Megatrend Revija Vol 05-1-2008

Megatrend revija
Meunarodni asopis za primenjenu ekonomiju

Vol. 2 (1) 2005.
Megatrend univerzitet primenjenih nauka, Beograd
Megatrend revija
Meunarodni asopis za primenjenu ekonomiju

Vol. 2 (1) 2005.
Izdava:
Megatrend univerzitet primenjenih nauka
Ureivaki odbor
prof. dr Mia Jovanovi, predsednik

prof. dr Verka Jovanovi, zamenik predsednika
prof. dr Jean Jacques Chanaron
prof. dr Wolfgang Jahnke
prof. dr Momilo Milisavljevi
prof. dr Momilo ivkovi
prof. dr Vladimir Prvulovi
prof. dr Oskar Kova
prof. dr Veljko Spasi
prof. dr Aleksandar Ivanc
prof. dr Zoran Bingulac
prof. dr Slavoljub Vukievi
prof. dr Mirko Kuli
prof. dr Milivoje Pavlovi
prof. dr Slobodan Kotlica
prof. dr Slobodan Pajovi
prof. dr Dragan Kosti
prof. dr ore Kadijevi
prof. dr Jelena Bokovi
dr Vesna Milanovi-Golubovi, docent
Redakcija
Glavni urednik i redaktor:
prof. dr Dragana Gnjatovi
Zamenik glavnog urednika:
dr Ivica Stojanovi, docent
lanovi:
prof. dr. Galen Amstutz
prof. dr Jean Jacques Chanaron
prof. dr Darko Marinkovi
prof. dr Vladimir Grbi
dr Biljana Stojanovi, docent
dr Gordana Komazec, docent
dr Beba Raki, docent
dr Angelina Njegu, docent
dr Duan Joksimovi, docent
dr Tomislav Obradovi, docent
dr Dobrinka Veljkovi, docent
dr Ana Langovi, docent
mr Ksenija Maltez
Sekretar redakcije i lektor:
Irina Milutinovi
Tehniki urednik:
Zoran Imiragi
ISSN 1820-3159
UDK 33
asopis izlazi dva puta godinje.
Svi lanci su recenzirani.
Adresa redakcije:
Megatrend revija
Makedonska 21
Tel: 33 73 857, Fax: 33 73 799
e-mail: imilutinovic@megatrend.edu.yu
imilutinovic@megatrend-edu.net
Prevod sa engleskog:
Dragoslava Miovi
Dizajn korica:
Milenko Kusurovi
Sadraj
Ekonomija regiona
Prof. dr aslav Oci
REGIONALNI DISPARITETI U JUGOSLAVIJI
OD 1952. DO 1988. GODINE
Prof. dr Marija de Monserat Ljajro

MERCOSUR PRED IZAZOZOVOM PROJEKTA ALCA
45
Prof. dr Vladimir Grbi

AGRARNA POLITIKA EVROPSKE UNIJE
69
Dr Miomir Jovanovi, docent

GRADSKI SAOBRAAJ I ODRIVI RAZVOJ
BOGATIH AZIJSKIH GRADOVA
87
Globalna ekonomija
Prof. Valter P. Blas
UTICAJ GLOBALIZACIJE NA ISTONU EVROPU
109
Menadment i marketing
Prof. dr Slavica Joveti
MERENJE NIVOA KVALITETA PREDUZEA
131
Prof. dr Miel Polski

EST DIMENZIJA VREMENA U KORPORACIJSKOJ KULTURI:
REZULTATI ETNOGRAFSKE STUDIJE
147
Dr ivko Kuli, docent

NEKONVENCIONALNI METODI ODABIRA KANDIDATA
ZA UPRANJENA RADNA MESTA
167
Megatrend revija, vol. 2 (1) 2005.
Sadraj
Ekonomska politika i razvoj
Prof. dr Mirko Kuli

EKONOMSKO-SOCIJALNI ASPEKT EVAZIJE POREZA
181
Dr Dragoljub Todi, docent

EKONOMSKI INSTRUMENTI U POLITICI I PRAVU IVOTNE
SREDINE SA OSVRTOM NA SRBIJU I CRNU GORU
201
Nove tehnologije
Prof. dr Emilija Vuksanovi
Globalne i evropske tendencije
u unapreivanju poslovnog procesa kroz STP
219
Prof. dr Alempije Veljovi

PUT KA INTEGRALNOM INFORMACIONOM SISTEMU
NA PRIMERU MEGATREND UNIVERZITETA
233
Statistika i ekonometrija
Mr Jelena Radovi-Stojanovi
Kompozitni indeks ekonomske aktivnosti
Narodne banke Srbije
245
Prikazi knjiga
Katarina Zaki
DILEMA SAVREMENE GLOBALNE SVETSKE EKONOMIJE:
NACIONALNO VS TRANSNACIONALNO
Esej o knjizi Ekonomija regiona sveta prof. dr Oskara Kovaa
Bojan Mikovi
GEOGRAFIJA, ISTORIJA, GLOBALNE PROMENE I MI
Esej o knjizi Globalna geografija prof. dr Verke Jovanovi
257
263
Prof. dr aslav Oci

Originalni nauni rad

UDK 338.1(497.1)"1952/1988"
UDK 330.34(4991)"1952/1988"
Prof. dr aslav Oci

Srpska akademija nauka i umetnosti, Beograd
REGIONALNI DISPARITETI U JUGOSLAVIJI

OD 1952. DO 1988. GODINE
Rezime: Da li u procesu razvoja regioni konvergiraju ili divergiraju? ta se u tom
pogledu dogaalo u socijalistikoj Jugoslaviji? U radu se najpre razmatraju opta pitanja
regionalnih dispariteta u kontekstu savremenih, esto kontradiktornih teorijskih shvatanja. U drugom delu opisuju se specifinosti regionalne scene socijalistike Jugoslavije.
Potom je dat prikaz metoda analize kojima se kvantifikuju regionalni dispariteti (mereni
trima pokazateljima: zaposlenost, osnovna sredstva, drutveni proizvod) u FNRJ/SFRJ
u periodu od 1952. do 1988. godine. Slede rezultati merenja relativnih i apsolutnih
razlika meu jugoslovenskim regionima. Ti nalazi se zatim porede s nalazima drugih
istraivanja da bi se jugoslovenski regionalni problem sagledao u meunarodnoj i istorijskoj perspektivi.
Kljune rei: Regionalni dispariteti, Jugoslavija, jugoslovenski regioni, 19521988.
1. Regionalni dispariteti: konvergencija ili divergencija?
Na pitanje da li u procesu razvoja nastaju ili nestaju regionalne razlike, jo
nije dat opteprihvaen odgovor.1
Posmatranje regionalnih razlika u razvijenosti, u naelu, viestruko privlai
panju:
n pomae razumevanju takozvanog fenomena SeverJug;
1
U neoklasinoj regionalnoj analizi odgovor na to pitanje dat je u sledea dva pionirska

rada: G. H. Borts, The Equalization of Returns and Regional Economic Growth, Economic
Journal, vol. 70, 1960, str. 319-47; i G. H. Borts, P. Stein, Economic Growth in a Free Market,
Columbia U. P., New York, 1964. Alternativni odgovor sadran je u radovima Mirdala (G.
Myrdal, Economic Theory and Underdeveloped Regions, Gerald Duckworth, London, 1957),
Hirmana (A. O. Hirschman, The Strategy of Economic Development, Yale U. P., New Haven,
1958) i drugih autora (vidi o tome u 4. i 5. glavi knjige: Harold Brookfield, Interdependent
Development, Methuen, London, 1975).
Regionalni dispariteti u Jugoslaviji od 1952. do 1988. godine

n
pokazuje da je dihotomna klasifikacija zemalja (kao razvijenih i nerazvijenih) defektna; da je ta klasifikacija pojednostavljena, uvideo je ve
i Kuznec (S. Kusnets) jo pre bezmalo pola veka i pokazao da se razlike
naroito javljaju unutar grupe nerazvijenih zemalja, u kojima, prema
Mirdalu (G. Myrdal), deluju kumulativni i cirkularni uzroci bede.
3FBMOJEPIPEBLQFSDBQJUB
Prvo obuhvatno uporedno istraivanje fenomena unutranjih regionalnih

razlika preduzeo je Vilijamson (J. G. Williamson).2 On je u te svrhe istraio 24
zemlje i izraunao za svaku od njih disperziju ponderisanog per capita dohotka po
pojedinim regionima. Da bi na pravi nain uzeo u obzir razliite veliine regiona
i njihov razliit broj, primenio je tri razliite mere disperzije,3 koje su dovele do
slinih rezultata.
Prema Vilijamsonu, ako se dva skupa odnosa (prvo, realni dohodak per capita u nekoj zemlji i vreme i, drugo, neka mera regionalnih dispariteta i vreme)
posmatraju u duem periodu, onda e oni biti slini onima koji su prikazani u
grafikonima 1. i 2.
WSFNF
Grafikon 1. Putanja globalnog privrednog rasta

Grafikon 1. opisuje putanju globalnog privrednog rasta u jednoj zemlji saglasno dugo preovlaujuoj koncepciji razvoja (kao privrednog rasta). Nju veoma
dobro ilustruje Luisova (A. Lewis) definicija predmeta njegove Teorije privrednog
rasta: Predmet ove knjige jeste rast proizvodnje po glavi stanovnika ... ekonomski rast, a ne raspodela; drugo, ne potronja nego proizvodnja.
Danas se, meutim, pokazuje da se u mnogim zemljama ne moe ekati s
razvojem zaostalih regiona a da se ne dovede u pitanje stabilan razvoj nacionalne
J. G. Williamson, Regional Inequality and the Process of National Development: A
Description of the Patterns, Economic Development and Cultural Change, 4 (Part II), 1965.
3
Op. cit., str. 40.
2
Prof. dr aslav Oci
*OEFLTSFHJPOBMOJIEJTQBSJUFUB
privrede. Neki put, zbog regionalnog problema, dolazi u pitanje poredak drave,
pa ak i njen opstanak.4
WSFNF
Grafikon 2. Vilijamson: obrazac promena regionalnih dispariteta

Izvor: Geoffrey J. D. He
wings, Regional Industrial Analysis and Develpment, Methuen, London,
1977, str. 2.
Grafikon 2. opisuje univerzalni obrazac promena regionalnih dispariteta,

kako ga vidi Vilijamson:5 Sve vei regionalni dohodni dispariteti i rastui dualizam SeverJug tipini su za rane faze razvoja, dok je regionalna konvergencija
nestajanje otrih problema SeverJug tipina za zrelije faze nacionalnog rasta
i razvoja.
Ovaj argument, zasnovan na poreenju relativnih indeksa u uzorku zemalja
razliitih nivoa razvijenosti, kao i na istorijskim tendencijama u pojedinanim
zemljama, obino se smatra pomirenjem dva glavna tipa teorija (regionalnog)
razvoja ravnotenog i neravnotenog: drugi se smatra primerenijim ranim fazama razvoja, a prvi zrelijim privredama.
Iz postojanja takvog gvozdenog zakona, koji predvi
a konvergenciju
regionalnih dohodaka kao prirodni nusproizvod privrednog razvoja, izvode se
mnoge implikacije:
1. Inherentna protivrenost u privrednom rastu izmeu efikasnosti (stope
globalnog rasta) i jednakosti (regionalne nejednakosti). Regionalne nejednakosti su cena koju treba da plate nerazvijene zemlje u nekom periodu
da bi postigle ekonomsku zrelost koja automatski vodi manje otrim regionalnim nejednakostima.
Vidi, na primer: . Oci, The Regional Problem and the Break-Up of the State: the Case of
Yugoslavia, Acta Slavica Iaponica (Sapporo), vol. 16, 1998, str. 74-110. Elektronska izdanja
na adresama: http://www.src-home.slav.hokudai.ac.jp/publictn/act...v/caslav.html i http://
www.slavweb.com/eng/cee/yugo-e2.html, kao i www.iet.ru/special/cepra/drob/biblio.htm
5
Op. cit, str. 15.
4

2. Regionalno planiranje zato treba da bude sekundarno u odnosu na politiku globalnog rasta. Ako je iz politikih ili socijalnih razloga nuna preraspodela dohotka, treba da se zna da se rtvuje deo privredne efikasnosti i
privrednog rasta.
3. Odnos privrednog razvoja i regionalnih nejednakosti treba smatrati univerzalnim. Vilijamsonovska argumentacija podrazumeva da gvozdeni
zakon vai nezavisno od modela ili strategije razvoja ili (kapitalistikih ili
socijalistikih) proizvodnih odnosa.6
4. Sadanje zemlje u razvoju treba da slede obrazac razvoja, kroz razliite
faze, koji su razvijene zemlje ve prole. Drugim reima, smatra se da su
Marks (K. Marx) i Rostou (W. W. Rostow) u pravu.
5. Iza brzog ekonomskog rasta stajala je ideja strategije industrijalizacije
povezane s procesom urbanizacije.
NR Kina moe da poslui kao viestruk primer: o tome koliko su znaajni regionalni
dispariteti, o sporovima u vezi s regionalnom divergencijom i konvergencijom i, konano,
o tome da li je Vilijamsonov zakon univerzalan ili vai samo za trine, a moda ne i za
socijalistike privrede. Ovde e kao ilustracija biti naveden samo manji deo novije literature o regionalnim disparitetima u Kini: A. Hu, Ch. Wang, X. Kang, Regional Disparities
in China, Liaoning Peoples Press, Shengyang, 1995; K. Y. Tsui, Economic Reform and
Interprovincial Inequalities in China, Journal of Development Economics, 50, 1996, str.
353-368; J. Chen, B. M. Fleisher, Regional Income Inequality and Economic Growth in
China, Journal of Comparative Economics, 22, 1996, str. 141-64; World Bank, Sharing
Rising Incomes: Regional Disparities in China, The World Bank, Washington, 1997; X.
Tian, R. Duncan, Chinas Inter-Provincial Disparities: An Explanation, Communist
and Post-Communist Studies, vol. 32, 1999, str. 211-14; Y. Wu, Income Disparity and
Convergence in Chinas Regional Economies, Discussion Paper 99-15, Department of
Economics, University of Western Australia, Nedlands, http://www.econs.ecel.uwa.edu.
au/economics/dpapers/DP1999/9.15.pdf; X. Tian, Chinas Regional Economic Disparities
Since 1978. Main Trends and Determinants, Singapore University Press, 1999; H. Sun,
Economic Growth and Regional Disparities in China, Regional Development Studies, vol.
6, 2000, str. 43-66; S. Dmurger, Infrastructure Development and Economic Growth: An
Explanation for Regional Disparities in China?, Journal of Comparative Economics, vol.
29, 2001, str. 95-117; Chinas Regional Disparities: Issues and Politics, eds. V. F. S. Sit, D.
Lu, Nova Science Publishers, New York, 2001; C. Fang, W. Dewen, D. Yang, Convergence,
Divergence and Conditions: Explaining Regional Disparities in China, China and
World Economy, vol. 2, 2002, str. 17-24; Cai Fang, Dewen Wang, Regional Comparative
Advantages in China: Differences, Changes and Their Impact on Disparity, The Institute of
Population and Labor Economics, Chinese Academy of Social Sciences, Beijing, December
2003; X. Wang, China: Regional Disparity, Policy Adjustment and New Challenges, http://
www.eias.org/conferences/euchina611/regionpolicy.pdf; C. Fang, W. Dewen, D. Yang,
Explaining Regional Disparities in China1, u: China: An Economics Research Studies
Series, vol. 1: A Fresh Perspectives, Eastern University Press, Singapore, 2004, Ch. 5: str.
61-77; X. Fu, Limited Linkages from Growth Engine and Regional Disparities in China,
Journal of Comparative Economics, vol. 32, 1, 2004, str. 148-164.
Prof. dr aslav Oci
6. Smatra se da je trini mehanizam sposoban da obezbedi efikasnu alokaciju resursa i shodno tome visoku stopu rasta7, ili da je to u najmanju ruku
moguno dravnom intervencijom.
7. Ideju prostorne ravnotee ne treba napustiti makar joj protivreio i postojei dokazni materijal. ak i u sluajevima kad se priznaje da igra trinih
snaga vodi veoj nejednakosti, prostorna ravnotea je ostvariva sve dotle
dok se prihvata da postoje potencijali skrivene dinamike u kapitalistikoj
privredi i da e biti uinjeni izvesni napori da se na pravoj prekretnici
omogui da ona deluje. To je ideja obrnute polarizacije koju je Riardson
formulisao 1981. godine8 i koja ima mnogo zajednikih elemenata sa
sutinom doktrine koja proizilazi iz Vilijamsonovog rada.
Izgleda da je Vilijamsonov gvozdeni zakon valjan ili demodirani modeli
mogu da ive dui period, uprkos otroj kritici kojoj su izloeni. I Vilijamsonova
teorija je predstavljala kritiku (i reviziju) dotad iroko rasprostranjenog shvatanja prema kome u nerazvijenim zemljama vlada zaarani krug (circulus vitiosus)
siromatva, kako su to formulisali Vinslou (Winslow, 1951) i Nurkse (Nurkse,
1952). Primenjeno na regionalne disparitete unutar nerazvijenih zemalja, to
znai stalni proces rastuih regionalnih razlika.
Do 1950-ih godina pa
nja se malo posveivala problemu regionalnih dispariteta
u nerazvijenim zemljama; istraivanja su se odnosila na razvijene zemlje, pre svih na
SAD. Nov pristup, zasnovan na idejama Vinsloua i Nurksea, formulisao je Mirdal:9
to je princip cirkularnih i kumulativnih uzronih dejstava. On polazi od toga da slika o
automatskoj stabilizaciji sistema predstavlja pogrenu analogiju za objanjenje promena u drutvenom sistemu, s obzirom na to da se ravnotea zasniva na pogrenoj
predstavi o tome da svaka promena sistema automatski izaziva promenu u suprotnom
pravcu. Prema njegovoj teoriji, takva tendencija automatske stabilizacije sistema ne
postoji. U normalnom sluaju, pie on, promena ne izaziva promenu suprotnog
predznaka, ve su prvom promenom podstaknute i podrane druge promene koje
sistem pokreu u istom pravcu kao i prva promena. Zbog te cirkularne uzronosti
drutveni proces tei da bude kumulativan i esto postie rastuu brzinu.
Taj proces, smatra Mirdal, moe se zaustaviti ako mu se suprotstave nove,
egzogene promene. Snage ujednaavanja ipak ne lee u sistemu, tako da sistem
O razliitim vienjima odnosa trita i regionalnih dispariteta vidi: Z. Pjani, Trite i regionalni razvoj, u: Neravnomerni regionalni razvoj u ekonomskoj teoriji i praksi, ur. K. Bogoev,
K. Miljovski i N. Uzunov, MANU, Skopje, 1980, str. 155-174; D. Salvatore, The Operation
of the Market Mechanism and Regional Inequality, Kyklos, vol. 25, 3, 1972, str. 518-536;
N. Genovese, G. Sobbrio, Regional Inequality and the Market Mechanism A Comment,
Kyklos, vol. 26, 3, 1973, str. 621-623; D. L. McKee, Regional Inequality and the Market
Mechanism A Comment, Kyklos, vol. 26, 3, 1973, str. 624-626; D. Salvatore, Regional
Inequality and the Market Mechanism Reply, Kyklos, vol. 26, 3, 1973, str. 627-633.
8
H. W. Richardson, Polarization Reversal in Developing Countries, RSA Papers, vol. 45, 1981.
9
G. Myrdal, Economic Theory and Underdeveloped Regions, Gerald Duckworth, London, 1957.
7
10
ostaje nestabilan. Svaka nova egzogena promena deluje, stoga, kroz reakciju
kumulativnih promena u sistemu, u pravcu nove promene.
To znai da e se pod ceteris paribus uslovima regionalni dispariteti stalno
pootravati, ako im se ne suprotstavi dejstvo egzogenih sila kao to su, na primer,
otkria rudnog blaga, razvoj novih proizvodnih postupaka (koji zahtevaju novu
kombinaciju faktora) i drugih inilaca koji mogu dovesti do promene ekonomske
ili politike konstelacije. Posledice, meutim, nisu nuno eliminisanje regionalnih
razlika, ve je, na primer, mogue da se kao ishod pojavi kvalitativno drugaija
regionalna neravnotea, da se poloaj jednog regiona pobolja, a drugog pogora,
a da pri tom ne doe do suavanja regionalnih razlika. Ali, posmatrano i intertemporalno, ako se sledi Mirdalova logika, ne mora da usledi ujednaavanje,
nego mogu regionalne razlike i dalje da ostanu (u smislu nepromenjene hijerarhije regiona), a da se promene pojedinana obeleja (indikatori) regionalne
razvijenosti. Otud se u ovom radu pri merenju regionalnih dispariteta uzimaju tri
reprezentativna indikatora, a ne samo jedan indikator, kako se to obino ini.
2. Regionalni problem u Jugoslaviji
Regionalni problem u socijalistikoj Jugoslaviji (1945-1990) nije bio samo
pitanje ekonomskih dispariteta; kroz njega se prelamalo i nacionalno pitanje i
pitanje dravnog ustrojstva. On je bio i rezultanta razliitih istorijskih uticaja10
10
Za razumevanje istorijskog uticaja, ukazuje Kosta Mihailovi, valja imati u vidu da je teritorija Jugoslavije inila u prolosti periferiju dve imperije. Granina podruja su po pravilu
manje razvijena. (Regionalna stvarnost Jugoslavije, Ekonomika, Beograd, 1990, str. 16).
Slikovito o tome pie Jovan Bara: Osvajaki narodi zauzeli su kod nas samo rene doline
i ravnice, doim je domai elemenat izbegao u neprohodne kreve i movare. Ali, makar s
koje strane osvajai dolazili ... uvek je naa zemlja bila na periferiji..., daleko od centruma
osvajakog naroda, tako rei, uvek privremeno posednuta, uvek izloena i u najmirnijim
vremenima etovanju i napadajima drugih osvajaa ili avanturistiki raspoloenih varvarskih
plemena, tako da je bila kroz hiljade godina uvek uznemirena i uvek na granici. Ne postoji
ni jedan deo nae zemlje gde ne postoji makar kakova krajina ili granica (Timoka krajina,
Bosanska krajina, Kordun, Kranjska, itd.) ... (Problem pasivnih krajeva, Zemun, 1939, str. 1213). Pavle Mijovi govorei o jednoj krajini, fenomen krajine posmatra u irem kontekstu:
ire podruje dva velika drevna grada, Bara i Ulcinja ..., nita ljepe ne karakterie od njegovog istorijskog naziva krajina. Od druge polovine 11. vijeka, kad je stabilizovana naa prva
junoslovenska drava na junom Jadranu, Vizantija se samo doticala ovog pograninog kraja.
... Ime ove oblasti ... podsjea na rijetko kad prekinuto ratno stanje s ove i s one strane rijeke
Bojane. Ova naa krajina je ne samo najstarija ... ve je izuzetno smjetena na razvrju velikih
starih civilizacija, praistorijske ilirske, helenistike i rimske, a u srednjem vijeku romanske,
slovenske i turske. Geografski karakter te nae krajine na granici Istoka i Zapada odreivao je
od najstarijih vremena ishode svih plodotvornih i zlokobnih dodira oba ta svijeta. ... Otkako
se zna, svi sukobi na ovoj krajini i u njenoj blizini bili su svjetski, a ukoliko su se i javljali kao
lokalni, bio je to samo privid sloenih protivurjenosti meu velikim silama. (Pavle Mijovi,
Vjeno na krajini, u: Virpazar. Bar. Ulcinj, Obod, Cetinje Beograd, 1974, str. 11). To se, u
stvari, manje-vie odnosi na sve nae krajine.
Prof. dr aslav Oci
11
koji su stvorili mozaik kulturnih obrazaca. Specifian peat pristupu reavanja

regionalnog problema udarila je i vladajua ideologija. Otuda njegova sloena
priroda i izuzetna vanost u jugoslovenskom kontekstu.
Razmere regionalnog problema mogu se posmatrati razliito: iz vrednosnog,
teorijskog, metodolokog i praktinoga ugla.
Ukoliko se u nekom drutvu vie vrednuje egalitarizam, utoliko e i nosioci
odluka i javnost biti osetljiviji na postojee regionalne razlike; suprotno vai za
drutvo koje preferira liberalizam.
U zavisnosti od teorijskog koncepta ukupnog i regionalnog razvoja, razmere
regionalnog problema mogu se poistovetiti s rasprostranjenou nerazvijenosti,
shvaene, na primer, kao uee tradicionalnog (naturalnog) sektora ili kao
postojanje apsolutnog ili relativnog siromatva, i slino.
Prilikom kvantifikacije razmera regionalnog problema treba imati u vidu:
nivo, jedinice posmatranja, njihova obeleja (izraena odgovarajuim indikatorima), te tip statistikog iskazivanja. Republike i pokrajine su jedinice posmatranja na federalnom, a optine na republikom/pokrajinskom nivou utvrivanja
razmera regionalnog problema. Preciznost merenja, prirodno, zavisi od finoe
kalibriranja jedinica posmatranja. Teritorija, stanovnitvo, zaposlenost, kapital
i drutveni proizvod, reprezentativna su obeleja svake jedinice posmatranja i u
svakom od njih potrebno je izraziti razmere regionalnog problema kao indeks
nivoa izabranih indikatora ili kao njihovo uee u totalu. U sluaju izraavanja
putem indeksa nivoa, merilo moe biti globalni prosek ili najrazvijeniji region.
S praktinog aspekta drutvene intervencije u problematinim regionima,
razmere regionalnog problema definisane su mogunostima njegovog reavanja,
a njih primarno odreuje stepen opte razvijenosti zemlje. U naelu, jedino takvo
odreivanje razmera je praktino relevantno, jer se na osnovu njega utvruje obim
interventnih sredstava za realizaciju ciljeva regionalne politike. To, meutim, ne
znai da su u Jugoslaviji razmere regionalnog problema bile tako i utvrivane.

Krajika etimologija toponima u ex Jugoslaviji moe se pratiti od izvedenih (Krajinik,

Krajite, Krajika Kutinica) do neposrednih: u Sloveniji Bela i susedna Suha Krajina, Krajina
u Crnoj Gori (izmeu Rumije i Skadarskog jezera). arko Vidovi smatra da itavo podruje
Crne Gore i Brda predstavlja mletaku vojnu krajinu kao komplement austrijskoj vojnoj krajini: Vojna Krajina kao srpska istorijska ustanova bila je mletaka (u Crnoj Gori i Dalmaciji)
i austrijska (Lika, Kordun, Banija, Banat do Temivara, Srem). (. Vidovi, Njego i kosovski
zavjet u novom vijeku, Filip Vinji, Beograd, 1989, str. 66 i 67). O krajinama vidi i: M.
Radeka, Gornja krajina ili Karlovako vladianstvo. Lika, Krbava, Gacka, Kapelsko, Kordun i
Banija, Savez udruenja pravoslavnih svetenika SR Hrvatske, Zagreb, 1975; G. Stanojevi,
Dalmatinske krajine u XVIII vijeku, Istorijski institut, Beograd Prosvjeta, Zagreb, 1987; Vojne
krajine u jugoslovenskim zemljama u novom veku do Karlovakog mira 1699, ur. V. ubrilovi,
SANU, Beograd, 1989; D. M. Beri, Slavonska vojna granica u revoluciji 1848-1849, Prosvjeta i
Institut za istoriju u Sarajevu, Zagreb Sarajevo, 1984; S. Nakienovi, Kninska krajina, SKD
Zora, Beograd Knin, 1990; V. S. Dabi, Vojna krajina. Karlovaki generalat 1530-1746,
Sveti arhijerejski sinod Srpske pravoslavne crkve, Beograd, 2000. i S. Jovi, Etnografska slika
Slavonske vojne granice, igoja tampa, Beograd, 2004.
12
Njihovo zvanino utvrivanje, u stvari, bilo je rezultanta odnosa regionalnih snaga,

ekonomskih interesa, politike volje i vladajuih ideolokih postulata.
Status nerazvijenosti i obim transfera zavisio je tako, s jedne strane, od (neogranienih) elja i, s druge strane, od (ogranienih) mogunosti.
Tabela 1. Razmere regionalnog problema: uea nerazvijenih podruja
u respektivnim agregatima Jugoslavije
Godine
1947/52.
1965.
1988.
Obeleja
Povrina
(34,5%) 39,7%
39,7%
39,7%
Stanovnitvo
(26,0%) 30,6%*
33,8%
38,5%
Zaposlenost
(22,4%) 24,2%**
24,6%
29,3%
Osnovna sredstva (18,1%) 19,8%**
25,3%
27,1%
Drutveni
(21,1%)23,4%***
22,0%
22,6%
proizvod
1948. godina; ** 1952. godina; *** 1947. godina.
Procenti u zagradama odnose se na Bosnu i Hercegovinu, Makedoniju i Crnu

Goru, koje su prema prvom petogodinjem planu (1947-1951) imale status nerazvijenih. Procenti van zagrada, pored ove tri jedinice, ukljuuju i Kosovo i Metohiju.
Razliite su (pr)ocene razmera regionalnog problema.11 Pre svega, oficijelne razmere regionalnog problema u jugoslovenskim okvirima (definisane
zvaninim statusom nerazvijenosti republika i pokrajina i prikazane u tabeli
1, ne podudaraju se sa stvarnim, jer se granice nerazvijenosti ne poklapaju s
granicama republika i pokrajina. Realistiniji tretman regionalnog problema u
pogledu teritorijalnog obuhvata postojao je samo u periodu 1960-1965.12 ak i
Postoji opta saglasnost da je re o dugoronom strukturnom problemu. Da je struktura neto
tvrdoglavo to se opire promenama prema reima francuskog sociologa ora Gurvia (Georges
Gourvitch), pokuava da nas uveri Galbrejt (Galbraith): Pretpostavimo da smo 1880. godine krenuli eleznicom, ..., na kruno putovanje po teritoriji koja se danas oznaava kao socijalistiki tabor.
Najvii i najbolje raspodeljen ivotni standard nali bismo na teritoriji koja danas ini Nemaku
Demokratsku Republiku. Sledei najvii standard nali bismo u ekoj, danas u ehoslovakoj, a
potom u Sloveniji i Hrvatskoj, koje pripadaju dananjoj Jugoslaviji. Maarska, austrijski i nemaki
delovi Poljske bili bi jo siromaniji, a jo siromaniji od ovih bili bi Makedonija, Crna Gora i delovi
Srbije. ... Isto putovanje danas ... pokazalo bi iste relativne odnose prosperiteta i siromatva... (J.
K. Galbraith, The Nature of Mass Poverty, Penguin, Harmondsworth, 1980; u prevodu: Priroda
masovnog siromatva, Trei program, 59, 1983, str. 289).
12
U Drutvenom planu privrednog razvoja Jugoslavije za period 1961-1965. godine, kao privredno nerazvijeno tretirano je podruje koje ini 105450 km ili 41,2% od ukupne nacionalne teritorije, a nastanjeno je u 1960. godini sa oko 6,2 miliona stanovnika, odnosno 33,2% od
itavog stanovnitva Jugoslavije. (D. Vasiljevi, Nerazvijena podruja, u: Privredni sistem i
ekonomska politika Jugoslavije, zbornik radova, red. Lj. Markovi, B. Mijovi i . Bulaji, Rad,
Beograd, 1961, str. 324)
11
Prof. dr aslav Oci
13
tada, meutim, izvan zvanino utvrenog nerazvijenog podruja i u razvijenim

podrujima nalazile su se nerazvijene enklave, dok se u kompaktnom junom
podruju Jugoslavije koje se u celini smatra (prema planu 1961-1965, prim. .
O.; vidi grafikon 3b) kao nerazvijeno, nalaze izvesni gradovi ili manji industrijski
centri koji, uzeti izolovano, nemaju osnovna obeleja privredno nerazvijenih
podruja. Otuda se kao privredno nerazvijeno podruje Jugoslavije (istakao .
O.) ... mogao uzeti kompaktni juni deo Jugoslavije na kome ivi oko 1/3 ukupnog stanovnitva zemlje. Ovako obeleeno podruje po broju stanovnika gotovo se podudara s rezultatima analize privredne razvijenosti po optinama...
Svaka analiza po optinama nesumnjivo bi ukazala na diferencijaciju unutar
i razvijenih i nerazvijenih podruja. Naime, postoje depovi nerazvijenosti u
razvijenim podrujima, kao i razvijeni centri u nerazvijenim podrujima.
Jugoslovenska regionalna politika, meutim, snano je insistirala na uproenoj dihotomnoj podeli na ekonomski razvijene i nerazvijene republike i pokrajine
(koja de facto nikad nije imala oslonca u stvarnosti). Posledica je sledea: godine
1948. na podruju koje je u periodu posle Drugog svetskog rata gotovo neprekidno imalo status nedovoljne razvijenosti (Bosna i Hercegovina, Makedonija,
Crna Gora i Kosovo i Metohija) ivelo je 30,57%, a 1965. 33,84% jugoslovenskog stanovnitva. Taj procent je porastao 1990. na 40,23%.
Uzimajui u obzir samo te podatke, jugoslovenska regionalna politika, koja
je (posebno u periodu 1965-1990) zanemarujui meuzavisnosti u razvoju svih
regiona bila svedena na jedan specifian segment regionalnog razvoja, na razvoj
nedovoljno razvijenih podruja mogla bi se smatrati neuspenom jer nije vodila
smanjenju broja stanovnika koji ive u uslovima nerazvijenosti, nego njegovom
poveanju. Re je, u stvari, o krutom i grubom odreivanju podruja nerazvijenosti: regionalna politika je dola u raskorak sa stvarnim razmerama regionalnog
problema, tako da navedeni podaci u stvari ne pokazuju ta se u ekonomskom
smislu dogaalo sa stanovnitvom na tako neprecizno definisanom podruju
nerazvijenosti.
Jedinice posmatranja u ovom radu su bive jugoslovenske republike i pokrajine. I ovde, to je est sluaj, istraiva je prinuen da operie postojeim
administrativno-politikim delimitacijama, bez obzira na to da li one zadovoljavaju
ekonomske kriterijume regionalizacije ili ne. U tom smislu, termin region (za
republiku, odnosno pokrajinu) upotrebljavae se veoma uslovno:13
...regionalni aspekt drutveno-ekonomskog razvoja pojavljuje se kao komponenta ... razvoja, odnosno kao jedna od proporcija razvoja o kojoj takoer
ovisi strukturno usklaivanje razvoja openito, a prema tome i razvoj zemlje u
cjelini. On je za razvoj Jugoslavije isto toliko znaajan koliko je znaajan i za
republike i pokrajine. Postavlja se, meutim, samo pitanje kakve teritorijalne
13
Vidi raspravu o upotrebi termina region u jugoslovenskom kontekstu u: Zajednitvo i

autarkine tedencije u privredi Jugoslavije (diskusija za okruglim stolom), Trei program, 52,
1982.
14
jedinice treba da reprezentiraju regionalni aspekt razvoja Jugoslavije. S obzirom

na to da je SFRJ zajednica naroda SFRJ i njihovih drava-republika, oigledno je
da s nivoa Jugoslavije treba za potrebe sagledavanja regionalnog aspekta razvoja,
prije svega, uzimati u obzir podruje republika (i pokrajina), ali ne tretirati ih kao
regije. Znai, regionalni aspekt razvoja Jugoslavije treba nazvati razvoj republika
i pokrajina. Samo uvjetno, a iz praktino-analitikih potreba, to se moe nazivati regionalnim aspektom razvoja Jugoslavije. Stvarni regionalni aspekt razvoja
Jugoslavije bio bi samo onaj koji bi kao teritorijalno-regionalne jedinice tretirao
regije, tonije jugoslavenske regije, no takvih regija slubeno nemamo.14
Izvesna nastojanja u pravcu regionalizacije na jugoslovenskom nivou koja su
se povremeno javljala od 1945. do 1974. godine, da se radi uspenijeg globalnog i
regionalnog razvoja takvi regioni definiu, nisu urodila plodom. S izuzetkom perioda od 1961. do 1965. godine, u centru panje na jugoslovenskom nivou bile su
republike i pokrajina, tanije, nedovoljno razvijene republike i pokrajina Kosovo
i Metohija. Do 1965. one su posmatrane u sklopu prostorno koordinisanog, a
od te godine u sklopu prostorno nekoordinisanog regionalnopolitikog ciljnog
sistema.
Jugoslovensku regionalnu politiku, u osnovi, karakterie dvostruki redukcionizam:
a. usredsreivanje prvenstveno (iskljuivo od 1965) na republike i pokrajine
(kao jugoslovenske regione) i
b. usmeravanje na nedovoljno razvijene jugoslovenske regione.
Zvanina definicija nerazvijenih jugoslovenskih regiona vremenom se
menjala. (Videti grafikone 3a, b, c i d).
14
B. Kubovi, Regionalna ekonomika, Informator, Zagreb, 1974, str. 58. U napomeni uz zavrni
deo citiranog teksta Kubovi objanjava: Zapravo, to bi bile meurepublike granine regije
kod kojih bi se po potrebi zanemarivale granice republika. Mada, ne treba iskljuiti ni mogunost da se kao jugoslavenske regije uzmu republike regije, ali i ovo samo uvjetno dok se ne
formiraju jugoslavenske regije.
Prof. dr aslav Oci
15
Grafikon 3. Nedovoljno razvijena podruja u Jugoslaviji

a) od 1947. do 1957. godine; b) od 1957. do 1961. godine;
c) od 1961. do 1965. godine; d) od 1965. do 1990. godine
Specifinu teinu republika i pokrajina u Jugoslaviji odreuju pokazatelji u
tabeli 2: uea u ukupnoj i poljoprivrednoj povrini, stanovnitvu, osnovnim
sredstvima, zaposlenosti i drutvenom proizvodu.15
15
Specifina teina jugoslovenskih republika prikazana je i na kartama predstavljenim na grafikonu 4. Program za izradu ovih karata za potrebe ovog rada sainio je dr Vladeta Filipovi iz
Instituta Mihailo Pupin u Beogradu.
16
Tabela 2. Jugoslavija, republike i pokrajine: neka osnovna obeleja

uea u %
Aktivna
osnovna
Drutveni
sredstva,
Radnici
proizvod
drutveni
drutveni i
ukupne
sektor,
privatni sektor, privrede,
cene
nabavna
godinji prosek
1972.
vrednost, cene
1972.
Povrina u km
Poljoprivredna
povrina
Stanovnitvo
1988.
1988.
1988.
1988.
1988.
JUG
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
BIH
20,0
17,7
18,9
15,3
15,7
12,8
CGO
5,4
3,6
2,7
3,2
2,4
2,0
HRV
22,1
24,2
19,9
25,8
23,6
25,4
MAK
10,1
9,1
8,9
5,8
7,7
5,6
SLO
7,9
6,9
8,2
16,9
12,5
16,7
SRB
34,5
38,5
41,5
33,0
38,0
37,5
CES
21,9
21,8
24,8
20,6
25,3
25,0
KIM
4,2
3,6
8,0
2,8
3,5
2,2
VOJ
8,4
13,1
8,7
9,6
9,3
10,4
Institucionalni, odnosno socio-istorijski kontekst za reavanje regionalnog

problema u Jugoslaviji u posmatranom peridu unekoliko se menjao: iz ugla regionalnog razvoja mogu se razlikovati dve osnovne faze: do 1965. i posle 1965.
godine.
Ekonomske veze jugoslovenskih republika i pokrajina ostvarivale su se
posmatranih etrdesetak godina na razliite naine, u razliitom (drutvenom,
politikom, ekonomskom) ambijentu. Formalni, pa kooperativni (a po nekima i
dalje samo fasadni) federalizam amendiranjem ili redefinisanjem novim ustavima,
kombinovan je, odnosno potiskivan elementima (konfliktnog) konfederalizma.
Nacionalna ravnopravnost umnogome je poistoveivana s ravnopravnou republika i pokrajina. Znaajno su promenjeni i naglasci u komponentama ukupnog
razvoja (socijalnanacionalna, politikaekonomska), a u ekonomskoj sferi bitno
su se menjali i koncept razvoja i institucionalni okviri: od centralnoplanskih,
preko trinoplanskih i dogovornih, do trinih, tanije meovitih...
Specifinosti jugoslovenske regionalne scene (vienacionalni sastav zemlje,
federativno dravno ureenje i znatne razlike u stepenu i strukturi ekonomske
razvijenosti izmeu i unutar pojedinih podruja) nameu potrebu da se rasprava o jugoslovenskim regionalnim odnosima vodi kako u kontekstu ekonomske
racionalnosti tako i u svetlu naelnih politikih opredeljenja, odnosno osnovnih
nacionalnih strategija koje su Jugoslaviju tretirale kao tranzit ili kao trajno reenje nacionalnog (dravnog) pitanja.
Prof. dr aslav Oci
Grafikon 4. Specifina teina republika i pokrajina

a) Jugoslavija, b) povrina po republikama, c) broj stanovnika,
d) zaposlenost, e) ukupna vrednost kapitala, f) drutveni proizvod
17
18
Jugoslovenska regionalna politika uporno je istrajavala na upro

enoj dihotomnoj podeli na ekonomski razvijene i nerazvijene republike i pokrajine (koja,
kao to je ve pomenuto, de facto nikada nije imala oslonca u stvarnosti). Bipolarna
interesna regionalna konfiguracija u sluaju veoma formalizovane politike procedure odluivanja (tipa konsensusa), kao neizbean rezultat, imala je za posledicu
perpetuiranje odluka i zaotravanje postojeih problema, pogotovo to je prvobitni
rezultat interesnog usaglaavanja poivao na loem politikom kompromisu.16
Mehanizam transfera sredstava na relaciji razvijeni nerazvijeni, izazivao je
dvostruko nezadovoljstvo: nezadovoljni su bili i oni koji daju i oni koji primaju.
Razvijeni su pruali otpor visokom prioritetu koji je uivala meuregionalna
preraspodela, dok su se siromaniji opirali rastuoj tendenciji primene distributivnih kriterijuma (naroito profitabilnosti) u vrednovanju investicija, a otro su
se suprotstavljali i samoj ideji kontrole upotrebe sredstava transfera. U toj borbi,
pitanje da li se regionalne razlike smanjuju ili poveavaju imalo je i veoma krupan
praktian znaaj: ako se razlike poveavaju, onda je opravdan zahtev nerazvijenih
za poveanjem sredstava pomoi, a ako se smanjuju, onda bi to znailo da se
strateki cilj brz razvoj svih uz bri razvoj manje razvijenih moe ostvarivati i uz
manji priliv sredstava iz Fonda federacije za nerazvijene. Da li su se regionalne razlike stvarno poveavale ili smanjivale? Da li je proces poveanja (smanjenja) bio
stalan ili povremen? Da li svi relevantni indikatori pokazuju iste tendencije? Na
ta pitanja u ovom radu dat je, na osnovu empirijske analize, taan, a s obzirom na
raspoloivu statistiku osnovu, i konaan odgovor.
3. Merenje regionalnih dispariteta17
Za razliku od Vilijamsona, koji u svrhe me
unarodnih komparacija regionalnih dispariteta koristi samo drutveni proizvod po stanovniku, ovde se, pored tog
pokazatelja, koriste i zaposlenost na 1000 radno sposobnih stanovnika i osnovna
sredstva po radno sposobnom stanovniku.
U drutvenoj atmosferi u kojoj prevladava lo kompromis, nijedan konflikt ne moe da se
dovede do kraja. (Itvan Eri (Istvan Ersi) govori za NIN: Ludi dani mladog Marksa, NIN,
broj 1861, 31. avgust 1986, str. 33) A kada se, ipak, dovede do kraja, onda je taj kraj, kao
to pokazuje primer Jugoslavije, tragian.
17
U javnim raspravama (pa ak i u nekimnaunim radovima) u ex Jugoslaviji uobiajilo se
da se ocena o poveanju odnosno smanjenju regionalnih dispariteta u periodu posle Drugog
svetskog rata (ili nekom kraem delu tog perioda), odnosno o uspenosti ili neuspenosti
regionalne politike, donosi iskljuivo na osnovu podataka o rasponima u drutvenom proizvodu po stanovniku izmeu najrazvijenijeg (Slovenija) i najnerazvijenijeg podruja (Kosovo
i Metohija). Na delu je bio dvostruki redukcionizam: 1. uziman je u obzir samo jedan pokazatelj (prikazan u drugoj koloni u donjoj levoj tabeli), a ne i ostali indikatori relevantni za
merenje ukupne ekonomske razvijenosti; i 2. uzimane su u razmatranje samo dve ekstremne
jedinice posmatranja.
16
Prof. dr aslav Oci
19
Obrasci po kojima je kvantifikovano kretanje regionalnih razlika su:
Pri tome:
N = broj regiona = 8, a
i = B
osna i Hercegovina (BIH), Crna Gora (CGO), Hrvatska (HRV),
Makedonija (MAK), Slovenija (SLO), Centralna Srbija (CES), Kosovo
i Metohija (KIM) i Vojvodina (VOJ).
U sluaju pokazatelja zaposlenost na 1000 radno sposobnih stanovnika:
yi = zaposlenost na 1000 radno sposobnih stanovnika u i-tom regionu,
y = zaposlenost na 1000 radno sposobnih stanovnika u Jugoslaviji,
fi = radno sposobno stanovnitvo i-tog regiona,

Nesumnjivo je umesto raspona ovde bolje koristiti koeficijent korelacije kao meru ukupnih
varijacija (svih) republika i pokrajina po pojedinim pokazateljima razvijenosti (tabela dole
desno). I to nije dovoljno; stoga se u ovom radu prilo merenju regionalnih dispariteta na
nain opisan u odeljku koji sledi.
Regionalni rasponi
po pojedinim elementima
ekonomske razvijenosti
(odnos maksimalne prema minimalnoj
vrednosti indikatora)
Koeficijenti varijacije regiona po pojedinim

elementima ekonomske razvijenosti izraenim os,
dp i zp indikatorima
god.
OS
DP
ZP
god.
OS
DP
ZP
1952.
1955.
1960.
1965.
1970.
1975.
1980.
1981.
1982.
1983.
1984.
1985.
1986.
1987.
6,0:1
6,1:1
5,4:1
4,0:1
3,9:1
3,8:1
4,7:1
4,3:1
4,6:1
4,5:1
5,4:1
4,9:1
5,5:1
6,0:1
4,1:1
4,3:1
5,4:1
4,6:1
5,7:1
6,1:1
6,0:1
5,4:1
5,5:1
5,2:1
5,8:1
6,3:1
6,8:1
8,0:1
5,1:1
3,5:1
3,0:1
3,1:1
3,5:1
3,2:1
3,2:1
2,9:1
3,0:1
3,0:1
3,0:1
3,0:1
3,1:1
3,0:1
1952.
1955.
1960.
1965.
1970.
1975.
1980.
1981.
1982.
1983.
1984.
1985.
1986.
1987.
64,27
68,33
52,21
42,65
43,06
43,19
44,23
45,75
45,12
44,49
51,06
51,31
54,66
55,80
52,29
48,00
52,50
45,53
50,50
53,01
50,21
47,99
46,49
46,00
48,16
52,25
56,55
61,58
33,41
34,03
31,87
33,87
34,51
34,87
33,02
31,12
30,82
30,35
30,35
30,16
29,96
29,77
20

n = radno sposobno stanovnitvo Jugoslavije.
U sluaju pokazatelja osnovna sredstva po radno sposobnom stanovniku:
yi = osnovna sredstva po radno sposobnom stanovniku i-tog regiona,
y = osnovna sredstva po radno sposobnom stanovniku Jugoslavije,
fi = radno sposobno stanovnitvo i-tog regiona,
n = radno sposobno stanovnitvo Jugoslavije;
dok je u sluaju pokazatelja drutveni proizvod po stanovniku:
yi = drutveni proizvod po stanovniku i-tog regiona,
y = drutveni proizvod po stanovniku Jugoslavije,
fi = stanovnitvo i-tog regiona,
n = stanovnitvo Jugoslavije.
Iz samih obrazaca uo
ava se da su V1 i V2 mera relativnih regionalnih razlika,
dok je M mera apsolutnih regionalnih razlika. Pri tome, V1 predstavlja ponderisanu meru regionalnih razlika, jer su kvadrati odstupanja vrednosti indikatora
regiona i vrednosti indikatora na nivou Jugoslavije ponderisani ueem radno
sposobnog stanovnitva, odnosno ukupnog stanovnitva u odgovarajuem
agregatu na nivou Jugoslavije. I mera apsolutnih razlika (M) izraunata je kao
ponderisana veliina, pri emu su ponderi jednaki ponderima korienim u
izraunavanju V1.
Da bi se utvrdili opti obrasci kretanja regionalnih razlika u posmatranom
periodu (1952-1988), svaka od serija dobijenih vrednosti regresirana je na
vreme, odnosno ocenjene su funkcije trenda.
Za svaku od serija vrednosti regionalnih razlika specifikovane su i ocenjivane
tri osnovne funkcionalne veze s vremenom kao nezavisnom varijablom: linearna,
loglinearna i polulogaritamska. Predznak i veliina ocenjene vrednosti parametra pokazuje pravac i intenzitet promena veliine regionalnih razlika u vremenu. Tipovi specifikovanih funkcija, gde je zavisna varijabla (veliina regionalnih
razlika) oznaena slovom Z, jesu:
(1) Linearni trend:
Z = + T
dZ/dT =
> 0 regionalne razlike se pove

avaju po konstantnom koeficijentu ;
< 0 regionalne razlike se smanjuju po konstantnom koeficijentu .
(2) Loglinearni trend:
Z = T
dZ/dT = T-1
> 1 regionalne razlike se poveavaju ubrzano;
0 < < 1 regionalne razlike se poveavaju usporeno;
Prof. dr aslav Oci
21
< 0 regionalne razlike se smanjuju usporeno.

Logaritmovanjem ove funkcije dobija se izraz pogodan za ocenjivanje metodom obinih najmanjih kvadrata (ONK):
ln Z = ln + ln T.
(3) Polulogaritamski trend:
a) Z = e +T
ln Z = +T
> 0 regionalne razlike se uveavaju eksponencijalno ubrzano;
< 0 regionalne razlike se smanjuju eksponencijalno ubrzano.
Logaritmovanjem ove funkcije dobija se izraz za ocenjivanje:
lnZ = + T
b) Z = + lnT
dZ/dT = /T
> 0 razlike se poveavaju usporeno;
< 0 razlike se smanjuju usporeno.
Drugim re
ima, ukoliko se kretanje regionalnih razlika u vremenu najbolje
opisuje funkcijom polulogaritamskog trenda, u kome je zavisna varijabla logaritmovana, i ukoliko je predznak ocenjene vrednosti parametra negativan, znai
da se razlike izmeu regiona smanjuju, ali sve sporije ( je konstanta, a T raste,
to znai da je vrednost /T manja s rastom T).
Izbor funkcije trenda za svaku od serija vrednosti zavisne varijable izvren je
na osnovu kriterijuma statistike znaajnosti ocenjenog parametra i statistike
znaajnosti ocenjene funkcije merene koeficijentom determinacije.
4. Relativne regionalne razlike18
Na osnovu kretanja regionalnih razlika u zaposlenosti na 1000 radno sposobnih stanovnika izra
enih merom V1 (grafikon 5), moe se uoiti nekoliko razliitih
potperioda. Od 1952. do 1961. godine regionalne razlike u zaposlenosti oscilirale
su s tendencijom smanjivanja. Od 1961. do 1964, one kontinuirano rastu, da bi
od 1964. do 1972. ponovo oscilirale, ali bez izraene tendencije rasta ili pada. Od
18
Od 1945. godine, regionalne razlike u jugoslovenskoj teoriji i praksi tumaile su se kao relativne razlike. Tako Kosta Mihailovi (Ciljevi i politika razvoja nedovoljno razvijenih podruja
i SAP Kosovo u: Politika i sistem podsticanja breg razvoja privredno nedovoljno razvijenih republika i autonomnih pokrajina, Ekonomski institut Institut ekonomskih nauka, Beograd, 22.
avgust 1978, str. 14) smatra da je stalni osnovni regionalnopolitiki cilj ravnomernost kao
suavanje relativnih razlika. U ovom radu razmatraju se i apsolutne razlike.
22
1972. do 1979, ponovo se uoava stalni rast regionalnih razlika, a od 1979. do

kraja posmatranog perioda (1988), one opadaju iz godine u godinu.
Grafikon 5. Zaposlenost: relativne regionalne razlike (V1)
Grafikon 6. Zaposlenost: relativne regionalne razlike (V2)
Prof. dr aslav Oci
23
Tabela 3. Zaposlenost: relativne regionalne razlike

1952.
1953.
1954.
1955.
1956.
1957.
1958.
1959.
1960.
1961.
1962.
1963.
1964.
1965.
1966.
1967.
1968.
1969.
1970.
1971.
1972.
1973.
1974.
1975.
1976.
1977.
1978.
1979.
1980.
1981.
1982.
1983.
1984.
1985.
1986.
1987.
1988.
V1
0,324
0,328
0,331
0,322
0,328
0,316
0,321
0,319
0,300
0,298
0,303
0,315
0,319
0,315
0,310
0,314
0,320
0,313
0,317
0,311
0,309
0,318
0,322
0,324
0,326
0,328
0,331
0,333
0,307
0,293
0,288
0,286
0,286
0,284
0,281
0,276
0,274
OV1
0,328
0,327
0,326
0,325
0,324
0,323
0,322
0,321
0,320
0,319
0,318
0,317
0,316
0,315
0,314
0,313
0,312
0,311
0,310
0,309
0,308
0,307
0,306
0,305
0,304
0,303
0,302
0,301
0,300
0,299
0,299
0,298
0,297
0,296
0,295
0,294
0,293
V2
0,265
0,266
0,269
0,262
0,269
0,259
0,258
0,261
0,248
0,249
0,252
0,261
0,264
0,260
0,253
0,257
0,261
0,253
0,257
0,253
0,253
0,260
0,262
0,263
0,265
0,268
0,271
0,274
0,256
0,245
0,241
0,239
0,239
0,238
0,236
0,233
0,231
OV2
0,266
0,266
0,265
0,265
0,264
0,263
0,263
0,262
0,261
0,261
0,260
0,259
0,259
0,258
0,258
0,257
0,256
0,256
0,255
0,254
0,254
0,253
0,253
0,252
0,251
0,251
0,250
0,250
0,249
0,248
0,248
0,247
0,247
0,246
0,245
0,245
0,244
24
Ovaj devetogodinji kontinuirani pad regionalnih razlika u najveoj meri

je odredio i opadajui trend za ceo period. Ocenjena polulogaritamska funkcija
trenda je:
ln V1 = 1,1107 0,0032 T
(75,4736) (4,6912)
R2 = 0,3860
2
R = 0,3685
S obzirom na tip funkcije trenda, moe se konstatovati da su se relativne

regionalne razlike u zaposlenosti na 1000 radno sposobnih stanovnika merene
pokazateljem V1 u celom posmatranom periodu (1952-1988) ubrzano smanjivale.
Slino kretanje relativnih regionalnih razlika dobijeno je i na osnovu pokazatelja V2 (grafikon 6). I prema ovom pokazatelju, u celom periodu postoji signifikantan pad relativnih regionalnih razlika. Ocenjena funkcija trenda je:
ln V2 = 1,3201
0,0024 T
(107,5077) (4,3058)
R2= 0,3463
2
R = 0,3276
Tip funkcije trenda i ovde pokazuje da relativne regionalne razlike opadaju

ubrzano. Ocenjena vrednost koeficijenta u toj funkciji, meutim, manja je
nego u sluaju pokazatelja V1, to je logian rezultat kada se zna da je pokazatelj
V1 izraunat ponderisanjem kvadrata odstupanja.
U kretanju relativnih regionalnih razlika u vrednosti osnovnih sredstava po
radno sposobnom stanovniku, merenih po oba pokazatelja (V1 i V2), jasno se uoavaju dva potperioda (grafikoni 7. i 8).
U sluaju pokazatelja V1 u prvom potperiodu, od 1952. do 1971, relativne
regionalne razlike se smanjuju, a u drugom, od 1971. do 1988, one se poveavaju. U prvom potperiodu kretanje relativnih regionalnih razlika najbolje opisuje
funkcija polulogaritamskog trenda:
V1 = 0,6418 0,0791 ln T
R2 = 0,7545
(26,7013) (7,4379)
R = 0,7409
to znai da se one smanjuju po opadajuoj stopi. U drugom potperiodu

njihovo kretanje najbolje opisuje funkcija linearnog trenda:
V1 = 0,3388 + 0,0037 T
R2 = 0,9050
(39,1039) (12,3443)
R = 0,8990
Prof. dr aslav Oci
25
to znai da se u tom potperiodu relativne regionalne razlike poveavaju po

konstantnoj stopi .
Grafikon 7. Osnovna sredstva: relativne regionalne razlike (V1)
Grafikon 8. Osnovna sredstva: relativne regionalne razlike (V2)

Prema pokazatelju V2, meutim, ve 1967. godine dolazi do preokretanja
tendencija u kretanju relativnih regionalnih razlika u vrednosti osnovnih sredstava po radno sposobnom stanovniku. Do te godine one su opadale, a posle nje
one rastu.
Kretanje relativnih regionalnih razlika u prvom potperiodu (1952-1967) najbolje
opisuje funkcija linearnog trenda:
V2 = 0,4790 0,0100 T
(46,4257) (4,2503)
R2 = 0,8622
2
R = 0,8523
26

to sugerie da se one smanjuju po konstantnoj stopi .
Za kretanje regionalnih razlika u drugom potperiodu (1967-1988), takoe je

karakteristian linearni trend, ali je vrednost ocenjenog parametra pozitivna:
V2 = 0,2761 + 0,0034 T
R2 = 0,9764
(85,6092) (28,7995)
R = 0,9753
to znai da se razlike poveavaju po konstantnom koeficijentu.

Kada se, pak, period posmatra u celini prema oba pokazatelja (V1 i V2), preovlauje tendencija pada relativnih regionalnih razlika u vrednosti osnovnih sredstava po radno sposobnom stanovniku. U oba sluaja njihovo kretanje najbolje
opisuje funkcija polulogaritamskog trenda, to ukazuje da se pad regionalnih
razlika vremenom usporava. Ocenjene funkcije trenda su:
V1 = 0,5863 0,0465 ln T
i
(26,5392) (5,9328)
R2 = 0,5014
2
R = 0,4872;
V2 = 0,4497 0,0262 ln T
R2 = 0,3404
(25,9149) (4,2503)
R = 0,3216
Kretanje relativnih regionalnih razlika u drutvenom proizvodu po stanovniku pokazuje nedvosmislenu tendenciju rasta tih razlika, mereno i prema
pokazatelju V1 i prema V2 (grafikoni 9. i 10). U oba sluaja njihovo kretanje najbolje opisuje funkcija polulogaritamskog trenda u kojoj je logaritmovana zavisna
varijabla. To znai da su se relativne regionalne razlike u drutvenom proizvodu
po stanovniku poveavale po rastuoj stopi. Ocenjene funkcije trenda su:
ln V1 = 0, 8848 + 0,0047 T
R2 = 0,3615
38,1002) (4,4517)
R = 0,3433
ln V2 =
1,1260 + 0,0072 T
R2 = 0,6003
(
52,1261) (7,2510)
R = 0,5889
Prof. dr aslav Oci
27
Tabela 4. Osnovna sredstva: relativne regionalne razlike

1952.
1953.
1954.
1955.
1956.
1957.
1958.
1959.
1960.
1961.
1962.
1963.
1964.
1965.
1966.
1967.
1968.
1969.
1970.
1971.
1972.
1973.
1974.
1975.
1976.
1977.
1978.
1979.
1980.
1981.
1982.
1983.
1984.
1985.
1986.
1987.
1988.
V1
0,559
0,563
0,590
0,593
0,592
0,553
0,513
0,489
0,469
0,434
0,417
0,428
0,426
0,411
0,414
0,401
0,408
0,412
0,410
0,404
0,414
0,416
0,422
0,430
0,437
0,442
0,452
0,449
0,434
0,443
0,449
0,463
0,464
0,466
0,464
0,468
0,473
O1V1
0,586
0,554
0,535
0,522
0,511
0,503
0,496
0,490
0,484
0,479
0,475
0,471
0,467
0,464
0,460
0,457
0,455
0,452
0,449
0,447
0,445
0,443
0,440
0,438
0,437
0,435
0,433
0,431
0,430
0,428
0,427
0,425
0,424
0,422
0,421
0,420
0,418
O2V1
0,642
0,587
0,555
0,532
0,514
0,500
0,488
0,477
0,468
0,460
0,452
0,445
0,439
0,433
0,428
0,422
0,418
0,413
0,409
0,405
0,416
0,420
0,424
0,427
0,431
0,435
0,438
0,442
0,446
0,450
0,453
0,457
0,461
0,464
0,468
0,472
0,475
V2
0,433
0,441
0,467
0,468
0,464
0,437
0,406
0,394
0,386
0,363
0,345
0,352
0,347
0,337
0,337
0,330
0,339
0,341
0,342
0,338
0,346
0,349
0,352
0.359
0,364
0,364
0,372
0,374
0,367
0,376
0,379
0,389
0,393
0,395
0,394
0,398
0,403
O1V2
0,450
0,432
0,421
0,413
0,408
0,403
0,399
0,395
0,392
0,389
0,387
0,385
0,383
0,381
0,379
0,377
0,376
0,374
0,373
0,371
0,370
0,369
0,368
0,367
0,365
0,364
0,363
0,362
0,362
0,361
0,360
0,359
0,358
0,357
0,357
0,356
0,355
O2V2
0,469
0,459
0,449
0,439
0,429
0,419
0,409
0,399
0,389
0,379
0,369
0,359
0,349
0,339
0,329
0,319
0,334
0,338
0,341
0,344
0,348
0,351
0,355
0,358
0,361
0,365
0,368
0,372
0,375
0,378
0,382
0,385
0,389
0,392
0,395
0,399
0,402
28
Grafikon 9. Drutveni proizvod: relativne regionalne razlike (V1)
Grafikon 10. Drutveni proizvod: relativne regionalne razlike (V2)
Prof. dr aslav Oci
29
Tabela 5. Drutveni proizvod: relativne regionalne razlike

1952.
1953.
1954.
1955.
1956.
1957.
1958.
1959.
1960.
1961.
1962.
1963.
1964.
1965.
1966.
1967.
1968.
1969.
1970.
1971.
1972.
1973.
1974.
1975.
1976.
1977.
1978.
1979.
1980.
1981.
1982.
1983.
1984.
1985.
1986.
1987.
1988.
V1
0,453
0,397
0,429
0,427
0,432
0,411
0,457
0,427
0,461
0,452
0,450
0,439
0,427
0,409
0,397
0,404
0,427
0,434
0,455
0,455
0,461
0,463
0,456
0,484
0,484
0,474
0,487
0,493
0,459
0,439
0,422
0,421
0,443
0,484
0,509
0,575
0,581
OV1
0,415
0,417
0,419
0,421
0,423
0,425
0,427
0.429
0,431
0,433
0,435
0,437
0,439
0,441
0,443
0,445
0,447
0,450
0,452
0,454
0,456
0,458
0,460
0,463
0,465
0,467
0,469
0,471
0,474
0,476
0,478
0,480
0,483
0,485
0,487
0,490
0,492
V2
0,355
0,311
0,341
0,341
0,346
0,322
0,361
0,332
0,360
0,365
0,364
0,357
0,349
0,336
0,325
0,337
0,356
0,361
0,381
0,380
0,383
0,386
0,380
0,402
0,404
0,399
0,408
0,411
0,392
0,377
0,357
0,357
0,376
0,412
0,427
0,483
0,493
OV2
0,327
0,329
0,331
0,334
0,336
0,339
0,341
0,344
0,346
0,349
0,351
0,354
0,356
0,359
0,361
0,364
0,366
0,369
0,372
0,374
0,377
0,380
0,383
0,385
0,388
0,391
0,394
0,397
0,399
0,402
0,405
0,408
0,411
0,414
0,417
0,420
0,423
30

5. Apsolutne regionalne razlike
U kretanju apsolutnih regionalnih razlika u zaposlenosti na 1000 radno sposobnih stanovnika smenjuju se etiri potperioda s razliitim tendencijama (grafikon 11). U potperiodu od 1952. do 1964. godine, apsolutne regionalne razlike
se uveavaju, od 1964. do 1971. one se smanjuju, da bi se od 1971. do 1979.
ponovo poveavale. Konano, u potperiodu od 1979. do 1988, one se smanjuju
iz godine u godinu.
Kada se posmatra itav period (1952-1988), jasno se uoava tendencija pada
apsolutnih regionalnih razlika prema tom pokazatelju. To potvruje i ocenjena
funkcija polulogaritamskog trenda:
ln M = 1,5910 0,0042 T
R2 = 0,5845
(120,8410) (7,0168)
R = 0,5726
prema kojoj se apsolutne regionalne razlike u zaposlenosti na 1000 radno

sposobnih stanovnika smanjuju po rastuoj stopi.
Kretanje apsolutnih regionalnih razlika u vrednosti osnovnih sredstava po
radno sposobnom stanovniku (grafikon 12), meutim, nema zajedniku tendenciju
u itavom posmatranom periodu (1952-1988). To potvruje i nesignifikantna
ocenjena vrednost parametra uz vreme u svim ocenjivanim funkcijama trenda
za ceo period.
U kretanju tih razlika smenjuju se etiri potperioda. Prvi, od 1952. do 1954.
godine, u kome su razlike rasle po konstantnom koeficijentu:
M = 0,2671 + 0,0207 T
(178,9876) (29,9712)
R2 = 0,9989
2
R = 0,9770;
drugi, od 1954. do 1962, u kome su se razlike smanjivale po konstantnom

koeficijentu:
M = 0,3666
0,0101 T
(49,3612) (10,1160)
R2 = 0,9360
2
R = 0,9268;
trei, od 1962. do 1974, u kome su apsolutne razlike izmeu regiona rasle:
Prof. dr aslav Oci

M = 0,2446 + 0,0005 T
(66,8693) (2,6046)
31
R2 = 0,3815
2
R = 0,3252;
i etvrti, od 1974. do 1988, u kome apsolutne regionalne razlike u vrednosti

osnovnih sredstava po radno sposobnom stanovniku takoe rastu, ali bre nego
u prethodnom potperiodu.
Grafikon 11. Zaposlenost: apsolutne regionalne razlike
Grafikon 12. Osnovna sredstva: apsolutne regionalne razlike

Kada je re o drutvenom proizvodu po stanovniku, osnovna tendencija u
kretanju regionalnih razlika (grafikon 13) i po tom, apsolutnom, pokazatelju ista
je kao i u sluaju pokazatelja V1 i V2. Naime, i apsolutne regionalne razlike tendencijski rastu u itavom periodu (1952-1988). Sudei po funkcionalnoj formi
trenda koja najbolje opisuje kretanje ovih razlika:
32

ln M = 1,4268 + 0,0087 T
R2 = 0,7564
(78,2746) (10,4242)
R = 0,7494
one ubrzano rastu.
Grafikon 13. Drutveni proizvod: apsolutne regionalne razlike

Rezultati analize pokazuju da se i relativne i apsolutne regionalne razlike
u posmatranom periodu smanjuju u sluaju zaposlenosti i osnovnih sredstava.
Pri tome, smanjivanje razlika u sluaju zaposlenosti je ubrzano, dok je u sluaju
osnovnih sredstava usporeno. Ako se pak posmatra samo poslednja decenija, i
apsolutne i relativne razlike meu regionima u osnovnim sredstvima se uveavaju. Kada je re o drutvenom proizvodu, i relativne i apsolutne regionalne razlike
se tokom itavog posmatranog perioda ubrzano poveavaju.
Prof. dr aslav Oci
33
Tabela 6. Zaposlenost, osnovna sredstva i drutveni proizvod: apsolutne regionalne razlike

1952.
1953.
1954.
1955.
1956.
1957.
1958.
1959.
1960.
1961.
1962.
1963.
1964.
1965.
1966.
1967.
1968.
1969.
1970.
1971.
1972.
1973.
1974.
1975.
1976.
1977.
1978.
1979.
1980.
1981.
1982.
1983.
1984.
1985.
1986.
1987.
1988.
MZAP
19,4
19,3
19,5
19,1
19,8
19,1
18,8
19,8
19,5
20,4
20,3
20,8
20,9
20,9
19,7
19,7
19,5
18,3
18,3
18,0
18,2
18,3
18,2
18,4
18,6
18,9
18,9
19,2
18,5
18,0
17,7
17,4
17,4
17,3
17,1
16,6
16,8
OMZAP
20,3
20,2
20,1
20,0
19,9
19,9
19,8
19,7
19,6
19,5
19,4
19,4
19,3
19,2
19,1
19,0
19,0
18,9
18,8
18,7
18,6
18,6
18,5
18,4
18,3
18,2
18,2
18,1
18,0
17,9
17,9
17,8
17,7
17,6
17,6
17,5
17,4
MOSR
28,8
30,8
33,0
32,9
32,2
31,5
28,3
28,4
28,1
27,1
25,0
25,4
25,4
25,0
25,2
24,6
25,6
25,7
25,8
25,4
25,7
25,6
25,7
26,4
26,9
27,3
27,8
27,8
28,2
28,9
29,5
29,7
30,6
30,9
30,9
31,7
31,9
OMOSR
28,8
30,9
32,9
32,6
31,6
30,6
29,6
28,6
27,6
26,6
25,1
25,1
25,2
25,2
25,3
25,3
25,4
25,4
25,5
25,6
25,6
25,7
25,9
26,3
26,7
27,2
27,6
28,1
28,5
28,9
29,4
29,8
30,3
30,7
31,1
31,6
32,0
MDP
25,2
22,2
26,7
25,3
25,7
25,2
26,9
24,3
25,9
26,9
27,6
27,3
26,2
26,7
25,3
26,1
26,7
27,0
28,5
29,3
28,2
29,3
29,5
31,0
31,2
31,1
31,7
31,6
31,0
30,5
28,5
28,4
30,1
32,1
31,4
36,2
37,6
OMDP
24,2
24,4
24,6
24,9
25,1
25,3
25,5
25,7
26,0
26,2
26,4
26.7
26,9
27,1
27,4
27,6
27,8
28,1
28,3
28,6
28,8
29,1
29,3
29,6
29,9
30.1
30,4
30,6
30,9
31,2
31,5
31,7
32,0
32,3
32,6
32,9
33,1
34

6. Neka me
unarodna poreenja
Vilijamson i drugi istra

ivai (gotovo bez izuzetka) u meunarodnim komparacijama regionalnih dispariteta koristili su samo jedan pokazatelj. Koristei
drutveni proizvod po stanovniku, on je doao do zakljuka da su u nerazvijenim zemljama vee meuregionalne razlike. I Egner19 (E. Egner) i Klages20
(K. D. Klages) (koji se oslanjaju na Vilijamsona) zakljuuju da se slika izrazitih
dispariteta javlja u nerazvijenim zemljama; oni su u proseku znatno vei nego
u razvijenim industrijskim zemljama (ima, dodue, i izuzetaka, kao to je npr.
Indija).21
Jugoslavija se (zajedno s Japanom!), kao
to se vidi u tabeli 7, nalazi u grupi IV
prema Kuznecovoj klasifikaciji zemalja22 po stepenu razvijenosti i, u uproseene
navedene tri godine (1956, 1959. i 1960), manje-vie, uklapa se u opisani univerzalni obrazac regionalnih dispariteta. Ne treba, meutim, zaboraviti da je
re o presenoj (cross-section) analizi. Potpuniju informaciju pruaju rezultati
nae analize, ne samo zato to obuhvata razdoblje od skoro etiri decenije, ve
i to regionalne disparitete meri pomou dva dodatna pokazatelja. Kad je re
o relativnim (V1 i V2) i apsolutnim (M) regionalnim razlikama, jugoslovensko
stanje u svakoj od posmatranih godina (od 1952. do 1988, vidi tabele 5. i 6), po
karakteristinim potperiodima, kao i za itavo razdoblje, moe se uporediti sa
sedam grupa zemalja (razvrstanih prema Kuznecovoj klasifikaciji) i s prosekom
svih grupa (tabela 8); podaci se odnose na estu deceniju 20. veka.
E. Egner, Regionale Wirtschaftspolitik in Entwicklungslndern, u: Handwrterbuch
der Raumforschung und Raumordnung, 2. izdanje, Akademie fr Raumforschung und
Landesplanung (Hrsg.), Gebrder Janecke, Hannover, 1970, str. 2670.
20
K. D. Klages, Das Regionale Entwicklungsgeflle. Ein Beitrag zur Regionalplanung in
Entwicklungslnder, Horst Erdmann, Tbingen Basel, 1975.
21
Videti i radove o regionalnim disparitetima unutar pojedinih zemalja ili u komparativnom kontekstu, kao to su, na primer: K. L. Gupta, Development Patterns: An Interregional Study,
The Quarterly Journal of Economics, vol. 85, 4, November 1971, str. 644-666; T. A. Reiner,
Welfare Differences Within a Nation, The RSA Papers, vol. 32, 1974, str. 71-82; J. B. Parr,
Welfare Differences Within a Nation. A Comment, The RSA Papers, vol. 32, 1974, str. 8391; W. Molle, T. M. Smit, B. van Holst, Regional Disparities and Economic Development in the
E.E.C., Saxon House, London, 1979; R. J. Fuchs, G. J. Demko, Geographic Inequality Under
Socialism, Annals of the Association of American Geographers, vol. 69, 2, June 1979, str. 304318; M. L. Kiljunen, Regional Disparities and Policy in the E.E.C. u: Integration and Uneqal
Development: the Experience of the E.E.C., D. Seers C. Vaitsos, eds., Macmillan, London, 1980;
E. C. Hallet, Economic Convergence and Divergence in the European Community: A Survey
of the Evidence, u: Economic Divergence in the European Community, M. Hodges W. Wallace,
eds., Allen & Unwin, London, 1981; Paul Philips, Regional Disparities, James Lorimer, Toronto,
1982; Ch. Harvie, The Rise of Regional Europe, Routledge, London, 1994; Convergence Issues in the
European Union, ed. W. Meeusen, et al., Edward Elgar, London, 2002.
22
S. Kuznets, Quantitative Aspects of the Economic Growth of Nations, Economic
Development and Cultural Change, II Industrial Distribution of National Product and Labour
Force, Supplement to vol. V, no. 4, July 1957.
19
Prof. dr aslav Oci
35
Tabela 7. Vilijamson: rezultati meunarodne cross-section analize regionalnih

dispariteta
Zemlja
i grupa
prema
Kuznecu
Obuhvaene
godine
Grupa I
Australija 1945/50-1959/60.
Novi
1955.
Zeland
Kanada
1950-61.
V. Britanija
1959/60.
SAD
1950-61.
1950, 1955,
vedska
1961.
Grupa II
1950, 1954,
Finska
1958.
1954, 1955/6
Francuska
1958.
SR
1950-55, 1960.
Nemaka
Holandija 1950,1955,1958.
Norveka 1952, 1957-60.
Grupa III
Irska
1960.
ile
1958.
Austrija
1957.
Portoriko
1960.
Grupa IV
Brazil
1950-59.
1951, 1955,
Italija
1960.
panija
1955, 1957.
Kolumbija
1953.
Grka
1954.
Grupa V
Jugoslavija
1956, 1959,
1960.
Japan
Grupa VI
Filipini
Grupa VII
Indija
1950/51,
1955/56.
Broj
regiona
Mere
disperzije
Redosled
V1
V2
V1
V2
0,058
0,078
4,77
10
0,063
0,082
4,93
11
15
9
0,192
0,141
0,182
0,259
0,156
0,189
17.30
11,39
16,56
6
4
5
12
4
6
8
3
6
24
0,200
0,168
15,52
23
0,331
0,276
26,64
17
14
18
21
0,283
0,215
20,80
13
12
0,205
0.205
16,98
11
20
0,131
0,309
0,128
0,253
12,45
23,84
3
15
3
11
4
13
26
9
9
76
0,268
0,327
0,225
0,520
0,271
0,440
0,201
0,378
24,20
30,65
18,69
42,31
11
16
9
21
13
19
7
18
14
19
9
22
21
0,700
0,654
53,78
24
24
24
19
0,360
0,367
30,94
19
17
20
50
16
11
0,415
0,541
0,302
0,356
0,561
0,295
32,32
46,70
26,56
20
22
14
16
21
15
21
23
17
0,340
0,444
24,54
18
20
15
1951-9.
46
0,244
0,222
19,88
10
10
11
1956.
10
0,556
0,627
29,59
23
23
15
18
0,275
0,580
19,39
12
22
10
36
Tabela 8. Stepen razvijenosti i regionalni dispariteti

