. Na kraju ga hvata neka materica i ponovo dono- si na zemeljski svet. U moduvremenu, kao Sto se moze oekivati, Edi pov kompleks podinje da funkcionige. Ako mu njegova karma odredw- Je da bude ponovo roden keo muSkarac, on ée se zaljubiti_u svoju bu. Guén majku, a svog oca ée smatrati_ mrskim i gnusnim. Suprotao to- me, buduéa éerku e priviaditi njen buduéi otac, a odbijati njena m: Xa. Evropejac prolazi kroz ovo tipitno frojdovsko podruéje kada se nje- gov nesvestan sadréaj iznosi na svetlost pomocu analize, ali on ide w obrnutom smeru, Putuje nezad, kroz svet infantiInoseksuaine fantaz je, do materice, U psihoanalitikim krugovima éak je reéeno da je tr ima samo iskustvo radanja — Sta vise, psihoanalitiéarl twrde da su do- prli do secanja intreuterinog porekla. Tu, na Zalost, zapadnjacki razuma Goseze svoje krajnje granice. Kazem »na Zalost«, zato sto se radije Zo- elo da je frojdovska psihoanaliza mogla sreéno da prati ta takozvana intrauterina iskustva jo8 dalje, unazad; da je uspela u tom smelom poduhvatu, ona bi svakako dospela dalje od Sidpa Bardo i prodrla otpo- zadi u aize domete Shdnyid Bardo. Cinjenica je da s opremom posto- jeéih biologkih ideja takav poduhvat ne bi bio krunisan uspehom; za njega bi bila potrebna sasvim drugatija vrsta filosofske prpreme od one koja se zasniva na trenutnim neuénim pretpostavkama. Ali da je putovanje unazad bilo dosledno izvedeno ono bi nesumnjivo vodilo do postulisanja preuterinog postojanja, pravog Bardo Zivot, da je samo bilo moguée otkriti bar neki trag podloznog subjekta. Ovako, psiho- analitiéari nisu nikada dospeli iza pretpostavijenih tragova intraute- mih iskustava, pa je €ak i slavna trauma rodenja« zaostala kao tako ogigiedan traizam koji vise ne mote nigta da objasni, ni8ta vise nego 99982, strana ZAMAK KULTURE, Karl Gustav Tung x : i 00 14 mote hipoteza da je Zivot bolest s rdavorn prognozom zato sto je njegov ishod uvek fatalan. Yrojdovska psiioanaliza, u_svim sustinskim aspektima, nikade nije zaila u onu stranu iskastava Sidpa Bardo; odnosno, ona je bila ne Imocha Ww pokusejima da se ispeilja iz seksuanih fantazije i sliénih yrepomirljiviha tendencija koje izazivaju strepnju i druga afektivna Stanja, I pored svega, Frojdova teorija je prvi pokusaj na Zapadu da Se istradi odozdo, od animaine stere instinkta, psihitka teritorija koja ttantrickom lamaizmu odgovara Sidpa Bardou. Sasvim opravdan strah od meiafizike spretio je Frojda da prodre u sferu »okultnoge. Pored toga, Sidpa stanje, ako prihvatimo psihologiju Sidpa Bardo, karakte the vatreni vetar karme, koji kovitla mrtvog Coveka sve dok ne dospe do ovralamatericee, Drugim recime, Sidpa stanje ne dozvoljava nike kav poveatak, jer je od Chényid stanja odvojeno silovitim stremljenjem nanize, prema animalno} sferi instinkta i ponovnog fiziékog rodenja Ounosno, svako ko prodre u nesvesno, ¢isto biolo8kim pretpostay- Kama, zaglavice se u slerl Instinkta i neée moéi dalje da napreduje, jer Ce staino biti vuten nazad, u fiziéko postojanje. Zaio Frojdova te Tija ne moze da dopre do bilo Gega drugog, osim do cuétinski negat dog wednovanja nesvesnog. Ono je samo jedno »niSta dos. U isto vreme juora se priznadi da je taj pogled na psihu tipiéno zapadnjatci, samo Sto je izrazen buénije, jednostavnije i nemilosrdnije nego Sto bi se drugi ust Gill da ga Wsaze, iako u canovi ne misle drugaéije. Sto se tiée toga & sduhe oznaéava u toj vezi, mozemo samo gajiti nadu da ée preneti ube- Genje. All, kao sto je ak i Mex Scheler sa Zaljenjem tapazio, mot tox sdluhas je, da kezemo najmanje, suminjiva. Mislim, dakle, da mozemo postaviti kao Ginjenicu da se pomoéu psihoanalize raciozvini duh Zapada prodio u ono Sto i se moglo naz- Jati neurotiénost Sicpa sianja, i da je tamo doveden do neizbeznog mi- anja usled nekrititke pretpostavke da sve psiholo’ko jeste, subjek- tivno i slitno. Cak i tako, taj napredak predstavlja veliki dobitak, po- Sto nam je omoguéio da napravimo jo jedan korak iza naSih svesnih Fivota, ‘To znanje nam, takode, pruza nagovestaj kako treba da citamo Bardo Thédoll — otpozadi. Ako smo, wz pomoé nase zapadnjatke nauke, bar u nekoj meri, uspeli da razumemo psiholoski karakter Sidga Bar do, onda je a8 slededi zadatak da vidimo mozemo li nesto utiniti s prethodnim Chényid Bardom. Chényid stanje je jedna od karmitkih iluzija — odnosno, iluzije koje nastaju od psihithih ostataka iz prethodnih postojanja. Prema istocajatkom stanovigtu, karma predstavlja neku vrstu psihiéke teort- je nasleda, zasnovane na hipotezi o reinkarnaciji koja je, na kraju, bi