Prosean drutveni proizvod
po stanovniku
Mere disperzije
V1
V2
Grupa I
1700$
0,139
0,155
11,72
Grupa II
1000$
0,252
0,215
20,14
Grupa III
650$
0,335
0,323
28,96
Grupa IV
Grupa V
400$
270$
0,464
0,292
0,447
0,333
38,06
22,26
Grupa VI
200$
0,556
0,627
29,59
Grupa VII
100$
0,275
0,580
19,39
0,299
0,309
23,78
Sve grupe
***
Zanimljivo bi bilo, ne samo radi provere teze o korisnosti metodskog pluralizma, uporediti dobijene nalaze s rezultatima, na primer, faktorske analize
primenjene na iste jedinice posmatranja. Ilustracije radi ovde je dat samo iseak
(tri izabrane godine: 1952, 1970. i 1987) koji pokazuje kolike su bile distance u
ekonomskoj razvijenosti meu jugoslovenskim regionima na bazi pomenuta tri
indikatora (zaposlenost, osnovna sredstva i drutveni proizvod) uzetih zajedno
(grafikon 14).23
Grafikon 14. Razvrstavanje regiona prema stepenu ekonomske razvijenosti

u 1952, 1970. i 1987. godini.
23
O tome vidi opirnije u: . Oci, Ekonomika regionalnog razvoja Jugoslavije, Ekonomika,

Beograd, 1988, str. 103-166.
Prof. dr aslav Oci
37
7. Zakljuci
Za razliku od Vilijamsona koji u svrhe meunarodnih komparacija regionalnih dispariteta koristi samo drutveni proizvod po stanovniku, u ovom radu su,
pored tog pokazatelja, korieni i zaposlenost na 1000 radno sposobnih stanovnika i osnovna sredstva po radno sposobnom stanovniku: V1 i V2 su mere relativnih
regionalnih razlika, dok je M mera apsolutnih regionalnih razlika. Pri tome, V1
predstavlja ponderisanu meru regionalnih razlika, jer su kvadrati odstupanja
vrednosti indikatora regiona i vrednosti indikatora na nivou Jugoslavije ponderisani ueem radno sposobnog stanovnitva, odnosno ukupnog stanovnitva u odgovarajuem agregatu na nivou Jugoslavije. I mera apsolutnih razlika
izraunata je kao ponderisana veliina, pri emu su ponderi jednaki ponderima
korienim u izraunavanju V1. Da bi se utvrdili opti obrasci kretanja regionalnih razlika u posmatranom periodu (1952-1988), svaka od serija dobijenih
vrednosti regresirana je na vreme, odnosno ocenjene su funkcije trenda. Za
svaku od serija vrednosti regionalnih razlika specifikovane su i ocenjivane tri
osnovne funkcionalne veze s vremenom kao nezavisnom varijablom: linearna,
loglinearna i polulogaritamska. Izbor funkcije trenda za svaku od serija vrednosti
zavisne varijable izvren je na osnovu kriterijuma statistike znaajnosti ocenjenog parametra i statistike znaajnosti ocenjene funkcije merene koeficijentom determinacije.
1. Na osnovu kretanja regionalnih razlika u zaposlenosti na 1000 radno
sposobnih stanovnika izraenih merom V1, moe se uoiti nekoliko
razliitih potperioda. Od 1952. do 1961. godine regionalne razlike u
zaposlenosti oscilirale su s tendencijom smanjivanja. Od 1961. do 1964.
godine one kontinuirano rastu, da bi od 1964. do 1972. ponovo oscilirale,
ali bez izraene tendencije rasta ili pada. Od 1972. do 1979. ponovo se
uoava stalni rast regionalnih razlika, a od 1979. do kraja posmatranog
perioda one opadaju iz godine u godinu. Ovaj devetogodinji kontinuirani
pad regionalnih razlika u najveoj meri je odredio i opadajui trend za
itav period. S obzirom na tip funkcije trenda (polulogaritamska) moe
se konstatovati da su se relativne regionalne razlike u zaposlenosti na
1000 radno sposobnih stanovnika merene pokazateljem V1, u itavom
posmatranom periodu ubrzano smanjivale. Slino kretanje relativnih
regionalnih razlika dobijeno je i na osnovu pokazatelja V2. I prema ovom
pokazatelju, u celom periodu postoji signifikantan pad relativnih regionalnih razlika. Tip funkcije trenda i ovde pokazuje da relativne regionalne razlike opadaju ubrzano. Ocenjena vrednost koeficijenta u ovoj
funkciji, meutim, manja je nego u sluaju pokazatelja V1, to je logian
rezultat kad se zna da je pokazatelj V1 izraunat ponderisanjem kvadrata
odstupanja.
38

Nerazvijenost i relativno obilna ponuda radne snage vrili su snaan pritisak na zapoljavanje. esto je rast zapoljavanja pratila (usled rastuih
oekivanja latentno nezaposlenih ruralnih stanovnika) i rastua stopa
(registrovane) nezaposlenosti. Formalnim i neformalnim kanalima (nepotizam, korupcija...) obezbeivanja radnog mesta, stalno se u posmatranom razdovlju i u svim regionima (s izuzetkom Vojvodine u potperiodu
1965-1970) poveavao broj zaposlenih. Da znatan deo zaposlenih nije
bio u proizvodnoj funkciji sugerie visoka korelisanost neproduktivne
zaposlenosti i stepena razvijenosti. Politiki koncept stvaranja radnike
klase (industrijalizacijom i urbanizacijom) kao socijalne osnove nove vlasti, nesumnjivo je uticao na intenzitet i sektorsku i regionalnu dinamiku
zapoljavanja u drutvenom sektoru. U optim uslovima labavih budetskih ogranienja, socijalna funkcija zapoljavanja zadobila je primat nad
funkcijom efikasnog privreivanja. U tom svetlu treba posmatrati i promene regionalnih dispariteta u zaposlenosti.
2. U kretanju relativnih regionalnih razlika u vrednosti osnovnih sredstava
po radno sposobnom stanovniku, merenih prema oba pokazatelja (V1
i V2), jasno se uoavaju dva potperioda. U sluaju pokazatelja V1, u
prvom potperiodu, od 1952. do 1971, relativne razlike se smanjuju, a
u drugom, od 1971. do 1988, one se poveavaju. U prvom potperiodu
kretanje relativnih regionalnih razlika najbolje opisuje funkcija polulogaritamskog trenda, to znai da se one smanjuju po opadajuoj stopi. U
drugom potperiodu njihovo kretanje najbolje opisuje funkcija linearnog
trenda, to znai da se u ovom potperiodu relativne regionalne razlike
poveavaju po konstantnoj stopi . Prema pokazatelju V2, meutim, ve
1967. godine dolazi do preokretanja tendencija u kretanju relativnih
regionalnih razlika u vrednosti osnovnih sredstava po radno sposobnom
stanovniku. Do ove godine one su opadale, a posle one rastu. Kretanje
relativnih regionalnih razlika u prvom potperiodu (1952-1967) najbolje
opisuje funkcija linearnog trenda, to upuuje na to da se one smanjuju po konstantnoj stopi . Za kretanje regionalnih razlika u drugom
potperiodu (1967-1988), takoe je karakteristian linearni trend, ali
je vrednost ocenjenog parametra pozitivna, to znai da se razlike
poveavaju po konstantnom koeficijentu. Kada se pak period posmatra
u celini prema oba pokazatelja (V1 i V2), preovlauje tendencija pada
relativnih regionalnih razlika u vrednosti osnovnih sredstava po radno
sposobnom stanovniku. U oba sluaju njihovo kretanje najbolje opisuje
funkcija polulogaritamskog trenda, to ukazuje na to da se pad regionalnih
razlika vremenom usporava.
Slino kao i u sluaju zaposlenosti, rezultati dobijeni analizom regionalnih dispariteta u osnovnim sredstvima moraju se tumaiti polazei od
ekonomskih pretpostavki, ali pri tom imajui u vidu i drutveni i politiki
Prof. dr aslav Oci
39
kontekst. S ekonomskog stanovita, promena vrednosti osnovnih sredstava ekvivalentna je bruto investicijama u datim periodima. Intenzivnija
investiciona aktivnost moe da oznai neku privredu kao uspenu, uz
pretpostavku da su preduzeta ulaganja i efikasna. U Jugoslaviji je problem
upravo i leao u efikasnosti osnovnih sredstava. Jugoslovenska privreda
je, prvo, imala sva obeleja relativno nerazvijene privrede (na primer,
relativno obilje rada i relativnu oskudnost kapitala) i, drugo, ona je bila
socijalistika: intencionalno rad je stoer oko kojeg se sve kree, kao
to je to stvarno kapital u kapitalizmu. U jugoslovenskom sluaju cena
kapitala je bila nia od one koju sugerie njegova relativna raspoloivost,
to u uslovima labavog budetskog ogranienja nuno vodi neefikasnom
investiranju. Otuda vee investicije nisu znaile i uspeniju privredu. To
pogotovo vai za manje razvijene regione. Otud:
3. Kretanje relativnih regionalnih razlika u drutvenom proizvodu po stanovniku pokazuje nedvosmislenu tendenciju rasta ovih razlika, mereno
i prema pokazatelju V1 i prema pokazatelju V2. U oba sluaja njihovo kretanje najbolje opisuje funkcija polulogaritamskog trenda u kojoj je logaritmovana zavisna varijabla. To znai da su se relativne regionalne razlike
u drutvenom proizvodu po stanovniku poveavale po rastuoj stopi.
4. U kretanju apsolutnih regionalnih razlika u zaposlenosti na 1000 radno
sposobnih stanovnika, smenjuju se etiri potperioda s razliitim tendencijama. U potperiodu od 1952. do 1964. godine, apsolutne regionalne
razlike se uveavaju, od 1964. do 1971. godine one se smanjuju, da bi se od
1971. do 1979. ponovo poveavale. Konano, u potperiodu od 1979. do
1988, one se iz godine u godinu smanjuju. Kada se posmatra itav period
jasno je uoljiva tendencija pada apsolutnih regionalnih razlika prema
ovom pokazatelju. To potvruje i ocenjena funkcija polulogaritamskog
trenda, prema kojoj se apsolutne regionalne razlike u zaposlenosti na
1000 radno sposobnih stanovnika smanjuju po rastuoj stopi.
5. Kretanje apsolutnih regionalnih razlika u vrednosti osnovnih sredstava
po radno sposobnom stanovniku, meutim, nema zajedniku tendenciju
u celom posmatranom periodu. To potvruje i nesignifikantna ocenjena
vrednost parametra uz vreme u svim ocenjivanim funkcijama trenda
za ceo period. U kretanju ovih razlika smenjuju se etiri potperioda.
Prvi, od 1952. do 1954. godine, u kojem su razlike rasle po konstantnom
koeficijentu; drugi, od 1954. do 1962. godine, u kojem su se razlike smanjivale po konstantnom koeficijentu; trei, od 1962 do 1974. godine, u
kojem su apsolutne razlike izmeu regiona rasle i, etvrti, od 1974. do
1988. godine, u kojem apsolutne regionalne razlike u vrednosti osnovnih
sredstava po radno sposobnom stanovniku takoe rastu, ali bre nego u
prethodnom potperiodu.
40

6. Kada je re o drutvenom proizvodu po stanovniku, osnovna tendencija
u kretanju regionalnih razlika i po ovom, apsolutnom pokazatelju je ista
kao i u sluaju pokazatelja V1 i V2. Naime, i apsolutne regionalne razlike
tendencijski rastu u itavom periodu. Sudei po funkcionalnoj formi
trenda koja najbolje opisuje kretanje ovih razlika, one su ubrzano rasle.
7. Rezultati analize pokazuju da se i relativne i apsolutne regionalne razlike u posmatranom periodu smanjuju u sluaju zaposlenosti i u sluaju
osnovnih sredstava. Pri tome je smanjivanje razlika u sluaju zaposlenosti ubrzano, dok je u sluaju osnovnih sredstava usporeno. U poslednjoj
deceniji posmatranog razdoblja (1978-88), pak, i apsolutne i relativne
razlike meu regionima u osnovnim sredstvima se uveavaju. Kada je
re o drutvenom proizvodu, i relativne i apsolutne regionalne razlike su
se tokom itavog posmatranog perioda ubrzano poveavale.
Rezultati kvantitativne analize regionalnih dispariteta prikazuju autonomna

kretanja na ex jugoslovenskoj regionalnoj sceni, ali s obzirom na to da je tadanji
sistem bio (deklarisan kao) egalitarni, to oni dobro ilustruju i ostvarivanje cilja
meuregionalne jednakosti, odnosno taan su pokazatelj (ne)uspenosti regionalne politike u FNRJ/SFRJ.
Literatura
[1] Bara, J.: Problem pasivnih krajeva, Zemun, 1939.
[2] Beri, D.: Slavonska vojna granica u revoluciji 1848-1849, Prosvjeta
Institut za istoriju u Sarajevu, Zagreb Sarajevo, 1984.
[3] Borts, G. H. Stein, P.: Economic Growth in a Free Market, Columbia U.
P., New York, 1964.
[4] Borts, G. H.: The Equalization of Returns and Regional Economic
Growth, Economic Journal, vol. 70, 1960.
[5] Brookfield, H.: Interdependent Development, Methuen, London, 1975.
[6] Chen, J. Fleisher, B. M.: Regional Income Inequality and Economic
Growth in China, Journal of Comparative Economics, vol. 22, 1996.
[7] Chinas Regional Disparities: Issues and Politics, eds. V. F. S. Sit D. Lu,
Nova Science Publishers, New York, 2001.
[8] Convergence Issues in the European Union, ed. W. Meeusen, et al., Edward
Elgar, London, 2002.
[9] Dabi, V.: Vojna krajina. Karlovaki generalat 1530-1746, Sveti arhijerejski
sinod Srpske pravoslavne crkve, Beograd, 2000.
[10] Dmurger, S.: Infrastructure Development and Economic Growth: An
Explanation for Regional Disparities in China?, Journal of Comparative
Economics, vol. 29, no. 1, 2001.
Prof. dr aslav Oci
41
[11] Egner, E.: Regionale Wirtschaftspolitik in Entwicklungslndern,

u: Handwrterbuch der Raumforschung und Raumordnung, 2. izdanje,
Akademie fr Raumforschung und Landesplanung (Hrsg.), Gebrder
Janecke, Hannover, 1970.
[12] Fang, C. Dewen, W. Yang, D.: Convergence, Divergence and
Conditions: Explaining Regional Disparities in China, China and World
Economy, vol. 2, 2002.
[13] Fang, C. Dewen, W. Yang, D.: Explaining Regional Disparities in
China, in China: An Economics Research Studies Series, vol. 1: A Fresh
Perspectives, Eastern University Press, Singapore, 2004.
[14] Fang, C. Dewen, W.: Regional Comparative Advantages in China:
Differences, Changes and Their Impact on Disparity, The Institute of
Population and Labor Economics, Chinese Academy of Social Sciences,
Beijing, December 2003.
[15] Fu, X.: Limited Linkages from Growth Engine and Regional Disparities
in China, Journal of Comparative Economics, vol. 32, no. 1, 2004.
[16] Fuchs, R. Demko, G. J.: Geographic Inequality Under Socialism,
Annals of the Association of American Geographers, vol. 69, no. 2, 1979.
[17] Galbraith, J. K.: The Nature of Mass Poverty, Penguin, Harmondsworth,
1980; u prevodu: Priroda masovnog siromatva, Trei program, 59,
1983.
[18] Genovese, N. Sobbrio, G.: Regional Inequality and the Market
Mechanism A Comment, Kyklos, vol. 26, no. 3, 1973.
[19] Gupta, K. L.: Development Patterns: An Interregional Study, The
Quarterly Journal of Economics, vol. 85, no. 4, 1971.
[20] Hallet, E. C.: Economic Convergence and Divergence in the European
Community: A Survey of the Evidence, u: Economic Divergence in the
European Community, M. Hodges W. Wallace, eds., Allen & Unwin,
London, 1981.
[21] Harvie, C.: The Rise of Regional Europe, Routledge, London, 1994.
[22] Hirschman, A. O.: The Strategy of Economic Development, Yale U. P., New
Haven, 1958.
[23] Hu, A. Wang, Ch. Kang, X.: Regional Disparities in China, Liaoning
Peoples Press, Shengyang, 1995.
[24] Kiljunen, M. L.: Regional Disparities and Policy in the E.E.C., u:
Integration and Uneqal Development: the Experience of the E.E.C., D. Seers
C. Vaitsos, eds., Macmillan, London, 1980.
[25] Klages, K. D.: Das Regionale Entwicklungsgeflle. Ein Beitrag zur
Regionalplanung in Entwicklungslnder, Horst Erdmann, Tbingen Basel,
1975.
[26] Kubovi, B.: Regionalna ekonomika, Informator, Zagreb, 1974.
42
[27] Kuznets, S.: Quantitative Aspects of the Economic Growth of Nations,

Economic Development and Cultural Change, II Industrial Distribution of
National Product and Labour Force, Supplement to vol. V, no. 4, 1957.
[28] McKee, D. L.: Regional Inequality and the Market Mechanism A
Comment, Kyklos, vol. 26, no. 3, 1973.
[29] Mihailovi, K.: Ciljevi i politika razvoja nedovoljno razvijenih podruja i SAP Kosovo, u: Politika i sistem podsticanja breg razvoja privredno
nedovoljno razvijenih republika i autonomnih pokrajina, Ekonomski institut
Institut ekonomskih nauka, Beograd, 22. avgust 1978.
[30] Mihailovi, K.: Regionalna stvarnost Jugoslavije, Ekonomika, Beograd,
1990.
[31] Mijovi, P.: Vjeno na krajini, u: Virpazar. Bar. Ulcinj, Obod, Cetinje
Beograd, 1974.
[32] Molle, W. Smit, T. M. Van Holst, B.: Regional Disparities and Economic
Development in the E.E.C., Saxon House, London, 1979.
[33] Myrdal, G.: Economic Theory and Underdeveloped Regions, Gerald
Duckworth, London, 1957.
[34] Nakienovi, S.: Kninska krajina, SKD Zora, Beograd Knin, 1990.
[35] Oci, .: The Regional Problem and the Break-Up of the State: the Case
of Yugoslavia, Acta Slavica Iaponica (Sapporo), vol. 16, 1998, str. 74-110;
elektronska izdanja na adresama: http://www.src-home.slav.hokudai.
ac.jp/publictn/act...v/caslav.html http://www.slavweb.com/eng/cee/yugoe2.html,
[36] Oci, .: Ekonomika regionalnog razvoja Jugoslavije, Ekonomika, Beograd,
1998.
[37] Parr, J. B.: Welfare Differences Within a Nation. A Comment, The RSA
Papers, vol. 32, 1974.
[38] Philips, P.: Regional Disparities, James Lorimer, Toronto, 1982.
[39] Pjani, Z.: Trite i regionalni razvoj, u: Neravnomerni regionalni razvoj
u ekonomskoj teoriji i praksi, ed. K. Bogoev, K. Miljovski i N. Uzunov,
MANU, Skopje, 1980.
[40] Radeka, M.: Gornja krajina ili Karlovako vladianstvo. Lika, Krbava,
Gacka, Kapelsko, Kordun i Banija, Savez udruenja pravoslavnih svetenika SR Hrvatske, Zagreb, 1975.
[41] Reiner, T. A.: Welfare Differences Within a Nation, The RSA Papers,
vol. 32, 1974.
[42] Richardson, H. W.: Polarization Reversal in Developing Countries,
RSA Papers, vol. 45, 1981.
[43] Salvatore, D.: Regional Inequality and the Market Mechanism Reply,
Kyklos, vol. 26, no. 3, 1973.
[44] Salvatore, D.: The Operation of the Market Mechanism and Regional
Inequality, Kyklos, vol. 25, no. 3, 1972.
Prof. dr aslav Oci
43
[45] Stanojevi, G.: Dalmatinske krajine u XVIII vijeku, Istorijski institut,

Beograd Prosvjeta, Zagreb, 1987.
[46] Sun, H.: Economic Growth and Regional Disparities in China, Regional
Development Studies, vol. 6, 2000.
[47] Tian, X. Duncan, R.: Chinas Inter-Provincial Disparities: An
Explanation, Communist and Post-Communist Studies, vol. 32, 1999.
[48] Tian, X.: Chinas Regional Economic Disparities Since 1978. Main Trends
and Determinants, Singapore University Press, 1999.
[49] Tsui, K. Y.: Economic Reform and Interprovincial Inequalities in China,
Journal of Development Economics, 50, 1996.
[50] Vasiljevi, D.: Nerazvijena podruja, u: Privredni sistem i ekonomska politika Jugoslavije, zbornik radova, red. Lj. Markovi, B. Mijovi i . Bulaji,
Rad, Beograd, 1961.
[51] Vidovi, .: Njego i kosovski zavjet u novom vijeku, Filip Vinji, Beograd,
1989.
[52] Vojne krajine u jugoslovenskim zemljama u novom veku do Karlovakog mira
1699, ed. V. ubrilovi, SANU, Beograd, 1989.
[53] Wang, X.: China: Regional Disparity, Policy Adjustment and New Challenges,
http://www.eias.org/conferences/euchina611/regionpolicy.pdf
[54] Williamson, J. G.: Regional Inequality and the Process of National
Development: A Description of the Patterns, Economic Development and
Cultural Change, 4 (Part II), 1965.
[55] World Bank: Sharing Rising Incomes: Regional Disparities in China, The
World Bank, Washington, 1997.
[56] Wu, Y.: Income Disparity and Convergence in Chinas Regional
Economies, Discussion Paper 99-15, Department of Economics, University
of Western Australia, Nedlands, http://www.econs.ecel.uwa.edu.au/economics/dpapers/DP1999/9.15.pdf, www.iet.ru/special/cepra/drob/biblio.
htm.
[57] Zajednitvo i autarkine tedencije u privredi Jugoslavije (diskusija za okruglim
stolom), Trei program Radio Beograda, 52, 1982.

Pregledni lanak
45
UDK 339.923(8=6)"19/20"
UDK 316.32(8=6)"19/20"

Fakultet za ekonomske nauke, Univerzitet Buenos Ajres, Argentina
MERCOSUR PRED IZAZOZOVOM

PROJEKTA ALCA*
Rezime: Integracione procese u Latinskoj Americi sustiu konkurentski procesi
globalizacije. Na jednoj strani nalazi se Mercosur, nastao 1991. godine kao jezgro
ekonomske integracije unutar Latinske Amerike, a na drugoj strani je pred realizacijom
projekat Zone slobodne trgovine dve Amerike ALCA, koji su 1994. godine inicirale SAD.
Mercosur i ALCA su zasad nekompatibilni jer bi realizacija projekta ALCA, u stvari,
znaila ponitavanje osnovnih vrednosti na kojima je izgraen Mercosur. Zbog toga
Mercosur mora da proiri svoj uticaj, da bude osnova Junoamerike unije naroda i
da na taj nain ostane uvar regionalnih specifinosti Juga.
Kljune rei: Mercosur, ALCA, Latinska Amerika, regionalna integracija,
globalizacija.
1. Uvod
Cilj ovog rada je da se sa razliitih aspekata analizira veliki izazov procesa
integracije u kojima uestvuje kako Argentina tako i Latinska Amerika, na kraju
20. i poetku 21. veka.
Evidentno je da ne moemo da ostavimo po strani sve ono to je istorijski
prethodilo i pothranjivalo ovu problematiku. Iako namera ovog rada nije da
se proces integracije analizira iskljuivo s istorijskog aspekta, ne moemo a da
ne pomenemo Sporazum iz Tordesiljasa (Tratado de Tordesillas) iz 1494. godine.
Ovaj sporazum su potpisale panija i Portugalija da bi odredile granice svojih
teritorija, te da je preao u naslee kako Argentine, tako i Brazila, da bi u kasnijim vekovima uzrokovao prva rivalstva izmeu dve zemlje. Ova rivalstva su
uglavnom prestala potpisivanjem Sporazuma u Asunsionu (Tratado de Asuncin)
1991. godine, ime otpoinje nova etapa procesa integracije u regionu, koji se
potom nastavlja na meunarodnom nivou, pre svega zbog uticaja globalizacije
na svetsku privredu.
*
Prevod sa panskog jezika: Andrijana Golubovi
46
MERCOSUR pred izazozovom projekta ALCA
Istorijska sloenost Latinske Amerike u velikoj meri odraava probleme koji

su optereivali i koji optereuju procese integracije u regionu. Istorijske prethodnice latinsko-amerike integracije mogu se videti jo tokom 19. veka, ali tek u
20. veku dobijaju znaaj i postaju tema interesovanja i politikih pregovora.
Kraj Drugog svetskog rata oznaio je za evropske vlade poetak nove etape u
politici i privredi, ali strano iskustvo je uinilo da itavo drutvo tei za jednom
novom Evropom. Celokupna rekonstrukcija nije predstavljala problem samo za
jednu zemlju, ve za ceo jedan region. Politika volja i drutvo u globalu uinili su
ostvarivom integraciju na starom kontinentu. Sporazum u Rimu (1957) omoguio je
stvaranje Evropske ekonomske zajednice, iji je cilj bio uobliavanje jednog protekcionistikog ekonomskog bloka za proizvoae poljoprivrednih proizvoda iz umerenih
i tropskih zona. Ovo je predstavljalo pretnju za budunost izvozno orijentisanih
poljoprivrednih ekonomija iz June Amerike.1 Ova situacija je izazvala potrebu da se
ujedine snage kako bi se suprotstavilo novom evropskom protekcionizmu, zbog ega
je odlueno da se obnove i proire bilateralni sporazumi. Od tog trenutka Latinska
Amerika je intenzivirala sopstveni proces pregovaranja za pokretanje novih oblika
regionalne integracije, to se zavrilo 8. februara 1960. godine potpisivanjem sporazuma u Montevideu, ime je formirano Latinsko-ameriko udruenje slobodne trgovine
(Asociacin Latinoamericana de Libre Comercio ALALC).2 ALALC je imao mnoge
uspone i padove, ali ne treba zaboraviti da je Latinska Amerika, veim delom, ezdesetih i sedamdesetih godina bila podvrgnuta dravnim udarima, to je onemoguilo
kontinuitet ideje o integrisanju. Takoe, treba imati u vidu da su privrede latinskoamerikih zemalja bile prvenstveno izvozno orijentisane, to ih je inilo meusobno
kompetitivnim a ne komplementarnim, zbog ega je ekonomska integracija nastupila
prilino kasno i, zato ne rei, ostala na dug prema budunosti regiona.
Tek sa formiranjem Latinoamerikog udruenja za integraciju (Asosiacin
Latinoamericana de Integracin ALADI)3 prvi put su uspostavljeni opti principi
pluralizma u politikoj i ekonomskoj oblasti: progresivno prelaenje sa parcijalnih delovanja na formiranje zajednikog latinsko-amerikog trita, fleksibilnost,
uvoenje diferencijalnih tretmana u skladu sa stepenom razvoja zemalja lanica
i viestrukost oblika usklaivanja trgovinskih instrumenata.4
ALADI je ukljuila u svoju pravnu strukturu najrazliitije subregionalne,
multilateralne i bilateralne integracione sporazume, koji su sve vie nastajali na
kontinentu Andska zajednica naroda (Comunidad Andina de Naciones), Grupa
trojice (Grupo de los Tres), Mercosur.5
M. de M. Llair: La integracin latinoamericana: de la ALALC al MERCOSUR, Universidad
de los Andes, Mrida, Venezuela, 2002.
2
M. de M. Llair, R. Siepe, Frondizi: Un nuevo modelo de insercin internacional, EUDEBA,
Buenos Aires, 2003.
3
Sporazum je potpisan 12. avgusta 1980. godine.
4
Videti institucionalne normative ALADI.
5
O MERCOSUR-u videti takoe: L. Ruis Himenez, Iberoamerika zajednica drava neiskriene mogunosti saradnje, Megatrend revija, vol. I, no. 1, str. 65-76 (prim. red.).
1
47
Posledino, Udruenje je, kao institucionalni i normativni okvir regionalne

integracije, imalo dunost da razvija akcije podravanja i jaanja svih napora u
cilju njihovog progresivnog spajanja u zajedniki ekonomski prostor.
ALADI nastavlja proces integracije koji je zapoeo ALALC, tako da su jula
1986. godine u okviru ALADI, predsednik Argentine dr Raul Alfonsin (Ral
Alfonsn) i predsednik Brazila dr Hose Sarnej (Jos Sarrney) potpisali Program
za integraciju i ekonomsku saradnju (Programa de Integracin y Cooperacin
Ecnomica PICE). Ovaj sporazum nije samo pretendovao da stvori oblast slobodne trgovine, ve je i predvideo postepeno usklaivanje monetarnih, fiskalnih
i deviznih politika. Uzevi u obzir svetska dogaanja i prethodne neuspele pokuaje u oblasti regionalne integracije, dva predsednika su priznali potrebu da se
ove nacije pripreme za izazove 21. veka.6
Potpisivanjem Akta u Buenos Ajresu (Acta de Buenos Aires) 6. jula 1990.
godine, predsednici Karlos Saul Menem (Carlos Sal Menem Argentina) i
Fernando Kolor de Melo (Fernando Collor de Mello Brazil) reafirmiu principe
i obaveze sadrane u Deklaraciji u Iguasuu (Declaracin de Iguaz) iz 1985. godine7 i, takoe, potvruju Akt za argentinsko-brazilsku integraciju (Acta para la
Integracin Argentino-Brasilea) iz 1986. godine8 i Sporazum o integraciji, saradnji
i razvoju (Tratado de Integracin, Cooperacin y Desarrollo) iz 1988. godine.9
Zakljuivanjem ovih ugovora, potpisanih pre njihovog stupanja na snagu,
oba predsednika uobliavaju ideju da se stvori zajedniko trite izmeu
Argentine i Brazila, za rok ne dui od etiri godine.
U drugoj polovini osamdesetih godina 20. veka javila se rastua tendencija formiranja regionalnih trgovinskih blokova koji su predstavljali razliite stepene otvorenosti ka ostatku sveta
ili zatite pred njim. Takva tendencija zapoeta je zbog odluke zemalja Evropske ekonomske
zajednice, usvojene 1985. godine, da se uspostavi jedinstveno trite. Ubrzo se njen primer
sledio irom globusa i nastali su brojni procesi integracije ili su formirane zone slobodne trgovine na razliitim kontinentima.
7
Sporazum iz Fosa Iguasu (Foz Iguaz) postavlja osnove za bilateralnu integraciju sa zajednikom dijagnozom problema u regionu i sa dva fundamentalna principa za integracionu
strategiju: bilateralno ekonomsko usaglaavanje i razvoj zajednike infrastrukture i komplementacije energetskog, saobraajnog i komunikacijskog sektora. Napominjemo da je navedena deklaracija bila potpisana tokom jednog znaajnog dogaaja u okvirima fizike integracije
otvaranja meunarodnog mosta Tankredo Neves (Tancredo Neves) na reci Iguasu.
8
Na osnovu Akta argentinsko-brazilskog prijateljstva Demokratija, mir i razvoj, predsednici
Alfonsin i Sarnej 10. decembra 1986. ponovo odobravaju u Braziliji usaglaavanje pet novih
sektorskih protokola koji fundamentalno utiu na metalurgiju, saobraaj, komunikacije i
nuklearnu saradnju. Novi napredak se postie sedam meseci kasnije, kad isti zvaninici odobravaju tri nova sektorska protokola za oblast kulture i javnu administraciju.
9
U aprilu 1988. predsednici tri zemlje ispituju modalitete prikljuenja Urugvaja moguem
tripartitnom procesu integracije koga karakteriu principi postepenosti, fleksibilnosti i ravnotee. Dva predsednika su 29. novembra 1988. godine potpisali sporazum o integraciji, osnovu
dananjeg MERCOSUR-a, koji predvia formiranje zajednikog ekonomskog prostora. U
avgustu 1990. godine dogovoreno je ukljuenje Urugvaja u projekat zajednikog trita i
poziv ileu i Paragvaju da mu se prikljue.
6
48
Decembra 1990. godine odlueno je da se protokolizuje Sporazum izmeu

Argentine i Brazila unutar pravnog okvira ALADI, to je konano i realizovano
26. marta 1991. godine potpisivanjem Sporazuma u Asunsionu kojim se zvanino osniva Zajedniko trite Juga (Mercado Comn del Sur Mercosur).10
Ovaj ugovor je proiren na Paragvaj i Urugvaj, koji su takoe potpisali navedeni
sporazum.
2. ta je Mercosur?
Mercosur je nastao kao projekat s politikim korenom i ekonomskim
sadrajem, podran demokratskim legitimitetom vlada Argentine i Brazila, koje
su dobile podrku parlamenata za potpisivanje Sporazuma u Asunsionu.11
Mercosur se od prvog momenta, polazei od perspektive otvorenog regionalizma, stavio u kontrapoziciju protekcionistikoj strategiji sa visokim carinskim stopama i stvorio strategiju koja je imala za cilj da se prilagodi zahtevima
svetske ekonomije da bi mogao da se takmii sa ostalim velikim tritima.12
Mercosur, koga ine Argentina, Brazil, Paragvaj i Urugvaj, na svom
poetku je bio osnovni sistem saradnje u tom regionu, obuhvatajui teritoriju
povrine preko 1.186.200 km2, sa vie od 200 miliona stanovnika i BDP-om
preko bilion dolara. Bolivija i ile, pridruene lanice Mercosur-a, imaju
ukupno blizu 22 miliona stanovnika i BDP koji dostie skoro 80 milijardi dolara. Intraregionalna trgovina unutar Mercosur-a apsorbuje 25% izvoza svih
zemalja lanica.
S ekonomske take gledita, osim toga to obezbeuje usmerenje znaajnog
dela izvoza zemalja lanica, Mercosur omoguava i postojanje privilegovanog
podruja u kojem one mogu empirijski i operativno da odreuju stepen meunarodne konkurentnosti pojedinih proizvodnih sektora ili da ocene dostignuto
posredstvom moguih tehniko-upravnih poboljanja u tom smeru. Drugim reima, Mercosur funkcionie kao neka vrsta laboratorije u kojoj zemlje lanice
mogu da iskuaju meunarodnu konkurentnost svog izvoza i u isto vreme da
pripremaju odreene sektore za suoavanje s ovim zahtevima.13
Meutim, globalizacija je, sa svojim denacionalizujuim efektima, uinila da
Mercosur vie dobije na vanosti kao sistem ouvanja nacionalne autonomije
zemalja lanica. S jedne strane, data im je mo meunarodnog pregovaranja koju
M. de M. Llair, op. cit.
Sporazum o konstituisanju zajednikog trita izmeu Republike Argentine, Federativne
Republike Brazil, Republike Paragvaj i Istone Republike Urugvaj. Potpisan je u Asunsionu,
Paragvaj, 26. marta 1991.
12
B. Nofal, Relanzamiento ya. Hacia la integracin profunda, Encrucijadas, Univerzitet
Buenos Ajres. vol. 1, no. 4, 2001.
13
H. Jaguaribe, La opcin de hierro. Consolidar y expandir el Mercado comn del Sur,
Encrucijadas, Univerzitet Buenos Ajres, vol. 1, no. 4, 2001.
10
11
49
nijedna od njih ne bi mogla da ima samostalno.14 S druge strane, Mercosur

je bio i ostao odluujui faktor za ouvanje granica meunarodne autonomije
zemalja lanica pred silinom velikih multinacionalnih kompanija koje tee da
upravljaju spolja posredstvom svojih filijala.
Uprkos svim izgledima za uspeh, Mercosur se suoio s nekoliko znaajnih nepogodnosti. Nakon to je protekao period najveeg uspeha u njegovom
radu, od 1991. do 1995. godine, primeeno je da, uprkos svemu, ima znakova
odreenih strukturnih osetljivosti koje Aldo Ferer (Ferrer) zove etiri sutinske
greke.
Ove greke pogaaju kako Brazil tako i Argentinu, i to su: zavisnost od
meunarodnog finansijskog trita, nedovoljna unutranja drutvena integrisanost, asimetrinost nacionalnih strategija i razlike u pogledu ukljuivanja u
meunarodnu saradnju.15 Imajui u vidu znaaj navedenih sutinskih greaka
na koje ukazuje Aldo Ferer, vano je ukratko prokomentarisati svaku od njih.
Prvo, preterana zavisnost od meunarodnog finansijskog trita predstavlja
primarno strukturno ogranienje za osovinu Argentina-Brazil. Ni u jednoj od
ove dve zemlje trgovinski bilans nije u stanju da generie dovoljno finansijskih
sredstava za otplatu neto dugovanja u bilansu kapitalnih transakcija, to je, uglavnom, posledica prezaduenosti. Za pokrivanje tih deficita, ove zemlje zavise od
godinjeg priliva stranog kapitala, i to u odgovarajuim iznosima, to im stvara
strukturnu zavisnost od meunarodnog finansijskog trita.16
Drugo, siromatvo i drutvena marginalizacija, znaajni u sluaju Argentine,
dostiu zabrinjavajue proporcije; u sluaju Brazila pogaaju skoro 30% stanovnitva. Dok se ne ispravi taj ozbiljan nedostatak, ove zemlje, a pre svega Brazil,
i nadalje e trpeti posledice niskog stepena drutvene integracije, to e posledino slabiti nacionalnu mo.
Tree, na kratak rok su mogua ozbiljnija ogranienja na koja ukazuje Aldo
Ferer kad govori o asimetrinostima nacionalnih strategija u ove dve zemlje.
Ferer pokazuje kako su Argentinu ozbiljne nekonzistentnosti u ekonomskoj orijentaciji u poslednjih dvadeset godina dovele do toga da rtvuje svoju industriju,
pretvarajui zemlju u poljoprivrednog i naftnog proizvoaa, dok je Brazil odrao
i proirio svoj industrijski kapacitet. Otuda znaajne kvalitativne neravnotee u
odnosima razmene izmeu te dve zemlje.17
etvrto, to se tie njihovog ukljuivanja u meunarodne tokove saradnje,
Ferer ukazuje na injenicu da su devedesetih godina 20. veka u obema zemljama,
pre svega u Argentini, vani sektori javnog mnjenja i veine politikih snaga,
Op. cit.
A. Ferrer, Los cuatro pecados originales del MERCOSUR, Encrucijadas, Univerzitet Buenos
Ajres, vol. 1, no. 4, februar 2001.
16
Op. cit.
17
A. Ferrer, Los Cuatro Pecados Capitales en El Cono sur y su insercin internacional. Los desafos en el
tercer Milenio, Fakultet
za ekonomske nauke, Univerzitet Buenos Ajres, Argentina, 2003.

14
15
50
prihvatili neoliberalne principe kao neizbene ekonomske zakone. Pasivno prihvatanje pravila igre meunarodnog trita i snano protivljenje promiljenoj
dravnoj intervenciji za unapreenje ekonomskog razvoja i ouvanje unutranje
ekonomije, dovelo je Argentinu u stanje bespomonosti pred meunarodnim
ekonomskim silama, s posledinim gubitkom mogunosti odluivanja.18 Stoga, i
tu se slaemo sa Fererom, uoi stvaranja Mercosur-a, posmatrano iz istorijske perspektive, Argentina i Brazil nisu raspolagali neophodnim vremenom da
koriguju etiri greke koje smo pomenuli i, pre svega, merama koje bi mogle da
smanje koeficijente siromatva i drutvene iskljuenosti.
Shodno tome, smatramo da je formiranje Mercosur-a bio ekstremno hitan
i apsolutno nuan zadatak za nacionalni opstanak zemalja lanica Grupacije kao
celine i njeno otvaranje prema nekonvencionalnim regionalnim blokovima.19
Zbog toga je vano da Argentina i Brazil to pre ree probleme u meusobnim
odnosima i to u okviru integracije, nezavisno od onoga to sadre sporazumi i,
svakako, uzimajui u obzir ukupnu potrebu da postignu trajnu saglasnost u cilju
obostranog opstanka.20 Mercosur, imajui u vidu svoju regionalnu vanost,
uvar je regionalnih specifinosti juga, ali, takoe, mora i morae da prevazie
mnoge tekoe: jedna od njih su pregovori sa nosiocima projekta stvaranja zone
slobodne trgovine dve Amerike (ALCA), iako su zasad prilino ogranieni i
uslovljeni, to je uzrokovano naglim promenama u meunarodnoj i regionalnoj
politici. Pokuaemo da iznesemo neke od ovih promena u nastavku.
3. ta je ALCA?
ALCA (rea de Libre Comercio de las Amricas) znai Oblast slobodne trgovine dve Amerike. Oblast jer bi se prostirala od Aljaske do Ognjene zemlje.
Slobodna trgovina bi ukljuivala uklanjanje carinskih barijera za trgovinsku
razmenu u regionu, ukljuujui i kretanja kapitala, ali ne i kretanja radne snage.
Navodno bi omoguila malim i srednjim preduzeima iz zemalja lanica da se
takmie pod jednakim uslovima. Operativni centri bi se nalazili u Sjedinjenim
Dravama, proteui se na Kanadu. Termin dve Amerike ukazuje da bi taj
prostor sainjavale sve amerike zemlje, s izuzetkom Kube. Na kriterijum se
Op. cit.
S. S. Pajovic, Posibilidades de un nuevo Dilogo entre los Balcanes y el MERCOSUR,
Boletn Informativo de CORI, ao VIII, no. 45, 2002, str. 7-12. U ovom lanku se objanjavaju
motivacije Balkana za jaanje saradnje sa MERCOSUR-om, tj. kako balkanske zemlje vide
znaaj MERCOSUR-a u Latinskoj Americi i u svetu, i zato bi bilo vano za Balkan da se
pokrene dijalog sa ovom grupacijom da bi se uravnoteila zavisnost, prvenstveno od Brisela
(EU) i od NATO-a.
20
A. Columbres, Hacia una poltica de la integracin en el mbito del MERCOSUR,
MERCOSUR: la dimensin cultural de la integracin, Editorial Ciccus, Argentina, 1997.
18
19
51
svodi na izreku: Amerika Amerikancima, ali sa severa, a uestvovale bi samo

34 zemlje lanice OAD.
ALCA je kao projekat pokrenuta na treem panamerikom susretu koji je
nosio naziv Samit Amerika, a koga su sazvale Sjedinjene Drave u Majamiju,
decembra 1994. godine. Pod okriljem Sjedinjenih Drava, latinsko-amerike
zemlje bile su navedene da prihvate niz obaveza u cilju stvaranja Amerike
oblasti slobodne trgovine u 2005. godini. Ovaj sistem slobodne trgovine zapravo
podrazumeva proirenje Sporazuma slobodne trgovine (Tratado de Libre Comercio
TLC) iz 1993. godine na itavu Ameriku.
Smatramo da je ovaj projekat Sjedinjenih Drava bio pokrenut kao znak
protivljenja iberoamerikim samitima koje su organizovali panija i Portugalija,
u kojima su uestvovale i lanice Evropske unije.21 Dakle, da bi umanjile uee
Evrope u latinsko-amerikom kontekstu, Sjedinjene Drave su sazvale Samit
Amerika.22
Projekat ALCA karakterie se nejednakou izmeu realne snage i ekonomsko-tehnolokih mogunosti Sjedinjenih Drava i zemalja Juga.23 Postojee
nejednakosti izmeu severnoamerikih i junoamerikih preduzea izraavaju i
kvalitativne nejednakosti koje se tiu finansijskih resursa, tehnolokog nivoa i
sposobnosti upravljanja, ime ih ALCA neizbeno usmerava na protivrenu specijalizaciju. To znai da e severnoamerika preduzea imati komandu nad svim
sektorima vee dodate vrednosti, a junoamerika preduzea e biti svedena
na uslove snabdevanja sirovinama i nepreraenim poljoprivredno-stoarskim
proizvodima.
Nesumnjivo je da oni koji brane ALCA predstavljaju neoliberalno stanovite: potroako drutvo e imati koristi od pristupa boljim i jeftinim severnoamerikim proizvodima, ali takoe treba imati u vidu da bi ova situacija koristila
severnoamerikom oligopolskom tritu koje bi nametalo one cene koje bi im
najvie odgovarale. S druge strane, treba izneti sluaj Meksika i uticaj severno-
IV iberoameriki samit efova drava i vlada, Kartahena de Indijas (Cartagena de Indias), 14.
i 15. jun 1994.
IIIiberoameriki samit efova drava i vlada, Baija (Baha) Salvador, Brazil, 15. i 16. jul 1993.
II iberoameriki samit efova drava i vlada, Madrid, panija, 23. i 24. jul 1992.
I iberoameriki samit efova drava i vlada, Gvadalahara (Guadalajara), Meksiko, 18. i 19. jul
1991.
22
Odran je u Majamiju od 9. do 11. decembra 1994. godine. Deklaracijom principa uspostavljen je pakt za razvoj i prosperitet, zasnovan na ouvanju i jaanju zajednice demokratija
dve Amerike. Cilj dokumenta bio je da se povea prosperitet putem ekonomske integracije i
slobodne trgovine, iskoreni siromatvo i diskriminacija u hemisferi i zagarantuje odrivi razvoj
i zatita ovekove okoline.
23
A. Zabaleta Fajardo, Relacin MERCOSUR ALCA, Universidad Central de Venezuela;
2003.
21
52
amerikih investicija na njegovu privredu.24 Naime, radi se o primeni projekta

makile25 i svega to on obuhvata na socijalnom planu.26
Ekonomski efekti ALCA bili bi vrlo tetni za zemlje Juga i veoma korisni
za Sjedinjene Amerike Drave. Junoamerike privrede ostale bi u potpunosti
podreene velikim multinacionalnim kompanijama severnoamerikog porekla.
U vezi sa tim, Elio aguaribe (Helio Jaguaribe) objanjava:
Poto je unutranja potronja ovih zemalja zasnovana velikim delom na artiklima uvezenim iz Sjedinjenih Amerikih Drava, a njihova meunarodna trgovina
okarakterisana odnosima razmene koji im do ekstrema ne pogoduju, dok su izvoznice
primarnih proizvoda i uvoznice stavki visoke dodate vrednosti, platni bilans bi im u
svakom sluaju bio u strukturnom deficitu, ime bi postale zavisne od kontinuiranih
kompenzacionih priliva stranog kapitala. Stoga, slian reim, nedugo zatim, imao bi
tendenciju da uini spoljnu autonomiju ovih zemalja neodrivom, to bi ih nateralo
na formalnu potinjenost Sjedinjenim Dravama.27
ALCA moe da utie na znaajno smanjenje stranih direktnih investicija u
zemljama Mercosur-a, posebno u Argentini, kao i na gubitak trita zemalja
Mercosur-a u Brazilu, kao i na nastavak egzodusa njihovih preduzea iz ove
zemlje.28 Kako smo ve rekli, ALCA bi donosila korist preduzeima iz SAD-a
jer imaju veu efikasnost i konkurentnost, te bi istisnula odreene argentinske
proizvode sa brazilskog trita. Uprkos dobrim namerama, kako to istiu vlasti
Sjedinjenih Drava, pokretanje ALCA krije mnoge tekoe i nepogodnosti za
veinu zemalja Latinske Amerike. Moramo imati u vidu da su privrede ovih
zemalja na putu razvoja i da bi to ometalo mogunost razvoja u industrijskim
sektorima s veom dodatom vrednou.29
P. Arroyo, et al., Resultados del Tratado de Libre Comercio de Amrica del Norte en Mxico, Red
Mexicana de Accin Frente al Libre Comercio, Mxico, 2001.
25
Makila (maquila) vrsta industrijskog razvoja u pograninim oblastima, posebno karakteristina za Meksiko; multinacionalni kapital je investiran u makile, fabrike du meksikoamerike granice gde se izvode montani proizvodni procesi, prisutan je nizak stepen obrade;
orijentisane su na izvoz (prim. prev.).
26
J. Briceo Ruiz, Las regiones de frontera e integracin internacional. Las experiencias en la
Unin Europea y Amrica Latina y las perspectivas para el ALCA, u: J. M. Sandoval R.
lvarez, eds.: Integracin y fronteras en Amrica Latina, Universidad de los Andes, Venezuela,
2003.
27
H, Jaguaribe, op. cit
28
D.-B. M. Tussie, El Alca y las cumbres de las Amricas: una nueva relacin pblico-privada?,
Editorial Biblos, Argentina, 2003.
29
S. Larran, Haciendo las conexiones apropiadas entre el comercio, la sustanbilidad y las polticas de
participacin social. Izlaganje predstavljeno na Meunarodnoj konferenciji o trgovini, okruenju i odrivom razvoju Perspektive za Latinsku Ameriku i Karibe (Conferencia Internacional
sobre Comercio, Ambiente y Desarrollo sustentable Perspectivas para Amrica Latina y el
Caribe), Meksiko, 2001.
24
53
4. Meunarodni politiki kontekst ALCA

Vano je da predstavimo meunarodni kontekst u kojem je nastala ALCA.
Za to moramo imati u vidu neke od najznaajnijih meunarodnih dogaaja nae
epohe.
Godine 1994, trijumf neoliberalizma u zapadnom svetu bio je neprikosnoven i zato moramo da uzmemo u obzir neke dogaaje koji su obeleili pobedu
ove ideologije na globalnom planu. U junu 1994. Rusija se prikljuila NATO
Partnerstvu za mir. Paralelno, UN daju ovlaenje Francuskoj da intervenie
u Ruandi30 kad je broj rtava genocida dostigao pet stotina ljudi. Nekoliko
dana kasnije Savet bezbednosti UN daje ovlaenje Sjedinjenim Amerikim
Dravama, na osnovu Rezolucije 940, da vojno interveniu na Haitiju. Iste godine, 29. avgusta, odvija se III konferencija Ujedinjenih nacija za stanovnitvo i
razvoj, uz uee 182 zemlje, na kojoj je centralna tema diskusije bio abortus, a
ne visoke stope siromatva u svetu. U oktobru 1994. godine, MMF i IBRD slave
pedeset godina od potpisivanja Sporazuma u Breton Vudsu (Breton Woods). U
novembru se u Maroku odvija Prvi ekonomski samit za razvoj Srednjeg Istoka i
Severne Afrike, to je okupilo Arape i Izraelce. U istom mesecu odvija se Drugi
samit o ekonomskoj saradnji u azijsko-pacifikom regionu,31 kojom prilikom je
ile prihvaen za novog lana i projektovana je Zona slobodne transpacifike
trgovine (TAFTA) do 2020. godine. Paralelno, na Jamajci, u Montego Beju
(Montego Bay) stupio je na snagu Sporazum Ujedinjenih nacija o pomorskom
pravu. I, kakva sluajnost, godina se zavrila u Majamiju, predlogom za stvaranje
ALCA. S druge strane, izmeu 1989. i 1994. godine, u Meksiko ulazi 95,2 milijarde dolara iz inostranstva. Od toga je iznos od 72 milijarde dolara upotrebljen
za ulaganje u odabrane grane proizvodnje (portfolio investicije)32 i za pokrivanje
velikog deficita trgovinskog bilansa te zemlje. Kurs valute je u martu opao sa
3,5 pesa na 7,0 pesa za dolar. Odliv kapitala iz zemlje dostigao je 23,4 milijarde
dolara 1994. godine, od ega je 47% odliveno u poslednja dva meseca te godine.
Iste, 1994. godine, monetarne rezerve meksike Centralne banke pale su sa 29,5
milijardi u februaru na 6 milijardi do kraja godine. U tom momentu predsednik
Klinton pritie u pomo.33
U januaru 1995. godine formira se Grupa trojice stupanjem na snagu
Sporazuma o slobodnoj trgovini koji su potpisale Kolumbija, Meksiko i Venecuela,
a takoe je osnovan Mercosur sa Argentinom, Brazilom, Urugvajem i
Rezolucija 929 Saveta bezbednosti.
Realizovan je u Bogoru (Indonezija), uz uee 16 zemalja.
32
Njega je inilo: 28 milijardi od kupovine akcija i 44 milijarde od finansijskih instrumenata na
kratak rok; najvei deo su bile obveznice Trezora emitovane u dolarima 1994. Namena prihoda bila je pokrivanje spoljnog duga koji je u tom trenutku iznosio 63,5 milijardi za prethodnih
est godina.
33
Vrtoglavi pad bio je odraz nemogunosti otplate dugova.
30
31
54
Paragvajem. Isto tako, oformljena je STO (Svetska trgovinska organizacija) koja

je zamenila GATT. U Evropi, Evropska unija se proirila na 15 lanica prijemom
Austrije, vedske i Finske. U avgustu 1995. etiri zemlje (Maarska, Poljska,
eka i Slovaka) odluuju da se ekonomski prikljue Centralnoevropskom sporazumu slobodne trgovine (CEFTA), kome e se kasnije pridruiti i Slovenija.
Na sastanku osamnaest zemalja Azijsko-pacifike ekonomske saradnje (APEC)
u Osaki (Japan), postignut je sporazum o osnivanju Zone slobodne trgovine do
2010. godine za industrijalizovane zemlje i 2020. godine za zemlje u razvoju.
Pred kraj 1995, Evropska unija se sastala u Barseloni sa jedanaest zemalja
Mediterana, izmeu ostalih sa Mauritanijom i Palestinom, sa ciljem da projektuju za 2010. godinu uspostavljanje zone slobodne trgovine u globalnim okvirima
saradnje u svetu.
Mnogi primeri, od kojih su samo neki pomenuti, pokazuju kako nije sluajno
to su Sjedinjene Amerike Drave pokrenule stvaranje ALCA. Nesumnjivo je
da je Sporazum o slobodnoj trgovini (TLC) pretea ALCA i da rezultati nisu
bili ohrabrujui za neke od zemalja koje ine TLC. U sluaju Meksika, takoe i
Kanade, bilo je tetnih politikih i ekonomskih neravnotea. Meksiko je tokom
mandata predsednika Karlosa Salinas de Gortarija (Carlos Salinas de Gortari)
ponudio predsedniku Dordu Buu Starijem ukidanje carinskih stopa za najosetljivije amerike proizvode, poveao kupovinu kukuruza, prihvatio otvaranje
meksikog naftnog sektora za strane investitore, a kasnije, za vreme predsednika
Bila Klintona, zavedeni su rigorozni propisi u oblasti sigurnosti rada i zatite ivotne sredine. Ako ostavimo po strani ekonomska pitanja i posmatramo politiku
panoramu, bilo je takoe arita nestabilnosti, kao to su sluaj sapatista,34 interni problemi u Revolucionarnoj institucionalnoj partiji (Partido Revolucionario
Institucional PRI) i ubistvo predsednikog kandidata Luisa Donado Kolosija
(Luis Donado Colosio). U sluaju Kanade poela je da se javlja ideja o secesiji
Kvebeka i da se ograniavaju socijalna davanja.
5. Pod koji oblik integracije eli da se podvede ALCA?
Postoje razliiti oblici sporazuma za sprovoenje regionalne integracije.
Naveemo optepoznate: zona slobodne trgovine, carinska unija, zajedniko
trite i integracija.35 U skladu sa tradicionalnim definicijama, pokuaemo da
sintetiki definiemo svaki od njih:
n Zona slobodne trgovine je multilateralni sporazum koji omoguava slobodan protok dobara, kapitala i osoba.
Sapatistika vojska nacionalnog osloboenja (Ejrcito Zapatista de Liberacin Nacional)
indihenistiki pokret koji je nastao 17. novembra 1984. godine u dravi japas (Chiapas) u
Meksiku (prim. prev.).
35
J. Requeijo, Economa Mundial, un anlisis de dos siglos, Mc
Graw Hill,
Espaa, 1995.
34
55
n Carinska
unija dodaje zoni slobodne trgovine zajedniku spoljnu carinsku

stopu. Zemlje obuhvaene sporazumom ponaaju se meusobno kao da
se radi o jednoj zemlji. Mercosur predstavlja vrstu carinske unije.
n Zajedniko trite tei donoenju zajednike ili konvergentne makroekonomske politike. Na primer, potronja ne sme da prevazilazi vie od dogovorenog procenta bruto domaeg proizvoda. To je bio sluaj sa Evropskom
unijom dok se nalazila na niem stupnju ekonomske integracije.
n Integracija je najiri aspekt saradnje. Osim to podrazumeva ekonomske
odnose, ukljuuje i nastojanje da se sprovodu sporazumi politikog i
kulturnog karaktera. Na primer, Evropski parlament i sudske vlasti EU
primeri su toga; jedinstvena valuta takoe.
Nastavljajui nau analizu, pitamo se gde bismo smestili ALCA? Zapravo,
ona ima karakteristike svih ovih oblika saradnje, ali ne moe se sa tanou smestiti ni u jedan. ALCA podrazumeva slobodno kretanje kapitala i roba, dok je
slobodno kretanje osoba eliminisano, pa se ne moe podvesti pod zonu slobodne
trgovine. Osigurane su strane investicije, to e tetiti nacionalnim kompanijama, koje nikad nee moi da se takmie sa multinacionalnim.36 Zapravo, ALCA
je finalna etapa procesa nametanja hegemonijske moi SAD-a na amerikom
kontinentu, koji je zapoeo sporazumom poznatim kao Konsenzus iz Vaingtona
(1989).37 Dobar primer je Argentina na poetku devedesetih godina 20. veka.
Dok je svetska kamatna stopa opadala, Argentina se opredelila za poveanje
unutranje kamatne stope da bi privukla strani kapital. Ova zemlja je traila
naine da pokrije visok spoljnotrgovinski deficit nastao u uslovima precenjene domae valute. S druge strane, komapanijama iz SAD-a prodata su javna
preduzea u oblasti telekomunikacija i elektrine energije, pa su one u oblasti
energetskih izvora uspostavile tehnoloki monopol.38 Fiskalni prihodi su porasli
zahvaljujui prodaji javnih preduzea, ali su efekti ove prodaje bili brzo iscrpljeni jer je trebalo finansirati isplatu visokih domaih kamata stranim ulagaima.
Nakon ozbiljne politiko-ekonomske krize koju je iskusila zemlja 2001. godine
i koju jo uvek nije uspela da prevazie, u prvim godinama novog milenijuma
namera je da se privreda preusmeri na put proizvodnje, a ne spekulacije kao u
prethodnim godinama. Ali, jedan od puteva za jaanje prozvodnje i trgovine
jeste ulaganje u poboljanje funkcionisanja Mercosur-a i procesa regionalne
integracije Juga.
Nauivi lekciju iz tih dogaaja, moemo da nastavimo s nekim razmiljanjima u vezi sa ALCA. Verujemo da ALCA nema interesovanja da u celini kohabi Dnevnik Clarn, 3. novembar 2004.
O znaenju Vaingtonskog konsenzusa videti: B. Babi, Upravljanje konjunkturom u privredama u krizi, Megatrend revija, vol. 1, no. 1, 1994, str. 33-52 (prim. red.).
38
F. Pea, Mercosur y las relaciones entre la Argentina y el Brasil. Perspectivas para su evaluacin y propuestas de accin, Revista de CARI, Buenos Aires, Oktobar 2004.
36
37
56
tira ni sa jednim regionalnim tritem. Njene tenje su da formira hegemonijski

blok pod vostvom SAD-a, koji, s druge strane, nije ni vie ni manje do nastavak
TLC. ALCA je kao sporazum prilino diskutabilna, ukoliko imamo u vidu da
je izrada ovog sporazuma bila tajno sprovedena bez podrke i uea latinskoamerikih zemalja, to mu daje obeleje sumnjive transparentnosti u definisanju
ciljeva, ali i u domenu primene. Takoe, postoje i druga pitanja koja oteavaju
implementaciju ALCA u regionu.39 ta e se dogoditi sa:
n radnikim pitanjem i uslovima rada (da bi mogli da se takmie na tritu,
lokalni preduzetnici e morati da smanje plate, to e uzrokovati veu
neravnoteu u kupovnoj moi i potronji, a siromatvo i drutvena marginalizacija e se jo vie poveati, uzrokujui nazadovanje u toj oblasti i,
zato ne rei, veu radnu nemotivisanost);
n pitanjem privatizacije socijalnih slubi i svih onih posledica koje ta pojava
donosi;
n nacionalnim industrijama, s obzirom na to da je jasno da u okviru ovog
modela one polako nestaju;
n politikim pravima i demokratskim ivotom zemalja, jer e biti veoma pogoeni uvoenjem ideje o nadnacionalnoj ALCA;
n unitavanjem ivotne sredine zbog zloupotrebe prirodnih resursa;
n koncentracijom postojeih procesa regionalne integracije unutar ALCA?40
Ovo su samo neki od problema koji su se pojavili pred implementacijom
ALCA. Jasno je da se unutar ALCA krije niz problema i nepogodnosti koje nije
mogue primetiti na prvi pogled. S pokretanjem ALCA, odreena preduzea iz
SAD-a mogla bi da se premeste u one zemlje regiona gde su trokovi proizvodnje manji, ili da upravljaju svojom delatnou u zemljama Latinske Amerike iz
matinih kua u SAD-u.41
6. Da li e Mercosur moi da bude ostvariv projekat u ovom kontekstu?
Uzimajui u obzir neka prethodna razmatranja i istiui potrebu da se ideja
o integrisanju konsoliduje kao metod za postizanje breg privrednog razvoja
zemalja Latinske Amerike, moemo navesti neke prednosti koje mogu da ojaaju
proces latinsko-amerike integracije, konkretno Mercosur-a. Mercosur
mora biti iv proces regionalne integracije koji omoguava adekvatnije ukljuivanje u proces globalizacije, uvajui identitet zemalja koje ga konstituiu.
E. Arceo, ALCA, Neoliberalismo y Nuevo Pacto Colonial, Ediciones CTA, Buenos Aires,
2002.
40
Op. cit.
41
F. Pea, MERCOSUR y las relaciones entre la Argentina y el Brasil. Perspectivas para su evaluacin y propuestas de accin; Fundacin Banco de Boston; Buenos Aires, 2004.
39
57
Istorija nije linearni proces evolucije, ve belei napretke i padove, tako su

odreeni dogaaji izmeu Argentine i Brazila ponovo oiveli stare polemike u vezi
sa putem koji treba slediti unutar Mercosur-a, posebno kad se radi o pitanjima
reavanja spoljnog duga ovih zemalja. Upravo te razlike su u miljenjima pokazale slabost i osetljivost ovih zemalja i nemogunost zajednikog pregovaranja o
njihovim meunarodnim obavezama. Kako mi to vidimo, odnosi moi izmeu
Mercosur-a i ALCA treba da se odrede pregovorima, uzimajui kao polaznu
taku za pregovore prethodno potpisane sporazume. Ova pozicija bi obezbedila
ouvanje identiteta obe integracione grupacije, a ne utapanje Mercosur-a u
proces ALCA, koji je od posebnog interesa za SAD kao deo njihove strategije za
pozicioniranje u novi meunarodni kontekst.42 Slaemo se sa nekim autorima da
je Mercosur uvar regionalnih specifinosti Iberoamerike, ali je takoe istina da mu je potrebna detaljna revizija, odnosno usklaivanje osnovnih interesa
zemalja lanica.43 Pri tome, treba pronai odgovor na pitanje kako doi na politiku ideju o formiranju zajednikog trita, to pre svega podrazumeva definisanje
zajednikih ciljeva. Shodno tome, prioritet postaje saradnja, a ne konkurentnost
meu zemljama lanicama.44 U Argentini, u kojoj je socijalna situacija zabrinjavajua jer se polovina stanovnitva nalazi izmeu linija siromatva i drutvene
marginalizovanosti,45 sprovoenje integracije po receptu neoliberalne ekonomske kole predstavljalo bi kraj primene koncepta drave blagostanja. Argentina
je poslednjih godina izgubila svoju konkurentnost i tehnoloku osposobljenost,
to znaajno oteava njen ulazak na visokokonkurentno svetsko trite.46 Ako
posmatramo aktuelnu situaciju u Argentini, ulazak u ALCA u ovom trenutku
doneo bi vee probleme nego prednosti. Mercosur i ALCA su zasad nekompatibilni. Mercosur mora da proiri svoj uticaj u zoni Juga i da ostvari punu
ekonomsku integraciju. Verujemo da mogunost ravnopravnijeg pregovaranja s
ALCA zavisi, pre svega, od jaanja Mercosur-a.
7. Aktuelni izazovi Mercosur-a
Deseta godinjica protokola zemalja lanica Mercosur-a potpisanog u
Ouro Pretu (Brazil) bie obeleena na nastupajuem samitu koji e se odrati
u Ouro Pretu decembra 2004. godine, a iji je cilj da usklade reforme izmeu
zemalja uesnica.
S. Anderson, et. al., El Alto Costo del Libre Comercio, Alianza Social Continental, Mxico,
2003.
43
J. Sevares, Por qu cay la Argentina. Imposicin, crisis y reciclaje del orden neoliberal, Norma,
Argentina, 2002.
44
F. Pea, op. cit.
45
M. Seoane, El saqueo de la Argentina, Sudamericana. Argentina, 2003.
46
M. Seoane, El siglo del progreso y la oscuridad (1900-2003), Crtica, Espaa, 2004.
42
58
Protokol Ouro Preto I u momentu potpisivanja znaio je prelaz u novu

integracionu etapu koja je kao posledicu donela preuzimanje odgovornosti i
izazove u odnosu na definisanje ukupne razvojne strategije, funkcionisanje nove
institucionalne strukture koja je ukljuila druge organe i konano modifikovala
interakcije i funkcionalnu dinamiku, status meunarodnog pravnog lica grupacije u meunarodnim okvirima, i to kao bloka u pregovorima sa treim zemljama.
Jedna od primedbi na Protokol Ouro Preto I jeste da on nije obuhvatio
fundamentalne aspekte koji se odnose na principe funkcionisanja sistema meu
zemljama lanicama. Napominjemo da se proces donoenja odluka odrao na
principu pravne jednakosti meu dravama, bez sagledavanja njihovih realnih
strukturalnih asimetrija koje, bez sumnje, utiu na ukupnu dinamiku procesa,
zajedniku politiku i uvrivanje regionalnog identiteta.
Po ovoj logici, Protokol nije produbio institucionalnu strukturu, ve je ostavio nereenim mnoge probleme koji se odnose na ukljuivanje prethodno usvojenih normi na regionalnom nivou, usklaivanje regionalnih institucija i drava,
definisanje polja nadlenosti izmeu regionalnog i nacionalnog nivoa, spoljne
odnose drava i proirenje mehanizma za reavanje sporova.47
Otvorenim pitanjima i problemima u dosadanjoj fazi razvoja grupacije nije
pridavan adekvatan znaaj poto je Mercosur pokazivao vitalnost porastom
regionalne trgovine. S druge strane, nedostaci u institucionalnom okviru oteavali su ostvarenje ciljeva definisanih u protokolu iz Ouro Perta, ali i po pitanju
drugih tema koje su mogle da se jave kao rezultat pregovora sa treim subjektima. Zemlje lanice Mercosur-a su 1994. godine potpisale Sporazum Ouro
Preto I kako bi institucionalno poboljale organsku strukturu bloka, dajui
mu mogunost da kao meunarodno priznati pravni subjekat upravlja svojim
meunarodnim odnosima. Takoe je kreirana zajednika Parlamentarna komisija, Administrativni sekretarijat, Trgovinska komisija i Drutveno-ekonomski
konsultativni forum.
Meutim, tek 2000. godine, usvajanjem Agende za obnovu (Agenda del
relanzamiento), dat je prvi i neophodan odgovor na probleme izazvane nereenim
pitanjima institucionalnog funkcionisanja. Ovaj dokument nastaje kao posledica
promene vlade u Argentini i, pre svega, jasnog impulsa za jaanje saradnje koji
je spoljna politika Brazila uputila junoamerikom prostoru i Mercosur-u.
Agenda za obnovu je identifikovala institucionalno konsolidovanje i usvajanje
normativa Mercosur-a kao prioritete i ponudila odreena reenja jaanjem
Administrativnog sekretarijata Mercosur-a i njegovog transformisanja u
Tehniki sekretarijat.
Politike promene koje su se desile 2003. godine u zemljama regiona izazvale su novo preispitivanje procesa integracije u Latinskoj Americi, polazei
od revizije prethodno utvrenih prioriteta, regionalnih ciljeva i vremenskih
47
S. Pinheiro Guimaraes, El rol poltico del MERCOSUR. www.amersur.org.ar. Septembar,

2004.
59
rokova i metoda. Osovina Argentina Brazil uspela je da ponovo pokrene ovaj

proces afirmacijom zajednikih vrednosti naznaenih u dva bazina dokumenta: Finalni dokument sa sastanka predsednika Argentine Kirnera (Kirchner) i
Brazila Lule (Lula), koji je odran u Braziliji 11. juna 2003. godine, uoi prvog
samita Mercosur-a, i dokument poznat pod nazivom Saglasnost iz Buenos
Ajresa. Ovi dokumenti ukazuju na put koji treba slediti, kao i na odreene
prioritete meu kojima se istiu institucionalno jaanje i formiranje regionalnog
parlamenta.
Na samitu Mercosur-a koji je odran u junu 2003, Brazil je predstavio
predlog za dostizanje finalnog cilja: stvaranje zajednikog trita June Amerike
sadranog u dokumentu Program za konsolidaciju carinske unije i pokretanje zajednikog trita. Cilj 2006 (Programa para la Consolidacin de la Unin
Aduanera y para el lanzamiento del Mercado Comn. Objetivo 2006). Taj dokument
je pretrpeo neke modifikacije u skladu sa reformama koje su uvele vlade i naknadno je preciziran u okvirima Radnog programa Mercosur-a za period 20042006. godine, usvojenog na samitu u Montevideu decembra 2003. godine.48
Radni program Mecosura za period 2004-2006. godine predstavlja vodi
kako da se obezbedi dalji razvoj grupacije utvrivanjem tanog rasporeda i odgovarajue metodologije. Jedna od novosti koju sadri Radni program je ta to se
bavi temom asimetrija, a posebno poloajem Paragvaja, poto se radi o zemlji
nieg stepena privredne razvijenosti koja nema izlaz na more. Takoe, sadri i
taku o kompenzacionom finansiranju koje ima za cilj osnivanje fondova za strukturalne promene koji su namenjeni podizanju konkuretnosti manje razvijenih
partnera i regiona.49
Jedan od ciljeva Ouro Preta II je da uskladi proces institucionalizacije. Dve
take se odnose na Parlament Mercosur-a i njegovo institucionalno jaanje i
te dve take treba da zaokrue okvire saradnje u toj oblasti.50
Prema izraenim stavovima u okviru Zajednike parlamentarne komisije,
regionalni parlament predstavlja najviu politiku instancu za debatu o budunosti Mercosur-a. Meutim, u predlogu ove komisije ne vidi se redosled ostvarivanja ideje na regionalnom i nacionalnom nivou kako bi se sinhronizovano
prevazila pitanja kao to su: emu slui regionalni parlament i kakav je njegov
znaaj za drutvo?51 Takoe, nisu jasni ciljevi ni oblast nadlenosti Parlamenta
Mercosur-a u institucionalnoj strukturi Grupacije jer nisu razgranieni od
ingerencija Parlamentarne komisije. Moe se dati argument da je to jo jedna
A. Sosa, Los desafos de Ouro Preto II, Le Monde Diplomatique, Argentina, Decembar,
2004.
49
Op. cit.
50
Dodatni protokol Sporazumu iz Asunsiona o institucionalnoj strukturi Mercosura protokol
iz Ouro Preta, Brazil, 17. decembar 1994.
51
A. Lpez, M. Laplane, Complementacin productiva en MERCOSUR. Perspectivas y potencialidades, Taller FCES, Montevideo, Septembar 2004.
48
60
nedovrena konstrukcija, to zaista i jeste, ali u osnovi tog projekta je svakako

zaetak stvaranja regionalnog parlamenta, zbog ega je potrebno definisati politiki Mastriht sa jasnim ciljevima.52
Taka koja se odnosi na institucionalno jaanje u osnovi preuzima put kojim
se ilo poslednjih godina i zato je Sporazum Ouro Preto II prilika za usavravanje institucionalne strukture Mercosur-a (dovrenje transformacije
Administrativnog sekretarijata u Tehniki sekretarijat, funkcionisanje Stalnog
revizionog suda Mercosur-a, ukljuenje Savetodavnog foruma za politiko
okupljanje i definisanje polja nadlenosti Komisije stalnih predstavnika). Takoe,
definisae se postupak za hitno usvajanje regionalne normative za one sluajeve
za koje nije potrebna parlamentarna procedura. S druge strane, ostae otvorena tema o veem ueu graanskog drutva u regionalnom procesu, to je u
Programu navedeno kao jaanje uea privatnog sektora.
Stoga e Ouro Preto II predstavljati novi stepenik i neophodnu inovaciju koja e prikazati regionalnu situaciju u ovom momentu. Osim toga, pruie
pravni okvir za utvrivanje dnevnog reda nove etape u diskusijama o institucionalnim temama koje su povezane sa demokratskim i socijalnim problemima,
informisanou, stepenom drutvenog uea i predstavljanjem razliitih segmenata graanskog drutva, kao i principa funkcionisanja regionalnog bloka u koji
moraju da se ukljue pitanja vezana za prava i odgovornost partnera, uz svu
osetljivost koja proistie iz asimetrije.
Upravo u ovom kontekstu, lanovi Mercosur-a moraju da analiziraju
reviziju prvobitnog Protokola iz Ouro Preta, koji je svojevremeno uspostavio
organe Mercosur-a, njihove nadlenosti i odnose, kao i reim odreivanja i
vanosti normi. Pored navedenih institucionalnih promena nastalih u organskoj
strukturi grupacije, glavna panja bie posveena produbljivanju procesa integracije i konkretizovanju mera za koordinaciju politika i stvaranje zajednikog
trita putem proizvodne, energetske, infrastrukturne integracije uz odgovarajue obezbeenje finansijskih resursa53 Takoe se smatra da je veoma vano razvijati privrednu infrastrukturu koja e sluiti kao temelj za Mercosur.54 Ali, od
sveobuhvatne je vanosti da se na samitima Grupacije razmatraju ekonomske i
drutvene nejednakosti koje postoje izmeu zemalja lanica Mercosur-a, na
primer: Paragvaj je siromana zemlja, kopnena, i sa ozbiljnom socijalnom polarizacijom, dok su glavni izvori privrednih resursa Urugvaja poljoprivredno-stoarski sektor i turizam. Argentina mora da usvoji politiku reindustrijalizacije zbog
primene neoliberalne politike koje je uzrokovala proces deindustrijalizacije u
zemlji, poveanje nezaposlenosti i ozbiljnu drutvenu polarizaciju. Brazil, uprkos
S. Pinheiro
Guimaraes, El rol poltico del MERCOSUR. www.amersur.org.ar.

Septembar,
2004.
53
La Gazeta del MERCOSUR, Buenos Ajres, Avgust, 1998.
54
M. Seoane, op. cit.
52
61
svom potencijalu, ima naglaene socijalne nejednakosti koje bi mogle da nau

ravnoteu u jednom homogenom bloku.
Prilikom analize Protokola treba imati u vidu projekte u oblasti privredne
infrastrukture koji e oiveti regionalnu integraciju. Potrebno je precizirati i
organizovati izgradnju sistema transporta, izmeu ostalog reni i vazduni saobraaj. Projekti se odnose na izgradnju kopnenih i renih puteva i eleznice.55
Takoe je interesantna venecuelanska inicijativa da se na junoamerikom nivou
potpiu sporazumi koji bi omoguili poslovnu saradnju izmeu Naftne industrije Venecuele (Petrleos de Venezuela) PDVSA, Brazilske naftne kompanije
Petrobras, argentinske Energije (Energa Argentina) ENARSA, ANCAPa iz Urugvaja i YPF-a iz Bolivije. Na taj nain bi se pristupilo preduzimanju
zajednikih akcija u oblasti istraivanja, usavravanja i komercijalizacije nafte i
prirodnog gasa, kao i uspenijeg takmienja na svetskom tritu koga kontroliu
oligopoli. Ova inicijativa podrazumeva i razvoj izvora alternativne energije i
formiranje sindikalne centrale junoamerikih radnika zaposlenih u energetskoj
industriji.56
Aktuelni sistem u svetu karakterie rastua koncentracija bogatstva i moi.
Iako su na strategijsko-vojnom planu Sjedinjene Amerike Drave jedina velesila, na ekonomsko-trgovinskom planu one dele mo sa Evropskom unijom,
Japanom, Kinom i Indijom. Tako je prioritet MERCOSUR-a da definie koja
e biti njegova uloga u evoluciji svetskog sistema orijentisanog na multipolarni sistem i mogue konflikte u tom okviru.57 Po naem miljenju, unipolarni
hegemonizam Sjedinjenih Drava jeste i bie glavna karakteristika svetskog
politikog sistema, a druga njegova karakteristika je to to postoji podeljena
hegemonija unutar Grupe 7, MMF-a, STO, Svetske banke i NATO-a. Pred
ovom perspektivom razvoja meunarodnih odnosa, MERCOSUR e morati da
razvije odrivu industrijsko-tehnoloku strategiju ukoliko tei da postane jedan
od centara moi, zajedno sa svojim partnerima s Juga.58 Takva orijentacija podrazumeva da e liderstvo u regionu morati da bude odgovorno i podeljeno, to e
doprineti reavanju ili pravilnom tretiranju postojeih konflikata i onih do kojih
e doi.59
M. de M. Llair, Los grandes proyectos de infraestructura del MERCOSUR. La Hidrova, realidades y controversias, Universidad de los Andes, Venezuela. 2002.
56
Plan Fnix, Revista Oikos, Facultad de Ciencias Econmicas de la Universidad de Buenos
Aires, 2003.
57
Op. cit.
58
S. Calloni, V. Ego Ducrot, Recolonizacin o independencia. Amrica Latina en el siglo XXI,
Norma, Buenos Aires, 2004.
59
Ministerio de Relaciones Exteriores de Argentina. Argentina ante Ouro Preto II. Un enfoque
abarcativo. www.MERCOSUR.abc.com.ar (4.10.04)
55
62

8. Osnivanje Junoamerike unije naroda
Pre sastanka na kome e biti usvojen Ouro Preto II, planirano je da

se 9. decembra 2004. godine u mestu Ajakuo (Ayacucho) u Peruu, osnuje
Junoamerika unija naroda (Unin Sudamericana de Naciones).
Cilj integracije June Amerike je da sledi korake Evropske unije i da formira
slian blok koji moe da se politiki i ekonomski suoi sa ostatkom sveta. Za
sada, to je jedan vaan politiki projekat koji jo nije u potpunosti definisan.
Junoamerika unija bila bi proizvod integrisanja MERCOSUR-a (Argentina,
Brazil, Urugvaj i Paragvaj) sa ileom i Andskom zajednicom (Bolivija, Peru,
Ekvador, Kolumbija i Venecuela), sa kojom ve ima potpisane sporazume o slobodnoj trgovini, to dodatno ojaava taj odnos.
U narednih est meseci trebalo bi da se realizuje novi samit svih predsednika
zemalja June Amerike na kome bi se definisao oblik upravljanja u bloku, njegovo funkcionisanje i zajedniki instrumenti. Sve ove mere bi ubrzale proces integracije. Ne treba zaboraviti da je Evropskoj uniji trebalo 40 godina od trenutka
konstitusanja do funkcionisanja na sadanjem nivou integracije.
Posle Evropske unije i NAFTA, Junoamerika unija bi bila trei ekonomski
blok na svetu sa ogromnim rezervama ruda, petroleja i energetskih resursa. Pored
toga, ova unija bi bila i prvi proizvoa i izvoznik hrane na svetu.
Eduardo Dualde (Duhalde), predsednik Argentine 2002-2003, rekao je na
poslednjem samitu Grupe iz Rija da postoji veliki entuzijazam od strane predsednika Gvajane, Paname i Meksika. Predsednik Meksika Visente Foks (Vicente
Fox) nije odbacio mogunost da prisustvuje Samitu u Peruu. Vie od etiri godine
predsednici latinsko-amerikih zemalja rade na formiranju ovog politiko-trgovinskog saveza. Na predsednikom samitu realizovanom u Braziliji 30. avgusta
i 1. septembra 2000. godine, oni su odluili da podstaknu organizovanje junoamerikog prostora, ne samo prema geografskom kriterijumu, ve i u skladu sa
kulturnim identitetom, odnosno zajednikim vrednostima naroda ovih zemalja.
Nacrt Junoamerike unije treba da bude simbolino potpisan u Pampi de
Kinua (Pampa de Quinua) u Peruu, istog datuma i na istom mestu gde se pre
180 godina odvijala bitka kod Ajakua (Ayacucho), poslednja velika bitka protiv
panske kraljevske vojske. Planirano je da se jedan dan ranije sastanu predsednici zemalja koje ine Andsku zajednicu u Kusku (Cuzco), da bi se sledeeg dana
u Ajakuu pristupilo potpisivanju ovog dokumenta.
Centralna ideja za formiranje Junoamerike unije je postizanje jedinstva
bloka za borbu protiv nejednakosti, drutvene marginalizacije, gladi, siromatva
i nesigurnosti, kako stoji u podnacrtu osnivakih akata.
Namerava se da Juna Amerika postane jedan od najkonkurentnijih regiona
i da dalje razvija zajedniki prostor. Na dui rok, tei se ostvarenju ciljeva kao to
su: stvaranje zajednike valute, to je ambiciozan cilj, odreivanje uslova trgoMegatrend revija, vol. 2 (1) 2005.
63
vinske i energetske saradnje, saradnje u oblasti telekomunikacija, obezbeivanje

protoka ljudi i roba.
Jo uvek se odluuje o tome da li e konaan naziv integracije zemalja June
Amerike biti Junoamerika unija. Analizirani su i nazivi Unija Juga (Unin del
Sur) i Sjedinjene Drave June Amerike (Estados Unidos de Sudamrica).
Dualde, kao predsednik Komisije stalnih predstavnika MERCOSUR-a, nalazi se na elu ovih pregovora za formiranje Junoamerike unije, a pomae mu
ministar inostranih poslova Rafael Bjelsa (Rafael Bielsa) i njegov brazilski kolega
Selko Amorim (Celco Amorim). Radi se o velikom politikom ulogu za predsednike deset zemalja koji e se nai na istoj zemlji na kojoj su se pre 180 godina
njihovi narodi zajedno borili.
Po ugledu na Evropsku uniju, Junoamerika unija naroda inila bi najvei
od svih blokova zemalja na svetu, sa 17,2 miliona kvadratnih kilometara, sastavljen od 10 zemalja sa stanovnitvom od oko 330 miliona i regionalnim bruto
proizvodom od 800 milijardi amerikih dolara.
9. Zakljuci
Nema sumnje da MERCOSUR napreduje, uprkos neprilikama, i to uvrivanjem odnosa dva velika partnera, Argentine i Brazila, i potpisivanjem novih
sporazuma o slobodnoj trgovini. Uinjen je veliki napredak u pribliavanju Aziji
potpisivanjem sporazuma sa Indijom i Kinom. U meuvremenu se razmatraju
mere da se pre kraja 2004. godine zakljue pregovori za pokretanje sporazuma
potpisanog 1995. sa Evropskom unijom.
Ovi pomaci nastaju dok Brazil i Argentina jaaju svoje ekonomije u jednom
nadahnjujuem procesu koji ima izglede da se odri zbog onoga to se deava
unutar tih zemalja i zbog obnovljene spremnosti meunarodnih investitora da
ulau u njihove privrede, iako sa zakanjenjem.
Meutim, sva ova pozitivna kretanja ne eliminiu mogunost da izbiju novi
problemi, neki trgovinskog karaktera, kao to su razmimoilaenja izmeu ove dve
velike zemlje, zbog mera usvojenih u Buenos Ajresu koje su kontradiktorne ciljevima da se otvore granice za trgovinu. Takoe, ima drugih problema politikog
karaktera, kao to je vrsto protivljenje urugvajske vlade da se osnuje Parlament
MERCOSUR-a.
Na politikom planu nastao je jo jedan ozbiljan problem u vidu bolivijanskog zahteva za ponovnim izlaskom na more, to je dovelo do zahlaenja odnosa
sa ileom upravo kad se pokree sporazum o ujedinjenju MERCOSUR-a sa
Andskom zajednicom, iji su lanovi Bolivija i Peru, ujedno i pridrueni lanovi
MERCOSUR-a, kao i ile.
Trgovinski problemi e sigurno biti prevazieni kao to su bili prevazieni u
prolosti, uz pomo pregovora koji ukljuuju zainteresovane ekonomske sektore,
64
uz pruanje obostranih koncesija. Druga dva pitanja zahtevaju politike odluke

na visokom nivou uz uee graanskog drutva. To je put koji se savetuje jer
bi formiranje Parlamenta MERCOSUR-a dalo jak impuls integraciji i, takoe,
olakalo usvajanje dalekosenih politikih mera, kao to je to bio sluaj u Evropi
sa njenim Parlamentom. I poto se sadanja urugvajska vlada protivi formiranju
Parlamenta, morae da se saekaju stav i mere koje e u toj oblasti zastupati
nova vlada ove zemlje. U drugom sluaju je jasno da se ne moe doi do bilateralnog sporazuma ilea i Bolivije bez saglasnosti Perua, poto bi projektovani
koridor iao od Bolivije do Pacifika i prolazio kroz teritoriju koju je Peru izgubio
u Pacifikom ratu sa ileom u 19. veku. Politika MERCOSUR-a bi mogla da
odigra pozitivnu ulogu u procesu reavanja ovog pitanja, ne samo podravajui
pregovore izmeu ovih zemalja, ve i otvarajui mogunost da navedeni koridor
funkcionie kao aktivator za trgovinu bloka iz nove luke koja bi mogla biti pod
podeljenim suverenitetom izmeu tri zemlje, isto kao to sada Bolivija i Peru
imaju podeljen suverenitet u zoni jezera Titikaka.
U svakom sluaju, vano je istai da se potvruje napredak koji je snano iskazan dolaskom predsednika Lule i Kirnera na vlast u svojim zemljama
(2003).
Kada je za poetak 2005. predvieno pokretanje ALCA, taj dogaaj bio je
zasenjen poetkom pregovora izmeu MERCOSUR-a i Evropske unije, a sada se
tiho pojavljuje projekat Junoamerike unije.
Pri tome treba imati u vidu da bi povrina ove unije bila dvostruko vea od
povrine SAD-a i da bi imala 100 miliona stanovnika vie od SAD-a. Ona bi
predstavljala najveeg svetskog izvoznika hrane, plua planete, teritoriju sa najbogatijom biolokom raznolikou na svetu, sa znaajnim naunim i tehnolokim
razvojem i ogromnim rezervama energenata svih vrsta za samozadovoljavanje
svojih potreba.
Ako bi Junoamerika unija naroda uspela da postane delujui entitet, u
znaajnoj meri bi promenila meunarodnu situaciju, dolo bi do preraspodele
moi bez obzira na sve sloenosti, nestabilne i uvek rizine situacije za sve aktere
u igri. Sjedinjene Amerike Drave paljivo prate ove pomake i svakim danom
vide da je pokretanje ALCA, planirano za 2005. godinu, sve tei zadatak. Zbog
svega toga, veoma je znaajno to pre pokrenuti Junoameriku uniju. Shodno
tome, izgleda da e ALCA morati da saeka ili da preformulie svoje aktuelne
tenje, to je u ovom momentu veoma teko. Meutim, realno je predvideti da
e se meunarodna situacija menjati velikom brzinom, tako da ALCA, koja je
danas prioritetno pitanje za SAD, moda to nee biti u budunosti. To e pokazati vreme i injenice.
65
Dodatak
1990. INICIJATIVA ZA DVE AMERIKE
1991. KONSENZUS IZ VAINGTONA
1991. MERCOSUR
1993. SPORAZUM O SLOBODNOJ TRGOVINI (TLC)
1993. PLAN PUEBLA, PANAMA
1994. ALCA
1999. PLAN KOLUMBIJA
Nova pravila igre regionalne integracije od Konsenzusa iz Vaingtona
Saglasnost uspostavlja deset pretpostavki ekonomske politike za zemlje u
razvoju
1. Budetska disciplina
2. Promene u prioritetima javne potronje (manje produktivne oblasti kao
to je zdravstvo, obrazovanje i infrastruktura)
3. Fiskalna reforma
4. Finansijska liberalizacija
5. Traenje i odravanje kompetitivnih modela promena
6. Trgovinska liberalizacija
7. Otvaranje za ulazak stranih direktnih investicija
8. Privatizacija
9. Deregulacija
10. Garancija svojinskih prava
Posledice implementacije ALCA za Latinsku Ameriku:
1. ALCA je instrument SAD za obnovu ekonomske hegemonije u svetu.
2. ALCA ima dupli ekonomsko-strategijski cilj: da kontrolie proizvodnu
strukturu regiona i trita.
3. ALCA moe da uzrokuje negativne drutvene posledice (sluaj makiladora u Meksiku).
4. ALCA ima tendenciju da narui radnika prava i uslove rada.
5. ALCA e poveati siromatvo i socijalnu nejednakost.
6. ALCA e izazvati promenu ivotne sredine.
7. ALCA i odnos prema intelektualnoj svojini i monopolu nad patentima.
8. ALCA i privatizacija socijalnih slubi.
9. ALCA e ograniiti ekspanziju malih i srednjih preduzea i voditi ka
deindustrijalizaciji.
10. ALCA i njen odnos prema demokratskim vladama u regionu.
66

Literatura
[1] Anderson, S, et. al.: El Alto Costo del Libre Comercio, Alianza Social
Continental, Mxico, 2003.
[2] Arceo, E.: ALCA, Neoliberalismo y Nuevo Pacto Colonial, Ediciones CTA,
Buenos Aires, 2002.
[3] Argentina ante Ouro Preto II. Un enfoque abarcativo, Ministerio de
Relaciones Exteriores de Argentina, 4. 10. 04, www.MERCOSUR.abc.
com.ar
[4] Arroyo, P. et al.: Resultados del Tratado de Libre Comercio de Amrica del
Norte en Mxico, Red Mexicana de Accin Frente al Libre Comercio,
Mxico, 2001.
[5] Briceo, R. J.: Las regiones de frontera e integracin internacional. Las
experiencias en la Unin Europea y Amrica Latina y las perspectivas
para el ALCA, u: Sandoval, J. M. lvarez, R. eds.: Integracin y fronteras
en Amrica Latina, Universidad de los Andes, Venezuela, 2003.
[6] Calloni, S. Ducrot, V. E.: Recolonizacin o independencia. Amrica Latina
en el siglo XXI, Norma, Buenos Aires, 2004.
[7] Columbres, A.: Hacia una poltica de la integracin en el mbito del
MERCOSUR, MERCOSUR: la dimensin cultural de la integracin,
Editorial Ciccus, Argentina, 1997.
[8] Dnevnik Clarn, 3. novembar 2004.
[9] Fajardo, A. Z.: Relacin MERCOSUR ALCA, Universidad Central de
Venezuela; 2003.
[10] Ferrer, A.: Los cuatro pecados originales del MERCOSUR, Encrucijadas,
Univerzitet Buenos Ajres, vol. 1, no. 4, Buenos Ajres, 2001.
[11] Ferrer, A.: Los Cuatro Pecados Capitales en El Cono sur y su insercin internacional. Los desafos en el tercer Milenio, Fakultet
za ekonomske nauke,
Univerzitet Buenos Ajres,
[12]
Guimaraes, S. P.: El rol poltico del MERCOSUR. www.amersur.org.ar.
Septembar, 2004.
[13] Jaguaribe, H.: La opcin de hierro. Consolidar y expandir el Mercado
comn del Sur, Encrucijadas, Univerzitet Buenos Ajres, vol. 1, no. 4,
Buenos Ajres, 2001.
[14] La Gazeta del MERCOSUR, Buenos Ajres, Avgust 1998.
[15] Llair, M. de M. Siepe, R.: Frondizi: Un nuevo modelo de insercin internacional. EUDEBA, Buenos Aires, 2003.
[16] Llair, M. de M.: La integracin latinoamericana: de la ALALC al
MERCOSUR, Universidad de los Andes, Mrida, Venezuela, 2002.
[17] Llair, M. de M.: Los grandes proyectos de infraestructura del MERCOSUR.
La Hidrova, realidades y controversias, Universidad de los Andes, Venezuela.
2002.
67
[18] Lpez, A. Laplane, M.: Complementacin productiva en MERCOSUR.

Perspectivas y potencialidades, Taller FCES, Montevideo, Septembar 2004.
[19] Nofal, B.: Relanzamiento ya. Hacia la integracin profunda, Encrucijadas,
Univerzitet Buenos Ajres. vol. 1, no. 4, Buenos Ajres, 2001.
[20] Pajovic, S. S.: Posibilidades de un nuevo Dilogo entre los Balcanes y el
MERCOSUR, Boletn Informativo de CORI, ao VIII, no 45, 2002.
[21] Pea, F.: MERCOSUR y las relaciones entre la Argentina y el Brasil.
Perspectivas para su evaluacin y propuestas de accin, Revista de CARI,
Buenos Aires, 2004.
[22] Pinheiro, G. S.: El rol poltico del MERCOSUR, www.amersur.org.ar.
2004.
[23] Plan Fnix, Revista Oikos, Facultad de Ciencias Econmicas de la
Universidad de Buenos Aires, 2003.
[24] Requeijo, J.: Economa Mundial, un anlisis de dos siglos,
Mc Graw Hill,
Espaa, 1995.
[25] Seoane, M.: El saqueo de la Argentina, Sudamericana, Argentina, 2003.
[26] Seoane, M.: El siglo del progreso y la oscuridad (1900-2003), Crtica,
Espaa, 2004.
[27] Sevares, J.: Por qu cay la Argentina. Imposicin, crisis y reciclaje del orden
neoliberal, Norma, Argentina, 2002.
[28] Sosa, A.: Los desafos de Ouro Preto II, Le Monde Diplomatique,
Argentina, Decembar, 2004.
[29] Tussie, D. B. M.: El Alca y las cumbres de las Amricas: una nueva relacin
pblico-privada?, Editorial Biblos, Argentina, 2003.

Pregledni lanak
69
UDK 338.43:061.1EU

Geokonomski fakultet, Megatrend univerzitet primenjenih nauka, Beograd
AGRARNA POLITIKA EVROPSKE UNIJE

Rezime: Osnovni cilj rada je da analizira sistem regulisanja trita poljoprivrednih
proizvoda u Evropskoj uniji, kao i pravce i mehanizme njegovog reformisanja. Analiza
ukazuje na osnovne karakteristike politike proizvodnje i razmene poljoprivrednih
proizvoda utemeljenih na agrarnim cenama i na negativne posledice ovakve agrarne
politike na budet, poloaj potroaa, zatitu ivotne sredine i spoljnorgovinske tokove
poljoprivrednih proizvoda. Identifikovane su osnovne faze i sadraj reformi agrarne
politike EU, kako u sferi tekue politike, tako i u sferi transformacija strukturnih instituta i mera. Ukazano je i na opasnosti kojima e agrarna politika EU biti izloena po
ulasku novih lanica.
Kljune rei: Evropska unija, zajednika agrarna politika, poljoprivreda, agrarne
cene.
1. Uvod
Poljoprivreda je privredni sektor u kojem je Evropska unija (EU) uspostavila
vrste integracione veze od samog svog nastanka. Izgraeni su brojni zajedniki
instrumenti i mere agrarne politike, obezbeena njihova podrka u posebnom
budetu i uinjeni znaajni napori u donoenju odluka za njihovu realizaciju.
U teorijskom smislu, ovako postavljen sistem regulisanja trita poljoprivrednih
proizvoda u Evropskoj uniji predstavlja primer potpunog zaokruenog i institucionalizovanog modela zahvalnog za analizu, generalizacije i prognoze.
Razlozi za visoko interesovanje za probleme poljoprivrede u Evropskoj uniji
nalaze se u injenici to je ona determinisana malim zemljinim posedom i visokom cenom radne snage, pa se zatita poljoprivrede i regulisanje ovih pitanja
javljala kao nunost u procesu oblikovanja zajednike poljoprivredne politike
(Common Agricultural Policy CAP). Ova injenica bila je posebno potencirana
zbog pritiska niih svetskih cena poljoprivrednih proizvoda. Proces formiranja
zajednike agrarne politike i reforme koje su sledile pratiemo na sledei nain.
Prvo, analiziraemo osnovni koncept tzv. tekue agrarne politike, koji je
pre svega definisan sistemom agrarnih cena i prelevmana, koji godinama predMegatrend revija, vol. 2 (1) 2005.
70
Agrarna politika Evropske unije
stavljaju zatitni znak agrarne politike EU. Drugo, sagledaemo kljune pritiske
koji su dorineli da se ovaj koncept reformie: budetske, potroake, ekoloke
i meunarodne. Tree, analiziraemo implikacije primene sistema proizvodnih
kvota u agrarnoj politici i praksi EU. etvrto, razmotriemo model i posledice
sistema direktnog plaanja farmerima putem tzv. set-aside programa. Peto, analiziraemo strukturne mere koje se primenjuju u poljoprivredi EU, kao i izvore
njihovog finansiranja. esto, ukazaemo na izazove koje proirenje EU sa novim
lanicama donosi u sferi poljoprivrede i agrarne politike.
2. Osnovni koncept agrarne politike Evropske unije
Razlozi za uspostavljanje zajednike agrarne politike bili su brojni, ali neposredno sigurno vezani sa nestaicama pojedinih poljoprivrednih proizvoda i sa
zaostajanjem poljoprivrednih podruja i dohodaka poljoprivrednika prema drugim referentnim podrujima i delatnostima.
Od samog poetka agrarna politika Evropske unije bila je fokusirana na
trinu politiku. Reavanje problema paritetnih dohodaka poljoprivrednika i
snabdevanje trita postao je praktino jedini prioritet. Prvobitno zamiljena
primena strukturne politike ostavljena je za niz godina u drugi plan.
Osnovna karakteristika ovakvog sistema agrarne politike, i pored raznih
dimenzija i formalnih zamrenosti, su agrarne cene. Moe se rei da je taj zakljuak vredan i danas, iako je sistem vie puta reformisan. One su u prelaznoj fazi
bile razliite od zemlje do zemlje, pa su izjednaene za veinu poljoprivrednih
proizvoda 1968. godine.
Nivo agrarnih cena utvruje se jednom godinje, uglavnom ne na osnovu
objektivnih kriterijuma, nego kao rezultat pregovora izmeu zemalja lanica.
Ishod je bio visok nivo agrarnih cena, odreen pod politikim uticajem, znatno
vii od nivoa cena na svetskom tritu.1
Osnovne cene preko kojih funkcionie organizovanje trita poljoprivrednih
proizvoda i mehanizam zatite su: ciljna (indikativna ili orijentaciona) cena,
interventna cena, ulazna (prag ili plafonirana) cena, trina cena, uvozna cena
i svetska cena.
Ciljna cena (target price) je poeljna cena koju Evropska unija eli da obezbedi poljoprivrednom proizvoau za odreenu poljoprivrednu sezonu. Naziva
se jo indikativna ili orijentaciona cena, u zavisnosti od vrste poljoprivrednog
proizvoda.
Interventna cena (intervention price) je najnia cena koja se garantuje proizvoaima. Po ovim cenama Evropska unija se obavezuje da izvri otkup ponuenih
poljoprivrednih proizvoda. Ova cena je nia od indikativne cene, a motiv njene
1
P. S. Ivanovi, Agrarni protekcionizam i njegov uticaj na jugoslovenski izvoz, Ekonomika

poljoprivrede, 1986. str. 24.
71
primene je da zatiti dohodak poljoprivrednih proizvoaa u sluaju visoke

ponude i da stabilizuje trite.
Ulazna cena (treshold price) je cena koju definiu organi Evropske unije, a po
kojoj se poljoprivredni proizvodi uvoze iz treih zemlja na zajedniko trite. Na
osnovu ove cene odreuje se visina prelevmana, tj. prelevmani treba da niveliu
razliku izmeu svetske cene i ulazne cene. Dakle, osnovna svrha ulazne cene
je da omogui da prodajna cena uvoznog proizvoda bude na nivou indikativne
cene. Naziva se i prag-cena ili plafonirana cena.
Prelevmani predstavljaju, po svojoj ekonomskoj sutini, promenljive carine.
Osnovni cilj je da se obezbedi poeljni nivo unutranjih cena na zajednikom
agrarnom tritu i da se minimizira uticaj svetskih cena na unutranje cene
Ekonomske unije. To se postie carinskim optereenjem uvoznika za odreeni
poljoprivredni proizvod u sluaju da je uvozna cena nia od eljene domae cene.
to su nie uvozne cene u odnosu na domae carinsko optereenje je vee i
obratno, sa porastom uvoznih carina carinska optereenja su nia. Dakle, visina prelevmana odgovara razlici izmeu viih domaih i niih inostranih cena.
Subvencije za izvoz predstavljaju drugu stranu reima prelevmana. Subvencijom
se izvozniku nadoknauje razlika izmeu viih domaih i niih svetskih cena.
Time se obebeuje konkurentnost poljoprivrede Evropske unije na svetskom
tritu. Po pravilu, visina subvencija jednaka je visini prelevmana za iste poljoprivredne proizvode.
Originalni sistem agrarne politike Evropske unije funkcionie tako to se
proizvoaima unapred, pre poetka poljoprivredne sezone prezentuju ciljne,
orijentacione cene. Na osnovu toga drava vodi svoju agrarnu politiku. Na primer, ponudi proizvoaima nie ciljne cene itarica, a vie cene mleka, ako ima
problema sa potonjom proizvodnjom. Prozvoaima ovo, pak, slui kao osnova
za proizvodni izbor u toj poljoprivrednoj sezoni. Sama trina cena formira se u
zavisnosti od domae ponude i tranje. U sluaju da je domaa ponuda vea od
tranje, trina cena se formira ispod ciljne cene. Donja granica trine cene, iz
vizure agrarne politike, odreena je interventnom cenom koja predstavlja najniu cenu koja se garantuje proizvoaima. Po toj ceni se otkupljuju sve ponuene
koliine.
Da bi ovakav sistem mogao da funkcionie potrebno je da bude poluzatvoren, odnosno da ne bude debalansiran robom sa svetskog trita. Stoga je za robu
koja se nalazi u reimu interventne cene na domaem tritu predviena zatita
od uvozne robe, putem prelevmana. Time se sistem zatvara i moe da funkcionie.
Imajui napred predoeno u vidu, treba ukazati da se organizacija poljoprivrednog trita moe klasifikovati u tri grupe,2 na osnovu potpune garancije
cena (mleko i mleni proizvodi, itarice, eer); organizacija zajednikog trita
2
D. Stani, Agrarna politika Evropske unije, 2001, str. 44.
72
na osnovu delimine garancije cena (voe i povre, govee meso) i organizacija

zajednikog trita bez sistema garancije.
Na drugoj strani, sistem permanentno promenljivih prelevmana primenjuje
se na sektoru ita, eera, mlenih proizvoda, pirina i maslinovog ulja, dok se
za svinjsko meso, ivinsko meso i jaja primenjuje sisitem fiksnih prelevmana, pri
emu se njihov iznos odreuje svaka tri meseca. Za govee meso se primenjuje
kombinovan sistem carinskih optereenja i promenljivih prelevmana.
Ovako ureen sistem agrarne politike dopunjen je i sledeim merama: subvencioniranje dranja rezervi poljoprivrednih proizvoda i intervencije u sluajevima
trinih poremeaja; subvencije same proizvodnje (premiranje): po hektaru/po grlu
stoke; subvencioniranje finalne potronje odreenih proizvoda (kompenzacije); subvencioniranje korienja, potronje odreenih inputa (regresiranje).
3. Posledice agrarne politike
Agrarna politika Evropske unije bila je od poetka primene efikasna.
Poljoprivredna proizvodnja u Evropskoj uniji, posmatrano po svim znaajnijim
proizvodima, ve od 1970-ih godina je samodovoljna: ili pokriva potrebe unutranjeg trita ili, najee, poseduje znaajne vikove. Tako, na primer, 1995.
godine situacija u proizvodnji, ako se zadovoljenje unutranjih potreba Evropske
unije oznai sa 100%, bila je: penica 133%, ovas 122%, jeam 123%, kukuruz
94%, krompir 103%, eer 128%, povre 106%, svee voe 98%, vino 106%, sir
106%, buter 121%, mleko 272%, junee meso 107%, telee meso 113%, svinjsko
meso104% i ivinsko meso 105%.3
Meutim, analizirana u irem smislu, dakle, uzimajui u obzir implikacije
agrarne politike na razliite privredne i drutvene strukture, ona je proizvela
negativne posledice, izazivajui pritisak na budet, potronju i ouvanje ivotne
sredine u okviru Unije, kao i pritisak na meunarodnu razmenu poljoprivrednih
proizvoda.
3.1. Budetski pritisak
Koncepcija agrarne politike zasnovana na zatiti dohotka poljoprivrednika i podrci cena preovlaujue grupe poljoprivrednih proizvoda u zemljama
Evropske unije, zahtevala je znaajnu budetsku podrku da bi bila realizovana.
Eurostat, Yearbook of Agricultural Statistics, razliite godine
73
Tabela 1. Agrarni budet od 1970. do 2000. godine (u 1000 miliona ECU)

Fond
1970.*
1980.*
1990.*
2000.*
Garancije
2,0
11,2
29,2
39,1
Usmeravanje
0,4
1,6
3,1
Ukupno
2,0
11,6
30,8
42,2
* Petogodinji proseci oko referentne godine
Izvor: The Agricultural situation in the Community, Commsission of the European Communities,
razliite godine
U apsolutnim brojevima, agrarni budet se poveao u periodu 1970-2000.

vie od dvadeset puta. Ako se po referentnim godinama obrauna prosek trokova agrarnog budeta po zemlji lanici, uzimajui u obzir svako proirenje
Evropske unije, onda ovi trokovi iznose: 1970. 0,3 milijarde ekija; 1980. 1,3
milijarde ekija; 1990. 2,6 milijarde ekija; 2000. 2,8 milijarde ekija. Dakle, u
periodu od 1970. do 1990. godine, na osnovu analiza proseka izdvajanja za ove
namene po zemlji lanici, moe se zakljuiti da je agrarni budet povean devet
puta. U poslednjem analiziranom periodu, od 1990. do 2000. godine, ad hoc preduzete mere dale su rezultate, pa je dolo do stagnacije njegovog rasta.
Analiza uea agrarnog budeta u ukupnom budetu Evropske unije indicira da se njegovo uee smanjilo. Tako je ono 1980. godine iznosilo 73% a 1989.
godine 66%, to je posebno, takoe, rezultat ad hoc mera.
Pritisak da se rashodi agrarnog budeta ogranie, da se limitira njegovo dalje
poveanje, posebno je dolazio od zemalja neto davaoca u agrarni budet kao to
su Nemaka i Velika Britanija, ija su davanja 1992. godine iznosila respektivno
9,7 i 2,4 milijarde ekija. Na drugoj strani, zemlje neto primaoci subvencija iz
agrarnog budeta: Grka 3,6; panija 2,7; Irska 2,1 i Portugalija 2,1 milijarde
ekija,4 pokazivale su manje volje da preduzmu reforme u tom pravcu.
3.2. Potroaki pritisak
Uvoenje carina, posebno varijabilnih carina, odnosno prelevmana, izazvalo je odreene posledice u strukturi potronje stanovnika zemalja lanica.
Proizvoai poljoprivrednih proizvoda ovih zemalja bili su na dobitku i poveali
su svoju proizvodnju. Ali, potroai poljoprivrednih proizvoda koji su se nali
u ovom reimu, suoili su se sa viim cenama, odnosno bili su na gubitku kao
i poreski obveznici, sada izloeni veim poreskim davanjima za agrarni budet.
Dobici i gubici od primenjene agrarne politike, izraeni u realnim veliinama
porede se sa odgovarajuim pokazateljima za SAD i Japan u tabeli 2. Radi se o
4
R. W. Ackrill, M. Suardi, R. C. Hine, A. J. Rayner, The distributional Effects of the Commom

Agricultural Policy between Member States: Budget and Trade Effects, University of Nottingham,
1986.
74
poreenjima koja se odnose na kraj 1980-ih godina, kada je bio izraen pritisak
da se potroai rasterete negativnih posledica primene agrarne politike.
Tabela 2. Korist i troak agrarne podrke 1986/1987. (u milijardama $)
Zemlje
Proizvoaka
korist
Potroaki
trokovi
Trokovi
poreskih dav.
Neto ekonomski
trokovi*
SAD
26,3
6,0
30,0
9,2
EU
33,3
32,6
15,6
14,9
Japan
22,6
27,7
5,7
8,6
* Neto ekonomski trokovi: potroaki trokovi + trokovi poreskih davaoca proizvoaka korist.
Izvor: V. O. Roningen, P. M Dixit, 1989.
Proizvoaka korist u Evropskoj uniji skoro da je bila jednaka potroakim

gubicima, dok su trokovi poreskih davanja upola manji nego potroaki trokovi
i predstavljaju neto ekonomske trokove. Tada su neto ekonomski trokovi u
SAD-u i Japanu bili znatno nii nego u Evropskoj uniji.
Veliini potroakih trokova moe se prii i iz ugla merenja po kategorijama
potroaa. Tako je procenjeno da trokovi agrarne politike Evropske unije poveavaju trokove ivota etvorolane porodice za 900$ godinje, to iznosi 17,3$
nedeljno.5 Poseban problem pri tome predstavlja raspodela trokova: naime, ovi
trokovi vie od 60% pogaaju najsiromanije porodice. Dakle, dohodak siromanijeg dela gradskog stanovnitva preliva se ka bogatijim farmerima Evropske
unije jer oni preko vee proizvodnje vie i participiraju u subvencijama (garantovnim cenama). Za izmene ovakve agrarne politike posebno se zalau udruenja
potroaa, dok na ouvanje statusa quo vaan uticaj ima tzv. agrarni lobi sastavljen od brojnih uesnika u agrarnom reprodukcionom lancu.
3.3. Meunarodni pritisak
Agrarna politika Evropske unije dovela je do znaajnih pomeranja tokova
prometa poljoprivrednih proizvoda u svetu. Ogranienje uvoza agrarnih proizvoda, subvencioniranje domae proizvodnje, pojava vikova i subvencioniranje
izvoza poljoprivrednih proizvoda u Evropskoj uniji pogodilo je tree zemlje,
zemlje koje imaju komparativne prednosti za razvoj ovog sektora privrede. O
razmerama ovog procesa dobru ilustraciju daje primer prometa juneeg i teleeg
mesa. U 1973. godini, uvoz ovog mesa u Evropsku zajednicu iznosio je 983.000
tona. Samo etiri godine kasnije, uvoz je smanjen na 210.000 tona, a etiri
godine posle toga, 1981. godine, tokovi su se promenili i Evropska zajednica je
postala neto izvoznik sa 389.000 tona godinje. U poslednjoj deceniji dvadesetog
5
Bureau of Agricultural Economics, Agricultural Policies in the European Community, Policy

Monograph, no. 2, Camberra, Australia BAE, 1985.
75
veka (1995-2000), izvozne koliine iz Evropske unije su se stabilizovale na oko

600.000 tona juneeg i teleeg mesa godinje. Dakle, ne samo da su se tree
zemlje, zemlje van Evropske unije, susrele sa ogranienjima plasmana svog
agrarnog izvoza na ovo trite, nego su morale da se suoe sa konkurencijom sa
subvencioniranim agrarnim proizvodima Evropske unije na drugim tritima. Ve
1980-ih godina dolo je do promena u vodeoj ulozi svetskog agrarnog izvoznika:
do tada najveeg izvoznika Sjedinjene Amerike Drave, zamenila je Evropska
unija.
Prirodno je da su Sjedinjene Amerike Drave bile glavni inicijator pregovora u okviru GATT iz 1992. godine u tzv. Urugvajskog rundi, a u pravcu
smanjenja pojoprivrednih subvencija. U tom zahtevu bile su podrane od tzv.
Cairns grupe,odnosno grupe najveih proizvoaa i izvoznika poljoprivrednih
proizvoda (Australija, Novi Zeland). Iako je poljoprivreda bila samo jedna od 14
taaka pregovora, Sjedinjene Amerike Drave su postavile uslov da nee staviti
potpis na ugovor ako pitanje poljoprivrede ne bude reeno. Posle dugih pregovora, sporazum je sklopljen 1994. godine, i to sa primenom sledeih mera od 2000.
godine: smanjenje mera internih subvencija u poljoprivredi za 20%; smanjenje
postojeih i buduih carina za 36%, a svaki pojedinani predmet carinjenja za
15%; smanjenje trokova za izvozne subvencije za 36%, a ukupan obim izvoznih
subvencija za 21%.
3.4. Pritisak za ouvanje ivotne sredine
Razvoj poljoprivredne proizvodnje bio je vezan sa intenzivnom upotrebom
raznih, pre svega hemijskih sredstava i imao je za posledicu pogoranje ivotne
sredine.
U prvom redu, poveano korienje vetakih ubriva, koje doprinosi poveanju poljoprivredne proizvodnje za vie od 50%,6 uticalo je na zagaenje voda.
Naime, posle upotrebe vetakih ubriva u proizvodnji dolazi do odreenog
stepena njihovog taloenja, to doprinosi zagaenju prvo podzemnih voda, a
posle toga voda reka i jezera. Potom, proirenje poljoprivrednih podruja, pre
svega panjaka, uklanjanjem ive ograde i drvea, unitavalo je prirodnu sredinu. Zatim, prirodna sredina je unitavana i konstantnom upotrebom pesticida
i herbicida, koji sadre toksine materije. Dalje, suenje movarnih i plavnih
podruja i melioracija panjaka izazvali su gubitak ptica, biljaka, insekata na tim
prostorima, odnosno poremeena je ambijentalna, prirodna ravnotea. Najzad,
nerazvijena i planinska podruja bila su permanentno izloena naputanjem
poljoprivrednog stanovnitva, smanjenjem korienja poljoprivrednih povrina i
farmi, kao i ukupnoj devastaciji prostora.
6
V. Grbi, Neka pitanja proizvodnje i potronje mineralnih ubriva u Srbiji, primena ubriva, Ekonomika preduzetnitva, br. 1, 2002.
76
Organizovana politika borbe za ouvanje ivotne sredine u poljoprivrednim

podrujima novijeg je datuma. Evropska komisija je 1984. godine prezentovala
dokument u kojem se eksplicitno istie ovaj problem. Od tada se preduzimaju
mere za smanjenje intenzifikacije proizvodnje, kao i za konzerviranje tradicionalnih metoda proizvodnje.
4. Uvoenje mehanizama kontrole proizvodnje: sistem kvota
Pojava vikova agrarnih proizvoda uz odravanje predvienog nivoa cena,
ve od 1970-ih godina podstakli su kreatore agrarne politike Evropske unije da
preduzimaju razliite mere radi regulisanja ovog problema. U prvom redu, sprovoene su mere subvencionisanja izvesnih kategorija finalnih potroaa, kao i
industrijskih korisnika poljoprivrednih proizvoda. Na drugoj strani, sprovoene
su mere redukcije budetskih trokova za neke proizvode iz reima interventnih,
garantovanih cena: skraivanje perioda otkupa ovih proizvoda, kao i podizanje
standarda kvaliteta proizvoda koji ulaze u reim otkupa.7 Valja ukazati na to da
su efekti ovih mera bili skromni, pa je Evropska unija donela odluku da pree
na radikalnije mere intervencije radi smanjenja obima ponude poljoprivrednih
proizvoda.
Poetkom 1980-ih prelo se na sistem kvota. Sistem je primenjen na proizvodnju mleka i proizvoda od mleka na koje je odlazilo oko 20% rashoda ukupnog
agrarnog budeta Evropske unije. Sistem je bio uveden u okolnostima dugoronih vikova proizvodnje mleka i preraevina; depresije na svetskom tritu i
eskalacije budetskih rashoda Evropske unije za ove namene.
Sistem je zasnovan na znaajnom stepenu administriranja. Svaka drava
lanica dobila je svoje kvote zasnovane na proizvodnji ostvarenoj u 1981. godini.
Onda su kvote u zemljama lanicama alocirane po farmerima, opet na osnovu
ranije realizovanog nivoa njihove proizvodnje. Sistem funkcionie tako to se
ustanovi prag proizvodnje koji farmeri mogu da dostignu. Za ekscesnu proizvodnju, posle tog nivoa, proizvoai ne samo da ne dobijaju garantovane cene,
nego su izloeni visokim porezima.
Kvota za mleko je za ukupnu Evropsku uniju smanjena od 103,7 miliona
tona u 1984. godini na 96 miliona tona u 1992. godini. Pokazala se kao efikasna
u realizovanju osnovnog cilja smanjenju budetskih rashoda, emu je doprineo
tehnoloki lako izvodljiv sistem monitoringa. Naime, mleko se otkupljuje u odreenom broju mlekara, gde se lake moe ustanoviti ko je prevaziao odobrenu
kvotu.
Evropska unija je osamdesetih godina uvela jo dva tipa sistema kvota, neto
liberalnijih, i to za proizvodnju itarica, koja se takoe pokazala kao preterana.
7
D. Colman, The Common Agricultural Policy, u: M. Artis, F. Nixson, eds., The Economics
of the European Union, Policy and Analysis, University Press, Oxford, 2001.
77
Oni funkcioniu tako to se preko trgovinskih organizacija otkupljuju proizvodi po interventnim cenama do momenta kada proizvoai dosegnu odreenu
kvotu. Posle toga, dodatne koliine se otkupljuju po niim cenama. Pre svega,
zbog nemogunosti odgovarajueg monitoringa, ovaj sistem se nije pokazao
dovoljno efikasnim.
Vrlo brzo su uoeni brojni nedostaci sistema kvota. Ograniavanje obima
proizvodnje predstavlja vetaki, netrini put intervencije drave i ire zajednice na normalne tokove formiranja cena, ije su funkcije dobro poznate.
Deformisanje privredne strukture, okotavanje postojeih odnosa, destimulacija
proizvoaa za poveanje produktivnosti rada i specijalizaciju proizvodnje, ne
doprinose racionalnoj organizaciji poljoprivredne proizvodnje. Uoena je konstantna tenja poljoprivrednih proizvoaa da, prilagoavajui se postojeem
sistemu podrke, formiraju svatarsku proizvodnju, krajnje neracionalnu i trino
neodrivu.
Verovatno najvei nedostaci sistema kvota predstavljaju stvaranje birokratizovane umesto trine privrede, sa svim slabostima koje su karakteristine
za dirigovanu ekonomiju. Mnogobrojni zakonski propisi, uma uredbi, naloga,
upustava, naredbi i protivnaredbi, stvorili su vrlo sloen, esto haotian sistem,
neretko protivurean, u kome se teko snalaze i najbolji poznavaoci pravne
regulative, a kamoli neposredni proizvoai sa sela. Administrativni slubenici,
naviknuti na cirkulare, tehnika upustva i sl., doprineli su da sistem u velikoj
meri odstupa od principa jednakosti i pravinosti, a da rezultati u pogledu ograniavanja proizvodnje, zbog niza ustupaka, kompromisa i naglih zaokreta, ne
daju rezultate. Ogromne zalihe pojedinih artikala stvorile su nepremostiv jaz za
plasiranje robe na svetsko trite i suprotstavljanje agresivnoj izvoznoj politici
Sjedinjenih Amerikih Drava putem njene dravne intervencije i depresijacije
dolara.8
5. Reforme preduzete poev od 1992. godine
Na reforme evropske agrarne politike, koje su pokrenute 1992. godine
tzv. Makarijevim reformskim paketom, odluujuu ulogu odigrali su rezultati
meunarodnih trgovinskih pregovora. Kao rezultat ovih pregovora, unutranje
subvencije su se smanjile za 20%, a spoljne carine za 36%. Dakle, iako je sistem
garantovanih cena zadran, usled promena u visini carina on je debalansiran,
odnosno omogueno je da strani jeftiniji proizvodi odreuju niu trinu cenu.
Rezultat te nove trine situacije razliito se reflektovao na aktere u ovom procesu: potroai u Evropskoj uniji bili su na dobitku usled smanjenja cena, budet
je trpeo manja optereenja, meutim, izgubili su proizvoai: nie cene su im
smanjile dohodak.
8
D. Stani, isto, str. 59.
78
U cilju da se koriguju ove posledice na dohodak farmera, u Evropskoj uniji

je odlueno da se farmerima kompenzuju potencijalni gubici u prihodu, ali pod
uslovom da oni prihvate odreena ogranienja ili uslove. Za proizvoae u stoarstvu odreeno je da kompenzacije mogu da prime farmeri samo za odreeni
broj stoke zasnovan na istorijski odreenom broju grla u stadu, dok su za proizvoae itarica predviene kompenzacije za one koji prihvate da odreene povrine
svog poseda ne obrauju u toj proizvodnoj sezoni, odnosno, one koji prihvate tzv.
set aside program. Razmotrimo blie ovu potonju situaciju.
Proizvoai itarica koji imaju proizvodnju veu od 92 tone ovih proizvoda,
po novom reenju agrarne politike imaju mogunost: prvo, da koriste sve svoje
obradive povrine u proizvodnji i da im ona bude otkupljena u sluaju nemogunosti realizacije na tritu po novoj (nioj) interventnoj ceni ili, drugo, da uu
u set aside program i tako budu izabrani za kompenzatorno plaanje za proizvode
sa zemljita koje je ostalo u proizvodnji.
Farmeri koji su odabrali drugu strategiju uli su u reim dva tipa kompenzatornih nadoknada. Prva nadoknada se dobija na osnovu povrina (ha) koje
nisu aktivirane u proizvodnji u toj godini (set-aside compensation, SAP), a druga
nadoknada se realizuje za proizvodnju ostvarenu u toj godini (arable area compensation, AAP), ali se isplate ne vre po prinosima nego na osnovu zasaenih
povrina (ha), kao i u prethodnom sluaju.
Iznos cenovne kompenzacije dobija se konvertovanjem prinosa po povrini na
osnovu fiksiranog prinosnog faktora. Sam prinosni faktor se pak dobija na osnovu
kalkulacije zasnovane na istorijski zasnovanim statistikim serijama i razlikuju se od
regiona do regiona. Kako to u privrednoj praksi izgleda pokazuje tabela 3.
Tabela 3. Kompenzatorno plaanje u reformisanom reimu itarica
Trina godina
1991/92. Interventna cena
(ecu/t)
B.
Ciljna cena
Kompenzacija cene(A-B)
C.
(ecu/t)
D. Prinosi
A.
E.
F.
Kompenzacija cene(CxD)
Kompenzacija set-aside
programa
1993/94.
1994/95.
1995/96.
155
155
155
130
120
110
25
35
45(54)*
5,93
5,93(5,89)*
5,93(5,89)*
148,25
207,55
266,85(320)*
266,85
266,85(338)*
266,85(405)*
* Brojevi u zagradama su rezultat prilagoavanja originalne sheme odreenim politikim pritiscima.9

9
D. Colman, isto, str. 114.
79
Tabela je napravljena na primeru Engleske. Ona pokazuje da prinosni faktor

iznosi 5.93 t/ha, a primenjen je za trogodinji period. Svaki farmer u tom trogodinjem prelaznom periodu, a koji je izabrao da ne aktivira svoju proizvodnju
(program SAP), primio je nadoknadu u iznosu od 266,8 evra. Na drugoj strani,
farmer koji se odluio za drugu varijantu ovog reima (program AAP), primio je
u poslednjoj treoj godini prelaznog perioda istu nadoknadu od 266,8 evra; ideja
kreatora ove mere bila je da poetni uslovi budu jednaki. Uoljivo je, pri tome,
da se nivo cenovne kompenzacije postepeno poveavao kroz tranzicioni, prelazni
period, zbog toga to se poveavao jaz izmeu interventne cene i nove, indikativne cene, koja reflektuje nameravane tendencije u agrarnoj politici.
Koju e odluku farmer doneti: da li da uestvuje ili ne u set-aside emi, zavisi
od trinih cena i prinosa koje ostvaruje. Jasno je da ako su trine cene vie i ako
farmer ima natprosene prinose, vie nego prinosni faktor, onda mu odgovara
samostalan nastup na tritu i obrnuto.
Ukaimo na kraju da je ova mera agrarne politike donela niz problema u njenom
sprovoenju u privrednoj praksi: farmeri intenzivnije koriste inpute na zemlji koja
je ostala u proizvodnji; stavljaju u set-aside program manje produktivne povrine;
zemljite koje ostane van proizvodnje poboljava plodnost, to se reflektuje u proizvodnom izboru farmera i pritisku na nadoknade u narednoj godini, i dr.
6. Strukturna politika
Evropska zajednica je 1968. godine publikovala dokument Memorandum o
reformama zajednike agrarne politike (Common Agricuture Policy CAP). Ovaj
dokument je iroj javnosti poznatiji pod nazivom Mansoltov plan, po imenu
njenog tvorca, u to vreme zamenika predsednika Evropske komisije zaduenog
za poljoprivredu. Osnovni cilj plana bio je da se smanji broj ljudi zaposlenih u
poljoprivredi i da se formiraju vea i efikasnija gazdinstva. Ovaj plan je veoma
esto citiran u domaoj strunoj literaturi tog vremena, ali i kasnije, naroito
konsekvence njegovog drugog cilja. Tako je isticano da jedna porodica sa dva
sposobna lana, moe da obradi pod itima 100 ha, a pod zasadima 30 ha.10
Prve strukturne, razvojne mere u CAP predstavljene su u 1972. godini.
Njihov cilj je bio da se modernizuje evropska poljoprivreda. Meutim, rezultati
su bili ispod oekivanja, a proizvodni vikovi, odnosno debalans izmeu ponude
i tranje produbljivani su, kao i drugi dodatni negativni efekti CAP-a.
Godine 1983, Evropska komisija je napravila predlog za fundamentalne
reforme.11 Formalno, one su prezentovane u publikaciji Green Paper pod nazivom
S. Popovi, Aktuelna pitanja agrarne politike na podruju SR Srbije bez pokrajina, Institut za
ekonomiku poljoprivrede, Beograd, 1979, str. 114.
11
S. Tarditi, The Green Paper in a long-term perspective, European Review of Agricultural
Economics, no. 14-1, 1987.
10
80
Perspektive zajednike agrarne politike. Osnovni cilj dokumenta bio je da se

dovede ponuda i tranja u balans, odnosno da prezentuje nove mehanizne u
reduciranju proizvodnih vikova, kao i da analizira alternativna reenja u buduem razvoju CAP-a. Godine 1988, Evropski savet se sloio o paketu novih mera,
usmerenih na redukciju trokova u poljoprivredi. Osnovni domet ovih mera je
ogranienje trokova CAP u ukupnom budetu EU.
Obe reforme su obezbedile efikasniji instrumentarij za izvoenje tekue
agrarne politike, dok mere strukturne politike nisu bile praene odgovarajuom
materijalnom i institucionalnom podrkom.
Reforma izvrena 1992. godine, generalno uzevi, smatra se uspenom.
Njeni osnovni elementi su: smanjenje cena poljoprivrednih proizvoda, odnosno
poveanje njihove konkurentnosti na meunarodnom tritu; kompenzacija farmerima za gubitke u prihodu, kao i nove mere usmerene na razvoj poljoprivrede
i zatitu ivotne sredine. Meutim, niz okolnosti: priprema uvoenja jedinstvene
valute u EU i, u vezi s tim, budetska ogranienja, pojaana konkurencija iz drugih zemalja, naroito zemalja u razvoju, nova runda pregovora u okviru GATTa, odnosno u svetskoj trgovinskoj organizaciji, traile su dalje prilagoavanje
agrarne politike.
Evropska komisija je 1997. godine predloila reforme Zajednike agrarne
politike, u okviru tzv. Agende 2000. Pregovori oko usvajanja Agende 2000
trajali su nekoliko godina i zakljueni su usvajanjem reforme CAP na Evropskom
savetu u Berlinu, marta 1999. godine.
Agenda 2000 predstavlja najopsenije i najradikalnije mere od ustanovljenja CAP-a. Agenda 2000 nastavlja reforme iz 1992. godine i stvara uslove za
razvoj multifunkcionalne, odrive i konkurentne poljoprivrede u EU.
U osnovne mere strukturne agrarne politike spadaju: podrka menadmentu, unapreenje trgovinskih kanala za agrarne proizvode i smanjenje regionalnih
razlika.
Kako se ove mere instrumentalizuju, najbolje se vidi iz seta mera prezentovanih u Agendi 2000.
Njom se reguliu dve grupe mera:12 pridruene mere reformi iz 1992. (ranije
penzionisanje poljoprivrednika; zatita poljoprivredne ivotne sredine i poumljavanje; razvoj nedovoljno razvijenih podruja); mere za modernizaciju i
diversifikovanje poljoprivrednih domainstava, investicije u farme; osnivanje
farmi mladih poljoprivrednika; obuka; investiciona podrka marketinkim aktivnostima; dodatna podrka za umarstvo, promociju i konverziju poljoprivrede.
12
V. Grbi, Uredba Saveta o pomoi ruralnom razvoju u Evropskoj uniji, Evropsko zakonodavstvo, 2002, br. 2, str. 80.
81
6.1. Pridruene mere reformi iz 1992. godine

6.1.1. Ranije penzionisanje poljoprivrednika
Podrka moe biti data farmeru preko 55 godina, koji se najmanje deset
godina pre toga bavio poljoprivredom i koji naputa komercijalnu proizvodnju.
Podrka iznosi 15.000 evra godinje, najvie 150.000 evra, odnosno daje se do 75.
godine. Ako farmer ve prima neku penziju, moe dobiti razliku do te sume.
Svoju farmu ili deo zemljita farmer koji prima podrku ustupa drugom farmeru, koji je svoje sposobnosti u poljoprivredi dokazao u poslednjih pet godina.
Mogue je i da zemljite promeni namenu i postane npr. ekoloki rezervat ili
umsko podruje.
Podrku mogu dobiti i poljoprivredni radnici (plaeni ili pomagai u porodici) istih godina, angaovani u poljoprivredi u poslednjih pet godina najmanje sa
pola radnog vremena, u iznosu od 3.500 evra godinje, odnosno, ukupno 35.000
evra kad ulazi u reim starosnih godina normalnog penzionisanja (posle 75).
6.1.2. Zatita poljoprivredne ivotne sredine
Ovu podrku primaju farmeri koji najmanje pet godina primenjuju metode
predviene za zatitu poljoprivredne ivotne sredine i seoske sredine, a sa ciljem
da promoviu proizvodnju i farmerske metode prilagoene takvim uslovima
(ekstenzifikacija proizvodnje, konzervacija ivotne sredine visoke prirodne vrednosti). Za ove namene farmeri primaju po hektaru: za jednogodinje kulture
600 evra, za viegodinje zasade 900 evra, za druge namene 450 evra.
6.1.3. Razvoj nedovoljno razvijenih podruja
Nedovoljno razvijena podruja, na primer, planinska podruja mogu da dobiju podrku da bi obezbedila kontinuirani i odrivi razvoj u korienju zemljita,
ouvanja seoskog okruenja i ispunjenja zahteva zatite poljoprivredne ivotne
sredine. Za ovu podrku, u vidu kompenzacije za neostvareni prihod, kvalifikuju
se farmeri koji upranjavaju najmanje petogodinju praksu saglasnu sa prethodno iznetim zahtevima. Ova kompenzacija kree se od 25 evra do 200 evra po
hektaru.
6.2. Mere za modernizaciju i diverzifikaciju poljoprivrednih domainstava
6.2.1. Investicije u poljoprivredna domainstva
Podrka investicionim naporima poljoprivrednih gazdinstava obezbeuje se u
cilju poboljanja poljoprivrednih prihoda i radnih, ivotnih i proizvodnih uslova.
82
Investicije moraju da zadovolje sledee uslove: smanjenje proizvodnih trokova,

unapreenje diverzifikacije proizvodnje koja ima trine izglede, unapreenje
kvaliteta, prirodnog okruenja, zdrastvenih, higijenskih uslova i brige o ivotinjama. Podrka ne prelazi 40% ukupne vrednosti investicije, osim u nedovoljno
razvijenim regionima, gde iznosi 50% ove vrednosti. Poveanje podrke mogue
je i u sluajevima mlaih farmera, od 45% do 55% vrednosti investicija.
6.2.2. Pomo mladim farmerima
Pomo se daje mlaim farmerima po sledeim kriterijumima: da je kuedomain mlai od 40 godina; da poseduje adekvatna znanja; da nije koristio ovu
pomo ranije; da mu je gazdinstvo vitalno i da ispunjava higijenske propise i
propise o zatiti ivotinja. Pomo moe imati dva oblika: jednokratnu premiju od
25.000 evra ili da pokriva kamatu na kredit uzet za zasnivanje farme.
6.2.3. Struno obrazovanje
Pomo se daje u cilju poboljanja obrazovanja poljoprivrednika o novim
proizvodnim postupcima, primeni proizvodnih metoda kompatibilnih sa zatitom
ivotne sredine, o odravanju poljoprivrednog okruenja, higijenskih standarda i
brige o ivotinjama, kao i o unapreenju upravljanja njihovim gazdinstvom.
6.2.4. Unapreenje prodaje poljoprivrednih proizvoda
Osnovni cilj ove podrke je da se povea konkurentnost poljoprivrednih proizvoda, racionalizuju proizvodne procedure i marketinki kanali, promeni struktura proizvodnje u pravcu vee trinosti, primeni nova tehnologija, pobolja
kontrola kvaliteta i higijenskih uslova, ohrabre inovacije i zatita ivotne sredine.
Podrka za ove namene moe pokriti do 50% prihvaenih investicija.
6.2.5. umarstvo
Ova podrka se dodeljuje privatnim vlasnicima uma ili optinama za unapreenje odrivog razvoja uma, zatitu i irenje umskih povrina.
Kvantifikovano, ova podrka se odnosi na: poumljavanje, i to za kompenzaciju prihoda ako je promenjena namena zemljita, i za samo izvoenje radova, i
kree se od 185 do 725 evra po hektaru; zatitu umskog zemljita, gde je zatita
i ekoloka uloga od javnog interesa. Ova podrka varira izmeu 40 i 125 evra.
83
6.2.6. Strukturno prilagoavanje ruralnih podruja

Podrka moe biti i drugim aktivnostima koje nisu obuhvaene pomenutim
merama, a koje u celini unapreuju ruralni razvoj. U te mere bi se ubrojalo:
komasacija, razvoj kljunih servisnih usluga u ruralnim podrujima, obnavljanje
sela i zatita ruralnog naslea, promocija turizma i zanata.
Fond za garancije kao deo fonda za poljoprivredu (EAGGF) finansira sledee mere: ranije penzionisanje poljoprivrednika, razvoj nedovoljno razvijenih
podruja i zatitu poljoprivredne ivotne sredine i poumljavanje. Ostale mere se
finansiraju iz fonda za upravljanje, odnosno iz fonda namenjenog za finansiranje
tzv. tekue agrarne politike. Za period 2000-2006, za podrku ruralnom razvoju
predvien je iznos od 4.300-4.370 miliona evra svake godine. Podrka ruralnom
razvoju zasniva se na planu napravljenom od strane zemalja lanica za predvieni sedmogodinji period. U planu (projektu) se analizira postojea situacija, predlae strategija, oekivani uticaji, finansijski plan, predlau kompetentni eksperti
za realizaciju. Plan se predlae est meseci pre primene Regulative, a Komisija ga
usvaja u okviru tog estomesenog perioda.
7. CAP i pridruivanje novih lanica
Poljoprivreda EU se opet nalazi pred reformama. Jedan od glavnih razloga za
nove transformacije su izazovi proistekli iz pridruivanja novih 10 lanica od 1.
maja 2004. Ono je donelo poveanje poljoprivredne radne snage za 3,8 miliona
novih poljoprivrednika pored postojeih 7 miliona, i proirenje trita za novih
75 miliona potroaa.
Pridruivanje bi trebalo da poljoprivrednicima u novim lanicama omogui
ulazak u reim Zajednike agrarne politike (CAP), odnosno da omogui finansiranje njihove proizvodnje interventnim, garantovanim cenama, premijama,
subvencijama, itd . Ovo bi trebalo znaajno da povea budetske trokove, to
je izazvalo zabrinutost u EU. Meutim, Francuska i Nemaka su bile pokretai
inicijative potvrene na Savetu Evrope, odnosno na njegovom samitu u Briselu
oktobra 2002, o drugaijoj poljoprivrednoj politici prema novim lanicama. Od
2004, subvencije poljoprivrednicima u novim lanicama bie na nivou 25% subvencija koje se dodeljuju ostalim lanicama EU. Dakle, nove lanice koje u proseku imaju niu produktivnost od one ostvarene u EU, bie dodatno limitirane
u takmienju na jedinstvenom poljoprivrednom tritu, poto e primati ak za
75% manje subvencija od poljoprivrednika u 15 drava EU. U novom finansijskom planu EU, planu za period 2007-2013, pretpostavlja se da e se predvideti
sredstva za postepeno uspostavljanje pariteta u isplatama svim poljoprivrednicima EU. ta e se stvarno dogoditi, ostaje da se vidi.
84

8. Umesto zakljuka
Osnovni koncept agrarne politike EU, zasnovan na podrci agrarnim cenama

pod pritiskom budetskih ogranienja, visokih cena poljoprivrednih proizvoda i
nezadovoljstva potroaa, zahteva za ouvanjem ivotne sredine, kao i meunarodnih pregovora, reformisan je vie puta. Reforme su se odvijale, pre svega, u
pravcu izgradnje sistema koji obezbeuje smanjenje finalnih cena poljoprivrednih
proizvoda uz odravanje nivoa dohodaka farmera putem direktnih plaanja.
Novi agrarni mehanizam omoguio je transfer trokova agrarne politike
sa potroaa na poreske obveznike, to je provociralo niz posledica. Pozitivne
posledice se koncentriu na relaksiranje budeta najsiromanijih potroaa i
transparentnost trokova izdvojenih za te namene. Oni vie ne ostaju skriveni
u potroakim izdacima, ve su jasno vidljivi u pregledima budetskih transfera.
Negativne posledice su vezane za uspostavljanje sve zamrenijih administrativnih
procedura prilikom sprovoenja agrarne politike, to pak predstavlja novo optereenje za ve pregrejane kapacitete Evropske komisije, to e doi posebno do
izraaja posle potpunog integrisanja 10 novih lanica. Na drugoj strani, strukturna agrarna politika lagano poveava svoje uee u poljoprivrednom budetu na
raun tekue agrarne politike. Istovremeno, ona iri lepezu svojih instrumenata
i mera, to sve pogoduje autonomnom, odrivom razvoju poljoprivrede, dakle,
razvoju bez eksternih intervencija.
Proirenje EU, pored pomenutih, otvara i neke druge probleme vezane za
administrativne resurse Komisije. Poev od 2004. godine, nove lanice participiraju sa samo 25% u fondovima namenjenim poljoprivredi, to stavlja njihove
poljoprivrede u vetaki podreenu, nekonkurentnu poziciju. Da li e ova
situacija biti korigovana u novim finansijskim perspektivima EU, za sada ostaje
nepoznanica.
Literatura
[1] Ackrill, R. W. Suardi, M. Hine, R. C Rayner. A. J.: The Distributional
Effects of the Common Agricultural Policy between Member States: Budget
and Trade Effests, University of Nottingham, 1994.
[2] Agricultural Policies in the European Community, Policy Monograph,
no. 2, Bureau of Agricultural Economics, Camberra, Australia, BAE,
1985.
[3] Eurostat, Yerarbook of Agricultural Statistics, razliite godine.
[4] The Agricultural situation in the Community, Commsission of the European
Communities (CEC), razliite godine
85
[5] Colman, D.: The Common Agricultural Policy u: Artis, M. Hixson, F.

ed., The Economics of the European Union, Policy and Analysis, University
Press, Oxford, 2001.
[6] Grbi, V.: Neka pitanja proizvodnje i potronje mineralnih ubriva u
Srbiji, Ekonomika preduzetnitva, br. 1, 2002.
[7] Grbi,V.: Uredba Saveta o pomoi seoskom razvoju u Evropskoj uniji (Council
Regulation (EC), no. 1257/1999, 17 May 1999; On support for rural
development from the European Agricultural Guidance and Guarantee
Fund (EAGGF) and amending and repealing certain regulations, Official
Journal of the European Communities, L 160, 26. 6. 1999), Evropsko zakonodavstvo, br. 2, 2002.
[8] Ivanovi, P. S.: Agrarni protekcionizam i njegov uticaj na jugoslovenski
izvoz, Ekonomika poljoprivrede, Beograd, 1986.
[9] Popovi, S.: Aktuelna pitanja agrarne politike na podruju SR Srbije bez
pokrajina, Institut za ekonomiku poljoprivrede, Beograd, 1979.
[10] Roningen, V. O. Dixit, P. M.: How Level is the Playing Field: An
Economic Analysis of Agricultural Policy Reforms in Industrial Market
Economies, FAE Report 239, Wasington, DC, 1989.
[11] Stani, D.: Agrarna politika Evropske unije, Beograd, 2001.
[12] Tarditi, S.: The Green Paper in a long-term perspective, European
Review of Agricultural Economics, no. 14-1, 1987.

87
UDK 656.025.2(5)
UDK 711.42(5)

Geografski fakultet, Univerzitet u Beogradu
GRADSKI SAOBRAAJ I ODRIVI RAZVOJ

BOGATIH AZIJSKIH GRADOVA
Rezime: Bogate azijske metropole sa svojim izuzetno visokim gustinama naseljenosti, efikasnim sistemima gradske i prigradske eleznice, restriktivnom politikom u
pogledu korienja automobila i sjajno isplaniranim razvojem novih gradova nude
izuzetno inventivna, praktina planerna reenja koja se sjajno uklapaju u koncept odrivog ubrzanog razvoja, koji je poslednjih godina sve vie promovisan. Ova planerska
reenja mogu biti veoma inspirativna upravo za metropole zemalja u razvoju i zemalja
u tranziciji, koje karakteriu izrazito visoke gustine naseljenosti i relativno skroman
stepen motorizacije stanovnitva.
Kljune rei: bogate azijske metropole, odrivi urbani razvoj, gradska i prigradska eleznica, limitiranje korienja automobila, koncept novih gradova, gustine
naseljenosti, prostorna distribucija zaposlenih.
1. Uvod
Koncept odrivog urbanog razvoja, koji promovie kompaktne urbane forme,
vee gustine naseljenosti, odluniju orijentaciju na korienje javnog gradskog
saobraaja (uz peaenje i bicikl) i koncept pristupnosti, na Zapadu se sve vie
favorizuje poslednjih godina. Meutim, bogati azijski gradovi, Hong Kong,
Singapur i Tokio, ve dugo su prinueni da se orijentiu prvenstveno na javni
gradski saobraaj (JGS), posebno na gradsku i prigradsku eleznicu, i stoga su sa
stanovita koncepta odrivog urbanog razvoja izuzetno interesantni.
2. Hong Kong
Teoretski, Hong Kong moda i ne bi trebalo da postoji; u svakom sluaju, ne
kao znaajna svetska metropola. Nema nikakvog geografskog opravdanja da ba
tih 184 km2 privue 5,5 miliona stanovnika: brdovit, rasceljen u mnotvo malih
88
Gradski saobraaj i odrivi razvoj bogatih azijskih gradova
ostrvaca, lien znaajnijih prirodnih bogatstava, pri tom decenijama u blizini

ugroavajue svetske sile spremne da preuzme vei deo njegove teritorije, nije
ba najbolje situiran da privue znaajnije ekonomske aktivnosti.
U Hong Kongu je 1920. godine ivelo samo 450.000 ljudi. Sluio je kao baza
za kraljevsku mornaricu. Kada su Kinom zavladali komunisti, hiljade Kineza
je prebeglo u Hong Kong i taj neverovatni priliv se nastavljao sve do 1960-ih,
kad je odluno stopiran. Ali, do 1961. godine, dva miliona emigranata ve se
nastanilo u ovoj maloj koloniji. Odseen politikim burama od svoje prirodne
zaleine, prinuen da prihvati ogroman broj siromanih emigranata, grad kao
da je bio predodreen da se ekonomski razvija poput bilo koje druge siromane
metropole. To se, meutim, nije desilo. Potpomognuta snanom, efikasnom
vladom, tradicionalna kineska preduzimljivost postigla je ono to se u takvim
uslovima moe smatrati pravim ekonomskim udom: ne samo da je nagomilano
gradsko stanovnitvo stambeno zbrinuto, ve je Hong Kong postao dinamian
globalni centar trgovine i industrije.
Sedam osmina stanovnitva ivelo je u metropoli koja je decenijama bila
oznaena nevidljivom, bolno jasnom crvenom linijom na deo koji 1997. nee
pripasti Kini i onaj drugi deo. Tako, pokuavajui da opstane na malenoj povrini koja nee doi pod kinesku jurisdikciju 1997. godine, razvoj se dugo odvijao
uglavnom u Viktoriji na severnoj strani hongkonkog ostrva (ostatak je previe
brdovit), kao i na junom vrhu Kovluna, preko puta luke. Obe strane ove ivopisne luke naikane su (na veliku alost onih koji su dobro poznavali prethodnu,
kolonijalnu arhitekturu) visokim belim zgradama koje danas, na fonu visokih
zelenih litica u pozadini, izgledaju impresivno. Prosena visina zgrada je 14 spratova, sa izmeanim komercijalnim i stambenim sadrajima. Gustina naseljenosti
ove metropole je ogromna (preko 30.000 stanovnika/km2). Jo 1970-ih godina,
u junom Kovlunu gustina naseljenosti bila je vea od 70.000 stanovnika/km2.
U delovima kao to su Mong Kok, am Sui Po i Van aj gustine naseljenosti su
znatno premaivale 100.000 stanovnika/km2, dok su u gradu Kovlunu i Sai Jing
Punu bile vee i od 150.000 stanovnika/km2. Pri tome moramo imati u vidu da
su ove neverovatne gustine naseljenosti postignute upravo u gradskim zonama
u kojima se nalaze i mnoge kancelarije, hoteli, trgovinski objekti i druge komercijalne zgrade.1
Najuoljivija distinkcija Hong Konga u odnosu na ostale istonjake ili afrike gradove izuzetno visokih gustina naseljenosti jeste da su ljudi ovde napakovani u zgrade od etrnaest spratova umesto u zgrade od po jedan ili dva sprata.
Kao i u Singapuru, umenost gradske vlade da izae na kraj sa problemima narastajueg broja stanovnika, skuenog prostora i naglog porasta produktivnosti,
dovela je do paradoksalne situacije. Oni kojima brzo raste nivo primanja danas
ive u zonama ogromnih gustina naseljenosti i nikad nee imati ansu da se presele u zone niih gustina naseljenosti.
1
Michael Thomson, Great Cities and Their Traffic, Penguin, Harmondsworth, 1978.
89
Neverovatan prirast broja stanovnika i gustina naseljenosti naterali su

gradsku vladu 1980-ih godina na izuzetno odvaan korak kreiranje sedam
samodovoljnih novih gradova za ukupno 2,5 miliona stanovnika u tzv. Novim
teritorijama (1997. godine vraene su Kini). Ovo je bilo utoliko udnije jer je
prethodnih decenija postojalo nepisano pravilo da se izgradnja usmerava u deo
Hong Konga koji nee pasti pod kinesku jurisdikciju. Meutim, dok pritisak stanovnitva u Hong Kongu dobija neverovatne razmere, globalizovana ekonomija
ve uveliko brie preivele politike granice.
Ovi novi gradovi nisu ni nalik tradicionalnim Aberkombrijevim novim
gradovima neuporedivo su vei, vii i gue naseljeni.2 Tako je Hauardov
koncept vrtnog grada iz 1898. stvarno pretrpeo dramatine izmene: prvo u
novim gradovima Britanije u periodu pre i nakon Drugog svetskog rata, potom
u tokholmu, da bi neoekivanu zavrnicu dobio upravo u Hong Kongu.
injenica je da se ve poetni razvoj Hong Konga odvijao uz ogromne
gustine naseljenosti. Kada je 1950-ih eksplicitno odlueno da se nastavi izgradnja koju karakteriu visoke gustine naseljenosti3 (ak i u novim gradovima na
tzv. Novim teritorijama), to nije ostavilo saobraajnim planerima mnogo izbora
morali su da se orijentiu na saobraajnu strategiju koja mono favorizuje javni
gradski saobraaj. Svi sledei izbori samo su ubrzavali dalji tempo integracije
urbanog planiranja i orijentacije na javni gradski saobraaj visoke propusne
moi. Jednostavno, razvoj Hong Konga nije vie mogao ni da se zamisli bez izgradnje podzemne eleznice.
Razvoj gradske eleznice bio je okosnica saobraajne strategije Hong Konga
jo od poetka 1970-ih. Poznati MTR sistem (Mass Transit Railway) koji opsluuje najgue naseljene zone Hong Konga i Kovluna, dospeo je na javnu raspravu
1967. godine, odobren 1972, njegova prva linija putena je u promet 1979. godine, da bi mu se narednih godina mrea proirila na tri linije duine 43 kilometra,
sa 38 stanica. Zahvaljujui ogromnim gustinama naseljenosti i zaposlenosti u
ovoj metropoli, MTR danas predstavlja elezniki sistem koji se (mereno obimom saobraaja postignutim po 1 km trase) koristi najvie na svetu!4
Poetkom 1980-ih modernizovana je i poznata KCR eleznica (KowloonCanton Railway), koja opsluuje nove gradove u severoistonom delu Novih
teritorija. Brzina KCR-a od 1980. do 1990. uveala se sa 27 km/h na 53 km/h.
Izgraeno je i 23 kilometra LS sistema (levi inski sistem) u severozapadnom
delu Novih teritorija, koji povezuje Tuen Mun sa Juen Longom.5
Peter Hall, The World Cities, Weidenfeld and Nicolson, London, 1984.
Paul Barter, An International Comparative Perspective on Urban Transport and Urban Form in
Pacific Asia: The Challenge of Rapid Motorization in Dense Cities, Murdoch University, Perth,
1999. str. 285.
4
C. P. Lo, Hong Kong, Belhaven Press, London, 1992, str. 95, 97.
5
C. P. Lo, Hong Kong, Belhaven Press, London, 1992, str. 97.
2
3
90
Ovakva saobraajna strategija ne samo da je omoguila brz razvoj novih gradova, ve je i pomogla daljem porastu koncentracije zaposlenih u Centralnoj poslovnoj zoni (Central business district CBD): broj radnih mesta poveao se sa 136.000
(1980) na 193.000 (1990). Interesantno je da je prostorna distribucija zaposlenih
ve decenijama ostala ista uprkos porastu broja zaposlenih u svim zonama u CBD,
centralnoj zoni i predgraima. Naime, gustine zaposlenosti naporedo su rasle u svim
zonama (u CBD su porasle sa 1.250 na 1.700 zaposlenih po hektaru, u centralnoj
zoni sa 480 na 780 z/ha, a u predgraima sa 65 na 86 z/ha).
Neto slino desilo se i u pogledu prostorne distribucije stanovnitva. U periodu 1970-1990, ukupan broj stanovnika u Hong Kongu porastao je sa 3,9 na 5,5
miliona stanovnika, dok je urbanizovana povrina metropolitenskog podruja
samo neznatno uveana (sa 118 km2 na 184 km2). Stanovnika centralne zone
(1.150.000) ima danas, istina, manje nego 1970. godine (1.470.000), pa je i
gustina naseljenosti opala sa 100.000 stanovnika/km2 na 80.000 stanovnika/km2.
Meutim, broj stanovnika u predgraima (4.400.000) danas je, zahvaljujui
izgradnji novih gradova, gotovo dva puta vei nego 1970. godine (2.500.000),
tako da su i gustine naseljenosti porasle sa 24.000 na 26.000 stanovnika/km2.
Ove ogromne gustine naseljenosti iznudile su izuzetna reenja i u sferi odnosa
prema putnikom automobilu. Hong Kong se istovremeno sa donoenjem odluke o
izgradnji gradske eleznice6 opredeljuje i za veoma otru strategiju limitiranja porasta
stepena motorizacije i korienja automobila. Tako je otra restriktivna politika u
odnosu na automobile naizgled prethodila uvoenju gradske eleznice.7 Iako Hong
Kong nije, poput Singapura, u svetskim razmerama postao poznat po svojoj drakonskoj politici restrikcije korienja automobila, njegova saobraajna strategija je moda
interesantnija. Naredna tabela jasno ilustruje injenicu da je korienje automobila u
Hong Kongu ak dva puta skuplje nego u Singapuru i tri puta skuplje nego u Tokiju.
Tabela 1: Cena i trokovi korienja automobila
u bogatim azijskim metropolama
GRADOVI
Hong Kong
Cena bazinog,
reprezentativnog
automobila (USA $)
39.260
Odnos:
cena automobila/
GDP per capita
2.8
Trokovi 1 auto-km
(USA $)
0.80
Singapur
Tokio
41.251
3.4
0.44
21.800
0.6
0.29
Proraunato prema: Paul Barter, An International Comparative Perspective on Urban Transport
and Urban Form in Pacific Asia: The Challenge of Rapid Motorization in Dense Cities, Murdoch
University, Perth, 1999; J. Kenworthy, F. Laube, et al., An International Sourcebook of Automobile
Dependency in Cities, University Press of Colorado, Boulder, 1999.
6
7
Koja je, naravno, putena u rad tek nekih desetak godina kasnije.
Ali samo naizgled, zato to se ve uveliko radilo na kreiranju i potom izgradnji MRT-a, i pre
nego to je njegova prva linija (duine 15,6 km) putena u rad 1979. godine.
91
Ovakva rigorozna politika je u poslednje dve decenije veoma efikasno ograniila porast motorizacije stanovnitva. Naime, suoena sa izuzetno ogranienim
zemljitem za dalju prostornu ekspanziju i sa ogromnim gustinama naseljenosti
(30.000 stanovnika/km2), gradska vlast je jo poetkom 1970-ih shvatila da su
mogunosti izgradnje gradskih puteva i parkinga veoma ograniene i skupe.8
Kako je tokom 1960-ih i poetkom 1970-ih godina Hong Kong ve beleio nagli
porast broja privatnih motornih vozila (odvijanje saobraaja na ulinoj mrei
rapidno se pogoravalo9), gradska vlada se ubrzo odluila za saobraajnu politiku
koja se sastoji od tri mone komponente:
n striktne primene koncepcija i mera usmerenih na limitiranje privatnih
automobila;
n promocije gradske eleznice i
n to efikasnijeg organizovanja razliitih vidova gradskog saobraaja u uslovima limitirane povrine gradskih puteva.
Da bi ovo sprovela u delo, Vlada je donela odluku da primeni rigoroznu
fiskalnu politiku kojom je drastino ogranien dalji porast stepena motorizacije
stanovnitva. Fiskalna politika sastoji se od veoma visokih:
a) poreza koji ulaze u cenu automobila (FRT First Registration Tax) i
b) godinjih taksi za registarske tablice (ALF annual vehicle licence fees).
Visina ovih poreza i taksi drastino je podizana nekoliko puta (1974, 1982. i
1994. godine), uvek kada bi nagli porast primanja stanovnitva ponitio njihovo
dejstvo i broj motornih vozila poinjao ubrzano da raste.
U Beloj knjizi iz 1979. godine, koja se bavi pitanjima saobraajne politike,
razmatrane su i mogunosti uvoenja nekih alternativnih koncepcija i mera,
poput ograniavanja broja parking mesta, fizikih restrikcija, itd., ali su one
odbaene i fiskalna politika zadrana kao preferirana strategija.
Meutim, u periodu od 1987. do 1993. godine ipak dolazi do visokog godinjeg prirasta broja automobila od 10%, a odmah zatim i do znaajnih saobraajnih zaguenja. Godine 1995. strunjaci zakljuuju da je porast primanja stanovnitva ve dostigao takav nivo da primena fiskalnih mera postaje nedostatna
i da saobraajna politika mora da se menja. Danas se veoma ozbiljno razmatra
mogunost uvoenja sistema naplate korienja uline mree (koji je za Hong
Kong adekvatniji od singapurskog sistema kvota za motorna vozila u CBD).
T. Hau, Transport for Urban Development in Hong Kong u: Habitat II Global Workshop:
Transport and Communication for Urban Development, HR, Singapore, 1995.
9
C. K. Leung, The Process of Transport Policy Making u: Liang-Huew Wang and Anthony
Gar-On Yeh (eds). Keep a City Moving: Urban Transport Management in Hong Kong, Asian
Productivity Organization, Tokyo, 1993.
8
92

3. Singapur
Singapur, koji je dugo bio deli Britanske imperije, krajem 1950-ih godina
ulazi u federaciju sa Malezijom i severnim Borneom. Ali, zbog sve izraenijih
tenzija izmeu kineskog i malezijskog stanovnitva (priblino jednakih po broju,
ali ne i po ekonomskoj snazi) dolazi do secesije (iz Malezijskog ugla gledano)
ili isterivanja (gledano iz perspektive Singapura) i on, napokon, 1965. godine
dobija samostalnost.
Singapur danas ve na prvi pogled impresionira: masivni stambeni blokovi,
kule poslovnih zgrada i hotela rasutih kroz dopadljivo kolorisan grad, podignut
po principima najmodernije arhitekture, uz savreno osmiljeno zelenilo, besprekornu istou ulica i zgrada; moe se porediti samo sa vajcarskom i vedskom.
Izuzev tradicionalnog gradskog jezgra i kineske etvrti, Singapur ve poetkom
1970-ih vie nije podseao na onaj romantini, orijentalni grad iz literature.
Zef Hamel istie: Singapur je kopija Londona iz 19. veka. Jo od svojih
oksfordskih dana zadojen viktorijanskim idejama i principima, Li Kvan Jeu je
uspeo da transponira ove vrednosti u jedno azijsko drutvo, koje je nakon 1965.
godine moralo da se razvija veoma brzo, pod ogromnom socijalnom presijom.
Singapur je viktorijanski po svom kultu moralnih vrednosti, po iskrenom gnuanju na siromatvo, po svojoj opsesiji istoom, slepoj veri u obrazovanje i u prirodnu superiornost visokoobrazovanih; tome je samo dodat okus high-tech-a.
Tako je Singapur postao azijska varijanta britanske drave blagostanja,
usredsreena na brzu izgradnju dravnih stanova i socijalnih servisa. Drava je
izuzetno mona i sistematski intervenie u sferi ekonomije kroz jednu visoko
obrazovanu, dobro plaenu dravnu tehnokratiju.
Ova mo drave manifestuje se i u fizikoj sferi, u kojoj su, takoe, oigledne paralele sa britanskom situacijom: naglasak na efikasnom javnom gradskom
saobraaju, brzoj izgradnji javnih stanova, uz uspeno uvoenje novih gradova;
sve su to britanske ideje koje su brzo pronale put do ovog ostrva na malezijskoj
obali.
Singapur se, meutim, bitno razlikuje od Britanske imperije po tome to
nakon punih etrdeset godina nije stvorio srednju klasu koja bi uspela da prilagodi dravnu planersku mainu svojim potrebama. Kao rezultat svega toga, ovaj
grad-drava i dalje nastavlja da funkcionie sa svojim centralizovanim planerskim sistemom, bez imalo trzavica.10
Singapur je 1960. zahvatao samo 158 km2, a 1990. godine 314 km2 urbanizovane povrine na ostrvu od 582 km2. U njemu je 1990. godine ivelo 2,7 miliona
stanovnika.
Odlunost vlade da raisti sa slamovima potpuno je izmenila izgled i
karakter tradicionalnog gradskog jezgra. Centralna gradska zona proirila se sa
10
Zef Hamel, How Desirable is a Fully Planned Metropolitan System?, Megacities
Foundation,
Hague,
2002,
str. 49.
93
25 km2 na 45 km2, broj stanovnika smanjio se sa 616.000 na 560.000, a gustina

naseljenosti opala sa 30.000 na 8.300 stanovnika po km2, i danas je etiri puta
nia nego pre 30 godina.
Zahvaljujui brzoj izgradnji stanova, u pregraima su se od 1960. do 1990.
godine udvostruili i urbanizovana povrina (proirena je sa 133 km2 na 269
km2) i broj stanovnika (porastao sa 1 na 2,14 miliona stanovnika), dok je gustina
naseljenosti danas prepolovljena (3.500 stanovnika po km2) u odnosu na 1960.
godinu (7.800 stanovnika po km2).
Danas je ak 60% vie ljudi zaposleno u predgraima (940.000) nego u centralnoj zoni (600.000). U tom procesu prostorne disperzije zaposlenih, naravno,
glavnu ulogu odigrali su upravo novi gradovi, u kojima je princip samodovoljnosti sproveden u ivot neuporedivo uspenije nego novim gradovima Zapada,
tj. ravnotea izmeu broja stanovnika i broja radnih mesta.
Pri tom se u epicentru grada, u centralnoj poslovnoj zoni (CBD), u periodu
od 1960. do 1990. godine ak smanjio apsolutni broj zaposlenih sa 390.000 na
280.000, tako da je njihov udeo pao sa 33% na 18% ukupnog broja zaposlenih.
Sistem brzog eleznikog saobraaja je kima dananje izrazito policentrine
strukture Singapura. Specifino centralistiko planiranje sa primesama liberalne ekonomske politike, usmerilo je razvoj ireg podruja metropole u dobro
osmiljenu mreu novih gradova i gradskih subcentara, sa izmeanim gradskim
sadrajima efikasno povezanih eleznikim sistemom visoke propusne moi,
potpomognutim privatnim konvencionalnim autobusima i dabldekerima. Otud i
naziv Plan sazvea (Constelation plan).
U ovim novim gradovima i subcentrima planeri su izuzetno visoke stambene i poslovne zgrade (10-20 spratova) locirali u neposrednu blizinu stanica JGSa, maksimizirajui tako pristupnost i minimizirajui zavisnost od automobila.
Dugoroni strukturni plan razvoja Singapura iz 1971. godine (Constelation plan,
poznatiji pod nazivom Ring plan) predvideo je hijerarhijsku mreu od nekih pedesetak centara, sjajno opsluenih eleznicom. Promociju JGS-a pratila je neviena
medijska kampanja sa ambicijom da se korienje javnog gradskog saobraaja
dovede do najvieg nivoa na svetu.
94
Tabela 2: Nerezidencijalni prostorni razvoj hijerarhije mree gradskih centara

predvienih planom razvoja Singapura
udeo nerezidencijalnog prostora
(u %)
proseno
rastojanje
od
gradskog
jezgra
(km)
GRADSKI
CENTRI
nerezidencijalni
prostor
(u mil. m2)
kancelarije
trgovina i
prehrana
hoteli i
zabava
regionalni
1,5
50
35
15
13
subregionalni
0,5
40
40
20
obodni
gradski
0,2
0,1
35
40
45
60
20
0
2,5
-*
* zavisi od lokacije novog grada
Izvor: R
obert Cervero, Transit Metropolis, Island Press, Washington, 1999. str 175.
Sticanjem nezavisnosti 1965. godine, grad-drava Singapur dobio je i jednu
odlunu, efikasnu i pomalo despotsku vladu (koju su, ipak, svi podravali), i u
poslednje tri decenije se bukvalno iz blata siromatva treeg sveta vinuo do
nivoa jedne od najdinaminijih, savremenih, industrijski razvijenih zemalja.
Izmeu 1970. i 1980. godine ova metropola je zabeleila gotovo neverovatan
godinji rast GDP-a od 9%, dok se broj radnih mesta u industriji sa samo 25.000
uveao na 287.000, ime je ostvarena potpuna zaposlenost.
Tabela 3: Brz ekonomski razvoj Singapura
Godina
1979.
1990.
2000.
Broj zaposlenih (u 000)
644
1.563
2.192
Dohodak per capita (u

US $)
2.798
21.812
39.585
Izvor: Thai-Ker Liu, Urbanising Singapure: Optimising Resources, Megacities Foundation, Hague,
2002, str. 18.
Limitiran minimumom raspoloive zemlje i prirodnih bogatstava, Singapur

se morao osloniti na dobru strateku lokaciju, jeftinu radnu snagu, izgradnju
infrastrukture i efikasno fiziko planiranje, koji su ga katapultirali u sferu industrijski razvijenih zemalja, sa standardom koji se pribliava standardu ivota u
Japanu i Zapadnoj Evropi.
Od presudnog znaaja za njegovu ekonomsku transformaciju bilo je upravo
stvaranje kompleksnog i efikasnog saobraajnog sistema. Danas Singapur ima
izuzetno znaajan meunarodni aerodrom, vrhunsku avio-kompaniju, ozbiljnog
prekookeanskog prevoznika, po obimu kontejnerskog saobraaja drugu luku na
95
svetu, mreu savremenih autoputeva i nov sistem brze eleznice (MRT). Ubrzanu
izgradnju ove kompleksne saobraajne infrastrukture omoguio je visokocentralizovani sistem ekonomskog i fizikog planiranja, koji je mudro usmeravao razvoj
grada-drave tokom protekle tri dekade.
Drugo edo ovog centralistikog tipa planiranja predstavlja dvadesetak
novih gradova-satelita meusobno povezanih efikasnim MRT sistemom (Mass
Rapid Transit), nalik perlama na ogrlici11. Kao i u tokholmu i Kopenhagenu,
veina novih gradova je koncentrisana oko stanica MRT-a, sa stanovima, trgovinom i ostalim uslunim delatnostima i otvorenim javnim prostorima pozicioniranim u neposrednoj blizini stanica JGS-a.
Tabela 4: Ekspanzija broja novih gradova, izgradnje stanova i procentualni
udeo stanovnitva koje ima stanove u javnom sektoru
(u periodu 1970-2000)
broj novih
gradova
broj stanova
(u 000)
% stanovnitva
1970.
1990.
2000.
16
23
201
274
326
32
87
86
Izvor: T
hai-Ker Liu, Urbanising Singapure: Optimising Resources, Megacities
Foundation, Hague, 2002, str. 18.
U skladu sa planom razvoja iz 1971. godine, veina novih gradova nastala je
jo pre putanja u promet planiranog MRT sistema. Meutim, njihova prostorno-fizika struktura bila je potpuno kompatibilna sa buduim superefikasnim
sistemom gradske eleznice,12 to svedoi o izuzetno visokom stepenu koordinisanosti razvoja saobraajnog sistema i grada i zahteva najkompleksniji nivo planiranja i funkcionalne integracije,13 na emu Singapuru moe pozavideti veina
metropola Zapada.
Robert Cervero, Transit Metropolis, Island Press, Washington, 1999.

Robert Cervero, Transit Metropolis, Island Press, Washington, 1999; R. Cervero, Paradigm
Shift: from automobility to accessibility planning, Urban Futures 22 (June), 1997.
13
Vukan Vuchic, Transportation for Livable Cities, Center for Urban Policy Research, Rutgers,
New Jersey, 2000, str. 82-87.
11
12
96
Tabela 5: Predvieni broj stanovnika vrtnog grada, tri generacije novih gradova
Britanije, Singapura i Liuov predlog za nove gradove megagradova
Urbane elije
vrtni grad
Britanski novi gradovi
MI
Godina
1902.
Broj stanovnika
32.000
1946-1950.
60.000
M II
1951-1959.
70.000
M III
1960-1980.
250.000
novi gradovi Singapura

novi gradovi
megagradova
Nakon 1970.
200.000-350.000
1.500.000-2.500.000*
* Liuov predlog broja stanovnika novih gradova megagradova

Adaptirano prema: Thai-Ker Liu, Urbanising Singapure: Optimising Resources, Megacities
Foundation, Hague, 2002, str. 29.
Odluka o izgradnji podzemne eleznice doneta je 1980-ih, naporedo sa stvaranjem novih gradova. Od 1987. godine, kada je putena prva linija metroa,
njegova mrea se naglo proirila. Ona danas iznosi 83 km, a ubrzana izgradnja se
nastavlja.14 Znaaj ovako osmiljenog metroa za funkcionisanje novih gradova
ilustruje i podatak da je za samo tri godine od uvoenja metro uspeo da zahvati
lavovski deo saobraajnog trita (15% ukupno ostvarenih putnikih kilometara
per capita), tako da je rejting autobusa naglo pao (sa 52% 1980. na 32% ukupnog
obima pkm/st. 1990. godine).
Komplementarna integrisanom razvoju eleznice i novih gradova bila je
serija drakonskih mera usmerenih na limitiranje porasta stepena motorizacije
i korienja automobila. Zapravo, strategija limitiranja korienja automobila
petnaestak godina je prethodila uvoenju metroa i, moe se rei, znaajno uticala i na njegovu neuporedivo veu ekonomsku opravdanost.
Ove mere su toliko neobine i za dananju praksu svetskih metropola i, pri
tome, sprovedene sa toliko odlunosti da im je u strunoj literaturi posveena
izuzetna panja.15 Njihovom uvoenju prethodile su dve studije: UNDP (1971)
i Svetske banke (1974); obe su preporuile uvoenje ogranienja stepena moto-
1999, str. 288.
15
B. Dolven, et al., Asias Car Crush, Far Eastern Economic Review, May 1997.
14
97
rizacije stanovnitva i korienja automobila.16 Strunjaci u Singapuru su brzo

reagovali. Kao prvi korak, godine 1972. uvedena je dodatna taksa za registraciju
(ARF aditional registration fee) i dodatni porez za uvezena kola, koji su u narednih 18 godina poveavani u regularnim intervalima (1974, 1975, 1980, 1983,
1988).
Ipak, od ovih fiskalnih mera jo je znaajnije bilo uvoenje ALS (Central
Area Licensing Scheme), koje je privuklo nepodeljenu meunarodnu panju. To
su, zapravo, naknade koje se plaaju za automobil prilikom ulaska u centralnu
gradsku zonu. Uvedene su 1975. godine i potom neznatno modifikovane u narednim dekadama. Imale su, naravno, trenutan uinak na dramatino smanjenje
korienja automobila (i porast uea JGS-a) u centralnoj gradskoj zoni, koje je
od tada do danas ostalo znatno nie nego pre 1975. godine!17
Tokom 1990. godine uvodi se Vehicle Quota Scheme, kojim se odreuje taan
(ogranien) broj za svaku kategoriju vozila koja mogu da uu u centralnu zonu.
Na licitaciji koja se organizuje svakog meseca, vlasnici vozila se bore za dozvole
za korienje vozila u centralnoj zoni i svi koji na licitaciji pobede, plaaju najniu cenu koja je prola na licitaciji.18 Ovakav sistem osigurava limitiranje obima
korienja motornih vozila u skladu sa planiranim proirenjem kapaciteta uline
mree, koje godinje iznosi priblino 3%.
Ipak, i ove drakonske mere kojima se ve skoro 30 godina efikasno odrava
planirano nizak obim saobraaja na ulicama centralne zone Singapura, ve gube
na aktuelnosti. Naime, sve je vei pritisak javnosti da se liberalizuje saobraajno trite (moda i nije toliko porastao stepen motorizacije stanovnitva koliko
su oni koji poseduju automobile odluili da ih koriste intenzivno; prema LTA,
ak 18.600 kilometara godinje),19 tako da se 1995. uvodi (manuelna) naplata
drumarine na zaguenim gradskim arterijama (expressways), a od 1997. godine i
sistem elektronske naplate (ERP Electronic Road Pricing).
Iskustvo Singapura sjajno ilustruje ta se moe postii gotovo potpuno centralizovanom kontrolom urbanog razvoja i oblikovanja stambenih zajednica,
socijalno orijentisanom, pro-JGS strategijom i visokim cenama korienja automobila. Singapur, u kome su se do pre nekoliko decenija mogle videti samo straare a na ulicama rike, danas ima reeno stambeno pitanje veine stanovnika i
jedan od najefikasnijih i najkoordinisanijih sistema gradskog saobraaja na svetu.
V. S. Pendakur, G. Menon, J. Yee, TSM Innovations in Singapure: Lessons from Experience:
1974-88, 1989. Paper presented at the Transportation Research Board 68th Annual Meeting,
Washington, DC, 22-26 January.
17
Land Transport Authority, White Paper: A World Class Land Transport System, Republic of
Singapur, 1996. str. 34.
18
1999, str. 272.
19
Land Transport Authority, White Paper: A World Class Land Transport System, 1996, str. 33.
16
98
Mada se moe rei da je politika gradske vlade bila preterano intervencionistika

ili da je vodila ograniavanju izbora nekad mnogo ivopisnijih ivotnih stilova,
ipak vei deo stanovnitva Singapura snano podrava svoju vladu i njeno centralistiko planiranje i veruje da je ovaj nivo autoritarnosti mala cena za nagli
porast ekonomskog blagostanja i ivot u modernoj, prosperitetnoj metropoli sa
savreno organizovanim javnim slubama, ukljuujui i elezniki sistem svetske
klase.
4. Tokio
Tokio je jedinstvena, dinovska aglomeracija u kojoj danas ivi 32 miliona
ljudi. Godine 1825, u Tokiju je ivelo 530.000 stanovnika, 1900. 1,5 miliona, 1925. vie od 5 miliona, a 1960. godine 15,5 miliona stanovnika. Tako
su mnoge bitne odrednice urbanog razvoja proistekle upravo iz veliine ove
metropole i injenice da je naglu ekspanziju doivela jo poetkom 20. veka.
Na koncept urbanog razvoja i saobraajnu strategiju Tokija presudno su uticali
sledei faktori:
n ekstremna nestaica zemljita koje se moe iskoristiti za urbani razvoj;
n Japan ne raspolae znaajnijim energetskim resursima (visok procenat
nafte se uvozi);
n u periodu nakon 1960, kad u drugim svetskim metropolama dolazi do
masovnijeg korienja automobila, ne samo prostorno-fizika struktura,
ve i celokupni nain ivota Tokija u toj meri ve zavise od eleznice da
vie i nije bilo anse za neki drastiniji prodor automobila;
n za ovu analizu, moda, najinteresantnije: izuzetno mona finansijska
simbioza izmeu (nekad dravne, a danas privatne) eleznice i kompanija
koje se bave izgradnjom stambenog i komercijalnog prostora.
Japan, zapravo, ima izuzetno malo zemljita pogodnog za razvoj gradova i saobraajne infrastrukture. Priblino dve treine teritorije (od 378.000 km2) su planine, tako da je veina stanovnitva zbijena na preostaloj treini... U gradovima su,
naravno, gustine naseljenosti najvee, ali je opasnost od zemljotresa, barem doskora, sputavala izgradnju visokih zgrada u japanskim metropolama. Stoga je prostor
prava premija a vrednost zemljita izuzetno visoka, tako da je izdvajanje prostora
za izgradnju autoputeva i parkinga za privatne automobile neverovatan luksuz koji
sebi moe da dozvoli retko koji grad u Japanu. Poetkom 1950-ih, japanska mrea
puteva bila je najzaostalija u itavom razvijenom svetu. Jednostavno, u Japanu sve
donedavno uopte nije bilo pokretake snage za izgradnju puteva... Od kada je poeo
20
Mc Shane and Koshi and Lundin, Public Policy Toward Automobile A Comparative Look
at Japan and Sweden, Transportation Research 2, 1984, str. 97.
99
da se modernizuje 1868. godine, Japan je svoje resurse koncentrisao iskljuivo na

eleznicu, ..., i prvi moderni autoput izgradio tek 1965. godine!20
Naizgled je paradoksalno da je Japan, koji spada u najznaajnije svetske
proizvoae automobila, veoma rano uveo izuzetno otru restriktivnu politiku u
pogledu korienja automobila. To, meutim, i nije bila posledica nekakve urbane ili pak saobraajne strategije, ve makroekonomske politike. Barter istie:
Jedan od znaajnih razloga veoma rano uvedene restriktivne politike Japana
u pogledu korienja automobila lei u njegovoj ogromnoj zavisnosti od uvoza
strane nafte.21 Favorizovana eleznica koristila je lokalni ugalj, dok je proizvodnja motornih vozila, kojom su odmah nakon Drugog svetskog rata dominirale
amerike kompanije, zavisila od uvozne nafte.
Istovremeno, nakon Drugog svetskog rata, osnovni cilj makroekonomske
strategije Japana (poznate kao Marjui) bio je ograniavanje line potronje
kako bi se maksimizirali tednja, investicije i izvoz. Tako je uprkos veoma brzoj
industrijalizaciji i porastu primanja tokom 1950-ih, stepen motorizacije u Tokiju
(16 automobila na 1.000 stanovnika) bio neuporedivo nii nego u mnogo siromanijim gradovima poput Singapura i Kuala Lumpura.
Tokio je razvio vei deo svog eleznikog sistema znatno pre nego to je porast
motorizacije postao jedna od dominantnih karakteristika metropola u razvijenom
svetu. Najvei deo prigradske eleznice Tokija nastao je jo pre Drugog svetskog
rata (izmeu 1920-1940. godine).22 U stvari, eleznica je povezala Tokio sa susednim gradiima jo 1869. godine (kad je otvorena linija Tokio-Jokohama), ali tek
od 1915. (kada postepeno poinje elektrifikacija pruga) stvarno dobija znaajniju
ulogu u prigradskom saobraaju ove metropole.23 Mnogo novih prigradskih linija
otvoreno je pre Drugog svetskog rata, posebno od strane kompanija koje se bave
stambenom izgradnjom.
Gustine naseljenosti, naravno, bile su izuzetno visoke. Procenjuje se24 da
su u japanskim metropolama gustine naseljenosti 1850. godine iznosile 21.000
stanovnika po km2, a 1920. 15.000 stanovnika po km2,to odgovara karakteri Paul Barter, An International Comparative Perspective on Urban Transport and Urban Form in
1999, str. 270.
22
Peter Hall, The World Cities, Weidenfeld and Nicolson, London, 1984, str. 229.
23
P. Rimmer, Rikisha to Rapid Transit: Urban Public Transport Systems and Policy in Southeast Asia,
Pergamon Press, Sydney Oxford New York Toronto Frankfurt, 1986, str. 55.
24
Y. Masai, Metropolization in Densely Populated Asia: The Case of Tokyo. u: A. K.
Dutt, F. J. Costa, S. Aggarwal, A. G. Noble, eds., The Asian City: Processes of Development,
Characteristics and Planning, Kluwer Academic Publishers, Dordrecht/Boston/London, 1994,
str. 122.
25
R. Inoue, Urban Development and Urban Transportation in Japan; Paper presented at the 2nd
ASEAN-Japan Workshop-cum-Seminar on Urban Transportation 1994, Nippon Convention
Center, Chiba City, May 30 June 1, 1994.
21
100
stikama tipinog peakog grada, ali su se u Tokiju 1935. godine predgraa du

linija prigradske eleznice proirila i do 10 kilometara od gradskog centra,25 tako
da je on 1940. godine uveliko poeo da dobija obrise tipinog JGS-grada.26 U
periodu od 1940. pa do ezdesetih godina, Tokio je nastavio da se razvija kao
tipian elezniki grad (pri emu je peaenje i korienje bicikla 1968. godine
jo uvek iznosilo 51% svih putovanja u ovoj metropoli).27
Prva linija podzemne eleznice u Tokiju otvorena je 1927. godine, ali mrea njenih linija znaajnije je proirena tek u periodu nakon Drugog svetskog rata, od 1957.
do poetka 1970-ih, i potpuno istisnula tramvaje u centralnoj zoni grada; oni su
definitivno izbaeni iz opticaja izmeu 1965. i 1971. godine.28 Moan, efikasan sistem
podzemne eleznice od preko 200 km linija komplementaran je razgranatoj mrei
prigradske eleznice nastaloj jo pre 1940. godine, tako da su podzemna i prigradska
eleznica 1960. godine obavljale 90% putnikih kilometara javnog gradskog saobraaja, etiri puta vie od putnikih automobila. Potranja za eleznikim saobraajem
1960-ih u Tokiju rasla je takvom brzinom da ak ni nagla ekspanzija eleznikih
kapaciteta ni otvaranje novih linija nije moglo znaajnije da je zadovolji.29 Od 1965.
do 1970. godine neverovatna guva u podzemnoj i prigradskoj eleznici u Tokiju
smanjila se sa 240% na 220% dizajniranog kapaciteta.30 Naravno, takve su guve
mogue jedino kada se putnici u vozove pakuju kao sardine.
Japan je u predratnom periodu imao eksplicitnu politiku favorizovanja
investicija u eleznicu, kojom su dominirale lokalne kompanije, a ne u drumski
saobraaj, kojim su dominirale strane firme.31 Takvo nacionalno favorizovanje
investicija u eleznicu nastavilo se sve do kraja 1960-ih. Podsticale su ga ogromne korporacije (keirecu) koje su u tom periodu bile izuzetno zastupljene na
eleznici, a gotovo uopte nisu investirale u industriju motornih vozila. Ove
korporacije su, takoe, bile i vlasnici nekretnina u centralnoj gradskoj zoni i bile
bi finansijski uzdrmane da je dolo do disperzivnog razvoja Tokija pod uticajem
P. Barter, An International Comparative Perspective on Urban Transport and Urban Form in
1999, str. 54.
27
City Bureau and Building Research Institute, Cities and Urban Transport in Japan 1990,
Ministry of Construction and Japan Transportation Planning Association, Tokyo, 1990.
28
City Bureau and Building Research Institute, Cities and Urban Transport in Japan 1990,
Ministry of Construction and Japan Transportation Planning Association, Tokyo, 1990; P.
Rimmer, Rikisha to Rapid Transit: Urban Public Transport Systems and Policy in Southeast Asia,
Pergamon Press, Sydney Oxford New York Toronto Frankfurt, 1986.
29
P. Hall, The World Cities, Weidenfeld and Nicolson, London, 1977, str. 229-231.
30
R. Cybriwsky, Tokyo: The Changing Profile of an Urban Giant, Belhaven Press, London, 1991,
str 102.
31
W. Hook, The Role of Non-motorized Transportation and Public Transport in Japans
Economic Success, Transportation Research Board Paper, 940954, 1994.
32
W, Hook, M. Replogle, Motorization and non-motorized transport in Asia: Transport system
evolution in China, Japan and Indonesia, Land Use Review 13 (1), 1996.
26
101
automobila.32 To je sigurno bio jedan od presudnih razloga za stvaranje izrazito

radijalne saobraajne strukture Tokija. Iako se ovde radilo prvenstveno o eleznikoj infrastrukturi, ak i mrea arterijskih puteva koja je kasnije veoma stidljivo
poela da se gradi, bila je izrazito radijalna. Razvoj Tokija u to vreme stvarno je
bio dobar primer za Tomsonovu strategiju jakog centra.
Sedamdesetih godina 20. veka ve poinje da raste i stepen motorizacije
stanovnitva (sa 11,4 automobila na 1.000 stanovnika 1960, porastao je na 42,9
automobila na 1.000 stanovnika 1990. godine). Meutim, na prostorno-fiziku
strukturu Tokija i danas presudno utie upravo eleznica,33 budui da je urbano
planiranje krajnje svedeno i nije znaajnije uticalo na razvoj Tokija.34 eleznica
ogromne propusne moi imala je presudan uticaj i na stvaranje dinovskog
poslovnog centra (CBD) u gradskom jezgru, u kome je 1960. radilo 1,3 miliona,
a 1990. godine 2,3 miliona ljudi.
Tabela 6. Prostorno-demografske karakteristike Tokija (1960-1990)
Godina
CBD
stan.
(u 000)
1960.
545
1970.
402
1980.
338
1990.
266
Proraunato prema: J.
centralna zona
predgraa
gustine nas. stanovnitva
povr.
(km2)
stan.
(u 000)
povr.
(km2)
stan.
(u 000)
povr.
(km2)
CBD
(st/ha)
c.zona
(st/ha)
predgr
(st/ha)
40,2
41,1
41,1
42,1
8.310
8.841
8.352
8.160
412
490
545
618
7.210
12.630
17.487
23.630
1.400
2.382
3.056
3.862
135,7
97,9
82,3
63,2
201,5
180,4
153,2
132,1
51,5
53,0
57,2
61,2
Kenworthy, F. Laube, et al., An International Sourcebook of Automobile

Tabela 7. Gradski saobraaj u Tokiju (1960-1990)

Godina
Pkm
po stanovniku
JGS putniki kilometri po stanovniku
Ukupno
automob.
JGS uk. (%)
autobus (%)
elezn (%)
tramv.(%)
1960.
4.845
917
3.928 (81,1)
259 (5,3)
3.544(73,1)
126 (2,6)
1970.
6.876
.715
5.161 (75,1)
334 (4,9)
4.807(69,9)
20 (0,3)
1980.
7.579
2.388
5.191 (68,5)
262 (3,4)
4.925(65,0)
4 (0,2)
1990.
8.676
3.175
5.501 (63,4)
217 (2,5)
5.280(60,9)
3 (0,0)
Proraunato prema: J. Kenworthy, F. Laube, et al., An International Sourcebook of Automobile

Brojevi u zagradi oznaavaju procentualno uee JGS-a u celini i njegovih razliitih vidova u ukupno
ostvarenim putnikim kilometrima po gradskom stanovniku.
M. S. Bernick, R. B. Cervero, Transit Villages in the 21st Century, McGrow Hill, New York,
1997; R. Cybriwsky, Tokyo: The Changing Profile of an Urban Giant, Belhaven Press, London,
1991, str. 130-133.
34
W. Hook, The Role of Non-motorized Transportation and Public Transport in Japans
Economic Success, Transportation Research Board Paper 940954, 1994; P. Hall, The World
Cities, Weidenfeld and Nicolson, London, 1977, str. 236.
33
102
Tako su najmarkantnija obeleja prostornog i demografskog razvoja Tokija

u periodu od 1960. do 1990. godine bili neverovatna ekspanzija predgraa i sve
vea koncentracija zaposlenih u CBD (sa 26% 1960. porasla je na 28% ukupnog
broja zaposlenih 1990. godine).
Dok se centralna zona tek neto prostorno proirila (za 200 km2, pri emu je
broj stanovnika ostao priblino isti 8 miliona, a gustina naseljenosti se smanjila
sa 13.500 na 6.300 stanovnika po km2), ekspanzija predgraa bila je stvarno
neverovatna: broj stanovnika u predgraima uveao se sa 7 na 24 miliona, a
njihova urbanizovana povrina sa 1.400 km2 na 3.900 km2. Pri tom je gustina
naseljenosti u predgraima u istom periodu ak porasla sa 5.100 na 6.100 stanovnika po kvadratnom kilometru!
Iako od 1970-ih godina poinje vie da se koristi automobil (ija se upotreba
uveala sa 900 pkm/st. 1960, na 3.200 pkm/st. 1990. godine), eleznica u
Tokiju i dalje neprikosnoveno dominira (u periodu 1960-1990. ostvaruje porast
sa 3.500 pkm/st. na 5.300 pkm/st.). Nijedan drugi vid saobraaja, naravno, ne bi
mogao da povee 4.500 km2 gusto naseljene urbanizovane povrine i 32 miliona
ljudi u jedinstvenu funkcionalnu celinu, niti da omogui koncentraciju od 2,3
miliona zaposlenih u CBD (centralnu poslovnu zonu) povrine 40 km2, izuzev
prigradske i podzemne eleznice.
Prosena brzina eleznice u Tokiju uvek je bila znatno vea nego brzina privatnih automobila i ta razlika se permanentno poveava u korist eleznice. Primera
radi, prosena brzina automobila 1970. godine iznosila je 28 km/h a eleznice 40
km/h, dok je 1990. prosena brzina automobila iznosila 24 km/h a eleznice i dalje
40 km/h. U Tokiju se, jednostavno, dva puta bre putuje gradskom eleznicom
nego automobilom.
Izuzetno visok faktor iskorienosti kapaciteta eleznice doveo je do nepojmljivo visokog stepena pokrivenosti prihodom organizacija JGS-a u ovoj metropoli od 110%, to je nezamislivo ne samo u SAD ve i u Evropi. Ovo, naravno,
predstavlja bitnu karakteristiku svih gusto naseljenih, bogatih azijskih metropola.35 Treba imati na umu da javni saobraaj u Japanu prima manje subvencija i
da se privatizuje. Za razliku od veine metropola industrijski razvijenih zemalja
Zapada, u Japanu je privatni kapital veoma zainteresovan za javni gradski i prigradski saobraaj.
Ovo nas dovodi do izuzetno zanimljivog kompleksa pitanja. Svuda u razvijenom svetu JGS je crna ovca. U SAD preovlauje stav kako su investicije u JGS
isto traenje sredstava, dok se u Evropi na JGS mnogo blagonaklonije gleda, ali
se investicije obino pravdaju nekakvim optim interesom. Primera radi, zakljuak jednog seminara CEMT-a je da u svim evropskim zemljama javni saobraaj
dobija subvencije... Smeno bi bilo i oekivati da se javni saobraaj razvija iskljuivo na linijama koje su profitabilne jer bi to samo posluilo jaanju ve postojee
35
Izuzetno visok faktor pokrivenosti rashoda prihodom JGS-a osnovno je obeleje i ostalih gusto
naseljenih, bogatih metropola Azije: u Hong Kongu iznosi 140%, a u Singapuru 100%.
103
polarizacije aktivnosti, socijalnih nejednakosti i, gledano na dui rok, enormno

povealo saobraajna zaguenja i stepen zagaenja.36
Za razliku od drugih bogatih metropola, JGS u Tokiju (elezniki saobraaj
posebno) izuzetno je lukrativan biznis oko koga se otimaju privatnici. Kako je to
mogue? U emu je tajna? Razlozi su brojni. Prvo, u Tokiju je elezniki sistem
potpuno zaokruen znatno pre nego to je stepen motorizacije poeo da raste.
Ovaj ogroman, razgranat sistem razvijao je velike brzine i bio potpuno imun
na saobraajna zaguenja na ulinoj mrei kada je 1960-ih i 1970-ih dolo do
porasta motorizacije stanovnitva. Tako u Tokiju danas eleznica omoguava
najvei stepen pristupnosti i uopte nema konkurenta. Pri tom su i distribucija
stanovnitva, zaposlenih i putovanja i prostorno-fizika struktura ve odavno
potpuno prilagoeni eleznikom saobraaju. Mnogi istraivai ak istiu da
urbano planiranje u ovoj metropoli gotovo ne postoji upravo zato to elezniki
saobraaj u potpunosti diktira tip urbanog razvoja.37
Drugo, mrea puteva u Tokiju je:
n veoma male propusne moi (ak i najnoviji arterijski putevi imaju samo po
dve kolovozne trase u jednom smeru jer su graeni u vreme zanemarljivog
stepena motorizacije i sluili prvenstveno za robni saobraaj);
n izrazito je radijalne strukture (tako da samo dodatno pojaava mo glavnog
gradskog centra u kome radi 2,3 miliona ljudi) i
n nema ni izgleda da se bitnije proiri.
Naime, kada je 1970-ih godina u Japanu poelo da se investira u puteve, u
Tokiju je izgraeno zauujue malo savremene putne mree. Osnovni razlozi
bili su: veoma izraena, neprikosnovena svojinska prava vlasnika nekretnina,
kao i astronomske cene izgradnje gradskih puteva; na akviziciju zemljita za
izgradnju gradskih puteva u Tokiju ide ogroman procenat, ak 70% !38 O maloj
propusnoj moi puteva u Tokiju govori primer iz 1980-ih: ve neznatan porast
korienja automobila izazvao je takva saobraajna zaguenja da je stanovnitvo
poelo masovno da koristi bicikle umesto autobuse. Krajem 1980-ih bicikl je
uestvovao sa 15% u ukupnom opsegu putovanja u Tokiju, potpuno istiskujui
autobuse sa mesta glavnog prevoznog sredstva za distribuciju putnika do eleznikih stanica.39
C. Reynaud, Transport Policies in the Countries of Central and Eastern Europe. A Decade of
Integration: Results and Challenges. Transport Policy Forum, ECMT Committee of Deputies,
Paris, 2001, str. 18.
37
P. Barter, An International Comparative Perspective on Urban Transport and Urban Form in
1999, str. 283-284; R. Cybriwsky, Tokyo: The Changing Profile of an Urban Giant, Belhaven
Press, London, 1991, str. 93, 135.
38
W. Hook, M. Replogle, Motorization and non-motorized transport in Asia: Transport system
evolution in China, Japan and Indonesia, Land Use Review 13 (1), 1996, str. 76.
36
104
Parking mesta ima veoma malo i izuzetno su skupa. U Tokiju je, na primer,
tolika nestaica prostora da se pre registracije privatnog automobila mora podneti dokaz o posedovanju parking mesta.40
Celokupna izgradnja u Tokiju je pod monim uticajem kompanija eleznikog saobraaja. U stvari, veina privatnih eleznikih kompanija funkcionie u
okviru ogromnih poslovnih konglomerata koji se bave izgradnjom i stambenih
i poslovnih zgrada du eleznikih linija.41 Ne samo da je privatni kapital investiran u izgradnju veeg dela (od ukupno 2000 km) eleznikih linija u regionu
Tokija, ve su ovi dinovski konglomerati, koji se danas vie ne bave samo eleznikim saobraajem ve i prodajom potronih dobara, raznih usluga i nekretnina, izgradili itave nove gradove, sa punim spektrom komunalnih usluga.
Ovaj koncept integrisanog razvoja eleznice i novih gradova u Japanu zaela
je jo eleznika kompanija Hankju odmah po otvaranju linije za Osaku 1910.
godine. Ova kompanija je veoma brzo otkrila da je putniki elezniki saobraaj
jedva profitabilan i zapoela sa izgradnjom stambenih zgrada oko eleznikih
stanica.
Druga faza zapoinje nakon Drugog svetskog rata, za vreme japanskog ekonomskog buma, kada dolazi do masovne transformacije privatnih eleznikih
kompanija u multibiznis kompanije, poznate pod imenom tarminaru. Koncept
urbanog razvoja koji su ovakve multibiznis kompanije omoguile sjajno ilustruje
upravo primer novog grada Tame.
Izgradnja Tame je najpoznatiji, najvei i najuspeniji projekat koji je ikada
preduzela neka privatna eleznika kompanija u Japanu. Zaetak ideje koncepta
razvoja Tame datira jo iz 1918. godine, kada je ibusava Eii, jedan od najuspenijih preduzetnika iz Meii ere (1868-1912), stvorio korporaciju vrtnog
grada, koja je prethodila dananjoj Tokju korporaciji. Ova korporacija danas
ima, izmeu ostalog, najveu od osam postojeih privatnih eleznikih kompanija u Tokiju. Tako je Eii crpei svoje ideje iz Hauardovog koncepta vrtnog grada
jo u prvim decenijama 20. veka poeleo da izgradnjom pastoralnih komuna
oslobodi Tokio prezaguenosti. Meutim, za razliku od Hauarda, koji je hteo da
stvori samodovoljne gradove, fiziki i ekonomski nezavisne od Londona, Eii
je ove japanske vrtne gradove u okolini Tokija, u stvari, zamislio kao mesta za
ladanjski odmor, tj. naselja spavaonice, i za ivota uspeo da stvori samo nekoliko
ovakvih suburbanih enklava. Njegovu ideju u ivot je sproveo tek Keita Gotoh,
bivi ministar saobraaja i veoma uspean preduzetnik.
H. Yamakawa, The Role of Possibilities for Bycicle Transportation in the Post-Motorization
Age, IATSS Research 18(1), 1994, str. 62-75.
40
M. S. Bernick, R. B. Cervero, Transit Villages in the 21st Century, McGrow Hill, New York,
1997, str. 312.
41
M. S Bernick, R. B. Cervero, Transit Villages in the 21st Century, McGrow Hill, New York,
1997, str. 312-313.
39
105
Pod njegovim rukovodstvom, od 1960. do 1984. godine, privatna eleznika

korporacija Tokju iskoristila je izgradnju 22 km eleznike linije da transformie
ogromnu, brdovitu, jedva nastanjenu oblast u dobro isplaniranu urbanizovanu
celinu na 5000 hektara, sa priblino 500.000 stanovnika. Ovaj amalgam meupovezanih novih gradova protee se du 15-35 km iroke trake koja objedinjuje
etiri gradia jugozapadno od Tokija.
Uspeh Tame i mnogih drugih projekata koje su realizovale privatne eleznike kompanije, u toj meri je inspirisao lokalne i nacionalne vlade da ve kopiraju
njihovu ideju i stvaraju svoju verziju izgradnje novih gradova, koordinisanu sa
razvojem eleznikog saobraaja. Poslednjih godina i nacionalna politika Japana
snano promovie integrisani urbani i elezniki razvoj, pokuavajui da preusmeri razvoj iz metropolitenskih centara u planirane satelitske komune. Ovaj
plan je 1988. godine podran i usvajanjem zakona (National Law for Multipolar
Land Arrangement) kako bi se ohrabrio razvoj ovih bussines core cities na periferiji Tokija, tj. kreirale periferne komune koje e, nudei i radna mesta i stanove,
biti potpuno samodovoljne i tako smanjiti pritisak na eleznicu i puteve.
Tako je, za razliku, na primer, od tokholma ili Singapura, u Tokiju upravo
privatni sektor, iskljuivo motivisan profitom, uspeo veto da koordinie razvoj
eleznice i novih gradova u itavom regionu. I dok je u SAD i veini metropola
razvijenog sveta model javnog saobraaja (koji finansira drava) i urbanog razvoja (koji generiu privatnici) nakon Drugog svetskog rata postao norma (praena
veoma razoaravajuim rezultatima u pogledu iskorienosti kapaciteta JGS-a),
u Tokiju su profitirali i privatni i javni sektor korienjem ovog jedinstvenog
preduzetnikog pristupa koji neodvojivo povezuje razvoj grada i JGS-a.
5. Zakljuak
Celokupna dosadanja analiza pokazala je kako upravo bogate azijske metropole, sa svojim izuzetno visokim gustinama naseljenosti, efikasnim sistemima
gradske i prigradske eleznice, restriktivnom politikom u pogledu korienja
automobila i sjajno isplaniranim razvojem novih gradova nude izuzetno inventivna, praktina planerska reenja koja se sjajno uklapaju u, poslednjih godina
sve vie promovisani, koncept odrivog urbanog razvoja. Oigledno je da ova
reenja mogu biti izuzetno inspirativna upravo za metropole zemalja u razvoju
i zemalja u tranziciji, koje karakteriu izrazito visoke gustine naseljenosti i relativno skroman stepen motorizacije stanovnitva (manji od 150 automobila na
1.000 stanovnika).
106

Literatura
[1] Barter, P.: An International Comparative Perspective on Urban Transport and

Urban Form in Pacific Asia: The Challenge of Rapid Motorization in Dense
Cities, Murdoch University, Perth, 1999.
[2] Bernick, M. S. Cervero, R. B.: Transit Villages in the 21st Century,
McGrow Hill, New York, 1997.
[3] Cervero, R.: Paradigm Shift: from automobility to accessibility planning, Urban Futures 22, June 1997.
[4] Cervero, R.: Transit Metropolis, Island Press, Washington, 1999.
[5] City Bureau and Building Research Institute, Cities and Urban Transport
in Japan 1990, Ministry of Construction and Japan Transportation
Planning Association, Tokyo, 1990.
[6] Cybriwsky, R.: Tokyo: The Changing Profile of an Urban Giant, Belhaven
Press, London, 1991.
[7] Dolven, B., et al.: Asias Car Crush, Far Eastern Economic Review, May
1997.
[8] Hall, P.: The World Cities, Weidenfeld and Nicolson, London, 1984.
[9] Hamel, Z.: How Desirable is a Fully Planned Metropolitan System?,
Megacities Foundation, Hague, 2002.
[10] Hau, T.: Transport for Urban Development in Hong Kong u: Habitat II
Global Workshop: Transport and Communication for Urban Development,
HR, Singapore, 1995.
[11] Hook, W. Replogle, M.: Motorization and non-motorized transport in
Asia: Transport system evolution in China, Japan and Indonesia, Land
Use Review 13 (1), 1996.
[12] Hook, W.: The Role of Non-motorized Transportation and Public
Transport in Japans Economic Success, Transportation Research Board
Paper, 940954, 1994.
[13] Inoue, R.: Urban Development and Urban Transportation in Japan; Paper
presented at the 2nd ASEAN-Japan Workshop-cum-Seminar on Urban
Transportation 1994, Nippon Convention Center, Chiba City, May 30
June 1, 1994.
[14] Kenworthy, J. Laube, F., et al.: An International Source of Automobile
[15] Leung, C. K.: The Process of Transport Policy Making u: Wang, L. H.
Yeh, A. G. O., eds.: Keep a City Moving: Urban Transport Management in
Hong Kong, Asian Productivity Organization, Tokyo, 1993.
[16] Lo, C. P.: Hong Kong, Belhaven Press, London, 1992.
[17] Masai, Y.: Metropolization in Densely Populated Asia: The Case of
Tokyo u: Dutt, A. K. Costa, F. J. Aggarwal, S. Noble, A. G., eds.:
107
The Asian City: Processes of Development, Characteristics and Planning,

Kluwer Academic Publishers, Dordrecht/Boston/London, 1994.
[18] Pendakur, V. S. Menon, G. Yee, L.: TSM Inovations in Singapure:
Lessons from Expirience: 1974-88; Paper presented at the Transportation
Research Board 68th Annual Meeting, Washington, DC, 22-26 January,
1989.
[19] Reynaud, C.: Transport Policies in the Countries of Central and Eastern
Europe. A Decade of Integration: Results and Challenges. Transport Policy
Forum, ECMT Committee of Deputies, Paris, 2001.
[20] Rimmer, P.: Rikisha to Rapid Transit: Urban Public Transport Systems and
Policy in Southeast Asia, Pergamon Press, Sydney Oxford New York
Toronto Frankfurt, 1986.
[21] Shane, Mc. Koshi Lundin.: Public Policy Toward Automobile
A Comparative Look at Japan and Sweden. Transportation Research 2,
1984.
[22] Thai-Ker, L.: Urbanising Singapure: Optimising Resources, Megacities
Foundation, Hague, 2002.
[23] Thomson, M.: Great Cities and Their Traffic, Harmondsworth, Penguin,
1978. Vuchic, V.: Transportation for Livable Cities, Center for Urban Policy
Research, Rutgers, New Jersey, 2000.
[24] White paper: A world Class Land Transport System, Land Transport
Authority, Republic of Singapur, 1996.
[25] Yamakawa, H.: The Role of Possibilities for Bycicle Transportation in the
Post-Motorization Age, IATSS Research 18(1), 1994.

Pregledni lanak
109
UDK 316.32(4-11)

Fakultet za menadment, Grenobl, Francuska
UTICAJ GLOBALIZACIJE
NA ISTONU EVROPU
Rezime: Globalizacija je evolucijski proces koji se ne moe preokrenuti. Globalizacija
utie na istonoevropske zemlje uglavnom preko direktnih stranih ulaganja. Najvaniji cilj
multinacionalnih korporacija kada ulau u Istonu Evropu jeste da olakaju pristup tritu.
Najvaniji cilj kompanija iz Istone Evrope kada posluju sa multinacionalnim kompanijama
jeste da privuku strani kapital koji im je preko potreban. Proces u kojem specifine industrije
postaju transnacionalne, zatim meunarodne i konano globalne, zahteva od kompanija
iz Istone Evrope da se prilagode menjajui marketing, izvore, istraivanje i razvoj, ljudske
resurse, a verovatno i sve funkcije kako bi se uskladile sa globalnim tritima. Vlade istonoevropskih zemalja ije su kompanije, resursi i ljudi ukljueni u proces globalizacije, takoe
moraju da se prilagode pravilima igre: normama glavnih trgovinskih nacija u pogledu
kvaliteta, finansija, ekologije i ljudskih prava.
Kljune rei: globalizacija, Istona Evropa, tehnoloka promena, institucionalna
promena.
1. Uvod
Uobiajena reakcija na globalizaciju je odbrambena: to je zavera velikih
zemalja kao to su Amerika ili Japan. Od nje koristi imaju samo bogati. Ona
preusmerava radna mesta u zemlje sa niskim nadnicama i, u stvari, kolonizuje te
stanovnike za neperspektivne poslove. Cilj ovog lanka je da prui ravnomerniji
uvid u fenomen kojim se bavim skoro 60 godina. Godine 1946, mog oca je angaovala jedna amerika kompanija koja je proizvodila escajg pre Drugog svetskog
rata, a u vreme rata delove za oruje, da vrati njihov proizvodni program na
mirnodopsku proizvodnju escajga. U roku od est meseci pozvali su ga u Njujork
i rekli mu da ostaje bez posla, da je kompanija pronala italijanskog dobavljaa
koji bi mogao da im isporuuje gotov escajg u SAD po ceni nioj nego da ga
kompanija sama proizvodi. Kompanija e sauvati ime marke, ali e proizvod
faktiki stizati iz inostranstva. Kasnije, u vreme kada sam radio kao ekonomista
110
Uticaj globalizacije na Istonu Evropu
tj. direktor stratekog planiranja za Kompaniju AT&T kako bi postala globalni

konkurent, i skorije kao profesor na magistarskim studijama u oblasti biznisa,
gledao sam kako se ovaj obrazac ponavlja nebrojeno puta. Pristupanjem 10
istonoevropskih zemalja Evropskoj uniji, pa ak i ranije u Maarskoj, Rumuniji
i ostalim susednim zemljama, globalizacija je stigla u ovaj deo sveta. ta je zaista globalizacija? Da li je to destruktivna sila ili stimulans za modernizaciju, za
porast novostvorene vrednosti i stoga produktivnosti i plata? Mogu li manje
zemlje Istone Evrope, bilo da su u okviru Evropske unije, bilo izvan nje, da je
preive?
2. Globalizacija: definicija
U toku debate o Severnoamerikoj zoni slobodne trgovine (North American
Free Trade Association NAFTA) u SAD-u 1992. godine, Ros Pero (Ross Perot),
kandidat za predsednika i glavni izvrni rukovodilac Kompanije EDS, tada najveeg dobavljaa softvera, izjavio je da je predloeno smanjenje carina i kvantitativnih ogranienja na uvoz robe iz Meksika nalik stranom zvuku usisavanja
koji e zbrisati stotine hiljada radnih mesta u SAD-u. Takve generalizacije su se
uglavnom pokazale kao lane u godinama koje su sledile. ta je onda globalizacija? Po meni, globalizacija bi mogla da se objasni kao fenomen trgovine izmeu
specifinih industrija gde trita postaju najpre transnacionalna, zatim internacionalna i na kraju globalna. Zauzvrat, ovaj pokret zahteva od kompanija da se
prilagoavaju menjajui svoj marketing, investiranje, istraivanje i razvoj, ljudske
resurse, odnosno verovatno sve funkcije da bi uskladile svoje poslovanje ovim
tritima. Zbog toga i vlade zemalja ije su kompanije, kapital i ljudi ukljueni u
globalnu trgovinu, na isti nain treba da se prilagode pravilima igre, odnosno
normama koje su postavile vodee zemlje u meunarodnoj trgovini u smislu
kvaliteta proizvoda, finansija, ekologije i ljudskih prava. Ovaj proces utie na
neke industrije, ne na sve; neke kompanije su ukljuene, neke ne; u nekim sluajevima potrebno je da se vlada prilagodi, ali ne u svim.
Vano je prepoznati specifinosti onih privrednih grana koje prolaze kroz
proces globalizacije. Poelo je posle Drugog svetskog rata, sa industrijom tekstila
i obue, industrijama kod kojih se glavnina trokova odnosi na direktne trokove radne snage. Zatim, 1950-ih godina, globalizacija se proirila na elektronsku
industriju (kalkulatori, satovi, TV aparati, video rikorderi), a ubrzo i na automobilsku industriju. Tokom 1980-ih godina, bili smo svedoci globalizacije finansijskih usluga, proizvodnje vazduhoplova, izdavatva knjiga, duvanske industrije,
pa ak i industrije nametaja. U skorije vreme, poluprovodniki ipovi, kreiranje
softvera, kol-centri, pa ak i medicinske dijagnostike procedure i administrativni poslovi odlaze u inostranstvo. tavie, broj radnih mesta u razvijenim
zemljama je porastao, prosena plata porasla je i u razvijenim zemljama i u
111
zemljama treeg sveta, a ipak sva ta guva oko stranog zvuka usisavanja
stalno se ponavlja.
2.1. Sile koje pokreu globalizaciju
Ako promene posmatramo ire, pored specifinosti vezanih za pojedine
industrijske grane koje su postale globalizovane, nalazimo dva glavna imperativa:
tehnoloke promene i promenjene institucije. Tehnoloke promene ogledaju se u
raspoloivosti proizvodnih postrojenja pojedinih kompanija u drugim zemljama,
u sniavanju trokova fabrikih proizvoda, uvoenju intermodalnog prenosa
informacija, u standardizaciji proizvoda (PAL/NTSC, DVD, mere za odeu, 12
V), u viem kvalitetu proizvoda, smanjivanju otpada, poveanju novostvorene
vrednosti i fleksibilnijem planiranju proizvodnje.
Institucionalna promena je oigledna zbog pojave nadnacionalnih entiteta
(EU, NAFTA, ASEAN, MERCOSUR) i zajednike valute (evro) koja stvara
transparentnost cena. Dolo je do pomaka ka potroau, udaljavajui se od
zatite proizvoaa. Postoje dokazi i o mnogo veoj likvidnosti kapitala kao i o
veoj mobilnosti i kvalitetnijem obrazovanju radne snage. Dolo je do ogromnog
porasta meunarodne trgovine, uz sniavanje carina i kvota. Vie zarade u razvijenim zemljama primoravaju poslodavce na investiranje u otvaranje poslovnica
u manje razvijenim zemljama, na primer, iz Nemake u ekoj; iz Francuske u
Tunisu; iz SAD u Tajvanu i Kini. Pojedine zemlje stekle su i nove komparativne
prednosti u meunarodnoj trgovini: danas je Singapur poznat po poluprovodnicima, Italija po tekstilnoj tampi i proizvodnji aluminijuma, Kanada po hidroelektranama. Sve je vei broj integracija preduzea koje prevazilaze nacionalne
granice u automobilskoj industriji, finansijama, naftnoj industriji, avionskim
uslugama, telekomunikacijama. Rezultat ovog procesa je opadanje relativne
snage nacionalne drave naspram multinacionalne/globalne korporacije.
Postoji tendencija da se tehnoloke promene nazivaju pokretaima progresa,
dok u realnosti tek institucionalne promene, iako suptilnije, stvaraju uslove za
razvoj. U tom smislu, smanjivanje barijera za strane investicije i meunarodno
kretanje kapitala, kao i sporo ali neumoljivo meunarodno kretanje radne snage,
postali su ogroman izvor smanjenja trokova. Gde bi bila Nemaka 1950-ih godina da nije bilo grkih i turskih radnika? Ko bi radio u amerikim restoranima
da nije meksikih i ostalih latinsko-amerikih emigranata? Gde je najvea koncentracija Jamajana izvan Jamajke: oko Njujork sitija. Pokuajte da u Berlinu
pronaete Nemca batovana svi su oni Poljaci, legalno ili ilegalno zaposleni.
Najvea zajednica Srba izvan domovine jeste u Torontu u Kanadi. Ipak, postoje
institucionalne krutosti. Na primer, japanska vlada donela je zakone po kojima
je skoro nemogue za suprunika stranca koji eli da radi legalno, da se zaposli, a
veina zemalja Evropske unije odbila je da dozvoli radnicima iz novoprikljuenih
112
10 zemalja da rade u sledeih pet do sedam godina, uz izuzetak Velike Britanije

i Irske.
2.2. Okidai globalizacije
Dugaka je lista faktora koji utiu na neodlonu potrebu da se investira u
otvaranje poslovnica van zemlje matice:
n Onaj koji ulazi na neko trite mogao bi da otkrije da ne moe jednostavno da se bavi izvozom usled protekcionistikih spoljnotrgovinskih mera,
ve mora da nae partnera u zemlji u koju izvozi ili da izgradi fabriku na
ciljnom tritu. To je bio sluaj sa izvozom japanskog tekstila, a zatim i
japanskih automobila u SAD i Veliku Britaniju, kao i sa izvozom japanskih video rikordera u Evropsku uniju.
n Spori rast domaeg trita primorava preduzea sa vikom kapaciteta da
nau i eksploatiu strana trita kroz izvoz.
n Konkurencija stalno primorava preduzea da sniavaju trokove, pa zbog
toga ona prebacuju delatnost u zemlje sa niim trokovima. To je sluaj sa
amerikim tekstilom, italijanskim cipelama, nemakom preradom metala.
n Nova tehnologija, kao to je na primer LCD sat, tranzistor, vokmen,
radijalna guma, CT skener, nadvladava stariju tehnologiju i dovodi nove
strane konkurente.
n Istiu patenti na novu tehnologiju i strane generike firme eksploatiu
postojea trita, to je sluaj sa lekovima, vitaminima, biotehnologijom.
n Nekolicina manjih kompanija koje ele da se takmie sa veim inostranim
konkurentima formiraju udruenja kao to su Erbas (Airbus), SanofiAventis ili lanice OPEK-a.
n Drava odluuje da se takmii sa postojeim inostranim firmama tako
to uspostavlja nacionalnog ampiona (npr. Bul (Bull), Frejmtoum
(Framatome), Er Frans (Air France), Daevu (Daewoo), Erikson
(Ericsson), Japan Inc. (Japan Inc.).
n Aranmani u okviru zajednikog trita podstiu domae firme da se
takmie sa inostranim firmama, to kao rezultat daje racionalizaciju
industrije. To se dogodilo sa uslugama telekoma, avionskim uslugama i
distribucijom na veliko u Evropskoj uniji i sa trgovinskom razmenom u
okviru NAFTA-e.
n Firme klijenti sele se u inostranstvo i primoravaju dobavljae (raunovodstvena preduzea, proizvoae komponenti za automobile i elektronsku industriju, konsultante) da ih prate.
113
2.3. Ko gubi, ko dobija?

Bilo bi isuvie veliko pojednostavljenje da se kae da se izreka da plima koja
nadolazi podie sve amce moe primeniti na globalizaciju. Jasno je da postoje
oni koji dobijaju i oni koji gube. Dobitnici su, na primer, globalne robne marke
(Loreal (LOreal), lumberger (Schlumberger), Boing (Boeing), Nestle),
jeftine sirovine (saudijska nafta, australijsko gvoe), jeftina radna snaga (iz
Indonezije, Kine, Vijetnama, Madagaskara), jeftina visoka tehnologija (singapurski mikroipovi, indijski softver, italijanski alovi), adaptivna tehnologija
(vajcarski roboti, japanski automobili u Velikoj Britaniji, gitare Martin, tajvanske livnice mikroipova), oni koji su prvi na trinoj lestvici (Majkrosoft
(Microsoft), VW buba, SONY, Bic, Val-mart (Wal-Mart). S druge strane, gubitnici su firme sa fiksnom infrastrukturom koje ne mogu da se prilagode (francuski
ribari, poljska brodogradilita, ruske eliane, belgijski ugalj), proizvodi niske
tehnologije, ali skupe proizvodnje (francuske cipele, amerike metle od trske,
tamparije, tekstilna roba), tehnologija koja se lako kopira (AT&T telefoni,
britanski medvedii, kone tane Gui (Gucci), sindikati u neprilagodljivim
fabrikama (FO u Francuskoj, eirdije u SAD, nemaki metalci), inovniki
rad/montani rad/rad koji se ponavlja, odnosno rad koji se moe mehanizovati
(bankarski brojai, posredovanje kod hipoteka), kapital malog obima (male
banke, osiguranje, zdravstvo).
Ljudi znaju kad postoji verovatnoa da neto dobiju ili kad rizikuju. Gledate
slike kako indijski radnici na obali Malabar rado rue rashodovane trgovake
brodove. ak i po ceni od 0,19 amerikih dolara na sat, stotine indonezijskih
ena skuplja se kod kapija fabrike Nike kada se istakne tabla da je potrebna radna
snaga. Nasuprot tome, pogledajte radnike sindikata kako mariraju Parizom kad
se predloi privatizacija kompanija koje proizvode elektrinu energiju (EdF) ili
u Poljskoj kada se farmeri plae da nee biti konkurentni u poreenju sa francuskim ili nemakim farmerima i kada glasaju protiv pridruenja EU. Ironino
je da se situacija preokrenula u 2004. godini tako da sada nemaki farmeri gube
konkurentnost.
Ono to svaka zemlja treba jasno da shvati jeste da li je vie dobitnika nego
gubitnika i kako e na najbolji nain postupiti sa gubitnicima. Pogledajte brodogradilita Gdynia u Poljskoj: pre mnogo godina postala su neekonomina kada su
junokorejska brodogradilita mogla da sklapaju podjednako dobre brodove uz
nie trokove radne snage. Pa ipak, Poljska je odbila da zatvori ova brodogradilita i da prekvalifikuje radnike za druge isplativije poslove. Jedno od realistinih
pitanja koje proizlazi iz ovih primera jeste da li sindikati mogu bolje da pomognu
svojim lanovima tako to e im predloiti planove vlade za prekvalifikaciju i
povlastice za poslodavce nego to e ih izvesti na trajk za vee zarade. Pristup
Meksika NAFTA-i moda bi bio demonstrativni primer prilagoavanja, da nije
114
bilo pada meksikog peza 1995. godine, rezultirajueg bega kapitala i ekonomske
krize koja je potrajala nekoliko godina.
3. Evolucija globalnih korporacija
Gore navedeni faktori naterali su mnoge kompanije da promene svoje
metode rada. Pre petnaest godina profesor Voren Kigen (Warren Keegan) sa
Univerziteta Peis u Njujork sitiju nainio je matricu 4 x 4 da bi pokazao koje
promene zahteva globalizacija u nekim od glavnih funkcija unutar kompanija na
koje ona utie. Tokom godina otkrio sam da je neophodno da se njegova lista
proiri na 15 takvih funkcija.
Ono to i dalje iznenauje jeste kako je teko prei iz jedne faze u drugu
(iz kolone u kolonu) u ovom dijagramu. Veina kompanija ak i ne uspeva da
se dosledno kree iz jedne faze u drugu u svim funkcijama, a i zaostaje znatno
u nekim oblastima. Vredno je istai da je ak i sofisticiranim kompanijama kao
to je Deneral elektrik (General Electric) bilo potrebno skoro 30 godina da
dostignu globalnu fazu. Dok se mnoge funkcije nalaze u datoj koloni, postoje
mnogi usamljeni sluajevi. AT&T International je savreni primer: kada slubenici AT&T-a zaposleni na Tajlandu nisu dobili mesenu platu za decembar 1985,
sluba isplate AT&T na Floridi je jednostavno objasnila da je kompjuterska
greka, ali nije nita uinila da to nadoknadi. inovnik na Floridi nije bio svestan injenice da e usled vremenske razlike, imajui u vidu razliite bankarske
sisteme, razliite sisteme povlaenja novca sa rauna i ostale faktore, zaposleni
na Tajlandu, jednostavno, gladovati itav mesec. Tek je pretnja da e biti pozvan
predsedavajui Upravnog odbora ubedila efa ovog inovnika da uspostavi kreditnu liniju sa filijalom banke ejs u Bankoku. Toliko o fleksibilnosti raunovodstva!
115
Tabela 1. Evolucija globalne korporacije

AKTIVNOST
DOMAA
INTERNACIONALNA
MULTINACIONALNA
GLOBALNA
Prodaja u
inostranstvu
<5%
Oko 10%
30-50%
>60%
Primer
SNCF
Chrysler, Renault
H-P (1985); Caterpillar
IBM, ABB,
NISSAN
Teite
Nacionalno
Slinosti
Razlike
Realnost/
Ujedinjenje
uticaja
Marketing
Nacionalni
Proirenje
Prilagoavanje
Svetske marke
ali sa razlikama
Finansije/
Raunovodstvo
Nacionalni
opteprihvaeni
principi
raunovodstva
Domai opteprihvaeni
principi raunovodstva
Opteprihvaeni principi
raunovodstva SAD-a i
inostrani
Zavisi od
trita
Organizacija
Funkcionalna
Meunarodna podela
Oblast/svetski proizvod/
usluga
Meovita/
matrina
struktura
Istraivanje i
razvoj
Domai
Zemlja porekla
Zemlja porekla i
domaina, mnoge zemlje
(nisu integrisane).
Integrisane
laboratorije
Ljudski resursi
Domai
Zemlja porekla (iseljenici)
Zemlja domain
(lokalni)
Najbolja osoba
Radni odnosi
Granski ili
meoviti
sindikati
Lokalni sindikati
Radi to rade i lokalne

firme: sindikat ili ne.
Meoviti/
matrini
Orijentacija
Domaa
Etnocentrina Ameriko
je najbolje.
Policentrina
Geocentrina
Izvori
Svi domai
Domae je jo uvek
najbolje.
Lokalno je najbolje.
Na prvom
mestu je ulaz
na trite a
zatim niski
trokovi.
Etika
Sve to je
po zakonu u
domovini.
Ono to je po zakonu u
svakoj zemlji.
Snai se sam
Kredo tipa J&J
116

4. Evolucija politike vlade
Kao to je navedeno u odeljku sa definicijom, kompanije nisu jedine koje

moraju da se prilagode. U formalnoj hijerarhiji kompanija ovo prilagoavanje
jo uvek je laki zadatak nego u politiki osetljivom zakonodavstvu ili ak nekoj
zemlji ije demokratske institucije tek treba da se razviju. Nije lako pogaati
poslove sa nezavisnom klijentelom kada je samo nekolicina njih izloena vetrovima globalizacije ili osea da nema ta da dobije. Neophodnim promenama u
politici neke vlade da bi se podrao proces globalizacije, smatraju se sledee:
n Vlada bi trebalo da se ponaa kao neko ko uspostavlja pravila, a ne kao
uesnik, kao to je to sluaj, na primer, u preduzeima u dravnoj svojini
u Kini.
n Propisi treba da prevagnu tek kada trine sile (konkurencija, funkcije
ponude i potranje) nisu adekvatne. Monopoli u oblasti snabdevanja
vodom, radio frekvencija, telekomunikacija, elektrine energije i berzanskog poslovanja, moraju da budu regulisani.
n Treba da se primenjuje poreska politika koja ne pravi razliku izmeu
domaih i meunarodnih firmi, ali podstie trgovinu, tednju i investicije.
n Treba napustiti politiku vlade koja spreava direktna strana ulaganja,
migraciju menadmenta i strunih radnika.
n Treba ohrabrivati aktivnosti istraivanja i razvoja koje su i u skladu sa
mogunostima konkretne privrede da koristi rezultate, a ne stvarati laboratorije, univerzitete, od kojih koristi imaju samo stranci usled odliva
mozgova i otkupa patenata.
n Vlada treba da obezbedi da se dovoljno rano pone sa uenjem stranog
jezika koji omoguava njenim graanima da itaju i komuniciraju sa
strancima.
n Subvencije odnosno carinsku zatitu mladoj industriji treba smanjiti na
minimum kako se ne bi stvarali beli slonovi koji kasnije imaju vie
tekoa pri prilagoavanju konkurenciji.
n Treba sprovoditi socijalnu politiku koja pravi kompromis izmeu pritisaka
politike i konkurencije.
n Treba obezbediti nadoknade za prekvalifikacije radnika da bi se umesto
porasta nezaposlenosti, samim tim i socijalne pomoi i kompenzacija za
nezaposlene, obezbedila zaposlenost.
n Vlade manje razvijenih zemalja treba da vode rauna o ekolokim zakonima i njihovoj primeni, pri emu nije neophodno da oni budu na istom
nivou kao i oni koje donose vlade razvijenih zemalja, ali treba da se jasno
kreu u tom pravcu.
n Vlade bi takoe trebalo da vode rauna o ljudskim pravima, ukljuujui
donoenje zakona o deijem radu, o sigurnosti na poslu, zdravstvenoj
117
zatiti, jednakom poloaju polova, zastupljenosti sindikata u odluivanju

o pitanjima radnikog standarda.
Nijedna zemlja ne ini sve ovo, ma kako poeljno to bilo. Naravno, dravne institucije SAD-a pokuavaju da koriste svoje suvereno pravo ne samo da
postavljaju pravila, ve odskora i da uestvuju aktivno u donoenju odluka
u industrijskim granama ija je proizvodnja u funkciji odbrane zemlje, zatim u
donoenju odluka u drvnoj industriji, industriji eera, pamuka, elika i odee. U
mnogim sluajevima, dravne institucije SAD-a vrlo dobro znaju da su njihove
delatnosti u ovim industrijskim granama u suprotnosti sa pravilima Svetske trgovinske organizacije, ali su sigurne u saznanju da e biti potrebno nekoliko godina
da se protiv njihovog ponaanja donese odgovarajua presuda!
Postoji jo jedan vaan razlog u prilog prekvalifikacijama radnika, a protiv
socijalne pomoi i nadoknada za nezaposlene: zemlje poput Francuske i Nemake
bile su svedoci da im se radna populacija smanjila na odreeni postotak ukupne
populacije, a stopa nezaposlenosti bila dvostruko vea nego u zemljama kao to
su Velika Britanija i Holandija. U Holandiji, vlada je obezbedila nadoknadu
za prekvalifikovanje onih koji su bili izmetani sa posla zbog primene novih
tehnologija i strane konkurencije, ali u obliku koji nije vodio velikom trajnom
optereenju poreske osnovice, ve tranzicionim plaanjima u alternativnim
industrijama.
5. Problemi sa globalizacijom
Da li je globalizacija proces koji se moe preokrenuti? Pokuaj da se odgovori
na ovo pitanje prepun je tekoa. Kratak osvrt na razmere do kojih se ona ve
infiltrirala u svaku poru najrazvijenijih zemalja nagovetava da e to biti izuzetno
teko. Dramatine posledice pokuaja da se proces globalizacije preokrene bile
bi brojne. Na primer, nacionalne drave morale bi da uvedu stroge restrikcije ne
samo na uvoz ve i na transplantacije. Kao posledica toga, cene u tim zemljama dramatino bi porasle, a radna mesta koja bi se na taj nain sauvala bila bi
veoma skupa. Domae firme morale bi da odmotaju tehnologije, marketing,
osoblje, finansije, izazivajui nevolje.
Ostaje jo najmanje sedam pitanja na koja treba nai odgovor, iako globalizacija ne moe, praktino govorei, da se preokrene. Da li je, onda, globalizacija
isto dobro ili bi trebalo da imamo na umu da ostaju neka pitanja na koja
nismo nali odgovore.
Prvo pitanje koje je ostalo bez odgovora tie se nejednakosti. Da li globalizacija stvara vee nejednakosti unutar pojedinih grupacija zemalja, odnosno
izmeu razvijenih i manje razvijenih zemalja?
118
Drugo pitanje koje je ostalo bez odgovora odnosi se na globalizaciju naspram

demokratije. Da li je profesor Ejmi ua (Amy Chua) sa Pravnog fakulteta Jejl,
koji je autor dela Svet u plamenu u pravu kada pie da postoji uroeni konflikt
izmeu demokratije i emigrantskih manjina koje imaju velike koristi od globalizacije?
Tree pitanje koje je ostalo bez odgovora je iz oblasti ekologije. Da li je rezultat globalizacije prebacivanje problema vezanih za zagaenje ovekove okoline u
manje razvijene zemlje?
etvrto pitanje koje je ostalo bez odgovora tie se ovekoveavanja kolonijalnog statusa manje razvijenih zemalja. Da li globalizacija znai da se manje
razvijene zemlje nee industrijalizovati, ve e ostati samo dobavljai sirovina i
radnika za razvijene zemlje?
Peto pitanje bez odgovora bavi se odnosima razmene. Znajui da trenutno
vei deo Afrike, Latinske Amerike i delovi Azije prodaju robu sa niom novostvorenom vrednou, a razvijeni svet robu sa viom novostvorenom vrednou,
da li e odnosi razmene ostati nepovoljni za zemlje ovih kontinenata?
esto pitanje koje je ostalo bez odgovora tie se imperijalizma. Da li razvijene zemlje nameu inferioran status manje razvijenim zemljama zbog institucija
(obrazovanje, vlast, standardi) kojima se favorizuje postojee ureenje?
Sedmo pitanje koje je ostalo bez odgovora odnosi se na ideologiju. Da li je
globalizacija neizbeni pratilac kapitalizma (c.f. Karl Marks) jer namee ideologiju koja je i strana i protivna vrednostima manje razvijenih zemalja?
6. Dosezanje do trita Istone Evrope
Globalizacija je dola u Istonu Evropu uglavnom kroz direktna inostrana
ulaganja. Da bismo ovu diskusiju olakali, iskljuimo iz razmatranja na trenutak Tursku i Rusiju, ili preciznije, Zajednicu nezavisnih drava. Ovo nam
ostavlja samo pet od deset zemalja koje su nedavno pristupile Evropskoj uniji
(eku, Slovaku, Poljsku, Sloveniju i Maarsku), ali i zemlje koje su potencijalni kandidati za lanstvo (Albaniju, Rumuniju, Srbiju i Crnu Goru, Hrvatsku,
Makedoniju, Bugarsku i Moldaviju).
Ono to karakterie ove istonoevropske zemlje, izuzimajui Poljsku i
Rumuniju, jeste relativno mala populacija (ispod 10,5 miliona) i trine ekonomije koje su doskora uglavnom bile planske privrede. Rezultat je neefikasna
ekonomija usled nepostojanja ekonomije obima, kao i nekih drugih faktora o
kojima e kasnije biti rei. Ukazujemo panju na razlike u veliini trita pojedinih zemalja, kao to je dato u tabeli 2.
119
Tabela 2. Osnovni indikatori za osam zemalja Jugoistone Evrope (JE-8) i pet

zemalja Centralne Evrope (CE-5) u 2001. godini
Stanovnitvo
u hiljadama
Albanija
BiH
Bugarska
Hrvatska
Makedonija
Moldavija
Rumunija
SCG2
JE-8
eka
Maarska
Poljska
Slovaka
Slovenija
CE-5
3435
37501
7929
4381
2041
3640
22456
8319
55951
10280
10195
38632
5379
1990
66476
BDP u
USD mil.
4186
4618
13557
20263
3426
1478
39714
105003
97741
56728
51917
176256
20462
18810
324175
BDP
po glavi
stanovnika
USD prema
dev. kursu
1219
1231
1686
4625
1674
406
1772
1260
1748
5514
5092
4561
3804
9443
4875
BDP po glavi
stanovnika
USD nac.
paritet
kupovne
moi
7650
9660
6400
2110
6180
15170
12960
9890
12660
17740
11630
Realni rast BDP u %
1991-2001
prosek
2001
Predvianje
Bekog
instituta
2002
Predvianje
Bekog
instituta
2003
Predvianje
Bekog
instituta
1.5
26.3
-1.6
-0.9
-1.3
-8.6
-1.1
-6.2
6.5
5.6
4.0
4.1
-4.6
6.1
.3
6.2
6.0
3.0
3.5
3.0
0.0
6.0
3.0
4.0
4.0
4.0
0.4
1.0
3.4
0.8
2.0
2.1
.3
3.8
1.0
3.3
3.0
2.2
3.0
3.3
0.0
3.5
3.0
1.6
4.0
4.0
1.0
4.0
4.0
2.5
4.0
4.0
2.0
Napomene: 1) Bez izbeglica; 2) Bez Kosova i Metohije; 3) procena Bekog instituta za ekonomska istraivanja; 4) 2000. godina; 5) 1994-2001.
Izvor: Gabor Hunya: FDI in SE Europe in the Early 2000s, Vienna Institute for Economic Studies,
raspoloivo na sajtu www.OECD.org
Jasno je da nijedna zemlja izuzev Poljske i Rumunije nema populaciju veu

od 10,5 miliona, ili dohodak po glavi stanovnika iznad 5.500 amerikih dolara,
uz znaajan izuzetak Slovenije i eke. Ovo predstavlja problem kod eksploatacije trita u poreenju sa zapadnoevropskim tritima (gde je populacija od 0,5
do 80 milliona, dohodak po glavi stanovnika do 8.000 amerikih dolara). Kako
pokazuje tabela 3, poboljanje pristupa tritu je najvaniji razlog za direktna
strana ulaganja u zemljama Jugoistone i Centralne Evrope.
Whirlpool/Tatramat sluaj br. IMD-307965, raspoloiv na www.ecch.cranefield.ac.uk
Oni koji se bave industrijom telekomunikacija nee uskoro zaboraviti ugovor za mikrotalase
sa Saudijskom Arabijom vredan 10 miliona dolara koji je EMI/Ericsson dobio uz pomo krunisanog princa Saudijske Arabije, iji je raun u vajcarskoj banci bio bogatiji za uobiajenu
proviziju od 5%. Oni koji su izgubili bili su toliko besni da se uskoro u magazinu Forbs pojavio lanak u kojem je otkrivena ova transakcija ispod ita; princ je razbatinjen, ali ugovor
nije poniten!
3
W. P. Blass, Critical issues in R&D Innovation, izloeno u AUEG, Meilan, Francuska, 25.
novembar, 2003.
1
2
120
Tabela 3. Najznaajniji cilj kada se investira izvan domovine (u procentima)

Poboljati pristup
tritu
55
Smanjiti operativne
trokove
17
Ostali faktori
Izvor sirovina
Konsolidovati
operacije
Razviti nove proizv.

linije
Poboljati
produktivnost
Razviti nove
tehnologije
Poboljati pristup
1
Smanjiti rizik
1
radnoj snazi
Izvor: Foreign Direct Investment Survey by Miga and Deloitte and Touche LTD, OECD Southeast
Europe FDI Investment Group, OECD, Paris, 2002.
Iako pregled stranih direktnih ulaganja za svaku zemlju (tabela 4) ukazuje na

znatne razlike u njihovoj veliini, on otkriva da je bilo znaajnih ulaganja u mnogim zemljama Istone Evrope. Meu njima predvode Poljska, eka i Maarska,
ali ini se da ne zaostaju mnogo ni Rumunija ni Hrvatska.
Tabela 4. Priliv direktnih inostranih ulaganja u Istonu Evropu, milioni USD
1990
Albanija
1993
1994
1995
1996
1997
1998
1999
2000
2001
58
53
70
90
48
45
41
143
2001
100
90
150
130
BiH
Bugarska
Hrvatska
40
105
90
109
505
537
819
1002
689
120
117
121
516
551
1014
1637
1126
1501
19
11
16
118
32
176
442
Makedonija
Moldavija
14
12
67
24
79
76
40
143
149
Rumunija
94
341
419
263
1215
2031
1041
1040
137
740
113
112
25
165
SCG
JE - 82
326
647
777
1013
3154
4034
3812
3805
4414
eka rep.
72
654
869
2562
1428
1300
3718
6324
4986
4916
Maarska
311
2339
1147
4453
275
2173
2036
1970
1649
2443
Poljska
89
1715
1875
3659
4498
4908
6365
7270
9342
8000
179
273
258
358
220
684
390
2075.2
1475.3
Slovaka
Slovenija
113
128
177
194
375
248
185
175.5
441.8
CE - 5
476
4999
4292
11110
8753
8977
13051
16135
18228
17276
Napomene: 1) procena; 2) zbir raspoloivih podataka.

Izvor: Gabor Hunya, Op. cit.
121
Faktor koji pomae da se stigne na trita istonoevropskih zemalja mogu

da budu poreske olakice koje se nude stranim investitorima. Istonoevropskim
zemljama je preko potreban strani kapital i strunost kojima ne raspolau njihovi graani. Sluaj kada je Virlpul (Whirlpool) kupio kompaniju Tatramat u
Slovakoj dobro ilustruje uslove pod kojima je globalna firma spremna da kupi i
proiri domaeg proizvoaa u Istonoj Evropi.1
Prema tome, kompanije i vlade u regionu treba da pou od injenice da su za
strani kapital potencijalno privlana kako trita njihovih zemalja tako i mogunosti investiranja uz nie trokove proizvodnje. Ali, ovo ne znai da su vlade, pa
u izvesnoj meri ni privatni sektor, osloboeni obaveze da stalno procenjuju svoje
ponaanje u pogledu upravljanja, transparentnosti i podmiivanja. Suvie dugo
se praksa podmazivanja tokova smatra uobiajenom poslovnom praksom, bilo
da bi se dobila regularna dozvola od vlade, dodelio unosan ugovor ili ak privukli
strani investitori. Na primer, pre petnaestak godina, kada je Maarska razmatrala sa kim da sklopi ugovor za usluge mobilne telefonije, Simens je, navodno,
ovoj zemlji ponudio neke mobilne telefone od 450 MHz, tornjeve i sklopke.
Naalost, ovi telefoni nisu bili kompatibilni sa standardima od 900 MHz usvojenim u Zapadnoj Evropi. Iako je ugovor trebalo da finansira Svetska banka, niko
nije otkrio da je bilo nekih podmiivanja sve dok ugovor nije dodeljen. Ovakvi
sluajevi danas se otkrivaju relativno brzo i sve ee, a kada pukne bruka, ine
neizrecivu tetu reputaciji obe strane.2
7. Prepreke kod prilagoavanja pravilima igre
Lokalne kompanije u Istonoj Evropi suoavaju se sa brojnim preprekama
u toku prilagoavanja pravilima igre koja su deo procesa globalizacije. Treba
spomenuti sledee prepreke: nedostatak standardizovanog raunovodstvenog
znanja, nedostatak praktine primene u obrazovanju, borbu sa konkurencijom
iz Azije, isuvie veliko meanje vlade u ekonomiju, preovlaujuu ulogu vlade
prilikom ugovaranja i kulturne i jezike barijere.
7.1. Nedostatak standardizovanog raunovodstvenog znanja
Jedan od veih problema na koje se moe naii lei u pripremi ili nedostatku
pripreme lokalnih menadera koji moraju da nadgledaju aktivnosti svojih slubenika i o njima da izvetavaju strane investitore. Kao to je ilustrovano u tabeli o
evoluciji globalne korporacije, nije dovoljno osloniti se samo na raunovodstvenu praksu iz prolosti, niti na sline nacionalne standarde u upravljanju ljudskim resursima, marketingu i distribuciji ili u stratekom planiranju. Na primer,
studenti Fakulteta za menadment u Grenoblu koji ue u Beogradu, izjavili su da
su mesecima pokuavali da primene standardnu zapadnu knjigovodstvenu metoMegatrend revija, vol. 2 (1) 2005.
122
dologiju rauna o profitu i gubitku na lokalne raunovodstvene izvetaje preduzea, ali da im to nije polo za rukom. Obrazujui se u sistemu dravnih odnosno
drutvenih preduzea, malo istonoevropskih menadera razume koliko neitljivo izgledaju njihovi raunovodstveni izvetaji strancima. Na primer, mnoga
preduzea u Jugoistonoj Evropi jo uvek vode u svom knjigovodstvu poslovanje
prikljuenim im ustanovama koje se bave zdravstvenom negom (bolnice), odravanjem zgrada, dejom negom (obdanita), to poveava njihove trokove radne
snage iznad mere koja se smatra normalnom u SAD-u. Rukovodioci slue pre
da obezbeuju svoje zaposlene nego da ih vode ili poduavaju.
7.2. Nedostatak praktine primene u obrazovanju
Deo promena u Istonoj Evropi najverovatnije e obuhvatiti i univerzitete i
naroito poslovne kole. Isuvie veliki broj univerziteta s prezirom gleda na praktinu primenu i vie voli da predaje teoriju, izbegavajui svaki dui kontakt
sa ljudima iz prakse koji se bave menadmentom ili nekom drugom profesijom.
Ovo se odnosi ak i na neke zapadnoevropske zemlje. Na primer, u Francuskoj
jo uvek postoji kategoriki imperativ za inovacijom i istraivanjem i razvojem
koji se moe porediti sa Silikonskom dolinom i Putem 128 u SAD-u.3 Jo uvek
postoji potreba da se ohrabri spremnost profesora da rade direktno sa industrijom, kao i da rukovodstvo univerziteta obezbedi 20% slobodnog vremena
profesorima da se bave neposrednom saradnjom sa industrijom. Vrlo nevoljno
su kole u Francuskoj pristale da odstupe od prakse kakva je bila u prolosti, pozivajui ljude iz prakse da dre predavanja u uionicama i organizujui da poslovne
firme pozovu predavae na radnu praksu u njihove kancelarije i fabrike. Metod
intenzivne studije sluaja je u velikoj meri nepoznat, a kod nastavnog osoblja u
izvesnoj meri postoji i strah od ovog metoda (Zar to nije pravi odgovor na taj
problem, profesore?), budui da predavai sami nemaju iskustvo u primeni strategija neizvesnosti i predlaganja vie reenja koja se mogu koristiti u datim situacijama. Ranije razlike izmeu drutvenih klasa i dalje preovladavaju,4 a oblik
japanskog menadmenta gde svako nosi plavo radno odelo i gde se svako prema
svakom odnosi sa istom ljubaznou, retko se praktikuje. Japanske poslovoe
imaju fakultetsko obrazovanje i nisu postali poslovoe dok nisu pokazali kvalitetan rad na nekoliko razliitih funkcija. Uporedite ovo sa praksom u Francuskoj,
gde mnoge poslovoe nemaju ak ni diplomu srednje kole!
Rezultat takve preivele prakse bio bi da se menadment u Istonoj Evropi
lii dubine znanja i iskustva potrebnog u modernim, konkurentnim preduzeima. Izuzeci postoje maarska fabrika TUNGSRAM je jedan sluaj, ali ak je i
tu Deneral elektriku (General Electric) bilo teko da nametne svoje standarde
kvaliteta i produktivnosti, kao i korporacijsku kulturu brzo nakon to je kupio
4
Ph. DIribarne, La logique de lhonneur, Editions du Seuil, mai 1989. Ova knjiga poredi industrijsku praksu u Francuskoj, Holandiji i Sjedinjenim dravama.
123
ovu maarsku fabriku.5 Ironija je to su i japanske kompanije imale sline tekoe

kad su preuzimale amerike fabrike: NEC je tokom est godina, nakon izgradnje
postrojenja u Hilsborou u Oregonu, obezbeivao grupu od tridesetak japanskih
menadera srednjeg nivoa ovoj amerikoj filijali. Bridstoun tajer kompani
(Bridgestone Tire Company) je posle izvanrednog sedmogodinjeg uspeha u voenju fabrika kamionskih i autobuskih radijalnih guma Fajerstoun (Firestone) u
Lavernu (u blizini Nevila) u Tenesiju, kupio 27 Fajerstounovih fabrika irom
sveta, da bi otkrio kad je ve bilo kasno da te fabrike nisu imale menadere
koji mogu da se prilagode Bridstounovim (Bridgestone) merama kvaliteta,
niti dovoljan broj starijih menadera u Bridstounu koji podjednako dobro
znaju i engleski i ameriki menadment da bi vrili nadzor u ovim fabrikama bez
znatnog protivljenja sindikata, izazivanja trajkova i strahovitog pada kvaliteta
(ozloglaena kontroverza oko guma Ford eksplorer (Ford Explorer).6 Lino sam
se sastao sa gospodinom Nori Takeijem (Nori Takeuchi), direktorom fabrike
Bridstoun u Nevilu, koga sam i intervjuisao. On je bio izvanredan direktor,
u potpunosti dvojezian, sposoban da se ali sa svojim radnicima i da zaslui
poverenje predsednika sindikata, ovek koji je smatrao da: ako kompanija nema
profit, mi nemamo posla; to je toliko jednostavno! Kasnije sam pitao gospodina
Takeija koliko sposobnih menadera slinih njemu Bridstoun ima u rezervi
bilo je to pre nego to sam saznao za mogue preuzimanje fabrika Fajrestoun
a on je skromno izbegao odgovor.
7.3. Konkurencija iz Azije
Budui da Komisija EU ima relativno otvorenu politiku ka investiranju u
inostranstvu radi smanjivanja trokova proizvodnje (u poreenju sa preanjom
preferencijalnom tarifom britanskog Komonvelta ili sa SAD-om pre Drugog
svetskog rata), svaka zemlja koja eli da se pridrui Evropskoj uniji ili je ve njen
lan suoava se sa pretnjom Indije i Kine, da ne spominjemo ostale azijske zemlje
kao to su Vijetnam, Malezija i Indonezija, kao konkurencijom van granica. Tamo
gde bi se nemake firme obino okretale Maarskoj, Poljskoj ili Rumuniji za uvoz
odee, jo je jeftinije nabaviti je sa Dalekog istoka. Mnoge male softverske kompanije iz Istone Evrope koje profitiraju od izvanrednog matematikog znanja
steenog na njihovim univerzitetima, sada se nalaze u situaciji da se takmie sa
cenom radne snage koja je u indijskim kompanijama u Bangaloru i Hajderabadu
tek jedna petina do jedne desetine u odnosu na njihovu. Proizvoai elektronike
poseduju televizore od 29 amerikih dolara uvezene iz Kine. Takva konkurencija
A Light in Hungary: GE acquires TUNGSRAM, Case no. 196-018-1, CIBER/Indiana
University; moe se dobiti od ECCH.
6
Firestone Tires and Ford Explorer SUVs, Case no. 503-130-1, HKUST Business School Hong
Kong; moe se dobiti od ECCH; Recall 2000 Bridgestone (A), Case no. 9-302-103 Harvard
Business School; moe se dobiti od ECCh.
5
124
trebalo bi da bude poziv za uzbunu svakoj kompaniji u regionu. Istina, trokovi

radne snage e sigurno da rastu, kao to su ve porasli u oblasti angaja, pa se
mnoge kineske kompanije delokalizuju u unutranjost Kine kako bi presekle
brzi rast zarada u priobalnim oblastima. Na taj nain e istonoevropske kompanije morati da se takmie samo po osnovu isto niskih cena i niskih trokova.
Klasino delo Majkla Portera Konkurentna prednost7 jo uvek je biblija za
menadere koji se trude da shvate alternativne osnove za konkurenciju. Ja bih
i dalje uvek savetovao svakom menaderu ili profesoru menadmenta da se vie
osloni na stvarne studije sluaja ili iskustva iz prve ruke nego na udbenike.
Korisna poreenja i tabele mogu se videti iz sledeih odlomaka iz prezentacije
bostonske konsultantske grupe o prednosti Istone Evrope.8
/ " + 7 & & 6 5 & % & 6 5 3 0 , 0 7 * . " 3 " % " * . "5 & 3 * + " - "
1SJNFS6UFEFVBVUPNPCJMTLPKJOEVTUSJKJQSFCBDJWBOKFNEFMBUOPTUJJ[/FNBLFV1PMKTLV
* O E F LT

6UFEF

5SPLPWJ
/FNBLF
3BE
.BUFSJKBMJ "NPSUJ[BDJKB ,BQJUBM &LPOPNJKB

PCJNB
0TUBMP
%PEBUOJ
USPLPWJ

5SPLPWJ -PHJTUJLB .FOBENFOU 0CBWF[F 4OJFOKF

1PMKTLF
USPLPWB
*[WPS'JOBOTJKTLJJ[WFUBKJLPNBOJKB #$(BOBMJ[F SB[MJJUJJ[WPSJNBLSPQPEBUBLB JOUFSWKVJ

Copyright The Boston Consulting Group. All rights reserved.
7
8
M. F. Porter, Competitive Advantage, Free Press, Homewood, IL, 1985.

K. Waddell, The New Division of Labor? Production Trends in Western and Central and Eastern
Europe, Boston Consulting Group, Crynica, 2004.
125
530,07*6/07*)-"/*$"&6
1 6 5" / * * / & ( 0 6 ; " 1" % / 0 + & 7 3 0 1 *
;BSBEFQSPJ[WPEOJISBEOJLB 4"%I
3BOJKFV&6

/PWFV&6
4MPWFOJKB
FLB
.BBSTLB
1PMKTLB
&TUPOJKB
4MPWBLB
-JUWBOJKB
-FUPOJKB

*TU&WSPQB
3VNVOJKB
3VTJKB
#VHBSTLB
#FMPSVTJKB
6LSBKJOB

"[JKB
* O E F LT

/FNBLB
7#SJUBOJKB
'SBODVTLB
*UBMJKB
QBOJKB
5BKWBO
.BMF[JKB
*OEJKB
,JOB
*OEPOF[JKB

6 4 %
USPLPWJSBEOFTOBHF
*[WPS#$(BOBMJ[B JTUSBJWBOKBUBNQF
13&%/045*;&."- +"$&/53"-/&**450/&& 7301&

6 0 % / 0 4 6 / " , * / 6 6 7 * & % & - "5 / 0 4 5 *
1SJNFSJEFMBUOPTUJ1SFEOPTUVVUFEBNBV[FNMKBNB$FOUSBMOFJ*TUPOF&WSPQF
QSFNB"[JKJ
6UFEFVUSPLPWJNBV
$FOUSBMOPKJ*TUPOPK&WSPQJ
VPEOPTVOB"[JKV

,PNQKVUFSJ
'PUPBQBSBUJ
.PCJMOJUFMFGPOJ
4JKBMJDF
#BUFSJKF
4QPSUTLBPQSFNB
5FMFWJ[PSJTBSBWOJNFLSBOPN
5PSCF
*[PMPWBOJLBCMPWJ
57WJTPLFEFmOJDJKF
.JLSPUBMBTOFQFOJDF
*HSJDFJJHSBLF
57%7%PQSFNB
7FMJLJLVOJBQBSBUJ
.PUPSOBWP[JMB
3BTWFUOJVSFBKJ
"LVNVMBUPSJ
1SPJ[WPEJPEFMJLB
(VNF

/BNFUBK

;FNMKF$FOUSBMOFJ*TUPOF&WSPQFVLMKVVKV1PMKTLV FLV 3VTJKV 4MPWBLV .BBSTLV[FNMKF"[JKFVLMKVVKV5BKMBOE 'JMJQJOF .BMF[JKV *OEPOF[JKV *OEJKV ,JOV
*[WPS#$(BOBMJ[B
7.4. Preveliko meanje vlade

Novoizabrane vlade zemalja Istone Evrope su u velikom iskuenju da
obezbede bogatiju sigurnosnu mreu nego to to ekonomija u stvari moe da
126
podri: preteruju sa poreskim subvencijama, restriktivnim zakonodavstvom,

diskriminatorskim inspekcijama i previe strogim ekolokim standardima. Samo
pogledajte ta se dogodilo u ekoj kad je Vaclav Havel insistirao na velikodunom socijalnom zakonu kakav je bio na snazi preko granice, u Nemakoj: eka
ekonomija je uskoro posrnula jer je proizvodnja odlazila negde drugde gde su nii
trokovi. Postoji opravdana tendencija da se oponaaju napredne zemlje, ali, da li
koristi idu u prilog moguoj odluci inostrane firme da jednostavno ode na drugo
mesto? Primer u prilog ovom drugom jeste onaj kada je reporter CBS-a postavio
pitanje indoneanskom ministru za rad 1996. godine, zato je dozvolio da NIKE
plaa svoje radnike ispod minimalne indoneanske zarade. Ovaj je odgovorio sa
neto gorine: ta mislite da je trebalo da uradim u situaciji kada hiljade mladih
ena stoje u redovima za posao po toj zaradi, a NIKE mi kae da e oni jednostavno zatvoriti fabriku i otii negde drugde u Jugoistonoj Aziji ako ja sprovedem
zakon? ta je bolje za Indoneziju?9
Ako pogledamo drugu dimenziju, da li je subvencija od 253 miliona amerikih dolara bila isuvie visoka za lociranje fabrike Mercedes-Benz u seoskom
Vansu u Alabami 1993. godine? Na osnovu prethodnih takvih subvencija od 5075 miliona amerikih dolara za BMW u Junoj Karolini, preovlaujue miljenje
je da jeste, a tadanji guverner drave, Veliki Dim Folsom otvoreno je izgubio
na sledeim izborima. Meutim, 1999. godine Honda je izgradila postrojenje od
milijardu dolara u Linkolnu u Alabami, irei se na 4300 radnika u 2002. godini.
Hjundai (Hyundai) je zapoeo 2002. godine sa 2000 radnika u Hope Halu u
Alabami. Fabrika motora Tojota (Toyota) zapoela je u Hantsvilu u Alabami u
2003. godini. Regionalna studija razvoja10 navela je da je Alabama dobila nekih
44.000 direktnih radnih mesta za vie od 3 milijarde dolara dodatnih plata. Na
taj nain, izgledalo je da se opklada guvernera Folsoma isplatila u deset narednih
godina, uprkos njegovom izbornom porazu.
Izgleda da je pouka da se paljivo izraunaju koristi i trokovi, ukljuujui dugorone konkurentske prednosti koje data lokacija donosi, kao i koji su
motivi za dovoenje direktnih inostranih ulaganja. Kao to je svima poznato,
injenica da Alabama ima veoma malo preostalih sindikata i da su se Ujedinjeni
automobilski radnici odluili da budu protiv pokuaja da dignu glas u bilo kojoj
automobilskoj fabrici, imalo je znaajnog uticaja na odluku ostalih proizvoaa
da se lociraju u SAD.
7.5. Uloga vlade u ugovaranju
Na Zapadu smo naviknuti na sporednu ulogu vlade u ograniavanju direktnih stranih ulaganja. U mnogim istonoevropskim zemljama ova uloga je mnogo
9
Kao to je izvestio R. Baskin u emisiji 48 sati/Izvetaji CBS-a, oktobar 1996.

W. Fielding, Regional Development Study, Center for Economic Development, Jacksonville,
FL, citirano u D.C. Bouknight: Plant Sites & Parks, Juli 2004, na sajtu www.Bizsites.com
10
127
vea, esto uz restrikcije za strane firme koje bi mogle da budu nelojalna konkurencija lokalnim preduzeima. Stoga ne zauuje to se ovo iznosi kada evropski i ameriki giganti kao to su Vol-mart (Wal-Mart), Karfur (Carrefour),
GE ili Simens (Siemens) pokuavaju da uu u konkurenciju sa lokalnim firmama. Uz to, vlade mogu da imaju podrku dodatnih ogranienja koja im uvode
meunarodne organizacije kao to su Meunarodna banka za obnovu i razvoj
ili Evropska banka za obnovu i razvoj. Takozvanu otvorenu licitaciju mogu da
pokvare signali iz vlade koji se tiu jednog ili drugog ponuaa, ili neka dodatna
razmatranja imaju uticaja na vladu, kao to su dodatni vojni sporazumi ili podrka u nekim nadnacionalnim organizacijama. U jednoj istonoevropskoj zemlji,
kao to smo videli, ponua koji je dobio ugovor za mobilne telefone pobedio
je na taj nain to je podmitio vladu te zemlje, uprkos injenici da frekvencije i
formati nisu bili kompatibilni sa zapadnoevropskim standardima. Stoga i vlade i
investitori treba da budu mnogo paljiviji kod bilo kog budueg aranmana.
7.6. Razmatranja o kulturi i jeziku
ovek bi pomislio da su ovi aspekti oiti, ali, na alost za obe strane, poznavanje specijalizovanog jezika prilikom davanja zahteva za ponudu moe da ne
bude prisutno, a da istovremeno postoje kulturne predrasude prilikom pregovora, kao i korienje dijalekata nerazumljivih obema stranama. Na primer, jezik
u nekom datom regionu Slovake ili eke moe da bude maarski ili nemaki,
u zavisnosti od nacionalnih pograninih linija koje su postojale u prolosti i u
zavisnosti od etnike stukture stanovnitva. Nedostatak iskustva pri pregovaranju moe da dovede do pat pozicije, dok bi u stvari neka tiha diplomatija izvan
formalnih sastanaka mogla da razjasni mogue popustljivosti. Predlog do kog se
jedva dolo mogao bi da se upropasti tako to bi ga u javnost izneli neki neprijateljski nastrojeni mediji ohrabrujui masovne proteste. Regionalna konkurencija
mogla bi negativno da utie na predloenu investiciju, iako e bar jedan region
biti ist pobednik.
8. Zakljuak
Pokuali smo u prethodnom delu ovog rada da opiemo globalizaciju kao
evolutivni proces koji je sve samo ne reverzibilan proces i koji je veoma slian
evoluciji u svetu prirode. Ako postoji Darvinov odabir neadaptivnih organizama
u prirodi, tako izgleda da postoji i slian proces u poslovnom svetu. Kako industrije postaju sve konkurentnije irom sveta kao jedne celine a ne samo unutar
granica date zemlje, poslovne firme kao i sve zainteresovane strane moraju
da se prilagoavaju; one moraju da investuraju u inostranstvu u proizvode ili
usluge koji se tamo mogu proizvesti uz nie trokove; one moraju da pronau
128
nain na koji e kreirati lanac vrednosti sa proizvodima koji sadre vie usluga,
kao to je hleb sa dodatnim vitaminima ili hleb koji se isporuuje sveiji ili hleb
koji je raspoloiv u vie varijanti; one moraju da nau nain da stalno sniavaju
trokove kako bi se suoili sa konkurencijom ili da obezbede usluge koje kupci
mogu lake da prepoznaju; potrebno je da one analiziraju svoje poslovanje kako
bi pronale nain da posluju efikasnije, pri emu nije uvek nuno rezati trokove
radne snage, ali je potrebno da se uzme u obzir kompletan lanac vrednosti;11potrebno je da prate sve vei broj konkurenata irom sveta, kao i procese nivelacije
onih koji ih najbolje vre unutar ili izvan sopstvene industrije; potrebno je da
oni predvode svoje kompanije tako da postanu korporacije koje ue;12 vlade,
sindikati, zajednice i ostali kolektiviteti treba da pronau nain da se kreativno
prilagode promenama koje su im nametnute, ne bacanjem novca na reavanje
problema, to je sluaj sa Zajednikom poljoprivrednom politikom Evropske
unije, ve traei kooperativne aranmane u kojima svi dobijaju, a ne samo
uzmi od Pitera da bi platio Polu; i iznad svega, sve strane treba da se naviknu na
mnogo transparentniji svet gde su poznate eme kompenzacija, gde slubenici
imaju prava koja se moraju potovati, gde se ugovori osvajaju etiki, gde se preduzea i njihovi zakonodavci dre dalje jedni od drugih.
Sve u svemu, ovo su veoma zahtevni koraci za koje e kao i za evoluciju
korporacije biti potrebno da prou decnije da bi se ispunili. Jasno, skandali koji
su potresali Ameriku i Zapadnu Evropu kao to su Enron ili Parmalat, da ne
pominjemo Istonu Evropu, pokazatelji su da je jo dug put pred svima nama. Pa
ipak, bolje je predviati budunost nego samo reagovati na nju posle izvrenog
ina. Mi u akademskom svetu treba unapred dobro da pripremimo svoje studente,13 kao i da recikliramo sadanje menadere kroz programe koji e doprineti
njihovom znanju i iskustvu. Univerzitet, koji je daleko od kule od slonovae,
treba da se ukljui u izazove koje postavlja svet i da ponudi mnogo bolja reenja.
Zajedno, mi sa univerziteta i ljudi iz poslovnog sveta i vlade treba da naemo
nain da zaista podignemo sve amce. Treba slediti ono to je otrkio Filip
DIribarn14 u svom pregledu holandskih preduzea koja sluaju, objanjavaju
i dolaze do sporazuma. Moda moemo da nauimo neto od onih 16 miliona
Holanana koji zajedno rade nasuprot morima koja stalno podrivaju kopno i
uspevaju na ovaj ili onaj nain da opstanu i napreduju u svetu nacionalnih drava i poslovnih preduzea koja su mnogo vea nego oni sami.
M. F. Porter, op. cit.
Ch. Bartlett, S. Ghoshal, Managing Across Borders, Sloan Management Review, 1987.
13
Postoji lanak koji opisuje kako Glen Habard, sadanji dekan, eli da ukljui nastavno osoblje u prave poslovne projekte da bi oni na asovima predavali studentima primere iz prakse
koji bi bili od velike koristi. Steward of the Columbia Brand, Financial Times, September
13, 2004, str. 11
14
DIribarne, op. cit., str. 212-251.
11
12
129
Literatura
[1] Bartlett, C. Ghoshal, S.: Managing Across Borders, Sloan Management
Review, 1987.
[2]
DIribarne, P.: La logique de lhonneur, Editions du Seuil, maj 1989.
[3] Foreign Direct Investment Survey by Miga and Deloitte and Touche LTD,
OECD Southeast Europe FDI Investment Group, Paris, France, 2002.
[4] Hunya, G.: FDI in SE Europe in the early 2000s; Vienna Institute for
Economic Studies, Vienna, 2002.
[5] Porter, M. F.: Competitive Advantage, Free Press, Homewood, Illinois,
1985.
[6] Waddell, K.: The New Division of Labor? Production Trends in Western and
Central and Eastern Europe, Boston Consulting Group, Crynica, 2004.

131
UDK 005.6

Ekonomski fakultet, Univerzitet u Kragujevcu
MERENJE NIVOA
KVALITETA PREDUZEA
Rezime: TQM je nova poslovna filozofija koja se odnosi na visok nivo kvaliteta:
organizacije, procesa, proizvoda i na visok nivo kompetentnosti zaposlenih. Kao rezultat usvajanja novih poslovnih ciljeva zahtevaju se brojni kvantitativni i kvalitativni,
finansijski i nefinansijski pokazatelji koji imaju zadatak da tano odrede nivo kvaliteta
organizacije i njenih pojedinih funkcija i da pozicioniraju organizaciju na njenoj putanji
razvoja i rasta. Rad ima zadatak da ukae na znaaj merenja nivoa kvaliteta preduzea
i njegovih funkcija i da apostrofira zakljuke koji proizlaze iz empirijskog istraivanja u
visokorazvijenim zemljama i u Srbiji.
Kljune rei: TQM, merenje kvaliteta preduzea, upravljanje procesom.
1. TQM i merenje nivoa kvaliteta preduzea
Razvoj TQM (Total Quality Management) i just in time proizvodnje i narasli problemi u oblasti organizacione prakse, industrijskih odnosa i upravljanja
tehnologijom, relativni nedostatak konkurentnosti u odnosu na japanska i druga
evropska preduzea, kao i problemi sistema upravljanja raunovodstvom, istakli
su znaaj sistema merenja performansi.
Uloga evidentiranja, grupisanja i analize podataka i same informacije kod
merenja performansi, bez obzira na to da li se radi o preduzeu ili o nekoj zainteresovanoj strani za njegovo poslovanje, od sutinskog je znaaja u odreivanju
poslovnog uspeha. Uspeh japanskih preduzea nedvosmisleno je ukazao na
to da se u klasini sistem merenja performansi preko finansijskih pokazatelja
moraju ukljuiti i brojni nefinasijski pokazatelji na nivou preduzea, kao i na
nivou pojedinih funkcija u preduzeu. Na osnovu navedenog moe se pogreno
zakljuiti da su finansijska merila manje vana poto dobar nefinansijski uinak
moe da dovede do dobrih finansijskih rezultata. Problem je kako utvrditi optimalan balans izmeu finansijskih i nefinansijskih pokazatelja, koji je odreen
specifinim uslovima poslovanja svake pojedinane organizacije i njenih orgaMegatrend revija, vol. 2 (1) 2005.
132
Merenje nivoa kvaliteta preduzea
nizacionih celina. Takoe, postalo je vano kako konfliktne ciljeve pojedinih

zainteresovanih strana uskladiti sa misijom, vizijom i ciljevima poslovanja preduzea i njegovih organizacionih celina. Postupak za odreivanje nivoa kvaliteta
preduzea je sledei:
n definie se misija i vizija preduzea;
n definiu se strategijski, taktiki i operativni ciljevi preduzea koji proizilaze iz misije i vizije;
n definiu se strategijski, taktiki i operativni ciljevi pojedinih funkcija, pri
emu su taktiki ciljevi na nivou preduzea obino strategijski na nivou
pojedinih funkcija;
n preispituju se ciljevi i horizontalno i vertikalno usklauju;
n definie se mera performansi na nivou preduzea i
n definiu se mere performansi na nivou pojedinih procesa i funkcija.
U definisanju pokazatelja uspenosti poslovanja preduzea treba poi od
TQM, sinonima poslovnog savrenstva, nove poslovne filosofije koja se objanjava kao pristup upravljanju u preduzeu usresreen na kvalitet zasnovan na
ueu svih njenih lanova, usmeren na dugoroan uspeh putem zadovoljenja
svih zainteresovanih strana1 i njegovih rezultata.
TQM ima za rezultat:
n ispunjenje i prevazilaenje oekivanja kupaca/korisnika usluga i svih zainteresovanih strana za poslovanje preduzea (vlasnici, interni eksterni
kupci i podisporuioci, sindikati, poslovno okruenje);
n ostvarenje poslovne izvrnosti i izvrnih poslovnih rezultata;
n razvoj prizvoda/usluga svetske klase, atraktivnog kvaliteta;
n odgovornost i ovlaenja svih zaposlenih;
n razvoj i ukljuivanje svih zaposlenih u proces uenja;
n orijentaciju na kupce/korisnike usluga i partnerstvo, naroito na
isporuioce;
n upravljanje resursima, procesima;
n kontinuiranu kontrolu, analizu, merenje, poboljanje i inovacije.2
Brojni su strani i domai teoretiari kvaliteta koji smatraju da je nagrada
koja se dodeljuje za kvalitet nacionalnog modela poslovne izvrnosti, u stvari
nagrada za nacionalni model TQM. U svetu su priznate sledee nagrade za kvalitet: MBNQA (Malcolm Baldrige nagrada Amerikog drutva za kvalitet);
EFQM (nagrada Evropskog foruma za upravljanje kvalitetom) i Demingova
nagrada (nagrada Udruenja japanskih naunika i inenjera). U osnovi svih
1
2
ISO 9000:2001 i 9004-4 (1994)

S. Joveti, The Quality Award Criteria, Fifth Balkan Conference in Operational Research,
Banja Luka, 2000.
133
nagrada skoro da su identini kriterijumi za ostvarenje TQM.3 Razliiti su putevi

koje preduzee mora da sledi da bi ostvarilo poslovno savrenstvo. Nagrada
se dodeljuje merenjem ispunjenosti 10 kriterijuma i svaki kriterijum sadri jo
najmanje est potkriterijuma. Kriterijumi i potkriterijumi su koncipirani tako
da mere, u stvari, rezultate TQM (liderstvo, politiku i strategiju, menadment
ljudskih resursa, upravljanje resursima, zadovoljenje kupaca, uticaj na drutvo i
poslovni rezultat).4
2. TQM i procesni pristup
Jedan od bazinih principa poslovnog savrenstva, TQM je upravljanje
procesima, tj definisanje, merenje, analiza i poboljanje procesa. Ukoliko se
poe od posmatranja organizacionog sistema preko procesnog pristupa, onda se
sistem posmatra kao mrea poslovnih procesa. Sutina upravljanja procesima je
u sledeem: jasno definisanje procesa, utvrivanje eljenih vrednosti procesa i
usmeravanje dejstva svih pozitivnih faktora na proces kako bi ga vodile prema
eljenim, nominalnim vrednostima i kako bi izlazi iz procesa bili u skladu sa unapred specificiranim rezultatima.
Metod koji se koristi u upravljanju procesima u japanskom TQM je ininjering kvalitet, odnosno Taguchi metod. Nova proizvodna filozofija Japana zasniva
se na su sledeim polazitima: proizvodnja po narudbini, u malim serijama, za
poznatog kupca, sa nula greaka, sa najkraim ciklusom proizvodnje, bez skladita
i bez zaliha. U tako definisanoj proizvodnji, uz savren kvalitet preduzea, visok
tehnoloki razvoj i visok nivo odgovornosti i kompetentnosti zaposlenih, razvio
se Taguchi pristup.5 Ideja Taguchi pristupa moe se iskazati na sledei nain: cilj
globalnog sistema kvaliteta, on line i off line kontrole kvaliteta, jeste dizajniranje
procesa i proizvoda otpornih na dejstvo sluajnih faktora tako da se minimizira
gubitak prouzrokovan devijacijama u funkcionalnim karakteristikama proizvoda
od njihove nominalne, propisane vrednosti. Inenjering kvaliteta procesa i proizvoda odvija se u tri faze projektovanja: projektovanje sistema, projektovanje
parametara i projektovanje tolerancije. Mada se kritikuje statistiki pristup
problemu, njegova osnovna ideja predstavlja osnovu u upravljanju procesima
masovne, viefazne proizvodnje TQM-est sigma.6
Sutina est sigma filosofije (metod se razvio u Motoroli) je u tome da se
primenom statistikih, inenjerskih i menaderskih metoda kompleksni, moderni, viefazni procesi (10 i vie faza) proizvodnje projektuju, mere, analiziraju i
poboljavaju kako bi se stvorio nivo perfekcije kvaliteta. Sam naziv potie od

5

6

3
4
Op cit.
D. Goetsch, S. B. Davis, Introduction to Total Quality, Prentice Hall, Columbus, Ohio, 1997.
S. Joveti, Upravljanje trokovima kvaliteta, Ekonomski fakultet, Kragujevac, 1996.
T. Pyzdek, The Six Sigma, McGrow, New York, 2003, str. 61.
134
standardne devijacije, koja pokazuje varijacije vrednosti obeleja od prosene

vrednosti. I dok je u klasinoj proizvodnji cilj da se uz verovatnou od 99%
postigne odstupanje 3% od prosene vrednosti, u poslovnom savrenstvu je
cilj da se u masovnoj, viefaznoj proizvodnji, uz primenu est sigma filosofije, na
milion proizvedenih jedinica ostvare samo 3,4 neusaglaene jedinice. Naime,
neka se proces klasine proizvodnje odvija u dva koraka i neka je verovatnoa
usaglaenih jedinica u prvom koraku 0,8 i u drugom koraku 0,9, tada je ukupna
verovatnoa usaglaenih jedinica 72%. Verovatnoa usaglaenih jedinica proizvodnog ciklusa je nia od verovatnoe svakog pojedinog koraka. Na isti nain
u desetofaznom procesu masovne proizvodnje je, na kraju procesa proizvodnje,
ukupan broj neusaglaenih jedinica 26.674 na milion proizvedenih jedinica.
Primenom posebne poslovne filosofije: timskog rada, statistikih, inenjerskih i
menaderskih metoda u merenju, analizi, poboljanju procesa, cost-benefit analize i tehno-ekonomske analize, u poslovnom odluivanju u svakoj fazi procesa
broj neusaglaenih proizvoda smanjuje se na napred navedeni iznos. Poboljanje
procesa odvija se u nekoliko uzastopnih koraka: definisanje, merenje, analiziranje, poboljanje i kontrola. Koncept daje odline rezultate; meutim, mora da se
konstatuje da su sva preduzea pre primene est sigma filosofije dobila jednu od
svetskih nagrada za kvalitet i da su u postupku dobijanja nagrade sledili i ispunili
kriterijume i potkriterijume nagrada za kvalitet (preko esdeset).
Optimizacija upravljanja procesima ogleda se u realizaciji efektivnih i efikasnih procesa u okviru kojih se proizvode izlazi koji su: u direktnoj vezi sa zahtevima kupaca/korisnika usluga; utiu na potrebe drugih zainteresovanih strana i
koji utiu na efikasnost drugih procesa. Proces se definie kao skup meusobno
povezanih resursa i aktivnosti koji pretvara ulazne u izlazne elemente.7 Osnovni
element ove definicije su aktivnosti. Aktivnosti predstavljaju kljune take
procesa. Proces je odreen ulazom, izlazom, procesnim fazama, aktivnostima i
faktorima dejstva na proces i na njegove pojedine faze. Ulaz u proces su resursi,
a izlaz iz procesa su rezultati. Ulaz je odreen resursima odnosno mainama,
materijalom, osobljem, metodama, merenjima, informacijama (ukljuujui specifikacije) i okruenjem. Izlaz je odreen proizvodom/uslugom, informacijama i
dokumentima. Upravljanje procesom podrazumeva upravljanje kljunim parametrima procesa koji se odnose na navedene elemente procesa. Model procesa
kompletnog sistema upravljanja kvalitetom prikazuje integraciju etiri glavna
zahteva: odgovornost rukovodstva, upravljanje resursima, upravljanje procesom
i merenje, analizu i poboljanje procesa. Takoe, model pokazuje integraciju
vertikalnih i horizontalnih procesa.8 Kljuni horizontalni proces je: definisanje
zahteva kupaca, ulaz, proces, izlaz, postizanje zadovoljstva kupaca. Proces je sa
povratnom spregom; izlaz se koristi za poboljanje ulaza ponovno definisanje
zahteva kupaca, ime se zatvara petlja horizontalnog procesa. Bazini verti7
8
ISO 9000:2001 i 9004-4 (1994)

Op. cit, str.10
135
kalni proces je: odgovornost rukovodstva, upravljanje resursima, upravljanje

procesom, merenje, analiza i poboljanja. itav ciklus se vraa na odgovornost
rukovodstva kako bi rukovodstvo odobrilo izmene i iniciralo poboljanja. Svi
horizontalni i vertikalni procesi su potpuno pod kontrolom; na njima se obavljaju aktivnosti merenja, analize i poboljanja, i obavezno svi procesi slede PDCAkrug (Demingov ciklus poboljanja planiraj, uradi, kontrolii i delaj).
Svaki definisani proces dokumentovan je dokumentom sistema kvaliteta.
Upravljaki/osnovni/ glavni procesi postupkom, potprocesi i sporedni procesi
upustvom, izvetajem i zapisom, odnosno, postupak opisuje tok procesa. Ukoliko
se spominju ostali procesi vezani za taj proces ili potprocese, onda se u postupku
navodi ifra i ime uputstva koje se odnosi na te radne/pomone procese i potprocese.
Kontrola procesa obuhvata kontrolu karakteristika kvaliteta koje treba
realizovati u svakoj pojedinanoj fazi, odnose izmeu karakteristika kvaliteta
zahtevanog izlaza iz procesa i sposobnosti procesa; faktora koji utiu na realizaciju karakteristika kvaliteta u svakoj pojedinanoj fazi procesa i nivoa kontrole za
svaki pojedinani faktor i metoda merenja procesne efektivnosti i efikasnosti.9
2.1. Pokazatelji procesa upravljanja
Na osnovu analize brojnih domaih i inostranih publikacija, kao i dokumenata o standardima merenja kvaliteta (SMK) brojnih preduzea, mogue je sistematizovati sledee pokazatelje procesa na nivou preduzea i njegovih funkcija,
koji se mogu koristiti za odreivanje mera nivoa kvaliteta sistema i njegovih
podsistema.
Na nivou preduzea: broj zaposlenih, odnos broja proizvodnih i administrativnih radnika, kvalifikaciona struktura zaposlenih, iskorienost radnika,
kvalifikaciona struktura zaposlenih po funkcijama, kvalitet rada zaposlenih, produktivnost direktnog i indirektnog rada, interni i eksterni otkazi rada.
Marketing i prodaja: poveanje trinog uea, merenje zadovoljenja
kupaca na domaem i stranom tritu (anketa), analiza cena, rokova isporuke,
kvaliteta proizvoda, konkurencije (anketa), uee trokova marketinga u ukupnim trokovima preduzea, uee trokova promocije u ukupnim trokovima
preduzea, proteklo vreme od proizvodnje proizvoda do prodaje (u danima),
distribucija proizvoda, razvijenost trgovinske mree, broj prodavnica i teritorijalna zastupljenost, servisiranje (anketa).
Istraivanje, projektovanje i razvoj: uee trokova za istraivanje, projektovanje i razvoj u ukupnim trokovima preduzea, trokovi za istraivanje,
projektovanje i razvoj po zaposlenom, trokovi kupovine tehnologije (osnovne
opreme, alata i ureaja) po zaposlenom, trokovi kupovine patenata, licenci,
tehnike pomoi i zatitnih znakova po zaposlenom, prihod od prodaje patenata
9
Op. cit
136
po zaposlenom, prihod od prodaje tehnologije po zaposlenom, trokovi za kupovinu naunih i strunih knjiga, asopisa, naunih i strunih informacija iz baze
podataka i drugih tehnolokih informacija po zaposlenom, trokovi za obuku
kadrova za korienje novih tehnologija po zaposlenom, neotpisana vrednost
opreme, odnos izmeu otpisanih i ukupnih godina trajanja opreme, broj prijavljenih patenata po zaposlenom, broj poboljanih procesa i proizvoda po zaposlenom, broj publikovanih radova u naunim i strunim asopisima i broj radova
izloenih na simpozijumima i savetovanjima po zaposlenom, uestalost pojave
novih proizvoda, vreme lansiranja novog proizvoda na tritu, analiza kvaliteta
proizvoda konkurencije (laboratorija).
Sektor kvaliteta: svi kriterijumi nagrade za kvalitet. Poto je glavni cilj
TQM upravljanje i kontinuirano unapreenje i poboljanje procesa u preduzeu,
tu iskrsava u prvi plan upravljanje trokovima kvaliteta,10 trokovima neusaglaenosti procesa i gubicima, kao i primena statistikih, inenjerskih i menaderskih metoda, tehnika i alata u merenju i analizi procesa.11 Takoe, treba vriti
i redivnu internu i eksternu kontrolu prema usvojenom planu, i evaluaciju
sistema kvaliteta i upravljanje istim.12
Finansijski sektor: svi ekonomsko-finansijski ciljevi poslovanja preduzea: ekonominost, rentabilnost, profitabilnost, efektivnost i efikasnost.
Takoe, tok i projekcija novanog toka, prinos na uloeni kapital, pokrie
aktive, vrednost aktive po akciji, pokrie dividendama, dividende po akciji,
prinos po akciji, odnos prinos cena, obrt kapitala, standardni obraun trokova po mestu i radnom nalogu (ovaj kriterijum je veoma bitan jer direktno
redukuje trokove i tesno je povezan sa operativnim sektorom i normativima
u operativnoj funkciji), cena kotanja po proizvodu i na nivou preduzea,
profit prema obrtu, profit po zaposlenom, prodaja po zaposlenom, pokrie
kamatom.
Tehniki sektor: produktivnost, odnos zaliha materijala i optimalnog nivoa
zaliha, odnos zaliha nedovrene proizvodnje i optimalnog nivoa zaliha nedovrene proizvodnje, odnos zaliha gotovih proizvoda i optimalnog nivoa zaliha gotovih
proizvoda, uee vrednosti karta u vrednosti ukupne proizvodnje, koeficijent
iskorienosti kapaciteta, koeficijent iskorienosti zaposlenih radnika i radnog
vremena, efektivnost, efikasnost, broj linija proizvoda, broj proizvoda u okviru
linija, trokovi zastoja u procesu proizvodnje, uee utroenih asova rada u
S. Joveti, Upravljanje trokovima kvaliteta, Ekonomski fakultet, Kragujevac, 1996; S. Joveti,
Projekti: Upravljanje trokovima kvaliteta i procesima: FRAD Aleksinac (1996), FEP Piva,
Pluine i Javor Ivanjica (1997), Zlatarplast Nova Varo (1999) i Elektro-Vojvodina Novi Sad
(2000)
11
S. Joveti, Novi pristup benchmarkingu, Menadment totalnim kvalitetom, JUSK, br. 22,
Beograd, 1999; S. Joveti, The process management in an enterprise, 20th European Conference
Operational Research, Rhodes, Greece, 2004.
12
P. R. Niven, Balanced Scorecard, Step by Step, John Wiley&Sons, Inc., 2002.
10
137
kontroli u ukupno ostvarenim efektivnim asovima rada u proizvodnji, trokovi

interne kontrole u proizvodnji, odnos trokova interne i eksterne kontrole u proizvodnji, trajanje proizvodnog procesa, trajanje montae, zastoji u procesu proizvodnje, trokovi prijemne, meufazne i zavrne kontrole kvaliteta proizvoda.
Nabavka i servis: rang lista isporuilaca prema njihovoj oceni (kvalitet,
cena i rokovi isporuke), uee trokova nabavke u ukupnim trokovima, rang
lista vrednosti reklamacije prema isporuiocu, rang lista vrednosti otkaza proizvoda u garatnom roku prema proizvodu i prema kupcu, rang lista prosenog
vremena ekanja na opravku prema proizvodu i kupcu.
Navedeni parametri odnose se na proizvodna i neproizvodna preduzea. U analizu nije ukljuena promenljiva veliina preduzea. Dilema koja proistie iz prethodne
reenice je da li su isti finansijski i nefinansijski pokazatelji za mala i srednja preduzea
(MSP) kao i za velika? Takav tip istraivanja vren je u Velikoj Britaniji anketiranjem
preduzea.13 Finansiranje navedene studije i uspostavljanje zahteva za ovakvim istraivanjem usledio je od strane Odeljenja proizvodne tehnologije Ministarstva trgovine
i industrije. Koordinator aktivnosti bio je Zvanini institut upravljakog raunovodstva (Chartered Institute of Management Accountants CIMA). U poetku je bilo
obuhvaeno 300 preduzea. Validne izvetaje podnelo je 77 preduzea razliitog tipa
prema obliku svojine i veliini, i to 60 MSP i 17 velikih. Na osnovu analize rezultata
ankete mogu se izvesti brojni zakljuci, ali odgovor na gore navedenu dilemu je da ne
postoji razlika u odabiru pokazatelja nivoa kvaliteta izmeu malih, srednjih i velikih
preduzea, niti izmeu proizvodnih i neproizvodnih.
3. Uravnoteenje bilans rezultata
Posle sistematizacije pokazatelja kvaliteta organizacije procesa, sledi pravilno
odreivanje odnosa izmeu finansijskih i nefinansijskih mera performansi, koji
treba da dovedu do ostvarenja strategijskih i svih ostalih ciljeva organizacije. U
est sigma filosofiji upravljanje sistemom kvaliteta i procesima, tj. merenje, analiza i poboljanje performansi preduzea i procesa bazira na ideji uravnoteenja
(Balanced Scorecard BS). Uravnoteenje bilansa rezultata predstavlja prikaz
informacija koje daju kompletan pogled na nain kojim se organizacija predstavlja svojim potroaima i akcionarima, kao i na sliku o kljunim unutranjim
procesima, o stopi poboljanja i o inovacijama. Slian je instrumentalnoj tabli
u pilotskoj kabini aviona.14 P. Niven kae: U mom radu sa mnogim organizacijama, a i u istraivanju najbolje poslovne prakse, BS se mnogo koristi i ja ovaj
alat vidim kao integraciju tri kljune stvari: merni sistem, sistem strategijskog
upravljanja i alat komunikacije.15
N. Andy, Business Performance Measurement, Cambridge University Press, 2002.
T. Pyzdek, The Six Sigma, McGrow-Hill, New York, 2003, str. 34.
15
P. R. Niven, Balanced Scorecard, Step by Step, John Wiley&Sons, Inc., 2002, str. 12.
13
14
138
Uravnoteenje bilansa rezultata pomae organizaciji u prevazilaenju dva

kljuna problema: efektivnog merenja organizacionih performansi i uspenog
implementiranja strategije. Sam koncept balansiranja odnosi se na tri oblasti:
n Balans izmeu finansijskih i nefinansijskih pokazatelja uspeha BS omoguuje
prevazilaenje nedostatka finansijskih merenja performansi balasiranjem
sa pokretaima buduih performansi. Ovo je osnovno naelo sistema.
n Balans izmeu internih i eksternih inilaca organizacije. Interni inioci organizacije, prikazani u BS, jesu zaposleni i interni procesi, a eksterni su
kupci/korisnici usluga i akcionari. Njihovi ciljevi su konfliktni. Ukoliko je
cilj organizacije redukcija trokova i poveanje profita, to utie na smanjenje plata zaposlenih i na poveanje cena proizvoda, to, opet, dovodi
do gubljenja zaposlenih i potroaa. BS prepoznaje vanost balansiranja
potpuno suprotnih interesa svih navedenih strana u efektivno implementiranoj strategiji.
n Balans izmeu indikatora sa zakasnelim dejstvom i vodeih indikatora performansi. Finansijske mere performansi drugaije se nazivaju i indikatorima
sa zakasnelim dejstvom zato to predstavljaju izlaz iz akcija koje su ranije
sprovedene. Tipini indikatori sa zakasnelim dejstvom su satisfakcija
potroaa i prihod. Ovim indikatorima se ne moe predvideti rizik i otkloniti neizvesnost i zato se koriste u kombinaciji sa drugim nefinansijskim
indikatorima koji predstavljaju pokretae buduih ekonomskih performansi, vodeim indikatorima. Vodei indikator za satisfakciju potroaa
su: kvalitet proizvoda, rokovi isporuke i cena. Kakav je odnos izmeu
finansijskih i nefinansijskih mera performansi zavisi od specifinih karakteristika svake organizacije, njene misije i strategijskih, taktikih i operativnih ciljeva. U stvari, vodee performanse su performanse pokretai
koje vode ispunjenju finansijskih ciljeva, indikatora sa zakasnelim dejstvom. BS ukljuuje unapred definisanu kombinaciju jednih i drugih indikatora. Korienje samo indikatora sa zakasnelim dejstvom ne objanjava
kako e ciljevi biti postignuti. Ukoliko se koriste samo vodei indikatori,
oni e dovesti do prikazivanja kratkoronih ostvarenja, ali nee pokazati
da li to vodi poboljanju rezultata koje oekuju potroai i akcionari.
Napred prikazanim postupkom ispunjenje definisane misije, strategijskih
i ostalih ciljeva meri se sa aspekta: potroaa/korisnika usluga, internih biznis
procesa, uenja i rasta i ispunjenja finansijskih rezultata. Za svaki ovaj aspekt
utvruju se glavni ciljevi, sistem mera, ostali ciljevi i inicijative. Na ovaj nain
dobijaju se etiri dvodimenzionalne matrice. Pizdek16 ih naziva oferskom
tablom: lampice razliite boje se pale i zajedno sa razliitim mernim instrumentima ukazuju na razliite probleme i daju razliite informacije o ispunjenju ciljeva
i putanji rasta i razvoja.
16
139
Posmatrano sa aspekta potraa/korisnika usluga glavno je, u direktnoj

komunikaciji, saznati kako nas oni ocenjuju i koji su glavne pokazatelji koje oni
razmatraju prilikom ocenjivanja. Sve navedeno lako se saznaje njihovim anketiranjem. Brojne su merljive i nemerljive karakteristike koje se mogu ukljuiti u
upitnik. Za nemerljive karakteristike koristi se ocena. Jednom formiran upitnik
ne treba da bude konaan. Direktnom feedback vezom on se mora stalno poboljavati. Navedeno je naroito bitno pri kreiranju novog proizvoda/usluge. Pitanja
moraju da se odnose na sledee: kvalitet, cenu, rokove isporuke, distribuciju,
servisiranje, komunikaciju i slino.
Posmatrano sa aspekta internih biznis procesa, ve je istaknuto da je sutina
upravljanja procesima njihovo definisanje procesa, utvrivanje eljenih vrednosti i usmeravanje dejstva svih pozitivnih faktora na proces kako bi vodile proces
prema eljenim, nominalnim vrednostima i kako bi izlazi iz procesa bili u skladu
sa unapred specificiranim rezultatima. Upravlja se samo kljunim procesima, a
to su oni koji utiu na misiju i strategijske ciljeve organizacije i na efikasnost
drugih procesa. Posmatraju se krucijalni parametri elemenata procesa. Njihovo
odstupanje od eljenih vrednosti su gubici. Ukoliko oni mogu vrednosno da se
izraze postaju trokovi nekvaliteta. Da bi se iterativnim postupkom smanjila
odstupanja, bitno je utvrditi trokove kvaliteta i gubitke i upravljati njima, tano
ih izmeriti, tano pozicionirati proces u vremenu i utvrditi poboljanja procesa
pomou statistikih, inenjerskih i menaderskih metoda.17 Zbog toga su dva
veoma vana projekta u preduzeu:
n statistike, ininjerske i menaderske metode u upravljanju procesima i
n upravljanje trokovima kvaliteta.
Prilikom definisanja statistikih, inenjerskih i menaderskih metoda u
upravljanju procesima najbolje je odrediti ih za svaki kljuni proces posebno.
Postupak je sledei: definisanje procesa, dezagregacija procesa do nivoa znaajnog za upravljanje procesom, definisanje parametara/problema koji se analizira,
definisanje uestalosti istraivanja, definisanje izvora podataka i definisanje
samih metoda.18 Takoe su i trokovi kvaliteta kao i nekvaliteta definisani za
svaki proces posebno, kao i njihov nain obuhvatanja, periodinost prikupljanja
podataka, nain knjienja, analiza i korektivne i preventivne mere.
Pizdek istie da pored navedenog, u upravljanju procesima treba koristiti i
kompetentne timove za upravljanje procesima (Black Belt) i upravljanje biznis
procesima i proizvodom/uslugom (Green Belt).19
S. Joveti, Novi pristup benchmarkingu, Menadment totalnim kvalitetom, JUSK, br. 22,
Beograd, 1999; S. Joveti, The process management in an enterprise, 20th European Conference
Operational Research, Rhodes, Greece, 2004.
18
Po navedenoj metodologiji definisane su metode u skoro svim procesima u preduzeima koja
su korisnici konsalting usluga autora (opisani su u dokumentima SK dokumenti sistema
kvaliteta).
19
17
140
Posmatrano sa aspekta inovacija, uenja i rasta, svi zaposleni moraju da budu

obueni do savrenstva da bi razumeli definisane ciljeve i da bi odgovorili na
svoje obaveze. TQM zahteva stalna poboljanja procesa, a to znai kontinualno
obrazovanje i usavravanje. Ovo je naroito vano za osvajanje novih proizvoda,
novih trita, primenu nove tehnologije. Jedan od zahteva za operativni sistem
je fleksibilna proizvodnja, a to znai visoko obueno osoblje koje moe brzo da se
prilagodi novom radnom mestu, novoj maini, novim tehnologijama. Inovacije
i uenje se esto vezuju za tri oblasti: kompetenciju zaposlenih, tehnologiju i
korporativnu kulturu.
Posmatrano sa aspekta finansijskih rezultata, merenje ekonominosti, produktivnosti, efikasnosti, efektivnosti i rentabilnosti ukazuje na to koliko firma
racionalno koristi resurse i redukuje trokove. Dakle, finansijski rezultati pokazuju koliko se uspeno ostvaruju misija i strategija. Sve ovo utie na zadovoljenje
akcionara i potroaa/korisnika usluga. Oni su sintetiki, agregatni pokazatelji i
zato je najbolje napraviti njihovu listu. Zamera im se statinost. Meutim, ukoliko se posmatraju u vremenu, mogu da ukau i na budue tendencije. Na primer,
ukoliko trokovi po jedinici proizvoda rastu u pet uzastopnih perioda, to je problem. Operativni menadment mora da definie odgovarajue korektivne mere.
Svi prikazani pokazatelji u odeljku 2, grupisani po funkcionalnom principu,
mogu se uklopiti u BS.
Uravnoteenje bilansa rezultata razlikuje se od drugih metoda po tome to je
zasnovano na tanom pozicioniranju preduzea na njenoj putanji razvoja i rasta,
na realnom merenju ostvarenja misije i strategijskih ciljeva preduzea pomou
kvantitativno, jasno definisanih uzrono-posledinih veza i odnosa izmeu pojedinih sistema, podsistema i elemenata. Za svaki nivo dezagregacije definie se:
odgovornost i ovlaenja, nain komunikacije, podaci i informacije. On zahteva
do perfekcije razvijen informacioni sistem organizacije i sistem komunikacije,
horizontalno i vertikalno usklaen i ureen (feedback veza).
4. Rezultati ankete sprovedene u Srbiji
Na osnovu navedenih pokazatelja i dugotrajnog rada autora u oblasti SKM
(metodi sistema kvaliteta), napravljen je upitnik i sprovedena anketa za Srbiju.
Cilj ankete bio je da se poreenjem pojedinih izabranih pokazatelja odabere
najuspenija firma, ideal firma i da se u odnosu na nju izmere razlike u pojedinim
dinamikim parametrima za ostale firme. Takoe, bio je zahtev da se anketira 30
preduzea da bi se primenila cross-section analiza, koja omoguuje utvrivanje
zakonitosti proseka u masi pojedinanih sluajeva i odreivanje ideala svih
anketiranih preduzea. U radu su anketirana samo etiri preduzea. Samo ta preduzea su pristala da popune anketu. Iskustva autora rada pokazuju da preduzea
teko pristaju da se porede i uopte ne pristaju da popune anketu. Naroito negaMegatrend revija, vol. 2 (1) 2005.
141
tivan stav menadment ima prema personalnom poreenju, oceni i rangiranju

top menadmenta. Meutim, poto preduzea nisu htela da se porede, odreen
je prosek za Srbiju analizom podataka Statistikog godinjaka Srbije.
Sva etiri preduzea imaju uveden sistem kvaliteta po standardima JUS ISO
9000. Sva preduzea su konkurisala za nagradu Oskar kvaliteta (nacionalna
nagrada za kvalitet SCG). Jedno od ovih preduzea dobilo je Oskar kvaliteta i
jedno od ovih preduzea dobilo je plaketu.
Rezultati ankete ukazuju da je mali broj podataka koja su preduzea mogla
da daju (tabela 1). Na primer, u funkciji istraivanja, projektovanja i razvoja
nijedno preduzee nije popunilo nijednu rubriku, tako da nijedan pokazatelj
dostignutog nivoa tehnolokog razvoja i rasta firme nije mogao da bude utvren.
Ostaje dilema da li ova preduzea uopte ne ulau u tehnoloki razvoj ili samo
nemaju podatke? Meutim, jedan od objektivnih problema je da preduzea
u Srbiji posluju sa zastarelom tehnologijom. Pokazatelji koji su obraunati na
osnovu ankete su: odnos izmeu prozvodnih i administrativnih radnika, ukupan
prihod po zaposlenom, dobit po zaposlenom, prosena neto zarada, vrednost
realizacije po zaposlenom, tehnologija ugraena u znanje ljudi, ekonominost,
mara dobiti, rentabilnost i produktivnost. Svi vrednosni parametri obraunati
su u DM; otklonjen je uticaj inflacije kako bi mogli da se porede u vremenu.
Anketa je uraena 2003. godine. Autor rada je eleo da kontinuirano sprovodi
anketu, meutim, menadment privatnih preduzea odbija bilo kakvu saradnju
sa fakultetom, a drutvena preduzea ekaju privatizaciju, pa rezultati ankete ne
bi bili validni.
Tabela 1. Rezultati ankete
Godina
Pokazatelji
Preduzee
II
III
IV
Odnos
2,7
2,37
2,63
2,92
proizvodn.
II
2,00
2,12
2,02
2,31
i admin.
III
1,58
1,51
1,51
1,11
radnika
IV
3,12
2,83
2,67
2,80
Prosek u SCG
2,9
2,9
2,9
2,9
38,530
29,597
14,494
prihod
II
21,538
14,507
10,973
17,339
po zaposl.
III
29,189
36,58
41,58
37,58
IV
7,947
4,57
6,747
5,25
Prosek u SCG
29,93
Ukupan
(u ooo DM)
Dobit
8,176
0,342
0,073
po
II
5,5579
16.08
-5993,8
314,5969
zaposlen.
III
414,44
2091,40
500,42
157,30
u DM
IV
10,03
3,865
387,79
0.62
142

Prosek u SCG
412,56
Prosena
133,85
150
297
neto
II
zarada
III
251,54
207,65
316,49
297,69
(u DM)
IV
100
38,24
59,46
96,15
Prosek u SCG
121,54
94,71
160,54
Vrednost
25,150
22,976
47,799
40,322
realizacije
II
11,823
10,42
8,483
15,46
po zaposl.
III
29,181
36,58
41,58
37,59
(u 000 DM)
IV
7,947
4,569
6,36
5,25
Prosek u SCG
9,23
12,206
12,62
15,95
14,49
ugraena u
II
9,42
9,375
9,231
10,078
znanje
III
9,92
9,834
10,2863
10,8241
ljudi
IV
1,50
1,45
1,458
2,131
127
101
101
Ekono-
II
100,03
100,11
64,67
101,84
III
101,44
106,06
101,19
100,45
IV
100,13
100,08
106,09
100,01
Tehnologija
minost
Prosek u SCG
93, 35
21,22
1,15
0,50
Mara
II
0,026
0,110
-54,62
1,804
dobiti
III
1,42
5,72
1,17
0,44
IV
0,126
0,0846
5,75
0,012
Prosek u SCG
1,38
Rentabilnost
0,2711
0,004836
0,004154
II
0,0002851
0,00087
-0,28995
0,015083
III
0,013
0,07027
0,01228
0,0032
IV
0,00077
0,000387
0,027
0,000053
Produktiv.
III
26,37
32,99
39,49
35,02
(u 000)
IV
5,72
3,308
3,99
3,33
Vred. Pr.
III
0,38
0,48
0,48
0,36
po h i zap.
IV
2,28
1,19
3,34
8,26
Da bi se izbodovala preduzea i odredilo najbolje, korien je metod ocenjivanja. Redosled karakteristike ocenjuje se ocenom od 4 do 1 (4 najbolja vrednost
karakteristike i 1 najloija vrednost karakteristike). Svakoj karakteristici dodeljuje se odgovarajui ponderacioni faktor. U ovom sluaju ponderacioni faktor
je 1, mada se moe dati i vei znaaj karakteristici preko ponderacionog faktora.
143
Kriterijum za izbor najboljeg preduzea je maksimalna ocena. Teorijski, najvea

ocena preduzea je 36. U prvoj posmatranoj godini najbolje je prvo preduzee, u
ostalim tree preduzee. Broj bodova treeg preduzea varira (tabela 2).
Tabela 2. Broj ostvarenih bodova po godinama i po preduzeu
Godina
Preduzee
I
II
III
IV
I
31
13
28
17
II
26
17
32
14
III
25
12
28
24
IV
27
29
19
Na osnovu rezultata istraivanja mogu se izvesti sledei zakljuci: uvaavajui nepovoljne i nesigurne eksterne i interne uslove privreivanja u Srbiji,
obavezno pre poreenja sa najboljim, treba izvriti detaljnu analizu dostignutog
nivoa i tendencija odabranih parametara za poreenje u samom preduzeu primenom dinamike analize. Ova analiza je otvorila niz problema. Na primer, svi
posmatrani parametri jednog preduzea od godine do godine posmatranja variraju. Takoe, iako je tree preduzee najbolje, neki pokazatelji su izuzetno loi.
Na primer, izuzetno je lo odnos izmeu proizvodnih i administrativnih radnika
u ovom preduzeu. Obrazloenje direktora je da se odvojila jedna fabrika preduzea (privatizovana) i da su ostali svi administrativni i reijski radnici.
Detaljna analiza parametara po godinama ukazuje da najbolje preduzee
nema pokazatelje uspenog poslovanja. Rentabilnost i ekonominost najbolja je
u treem preduzeu, a priblino su jednake nuli i iz godine u godinu variraju.
5. Zakljuak
Na osnovu istraivanja u visokorazvijenim zemljama u Srbiji mogu se izvesti
sledei zakljuci i dati sugestije za budua reavanja problema izbora validnih
pokazatelja nivoa kvaliteta preduzea i omoguiti objektivna evaluacija njegovog
sistema kvaliteta, kvaliteta proizvoda i ispunjenje definisanih ciljeva i vizije:
1. Definisati misiju, viziju i startegijske ciljeve poslovanja.
2. Strategijski ciljevi poslovanja moraju da budu merljivi i uporedivi u vremenu:
n ekonomsko-finansijski: produktivnost, ekonominost, rentabilnost,
profitabilnost, efektivnost i efikasnost,
n razvojni: koeficijent ulaganja u tehnologiju i razvoj,
n trini: zadovoljenje kupaca (anketa), poveanje uea realizacije na
tritu,
n drutveni: ouvanje ivotne sredine.
144

3. U skladu sa napred definisanim ciljevima na nivou preduzea definisati
strategijske, taktike i operativne ciljeve na nivou funkcija.
4. Odrediti finansijske i nefinansijske indikatore ciljeva. Raunati na konzervativno shvatanje da finansijeri, bankari i menaderi vie veruju finansijskim pokazateljima.
5. Odrediti optimalan miks specifinih finansijskih i nefinansijskih indikatora. Svaka kompanija mora da pronae optimalnu ravnoteu merila koju
ona smatra odgovarajuom za upravljanje svojim operativnim aktivnostima.
6. Sve pokazatelje posmatrati u funkciji vremena i u stalnim cenama (otkloniti uticaj inflacije).
7. Merila performansi treba da budu dinamike kategorije i da zavise od
uticaja razliitih faktora na kompaniju (neki zavise od faktora u sferi
tehnologije proizvodnje, a neki zavise od pojedinih standarda koje prihvata organizacija (kao to su standardi SMK).
8. Merila rezultata treba da odslikavaju operativnu sloenost, ali se moraju
jednostavno izraziti. Kompanije iji menaderi razumeju nove indikatore
nivoa kvaliteta ujedno e ih najbolje koristiti.
9. Pretpostavlja se da e se sve vie prihvatati nefinansijski pokazatelji
uspenosti poslovanja. Moderan razvoj operativnog menadmenta, razvoj
novih tehnologija, upravljanje sistemom kvaliteta istiu nefinansijske
pokazatelje. Empirijske analize u visokorazvijenim zemljama ukazuju da
dosta stranih finasijera i investitora uspeno preuzimaju kompanije koje
nisu adekvatno usluene od strane domaih kreditora.
Interesantno je utvrditi koje bi se akcije morale sprovesti kako bi se obezbedio ujednaeni nain izraavanja pokazatelja uspenosti poslovanja firmi, to bi
omoguilo i njihovo poreenje. U skladu sa delovanjem tehnikog progresa na
brze promene proizvodne tehnologije, inostrane konkurencije, novog menad
menta i promena u praksi preduzea, kao i shvatanja da postoji kriza u sektoru
proizvodnje, moglo bi da se uradi sledee:
1. Trebalo bi da se putem sastanaka i radionica za obuku formiraju struni
forumi za razmenu informacija kako bi se omoguilo da se uju iskustva
i ideje u vezi sa proizvodnim performansama. U diskusiju treba ukljuiti
i bankare i investitore. Cilj bi bio da se naglase rastui trendovi, i to ne
samo u smislu raznolikosti i dimenzija novih merila proizvodnih performansi, ve i u vezi sa izborom trendova kretanja u upravljanju proizvodnim preduzeima koja su strateki orijentisana.
2. U cilju skretanja vee panje na ova pitanja, mogli bi da se objavljuju
periodini izvetaji o proizvodnim performansama, namenjeni irokom
auditorijumu proizvoaa i neproizvoaa (ISO standardi insistiraju na
145
upravljanju trokovima kvaliteta, internim i eksternim proverama, praenju, merenju i analizi procesa, itd.).
3. Uzimajui u obzir injenicu da pristup merilima performansi jedne pro
izvodne kompanije ukljuuje i uticaj kupaca, onda i oni treba da budu
ukljueni u diskusiju (zahtev ISO standarda/partnerski odnos sa svim
zainteresovanim stranama).
4. Empirijska analiza treba da ukae koliko je opravdano prihvatanje nefinansijskih merila rezultata i koliko oni doprinose ostvarivanju finansijskog uspeha kompanije. Takoe, treba otkloniti dilemu u odreivanju
optimalnog balansa izmeu nefinansijskih i finansijskih merila.
5. Struni asopisi bi morali, po ugledu na najsavremenije asopise u svetu,
da daju prikaz firmi najboljih u klasi sa odgovarajuim finansijskim i nefinansijskim pokazateljima. Na nivou drave treba formirati baze podataka
ovog tipa.
6. Korisno je ukljuiti informacionu tehnologiju u posmatranje promena
u performansama. Sistemi menaderske kontrole se ve dosta oslanjaju
na mogunosti informacione tehnologije, ukljuujui sisteme za podrku
odluivanju. Ovo se moe proiriti i na dobijanje korisnih informacija u
vezi sa performansama. Pored toga, bankarima i drugim investitorima bilo
bi od znaaja ispitivanje mogunosti korienja ekspertskih sistema kao
sredstva za donoenje kreditnih i investicionih odluka.
Literatura
[1] Andy, N.: Business Performance measurement, Cambridge University Press,
2002.
[2] Calendro, J./Jr. Lane, S.: Why the property and casualty insurance industry needs a new performance measure, Measuring Business
Excellence, vol. 8/2, 2004, www.managementfrst.com
[3] Cris, A. Bourne, M. Neely, A.: Measuring and improving the capital
plannining process, Measuring Business Excellence, vol. 8/2, 2004, www.
managementfrst.com
[4] Goetsch, D. Davis, S. B.: Introduction to Total Quality, Prentice Hall,
Columbus, Ohio, 1997.
[5] ISO 9000:2001 i 9004-4 (1994)
[6] Joveti, S.: Upravljanje trokovima kvaliteta, Ekonomski fakultet,
Kragujevac, 1996.
[7] Joveti, S.: Projekti: Upravljanje trokovima kvaliteta i procesima: FRAD
Aleksinac (1996), FEP Piva, Pluine i Javor, Ivanjica (1997),
Zlatarplast, Nova Varo (1999) i Elektro-Vojvodina, Novi Sad (2000)
146
[8] Joveti, S.: The Quality Award Criteria, Fifth Balkan Conference in
Operational Research, Banja Luka, 2000.
[9] Joveti, S.: Novi pristup benchmarkingu, Menadment totalnim
kvalitetom, JUSK, br. 22, Beograd, 1999.
[10] Joveti, S.: The process management in an enterprise, 20th European
Conference Operational Research, Rhodes, Greece, 2004.
[11] Juran, J.: The Six Sigma, The Juran Institute, McGraw-Hill, 2002.
[12] Niven, P. R.: Balanced Scorecard, Step by Step, John Wiley&Sons, Inc.,
2002.
[13] Pyzdek, T.: The Six Sigma, McGrow-Hill, New York, 2003.
[14] Quality progress, American Society for Quality, Milwaukee, 2001, 2002. i
2003.

147
UDK 008.658
UDK 316.6

Fakultet za menadment, Grenobl, Francuska
EST DIMENZIJA VREMENA

U KORPORACIJSKOJ KULTURI:
REZULTATI ETNOGRAFSKE STUDIJE
Rezime: Vreme se esto smatra pukom komponentom kulture. Ovo istraivanje
menja ovu paradigmu tako to ukazuje da je kultura obuhvaena vremenom. Ovaj lanak predlae novi okvir za prouavanje korporacijske kulture iz perspektive vremena,
krei tako put ka konceptu korporacijske kulture vremena. Identifikovano je est vrsta
vremena (formalni i neformalni vremenski horizonti, formalne i neformalne brzine, formalne i neformalne sinhornizacije). One su ilustrovane kvalitativnom studijom koja je
obavljena u toku devet meseci u tri razliita supermarketa korienjem metoda posmatranja uz pomo tajnog uesnika. Ovo istraivanje ukazuje da bi menaderi trebalo da
budu svesni svoje korporacijske vremenske kulture i da bi uvek trebalo da pokuavaju
da je prate kako bi bolje razumeli ta im se dogaa u firmi.
Kljune rei: korporacijska vremenska kultura, metod posmatranja uz pomo
tajnog uesnika, formalni i neformalni vremenski horizonti, formalne i neformalne
brzine, formalne i neformalne sinhornizacije.
1. Uvod
Mnogi poslovni savetnici do neba hvale vrline politike
ba-na-vreme
odnosno vreme-do-radnje-i-nazad.1 Intuitivno oigledno, ovu politiku tee
je primeniti nego to se ini. Unizije upozorava na naivno verovanje u sveto
trojstvo brzine, ekonomije i progresa.2 On istie da brzina nije dobar gospodar
kad postane nekontrolisano i permanentno vanredno stanje u mnogim kompani
G. Stalk, T. Hout, Vaincre le temps: Reconcevoir lentreprise pour un nouveau seuil de performance, Dunod, Paris, 1992.
2
J. C. Usunier, Perceptions
du temps des affaires et cultures nationales: une
comparaison
internationale, Economies & Socits, Srie Sciences de Gestion, br. 17, april, 1991, str. 5.
1
148 est dimenzija vremena u korporacijskoj kulturi: rezultati etnografske studije

jama, koje vodi ka dezorganizaciji i unitenju.3 Kratkorona vizija i marketinka
kratkovidost postaju to nesvesno kamufliranje ciljeva koji nedostaju.4 Unizije
izlae kako radna nacionalna kultura utie na upravljanje vremenom u gru
pama i kompanijama.5 Pored toga, Polski navodi kako vremenska struktura
itave industrije moe da utie na percepciju vremena u kompanijama.6 I zaista,
menaderi su esto svesni veoma velikog zahteva tano-na-vreme, ali samo
iz tehnike perspektive menadmenta (sistem komunikacije i informisanja,
logistika, marketinka orijentacija, obuka i regrutovanje osoblja). Oni su takoe
svesni postojanja specifine kulture u svojim kompanijama. Ali, prilino para
doksalno, uraen je mali broj istraivanja o povezanosti izmeu kulturne dimen
zije firmi i vremenske perspektive poslovne politike. Na primer, Fesar je predloio
interesantne empirijske smernice za analizu vremenskih stilova firmi i usluga,
ali njegova analiza nema jasne veze sa korporacijskom kulturom.7 Tako pitanje za
istraivanje glasi: Da li kompanije imaju svoje interne vremenske obrasce? A ako
ih imaju, da li se oni mogu povezati sa njihovom korporacijskom kulturom?
Ovaj lanak ima za cilj da prui neke odgovore na ovu obimnu i teku
temu. On daje okvir sa primerima kako se menadment moe ugraditi u kulturu
vremena u zavisnosti od odreene korporacijske kulture, zajedno sa radnom
kulturom i industrijom. Studija istraivanog polja zasnovana je na kvalitativnom
etnografskom pristupu. Ona takoe pokazuje i istraivau i menaderu prednosti
posmatranja od strane uesnika. Ona omoguava da se shvati sutina prirodnih
injenica bez ikakve cenzure. Uz to, ona pokazuje da upravljanje etajui una
okolo moe da bude veoma korisno da se bolje kontrolie kulturno prihvatanje
tehnikih reenja u firmama.
Prvi deo lanka daje definicije kulture, kako u optem kontekstu, tako i
u kontekstu korporacije. On daje konceptualni okvir za analizu predloenog
koncepta vremenske korporacijske kulture. Drugi deo bavi se epistemolokim
razmatranjima o posmatranju uz pomo skrivenog uesnika. Ova metodologija
ponekad je kontroverzna jer se nekada ranije vezivala za neetiku praksu, ali
ova studija pokazuje kako znaajna ona moe da bude pri otkrivanju skrivenih
neformalnih aspekata menaderskog koncepta. Preostalih est delova lanka
daju vie detalja o svakom elementu naeg teoretskog okvira. Oni ilustruju kon
cept vremenske korporacijske kulture sa anegdotama i primerima prikupljenih
tokom opservacije na terenu. Konano, ova eksplorativna studija daje predloge
N. Aubert, Le stress du chaos et la brlure du succs, Revue Franaise de Gestion, novembardecembar, 1991, str. 86.
4
M. Godet, Les dangers de la (seule) ractivit, Revue Franaise de Gestion, novembardecembar, 1991, str. 92.
5
J. C. Usunier,
The
Role of Time in International
Business Negociations, u:
P. N. Ghauri, J.
C. Usunier, International Business Negociation, Elsevier Science, Oxford, UK, 1996.
6
M. Polski, Structure temporelle des Industries: le cas de la grande distribution, doktorska diserta
cija, Universit Louis Pasteur, Strasbourg, France, 1999.
7
J. L. Fessard, Le temps du service, Dunod, Paris, 1993.
3
149
za dalje istraivanje u cilju uoptavanja i utvrivanja koncepta u okviru ostalih

konteksta.
2. Konceptualni okvir
Koncept korporacijske vremenske kulture vue korene iz pojma kulture ili,
jo odreenije, iz pojma korporacijske kulture. Prema Uzinijeu, kultura je skup
verovanja i normi koje deli neka grupa koji pomae pojedincu da odluuje, dono
si sudove i stvara oseanja, procenjuje mogunosti i zna kako da reaguje kako
bi postigao odreeni rezultat.8 Hofsted navodi da je kultura naueni znak koji
odreuje pripadnost nekoj grupi: to je kolektivno programiranje svesti po kojem
se lanovi jedne grupe razlikuju od ostalih.9 Na taj nain kultura oranizuje ljud
ski univerzum uspostavljajui njihove drutvene kodekse. Ve u ovoj poetnoj
taki, vreme obavezno ini deo kulture jer je ono jezik kojim se ifruje i deifruje
komunikacija meu individuama.10
Rane studije nagovestile su da poslovne organizacije imaju svoju sopstve
nu internu kulturu.11 Postoji mnogo definicija korporacijske kulture koje se ne
razlikuju mnogo od opte kulture, jer se jedna firma moe smatrati mikrodru
tvom. Meutim, ain naglaava interesantnu specifinost: kultura jedne firme
esto proizilazi iz stava prema reavanju problema: firma mora da se adaptira
na okolinu koja se brzo menja i mora da integrie svoje lanove mnogo bre.12
Na taj nain, korporacijska kultura uvek ima svoje korene u vremenu jer proces
samoadaptacije zahteva dobru sinhronizaciju izmeu onih koji su unutra i onih
koji su spolja.
Korporacijskom kulturom esto se smatra samo ono to je navedeno u kor
poracijskom statutu i prikazu zadataka. Ali, ona nije uvek tako formalizovana
i statina kao neto to je uklesano u kamenu. Roe je definisao korporacijsku
kulturu kao rezultat dinamikog procesa iz socioloke i konstruktivistike perspe
ktive: kultura nije tvrdi oklop koji sadri neke vrednosti jednom za svagda, ve je
rezultat kontinuirane stvaralake interakcije sukoba, propisa, uveravanja, razu
veravanja i sankcija.13 Svaka kultura ima svoju sopstvenu potkulturu i protivkul
turu koje daju energiju i ravnoteu unutranjem odmeravanju snaga. Zbog toga
J. C. Usinier, op. cit.
G. Hofstede, Vivre dans un monde multiculturel, Les Editions dOrganisation, Paris, 1994, str.
251.
10
A. J. Gurevitch,
Time as a problem of cultural history
u: L. Gardner, et al., (eds.) Cultures

and Time : At the crossroads of cultures, Unesco Press, Paris, 1976; E. T. Hall, La danse de la
vie: temps culturel, temps vcu, Editions du Seuil, Paris, 1984.
11
E. Mayo, The human problems of an industrial civilization, MacMillan, New York, 1933.
12
F. Schein, Organizational Culture and Leadership, Jossey Bass, London, 1985.
13
G. Rocher, Introduction la sociologie gnrale, Seuil, Paris, 1986.
8

je neformalna komponenta veoma vana za kulturu. Dil i Kenedi kao elemente
korporacijske kulture vide sledee: zajedniku filozofiju, specifino okruenje,
vrednosti, heroje, rituale, zajednice, mitove i glasine.14 Tevene precizno opisuje
okosnicu korporacijske kulture koja je sainjena od osnivaa, istorije, tehnikog
iskustva, vrednosti, znakova i simbola na razliitim nivoima hijerarhije.15 Iz tog
razloga Detri i Ramanantsoa vie vole da koriste pojam korporacijskog identiteta.16 Ovi autori razlikuju imaginarne elemente (slike i prikaze odnosa) od instru
mentalnih elemenata (ideologija, organizacija, mitova, rituala, tabua). Tabela 1.
prikazuje rezime ove teoretske pozadine.
Tabela 1. Komponente korporacijskog identiteta/kulture17
KOMPONENTE
Imaginarne
=>
Prikazi
Simboliki instrumenti
Formalne
- Istorija
- Korporacijska
komunikacija
- Zvanini govori
- Prikaz zadataka
- Zvanina dokumenta
- Norme i konvencije
- Organigrami, terminplanovi planovi
- Skuptine, okupljanja,
ceremonije
Neformalne
- Slika koju osoblje ima
o svojoj firmi
- Prikazi idealnih odlika
- Slike koju imaju oni
koji su spolja
- Dominantna
ideologija
- Mitovi i glasine
- Rituali
- Tabui
Koncept korporacijske vremenske kulture prvi je precizno naveo Sensolije,

koji iznosi stalnu konfrontaciju izmeu prolosti i budunosti kroz mehanizme
prenoenja-propisivanja-uenja u jednoj kompaniji.18 Jo preciznije, Gasparini
iznosi da se vremenskom kulturom (neke firme) moe smatrati, s jedne strane,
skup zajednikih predstava o vremenu, a s druge strane, izrazom vremenskih
iskustava i prakse.19 Gasparini navodi da su trajanje, ritam i radna fleksibilnost
tri stuba vremenske kulture.20 Studije su se vrlo esto kritiki osvrtale na ove tri
T. E.
Deal, A. A. Kennedy, Corporate Cultures: The Rites and Rituals of Corporate Life,
Addison-Wesley, Reading, MA, 1982.
15
M. Thvenet, Audit de la culture dentreprise, Les Editions dOrganisations, Paris, 1986.
16
J. P. Dtrie, B. Ramanantsoa, Stratgie dEntreprise et Diversification, Nathan, Paris, 1983.
17
Prema: J. P. Dtrie, B. Ramanantsoa, Stratgie dEntreprise et Diversification, Nathan, Paris,
1983; M. Thvenet, Audit de la culture dentreprise, Les Editions dOrganisations, Paris,
1986.
18
R. Sainseaulieu, Sociologie de lentreprise, organisation, culture et dveloppement, 2me d.,
Presses de Sciences Po et Dalloz, Paris, 1997, str. 248-253.
19
G. Gasparini,
Urgence:
quelques notes parses, Temporalistes, br. 29, mart 1994, str. 17.
20
G. Gasparini, Temps et travail en occident, u: J. F. Chanlat (dir.), Lindividu dans lorganisation
: les dimensions oublies, Les Presses de lUniversit de Laval, Qubec, 1990, str. 199-214.
14
151
komponente, ali samo nekolicina se bavila vremenskim horizontima i temporal

nim orijentacijama. Fres,21 a za njim i Rejnor,22 Gjesme,23 Natin24 i Bufar,25 doka
zali su da su vremenski horizonti i orijentacije validni koncepti na psiholokom
nivou, ali malo autora je to primenilo u poslovnom kontekstu.26 Uz to, Gasparini
ne pravi jasnu razliku izmeu formalnih i neformalnih elemenata kao to to ine
Tevene i Detri i Ramanantsoa. Ovaj lanak predlae da se ukrste njihove teorije
u hipotetskoj mrei (tabela 2), pokazujui kako etnografski metod (posmatranje
uz pomo tajnog uesnika) moe da otkrije skrivene elemente vremenske kor
poracijske kulture.
Tabela 2. Predloeni analitiki okvir vremenske korporacijske kulture
Dimenzije
vremenske
kulture
Formalni
Trajanje i vremenski
horizonti
- Istorija
- Korporacijska
komunikacija
- Prikaz zadataka
- Mitovi i glasine,
slike i predstave o
Neformalni
prolosti, sadanjosti
i budunosti
Brzina i ritmovi
- Zvanini govori
- Ciljevi, norme,
pravila
- Skuptine,
zabave,
ceremonije
- Rituali, ciklusi,
proslave
Fleksibilnost i
sinhronizacija
- Organigrami,
termin-planovi,
planovi
- Informacioni
sistem
- Navike,
dozvoljeno i
zabranjeno,
tabui
Neke ranije, vee studije iz ove oblasti o mikrodrutvenom vremenu koristile

su se metodom posmatranja uz pomo skrivenog uesnika.27 One naglaavaju
P. Fraisse, Psychologie du Temps, 2me d., Presses Universitaires de France, Paris, 1967.
J. O.
Raynor,
Future orientation and

motivation of immediate activity:
an elaboration of the
theory of achievement motivation
, Psychological Review, vol. 76, 1969, str. 606-610.
23
T. Gjesme,
Goal distance in time and its effect on the relations between achievement
motives and performance, Journal of Research in Personality, vol. 8, str. 161-171.
24
J. R. Nuttin, Motivations et Perspectives dAvenir, Presses Universitaires de Louvain, Louvain,
1980.
25
L. Bouffard, W. Lens, R. Nuttin, Extension
de la perspective temporelle
future en relation
avec la frustration, International Journal of Psychology, br. 18, 1983, str. 429-442.
26
T. K. Das,

Time:
the hidden dimension in strategic planning
, Long Range Planning, vol. 24,
br. 3, 1991, str. 49-57.
27
D. F. Roy,
Banana time:
job satisfaction and infirmal interaction
, u:
G. Salaman, K.
Thompson (dir.), People and Organizations, Longman for the Open University Press, London,
1960, str. 205-222; J. Ditton,
Baking Time
, Sociological Review, br. 27, 1979, str. 157-167;
R. Cavendish, Women on the line, Routledge and Paul Kegan, London, 1982; P. A. Clark,
Temporal innovations and time structuring in large organizations
, u:
J. T. Fraser, N.
Lawrence, D. Park (dir.), The Study of Time, vol. 3, Springer-Verlag, New-York, 1978.
21
22

raznovrsnost drutvenog vremena, izgradnju znaenja i kulturno iskustvo vre
mena. Najkrae reeno, njihovi autori ne izuavaju samo uticaj makrosocijalnog
eksternog vremena na pojedince, ve i kako se novo mikrosocijalno vreme gradi
ni iz ega, iskljuivo iskustvom. Na primer, Roj objanjava kako jedna obina
pauza u toku radnog dana moe biti presudan momenat druenja i drutvenih
interakcija izmeu radnika, vitalna za njihov moral.28 Ritual u proizvodnom
pogonu bio je da se zajedno dele i jedu banane, i to se smatralo privilegovanim
trenutkom gde je svako mogao da uspostavi neki odnos sa drugima (prijateljstvo,
podrku, ali i neformalnu hijerarhiju i mo). Ovo vreme koje se ne nalazi na satu
prisutno je i u Ditonovoj studiji.29 Ovaj autor interesovao se za strategije koje su
radnici koristili da razbiju monotoniju svog posla. Ciklino vreme radnika bilo
je u suprotnosti sa linearnim vremenom koje je nametnulo rukovodstvo. Kako
su radnici rekli, za neslubeno ponaanje reeno je da se zaustavi
, izbegava,
preoblikuje ili opozove vreme. Autor je primetio da spori ritam omoguava
radnicima da se lake naviknu na vreme. Ova studija bila je jedna od prvih koja je
jasno ilustrovala primer skrivenog vremena, pa ak i vremena za takmienje.
U istom smislu, Kevendi je insistirao na kritinoj ulozi vremena u drutve
nim sukobima. Ovaj autor istakao je razliku izmeu vremena za efa i vremena
za nas.30 Tanost i pripravnost esto su dve karakteristike koje menadment
najvie ceni. Ali, ove vrednosti su subjektivne i percepcija o njima varira u skla
du sa iskustvom osobe i drutvenim uslovima. Ova studija pokazuje dijalektiki
odnos izmeu hijerarhije, organizacione strukture i vremenskih reprezentacija u
okviru firme.
Jo optije, Klark je objasnio kako na korporacijsku kulturu moe da utie
zauzvrat makroekonomska vremenska struktura.31 On daje primer kako vre
menski ritam u fabrici eera prati prirodni ciklus berbe repe. Percepcije o vre
menu i stavovi radnika i rukovodstva prema vremenu kompletno se razlikuju u
zavisnosti od godinjeg doba. Ova ideja o odnosu izmeu vremenske strukture
neke industrije i korporacijske kulture neke firme potkrepljena je i u narednim
studijama.32
Uz pomo ova etiri primera, tabela 2. moe se uoptenije ponovo prikazati
(tabela 3), imajui na umu koegzistenciju sukobljenih vremena unutar firme.
Ono to je navedeno u poljima u tabeli 3, detaljnije e biti objanjeno u nare
dnim delovima lanka.
D. F. Roy, op. cit.

J. Ditton, op. cit.
30
R. Cavendish, op. cit.
31
P. A. Clark, op. cit.
32
M. Polski, op. cit.
28
29
153
Tabela 3. Predloeni analitiki okvir vremenske korporacijske kulture

Dimenzije
vremenske
kulture
Trajanje i
vremenski
horizonti
Brzina i ritmovi
Fleksibilnost i
sinhronizacija
Formalni
Vreme
strategije
:
izrada
asovnika firme
Vreme ciljeva
:
navijanje opruge
asovnika
Vreme ugovora
:
zatezanje
zavrtanja na
asovniku
Neformalni
Vremenski
markeri
:
crtanje
crtica na satu
Vreme za
takmienje
:
zaglavljivanje
skazaljki sata
Hijerarhijsko
vreme
:
ponovna
izrada novog
asovnika
3. Metodologija
Ovo istraivanje koristilo se neuobiajenim etnografskim pristupom nazva
nim posmatranje uz pomo skrivenog uesnika.
Posmatranje je jedan od najstarijih metoda istraivanja u poslovnim organi
zacijama, kako pokazuju rani radovi na terenu Tejlora, Majoa i Retlisbergera.33
Jo preciznije, posmatranje od strane uesnika koristilo se uglavnom u sociolokim
studijama, kao kod Krozijea, Turena, Sensolijea i Burdijea.34 Na taj nain se istra
iva posveti svakodnevnim aktivnostima u firmi. Kod ovog metoda, opservacije
oivljavaju uz pomo radnog iskustva istraivaa. Kod metoda posmatranja uz
pomo skrivenog uesnika, istraiva anonimno uestvuje u svakodnevnim
aktivnostima zajednice iji lanovi ne znaju za istraivanje u kojem uestvuju.
Istraiva lino uestvuje u datoj situaciji kao pravi insajder i ne modifikuje celo
vitost fenomena, jer kod onih koji daju podatke ne postoji pristrasnost zbog testi
ranja. Ovaj metod korien je u ovom istraivanju za prouavanje upravljanja
vremenom meu zaposlenima u francuskoj industriji maloprodaje. Kvantitativni
metodi i intervjui ne daju odgovarajui opis korienja i percepcije vremena.
Ovaj koncept se ljudima ini isuvie kompleksnim i apstraktnim da bi o njemu
govorili jasno i istinito. Uz to, ova tema je veoma osetljiva na okolnosti u malo
prodaji, gde je brzina kljuni faktor uinka. Da bih izbegao pristrasnost zbog
E. Mayo, The human problems of an industrial civilization, MacMillan, New York, 1933;
F.
J. Roethlisberger, W. J. Dickson, Management and the Worker, Harvard University Press,
Cambridge, MA, 1941.
34
M. Crozier, Le phnomne bureaucratique, Editions du Seuil, Paris, 1963; A. Touraine, La conscience ouvrire, Edition du Seuil, Paris, 1966; R. Sainsaulieu, Les relations de travail lusine,
Les Editions dOrganisation, Paris, 1972; P. Bourdieu, Sur
lobservation participante, Actes

de la recherche en sciences sociales, br. 23, septembar, 1978.
33

testiranja, pribegao sam posmatranju uz pomo skrivenog uesnika, to je bila
prednost kod uea u veoma ekskluzivnoj maloprodaji. Triangulacija je vrena
na kraju perioda diplomatskim otkrivanjem istraivanja svima u kompaniji i vre
dnovanjem percepcija istraivaa sa naknadnim intervjima i ciljnim grupama.
Tabela 4. prikazuje devet meseci prisustva u tri supermarketa na razliitim nivo
ima (dva poslednja supermarketa B1
i B2 pripadala su istoj korporaciji).
Tabela 4. Tri terenske studije
Prodavnica:
Supermarket A
Supermarket B1
Supermarket B2
Period:
Oktobar-Januar
April-Juni
Juli-Avgust
Poloaj:
Prodavac
Menader obuke
Mlai menader
Odeljenje:
Bazar
Voe i povre
Svea hrana
Ali, posmatranje uz pomo skrivenog uesnika otvara mnoga pitanja etike i

privatnosti. Izigravanje pijuna moe da bude opasno, naroito kada istraiva
istrauje zatvorene zajednice, skrivene kontekste, poverljive pregovore ili stra
teke odluke. Na primer, Hemfrijeva studija je verovatno najkontroverznija.35
On je izuavao devijantno ponaanje u javnim toaletima u okviru zajednice
homoseksualaca. Ne samo da je posmatrao ljude u veoma privatnim momenti
ma u toaletu, ve je i zapisivao registarske brojeve njihovih automobila kako bi
ih pronaao kod kue i postavljao im pitanja pod izgovorom ispitivanja trita.
Prema Bulmeru, ovo je primer neprihvatljivog istraivanja posmatranjem uz
pomo skrivenog uesnika, jer nije potovana anonimnost ispitanika, naruava
na je sloboda ljudi koji su i dovoeni u opasnost jer su aktivnosti koje su inili u
to vreme bile nezakonite.36
Studije unutar poslovnih organizacija mogu da naiu na veoma sline pro
bleme. Neka kompanija, supermarket ili prodavnica jesu privatni prostor koji
pripada nekoj grupi ljudi ili jednom vlasniku. Da li ja imam pravo da u njima
pijuniram tek tako? Lofland i Lofland naveli su da firme nisu ba isto to i dom,
jer je to mesto razmene meu ljudima.37 Oni odreuju srednji nivo izmeu pri
vatnog i javnog prostora parohijski prostor. Tako, kao to bilo koji zaposleni
ima pravo da se kree i bude informisan o onome to se deava u njegovoj firmi, i
skriveni istraiva ima pravo da istrauje pod odreenim uslovima koje je odredio
Ameriki odbor za reviziju institucija:
n svaki istraivaki projekat gde se koristi posmatranje uz pomo skrivenog
uesnika mora da nadzire neki akademski strunjak;
L.
Humphrey, Tearoom Trade: Impersonal Sex in Public Places, Adline, Chicago, 1970.
M. Bulmer, Social Research Ethics, MacMillan London, 1982.
37
J. Lofland, Analysing Social Settings: a Guide to Qualitative Observation and Analysis (2nd ed.),
Wadsworth, Belmont, CA, 1984.
35
36
155
n identitet ispitanika mora se prikriti i ne sme da bude prepoznatljiv;

n posmatranje ne sme da nanese tetu ispitanicima niti uobiajenom ivotu
posmatrane zajednice;
odreenih tema moe da podlee cenzuri.
n publikovanje
Najproblematiniji sluaj je kada istraiva koristi nezakonite naine da

sprovede svoje istraivanje uz pomo skrivenog uesnika. Ovde dolazimo do
filozofskih razmatranja o istini i zakonu. Da li je izborna dilema izmeu dobre
nepotene studije i loe potene studije? Kao to kae Gans: Ako je istraiva
poten prema ljudima i obavesti ih da sprovodi studiju, neki ispitanici e probati
da sakriju ono to smatraju da nije dobro, i na taj nain bie neiskreni prema
istraivau. Stoga istraiva mora da bude nepoten da bi prikupio potene poda
tke.38 Po ovoj logici, varc je simulirao ludilo da bi ga poslali u psihijatrijsku
bolnicu da bi istraivao kako se ophode prema mentalno bolesnim ljudima.39 Na
isti nain se Veks infiltrirao u kamp japanskih izbeglica u toku rata da bi video
da li se sa njima korektno postupa.40 Ovi autori navode legitimnost prava svakog
graanina da zna ta se zaista dogaa bilo gde u njihovoj zemlji.
Ali, ovi problemi su jo akutniji kod ratobornog istraivakog novinarstva.
Ovi problemi manje su relevantni kod poslovnih istraivanja, osim u sluaju
izuavanja crnog trita, krijumarenja, falsifikovanja, rasturanja droge, por
nografije, prostitucije i seks-turizma. U ovim sluajevima metod posmatranja
sa skrivenim uesnikom izgleda da je jedini nain da se prouavaju ove teme,
a jedina mogua injenica vredna osude bila bi meanje u istovremenu tajnu
policijsku istragu. Za potrebe mog doktorata izuavao sam francusku industri
ju maloprodaje, koja je prilino zatvorena. Prvo, poznato je da ova izdustrija
ima strogo poverljive i kontroverzne karakteristike (ugovaranje tarifa, poslovni
pokloni, itd.). Drugo, kao to istie ejn, francuska industrija maloprodaje jo
uvek se opire uestvovanju u studijama i istraivanjima.41 Njihovi lideri esto
su ljudi orijentisani na akciju koji su sve stvorili svojom sposobnou i ne vole
intelektualce, univerzitete i akademizam. Stoga je metod posmatranja pomou
skrivenog uesnika bio veoma pogodan da se lako prodre u ovu industriju. Mogu
ak da kaem da je sa praktine take gledita to bio moj jedini mogui izbor.
H. J. Gans, The Urban Villagers: Group and class in the life of Italian-Americans, Free Press, New
York, 1962.
39
M.
Schwarz,
The Mental Hospital, the

Researched Person in the Disturbed World
, u: A.
J.
Vidich, J. Bensman, M. R. Stein, eds., Reflections on Community Studies, Harper & Row, New
York, 1964, str. 85-117.
40
R. H. Wax, Doing Fieldwork: Warnings and Advice, University of Chicago Press, Chicago, Ill,
1971.
41
C. Chain, Distribution: La Rvolution Marketing, ou lOdysse de lEnseigne, Editions Liaisons,
Paris, 1993.
38

4. Glavni nalazi i diskusija
U ovom delu est polja na tabeli 3. bie komentarisano i ilustrovano izveta
jem u prvom licu na osnovu posmatranja sa skrivenim uesnikom. Cilj je da se
doara bogatstvo temporalne korporacijske kulture i ono to moe da pomogne
da se ona bolje shvati iz menaderske perspektive.
4.1. Postavljanje formalnih vremenskih horizonata: vreme strategije
Prikaz zadataka i poslovnik firme zvanini su osnovi korporacijske kulture
i prenose jedinstvenu ideoloku poruku sa raison dtre i zajednikim ciljevima.
Korporacijska kultura daje kako znaenje tako i pravac razvoja firme. Iz vremen
ske perspektive, ona je veoma bliska vremenskom horizontu. Ona strukturira
nevidljivo vreme u vidljivom prostoru, utirui put pomou orijentira i markera.
Pristup stratekim podacima moe biti od koristi za precizan opis identiteta
firme (njenih ciljeva, tehnikog iskustva, horizonta vremenskog planiranja, stila
vodeih rukovodilaca, itd.), ali do njih je veoma teko doi ili ih je teko naslutiti
sa praktine take gledita. Vremenski formalni elementi mogu biti od koristi da
se stekne slika o njima. Na primer, ja sam eleo da uporedim horizont stratekog
planiranja u dva supermarketa. U prvoj prodavnici radio sam kao obian radnik
i bilo je teko posmatrati strateke elemente.
Uprkos tome, mogao
sam da
prikupljam nagovetaje postavljajui pitanja mom nadreenom ili pijunirajui
kroz prozore kancelarije rukovodilaca: nacrte na efovom stolu na kojima se
nalazila nova prodavnica planirana za sledeu godinu, najnovije konkurentske
reklame sloene na efovom stolu koje su nagovetavale zabrinutost za strategije
ostalih prodavnica, itd. Sve ove naznake mogu da daju ideju o duini strateke
vizije u ovoj firmi (verovatno ne vie od godinu dana), ali teko je doi do daljih
zakljuaka.
Meutim, ja sam imao mnogo bolju ideju o duini horizonta vremen
skog planiranja u drugoj radnji gde sam radio kao menader odeljenja. Uprkos
injenici da nisam bio lan strateke komisije, imao sam neke predstave o tome
kakva je struktura vremena u ovoj firmi: na primer, moja karijera bila je isplani
rana za tri godine, svi novi zaposleni imali su veoma dobro sastavljen program
obuke, na mesenom brifingu dobijali smo ciljeve i smernice za idua tri meseca,
svaki menader morao je da preda izvetaj o svojim rezultatima za svaku nedelju
i uinak je uporeivan sa onim iz prethodne godine. Mnogo drugih elemenata
pokazivalo je kako se planiraju vremenski horizonti i kako se dugorono izgrauju
u ovoj firmi. Uz to, vreme i zadaci delili su se meu zaposlenima na bolje ustrojen
nain, to je pokazivalo da ovaj supermarket ima kompletno drugaiju kulturu
vremena nego prvi.
157
4.2. Potraga za neformalnim vremenskim horizontima: vremenski markeri

Prema Trajsu i Bejersu, mitovi (kao to su anegdote, traevi, prie) imaju tri
funkcije: da objasne znaenje i viziju okruenja, ozakone konsenzus drutvenim
mirom i, konano, utemelje mo sa herojima.42 Ovo je blisko onome to nazi
vamo vremenskim markerima, to postavlja alternativne orijentire sa linijom
vremenskog horizonta firme.
Na primer, traio sam vremenske markere koji bi mogli da karakteriu
aktivnost u supermarketu. Najpre sam traio jednostavne predmete: satove,
kalendare, rasporede, podsetnike onoga to treba uraditi, itd. Mogao sam samo
da zakljuim da tanost i usmene instrukcije ine vaan deo vremenske kulture
ove kompanije. Zatim sam bio u nedoumici kako da nastavim dalje. Zaista nisam
znao ta sledee da posmatram. Zato sam nastavio da radim kao i obino, osta
vljajui po strani moje istraivanje, a onda mi se rodila ideja. Preveo sam rezime
mog istraivakog dnevnika u kome govorim kako sam otkrio doslednost u optoj
menaderskoj politici ovog supermarketa.43
Kao i obino, na mene su nasrnule muterije u nevolji koje su mi dosaivale
pitanjima: Gde su merdevine koje ste ovde izloili prole nedelje? Da li jo uvek
imate olovke koje ste prodavali prolog meseca? Gde mogu da pronaem dem
pere koje sam video u reklamnom prospektu?
Ova pitanja okupirala su mi misli
dok sam istio police: Gde je...? Gde su...? Gde...? Iznenada sam shvatio da
mi je kontaktiranje muterija dosta pomoglo da procenim strategiju ovog super
marketa! Supermarket e zasnovati svoju strategiju na akcijama: popustima,
privremenim promocijama, specijalnim operacijama i zanemarie svoju politiku
asortimana u stalnim odeljenjima. Znai, akcije su bile prioritet. Zbog toga je
verovatno moj ef vie voleo da vie vremena provedem punei i aranirajui
privremene police umesto da vodim rauna o stalnim (to ja u to vreme nisam
razumeo). Uz to, primetio sam da su cene stalnih artikala nepovoljnije nego
u drugim prodavnicama. A kada je re o akcijama, oveku su potrebne samo
ruke i nema nikakve potrebe za strunim prodavcima u prodavnici. To bi moglo
da objasni broj mladih radnika sa kratkoronim ugovorima u supermarketima.
Upravljanje inventarom i logistika su takoe mogli da se smanje na minimum:
jedna masovna porudbina, grubo organizovano skladite, brza prodaja i povraaj
neprodate robe... Lako zaraen novac i nikakva potreba za kompjuterima! Sve
je izgledalo jasno. Dobro podmazani asovnik koji sam tako dugo traio je vero
vatno bio tu... 44

Trice,
Beyer,
Studying organizational cultures through rites and ceremonials

, Advances in
Marketing Research, vol. 9, br. 4, 1984, str. 653-669.
43
U stvari, mnogo vie nagovetaja nagnalo me je da se pribliim ovom rezultatu, iako ovde
nemam dovoljno prostora da citiram itavi rezime. Postoje takoe i reference na neke druge
ranije delove dnevnika gde sam naveo prilino naivno optimiziranje logistike i ljudskih
resursa u ovom supermarketu.
44
M. Polski, op. cit.
42

Drugi primer vremenskih markera moe se nai u tome kako zaposleni kole
ktivno zamiljaju drugi supermarket. Skupio sam razne glasine. Mnogi su verova
li da je obezbeenje angaovano samo da pijunira rad zaposlenih. Govorkalo se
da je direktor lan mafije koji poseduje nekoliko zamkova i sportskih automobila
i da je u svojoj kancelariji vodio ljubav sa mladim kandidatkinjama koje su se pri
javljivale za posao kasirke. Drugi su sumnjali da rukovodioci pijuniraju radnike
za vreme odmora ili da im remete posao da bi ih maltretirali. Neki zaposleni su
ak prijavili nekakve paranormalne aktivnosti u magacinskom prostoru, kutije
koje su se same pomerale, udne glasove kada se pre nekoliko godina dogodila
nesrea, itd. Poto sam razgovarao o ovim ekstravagantnim glasinama, mogu da
dam jedno objanjenje za njih. ini se da su ovakva govorkanja rezultat visoke
podele vremenskog opsega u hijerarhiji. U ovom supermarketu svakodnevni
hitni poslovi reavali su se autoritativnim dodeljivanjem hitnih zadataka, a svaki
nadreeni prebacivao je vru krompir
svom podreenom. ivei
pod stalnim
pritiskom vremena, zaposleni nisu imali optu sliku o lancu zadataka i odluka
jer nisu imali autonomiju u svom radu. Kada nedostaje realnost, ljudi je ponovo
kreiraju na svoj nain. Ovaj nedostatak globalne vizije otvorio je put svim
vrstama fantazije, negodovanja i klevete. Ove injenice ne mogu se zanemariti
jer izvan svog anegdotskog izgleda one su simptom mnogo optijeg sindroma koji
je u vezi sa upravljanjem vremenom u preduzeu.
4.3. Uspostavljanje formalnih ritmova: vreme ciljeva
Pravila, procedure i sistemi upravljanja jesu sr grupne regulative. Marketinki
dogaaji i promotivne kampanje takoe su deo formalnih ritmikih komponenti
korporacijske vremenske kulture koje uspostavljaju ritam aktivnosti i kontroliu
brzinu evolucije firme. Na primer, veliki supermarket zasnivao je svoju komerci
jalnu aktivnost uglavnom na specijalnim operacijama.45 Svakih deset dana deli
se reklamni prospekt u kome su tampani brojni privremeni popusti za pojedine
artikle, esto grupisane u odreenom odeljku ili u okviru odreene teme (bato
vanstvo, odea, putovanje, riblji specijaliteti, itd.). Izgleda da kupci veoma vole
ove popuste jer su mnogi od njih kupovali sa prospektom u ruci. Popusti su zaista
bili osnova aktivnosti ovog supermarketa; u toku mog etvoromesenog boravka
prebrojao sam vie od tuce akcija samo u odeljenju u kom sam ja radio (bazar).
Bilo je veoma interesantno sa vremenske take gledita jer ovi brojni popusti
obuhvatali su brze cikluse poruivanja, isporuke, obrade i sve ostale aktivnosti.
I svake godine iste teme su bile aktuelne u istom periodu, ime se jo vie jaao
ciklus ovih operacija.
U stvari, ovaj supermarket zasnivao je svoju komercijalnu strategiju na pro
laznim kupcima, 46 tj. kupcima koji nisu toliko verni koliko vole diskontne cene,
45
46
Takoe se nazivaju i sajmovi

(na francuskom foires).
G. Chtochine, Marketing stratgique de la distribution, Editions Liaisons, Paris, 1992.
159
specijalne popuste i promocije. S druge strane, ostali supermarketi zasnivali su

svoju strategiju na tekuim kupcima, tj. na kupcima koji su verni, polau vie
na kvalitet, uslugu i regularnost asortimana. Zatraio sam miljenje o ovoj teoriji
od nekoliko menadera. U stvari, izgledalo je da oni ne zapaaju ove cikluse ili
da je ovo bilo toliko brzo da su ih smatrali kvazilinearnim. Po njima nije posto
jao nijedan drugi sistem osim njihovog: diskontne cene, prospekti i promocije u
tano odreeno vreme bile su jedini normalni nain poslovanja. Oigledno da
je njihova percepcija stvarnosti bila izmenjena njihovim navikama, poto su svi
menaderi poticali iz osnove hijerarhijske lestvice i imali iskustvo samo u ovom
supermarketu. Uz to, njihov hijerarhijski poloaj doputao im je dui vremenski
horizont koji je ublaavao utisak ciklusa i inio stvari linearnijim (menaderi
planiraju svoje aktivnosti za godinu dana, dok zaposleni dobijaju svoje zadatke iz
dana u dan, a ponekad i iz sata u sat). Ukratko, menaderi su izgleda toliko bili
zaokupljeni ciklusima svojih aktivnosti da nisu mogli ni da ih vide. Posmatranje
uz pomo skrivenog uesnika dozvoljava naivni pogled na stvarnost kako bi se
mimoiao nevidljivi automatizam u organizaciji.
4.4. Potraga za neformalnim ritmovima: vreme za takmienje
Vreme za takmienje esto potie iz rituala potkulture u firmi. Po Trajsu i
Bejersu,47 postoji etiri tipa rituala. Ritual integracije olakava prelaz iz jedne
grupe u drugu. Ritual jaanja/degradacije titi ogranienja i moi unutar grupe.
Ritual motivisanja jaa identitet, moral i sliku koju grupa ima o sebi. Konano,
ritual smanjenja konflikata smanjuje unutranje tenzije i predstavlja nain da se
savladaju svakodnevni problemi.
Najdramatiniji primer takvog rituala u vremenskoj korporacijskoj kulturi
moe da bude raanje rituala tako jakog i tako nekontrolisanog da moe da
postane neka vrsta kontrakulture koja vodi ka sabotai i prevari. Na primer,
bio sam svedok da mlai prodavci redovno kradu iz prodavnice u toku radnog
vremena. Oni to nisu sakrivali od svojih poznanika. ak su me ohrabrivali da i
ja inim to isto i delili svoje blago sa mnom u znak prijateljstva. Obajsnio sam
im ozbiljnost njihovih dela i zamolio da mi iznesu svoje razloge za njih. Oni su
to predstavljali kao nadoknadu za ono to je ef odbijao da im dozvoli: nove
rasporede, bolje radno vreme i odmerenu brzinu rada. Tako, krae nisu bile samo
simptomi pobune protiv onoga to su neki zaposleni smatrali nepravednim
uslovima; sasvim iznenaujue, one su bile direktno povezane sa problemom
vremena, otkrivajui slabe strane suvie velikog, unapred neugovorenog vremen
skog pritiska na zaposlene. Ovaj primer pokazuje da su nezakonite aktivnosti deo
svakodnevnog rada preduzrea i da bi bila greka zatvarati oi pred njima samo
zato to su nezakonite.
47

Trice,
Beyer, op. cit.

4.5. Uspostavljanje formalne sinhronizacije: vreme za ugovore
Podela zadataka, koordinacija i mehanizmi nadzora su vani zbog toga to
otkrivaju strukturu i organizaciju firme. Rasporedi, termin-planovi, hijerarhijsko
izvetavanje i pravila koja se odnose na radno vreme sinhronizuju ljude u prosto
ru i vremenu da kooridiniraju svoj rad.
Korporacijsku kulturu esto otelotvore kljuni akteri koji prenose zajedni
ke vrednosti i radne procese novopridolima na posao. To nije prenos istog
znanja ili tehnikih informacija. Organizaciona kultura je, takoe, i skup navika
steenih neformalnim interakcijama i nestrukturiranim usmenim instrukcijama.
Metod posmatranja uz pomo skrivenog uesnika omoguava israivau da ste
kne bolji uvid u drutvene odnose jer istraivaa ini instrumentom njegovog
sopstvenog istraivanja. Istraiva na due staze prolazi kroz odreenu situaciju
kao anonimni insajder, a zatim, dovodei svoje iskustvo ponovo u svetlo svoje
objektivnosti, skrivene kulturne injenice koje se smatraju normalnim u orga
nizaciji za njega postaju oigledno neuobiajene i tipine za specifini kontekst.
Na primer, primetio sam zaarani krug u poslovanju supermarketa koje je
patilo od stalnog nedostatka motivacije meu mladim prodavcima. Direktor
supermarketa nije mogao da razume zato su fluktuacije osoblja tako visoke:
veina mladih prodavaca brzo je davala otkaz na kraju prve godine. Problem
nije bio u plati (svaki supermarket iz ove grupe davao je iste plate za taj posao),
niti u atmosferi na poslu ili radnim uslovima, koji nisu bili loiji nego negde dru
gde. Moje lino iskustvo kao insajdera pokazalo je da je nedostatak preuzimanja
odgovornosti meu prodavcima uglavnom bio odgovoran za ovakvu situaciju.
U stvari, esto sam radio pod pritiskom vremena ve od prvog dana: nisam
mogao da dobijem nikakvo obavetenje koje bi moglo da mi pomogne da utedim
vreme i morao sam ponovo da uim sve samostalno (cene, osoblje, dobavljae,
fakture, navike kupaca, itd.). Bivi prodavci uglavnom su ve bili otili i vie
nisu eleli da ulau vreme u ovu firmu. Radije bi provodili vreme traei drugo
zaposlenje, kao da su bili u urbi da odu i zaborave na prolo iskustvo u ovom
supermarketu... Kao posledica toga, novozaposleni je reao neuspehe i loe isku
stvo; sve vie je gubio entuzijazam. Kako je vreme odmicalo, on je pokuao da
reprodukuje istu emu kao njegov prethodnik i konano je dao otkaz, ne elei
da pomogne svom nasledniku jer je oseao da ga je kompanija iskoristila i igno
risala. I ja sam se potpuno isto oseao u ovoj situaciji, mogao sam da uoptim
ovaj mehanizam postavljajui pitanja mom prethodniku i ostalim kolegama: svi
su imali isto iskustvo kao i ja i iskreno su se sloili sa mojom analizom. Problem
je bio to ova firma nije mogla da dovede u pitanje svoju organizaciju kako bi
prekinula ovaj zaarani krug. U stvari, itav problem fluktuacija zaposlenih bio
je tabu u ovoj firmi, koja ga je smatrala fatalnou, kao da je porodina kletva
pala na ovu radnju. Kompanija je vie volela kratkovida reenja kao to je brza
zamena zaposlenih, nego dugorone programe obuke, to bi njihove radnike ini
161
lo vernijim i to bi se na taj nain odrazilo na korporacijsku kulturu orijentisanu

ka brzini i kratkoronim reenjima.
U jednom drugom supermarketu, metod posmatranja uz pomo skrivenog
uesnika otkrio je kako je brzina postala deo korporacijske kulture, inei tako
svako dugorono strateko razmiljanje tabuom. U primeru koji sam ja izuavao,
menaderi su svi dolazili sa dna lestvice. Hijerarhijska promocija zavisi upravo
od toga kako brzo ljudi rade, implicirajui tako darvnistiki mehanizam selekci
je. to bre zaposleni moe da radi, to njegov menader vie unosi raznolikost u
njegove zadatke. Na taj nain brzi zaposleni brzo su irili svoja zaduenja i napre
dovali su. Na odreenom nivou, oni moraju da dodele neke od svojih zadataka
potinjenima, zahtevajui na taj nain onoliko reagovanja koliko su oni sami
reagovali u prolosti. Ukoliko novozaposleni ne uspeju da odre korak, oni se ne
ohrabruju da ostanu u firmi. Ovaj sistem internog unapreenja reprodukuje istu
emu vremenom i odrava vrednost brzine u korporacijskoj kulturi. Problemi
organizacionog krvnog srodstva i nedostatak obnavljanja stratekog razmilja
nja jesu nedostaci takvog sistema gde se brzina shvata vie kao hitnost nego
kao efikasnost.
4.6. Potraga za neformalnom sinhronizacijom: hijerarhijsko vreme
Postojanje tabua, navika i tajnih bati unutar firme jesu neformalni ele
menti koji esto pomau ljudima da se zatite od neprijateljskih dogaaja ili pra
vila i da rekonstruiu okolinu na nain koji je za njih prihvatljiviji. U vremenskoj
korporacijskoj kulturi ovo se moe nazvati skrivenim vremenom, to je blisko
Holovoj kontekstualnoj informacionoj teoriji: na primer, radni ritam moe da
bude toliko duboko usaen u navike da ga je nemogue promeniti jer je toliko
urezan u glave da je postao nevidljiv i nerazdvojiv.
Situacija je jo ozbiljnija kada skriveni uesnik igra aktivnu ulogu u delima
prevare. Ovo se dogodilo meni u supermarketu gde sam radio kao menader
odeljenja. Primetio sam da su rasporedi pojedinih zaposlenih nezakoniti.48
Direktor supermarketa znao je za ovu situaciju i zamolio me je da reim problem.
Kad sam se sastao sa razliitim zaposlenima da sa njima dogovorim novo radno
vreme, shvatio sam da su vie voleli nezakoniti raspored nego zakoniti, jer su
ga usaglasili tokom vremena u skladu sa svojim porodinim ivotom, raspore
dom prevoza, radom kolega... Na taj nain, zaposleni su smatrali da je zakon vie
represivan nego to ih titi jer su vreme smatrali neim veoma privatnim (uprkos
injenici da se francuski socijalni zakon smatra veoma povoljnim za radnike jer
ih titi protiv zloupotrebe u smislu radnih sati i loih uslova rada). Pored toga,
primetio sam da se itava implicitna i neformalna hijerarhija zasniva na ovim
48
U Francuskoj, rasporedi rada zaposlenih moraju da odgovaraju odreenim zakonskim kriteri

jumima u smislu pauza, maksimalnog radnog vremena u toku dana, vremenskog ogranienja
rada, itd.

skrivenim rasporedima. Kontrola vremena bila je krajnji znak moi starijih
zaposlenih nad mlaim. Veoma esto je dolazilo do tajnih pogaanja i zamena u
magacinu supermarketa i, naravno, iskusniji zaposleni nametali su svoja shvata
nja novozaposlenima, terajui ih da rade subotom ili rano ujutru ili kasno uvee
itd. Ali, kada sam ja odluio da prekrim ova pravila, veina iskusnih zaposlenih
namerno je unela razdor u posao, usporavala svoje timove, sniavala kontrolu
kvaliteta i usluge kupcima. Situacija je bila tetna jer su stariji zaposleni bili i
najproduktivniji. Tako sam morao da uinim neke ustupke da bih ih zadovoljio i
ponovo uspostavio normalne aktivnosti u supermarketu. Direktor i ja morali smo
da radimo da na due staze izmenimo navike. Ovaj primer pokazuje da metod
posmatranja uz pomo skrivenog uesnika nije ist voajerizam. ak i u neja
snim situacijama, gledite insajdera moe da odredi ta se zaista deava iza kulisa
organizacije i da se bolje shvate duboko skriveni mehanizmi kulture firme.
5. Implikacije za menadere i zakljuak
Ovo istraivanje pokazalo je kako bi konceptualni okvir tabele 3. mogao da
obezbedi odgovarajuu analitiku mreu za itanje izmeu redova u svakodne
vnom radu itaoca, kako bi shvatio zakoljice svoje korporacijske vremenske
kulture. Naravno, navedene anegdote nemaju vrednost dokaza, ve su za cilj
imale samo da se daju primeri posmatranja koje bi italac mogao da izvue iz
svog sopstvenog menaderskog iskustva. etiri kljune stvari se mogu nauiti iz
ove studije.
Prvo, ona je istakla postojanje vremenske kulture u preduzeima pokazujui
da se stavovi prema vremenu teko menjaju. Kao i bilo koji tip kulture, ovo nije
statiki, formalni i racionalni i opti okvir. Neformalni, dinamiki, paradoksalni
i suprotstavljeni elementi veoma su vani jer je vreme, u sutini, neopipljivo i
subjektivno. Ali, percepcije i logino razmiljanje su deo kulture i uvek je teko
postii da se odustane od njih. Kada bi samo menaderi bili vie svesni nefor
malne strane svoje korporacijske vremenske kulture, moglo bi da se utedi dosta
vremena i napora u radu sa timovima i procesima.
Drugo, ova studija odslikava prirodu vremenske kulture. Vremenska kultura
moe se smatrati varijantom korporacijske kulture sa specifinim teitem na
elementima vremena. Ovaj lanak ukrstio je formalne i neformalne elemente
korporacijske kulture sa tri najea koncepta u studijama vremena: trajanjem
vremenskog horizonta, brzinom i ciklusima i sinhronizacijom akcija. Menaderski
procesi i poslovni projekti lee u potpunosti u ova tri koncepta. Imajui na umu
ovaj okvir, menaderu je lako da otkrije neformalne vremenske markere, skri
vene dimenzije vremena, alternativne pojmove o vremenu, nezvanine rituale i
vremenske protoke, itd.
163
Tree, cilj ovog lanka je, takoe, da se zaloi za kvalitativna istraivanja na

terenu, naroito u izuavanju kulturnih i vremenskih fenomena. Posmatranje
uz pomo uesnika u ovoj studiji pokazuje kako istraiva lino iskusi situaciju
kao istinski insajder i ne menja fenomen celovitosti jer ne postoji ispitivaka
pristrasnost kod ispitanika. Meutim, ovaj metod zahteva strpljenje, proniclji
vost i vrstinu da bi dao vredne rezultate. Kada je posmatranje tajno, celovitost,
intelektualno potenje i potovanje privatnosti onih koji su predmet prouavanja
ine ostale fundamentalne uslove za validnost ovog metoda.
Konani cilj ovog lanka je, takoe, da utre put konceptu korporacijske
vremenske kulture. Dalja istraivanja mogla bi da nadoknade zamke ove studije
usled specifine prirode posmatranja uz pomo skrivenog uesnika. Pre svega,
jedno ogranienje ove studije jeste da opie kolektivni fenomen bez povezivanja
sa individualnim percepcijama o vremenu. Rani radovi pokazali su da je perce
pcija o vremenu duboko usaena u psihologiju pojedinca.49 Pa ipak, mi ne znamo
precizno kako ove individualne percepcije o vremenu uestvuju u stvaranju
vremenske kulture. Opsene studije i detaljni intervjui mogli bi da pomognu da
se shvati proces izgradnje vremenske kulture, a ne samo da se opiu njene kom
ponente kao u ovoj studiji. Pored toga, ostale komponente percepcije o vremenu
ovde nisu revidirane iz razloga saetosti, kao to je Grejemova teorija ekonomije
vremena50 ili polimonohronizam koji navodi Hol.51 Takoe, ova studija obavljena
je u samo jednom specifinom kontekstu francuskoj industriji maloprodaje.
Slina posmatranja mogla bi da se sprovedu u ostalim radnim kulturama i osta
lim zemljama kako bi se potvrdile zajednike take i razlike izmeu individualnog
i organizacionog nivoa kulture vremena.
Literatura
[1] Aubert, N.:
Le stress du chaos et la brlure du succs, Revue Franaise
de Gestion, novembar-decembar, 1991.
[2] Bouffard, L. Lens, W. Nuttin, R.: Extension de la perspective tem
porelle future en relation avec la frustration, International Journal of
Psychology, br. 18, 1983.
[3] Bourdieu, P.: Sur lobservation participante, Actes de la recherche en sciences sociales, br. 23, septembar 1978.
[4] Bulmer,
M.: Social Research Ethics, MacMillan, London, 1982.
P. Fraisse, Psychologie du Temps, 2me d., Presses Universitaires de France, Paris, 1967.
R. J.
Graham,
The
Role of Perception of Time in Consumer
Research
, Journal of Consumer
Research, vol. 7, mart 1981, str. 335-342.
51
E. T. Hall, Le langage silencieux, Editions du Seuil, Paris, 1984.
49
50

[5] Cavendish, R.: Women on the Line, Routledge and Paul Kegan, London,
1982.
[6] Chain, C.: Distribution: La Rvolution Marketing, ou lOdysse de lEnseigne,
Editions Liaisons, Paris, 1993.
[7] Chtochine, G.: Marketing Stratgique de la Distribution, Editions Liaisons,
Paris, 1992.
[8] Clark, P. A.:
Temporal innovations and time structuring in large organi

zations
, u: J.
T. Fraser, N. Lawrence, D. Park (dir.), The Study of Time, vol.
3, Springer-Verlag, New York, 1978.
[9] Crozier, M.: Le phnomne bureaucratique, Editions du Seuil, Paris, 1963.
[10] Dalton, M.: Men who Manage, John Wiley, New York, 1959.
[11] Das, T. K.:
Time: the
hidden dimension in strategic planning

, Long
Range Planning, vol. 24, br. 3, 1991.
[12] Deal, T. E. Kennedy A. A.: Corporate Culture: the Rites and Rituals of
Corporate Life, Addison-Wesley, Reading, MA, 1982.
[13] Dtrie, J. P. Ramanantsoa, B.: Stratgie dentreprise et diversification,
Nathan, Paris, 1983.
[14] Ditton, J.:
Baking Time
, Sociological Review, br. 27, 1979.
[15] Fessard, J. L.: Le temps du service, Dunod, Paris, 1993.
[16] Fraisse, P.: Psychologie du Temps, 2me d., Presses Universitaires de
France, Paris, 1967.
[17] Gans, H. J. The Urban Villagers: Group and class in the life of ItalianAmericans, Free Press, New York, 1962.
[18] Gasparini, G.: Temps
et travail en occident, dans J.-F. Chanlat (dir.),

Lindividu dans lorganisation: les dimensions oublies, Les Presses de
lUniversit de Laval, Qubec, 1990.
[19] Gasparini, G.: Urgence: quelques notes parses, Temporalistes, br. 29,
mart, 1994.
[20]
Gjesme, T.:
Goal distance in time and its effects on the relations between

achievement motives and performance
, Journal of Research in Personality,
vol. 8, 1974.
[21] Graham, R. J.:
The Role
of Perception of Time in Consumer Research
,
Journal of Consumer Research, vol. 7, March, 1981.
[22] Godet, M.:
Les dangers de la (seule) ractivit, Revue Franaise de
Gestion, novembar-decembar, 1991.
[23]
Gurevitch, A. J.:
Time as a problem of cultural history
, dans Gardner, L.
et al., (eds.) Cultures and Time: At the crossroads of cultures, Unesco Press,
Paris, 1976.
[24] Hall, E. T. La danse de la vie: temps culturel, temps vcu, Editions du Seuil,
Paris, 1984.
[25] Hall, E. T.: Le langage silencieux, Paris: Editions du Seuil, Paris, 1984.
165
[26] Hofstede, G.: Vivre dans un monde multiculturel, Les Editions dOrganisation,
Paris, 1994.
[27] Humphrey, L.: Tearoom Trade: Impersonal Sex in Public Places, Adline,
Chicago, 1970.
[28] Lofland, J. Lofland, L. H.: Analysing Social Settings: a Guide to Qualitative
Observation and Analysis (2nd ed.), Wadsworth, Belmont, CA, 1984.
[29] Mayo, E.: The human problems of an industrial civilization, MacMillan, New
York, 1933.
[30] Nuttin, J. R.: Motivations et Perspectives dAvenir, Presses Universitaires de
Louvain, Louvain, 1980.
[31] Polski, M.: Structure temporelle des Industries: le cas de la grande distribution,
Strasbourg, Universit Louis Pasteur, France, 1999.
[32] Raynor, J. O.:
Future orientation and

motivation of immediate activity;
an elaboration of the theory of achievement motivation
, Psychological
Review, vol. 76, 1969.
[33] Rocher, G.: Introduction la sociologie gnrale, Seuil, Paris, 1968.
[34]
Roethlisberger, F. J. Dickson, W. J.: Management and the Worker, Harvard
University Press, Cambridge, MA, 1941.
[35] Roy, D. F.:
Banana time:
job satisfaction and infirmal interaction
, u:
G.
Salaman, K. Thompson (dir.), People and Organizations, Longman for the
Open University Press, London, 1960.
[36] Sainsaulieu, R.: Les relations de travail lusine, Les Editions dOrganisation,
Paris, 1972.
[37] Sainseaulieu, R.: Sociologie de lentreprise, organisation, culture et dveloppement, 2me d., Presses de Sciences Po et Dalloz, Paris, 1997.
[38] Schein, F.: Organizational Culture and Leadership, Jossey Bass, London,
1985.
[39] Schwarz, M.: The Mental Hospital, the Researched Person in the
Disturbed World u: A. J. Vidich, J. Bensman, M. R. Stein (eds.):
Reflections on Community Studies, Harper & Row, New York, 1964.
[40] Spradley, J. P.: Participant Observation, Holt, Rinehart & Winston, New
York, 1980.
[41] Stalk, G. Hout, T.: Vaincre le temps: Reconcevoir lentreprise pour un nouveau seuil de performance, Dunod, Paris, 1992.
[42] Thvenet, M.: Audit de la culture dentreprise, Les Editions dOrganisations,
Paris, 1986.
[43] Touraine, A.: La conscience ouvrire, Seuil, Paris, 1966.
[44] Trice Beyer: Studying organizational cultures through rites and cer
emonials, Advances in Marketing Research, vol. 9, br. 4, 1984.
[45] Usunier, J. C.: Perceptions du temps des affaires et cultures nationales :
une comparaison internationale, u: Economies & Socits, Srie Sciences
de Gestion, br. 17, april 1991.

[46] Usunier, J. C.: The Role of Time in International Business Negociations
u: Ghauri, P. N. Usunier, J. C., International Business Negociation, Elsevier
Science, Oxford, UK, 1996.
[47] Wax, R. H.: Doing Fieldwork: Warnings and Advice, University of Chicago
Press, Chicago, Ill, 1971.

Struni lanak
167
UDK 005.954:331.34

Fakultet za poslovne studije,
NEKONVENCIONALNI METODI
ODABIRA KANDIDATA
ZA UPRANJENA RADNA MESTA
Rezime: Iako se tradicionalnim metodima odabira kandidata za upranjena radna
mesta intervjuima i testovima pridaje ogroman znaaj, naroito u zemljama trine
ekonomije, injenica je da kompanije sve vie koriste i nekonvencionalne, alternativne
metode selekcije: poligrafsko ispitivanje, testove potenja, testiranje na upotrebu droge,
grafologiju i astrologiju. Mnogi od ovih alternativnih metoda nemaju naunu utemeljenost niti zadovoljavaju kriterijume potovanja standarda ljudskih prava. Ipak, njihova
primena u praksi kompanija stalno raste. Takav trend se pravda injenicom da mnogi
menaderi vie veruju nekonvencijalnim nego tradicionalnim metodima i instrumentima selekcije kandidata. Pri tome, zagovornici alternativnih metoda selekcije istiu da
primena nekonvencijalnih metoda selekcije ne iskljuuje mogunost uporedne primene
onih tradicionalnih.
Kljune rei: odabir kandidata, nekonvencionalni metodi selekcije, organizaciono
ponanje.
1. Uvod
Savremeni uslovi privreivanja postaju sve sloeniji, pa preduzeima ne preostaje nita drugo nego da se na svaki nain dovijaju kako bi opstala na tritu.
Gotovo nita se ne preputa sluaju. Poslednjih decenija naroita panja posveuje se zaposlenima i njihovim znanjima, vetinama i sposobnostima. Zaposleni
i njihovi potencijali postaju centar panje menadmenta svakog ozbiljnijeg
preduzea. Ulaganje u kadrove i njihova znanja i sposobnosti uslov su njihovog
opstanka na tritu i njihovog razvoja. Takva ulaganja se smatraju znaajnijim
i isplativijim od ulaganja u bilo koje druge resurse. Uostalom, dobro je poznato
168 Nekonvencionalni metodi odabira kandidata za upranjena radna mesta

da e 21. vek biti vek u kome e dominirati znanje, umee, iskustvo i kompetentnost.
Za savremeno preduzee veoma je vano da obezbedi kadrove visokih razvojnih mogunosti. Kandidati koji nisu zainteresovani za usavravanje i napredovanje, odnosno za poveanje individualne i organizacione uspenosti, postaju
nepoeljni. Zbog stalnog zaotravanja konkurencije, preduzea su prinuena da
pootravaju kriterijume za prijem novih radnika. Svi se bore za najbolje: najsposobnije, najkreativnije, najambicioznije, najpouzdanije i najkompetentnije. U
tom smislu, u procesu selekcije kandidata za prijem u radni odnos, primenjuju se
razliiti metodi i instrumenti, u cilju da se na valjan nain utvrde njihovi kvaliteti i kompetencije. Osim standardnih selekcijskih metoda, u poslednje vreme se
sve vie koriste i tzv. nekonvencionalni metodi odabira kadrova: poligrafsko ispitivanje, testovi potenja, testiranje na upotrebu droge, grafologija i astrologija.1
2. Selekcija kandidata za upranjena radna mesta
Poznato je da se ljudi meusobno razlikuju u pogledu karakteristika linosti:
shvatanja, stavova, percepcija, interesa, potreba, motiva, aspiracija, sposobnosti,
pripadnosti. Ove razlike u karakteristikama linosti utiu na razlike u socijalnom
i radnom ponaanju. Meutim, za preduzea su najznaajnije razlike u sposobnostima i kompetencijama kandidata koji se biraju za upranjena radna mesta zbog
toga to se ove razlike najee i najneposrednije povezuju s razliitim radnim
ponaanjem i razliitim rezultatima rada. Stoga poslodavcu nije i ne moe da
bude svejedno koga e zaposliti: prosene, natprosene ili ispodprosene kandidate; energine, ambiciozne ili nezainteresovane kadrove; odane, pozitivne ili
konfliktne linosti; estite, odvane ili sumnjive pojedince.
Imajui u vidu da se individualne razlike koje utiu na proces selekcije i
donoenje odluke o zapoljavanju ne utvruju tako lako, ne treba da udi to su
se uz tradicionalne metode vremenom poeli primenjivati i netradicionalni, tj.
nekonvencionalni metodi i instrumenti selekcije. Najvanije je da se u procesu
selekcije identifikuju kandidati za koje se procenjuje da e najuspenije obavljati
poslove za koje se biraju i da e biti zainteresovani za struno usavravanje i
napredovanje na poslu. Sve ostalo podreuje se tom cilju.
Za proces selekcije kandidata za prijem na upranjena radna mesta uobiajena je primena testova i intervjua. Uprkos odreenim nedostacima, takvi metodi
se uspeno koriste decenijama. Njihova primena je naroito postala aktuelna u
drugoj polovini 20. veka, a njihova aktuelnost vremenom se sve vie uveavala.
Pored toga, preduzea koriste i nekonvencijalne metode selekcije. Takav trend se
pravda injenicom da mnogi menaderi vie veruju nekonvencijalnim nego tradicionalnim metodima i instrumentima selekcije kandidata. Pri tome, primena
1
M. Jovanovi Boinov, . Kuli, T. Cvetkovski, Menadment ljudskih resursa, str. 155.
169
nekonvencionalnih metoda selekcije ne iskljuuje mogunost uporedne primene

onih tradicionalnih. Mnoga preduzea se opredeljuju za njihovu kombinovanu
primenu, iako ima i onih koja se oslanjaju iskljuivo na nekonvencionalne selekcijske metode, sve s namerom da se doe do najboljih kandidata, onih koji e
omoguiti opstanak i dalji uspean razvoj preduzea.
3. Nekonvencionalni metodi odabira kandidata
Iako se tradicionalnim selekcijskim metodima pridaje ogroman znaaj,
naroito u zemljama trine ekonomije, injenica je da sve vie raste znaaj i
nekonvencionalnih, alternativnih metoda provere kandidata i njihovih intelektualnih i drugih potencijala. Savremene kompanije visokorazvijenih zemalja,
a posebno SAD, procesu selekcije i selekcijskim metodima i sredstvima pridaju
veliku vanost. Odavno je postalo jasno da se konkurentska prednost ne moe ni
stei ni ouvati bez dobrih i uspenih radnika i njihove spremnosti da se stalno
obrazuju i struno usavravaju.
3.1. Poligrafsko ispitivanje
Poligrafsko ispitivanje se obavlja uz pomo poligrafa tj. detektora lai. U pitanju je specijalan instrument kojim se, na osnovu fiziolokih reakcija kao to su:
lupanje srca, krvni pritisak, brzina i dubina disanja ili odgovarajua reakcija koe,
nastoji utvrditi istinitost ili neistinitost izjava koje daje odreena osoba. Dobro je
poznato da se detektor lai po pravilu koristi u kriminalistike svrhe, odnosno u
kriminalistikoj obradi podataka, zbog ega se s razlogom postavlja pitanje moe
li se koristiti u procesu selekcije kandidata i ta je doprinelo njegovoj primeni u
organizacijama. Ako se zna da u visokorazvijenim privredama i dobrostojeim
kompanijama, a posebno amerikim, nastaju ogromni gubici zbog raznih kraa,
pronevera, industrijske pijunae, odavanja poslovnih tajni, zloupotreba, pranja
novca, nije teko doi do pravog odgovora.
Prema tome, moe se zakljuiti da su upotrebi poligrafa u selekcijske svrhe
doprineli brojni razlozi:
n potreba da se eliminiu ili bar ublae faktori koji dovode do tetnih posledica izazvanih kraama, proneverama, zloupotrebama, pranjem novca,
odavanjem poslovnih tajni konkurentskim organizacijama, industrijskom
pijunaom;
n nastojanje da se doe do potenih, odanih i estitih kandidata kojima se
mogu poveriti i najodgovorniji i najosetljiviji poslovi;
n potreba da se u bankarske i druge finansijske institucije dovedu kadrovi u
ije potenje ne treba sumnjati;

n
injenica da su protiv navedenih oblika zloupotreba, pronevera, prijunae i drugih vidova kriminala, zbog njihove specifinosti, preduzea esto
prinuena da se samostalno bore.
Poslodavci su veoma zainteresovani za proveru potenja, estitosti i pouzdanosti onih koje zapoljavaju i kojima poveravaju odgovorne i osetljive poslove,
naroito ako se radi o pojedincima iji je posao vezan za rad s novcem, hartijama
od vrednosti i drugim vrednosnim papirima. Zbog izvesne nepouzdanosti rezultata dobijenih korienjem testova, intervjua i drugih tradicionalnih instrumenata
selekcije, mnoga preduzea se opredeljuju za primenu dopunskih selekcijskih
sredstava, pa samim tim i za poligrafsko ispitivanje, u cilju da se validnost selekcijskih rezultata podigne na vii nivo.
U kojoj meri su nepotenje i zloupotrebe zaposlenih opasni, govore dva
sledea podatka o gubicima amerikih kompanija. Procenjuje se da su gubici
amerikih kompanija, nastali radnjama i aktivnostima koje se mogu pripisati
nepotenju, nesavesnosti, neodgovornosti i zloupotrebama zaposlenih, sredinom
1980-ih godina iznosili oko 40 milijardi dolara godinje, da bi deceniju kasnije,
sredinom 1990-ih, amerike kompanije po tom osnovu gubile izmeu 65 i 75
milijardi dolara godinje.2 Procenjuje se, takoe, da razni vidovi kraa, pronevera, zloupotreba, ekonomske pijunae, prodaje poslovnih tajni i drugi oblici kriminala belih okovratnika doprinose poveanju maloprodajnih cena za itavih
15%.3
Interesantno je istai da se poligrafskom ispitivanju pribegava i onda kad se
takvo postupanje kosi sa pozitivnim zakonskim propisima. Da je to tako potvruje i praksa amerikih kompanija. Uprkos zakonskim zabranama, koje su u pojedinim amerikim dravama izriite, upotreba poligrafa u selekcijske svrhe, odnosno
za potrebe odabira kandidata i njihovog zapoljavanja, u mnogim organizacijama
bila je veoma izraena. Raspoloivi podaci ukazuju, na primer, na to da se tokom
1980-ih godina poligrafskom ispitivanju kandidata svake godine pribegavalo u
vie od dva miliona sluajeva, od ega 98% u privatnim preduzeima.4
U zemljama u kojima poligrafsko ispitivanje u selekcijske svrhe nije zabranjeno, na primer u Velikoj Britaniji, udruenja psihologa i pojedine nevladine
organizacije se protive njegovoj primeni u odabiru kandidata zainteresovanih za
posao. U kampanji protiv upotrebe poligrafa u procesu selekcije ljudskih resursa,
izmeu ostalog, istie se da je njegova primena nedopustiva s moralnog stanovita
i diskutabilna sa profesionalne take gledita. Protivnici poligrafskog ispitivanja
kandidata posebno istiu da se detektorima lai, u osnovi, ispituje stanje emocija
i nervoze, a ne stepen potenja ili nepotenja; da se njime dobijeni rezultati ne
D. P. Schultz, S. E. Schultz, Psychology and Industry Today: An Introduction to Industrial and
Organizational Psychology, str. 116.
3
F. W. Cascio, Managing Human Resources - Productivity, Quality of Work Life, Profits, str. 205.
4
F. W. Cascio, op.cit, str. 204.
2
171
mogu smatrati validnijim i upotrebljivijim od rezultata koji se dobijaju upotrebom standardnih i uobiajenih selekcijskih metoda i sredstava.5
U poslednje vreme pribegava se upotrebi novijih i savremenijih generacija
detektora, a posebno onih kojima se registruju i analiziraju promene i tzv. stresovi
u ovekovom glasu. Sa upotrebne take gledita prednost im je to se mogu upotrebljavati i bez znanja kandidata, odnosno pojedinaca ije se glasovne promene
ele identifikovati i analizirati. Meutim, sa moralne take gledita takva mogunost ne moe se tretirati kao prednost, nego kao njihov najvei nedostatak.
3.2. Testovi potenja
Osporavanje detektora lai i nedostaci koji se vezuju za njegovu primenu
doprineli su izvesnoj popularizaciji testova potenja i njihovoj uestaloj primeni u procesu selekcije kandidata zainteresovanih za posao. Pojedini poslodavci
se opredeljuju za testove potenja tipa papir-olovka zbog toga to ih smatraju
prihvtljivijim instrumentima procenjivanja kandidata i njihovog potenja, kako
sa socijalnog aspekta, tako i sa moralne take gledita. Osnovna namena im je da
doprinesu identifikaciji kandidata sklonih krai, prevarama i drugim vidovima
nepotenog, nedopustivog i neodgovornog ponaanja. Nosiocima takvog ponaanja ne moe se verovati, niti poveriti ozbiljan i odgovoran posao.
Prepoznavanjem kandidata s navedenim sklonostima, poslodavac se u velikoj
meri liava rizika od prijema pogrenih i nepoeljnih kadrova. Uz pomo testova
potenja poslodavac se oslobaa kandidata za koje se procenjuje da su nepoteni
i nepouzdani, da e u svom poslu biti nedisciplinovani i neodgovorni, da e vie
voditi rauna o individualnim potrebama i interesima nego o potrebama i interesima kompanije. Ako se pri tom proceni i da su skloni krai, zloupotrebama i
drugim oblicima kriminala, razlozi za njihovo odbijanje su vie nego oigledni.
Upotreba testova potenja temelji se na ispitivanju i proveravanju stavova
kandidata o pojavama, oblicima i sluajevima socijalno i moralno neprihvatljivog i nepotenog ponaanja, kako bi se procenilo njihovo ponaanje na poslu.
U svakodnevnoj praksi koriste se razliite vrste testova potenja: jedni su usmereni u pravcu utvrivanja stavova kandidata o pojavnim oblicima nepotenog i
nedolinog ponaanja; drugi su posveeni proveravanju irih osobina, odnosno
karakteristika linosti kandidata; trei su usredsreeni na utvrivanje stavova
kandidata o odnosu prema radu, radnom ponaanju, radnom moralu i radnoj
disciplini.
Ima testova koji su posveeni proveravanju stavova i odnosa zaposlenih
prema konkretnim pitanjima: upotrebi droge, puenju, odavanju slubene tajne,
profesionalnoj etici, izostajanju s posla, meuljudskim odnosima, timskom konceptu rada, sistemu nagraivanja, pravilima napredovanja. Utvrivanje stavova
5
F. Bahtijarevi iber, Menadment ljudskih potencijala, Golden marketing, Zagreb, 1999, str.
125.

povodom takvih i slinih pitanja vri se u cilju prepoznavanja kandidata na koje
se poslodavac ne sme osloniti.
Iza testova potenja stoje dobro obueni strunjaci, kojima nije teko da se
na osnovu rezultata testiranja izjasne o karakteru i potenju testiranih kandidata.
Greke su, naravno, mogue, ali se vremenom smanjuju. Najvanije je da testiranje vre kompetentni strunjaci i da su testovi dobro i adekvatno oblikovani.
U analiziranju rezultata testiranja moe uestvovati vie strunjaka, u zavisnosti
od znaaja pitanja koja su testovima obuhvaena.
Testovi potenja najee se sastoje od liste pitanja na koja se odgovara sa
da ili ne. Sadraj i broj pitanja odreuju strunjaci za testove, vodei rauna o tome da se pitanja jasno formuliu i da se na njih mogu dobiti validni i, u
procesu odabira kandidata, upotrebljivi odgovori. Sadraj pitanja moe da bude
veoma razliit. I pored toga, u praksi se obino postavljaju slina i na prvi pogled
jednostavna pitanja. Na primer:
n Da li biste rekli svom menaderu da pojedinci, iji su Vam postupci dobro
poznati, potkradaju preduzee?
n Da li je po Vaem miljenju u redu pozajmljivanje kompanijske opreme
radi korienja kod kue na dui rok?
n Da li ste ikada lagali?
n Da li ste ikada poeleli da budete lepi?
n Da li biste kompaniji vratili ono to Vam ne pripada u sluaju da Vam se
pogreno, ali bez iijeg znanja, isplati vei iznos mesene zarade?
n Da li biste upoznali menadment organizacije sa injenicom da Va kolega
na poslu odaje poslovne tajne?
n Da li ste se ikada kajali za ono to ste uradili, odnosno za ono to ste propustili da uradite?
Preduzea koriste testove iskrenosti kako bi smanjila gubitke izazvane kraama, zloupotrebama i malverzacijama zaposlenih. Veruje se da se upotrebom
ovih testova ostvaruju viestruki efekti: smanjuje se rizik od prijema pogrenih i
nepotenih kandidata; daje se do znanja kandidatima koji dobiju posao da se u
njihove moralne kvalitete ne sumnja i da se od njih oekuje da svojim radom i
buduim ponaanjem te kvalitete potvrde; zaposlenima se, na posredan nain,
upuuje poruka da se neiskrenost i nepotenje nee tolerisati. Oigledno je da
svaki od navedenih efekata ima posebnu teinu, to vanost i popularnost testova potenja dodatno uveava.
U nekim kompanijama se pribegava kombinovanoj primeni testova potenja i detektora lai. Ovakav pristup moe dovesti do razliitih situacija. Naime,
rezultati dobijeni upotrebom i jednog i drugog selekcijskog sredstva mogu da
budu podudarni, suprotni jedan drugom, ili da se delimino podudaraju a delimino da budu u suprotnosti. Podudarni rezultati su dobra osnova za odmeravanje
moralnih kvaliteta i odabir kandidata jer im se moe vie verovati. Problemi se
173
javljaju ako se dobijeni rezultati ne podudaraju. Najvei problem nastaje kad

se dobijeni rezultati u potpunosti iskljuuju, tj. kad se ni u emu ne poklapaju.
U takvim situacijama poslodavcu preostaje mogunost da testiranje, odnosno
poligrafsko ispitivanje kandidata ponovi ili da se osloni na primenu drugih selekcijskih metoda i sredstava.
Dosadanja iskustva ukazuju na to da su testovi potenja validni i upotrebljivi ako se koriste kao sredstvo za sticanje opte predstave o kandidatu i
karakteristikama njegove linosti. Meutim, problem je u tome to se na osnovu
rezultata dobijenih njihovom upotebom teko moe konkretnije proceniti da li e
odreena osoba krasti, odavati poslovne tajne, vriti zloupotrebe, biti nepotena
prema poslodavcu. Najvei nedostatak testova potenja proizilazi iz njihove male
prognostike valjanosti, to je sluaj i sa poligrafskim ispitivanjem. U rezultate
dobijene upotrebom testova potenja, samim tim, ne moe se do kraja verovati, bez obzira na to to im se u mnogim preduzeima pridaje velika vanost. U
nameri da spree zapoljavanje nepotenih i nepouzdanih ljudi, mnoga preduzea se na takve testove esto oslanjaju jer je njihov menadment ubeen da
se njihovom primenom u najveoj meri zadovoljavaju organizacione potrebe i
oekivanja. Zahvaljujui tome, njihov znaaj i njihova popularnost se ne dovode
u pitanje. Naprotiv, pre bi se moglo rei da im popularnost raste, uprkos injenici
da se njihovoj primeni protivi deo strune i naune javnosti.
Protiv upotrebe testova potenja u selekcijske svrhe postoje mnogi razlozi.
Prvo, njihovom primenom u procesu odabira kandidata zalazi se u stvari koje
esto prevazilaze kompetencije preduzea; drugo, njihova prognostika valjanost
nije dovoljna za eliminaciju kandidata za koje se proceni da su nepoteni, odnosno skloni kriminalu i drugim vidovima devijantnog ponaanja; tree, njihova
upotreba, s moralne i psiholoke take gledita, nedopustiva je bez saglasnosti
osobe koja se testira; zatim, bez valjanih dokaza i konkretnih dela niko se ne
moe okarakterisati kao nepoten, sklon krai i nepoeljan; konano, upotreba
testova potenja je u izvesnoj suprotnosti sa pravom na rad kao jednim od univerzalnih ljudskih prava, jer se njihovom primenom u procesu selekcije pojedini
kandidati na moralno problematian nain eliminiu iz postupka i onemoguavaju u ostvarivanju tog prava.
Poslednjih godina ulau se napori usmereni u pravcu poveanja prognostike
valjanosti testova potenja. itavi timovi strunjaka rade na fabrikovanju novih,
savremenijih i upotrebljivijih testova za utvrivanje iskrenosti i pouzdanosti
kandidata koji trae posao. Iako je o rezultatima takvih pokuaja jo uvek rano
govoriti, dosadanja iskustva ukazuju na to da znaajnijih pomaka nabolje nema
i da se navedeni razlozi za osporavanje testova potenja i njihove primene u selekcijske svrhe teko mogu dovoditi u pitanje.

3.3. Testiranje na upotrebu droge
Mnoga istraivanja ukazuju na to da je droga odavno zakoraila u fabrike
hale, da je koristi veliki broj zaposlenih, svih struka i zanimanja, i da se moe
nai u depovima i tanama pojedinih menadera, pa ak i pojedinih generalnih direktora i visokih dravnih funkcionera. Posledice ovakvog stanja su vie
nego alarmantne. Upotreba droge, pre ili kasnije, dovodi do ozbiljnog smanjenja
radnog uinka, a zaposleni uivaoci droge oteano komuniciraju sa svojim kolegama i neposrednim rukovodiocima jer im vremenom opada panja, sposobnost
pamenja i mo koncentracije. Korienje droge izaziva zamor, nervozu i utie na
este konflikte na poslu, otupljuje reflekse i dovodi do uestalih povreda i nesrea na radu. Takoe, upotreba narkotikih sredstava na radnom mestu uzrokuje
havarije i mnoga oteenja na sredstvima za rad i opremi preduzea.
Zbog tetnih posledica koje upotreba droga ima na individualnu i uspenost
organizacije, poveava se potreba preduzea da u proces selekcije ukljue i testove na upotrebu droge. Preduzea u kojima se o svemu vodi rauna nisu vie spremna da zapoljavaju narkomane i da se gotovo svakodnevno bave posledicama
i problemima koje donosi zavisnost od droge. Ulau se napori da se meu kandidatima zainteresovanim za zaposlenje prepoznaju eventualni uivaoci droge,
sa namerom da se eliminiu iz daljeg postupka kako bi se onemoguilo njihovo
zapoljavanje. Istraivanja pokazuju da testiranje na upotrebu droge postaje sve
popularnije selekcijsko sredstvo, naroito u visokorazvijenim zemljama, jer se
testovima na upotrebu droge dobijaju rezultati koji se teko mogu osporavati i u
koje, po pravilu, ne treba sumnjati, to nije sluaj sa drugim selekcijskim sredstvima.6
Istraivanje koje je sprovelo Ameriko menadersko udruenje, na primer,
pokazuje da je tokom 1993. godine oko 85% velikih amerikih kompanija upotrebljavalo testove na upotrebu droge u selekcijske svrhe. Takav nain selekcije
kandidata zainteresovanih za posao u 1992. godini koristilo je 74% velikih amerikih kompanija, to ukazuje na injenicu da se testiranje na upotrebu droge
iz godine u godinu uveava.7 Nesporno je da je takav trend nastavljan i tokom
narednih godina. Slina situacija je i u veini drugih visokorazvijenih zemalja.
Interesantno je istai da su istraivanja Amerikog menaderskog udruenja
takoe pokazala da se testiranjem kandidata na upotrebu droge mogu predvideti
i odreeni oblici njihovog budueg radnog ponaanja. U tom smislu, posebno se
istie da se pomou tog selekcijskog sredstva mogu prepoznati kandidati koji bi
u budunosti postizali slabe rezultate, nedisciplinovano i neodgovorno se ponaali, bili nepouzdani, izazivali nesree na radu, nesporazume i konflikte. Takva
predvidljivost pojaava opredeljenost savremenih organizacija da nastave sa
6
7
F. Bahtijarevi iber, op. cit., str. 426.

Prema: W. F. Cascio, op.cit, str. 202.
175
korienjem testova na upotrebu droge, kako bi se spreilo zapoljavanje nepoeljnih kandidata.

Pojedina preduzea su dodatno zainteresovana za prethodnu proveru kandidata na upotrebu droge. Re je o preduzeima ije se poslovanje vezuje za prevoz
robe i putnika, pruanje zdravstvenih usluga, obrazovanje i vaspitanje dece. Sa
druge strane, primetno je da se za testiranje kandidata na upotrebu droge manje
interesuju preduzea koja se bave pruanjem poslovnih i finansijskih usluga.8
Testiranje na upotrebu droge izaziva brojne dileme i polemike kako u strunoj tako i u iroj javnosti. U raspravama o toj temi uestvuju i predstavnici
pojedinih institucija i udruenja za ljudska prava, istiui da se takvim nainom
odabira kandidata atakuje na linost i dostojanstvo oveka. Iz navedenih razloga
insistira se na tome da se primena testova na upotrebu droge uslovi prethodnim
odobrenjem kandidata koji se testiraju. U tom smislu, sainjavaju se posebni
obrasci odobrenja koji se kandidatima unapred uruuju zajedno sa obrascem
prijave za posao. I pored odreenih osporavanja, injenica je da programi testiranja na drogu doprinose izboru kvalitetnijih kandidata za posao, a po miljenju
mnogih strunjaka, i izvesnom smanjenju njene upotrebe u SAD, Kanadi i veini
zapadnoevropskih zemalja.
3.4. Grafologija
Re grafologija izvedena je iz grke rei grafein, koja u prevodu na srpski
jezik znai pisati. Pod grafologijom se podrazumeva specifian i po mnogo emu
jedinstven postupak analize i identifikacije rukopisa. Temelji se na injenici da je
ovekov rukopis relativno stabilan, osoben i prepoznatljiv. Upotreba grafologije
u procesu odabira kandidata zasniva se na uverenju grafologa da rukopis otkriva odreene karakteristike linosti na osnovu kojih se mogu davati procene o
ponaanju oveka.
Pristalice grafologije istiu da se na osnovu specifinih karakteristika rukopisa, kao to su: kosina, veliina i irina slova, pritisak na papir, stil povezivanja
slova, nain ispisivanja pojedinih slova, pravilnost u pisanju, mogu utvrditi: psiholoki profil linosti, njene vrline i mane, vrednosni stavovi, motivi, interesovanja, sklonosti, ambicije, zainteresovanost za posao. Svaka osoba ima specifian
rukopis koji se razlikuje od rukopisa drugih ljudi. Rukopisi razliitih osoba moraju
biti razliiti. Ako ne postoje ljudi ije se linosti u svemu podudaraju, ne mogu
postojati ni rukopisi ije se karakteristike u svemu poklapaju. To, izmeu ostalog,
potvruju karakteristike linosti, odnosno karakteristike rukopisa jednojajanih
blizanaca.
Nesporno je da se radi o nenaunom metodu ija se primena vie vezuje za
uverenja onih koji ga primenjuju i propagiraju nego za njegovu praktinu valja8
M. R. Carrell, N. F. Ellbert, R. D. Hartfield, Human Resource Management: Global Strategies

for Managing a Diverse Workforce, str. 322.

nost i upotrebljivost. Do sada nikom nije polo za rukom da na nauno zasnovan
nain potkrepi ili potvrdi argumente kojima se grafololozi koriste. Sve se svodi
na sluajnost, nagaanje, improvizacije i pretpostavke. Dobre procene se obino
istiu kao primeri kojima se potvruje znanje i umee grafologa, a loe, kao sluajni propusti nastali delovanjem nepredvienih okolnosti.
Uprkos brojnim osporavanjima i nedostatku naunih argumenata, grafologija se u mnogim zemljama, odnosno kompanijama, veoma iroko primenjuje. Za
razliku od SAD, gde se u manjoj meri koriste, usluge grafologa u procesu selekcije su veoma popularne i cenjene u zemljama zapadne Evrope. Pojedini istraivai
procenjuju da ih je sredinom devedesetih godina 20. veka koristilo vie od 80%
zapadnoevropskih kompanija.9 Grafologija je naroito popularna u Francuskoj,
gde, prema raspoloivim podacima, izmeu 75% i 80% malih i srednjih preduzea koristi usluge grafologa u procesu selekcije kandidata za popunu upranjenih
menaderskih pozicija. Osim toga, takve usluge rado koriste i agencije specijalizovane za pronalaenje menadera i posredovanje u njihovom zapoljavanju.10
Iako se u Engleskoj mnogi autori, istraivai i intelektualci protive upotrebi
grafologije u selekcijske svrhe, injenica je da se veliki broj engleskih kompanija
oslanja na znanja i sposobnosti grafologa. Usluge grafologa koristi i deo engleskih
agencija za posredovanje u obezbeivanju kompetentnih kandidata, naroito
kandidata za menaderske dunosti. Slina situacija je i u drugim visokorazvijenim zemljama zapadne Evrope, bez obzira na to to njihove organizacije esto
nisu spremne da daju podatke o svojim selekcijskim aranmanima sa grafolozima.
Popularnosti grafologije i strunjaka za analizu rukopisa, po svemu sudei,
doprineli su sledei razlozi:
n nesavrenost i nedovoljna prognostika valjanost tradicionalnih selekcijskih metoda i sredstava;
n jednostavnost postupaka selekcijske primene grafolokih znanja, sposobnosti i iskustava;
n transparentnost i izvesna atraktivnost procesa identifikacije i analize
rukopisa kandidata;
n natpisi u tampanim medijima kojima se grafolozi veliaju, a njihova
znanja i sposobnosti izjednaavaju sa najviim naunim znanjima i dostignuima;
n verovanje dela menadera u grafologiju i mogunosti grafologa.
Povodom korienja grafologije u selekcijske svrhe i njene uloge u procenjivanju karakternih i drugih osobina linosti, vrena su odreena istraivanja
u cilju preispitivanja valjanosti i upotrebljivosti rezultata dobijenih uz pomo
9
M. Harris, Human Resource, Management: A Practical Approach, str. 152.

J. M. Smith, M. Abrahamsen, prema: F. Bahtijarevi iber, op.cit, str. 427.
10
177
grafologa. Glavnu re u tim istraivanjima imali su psiholozi koji su bili veoma

zainteresovani za ishod istraivakog projekta. Rezultati takvih istraivanja pokazuju da grafologija ne moe imati nikakvu ulogu u procesu selekcije niti u procenjivanju karaktera i linosti oveka jer nema nikakvu prognostiku valjanost
neophodnu svakom ozbiljnijem selekcijskom sredstvu.11
Navedena istraivanja su ukazala i na probleme koji nastaju zbog estih
neslaganja grafologa i njihovih nalaza u vezi sa procenama kandidata i njihove
budue radne uspenosti. Iza takvih neslaganja ne stoje racionalni razlozi, nego
lini stavovi koji se ne mogu pravdati prihvatljivim argumentima. Najee
svako ostaje pri svome, ne trudei se da pojasni razloge takvog postupanja.
tavie, pojedini grafolozi ne ele da saoptavaju pravila kojih se u svom radu
pridravaju, smatrajui ih tajnom koju sa drugima ne treba deliti.
Uprkos navedenim stavovima i naunim argumentima, najverovatnije je da
e se usluge grafologa i dalje koristiti i dobro plaati, kako u procesu selekcije,
tako i izvan tog procesa. Dok najuticajniji menaderi budu verovali u grafologiju
i sposobnosti grafologa, bie i organizacija koje e se u procesu odabira kandidata
za popunu upranjenih radnih mesta oslanjati na grafologe i njihovu arobnu
vetinu, tim pre to je re o veoma jednostavnom i jeftinom selekcijskom sredstvu.
3.5. Astrologija
U radu koji bi trebalo da bude nauno utemeljen i verifikovan od strane
kompetentnih recenzenata, gotovo da su nezamislivi sadraji o astrologiji kao,
uostalom, i o grafologiji i njenoj primeni u procesu selekcije kandidata zainteresovanih za zapoljavanje. Meutim, ne moe se prenebrei injenica da astrologija ima sve znaajniju ulogu u ivotu i radu mnogih menadera, poev od onih
koji se nalaze na poetnim pozicijama pa sve do onih kojima su poverene najodgovornije dunosti u preduzeu. Ako su takvi menaderi u situaciji da kreiraju,
prate i kontroliu odnose u procesu selekcije, nesumnjivo je da e se potruditi da
se astrologiji i astrolokom nainu vrednovanja kandidata i njihovih potencijala
prida poseban znaaj.
Astroloka predvianja zasnivaju se na pretpostavci da pozicija i kretanje
zvezda i planeta u trenutku raanja oveka predodreuju karakteristike njegove
linosti. Nije neobina pojava da se menaderi nekih preduzea opredeljuju da
uz pomo astrologa vre odabir kandidata za popunu upranjenih radnih mesta.
Miljenje astrologa se posebno ceni pri izboru kandidata za menaderske dunosti, zbog ega se esto angauju u postupku procenjivanja njihove radne uspenosti i njihovog radnog ponaanja u budunosti. Horoskopski znak odnosno
11
G. Ben-Shakhar, et al.: Can Graphology Predict Occupational Success? Two Empirical Studies
and Some Methodological Ruminatious, str. 645-653.

podznak za mnoge je postao jedna od znaajnijih determinanti ovekove linosti
i profesionalne karijere.
Velikoj popularnosti astrologije i njenom korienju u selekcijske svrhe, po
svemu sudei, doprinosi nepotpuna prognostika valjanost standardnih selekcijskih metoda i instrumenata, ali i rasprostranjeno verovanje u astrologiju i
sposobnosti astrologa. Takoe, afirmaciji astrologije u ovom kontekstu doprinosi
velika i svakodnevna medijska podrka, naroito elektronskih medija, praena
gostovanjem poznatih astrologa, ali i isticanje pojave da se najmoniji privrednici
i politiari u planiranju svojih kljunih aktivnosti konsultuju sa astrolozima.
I sami ispitivai, odnosno procenitelji kandidata i njihovih kvaliteta mogu
biti veliki zaljubljenici u astrologiju i astroloka predvianja, zbog ega nije teko
zakljuiti da su astrolozi prisutniji u procesu selekcije nego to se misli. Njihova
uloga u odabiru kandidata i predvianju njihove budue radne uspenosti ogleda
se u izradi njihovih horoskopa, naroito u sluajevima popunjavanja menaderskih i drugih odgovornih radnih mesta, odnosno dunosti.
O proizvoljnosti i naunoj neutemeljenosti astrologije govore sva do sada
sprovedena ozbiljnija nauna istraivanja. Nastojanja uglednih istraivaa i
kompetentnih naunika da provere stvarnu vezu izmeu astrologije i ovekove
linosti daju negativne rezultate. Uostalom, javnosti je manje-vie poznato da
je ostala nedodeljena velika novana nagrada za obezbeenje valjanog naunog
dokaza o toj povezanosti, obeana krajem osamdesetih godina prolog veka.12 Ni
jednom nauniku do sada nije polo za rukom da dokae bilo kakvu povezanost
izmeu pozicije, rasporeda i kretanja zvezda i planeta pri roenju odreene osobe
i karakteristika njene linosti, njenog profesionalnog razvoja i njenog ivotnog
puta. I pored toga, interesovanje za astrologiju ne jenjava.
4. Zakljuak
U stalnoj borbi za opstanak na tritu, preduzea poklanjaju posebnu panju
ljudskim resursima i njihovom razvoju, zbog ega prijem kvalitetnih, sposobnih,
ambicioznih i kreativnih kadrova postaje jedno od najznaajnijih pitanja poslovanja savremenih kompanija. Ali, problem je kako do njih doi i kako ih prepoznati. U pokuaju da bar delimino odgovore na tako vana pitanja, poslodavci
se dovijaju na razliite naine, posebno vodei rauna o selekcijskim sredstvima
i metodima. Ne verujui do kraja standardnim izvorima informacija o kandidatima i tradicionalnim metodima selekcije, menadment mnogih preduzea se
opredeljuje za primenu nekonvencijalnih metoda selekcije. Zahvaljujui tome,
poligrafsko ispitivanje, testovi potenja, testiranje na upotrebu droge, grafologija
i astrologija, uprkos mnogim osporavanjima njihove naune utemeljenosti, sve
12
D. Cooper, I. T. Robertson, The Psychology of Personnel Selection, str. 141.
179
vie postaju deo organizacione stvarnosti, naroito u procesu odabira kandidata

za popunu upranjenih radnih mesta.
Literatura
[1] Bahtijarevi iber, F.: Menadment ljudskih potencijala, Golden marketing,
Zagreb, 1999.
[2] Ben-Shakhar, G., et al.: Can Graphology Predict Occupational Success?
Two Empirical Studies and Some Methodological Ruminatious, Journal
of Applied Psychology, 71 (6), 1996.
[3] Carrell, M. R. Ellbert, N. F. Hartfield, R. D.: Human Resource
Management: Global Strategies for Managing a Diverse Workforce, 5th ed,
Englewood Cliffs, Prentice Hall, NJ, 1995.
[4] Cascio, F. W.: Managing Human Resource Productivity, Quality of Work
Life, Profits, 4th ed, McGraw Hill, New York, 1995.
[5] Cooper, D. Robertson, I. T.: The Psychology of Personnel Selection,
Routledge, London, 1995.
[6] Harris, M.: Human Resource Management: A Practical Approach, Forth
Worth, The Dryden Press, 1997.
[7] Jovanovi Boinov, M. Kuli, . Cvetkovski, T.: Menadment ljudskih
resursa, Megatrend univerzitet primenjenih nauka, Beograd, 2004.
[8] Nicovi, M.: Nacionalna strategija za kontrolu droge, Unija bezbednosti,
Beograd, 2003.
[9] Schultz, D. P. Schultz, S. E.: Psychology and Industry Today: An
Introduction to Industrial and Organizational Psychology, 4th ed, Macmillan,
New York, 1996.
Prof. dr Mirko Kuli
181
UDK 336.676(497.11)
Prof. dr Mirko Kuli

Fakultet za poslovne studije,
EKONOMSKO-SOCIJALNI ASPEKT
EVAZIJE POREZA
Porez i evazija su neodvojivi.
Kao ovek i njegova senka.
ilber Tiksije
Rezime: Evazija poreza predstavlja ozbiljan drutveni problem u Srbiji. Prekriti
propis po kome treba platiti porez, carinu, doprinos, ne smatra se veim deliktom sa
aspekta moralnog nazora, kako individualnog, tako i kolektivnog. Na evaziju poreza
esto se gleda ak sa odreenim simpatijama. Javnost ne osuuje adekvatno evaziju
poreza zbog rasprostranjenog shvatanja da se njome niko posredno ne oteuje. U
nedostatku poreske discipline, drava je prinuena da propisuje relativno visoke poreske stope da bi od oporezovanog dela ekonomije zahvatila to vee prihode. Meutim,
visoke poreske stope i meu disciplinovanim poreskim obveznicima izazivaju otpornost
plaanju poreza.
Kljune rei: evazija poreza, poreski moral, otpornost plaanju poreza.
1. Uvod
Re evazija potie od latinske rei evadere, to znai izmai, beati, izbei. U
poreskoj terminologiji ovim pojmom oznaavaju se razliiti naini izbegavanja
plaanja poreza. Domaa nauka se zadovoljavala definisanjem problema evazije
poreza dok se nije ozbiljnije uputala u istraivanje dubljih socijalnih, ekonomskih, psiholokih i drugih uzroka ove pojave kod nas.
Poreska evazija predstavlja fenomen koji ima raznovrsne posledice, kako na
fiskalnom planu (jer u budet ne pristiu planirana sredstva), tako i na socijalnopolitikom (jer ugroava princip horizontalne pravinosti), a ponaanja koja su
usmerena na to da se porez ne plati esto naruavaju neke drutvene vrednosti,
182
Ekonomsko-socijalni aspekt evazije poreza
to mora da povue odgovarajuu reakciju, bilo na moralnom, bilo na pravnom

terenu.1
Ekonomski pristup problemu evazije poreza zasniva se na analizi individualnog ponaanja poreskih obveznika, odnosno na analizi naina na koji poreske
stope i instrumenti primene poreza utiu na ekonomske prilike poreskih obveznika. Sistem oporezivanja i njegova primena mogu podstai poreske obveznike
da prikriju i netano predstave svoje aktivnosti. Prirodna je tenja poreskih
obveznika da plate poresku obavezu u manjem iznosu, koristei nedoreenosti ili
nedovoljnu preciznost propisa, kao i njihova tenja da pod najpovoljnijim uslovima primene poreske propise.
Otpor plaanju poreza i nastojanje da se ukloni ili ublai njegovo delovanje
prisutni su u svim fiskalnim sistemima, pri plaanju svakog poreskog oblika,
a u veoj ili manjoj meri izraeni su kod najveeg broja poreskih obveznika.
Intenzitet ovog otpora zavisi od mnogih faktora. Da bi se slikovito prikazao otpor
obveznika prema obavezi plaanja poreza i prema poreskoj administraciji, moe
posluiti esto citirani stav koji se susree kod Marksa: Kad francuski seljak eli
da zamisli avola, zamilja ga u obliku poreznika.2
U osnovi mnogih irih drutvenih pokreta koji su nastajali u pojedinim
istorijskim periodima, nalazi se otpor prema obavezi plaanja dabina dravi.
Otpor pokorenih naroda prema velikim teretima doprineo je propasti Rima. Prvi
pisani ustavni dokument, Magna charta libertatum iz 1215. godine u Engleskoj,
posledica je otpora prema vladarevim nametima. Ovim dokumentom propisano
je da engleski kralj prilikom uvoenja poreza mora da dobije dozvolu vlastele, to
govori o estini otpora praksi nametanja poreza silom.3 Osnovni sadraj ustanka
akerije i ustanka Vata Tejlora jeste izraavanje nezadovoljstva zbog previsokih
poreza. I u Francuskoj su bili esti potresi zbog previsokih obaveza, naroito u
vreme vladavine Luja XIV. Koreni Velike francuske revolucije mogu se nai i u
raspodeli poreskog tereta koji je najveim delom snosio trei stale.4 Takoe, u
osnovi Velikog seljakog rata u Nemakoj nalazi se nezadovoljstvo zbog velikih
poreskih tereta. Neposredni povod ustanku kolonista protiv britanske vlasti u
Severnoj Americi 1773. godine predstavljalo je uvoenje akcize na aj. Ovaj
ustanak nazvan je Bostonska ajanka, po akciji bacanja tovara aja u more sa
brodova Njegovog velianstva. I u srpskoj dravi bilo je dosta otpora zbog previsokih dabina, to je dovodilo do buna i ustanaka, kao to je sluaj sa akovom
bunom 1825. godine, posle koje su porezi smanjeni.

3

4

1
2
D. Popovi, Nauka o porezima i poresko pravo, Beograd, 1997, str. 450.

B. Boldirev, Finansi kapitalistieskih gosudarstv, Moskva, 1975, str. 99.
D. Popovi, cit. delo, str. 39.
B. Jeli, Nauka o finansijama i finansijsko pravo, Zagreb, 1983, str. 179.
Prof. dr Mirko Kuli
183
2. Vrste evazije poreza

Nije svaki oblik poreske evazije nezakonito ponaanje poreskih obveznika.
Meutim, beanje od obaveza plaanja fiskalnih obaveza esto podrazumeva i
nezakonito ponaanje njihovih nosilaca. U vezi s tim, poreska evazija se deli na
zakonitu (dozvoljenu) i nezakonitu (nedozvoljenu).
U teoriji nije povuena dovoljno jasna granica izmeu zakonite i nezakonite
evazije. Prema naem miljenju, nezakonitu evaziju ini ono izbegavanje plaanja
javnih dabina koje je izvreno radnjom koja predstavlja krivino delo, privredni
prestup ili prekraj. Svi ostali oblici poreske evazije spadaju u zakonitu evaziju.
Zakonita poreska evazija postoji kad se izbegava plaanje poreza korienjem
nedoreenosti propisa. Ako poreski obveznik, izbegavajui plaanje poreza,
doe u sukob sa pravnim propisima, govori se o nezakonitoj ili o nedoputenoj
poreskoj evaziji.
Nezakonita poreska evazija obuhvata postupke poreskog dunika usmerene
na izbegavanje plaanja poreza, kojim se kri zakon. Ovi postupci se svode ili na
sam in neplaanja poreza ili na proputanje da se postupi u skladu sa zahtevima iz poreskog upravnog odnosa, koji su poreskom duniku nametnuti da bi se
obezbedilo da poreska obaveza bude ispunjena (da podnese poresku prijavu, da
uredno vodi poslovne knjige, da dopusti poresku kontrolu i dr.).
Nezakonita poreska evazija moe se klasifikovati na nekoliko naina. Ako se
poe od razmere izbegavanja plaanja poreza, nezakonita poreska evazija moe
se podeliti na potpunu i deliminu. Potpuna postoji kada obveznik ne prijavi
celokupan iznos ostvarenog prihoda ili svu imovinu koja podlee oporezivanju,
odnosno, ako prikrije transakcije koje dovode do nastanka poreske obaveze.
Delimina nezakonita poreska evazija postoji kad se poreskim vlastima prijave
prihodi, imovina ili transakcije, ali se o njima daju nepotpuni ili netani podaci,
ime se umanjuje poreska obaveza, na ta obveznik nije imao pravo. Prihod se
retko stie jednokratno i iz istog izvora, to smanjuje mogunost za potpunu evaziju poreza. U praksi se uglavnom sreu sluajevi delimine evazije poreza.
Polazei od vrste poreza ije se plaanje izbegava, nezakonita poreska evazija
deli se na poresku utaju (defraudaciju) i krijumarenje (kontrabandu). Poreska
utaja se, po pravilu, sree kod neposrednih poreza (poreza na dohodak, doprinosa za socijalno osiguranje i poreza na imovinu), a krijumarenje kod posrednih
poreza (akciza, carina i poreza na dodatu vrednost).
3. Uzroci evazije poreza
Prouavanje etiologije neke pojave i zakonitosti njenog javljanja i razvijanja
nije mogue bez istraivanja materijalnih uslova ivota, ekonomske strukture
i drugih procesa koji se u drutvu odvijaju a koji mogu uticati na tu pojavu.
184
Evazija poreza ima svoju genezu, u krajnjoj liniji, u uslovima datog drutva, u
drutvenim odnosima i strukturama na kojima poiva to drutvo, koji raaju
razne devijacije i nedozvoljene radnje kao svoje zakonite i neminovne proizvode.
Ona je proizvod odreenog drutva, odnosno manifestacija njegovih negativnih
strana i svojstava.
Bilo je pokuaja da se dokae da izbegavanje plaanja javnih prihoda zavisi i
od pripadnosti nekom narodu. Tako Heribert elten smatra da su romanski narodi: Italijani, panci, Francuzi, deo vajcaraca i valonski Belgijanci, tradicionalno
skeptini prema svakoj vlasti, poreznicima i porezu. Za razliku od romanskih
naroda, Englezi i Skandinavci su u tom pogledu disciplinovaniji.5
Uzroci i uslovi evazije poreza mogu biti objektivnog i subjektivnog karaktera.
Objektivni uzroci proistiu iz drutvene sredine, dok se uzroci subjektivne prirode nalaze u samoj linosti obveznika poreza.
3.1. Uzroci objektivne prirode
Prvu grupu uzroka ine uzroci koji su nezavisni od obveznika javnih prihoda,
koji se mogu nazvati objektivnim uzrocima, gde spadaju: ukupno ekonomsko stanje, visina poreskih optereenja i stabilnost poreskih stopa, jednakost tretiranja
poreskih obveznika, poreski oblik, namena prikupljenih poreza, prisustvo sive
ekonomije. Uticaj ovih uzroka na evaziju poreza je razliit, u zavisnosti od toga
kakav je subjektivni stav obveznika prema njima.
Evaziju poreza prouzrokuje ukupno ekonomsko stanje u jednoj dravi.
Ukoliko je stanje u privredi neke zemlje stabilnije, to je manje razloga da poreski
obveznici izbegavaju plaanje poreza. Meutim, u dravama gde vlada ekonomska kriza prisustvo evazije je znatno vee. to je kriza vea, vei su i izgledi za
izbegavanje plaanja poreza.
Promene koje su se desile poslednjih godina u Srbiji prouzrokovale su razne
promene na podruju svojinskih odnosa, naina ivota, shvatanja, normi ponaanja, drutvenih vrednosti i drugih normativa ivota. Te transformacije podstiu
evaziju poreza, jer je ona povezana sa odnosnim pojavama.
Cilj privrednih aktivnosti je da se obezbedi profitabilno poslovanje. U
uslovima poremeenih ekonomskih odnosa ovo nije lako obezbediti, bilo da
se radi o viku robe na tritu, bilo da je u pitanju nedostatak robe. Ako robe
ima preko realnih potreba onda se poveava konkurencija, pa se roba efikasnije
moe prodati samo snienom cenom, koju je mogue postii iskljuivanjem iz
nje pripadajuih dabina. Kada je u pitanju deficitarna roba, njen nedostatak se
nadoknauje uvozom iz inostranstva. Logino je da se u takvim uslovima koriste
kako dozvoljena tako i nedozvoljena sredstva u cilju kupovine ili prodaje robe
pod najpovoljnijim uslovima. U okviru nedozvoljenih sredstava najefikasnije je
primeniti umanjenje poreskih obaveza.
5
H. Schlten, Die Steuermentalitt der Vler im Spiegel ihrer Sprache, Kln, 1952, str. 148.
Prof. dr Mirko Kuli
185
U vreme jake privredne nestabilnosti dolazi do velikog i naglog skoka cena

i do hiperinflacije, to dovodi do porasta trokova ivota. U takvim okolnostima ubrzano raste nezaposlenost i neizvesnost, to stvara konfliktnu atmosferu.
Pojedinci poinju da se bave ekonomskim aktivnostima bez odobrenja i tako
stiu dohodak na koji ne plaaju poreske obaveze. Siromane pojedince potisnuti
i degradirani poloaj navodi na izbegavanje plaanja poreza, poto oni ne vide
razlog da svoje ekonomske aktivnosti obavljaju u zakonskim okvirima.
Sledei uzrok evazije poreza ine visoke dabine. to su zahvatanja vea, to
se obveznici javnih prihoda vie opredeljuju za izbegavanje njihovog plaanja,
jer oekuju da nee biti otkriveni a da e ekonomska korist koju budu na ovaj
nain ostvarili kompenzirati eventualne posledice koje mogu imati ako budu
otkriveni.
Poslednjih godina uee ukupnih poreskih, carinskih i drugih optereenja
u drutvenom proizvodu mnogih zemalja neprekidno raste. Kako rastu stope
javnih prihoda, tako se poveavaju pobude da se izbegnu poreska plaanja. Sa
poveanjem stopa javnih prihoda, mnogi obveznici koji su pri manjim optereenjima bili savesni poinju da prikrivaju prihode i promet.
Visina optereenja javnim prihodima do odreenog nivoa ima veoma mali
uticaj na evaziju, a kad optereenje pree odreenu granicu, evazija progresivno
raste. Engleski pisac Donatan Svift (Jonathan Swift) je jo 1728. godine, na
primeru carine na svilu i vino, pokazao da se podizanjem carine iznos naplaene
carine pod datim okolnostima pre smanjuje nego poveava, odnosno, da je efekat ubrane carine manji od onog koji bi se mogao oekivati. Ovaj princip poznat
je kao Sviftov efekat (jedan puta jedan).6 Svift je prvi upozorio da kod poreza
dva puta dva nije jednako etiri, nego manje od etiri, jer rast poreske stope sve
vie uveava otpor obveznika, to dovodi do sporijeg rasta poreskih prihoda, pri
emu posle izvesnog nivoa dalji rast poreskih stopa ak dovodi do pada poreskih
prihoda.7
Granica poreskog optereenja prema Ginteru meldersu (Gnter Schmlders)
data je drutvenim proizvodom. U okviru ove granice nalazi se poreski optimum kao psiholoki odreena granica koja zavisi od poreskog mentaliteta,
koji se razlikuje od naroda do naroda i od tehnike naplate poreza.8 Granica fiskalnog optereenja je relativan pojam i ona je obeleena onom visinom dabina koja
e, kroz javne rashode, obezbediti maksimalni porast nacionalnog proizvoda.
Fiskalna optereenja treba da budu takva da ostvare najveu stopu porasta nacionalnog dohotka. U privredi koja se razvija granicu fiskalnog optereenja utvruje stanje nacionalnog dohotka. Ako fiskalni teret raste, a sa njim i nacionalni
J. Swift, An answer to a paper called a memorial of the poor inhabitants, tradesmen and labourers
of the Kingdom of Ireland, T. X, London ,1728, str. 215.
7
8
G. Schmlders, Grundlage einer effizienten Finanzpolitik: Empirische analyse der Steuermentalitt,
Mainz, 1969, str. 80.
6
186
dohodak, granica nije dostignuta, ali ako se fiskalni teret poveava, a nacionalni
dohodak smanjuje, granica je preena.9
Treba imati u vidu da je u poslednje vreme u Srbiji poreska politika bila prilino ujednaena i da nije bilo znaajnijih promena poreskih stopa. Zadravanje
istog optereenja na due vreme navikava obveznike javnih prihoda na odreeni iznos davanja, ime se stvara odreeno poverenje prema fiskusu. Drava je
merama fiskalne politike ak nastojala da privrednim subjektima stvori povoljnije uslove privreivanja. Bilo je sluajeva kad su poreske stope sniavane da
bi se smanjila poreska evazija. Meutim, ovakva promena poreskih stopa nije
uticala na evazije poreza, to navodi na zakljuak da su poreske stope objektivno
visoke.
Razliito tretiranje obveznika javnih prihoda u pogledu visine optereenja
moe predstavljati povod obvezniku da preduzme radnju kojom e obavezu izbei
u celini ili delimino. U ranijem, decentralizovanom poreskom sistemu Srbije
bilo je vie mogunosti po ovom osnovu za izbegavanje obaveza zbog razlike
koja je postojala u visini poreskog optereenja izmeu razliitih teritorija, to je
injeno fiktivnom seobom obveznika.
Za plaeni porez poreski obveznik ne dobija od drave neku neposrednu
protivnaknadu niti ima pravo da je trai. Meutim, to ne znai da obveznik od
plaanja poreza nema nikakve koristi. Ta korist je posredna. Ako je korist blia
obvezniku, porez je bolje primljen od obveznika, ime se otpor plaanju poreza
smanjuje. Otpor plaanju poreza kod nekih poreskih oblika manji je nego kod
drugih. Otpor je mnogo vei kod plaanja direktnih poreza (porez na prihod),
nego kod indirektnih poreza (porez na promet, carine), kod kojih je iznos poreza
sadran u ceni proizvoda, pa obveznik esto i ne zna da kupujui neki oporezovani proizvod plaa i porez, ili pak ne zna koja je visina poreskog optereenja.10
Zato za indirektne poreze vai duhovita Popovieva opaska da se plaaju pod
anestezijom, to znai da mnogi konani placi poreza nisu svesni razmera poreza
na promet ili akcize, koji su ugraeni u cenu proizvoda koji su platili.11
Obveznici nisu uvek spremni da priznaju obaveznost plaanja javnih prihoda, objanjavajui to svojim uverenjem da se prikupljeni javni prihodi neracionalno troe ili da nisu pravilno rasporeeni. Razumljivo je da su obveznici
javnih prihoda zainteresovani za troenje ubranih prihoda. Ukoliko obveznici
ne odobravaju nain na koji se sredstva troe, to moe usloviti poveanje evazije
javnih prihoda. Ako se ovim sredstvima finansiraju javna dobra za koja obveznik
ima i lini interes (npr. izgradnja kola ili puteva), postojae manji otpor prema
plaanju obaveza. Meutim, ako je namena sredstava nepoznata ili se obveznik
protivi toj nameni, postojae vei otpor prema plaanju obaveze. Tako, na primer, ako drava deo ubranih sredstava troi za subvencioniranje proizvodnje u
J. Lovevi, Institucije javnih finansija, Beograd, 1975. str. 77-78.
B. Jeli, cit. delo, str. 179.
11
9
10
Prof. dr Mirko Kuli
187
konkurentskim preduzeima, obveznici zbog nezadovoljstva mogu utajiti javni

prihod. Namena ubranih javnih prihoda sa optedrutvenog stanovita moe biti
opravdana i prihvatljiva, ali da istovremeno obveznik javnog prihoda o tome ima
negativan stav. Na takav stav obveznika moe navoditi injenica to on ne vidi
direktnu ni indirektnu korist od takvog troenja.
Rasprostranjeno je uverenje da se evazija poreza iri i jaa kao neposredan
rezultat neefikasnosti javne neskrivene i evidentirane privrede, koja sve vie
prostora ustupa tzv. sivoj ekonomiji. Najire shvaena, siva ekonomija predstavlja svaku protivzakonitu privrednu aktivnost usmerenu na sticanje ekonomske
koristi za lice koje je obavlja, a na tetu fiskusa i, po pravilu, drugih lica koja
legalno obavljaju delatnost.12 Aktivnosti u zoni sive ekonomije imaju cilj da se
smanji ili izbegne plaanje poreza. Faktor pogodnosti predstavlja osnovica za
obraun poreza a ne stopa po kojoj se porez obraunava, zbog ega je od vee
vanosti obuhvatnost poreza nego bilo koje visoke stope.
Narastanje obima sive ekonomije, nepoznavanje oblika i obima njenog ispoljavanja, kao i nepoznavanje faktora koji je determiniu sve vie privlai panju
ne samo privrednika nego i strune javnosti. Veliki iznosi novanih sredstava i
robe kreu se autohtonim tokovima, skoro potpuno bez mogunosti direktnog
uticaja dravnih organa, bez obzira na to to drava nastoji da ostvari kontrolu
nad tim tokovima. Siva ekonomija po svojim domaajima krajnje tetno deluje,
izmeu ostalog, time to svojim funkcionisanjem izvan ili na periferiji vaeeg
ekonomskog sistema utie na nerealnost ukupnih mera i instrumenata i iskrivljuje koncepte ekonomske politike.
Procene veliine sive ekonomije pokazuju da ona u nacionalnim privredama
predstavlja znaajan segment. Mnogobrojni podaci ukazuju na injenicu da je
siva ekonomija ne samo srazmerno velika u pojedinim zemljama, ve da je i dinamika njenog rasta bra od rasta nacionalnih privreda. Siva ekonomija predstavlja
oblast u kojoj je teko prikupiti informacije koje bi mogle da budu sistematski i
analitiki obraene. Procenjuje se da ona uestvuje sa stopom u rasponu 1-40%
u bruto nacionalnom proizvodu. Ova pojava je sve prisutnija i njeno razjanjenje
tek predstoji.
3.2. Uzroci subjektivne prirode
U grupu subjektivnih faktora evazije poreza spadaju: egoizam i tenja za
sticanjem profita, poreski moral, nepostojanje svesti o opravdanosti poreza i
shvatanje o pravinosti fiskalnog sistema.
Subjektivni faktori, posmatrani u svom jedinstvu, daju pravu sliku motivacije obveznika da izbegne deo ili ceo iznos obaveze na ime poreza. Ovom pitanju
finansijska psihologija, koja se bavi istraivanjem svesti stanovnitva, poreskog
12
188
mentaliteta i poreskog morala i njihovog povratnog dejstva na finansijsku i poresku politiku, poklonila je dosta panje.13
U osnovi, poreska evazija se moe objasniti ljudskim egoizmom. Evazijom
poreza pokuava se izbegavanje prinudne naplate za koju se ne dobija odreena
protivusluga.14 Kao osnova evazije poreza javlja se tenja za sticanjem profita i
bogaenjem. est je sluaj da plaanje poreza izbegavaju lica koja nastoje da
svoja dobra uveaju iznad nivoa koji im je neophodno potreban. To znai da su
kod tih lica prisutni profiterski motivi uveanja zarada, nagomilavanja bogatstva i drugi motivi bogaenja, kao izraz individualnih tenji i interesa. Tenja za
bogaenjem nema granica. Ona goni pojedina lica na vrenje raznih poslova i
aktivnosti, esto drutveno opasnog i inkriminisanog karaktera, kao to je i izbegavanje plaanja poreza.
Znatan broj lica koja izbegavaju da plaaju porez materijalno je dobro obezbeen, to navodi na zakljuak da se evazija poreza esto ne vri da bi se za sebe
zadrala nuna sredstva za egzistenciju, ve da bi se zadovoljila tenja za bogaenjem. Egoizam ljudi treba kanalisati merama fiskalne politike tako da se, koliko
je to mogue, ostvare interesi i drave i obveznika poreza.
Poreski moral takoe ima odgovarajui uticaj na pojavu evazije poreza.
Etiki odnos prema obavezi plaanja javnih prihoda razlikuje se u pojedinim
dravama. Poreski moral jednog naroda zavisi od istorijskih okolnosti u kojima
on nastaje, ukljuujui i tradiciju i mentalitet, kao i druga obeleja tog naroda. On ini deo ukupnog morala svakog pojedinog poreskog obveznika i njega
odreuje odnos poreskog obveznika prema poreskoj obavezi. Poreski moral je i
deo ukupnog morala jednog drutva, i on se ogleda u odnosu drutvene sredine
prema poreskom obvezniku koji ini poreske delikte.
Pojedini autori navode da je poreski moral relativno visok u skandinavskim
dravama, u Velikoj Britaniji, SAD, Nemakoj i vajcarskoj, dok se o visokom
poreskom moralu ne moe govoriti u Francuskoj, Italiji i paniji. Nastojanje da
se izbegne plaanje poreza naroito je izraeno na Bliskom i na Dalekom istoku,
u Junoj Americi i u nekim afrikim dravama.15 Ove tvrdnje potkrepljuju se
statistikim podacima. Meutim, teko je iz ovakvih podataka izvui neke opte
zakljuke o naklonosti ili nenaklonosti prema izbegavanju plaanja javnih prihoda, poto i u okviru jedne zemlje ona varira kad se vri uporeenje po regionima.16 Isto tako, polazei od inkriminacija evazije poreza koje postoje u zemljama
za koje se tvrdi da imaju visok poreski moral, i od predvienih veoma strogih
kazni, ove tvrdnje se dovode u sumnju.
G. Schmlders, cit. delo, str. 49.
W. Honemann, Das verhltnis znjischen der defraudation der Zlle und Verbrauchssteuern und
dem Betruge, nach deutschem Reichsrecht, Berlin, 1894, str. 334.
15
16
A. Peri, Finansijska teorija i politika, Beograd, 1971, str. 209.
13
14
Prof. dr Mirko Kuli
189
U Srbiji je stepen poreskog morala nezadovoljavajui. Prekriti propis po

kome treba platiti porez, carinu, doprinos ili neki drugi javni prihod ne smatra
se veim deliktom sa aspekta moralnog nazora, kako individualnog, tako i kolektivnog. ak naprotiv, obveznik koji uspe da izbegne plaanje javnih prihoda
utoliko sebe smatra uspenijim, kakvim ga zbog toga esto smatra i okolina. Stav
javnosti prema povredi propisa mnogo je blai u sluajevima povrede propisa kojima se regulie obaveza plaanja poreza nego kad se radi o povredi mnogih drugih
propisa. Na evaziju poreza esto se gleda ak sa odreenim simpatijama. Javnost
ne osuuje adekvatno otro evaziju poreza zbog rasprostranjenog shvatanja da
se njome niko neposredno ne oteuje. U nekim sluajevima evazija poreza ne
javlja se ni kao smetnja za politiku i drutvenu promociju i napredovanja.
Jedan od uzroka evazije poreza nalazi se u injenici da kod pojedinih obveznika nije u dovoljnoj meri formirana svest o tome da su njihovi rashodi koje su
imali na ime plaanja poreza opravdani, jer se tako finansiraju trokovi budeta
koji imaju opti karakter, od ega i ti obveznici imaju indirektnu korist. Oseaj
obveznika da kroz plaanje poreza bez prava na protivuslugu trpi nekompenzovanu tetu u svojoj privrednoj aktivnosti, ima vei uticaj na njegovo ponaanje
nego svest o neophodnosti funkcionisanja drave.
Stav o pravinom rasporedu dabina izmeu razliitih obveznika takoe
utie na evaziju poreza. Porez mora biti pravian. Jo je Toma Akvinski pominjao
pravinu osnovu kao obaveznu pretpostavku svakog oporezivanja, a ako ona
nije zadovoljena po principu prirodnog prava, obvezniku daje pravo da uskrati
porez.17 Nemogue je nekoga oporezovati a da bude zadovoljan, ali oseanje da
je porez nepravino raspodeljen doprinosi poveanju otpora prema njegovom
plaanju.18
3.3. Uslovi koji pogoduju poreskoj evaziji
Kao uslovi evazije poreza javljaju se: slabo organizovana preventivna borba
protiv ove pojave, nedovoljna strunost i opremljenost poreske administracije,
nedovoljna razraenost i razvijenost privrednog i pravnog sistema, odsustvo
mobilizacije i aktiviranja javnog mnjenja na suzbijanju ove pojave, nejasnost
i nedovoljna razraenost poreskih propisa, neadekvatno kanjavanje lica koja
izbegavaju plaanje poreza. U pitanju su inioci koji predstavljaju efikasna
preventivna sredstva za suzbijanje ove pojave, pa odsustvo njihovog delovanja
predstavlja pogodnost za njeno vrenje.
Na evaziju poreza utie strunost radnika poreske administracije, kao i
efikasnost kontrole, utvrivanja i naplate poreza. Ako ovi inioci predstavljaju
ozbiljniju prepreku nastojanju obveznika da utaji porez, evazije e, naravno, biti
manje. Kad je stav prema poreskoj administraciji negativan i kad je administra17
18
G. Schmlders, cit. delo, str. 85.

190
cija u tekim finansijskim prilikama, onda se, po pravilu, poveava nivo evazije
poreza.
Znatan uticaj na evaziju poreza ima strunost i efikasnost rada na njenom
otkrivanju. Efikasnost u voenju kaznene politike znatno doprinosi smanjenju
ove pojave. Kad se obvezniku stave u izgled neprijatna iskustva njegovih kolega
zbog sankcije za evaziju poreza, to na njega moe uticati da odustane od namere
da izvri evaziju.
Uticaj na evaziju poreza ima i esta izmena propisa koji reguliu oblast javnih
prihoda, kao i privrednu aktivnost u celini. Ako su ovi propisi jo nejasni, meusobno suprotni, sa dosta pravnih praznina, privredni subjekti ih ne prihvataju jer
ometaju razvoj njihove delatnosti.
4. Pojavni oblici evazije poreza
Postoje razliiti naini evazije poreza. Poznavanje tih naina potrebno je da
bi se efikasno preduzimale mere od strane nadlenih organa u cilju njenog suzbijanja. Ovi naini se brzo menjaju i teko otkrivaju.
Evazija poreza se planira. Poslovni ljudi planiraju nezakonite poslove u cilju
uveanja profita. Nezakoniti poslovi predstavljaju izvor brze akumulacije kapitala koji se kasnije investira u legalne poslove. Lica koja se bave evazijom poreza
esto imaju uporite u dravnoj upravi, policiji i meu politiarima, to im omoguava da svoje poslove obavljaju nesmetano jer uivaju zatitu. Ta lica koriste
falsifikovanu dokumentaciju, prikazuju lano finansijsko stanje, lane zavrne
raune, fiktivne zalihe robe.
4.1. Poreska utaja u Srbiji
U praksi se susreu najrazliitiji oblici evazije poreza. U Srbiji je podruje
izbegavanja veoma iroko i pokriva sve momente koji se mogu oznaiti kao
prilika da se porez izbegne, a prisutno je u svim oblicima privreivanja. Teko
je odrediti koja se vrsta javnih prihoda najee izbegava. Evazija se vri tamo
gde za to postoje mogunosti. Moe se rei da je prilino rasprostranjena pojava
neplaanja poreza na zarade zaposlenih kod privatnih poslovadaca.
Velike mogunosti za evaziju poreza postoje kad se plaanja vre gotovinski,
a naroito izmeu fizikih lica. Po tom osnovu znatno izbegavanje plaanja poreza u Srbiji prisutno je u oblasti estradne umetnosti. Estradni umetnici esto svoje
usluge u zemlji i inostranstvu naplauju na crno, poto prihode sa koncerata
i drugih manifestacija naplauju gotovinski, pri emu izbegavaju da taj prihod
evidentiraju preko poslovnih rauna.
Mogunost za evaziju poreza u Srbiji postoji i kod prihoda od imovine. Ovde
se radi o prihodima od izdavanja soba, stanova, poslovnih prostorija. S obzirom
Prof. dr Mirko Kuli
191
na to da veliki broj graana nema reeno stambeno pitanje, oni su prinueni da

stanuju kao podstanari, pri emu plaaju visoke nadoknade. Meutim, njihovi
stanodavci retko uredno prijavljuju ove prihode za oporezivanje. Ovo je prisutno
u veim gradovima gde je velika koncentracija radnika i studenata, kao i u turistikim mestima. Zakupci stanova su prinueni da se solidariu sa stanodavcima
u vezi sa izbegavanjem poreza, poto za njih mogu nastati neprijatnosti zbog
jednostranog raskida ugovora o zakupu.
Porezom na imovinu nije obuhvaen znatan broj obveznika. Poreski organi
nemaju uredne evidencije o vlasnicima oporezive imovine. Ovo je sluaj naroito sa zgradama za odmor i rekreaciju. Procenuje se da u Srbiji jedna etvrtina
imovine nije obuhvaena oporezivanjem.
Oblast prenosa apsolutnih prava prua posebne mogunosti za evaziju
poreza. Prilikom zakljuivanja ugovora o prenosu apsolutnih prava, vrlo esto
se unose nii iznosi kupoprodajne cene od stvarno ugovorene. Deava se da se
ugovor zakljui i faktiki izvri prenos apslolutnog prava na kupca, ali da se taj
prenos ne prijavljuje poreskom organu za oporezivanje.
Vei obim evazije poreza zapaen je i u oblasti usluga u graevinarstvu. U
poslednjih nekoliko godina podignut je znatan broj porodinih stambenih zgrada
i vikend kua. Pojavila su se i itava nova naselja. Prihodi koji su ostvareni izvoenjem graevinskih radova na tim objektima nisu zahvaeni porezom.
Evazija poreza na promet i akcize vri se tako to obveznici prikrivaju koliinu proizvedene ili prodate robe, odnosno obim izvrenih usluga, dok se evazija
poreza na dobit preduzea i dohodak fizikih lica esto vri poveanjem materijalnih trokova poslovanja putem fiktivnih rauna, ime se umanjuje osnovica
za obraun poreza.
4.2. Poreska utaja u Evropskoj uniji
Sa izbegavanjem plaanja poreza suoavaju se i zemlje Evropske unije, naroito kad je u pitanju plaanje poreza na dodatu vrednost. Evazija ovog poreza je
mogua kada se ne prijavi nabavka proizvoda iz druge zemlje lanice, odnosno
kad kupac nabavke proizvoda iz druge zemlje lanice ne evidentira. U ovom
sluaju proizvodi se prodaju na crnom tritu, ime se izbegava plaanje ne samo
poreza na dodatu vrednost, nego i poreza na dobit.
Kad su stope poreza na dodatu vrednost u jednoj zemlji lanici za neki
proizvod nie u odnosu na drugu zemlju lanicu, taj proizvod se kupuje u zemlji
lanici po nioj stopi, a nabavka tog proizvoda se prijavljuje kao da je izvrena
od domaeg prodavca. Na taj nain poreski obveznik kupac stie pravo na
umanjenje svoje poreske obaveze za iznos prijavljenog, navodno plaenog poreza
na dodatu vrednost po vioj stopi.
192
Jedan od naina evazije poreza na dodatu vrednost u okviru Evropske unije

prisutan je i pri ostvarenju prava na povraaj navodno plaenog poreza po viim
poreskim stopama za fiktivnu isporuku proizvoda u drugu zemlju lanicu.
Otkrivanje prikazanih oblika evazije poreza na dodatu vrednost naroito
je oteano kad poreski obveznik kupac iz druge zemlje lanice prikae da je
proizvode isporuio u treu zemlju van Unije, ili kada se isporuka pojavljuje kao
lanana, pri emu obuhvata vie zemalja.
4.3. Krijumarenje
Stalno nastaju novi oblici distribuiranja robe i nove poslovne veze, a sve
sa krajnjim ciljem da se izbegne plaanje poreza. Poslednjih decenija znatno je
proirena mogunost krijumarenja robe masovnom upotrebom aviona, helikoptera, podmornica, motornih amaca, automobila i drugih tehnikih sredstava.
Svakim danom poveavaju se brzina i manevarske sposobnosti ovih sredstava. Za
prevoz robe iz jednog mesta u drugo ili iz jedne drave u drugu, ak i sa jednog
kontinenta na drugi, esto se koriste i improvizovani aerodromi i pristanita, pri
emu se izbegava plaanje poreza. Velika pokretljivost ljudi onemoguava, odnosno znatno oteava sveobuhvatnu kontrolu na granici. Pored toga, u cilju razvoja
turizma, mnoge drave su maksimalno pojednostavile carinsku kontrolu, ime su
stvorile veu mogunost za evaziju poreza.19
Mogunost za krijumarenje robe je vea to je veliina oporezivih proizvoda
manja, a njihova vrednost vea. Isto vai i za proizvode koji su manje podloni
kvarenju i koji su pogodni za transportovanje. Najee se krijumare predmeti
od plemenitih metala i dragog kamenja, kafa, duvanske preraevine, opojne
droge, oruje, parfemi, razni ukrasni i odevni predmeti...
5. Posledice evazije poreza
Posledice evazije poreza su kako nepovoljni fiskalni efekti tako i reperkusije na ekonomsko-politikom i socijalno-politikom planu. Postojanje prilino
velikog obima izbegavanja plaanja poreza i drugih javnih prihoda izaziva posledice koje po svom znaaju mogu da budu ozbiljne za datu nacionalnu privredu.
irenje ove pojave pokree pitanja ekonomske pravde i jednakosti, ekonomske
politike i privredne efikasnosti.
Problem ekonomske pravde i jednakosti, ili problem socijalnih razlika,
naroito je vaan u politici raspodele tereta plaanja poreza. Pojava da neka
lica ostvaruju dohodak na koji se ne plaa porez utie na nivo javnih prihoda,
usled ega stope poreza za legalne aktivnosti moraju da budu vee nego to bi
bio sluaj da su plaanjem poreza bili obuhvaeni svi koji stvaraju dohodak pro19
Prof. dr Mirko Kuli
193
izvodnjom roba i vrenjem usluga. Lica koja izbegavaju plaanje poreza i drugih
javnih prihoda koriste usluge dravne administracije, kolskih, zdravstvenih i
drugih institucija koje se finansiraju iz budeta i fondova za socijalno osiguranje.
Smanjenjem javnih prihoda poveavaju se tekoe oko ostvarenja planiranog
nivoa javnih prihoda i pogorava se finansijski poloaj drave.20
Izbegavanje plaanja poreza remeti raspodelu dohotka u odnosu na ciljeve
koje drutvo eli da ostvari. Ova pojava, dalje, stvara tekoe u vezi sa tanim
definisanjem veliina nunih za odreivanje ekonomske politike, odnosno za
sprovoenje odgovarajuih privrednih mera i instrumenata. Ona smanjuje, u
nekim sluajevima ak drastino, prihode dravnog fiskusa. Osim toga, poto
ova pojava proima celokupnu ekonomiju, ona spreava nosioce ekonomske
politike da imaju tanu sliku o tome ta se dogaa u datoj nacionalnoj privredi,
to dovodi do nemogunosti da se u planiranom obimu ostvare odreeni zadaci
i mere iz nadlenosti drave.
Nemogue je sa sigurnou odrediti koliki je obim evazije poreza. Zbog
injenice da se proizvode znatne koliine robe i vre usluge koje nisu statistiki
obuhvaene, sasvim je sigurno da je drutveni proizvod neke zemlje mnogo vei
nego to pokazuju zvanini podaci.
U uslovima poveane evazije poreza stvara se pogrena slika pri odreivanju
zvanine stope nezaposlenosti. Lica koja rade u skrivenoj privredi vode se kao
nezaposlena, dok ona, u stvari, ostvaruju prihode, to znai da je stopa nezaposlenosti blaa. Takoe, ova pojava moe dovesti do iskrivljene slike pri merenju
stope inflacije jer se roba koja nije zahvaena poreskim obavezama prodaje po
niim cenama, tako da izmerena stopa inflacije moe da bude vea nego to
iznosi realna stopa.
Pri nestaici pojedinih vrsta robe na tritu, drava merama ekonomske politike uvodi kontrolne cene i racionalizuje potronju. Meutim, neminovno se u
takvoj situaciji pojavljuje i krijumarenje te robe, koja se prodaje po poveanim
cenama, tako da je tada zvanini indeks cena znatno nii od realnog indeksa.
U ovakvim uslovima mere ekonomske politike koje se zasnivaju na zvaninim
statistikim podacima mogu da budu pogrene i neprimerene stvarnom stanju
nacionalne ekonomije.
Povean promet robe koji nije obuhvaen plaanjem javnih prihoda moe
dovesti do poremeaja u voenju monetarne politike ako bi rast novane mase
bio usklaivan jedino sa zvanino utvrenim rastom drutvenog proizvoda. Tada
bi nivo novane mase bio nizak kako bi mogao da zadovolji potrebe celokupne
nacionalne privrede.
Evazija poreza u znatnoj meri utie na slabljenje ekonomske osnove drutva, to uslovljava socijalne razlike koje izazivaju veliko nezodavoljstvo graana,
dovode do socijalnih napetosti i remete meuljudske odnose. U dananje vreme
20
M. Kuli, Poreska utaja i krijumarenje, Beograd, 1999, str. 227.
194
u Srbiji se stvara sloj tzv. novokomponovanih biznismena. Njihovo bogaenje

esto ima koren u evaziji poreza.
6. Otkrivanje i suzbijanje evazije poreza u Srbiji
Aktivnosti na otkrivanju i suzbijanju evazije poreza mogu biti efikasne samo
ako su stalne, planske i zasnovane na naunim dostignuima. Dosadanji naini
borbe protiv evazije poreza nisu ostvarili zadovoljavajue rezultate jer nisu bili
dovoljni za radikalnije suzbijanje ove negativne pojave. Ova borba se mora voditi
na irem planu uz angaovanje svih drutvenih inilaca, i to, pre svega, na otklanjanju onih faktora koji prouzrokuju i uslovljavaju njeno postojanje.
6.1. Preventivne mere
Evazija poreza drutvu nanosi tetu ekonomskog i socijalnog karaktera, na
ta drava mora da reaguje na odgovarajui nain. Drava mora da racionalno
isplanira mere koje e u datom trenutku preduzeti. Do izraaja moraju doi
operativnost, tehnika opremljenost, strunost i specifinost u organizaciji i
metodu delovanja organa koji rade na otkrivanju ove pojave. Efikasno otkrivanje
i publikovanje teih sluajeva evazije poreza dalo bi pozitivne efekte na planu
generalne prevencije.
Borba protiv ove pojave mora se voditi na terenu podizanja materijalne
osnove drutva do nivoa koji omoguava zadovoljenje materijalnih i duhovnih
potreba graana i poboljavanje ukupnih uslova ivota. Potrebno je raditi na
podizanju svesti i izgradnji opte kulture.
Na suzbijanje evazije poreza utie i socijalni momenat. Zbog ukupne ekonomske situacije koja vlada u Srbiji jedan sloj stanovnitva prinuen je da se
bavi prometom robe i usluga na nedozvoljen nain da bi obezbedio minimalna
sredstva za egzistenciju svoje porodice. Ovde spadaju izbeglice, nezaposleni,
radnici na prinudnom odmoru i druga lica bez stalnih izvora prihoda. Iz tih razloga drava ponekad blagonaklono gleda na ovu pojavu.
Od preventivnih mera najvanije je izvriti dogradnju fiskalnog sistema u
pravcu prilagoavanja mera poreske politike i sistema ubiranja javnih prihoda
ekonomskoj sposobnosti obveznika. Takoe, treba delovati u pravcu ublaavanja
otpora prema obavezi plaanja javnih dabina svoenjem tereta plaanja obaveza u razumnije okvire. To se moe postii irenjem osnovice na koje se obraunavaju i plaaju javni prihodi i snienjem njihovih stopa.
U Srbiji jo uvek nije izgraen dovoljan nivo poreske discipline, zbog ega
drava objektivno nije u mogunosti da obezbedi efikasnu kontrolu sticanja
prihoda od strane poreskih obveznika. Zbog toga ona propisuje visoke poreske
stope kako bi od oporezovanih prihoda to vie zahvatila, dok dobar deo prihoda
Prof. dr Mirko Kuli
195
ostaje neoporezovan. Propisivanje visokih stopa negativno deluje na obveznike

jer ih visoke stope primoravaju da prikrivaju deo prihoda. Treba nastojati da
stope budu umerene, s tim to je nuno iznai takav sistem kontrole kojim e
se graani onemoguiti da prikrivaju prihode. Vremenom, to bi doprinelo da se
meu graanima u Srbiji stvori potreban nivo poreske discipline.
Mnoge okolnosti utiu na obveznika da ne plaa javne dabine. Na ovo
utie i stepen verovatnoe da li e obveznik biti otkriven. Ponaanje poreskog
obveznika koji ne plaa porez zavisi i od ponaanja poreske vlasti. Meu njima
mogu vladati odnosi koji su zasnovani na konfliktu ili kooperativnosti. Frank
Kauel, govorei o evaziji poreza, navodi da igru varanja poreske vlasti vidi kao
igru make i mia ili kao ahovsku partiju izmeu poreznika i poreskih obveznika. Kad bi poreski obveznik igrao potez ne varam, poreska vlast bi igrala
ne istraujemo. Ali, kad bi se za poresku vlast znalo da nee povui potez
ne istraujemo, poreski obveznik bi voleo da pree na stranu varanja. Vlada
preko svog instrumenta poreske vlasti, ima ulogu voe i poreski obveznici
se postavljaju kao neposluni sledbenici. Lukavi poreski obveznici budno prate
ponaanje poreske vlasti i shodno tome odgovaraju.21
Neophodno je obavezati poreske obveznike da sav promet evidentiraju kroz
poslovne knjige i da poslovanje obavljaju preko banaka i drugih organizacija
platnog prometa, to e omoguiti poreskim organima uvid u podatke koji su od
znaaja za utvrivanje javnih prihoda. Poreski obveznik nee evidentirati svoj
prihod ako proceni da nee biti otkriven.
Pored toga, treba u potpunosti sprovesti propis po kome su poreski obveznici
duni da sav prihod od prodatih proizvoda i izvrenih usluga evidentiraju preko
fiskalnih kasa. Analizom kretanja uplata akontacija poreza na promet u periodu
pre i od poetka evidentiranja prometa preko fiskalnih kasa, uoava se blaga
tendencija poveanja akontacija poreza na promet. Tako je pre poetka evidentiranja prometa preko fiskalnih kasa najnii iznos uplaenog poreza na promet, koji
se obraunava i uplauje petnaestodnevno, u vremenu od 6. 4. 2004. do 20. 6.
2004. godine bio 3.044.771.121 dinara (za obraunski period od 21. 4. 2004. do
5. 5. 2004), a najvii iznos 3.845.976.778 dinara (za obraunski period od 21. 5.
2004. do 5. 6. 2004), dok je posle poetka evidentiranja prometa preko fiskalnih
kasa, u vremenu od 21. 6. 2004. do 5. 11. 2004. godine, najnii iznos uplaenog
poreza na promet bio 3.465.486.383 dinara (za obraunski period od 21. 6. 2004
do 5. 7. 2004), a najvii iznos 4.528.085.117 dinara (za obraunski period od 6.
10. 2004. do 21. 10. 2004).22
Uvoenjem poreza na dodatu vrednost stvorene su vee mogunosti za efikasnije spreavanje poreske evazije pri oporezivanju prometa proizvoda i usluga
nego to je bio sluaj sa porezom na promet u krajnjoj potronji. Kod poreza na
21
22
F. Cowell, Cheating the government : the economics of evasion, London, 1990, str. 122-123.
Podaci su dati na osnovu evidencije Ministarstva finansija Republike Srbije Poreske
uprave.
196
dodatu vrednost poreski organi putem faktura mogu da prate faze prometa robe.
Poreski obveznik je duan da dokae da je porez plaen na inpute. Prodavac i
kupac robe imaju suprotstavljene interese. Prodavac ima interes da se u fakturi
iskae to nia prodajna cena kako bi umanjio svoju poresku osnovicu. Interes
kupca je da se u fakturi iskae to via cena kako bi imao to vei poreski odbitak.
Na ovaj nain se poreski obveznici meusobno kontroliu, pa je manja verovatnoa da e nastajati lane fakture. Time se poveava mogunost za kontrolu i
poreza na dobit poreskih obveznika.
6.2. Represivne mere
U tenji da spree izbegavanje plaanja poreza, drave preduzimaju razliite
mere preventivnog karaktera. Meutim, pored ovih mera, drave su prinuene
da preduzimaju i represivne mere. Protivpravna ponaanja obveznika poreza kvalifikuju se kao privredni prestupi i prekraji, dok se najtei oblici ovih
deliktnih ponaanja inkriminiu kao krivina dela. Zakonodavac u Srbiji je dao
doprinos suzbijanju ove negativne pojave pruanjem javnim prihodima i krivinopravne zatite. U Zakonu o poreskom postupku i poreskoj administraciji23
propisana su krivina dela kojima se tite javni prihodi. U l. 172-176a ureeno
je est poreskih krivinih dela, i to: izbegavanje plaanja poreza (l. 172.), neuplaivanje poreza po odbitku (l. 173.), sastavljanje ili podnoenje falsifikovanog
dokumenta od znaaja za oporezivanje (l. 174), ugroavanje naplate poreza i
poreske kontrole (l. 175), nedozvoljen promet akciznih proizvoda (l. 176) i
nedozvoljeno skladitenje robe (l. 176a).
U periodu januar septembar 2004. godine, poreska policija podnela je
nadlenim tuilatvima 557 krivinih prijava protiv 614 lica koja su izvrila 688
poreskih krivinih dela. Prema ovim krivinim prijavama izbegnute su poreske
obaveze u ukupnom iznosu od 2.384.859.424 dinara. Akciza je izbegnuta u
iznosu od 23.945.793 dinara, porez na promet u iznosu od 1.452.612.981 dinara,
porez na dobit preduzea u iznosu od 18.958.272 dinara, dok je porez po odbitku
izbegnut u iznosu od 889.344.376 dinara.24
Treba istai da se uzroci evazije poreza nalaze izvan stvarne moi organa koji
se bave njenim otkrivanjem i suzbijanjem i da zbog toga ne treba oekivati od
tih organa da ree ovaj drutveni problem. Potrebno je stvoriti takvo stanje svesti
kod obveznika javnih prihoda da svoje obaveze u potpunosti izvravaju, i to ne
zbog pretnje sankcijama, niti pozivanjem na patriotizam, ve zbog ubeenja da
jedino pravilno postupaju kada svoje obaveze u potpunosti ispunjavaju. Poreski
moral se ne moe poboljavati izolovano i nezavisno od opteg stanja morala, bez
Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji objavljen je u Slubenom glasniku RS,
broj 80/02, 84/02, 23/03, 70/03 i 55/04.
24
Podaci su dati na osnovu evidencije Ministarstva finansija Republike Srbije Poreske
uprave.
23
Prof. dr Mirko Kuli
197
obzira o kom drutvu se radi. Drutvo u Srbiji pokazuje pasivnost u vezi sa vaspitavanjem obveznika javnih prihoda i stvaranja odgovarajueg poreskog morala.
Izvrioci poreske evazije su po pravilu struna lica ili imaju strune savetnike. Zbog toga, slubena lica koja rade na otkrivanju ove pojave moraju se stalno
usavravati praenjem propisa, izuavanjem naina izvrenja evazije poreza i
na drugi nain. Treba uspostaviti neophodnu saradnju svih organa koji rade na
njenom suzbijanju. Suzbijanju evazije poreza doprinelo bi i pootravanje mera
kaznene politike. Treba menjati praksu pravosudnih organa u kojoj je uobiajeno da se za nezakonitu evaziju poreza izriu blage kazne. Postoji miljenje da
pojaana kontrola stoji u suprotnosti sa principom da kontrolni organi ne uznemiravaju poreske obveznike. Protiv tog prigovora iznosi se stav da asni ljudi ne
treba da se boje andarma.25 Meutim, ma koliko kazneno zakonodavstvo bilo
rigorozno, ono samo po sebi ne moe da suzbije evaziju poreza. Politika suprotstavljanja ovoj pojavi mora da obuhvati pored kaznene i preventivnu dimenziju.26
Sinhronizovanim preduzimanjem preventivnih i kaznenih mera, uz odgovarajue
stimulativne mere fiskalne politike, mogu se postii mnogo bolji rezultati u spreavanju evazije poreza.
7. Zakljuak
Poreski obveznici u svim zemljama imaju negativan stav prema obavezi
plaanja poreza. Ovakav stav proistie iz same prirode poreza. Nasuprot navedenom stavu, cilj drave je da obezbedi da obveznici izvravaju svoje obaveze
prema dravnom budetu, to dravna vlast obezbeuje i sprovoenjem mera
prinude. Plaanje poreza objektivno znai oduzimanje dela dohotka ili imovine,
to smanjuje ekonomsku snagu njegovog obveznika i moe dovesti do promene u
njegovom drutvenom poloaju. Nepovoljno ekonomsko delovanje koje plaanje
poreza ima za obveznika, raa i odreeni otpor koji obveznik prua prema obavezi plaanja poreza, a stvara i nastojanje da se neeljeni uinci anuliraju, odnosno
da se njihov intenzitet smanji.
Obveznici poreza, u elji da im ostane to vei deo dohotka i da tako bre i
lake uveaju svoj kapital, nastoje da umanje osnovicu na koju im se obraunava
poreska obaveza. Praksa pronalazi slaba mesta u propisima koja omoguavaju
izbegavanje plaanja poreza. Poreski obveznici pronalaze naine kako da minimiziraju svoje poreske obaveze. Oni najpre tee da izbegnu plaanje poreza korienjem nedostataka u propisima. Time na dozvoljen nain umanjuju prihode
budetu. Spreavanje ovakvog izbegavanja plaanja poreza vri se dogradnjom
fiskalnih propisa. Pored navedenog naina, obveznici plaanje poreza izbegavaju
i na nezakonit nain, to se postie krenjem propisa kojima je porez uveden.
25
26
A. Peri, cit. delo, str. 209.

198
Evazija poreza predstavlja ozbiljan drutveni problem. Ona razjeda ekonomsku osnovu drutva i uzrokuje poremeaje u ekonomskom sistemu, to je naroito dolo do izraaja u bivim socijalistikim zemljama, koje su pod platom brzih
ekonomskih reformi proizvele ekonomski haos koji je stvorio pogodne uslove za
izbegavanje plaanja javnih prihoda. Ovo je, dalje, neminovno proizvelo korupciju i druga krivina dela velikih razmera.
Poslednjih godina u Srbiji je znatno izbegavano plaanje javnih prihoda,
to je povezano sa sloenim drutvenim procesima i transformacijama koje su
se ispoljavale u menjanju drutvene strukture, sistema vrednosti, naina ivota,
shvatanja i vladanja. Taj proces drutvene transformacije naroito je bio prisutan
posle dezintegracije jugoslovenske drave. Posledice tih promena ogledale su se
u pojavi novih institucija i autoriteta. Stvoreni su uslovi za veu slobodu u preduzimanju poslovnih aktivnosti. Mnoge od ovih promena vodile su drutvenom
progresu, pa ih je trebalo pospeivati. Naalost, te promene su produbile i neke
negativne pojave, meu koje spada i evazija poreza.
Poreska evazija prisutna je u svim oblastima privreivanja. Ova pojava predstavlja jedan od osnovnih uzroka velikog ekonomskog raslojavanja meu graanima Srbije, sa svim socijalnim i politikim posledicama koje to raslojavanje
donosi. Meutim, evazija poreza nije specifina samo za Srbiju, ve u manjoj ili
veoj meri postoji u svim savremenim dravama, bez obzira na razlike u privrednoj razvijenosti i ureenosti privrednog i politikog sistema.
Svaka drava inkriminie u svom pozitivnom zakonodavstvu odreene aktivnosti kojima se izbegava plaanje javnih dabina, zbog ega im se pridaje karakter drutveno opasnih delatnosti, protiv ijih izvrilaca se predviaju sankcije.
Drave obrazuju posebne organe koji preduzimaju razne preventivne i represivne
mere u borbi protiv evazije poreza. Ovi organi ovlaeni su da otkrivaju evaziju
poreza i njene izvrioce i da protiv njih podnose krivine i druge prijave, kao i
da preduzimaju druge propisane mere. Meutim, nasuprot zakonskoj regulativi,
u praksi se esto ne poklanja dovoljno panje otkrivanju, gonjenju i kanjavanju
izvrilaca ove negativne pojave, zbog ega znatan broj sluajeva evazije poreza
ostane neotkriven i nekanjen.
Literatura
[1] Boldirev, G. B.: Finansi kapitalistieskih gosudarstv, Finansi, Moskva,
1975.
[2] Cowell, F.: Cheating the government: the economics of evasion, MIT Press,
Cambridge, MA, London, 1990.
[3] Honemann, W.: Das verhltnis znjischen der defraudation der Zlle und
Verbrauchssteuern und dem Betruge, nach deutschem Reichsrecht, Berlin,
1894.
Prof. dr Mirko Kuli
199
[4] Jeli, B.: Nauka o financijama i financijsko pravo, Informator, Zagreb,

1983.
[5] Kuli, M.: Poreska utaja i krijumarenje, BMG, Beograd, 1999.
[6] Lovevi, J.: Institucije javnih finansija, Slubeni list SFRJ, Beograd,
1975.
[7] Peri, A: Finansijska teorija i politika, Savremena administracija, Beograd,
1971.
[8] Popovi, D.: Nauka o porezima i poresko pravo, Institut za ustavnu i zakonodavnu politiku, Budimpeta; IP Savremena administracija, Beograd,
1997.
[9] Schmlders, G.: Grundlage einer effizienten Finanzpolitik: Empirische analyse der Steuermentalitt, Mainz, 1969.
[10] Schlten, H.: Die Steuermentalitt der Vler im Spiegel ihrer Sprache, Kln,
1952.
[11] Swift, J.: An answer to a paper called a memorial of the poor inhabitants,
tradesmen end labourers of the Kingdom of Ireland, T. X., Temple Scott,
London, 1728.
[12] Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji, Slubeni glasnik RS,
broj 80/02, 84/02, 23/03 70/03 i 55/04.

Struni lanak
201
UDK 502/504(497.11+497.16)
UDK 502.1:33(497.11+497.16)

Geoekonomski fakultet,
EKONOMSKI INSTRUMENTI U POLITICI

I PRAVU IVOTNE SREDINE
SA OSVRTOM NA SRBIJU I CRNU GORU
Rezime: U primeni savremene politike ivotne sredine, trokovi zagaivanja tretiraju se kao deo trokova proizvoda i usluga zagaivaa. U meunarodnim okvirima
prihvaeno je pravilo da trokove zagaivanja treba da snosi sam zagaiva, a da prihodi prikupljeni po ovom osnovu treba da poslue za zatitu ivotne sredine. U Srbiji i
Crnoj Gori postoji zakonski osnov da se prate savremeni trendovi u primeni ekonomskih
instrumenata u politici i pravu ivotne sredine. Meutim, primena ovih instrumenata u
praksi limitirana je relativnom privrednom i tehnolokom nerazvijenou.
Kljune rei: ivotna sredina, ekoloka politika, trokovi zagaivanja.
1. Uvod
Tradicionalni pristup klasifikaciji i tumaenju savremenih instrumenata
upravljanja u oblasti ivotne sredine kojim se oni kategorizuju u dve relativno
vrsto polarizovane grupe na one koji imaju prevshodno ekonomski i one koji
imaju prevashodno komandno-kontrolni i administrativni karakter ve odavno nema svoje vrsto utemeljenje u savremenoj politici i pravu ivotne sredine.
Ovakva podela se moe smatrati prevazienom ne samo iz isto metodolokih
razloga, ve (i pre svega) iz sutinskih razloga. Ti sutinski razlozi najveim delom
proizilaze iz preovlaujuih koncepcijskih stavova o uzrocima i posledicama problema u ivotnoj sredini kao i mogunostima njihovog reavanja u okolnostima
postojeeg ekonomskog okruenja.
Saznanja i praksa koji su pokazali definitivnu i apsolutnu meuzavisnost
ekonomskih i socijalnih aspekata problema u ivotnoj sredini imali su, na nivou
politike, za posledicu orijentaciju ka integralnom pristupu u politici i pravu ivoMegatrend revija, vol. 2 (1) 2005.
202 Ekonomski instrumenti u politici i pravu ivotne sredine sa osvrtom na SCG

tne sredine kao jedino moguem odgovoru na savremene izazove u ovoj oblasti.
Otuda je danas nezamisliva primena bilo kakvih instrumenata u politici ivotne
sredine, pa i onih koji spadaju u kategoriju ekonomskih instrumenata, bez sagledavanja drutvenih, tehniko-tehnolokih i drugih dimenzija problema u vezi sa
ivotnom sredinom. To se podjednako odnosi i na pravne aspekte funkcionisanja
sistema u oblasti politike ivotne sredine kao jednog podsistema pravno-politikog sistema svake drave, odnosno podsistema meunarodnopravnog sistema
globalne meunarodne zajednice.
Primena ekonomskih instrumenata u politici ivotne sredine nije mogua
bez njihovog valjanog pravnog utemeljenja, skoro isto onako kao to je primena
odgovarajuih isto administrativnih instrumenata (u vidu zabrana, ogranienja,
dozvola) nemogua bez primene itavog seta drugih instrumenata meu kojima
ekonomski zauzimaju posebno mesto. Integralan pristup ostvarivanju ciljeva u
oblasti ivotne sredine podrazumeva doziranu, sinhronizovanu i skoro istovremenu primenu razliitih i meusobno podrivih instrumenata. Ovo naroito ako
se poe od injenice da se danas kao opti ciljevi savremene politike i prava u
oblasti ivotne sredine mogu smatrati ciljevi koji se odnose na odrivi razvoj, bez
obzira na sve probleme oko toga kako konkretnije odrediti pojedine elemente
ovako iroko formulisanog koncepta. Integracija ciljeva politike ivotne sredine
u sve relevantne sektorske politike i tzv. intergeneracijska jednakost sa naglaskom na pravima buduih generacija, osnovne su odrednice ovog koncepta.
Slina je situacija i sa ostvarenjem prava na zdravu, odgovarajuu, prijatnu,
adekvatnu ivotnu sredinu. Sa isto pravnog aspekta, ovo pravo najee se
uzima kao osnova za razumevanje ciljeva politike ivotne sredine u kontekstu
univerzalnih vrednosti i ljudskih prava.1
Osnovu tzv. principa punih trokova (full-cost principle) T. Tietenberg vidi upravo u
pretpostavci da oveanstvo ima pravo na razumno bezbednu i zdravu ivotnu sredinu. T.
Tietenberg, Environmental economics and policy, Colby College, 2004, str. 450.
2
U savremenoj literaturi posveenoj ekonomskim instrumentima u oblasti ivotne sredine,
klasifikacija ekonomskih instrumenata koji se koriste u oblasti ivotne sredine vri se na
razliite naine. Tako se, na primer, govori o: ekolokim poreskim instrumentima u uem
smislu (porezi na emisije, porezi na proizvode i porezi na inpute, pri emu se naroito
naglaava diferencirano oporezivanje), ekolokim poreskim instrumentima u irem smislu
(naknade za korienje dobara od opteg interesa, naknade za zagaivanja (vazduha, voda,
zemljita, naknada za otpad, naknada za pojaanu buku, naknada za stvaranje neprijatnih
mirisa), naknade za proizvode (naknada na mineralna ulja, naknada na plastine flae),
poreske olakice), subvencijama (piguvijanske subvencije, posredne subvencije, proizvodne
subvencije i neekoloke subvencije), sistemu povraaja depozita, tritu prenosivih dozvola,
taksama za nepotovanje ekolokih standarda i ekolokih poreza, adminstrativnim taksama.
1
203
2. Osnovne koncepcijske postavke

Od vremena kada su ekonomski instrumenti u oblasti ivotne sredine,2 ranih
sedamdesetih godina dvadesetog veka, bili korieni na sporadian nain i u
svega nekoliko sluajeva, uinjen je znaajan pomak u koncepcijskoj elaboraciji
i razumevanju njihove sutine i karaktera. Uloga ekonomskih instrumenata znaajano je porasla na nekoliko nivoa. Iako bi trebalo biti oprezan pri izvlaenju
konanih zakljuaka, procenjuje se da je u poslednjoj deceniji dvadesetog veka
korienje ekonomskih instrumenata radi zatite ivotne sredine znaajno poraslo u zemljama lanicama OECD.3 Od korisnikih taksi sedamdesetih godina,
preko taksi i poreza za emisije tetnih gasova iz osamdesetih godina i podsticajnih taksi devedesetih godina, zemlje OECD i EU stigle su danas do koncepta
integrisanih instrumenata i reforme celokupnog sistema eko-taksa. Zabeleena
je i rastua uloga trgovanja dozvolama u oblasti ivotne sredine. Krajnji cilj je da
politika ivotne sredine i upravljanje u ovoj oblasti postignu efikasnije i trokovno efektivnije rezultate4, kako na makro, tako i na mikro nivou.
U savremenoj literaturi rasprava o ekonomskim instrumentima u oblasti
ivotne sredine esto se pojednostavljeno svodi na finansiranje unapreenja
njenog kvaliteta. Mada su to izuzetno znaajna pitanja, primena ekonomskih
instrumenata u oblasti ivotne sredine predstavlja sloeniji sistem i svakako se
ne moe svoditi samo na pitanje finansiranja u ovoj oblasti. Primena ekonom
G. Popov Ili, Ekoloki porezi, Centar za publikacije Pravnog fakulteta, Beograd, 2000, str.
77-219. Slina logika prisutna je i kod: S. Stec, J. McNicholas, M. Markovi, Environmental
Taxes in an Enlarged Europe An Analysis and Database of Environmental Taxes and Charges in
Central and Eastern Europe, Szentendre, The Regional Environmental Center for Central and
Eastern Europe, 2001, str. 27.
3
U tom smislu mogu biti interesantni i neki podaci. Na primer, meu zemljama lanicama
OECD najvee uee prihoda od taksi u vezi sa ivotnom sredinom u GDP u periodu
izmeu 1994. i 2001. godine, imale su: Danska, Grka, Portugal, Turska, Holandija, Italija.
Najvei porast uea prihoda od taksi u vezi sa ivotnom sredinom u pomenutom periodu
zabeliili su: Koreja, Turska, Danska, Holandija, Austrija i vajcarska, dok su znaajan pad
uea zabeleile: Grka, Irska, Slovaka i Portugal. Najvei porast uea prihoda od taksi
u vezi sa ivotnom sredinom per capita, u periodu od 1994. do 2001. godine, zabeliili su:
Danska, Norveka, Velika Britanija, Luksemburg, Finska, Austrija i Koreja. Interesantni su
i podaci koji govore o ueu pojedinih vrsta prihoda od taksi u vezi sa ivotnom sredinom.
Tako je ubedljivo najvee uee prihoda od taksi u vezi sa motornim gorivom i motornim
vozilima dok je uee prihoda od taksi na goriva koja se koriste u tekoj industriji (kao velikom zagaivau) relativno malo. Takoe, zabeleen je izvestan porast prihoda od nadoknada
u vezi sa upravljanjem otpadom. Environmentally Related Taxes Database, OECD, www.oecd.
org.
4
Polazei od kriterijuma mogunosti merenja efikasnosti ekonomskih instrumenata, mogue je
napraviti posebnu klasifikaciju: takse koje imaju za cilj da pokriju ekoloke trokove (na primer korisnike naknade u sluaju snabdevanja vodom), podsticajne takse (oblikovane kako
bi uticale na ponaanje proizvoaa, potroaa, itd) i fiskalne ekoloke takse (oblikovane
primarno radi poveanja prihoda). Environmental taxes, Copenhagen, EEA, 1996, str. 6.

skih instrumenata zadire jednim svojim delom u samu sr ekonomskog sistema
zemlje i odnos prema ovim pitanjima ima iri sistemski znaaj. To proistie kako
iz raznovrsnosti ekonomskih instrumenata i njihove povezanosti sa drugim ekonomskim merama u okviru ekonomske politike tako i iz ire povezanosti ciljeva
politike ivotne sredine sa ciljevima ekonomske politike. Polazi se od stava da
mudra upotreba ekonomskih instrumenata u oblasti ivotne sredine moe da
unapredi promene u alokaciji resursa u pravcu ponaanja koje je blie zahtevima odrivog razvoja, kao i da omogui trokovno efektivno ostvarivanje ciljeva
politike ivotne sredine.
Nekoliko drugih sistemskih pitanja takoe utie na pitanje odnosa i
meusobne uslovljenosti ekonomskih instrumenata i ire ekonomske politike.
Kljunim se moe smatrati pitanje vlasnikih prava, ukljuujui naroito pitanje
vlasnikih prava nad prirodnim resursima.5 Na ovo pitanje se naslanja i pitanje
odgovornosti za tete u ivotnoj sredini i stanje kapaciteta koji treba da obezbede
potovanje principa zakonitosti u vezi sa odgovorniu. Vano je i pitanje postojanja javnih monopola kao okolnosti koja moe znaajno da utie na pojedine
mehanizme ekonomskih instrumenata u oblasti ivotne sredine.
Ekonomski instrumenti, kao najznaajnija sredstva savremene politike u
oblasti ivotne sredine, imaju za cilj da utiu na promenu u ponaanju preduzea.
Zato je jedna od glavnih razlika izmeu ekonomskih instrumenata i tradicionalnih regulatornih instrumenata ta to ekonomski instrumenti imaju za cilj da
podstaknu trini pristup u ostvarivanju ciljeva politike u oblasti ivotne sredine.
Smatra se da dve bazine funkcije ekonomskih instrumenata u savremenoj politici ivotne sredine nisu sporne: funkcija podsticanja preduzea na ponaanje
koje je u skladu sa zahtevima ivotne sredine i funkcija podizanja prihoda radi
koncentracije finansijskih resursa za investicije koje imaju za cilj reavanje priroritetnih problema u ivotnoj sredini i unapreenje kvaliteta ivotne sredine
uopte.
Koncepcijski posmatrano, korienje ekonomskih instrumenata poveava
prihode dravnog budeta, ime se stvaraju uslovi za poveanje investicija u
oblasti ivotne sredine. To stvara pretpostavke i za odreene promene u alokaciji
resursa potrebnih za ostvarivanje ciljeva odrivog razvoja u pravcu aktivnosti
koje su istovremeno ekonomski atraktivne i prijateljske za ivotnu sredinu. Na
primer, prihodi od taksi na emisije mogu biti korieni kao subvencije za pro
izvoae koji koriste alternativne izvore energije u svojoj proizvodnji. Takoe,
primena ekonomskih instrumenata moe imati pozitivne efekte i na inovativnost
i kompetitivnost odreenih kompanija i drutva u celini, podizanjem cene za
5
U preporukama Ekonomske komisije UN za Evropu, ovo pitanje je, bar to se tie zemalja
u tranziciji, identifikovano kao prvo sistemsko pitanje od znaaja za primenu ekonomskih
instrumenata u oblasti ivotne sredine. Recommendations to governments of ECE Countries in
transition on the application of economic instruments for better integrating environmental policy with
sectoral policy, ECE/CEP/45, 16 May 1998.
205
zagaivanje i korienje prirodnih resursa. To dalje doprinosi i razvoju i uvoenju novih tehnologija koje su vie prijateljske za ivotnu sredinu, kao i smanjenju difuznih izvora zagaivanja. Meutim, u vezi sa primenom ekonomskih
instrumenata, pored odreenih isto ideolokih ili kvaziideolokih osporavanja,
esto se postavljaju i odreena znatno konkretnija pitanja. Jedno od onih koje
verovatno ima najdublji ekonomski i uopte filozofski smisao i zasnovanost jeste
pitanje uticaja ekonomskih instrumenata na remeenje trinih zakonitosti,
odnosno prigovori na nepostojanje trine neutralnosti ekonomskih instrumenata u politici i pravu ivotne sredine. U vezi sa tim je i pitanje ukupne efikasnosti
primene ekonomskih instrumenata, a naroito uticaja ekonomskih instrumenata
u politici i pravu ivotne sredine na konkurentnost na tritu.6
U celini posmatrano, ekonomske instrumente u politici ivotne sredine treba
posmatrati u kontekstu bazinih principa savremene politike i prava ivotne sredine. Meu ovim principima neki imaju naroit znaaj: princip zagaiva plaa,
princip korisnik plaa, princip integralnosti, princip odrivog razvoja, princip
prevencije, princip predostronosti, princip odgovornosti zagaivaa i princip
zajednike ali razliite odgovornosti.
Primena principa zagaiva plaa treba da obezbedi uslove za alociranje trokova prevencije i mera kontrole u vezi sa ivotnom sredinom. Njegova primena
ima, takoe, za cilj i da podstakne racionalno korienje resursa i doprinese
izbegavanju poremeaja u meunarodnoj trgovini i investiranju. Utvreno je da
zagaiva treba da snosi trokove sprovoenja mera (spreavanja i kontrole zagaenja) koje je utvrdila javna vlast radi obezbeivanja uslova da ivotna sredina
bude u prihvatljivom stanju. Drugim reima, trokovi preduzimanja ovakvih
mera treba da nau svoje mesto u trokovima proizvoda i usluga koji proizvode
zagaenje u proizvodnji, odnosno potronji.7 Prvi dokument koji se eksplicitno
odnosio na princip zagaiva plaa bila je Preporuka Saveta OECD o vodeim
principima koji se tiu meunarodnih ekonomskih aspekata politike ivotne
sredine iz 1972. godine. Evropska zajednica je princip zagaiva plaa prvi put
uvrstila u jedan svoj dokument 1973. godine (Prvi akcioni program u oblasti
ivotne sredine), da bi dve godine kasnije bila usvojena i odgovarajua preporuka dravama lanicama da, u vezi sa ovim principom, preduzmu odreene mere
i na nacionalnom nivou. Ovaj princip je, kao jedno od osnovnih naela politike
Evropske zajednice, naao svoje mesto i u samom Ugovoru EU iz Amsterdama
(1997). U lanu 174. ovog ugovora zapisano je da su osnovna naela politike
Zajednice u oblasti ivotne sredine naelo predostronosti, naelo preventivne
Za ire videti studiju OECD: Environmental taxes and competitiveness: an overview of
issues, policy options and research needs, COM/ENV/EPOC/DAFFE/CFA(2001)90/final,
11 June 2003.
7
J. P. Barbe, Economic instruments in environmental policy: Lessons from OECD Experience
and their relevance to Developing Economies, OECD, Technical Paper No. 92, Januray 1994,
str. 5.
6

akcije, naelo da teta u ivotnoj sredini treba da bude ispravljena na izvoru
zagaivanja i naelo zagaiva plaa.
Jasno je da princip zagaiva plaa ima za cilj da dovede do situacije u kojoj
trokovi proizvoda i usluga odraavaju njihove ukupne trokove (proizvodnje i
trokove ivotne sredine). injenica da industrija isputa zagaujue supstance u
ivotnu sredinu znai da se resursi ivotne sredine koriste kao proizvodni inputi
ili faktori. U sluaju da se resursi ivotne sredine ne vrednuju adekvatno, jasno
je da to vodi njihovoj dugoronoj degradaciji, unitavanju i gubljenju. Odsustvo
adekvatne cene resursa ivotne sredine je, u ekonomskom smislu, uzrok zagaivanja ivotne sredine i njegove degradacije. Iz toga je proistekao jasan zakljuak
da eksterni trokovi (zagaivanja i ugroavanja ivotne sredine) moraju biti
internalizovani, i to na nivou zagaivaa. Drugim reima, osnovna svrha principa zagaiva plaa je da omogui da ekonomski sistem iskae i cenovne signale
koji predstavljaju trokove koji se tiu ivotne sredine. Pri tom, treba imati u
vidu da princip zagaiva plaa nije jedini princip koji omoguuje internalizaciju
trokova. Mogue su situacije da zagaiva koristi odreene subvencije za preduzimanje mera kontrole, i u ovim okolnostima trokove ivotne sredine snose
svi poreski obveznici kolektivno. Takoe, mogue je zamisliti i situaciju u kojoj
rtva zagaivanja direktno plaa zagaivau zato da ovaj ne bi zagaivao. U oba
ova sluaja odreeni (ili svi) trokovi ivotne sredine su internalizovani, ali ne na
nivou zagaivaa, ve prema principu koji se esto naziva princip rtva plaa.
Opisano stanje u vezi sa razumevanjem sutine principa zagaiva plaa,
kao i praksa njegove primene, otvorili su i odreena pitanja ije razjanjenje
treba da doprinese daljem preciziranju mesta i uloge ekonomskih instrumenata u
politici ivotne sredine. Jedno od tih pitanja je i pitanje irine trokova kontrole
zagaenja koje treba da snosi zagaiva, naroito kad su u pitanju odnosi izmeu
drava povodom pitanja tete u ivotnoj sredini. Smatra se da praksa drava ne
podrava do kraja i bez rezerve stanovite da za sve trokove zagaenja treba da
bude odgovoran zagaiva, posebno kada se radi o teti koja je naneta ivotnoj
sredini u drugoj dravi (ernobiljski akcident, Konvencija o Rajni iz 1976, itd.),
gde se ovaj princip preklapa sa principom ograniene odgovornosti za tete u
ivotnoj sredini kao jednom od principa meunarodnog prava ivotne sredine.
U nacionalnim okvirima smatra se da princip zagaiva plaa obuhvata i trokove merenja koje vre javne vlasti radi spreavanja i kontrole zagaenja, ali
manje je jasno da li to obuhvata i trokove dekontaminacije, ienja i ponovnog
uspostavljanja prvobitnog stanja u sluajevima zagaivanja.8 Drugo pitanje koje
se u vezi sa principom zagaiva plaa moe postaviti je pitanje izuzetaka od
ovog principa, naroito u vezi sa obezbeivanjem subvencija.
Pored dokumenata donetih u okviru pojedinih meunarodnih regionalnih
organizacija (OECD, EU), mnogi meunarodni dokumenti globalnog karaktera
8
P. Sands, Principles of international environmental law, Cambridge University Press, 2003. str.
285.
207
na razliite naine se eksplicitno pozivaju na potrebu adekvatnog uvoenja, praenja i unapreivanja primene ekonomskih instrumenata u politici i pravu ivotne sredine, ukljuujui i odredbe o principu zagaiva plaa. Rio deklaracija
o ivotnoj sredini i razvoju (1992) u svom 16. principu ovako razrauje obaveze
drava u vezi sa principom zagaiva plaa: Nacionalni organi treba da nastoje
da unapreuju ugradnju trokova za zatitu ivotne sredine u sistem obrauna
trokova i korienje ekonomskih instrumenata, imajui u vidu da, u naelu,
zagaiva treba da snosi trokove posledica zagaivanja, uz duno potovanje
javnih interesa i bez ometanja meunarodne trgovine i investiranja.9
to se tie meunarodnih konvencija u oblasti ivotne sredine, moe se rei
da sve zakljuene u poslednjih petnaestak godina sadre odreene odredbe koje
ukazuju na mesto i ulogu ekonomskih instrumenata u ostvarivanju utvrenih
ciljeva u pojedinim oblastima i politici ivotne sredine. U tom kontekstu, neke
od njih se i eksplicitno pozivaju na princip zagaiva plaa ili indirektno ukazuju na njega (Konvencija o spremnosti u sluaju zagaenja naftom iz 1990, Alpska
konvencija iz 1991, Konvencija o prekograninim efektima industrijskih udesa
iz 1991, Konvencija o zatiti Baltikog mora iz 1992, Konvencija o zatiti i korienju prekograninih vodotokova i meunarodnih jezera iz 1992, Konvencija o
saradnji na zatiti i odrivom korienju reke Dunav iz 1994, Energetska povelja
ugovor iz 1994). U nekim meunarodnim konvencijama princip zagaiva
plaa kvalifikuje se kao opti princip meunarodnog prava ivotne sredine,
sa svim implikacijama koje takvo mesto jednog principa moe imati za odnose
izmeu drava povodom pitanja vezanih za oblast ivotne sredine.
Ekonomski instrumenti u politici i pravu ivotne sredine imaju naroito
mesto u delu meunarodnih konvencija koje reguliu pitanja eksploatacije i
zatite pojedinih prirodnih resursa, a naroito biodiverziteta. U tom smislu,
verovatno najvei domet imaju: Konvencija o movarama od meunarodnog
znaaja, naroito kao stanita ptica movarica (1971), Konvencija o zatiti svetske kulturne i prirodne batine (1972), Konvencija o meunarodnoj trgovini
ugroenim vrstama divlje flore i faune (1973), Konvencija o ouvanju migratornih vrsta divljih ivotinja (1979), Konvencija o ouvanju evropske divljai i
prirodnih stanita (1979), Konvencija o biodiverzitetu (1992).10 Takoe, treba
voditi rauna i o brojnim drugim meunarodnim multilateralnim ugovorima u
oblasti ivotne sredine gde se eksploatacija pojedinih resursa pojavljuje u neto
sloenijim vidovima kao eksploatacija, degradacija i zatita vazduha, ozona,
klime, vodnih resursa, mora, ili pak kao upravljanje otpadom: Konvencija o
prekograninom zagaivanju vazduha na velikim udaljenostima (1979) sa osam
protokola, Konvencija o pravu mora (1982), Beka konvencija o zatiti ozonskog
D. Todi, V. Vukasovi, ed., Ekonomska kriza u svetu i odgovor meunarodne zajednice, Institut
za meunarodnu politiku i privredu, Beograd, 2003, str. 134.
10
Za stanje u vezi sa nekim od pomenutih ugovora videti: Economic instruments in Bidiversity
related Multilateral Environmental Agreements, UNEP, 2004.
9

omotaa (1986), Bazelska konvencija o kontroli prekograninog kretanja opasnih otpada i njihovom odlaganju (1989), Konvencija o klimatskim promenama
(1992), Konvencija o zatiti i korienju prekograninih vodotoka i meunarodnih jezera (1992). Pomenuti meunarodni multilateralni ugovori najee
sadre samo odredbe opteg tipa, a dalja razrada se ustanovljava ili u okviru
drava potpisnica ili dokumentima koje usvajaju najvia tela i organi potpisnica
pojedinih meunarodnih ugovora (konferencija strana ugovornica, radne grupe,
upravni saveti, itd.).
3. Ekonomski instrumenti u pravu ivotne sredine Srbije i Crne Gore
Za potpuno sagledavanje stanja primene ekonomskih instrumenata u oblasti
ivotne sredine ili u vezi sa ivotnom sredinom u Srbiji i Crnoj Gori, trebalo bi
analizirati vie razliitih inilaca koji uslovljavaju trenutnu drutvenu, ekonomsku, tehniko-tehnoloku i pravnu situaciju. Najznaajnijom optom determinantom mogu se smatrati okolnosti viegodinje meunarodne izolacije drave u
uslovima graanskog rata tokom 1990-ih godina, sa svim posledicama na stanje
ivotne sredine. Postojee stanje i karakteristike razvoja ekonomskih instrumenata u oblasti ivotne sredine u Srbiji i Crnoj Gori odraz su ukupnih (ne)mogunosti da se na odgovarajui nain formulie i postavi na racionalne osnove
politika u ovoj oblasti. Uticaj meunarodnih procesa i preuzimanje meunarodnih iskustava znaajno je ogranieno odreenim tranzicionim specifinostima
izgradnje ekonomskog i pravnog sistema Srbije i Crne Gore.
Analiza ekonomskih instrumenata u pravu ivotne sredine jedne drave
predstavlja sloen poduhvat koji bi trebalo da obuhvati irok krug relevantnih
izvora prava. Pod pojmom izvori prava11, koji su relevantni za pitanja ekonomskih instrumenata u oblasti ivotne sredine, trebalo bi podrazumevati izuzetno
irok broj zakona i podzakonskih propisa u razliitim oblastima, meu kojima su i
oni koji se odnose na razliite opte aspekte funkcionisanja ekonomskog sistema
(porezi, carina, spoljna trgovina, investicije, koncesije, slobodne trgovinske zone,
bankarstvo, osiguranje, itd.). U neto uem smislu rei, analizu pravnih aspekata
ekonomskih instrumenata u oblasti ivotne sredine imalo bi smisla ograniiti na
najznaajnije izvore prava kojima se neposredno ureuju pitanja iz pojedinih tzv.
sektorskih politika od neposrednog znaaja za ivotnu sredinu, kao to su: rudarstvo, vodoprivreda, poljoprivreda, umarstvo, lov, ribolov, saobraaj, upravljanje
11
U ovom radu se ne analizira praksa u pogledu primene ekonomskih instrumenata kako sa

stanovita uslova i pretpostavki tako i sa stanovita potencijalnih ili ve postojeih posledica
i rezultata primene odreenih ekonomskih instrumenata. Takva analiza bi zahtevala znatno
drugaiji pristup i uvaavanje veeg broja razliitih okolnosti koje postoje u praksi ekonomskog i pravnog sistema zemlje. Za jedan presek stanja i ocenu primene ekonomskih instrumenata videti: Prikaz stanja ivotne sredine u Srbiji 2002. godine, Ministarstvo za zatitu prirodnih
bogatstava i ivotne sredine, Beograd, 2003, str. 23-30.
209
otpadom i energetika. U svakoj od ovih oblasti utvreni su odreeni mehanizmi

upravljanja (takse, naknade, kazne), koji imaju finansijsko-ekonomski karakter
i smisao bez obzira na njihove ukupne efekte u sferi u kojoj se primenjuju, pa
i u odnosu na ciljeve zatite ivotne sredine, odnosno politike u ovoj oblasti.
Kompleksnija analiza ekonomskih instrumenata morala bi obuhvatiti analizu
stanja u svakoj od ovih oblasti pojedinano.
U najuem smislu rei, ispitivanje stanja ekonomskih instrumenata moe se
vriti samo u odnosu na osnovne propise u oblasti ivotne sredine, i to pre svega
imajui u vidu operativne nadlenosti organa koji se bave poslovima ivotne
sredine, odnosno njihovu neposrednu odgovornost i mogunosti za kreiranje i
realizaciju ciljeva u ovoj oblasti.
3.1. Srbija
Doskora, osnovni izvor prava relevantan za ekonomske instrumente u
oblasti ivotne sredine u Republici Srbiji bio je Zakon o zatiti ivotne sredine12
(Slubeni glasnik RS br. 66/91, 83/92, 53/93, 67/93, 48/94, 53/95). Na prvi
pogled bi se moglo rei da je ovaj zakon zasnovan na relativno pojednostavljenoj
koncepcijskoj pretpostavci da je pitanje finansiranja centralno pitanje politike
ivotne sredine u vezi sa ekonomskim instrumentima. Otuda ovaj zakon u osnovi
utvruje naine za obezbeivanje sredstava za finansiranje aktivnosti u oblasti
ivotne sredine i naine i uslove za njihovo troenje. Zakon ve u svom 11. lanu
kae da se sredstva za finansiranje poslova i zadataka zatite i unapreenja ivotne sredine iz okvira prava i dunosti Republike, grada i optine,13 obezbeuju na
dva osnovna naina: iz budeta i iz naknada za korienje prirodnih bogatstava,
dobara u optoj upotrebi i gradskog graevinskog zemljita.
Mnogo detaljnije odredbe o ovim pitanjima sadrane su u etvrtom delu
Zakona. Utvreno je da se materijalni i drugi uslovi za podsticanje mera prevencije i sanacije u zatiti ivotne sredine u Republici obezbeuju iz sredstava
utvrenih ovim zakonom, i to iz sledeih izvora: naknada za zagaivanje prirodnih bogatstava14; sredstava budeta Republike prikupljenih iz poreza na promet
pesticida, deterdenata, plastine ambalae i cigareta od 5% i iz poreza na promet
uglja, nafte i naftnih derivata i motornih vozila u visini od 1%; dela sredstava
predraunske vrednosti objekata i radova za koje je propisana obaveza izrade
analize uticaja objekata i radova na ivotnu sredinu, u visini od 1%; kamate za
Novi Zakon o zatiti ivotne sredine usvojen je u Narodnoj skuptini Republike Srbije (Sl.
glasnik RS br. 135/04), ali se ovde ukazuje i na reenja u prethodnom zakonu zbog potrebe i
mogunosti uporeivanja i sagledavanja razlika i slinosti.
13
Grad i optina mogu za zatitu i unapreivanje ivotne sredine, iz okvira svojih prava i
dunosti obezbeivati posebna sredstva.
14
Vlada utvruje visinu i nain obraunavanja i plaanja ovih sredstava.
12

date kredite; naplaene kazne na osnovu ovog zakona; i iz ostalih izvora (l.
88).
Predvieno je da se obezbeena sredstva mogu udruivati u skladu sa zajednikim potrebama u oblasti zatite ivotne sredine. Ona se uplauju na poseban
raun Ministarstva za zatitu prirodnih bogatstava i ivotne sredine. Posebnim
lanom (89) utvruje se namena ovako prikupljenih sredstava. Ove odredbe
formulisane su iroko i obuhvataju: praenje stanja kvaliteta ivotne sredine;
sufinansiranje opremanja strunih i naunih institucija kojima e se poveravati
vrenje strunih poslova u oblasti zatite ivotne sredine za potrebe Republike;
sufinansiranje strunog osposobljavanja kadrova u strunim, naunim, privrednim i upravnim organizacijama iz oblasti zatite ivotne sredine, od interesa za
Republiku; kreditiranje investicija koje e doprineti bitnom smanjenju zagaivanja ivotne sredine; kao podsticajna, za izradu idejnih reenja, nauno-istraivakih projekata aplikativnog karaktera, studija, elaborata i izvoakih projekata;
finansiranje programa zatite i razvoja zatienih prirodnih dobara; finansiranje
organizovanih akcija u prevenciji i sanaciji zatite ivotne sredine (Pokret gorana, Mladi istraivai Srbije, Savez ribolovaca, Lovaki savez, Savez pronalazaa,
Crveni krst); sufinansiranje publikacija, asopisa i propagandnih akcija u oblasti
zatite i unapreivanja ivotne sredine.
Inae, sam raspored korienja sredstava vri Ministarstvo u skladu sa srednjoronim programom i godinjim planom. Predvieno je da srednjoroni program donosi Vlada, a godinji plan za izvrenje srednjoronog programa donosi
Ministarstvo, koje utvruje kriterijume i blie uslove za usmeravanje i dodelu
sredstava.
Finansiranje zatienih prirodnih dobara predmet je posebnih odredaba
Zakona. Sredstva za ove namene obezbeuju se na jedan od sledeih naina: iz
budeta; iz prihoda koji se ostvare vrenjem delatnosti preduzea koje upravlja
zatienim prirodnim dobrima; od naknade za korienje zatienog prirodnog
dobra;15 iz drugih izvora u skladu sa zakonom.
Posebno mesto u ovom sistemu
pripada preduzeu koje upravlja zatienim prirodnim dobrom. Ovakvo preduzee ima mogunost da pribavlja sredstva i na druge naine: davanjem graevinskog zemljita u zakup, iz kredita, zajmova i drugih izvora. U tom smislu, Zakon
Za korienje zatienog prirodnog dobra, preduzea, druga pravna lica i graani (korisnici) plaaju naknadu preduzeu, odnosno organizaciji koja upravlja zatienim prirodnim
dobrom. Naknada za korienje prirodnog dobra plaa se za sledee vrste aktivnosti: 1)
iskoriavanje prirodnih bogatstava; 2) korienje zatienog prirodnog dobra za delatnost
turizma, ugostiteljstva, trgovine, snimanja filmova i sl.; 3) korienje posebno ureenih ili
pogodnih terena za pojedine namene korienja (za parkiranje, rekreaciju, sport, loita, postavljanje reklama i sl.); 4) korienje imena i znaka zatienog prirodnog dobra; 5) korienje
usluga preduzea, odnosno organizacije koja upravlja zatienim prirodnim dobrom. Ovako
prikupljena sredstva koriste se za zatitu i razvoj zatienog prirodnog dobra.
16
Na akt preduzea, odnosno organizacije koja upravlja zatienim prirodnim dobrom kojim se
utvruje visina i nain obrauna naknada, saglasnost daje Ministarstvo.
15
211
ovlauje preduzee koje upravlja zatienim prirodnim dobrom da odreuje

visinu naknada i nain njihovog obrauna.16 Pri tome treba da se vodi rauna
o sledeim kriterijumima: stepenu iskoriavanja prirodnih dobara, stepenu tete
nanete zatienom prirodnom dobru, stepenu, odnosno vrsti pogodnosti koje
prua korienje zatienog prirodnog dobra za obavljanje delatnosti ili za druge
svrhe korienja. Preduzee koje upravlja zatienim prirodnim dobrom moe
graanima obraunavati naknadu naplatom ulaznica u zatieno prirodno dobro,
odnosno pojedine objekte ili delove podruja zatienog prirodnog dobra.17
3.1.1. Novi Zakon o sistemu zatite ivotne sredine Republike Srbije
Interesantno je da novi Zakon o sistemu zatite ivotne sredine Republike
Srbije, koji se u razliitim varijantama nalazio u proceduri usvajanja u Narodnoj
Skuptini Republike Srbije nekoliko godina i konano usvojen 21. decembra
2004. godine (Sl. glasnik RS br. 135/04), polazi od neto drugaijeg pristupa
pitanju ekonomskih instrumenata u oblasti zatite ivotne sredine. Moglo bi se
rei da je osnovna koncepcijska razlika u odnosu na prethodni zakon u tome
to novi zakon pokuava da ekonomske instrumente u politici ivotne sredine
postavi u osnovu samog sistema politike u ovoj oblasti. Konkretnije govorei, u
odnosu na reenja u prethodnom zakonu, razlike su uoljive po nekoliko osnova.
Najpe, u lanu 9. Zakona, ekspliticno je proklamovano nekoliko naela zatite
ivotne sredine, meu kojima posebno mesto imaju naelo zagaiva plaa (t. 6),
naelo korisnik plaa (t. 7) i naelo primene podsticajnih mera (t. 9). Poseban
deo Zakona (VI deo, lanovi 83102) posveen je ekonomskim instrumentima.
U Zakonu se posebno razrauju pitanja vezana za odreene vrste naknada:
naknade za korienje prirodnih vrednosti (l. 84) i naknade za zagaivanje
ivotne sredine (l. 85). Na opti nain se propisuje da k
orisnik prirodne vrednosti plaa naknadu za korienje prirodnih vrednosti i snosi trokove sanacije i
rekultivacije degradiranog prostora, u skladu sa posebnim zakonom i u zavisnosti
od vrste prirodne vrednosti na koju se odnosi. Raspodela sredstava ostvarenih od
naknade za korienje prirodnih vrednosti vri se tako to se 60% ovih sredstava
smatraju prihodom budeta Republike, a 40% prihodom budeta jedinice lokalne samouprave. U sluaju naknada za zagaivanje ivotne sredine, ovaj odnos
je obrnut: 40% sredstava su prihod budeta Republike, a 60% je prihod budeta
jedinice lokalne samouprave. Inae, naknadu za zagaivanje ivotne sredine
plaaju zagaivai,18 i to na osnovu sledeih kriterijuma: vrsta, koliina ili oso U vezi sa poloajem preduzea koje upravlja zatienim prirodnim dobrom treba napomenuti
i to da Zakon ovom preduzeu daje pravo pree kupovine zemljita, ume ili druge nepokretnosti u privatnoj svojini u nacionalnom parku.
18
Obveznik plaanja naknade za zagaivanje ivotne sredine definisan je na najiri nain kao
svako lice koje uzrokuje zagaenje ivotne sredine emisijama, odnosno otpadom, ili proizvodi, koristi ili stavlja u promet sirovine, poluproizvode ili proizvode koji sadre materije
tetne po ivotnu sredinu.
17

bine emisija iz pojedinog izvora; vrsta, koliina ili osobine emisija
proizvedenog
ili odloenog otpada; i sadraj materija tetnih po ivotnu sredinu u sirovini,
poluproizvodu i proizvodu.
Radikalnija novina u odnosu na ranija reenja predstavljaju i odredbe o
formiranju Fonda za zatitu ivotne sredine (l. 90-99). Radi obezbeivanja
finansijskih sredstava za podsticanje zatite i unapreivanje ivotne sredine,
osniva se Fond za zatitu ivotne sredine sa svojstvom pravnog lica. Predvieno
je da Fond obavlja poslove u vezi sa finansiranjem pripreme sprovoenja i
razvoja programa, projekata i drugih aktivnosti u oblasti ouvanja, odrivog
korienja, zatite i unapreivanja ivotne sredine, kao i u oblasti energetske
efikasnosti i korienja obnovljivih izvora energije. Neto konkretnije govorei,
Fond treba da obavlja razliite poslove u vezi sa ivotnom sredinom, kao to su:
pribavljanje, upravljanje i korienje sredstava Fonda; posredovanje u vezi sa
finansiranjem zatite ivotne sredine i energetske efikasnosti iz sredstava stranih
drava, meunarodnih organizacija, finansijskih institucija i tela, kao i domaih i
stranih pravnih i fizikih lica; voenje baze podataka o programima, projektima
i drugim aktivnostima u oblasti zatite ivotne sredine i energetske efikasnosti,
kao i potrebnim i raspoloivim finansijskim sredstvima za njihovo ostvarivanje.
Takoe, predvieno je da Fond radi na podsticanju, uspostavljanju i ostvarivanju saradnje sa meunarodnim i domaim finansijskim institucijama i drugim
pravnim i fizikim licima radi finansiranja zatite ivotne sredine i energetske
efikasnosti u skladu sa nacionalnim programom i drugim stratekim planovima i
programima, kao i zakljuenim meunarodnim ugovorima za namene utvrene
ovim zakonom.
Za razumevanje osnovne zamisli u vezi sa mestom i ulogom Fonda, naroito
je znaajno imati u vidu reenja koja Zakon sadri a odnose se na pitanja vezana za korienje sredstava Fonda. Iz odredaba lana 93. Zakona proizilazi da se
sredstva Fonda koriste za finansiranje akcionih i sanacionih planova u skladu
sa Nacionalnim programom zatite ivotne sredine,19 a naroito za regulisanje
pojedinih problema kao to su: zatita, ouvanje i poboljanje kvaliteta vazduha,
vode, zemljita i uma, kao i ublaavanje klimatskih promena i zatita ozonskog
omotaa; sanacija odlagalita otpada, podsticanje smanjenja nastajanja otpada,
reciklaa i ponovna upotreba otpada; podsticanje istije proizvodnje i primena
najbolje dostupnih tehnika za rad postrojenja i obavljanje aktivnosti; zatita i
ouvanje biodiverziteta; podsticanje odrivog korienja zatienih prirodnih
dobara; podsticanje odrivog razvoja ruralnog podruja; podsticanje korienja
obnovljivih izvora energije i poveana energetska efikasnost; podsticanje istijeg
transporta; podsticanje odrivih privrednih delatnosti, odnosno odrivog privrednog razvoja; unapreenje sistema informisanja o stanju ivotne sredine, praenje
i ocenjivanje stanja ivotne sredine, kao i uvoenje sistema upravljanja ivotnom
sredinom; podsticanje obrazovnih, istraivakih i razvojnih studija, programa,
19
Koji, inae, donosi Narodna skuptina za period od najmanje deset godina (l. 64. Zakona).
213
projekata i drugih aktivnosti, ukljuujui i demonstracione aktivnosti; sufinansiranje preventivnih i interventnih mera u vanrednim okolnostima zagaivanja
ivotne sredine i osposobljavanje za reagovanje u sluaju udesa; sufinansiranje
obaveza Republike u vezi sa supsidijarnim merama, itd. Takoe, predvia se da
Fond moe uestvovati i u sufinansiranju programa, projekata i drugih aktivnosti
za spomenute namene, ako ih organizuju i finansiraju meunarodne organizacije,
finansijske institucije i tela ili druga strana pravna lica.
Zakonom su utvrena i odreena pitanja relevantna za poloaj lokalne
samouprave u vezi sa primenom ekonomskih instrumenata. Predvieno je da
jedinica lokalne samouprave moe, iz okvira svojih prava i dunosti, propisati
naknadu za zatitu i unapreivanje ivotne sredine u skladu sa svojim potrebama
i specifinostima (l. 87). Takoe, predvia se da autonomna pokrajina, jedinica
lokalne samouprave, odnosno dve ili vie jedinica lokalne samouprave mogu
osnovati Fond koji e se finansirati iz prihoda ostvarenih na njihovoj teritoriji
(l. 100).
Moglo bi se smatrati naroito znaajnim i to to se posebnom odredbom
lana 101. novog Zakona o zatiti ivotne sredine utvruju pravila u vezi sa ekonomskim podsticajnim merama. Utvruju se razliite vrste podsticajnih mera.
Tako je predvieno da se za odreena pravna i fizika lica mogu utvrditi poreske,
carinske i druge olakice ili oslobaanja od obaveze plaanja, kad ona primenjuju tehnologije, proizvode i stavljaju u promet proizvode iji je uticaj povoljniji
od drugih slinih, odnosno koji koriste obnovljive izvore energije (sunce, vetar,
biogas i dr.), opremu i ureaje koji neposredno slue zatiti ivotne sredine.
Na slian nain je predvieno podsticanje odgovarajueg ponaanja potroaa
onda kad potroai organizovano vraaju koriene i neupotrebljive ureaje ili
njihove delove, proizvode ili njihovu ambalau. Podsticajnim merama obuhvaeni su i proizvoai koji obezbede reciklau korienih i neupotrebljivih ureaja
ili njihovih delova, proizvoda ili njihove ambalae, odnosno njihovo uklanjanje,
odnosno kada smanjuju negativni uticaj svojih aktivnosti na ivotnu sredinu
na drugi organizovan nain. Posebne podsticajne mere obuhvataju subvencije,
depozite i refundiranje depozita.
3.2. Crna Gora
Najznaajniji izvor prava koji se odnosi na ekonomske instrumente u oblasti
ivotne sredine u Crnoj Gori je Zakon o ivotnoj sredini (Slubeni list RCG br.
12/96). On na vie mesta daje odreene naznake o pojedinim instrumentima koji
imaju ekonomski karakter. Tako se, na primer, ve u delu koji govori o osnovnim
principima (l. 7) proklamuje neki od osnovnih principa savremene politike i
prava ivotne sredine, kao to je princip zagaiva plaa, princip korisnik plaa i
princip obaveznog osiguranja. Utvreno je da je zagaiva, odnosno njegov pravni
sledbenik odgovoran za zagaivanje i tetu nanetu ivotnoj sredini (t. 8), odnoMegatrend revija, vol. 2 (1) 2005.

sno, da svako ko koristi prirodna bogatstva mora da plati realnu cenu za njihovo
korienje i rekultivaciju prostora (t. 9). Takoe, svako ko svojim radom zagauje
ili moe da zagadi ivotnu sredinu obavezan je da prihvati odgovornost za mogue
zagaenje (t. 10). Pri tom treba voditi rauna da je i vie drugih principa iz ovog
zakona relevantno za razumevanje koncepta ekonomskih instrumenata u oblasti
ivotne sredine, poput principa ouvanja prirodnih vrednosti, procene uticaja na
ivotnu sredinu, alternativnih reenja, supstitucije hemikalija, ponovne upotrebe
i reciklae, itd.
Primena tzv. stimulativnih mera predmet je posebnih propisa i Zakon o
ivotnoj sredini u lanu 24. sadri samo upuujue odredbe o tome da e uslovi
za primenu ovih mera biti propisani posebnim propisima. Radi se o tri kategorije
stimulativnih mera: a) olakice i oslobaanje plaanja poreza i drugih javnih
prihoda, b) olakice i smanjivanje poreza i drugih javnih prihova, c) olakice
i stimulacije za sva pravna lica. Olakice i oslobaanje plaanja poreza i drugih
javnih prihoda predvieno je za: korienje tehnologija, proizvodnju i promet
proizvoda iji je uticaj na ivotnu sredinu povoljniji od uticaja drugih srodnih
tehnologija, proizvodnje i proizvoda, korienje obnovljivih izvora energije (sunce,
vjetar, morski talasi, biogas), kao i za opremu i ureaje koji se koriste za zatitu i
praenje stanja ivotne sredine.
Olakice i smanjivanje poreza i drugih javnih prihoda odnosi se na: proizvoae koji organizuju zamenu upotrebljenih i neupotrebljenih ureaja, postrojenja
ili njihovih delova, proizvoda ili njihove ambalae, korienje kaucije ili ako na
drugi organizovan nain smanje negativne uticaje svoga rada na ivotnu sredinu.
Kada se govori o olakicama i stimulacijama za sva pravna lica, onda se misli na:
pravna lica koja se bave prikupljanjem sekundarnih sirovina ili proizvodnjom
na bazi sekundarnih sirovina (reciklaa), kao i na sve one koji na bilo koji drugi
nain uklanjaju sekundarne sirovine i otpad iz ivotne sredine doprinosei
poboljanju njenog kvaliteta.
Prema odredbama lana 35. Zakona o ivotnoj sredini, finasniranje u oblasti
zatite ivotne sredine vri se iz pet razliitih izvora: sredstava budeta; sredstava
eko-naknada; sredstava naplaenih kazni po ovom zakonu; sredstava iz posebnih
izvora koje propisuje lokalna samouprava uz saglasnost Vlade i sredstava iz drugih
izvora. Tzv. eko-naknade posebno se razrauju. One obuhvataju: naknade na
investicije; naknade zbog zagaivanja ivotne sredine (princip zagaiva plaa).
Utvreno je da naknadu na investicije plaa investitor na investicione radove, i
to po sledeoj stopi: 2% na vrednost investicija na podruju nacionalnog parka,
a koje nesu u neposrednoj funkciji zatite prirodnih dobara, i 1% na vrednost
20
Osnovicu za obraun sredstava koja se uplauju ini predraunska vrednost investicija i

utvrena prekoraenja. Obraun i uplatu sredstava na predraunsku vrednost inveticija
investitor vri iz sredstava za investicije, i to: 10% u momentu izdavanja saglasnosti na procenu, a ostatak sredstava sukcesivno po obraunskim situacijama. Uplata sredstava je uslov
za izdavanje upotrebne dozvole.
215
investicija za koje je propisana izrada procene (l. 37).20 to se tie naknada zbog
zagaivanja predvieno je da ih plaaju i pravna i fizika lica. Predvieno je postojanje est vrsta naknada: naknade za isputanje zagaujuih materija u vazduh;
naknade za korienje fosilnih goriva; naknade za korienje supstanci koje unitavaju ozonski omota; naknade za korienje ulja za podmazivanje; naknade za
stvaranje i deponovanje opasnog otpada i naknade za korienje motornih vozila,
vazduhoplova i plovnih objekata. Predvieno je da visinu naknada, nain obrauna i plaanja utvruje Vlada.
Korienje sredstava prikupljenih po osnovu eko-naknada predstavlja posebno pitanje. Ona se uplauju u budet Republike, i to na poseban podraun
koji se naziva ekoloki raun i koriste se za sledeih devet potreba: realizaciju Ekolokog programa; sufinansiranje programa zatite i razvoja zatienih
prirodnih dobara; finansiranje izrade i realizacije sanacionog programa kad je
zagaiva nepoznat; sufinansiranje interventnih mera u vanrednim situacijama
zagaivanja ivotne sredine; sufinansiranje i drugih investicionih programa koji
doprinose bitnom smanjenju zagaivanja ivotne sredine; izradu idejnih reenja,
nauno-istraivakih projekata aplikativnog karaktera, studija, elaborata i izvoakih projekata; sufinansiranje strunog osposobljavanja kadrova u strunim,
naunim, privrednim i upravnim organizacijama iz oblasti ivotne sredine od
interesa za Republiku; sufinansiranje organizovanih aktivnosti u prevenciji i
sanaciji ivotne sredine u okviru ekolokih nevladinih organizacija; sufinansiranje publikacija, asopisa, strunih i naunih skupova i informativno-propagandnih aktivnosti u oblasti zatite i poboljanja kvaliteta ivotne sredine (l. 41).
Uredbom o visini naknada, nainu obrauna i plaanja naknada zbog zagaivanja ivotne sredine (Sl. list RCG br. 26/97, 9/00, 52/00) utvrena je visina
naknada i kako se one obraunavaju i plaaju od strane fizikih i pravnih lica.
Prema odredbama ove uredbe, pravna lica koja koriste loina postrojenja instalisane snage vee od 1 MW meseno plaaju naknade zbog zagaivanja ivotne
sredine, zavisno od vrste goriva i vrste isputenih tetnih i opasnih materija
u vazduh, po toni, i to za sledee vrste isputenih tetnih i opasnih materija:
benzo(a)piren, ugljen-monoksid CO, sumporni oksidi izraeni kao SO2, azotni
oksidi izraeni kao NO2, gasovita neorganska jedinjenja fluora izraena kao NF,
gasovita neorganska jedinjenja hlora izraena kao HCl, organske materije izraene kao ukupni ugljenik, olovo, nikl, hrom, kadijum i iva, mangan i bakar piren,
fenantren, antracen i ukupne prakaste materije.
Posebnim lanom (3) utvrene su naknade po osnovu korienja fosilnih
goriva. Ove naknade se obraunavaju prema koliini fosilnih goriva koja se stavljaju u promet, i to za: teka ulja, laka ulja, ugalj, teni naftni gas, dizel i benzin.
Naknade po osnovu korienja ulja za podmazivanje (mainska ulja, motorna
ulja, tovatna mast) obraunavaju se prema koliini ulja za podmazivanje koja se
21
Lica koja stavljaju u promet fosilna goriva i ulja za podmazivanje duna su da vode evidenciju
o koliini i vrsti prodatih, odnosno izdatih fosilnih goriva i ulja za podmazivanje.

stavljaju u promet.21 Ove vrste naknada (po osnovu korienja fosilnih goriva i
po osnovu korienja ulja za podmazivanje) naplauju pravna lica koja se bave
prometom fosilnih goriva i ulja za podmazivanje. Naknade se uplauju na uplatne raune javnih prihoda u rokovima propisanim za plaanje poreza na promet,
pri emu kontrolu obrauna i uplate naknada vri nadleni poreski organ.
Pravna lica koja koriste hlorfluorugljenike (CFC) i pravna lica koja stvaraju
i deponuju otpad koji sadri jedan ili vie sastojaka odreenih toksinih materija
i supstanci22, takoe plaaju posebnu naknadu. U prvom sluaju pravna lica
plaaju naknadu po kilogramu utroenog hlorfluorugljenika, a u sluaju pravnih
lica koja stvaraju i deponuju opasan otpad koji sadri jedan ili vie sastojaka
toksinih materija i supstanci, plaa se mesena naknada u propisanim iznosima
po toni otpada.
Obraun naknada koje plaaju pravna lica po osnovu korienja loinih
postrojenja instalisane snage vee od 1 MW (iz lana 2), zatim po osnovu
korienja hlorofluorougljenika (CFC) (iz lana 4) i po osnovi stvaranja i deponovanja opasnog otpada (iz lana 5), utvruje reenjem ministarstvo nadleno za
zatitu ivotne sredine. Naknade se uplauju na uplatne raune javnih prihoda
do 20. u mesecu za prethodni mesec, a kontrolu plaanja naknada vri nadleni
poreski organ.23
4. Zakljuak
Analizirano stanje primene ekonomskih instrumenata u oblasti ivotne
sredine jasno pokazuje porast njihovog znaaja u savremenoj politici i pravu
ivotne sredine. Koncepcijski posmatrano, vie je pitanja koja se mogu postaviti
u vezi sa mestom i ulogom koju ekonomski instrumenti imaju u politici i pravu
ivotne sredine, a naroito u kontekstu odnosa sa irim privrednim i razvojnim
problemima i ekonomskom politikom uopte. Brojni meunarodni ugovori u
oblasti ivotne sredine sadre odgovarajue odredbe opteg tipa o ekonomskim
instrumentima i njihovoj ulozi u ostvarivanju definisanih ciljeva u pojedinim
oblastima. Pitanje ekonomskih instrumenata ima potrebu da najjasnije bude
definisano u grupi meunarodnih ugovora koji reguliu eksploataciju i zatitu
Na primer: arsen, iva, kadijum, talijum, berilium, hrom, olovo, antimon, fenol, cijanidi,
organo-halogena jedinjenja, hlorovni rastvarai, organski rastvarai, biocidi i fitofarmaceutske supstance, rezidualni otpad od rafiniranja, destilacije i svakog drugog pirolitikog
tretmana, farmaceutska jedinjenja, peroksidi, hlorna jedinjenja, fluoridi, azbest (praina i
vlakna), selen, telur, policiklina aromatina jedinjenja (sa kanerogenim efektom), karbonili
metala, jedinjenja bakra, kiseline i baze koja se koriste u povrinskoj obradi metala, itd.
23
Interesantno je da su Uredbom predviene i kazne prekraje koji se odnose na plaanje
naknada za pravna lica po osnovu korienja leinih postrojenja instalisane snage vee
od 1MW, po osnovu korienja hlorofluorougljenika i po osnovu stvaranja i deponovanja
odreenih vrsta opasnog otpada.
22
217
pojedinih resursa i u kontekstu zatite pojedinih od njih (biodiverzitet, vode,

klima, vazduh, ozon, upravljanje otpadom, itd).
Princip zagaiva plaa predstavlja jedan od najznaajnijih principa politike
i prava ivotne sredine, nastao na sve jasnijim zahtevima za to preciznijim utvrivanjem odgovornosti za tete u ivotnoj sredini u uslovima trinog privreivanja. Meunarodno pravo ivotne sredine polazi od stava da se pojedini principi,
kao to su princip zagaiva plaa, princip korisnik plaa, princip prevencije,
princip predostronosti, mogu smatrati optim principima meunarodnog prava
ivotne sredine. Formalna potvrda takvog stava moe se pronai i u jednom
broju meunarodnih ugovora u oblasti ivotne sredine. Ipak, neka pitanja u vezi
sa primenom principa zagaiva plaa i drugih principa nisu do kraja precizirana
i ostaju predmet daljih rasprava, analiza i sporenja.
Analiza propisa koji reguliu oblast ekonomskih instrumenata u politici
ivotne sredine u Srbiji i Crnoj Gori pokazuje da postoji nekoliko otvorenih
pitanja. Otvorena pitanja su, u osnovi, vie ili manje samo produetak osnovnih
koncepcijskih dilema koje se inae pojavljuju u raspravama o opravdanosti i
delotvornosti primene ekonomskih instrumenata, s tim to neka imaju predominantno odlike tranzicijskih uslova privreivanja. Kljuno je pitanje realne cene
ivotne sredine kao resursa, odnosno zagaivanja i ugroavanja ivotne sredine i
posledica koje ono proizvodi. S tim je povezano i pitanje mogunosti utvrivanja
trokova zagaivanja i saniranja posledica ugroavanja ivotne sredine.
Literatura
[1] Barbe, J. P.: Economic instruments in environmental policy: Lessons
from OECD Experience and their relevance to Developing Economies,
OECD, Technical Paper No. 92, Januray 1994.
[2] Environmental taxes, Copenhagen, EEA, 1996.
[3] Klarer, J McNicholas, J Knaus, E. M, (ed.): Sourcebook on Economic
Instruments for Environmental Policy in Central and Eastern Europe A
Regional Analysis, Szentendre, Hungary, April 1999
[4] Ole, K. F.: Environmental taxes and trade discrimination, Kluwer Law
International, London, The Hague, Boston, 1998.
[5] Popov Ili, G.: Ekoloki porezi, Savet projekta Konstituisanje Srbije kao
pravne drave, Centar za publikacije Pravnog fakulteta, Beograd, 2000.
[6] Prikaz stanja ivotne sredine u Srbiji 2002. godine (prevod), Ministarstvo za
zatitu prirodnih bogatstava i ivotne sredine, Beograd, 2003.
[7] Recommendations to governments of ECE Countries in transition on the application of economic instruments for better integrating environmental policy with
sectoral policy, ECE/CEP/45, 16 May 1998.

[8] Sands, P.: Principles of international environmental law, Cambridge university press, 2003.
[9] Spec, S. McNicholas, J. Markovi, M.: Environmental Taxes in an
Enlarged Europe An Analysis and Database of Environmental Taxes
and Charges in Central and Eastern Europe, Szentendre, The Regional
Environmental Center for Central and Eastern Europe, 2001.
[10] Zakon o zatiti ivotne sredine, Sl. glasnik RS br. 135/04, www.parlament.
sr.gov.yu
[11] Zakon o zatiti ivotne sredine,
Slubeni glasnik RS br. 66/91, 83/92, 53/93,
67/93, 48/94, 53/95.
[12] Zakon o ivotnoj sredini, Slubeni list RCG br. 12/96.

Pregledni lanak
219
UDK 004.738.5:339

Ekonomski fakultet, Univerzitet u Kragujevcu
Globalne i evropske tendencije

u unapreivanju
poslovnog procesa kroz STP
Rezime: Predmet analize u ovom radu je razmatranje mogunosti, problema i
efekata pune integracije finansijskih i trgovinskih informacionih tokova u poslovnom
ciklusu na bazi direktnog procesinga (Streight-Through-Processing STP), kao vieg
nivoa integracije u elektronskom poslovanju preduzea. Prvi deo rada bavi se koncepcijskom i evolutivnom analizom implementacije EDI (Electronic Data Interchange)
i EFT (Electronic Fund Transfer) FEDI (Financial Electronic Data Interchange).
Dalja analiza posveena je najpre pojmovnom i sutinskom identifikovanju koncepata upravljanja finansijskim lancima vrednosti (Financial Value Chain Management
FVCM) i STP, a zatim prezentiranju nekih znaajnijih solucija njihove primene na
globalnom nivou. Posebno se analizira pristup koji se razvija u Evropskoj uniji zbog
znaaja koji ima za budue aktivnosti u sektoru bankarstva Srbije.
Kljune rei: FVCM, STP, Bolero.Net, Identrus-Eleonor.
1. Integracija e-tehnologija u trgovinskim transakcijama
Evolutivni razvoj elektronske trgovine pokazuje visok stepen zavisnosti od
opteg tehnolokog razvoja i mogunosti integracije razliitih elemenata koji se
u poetku razvijaju izolovano u heterogenim poljima. Kako dolazi do njihove
progresije, poinju da se integriu po vie osnova i irom sveta (puna integracija).
Time, naravno, dolazi i do evolucije u samim konceptima elektronske trgovine
i tehnologija na kojima se ona zasniva.
Tradicionalna elektronska trgovina,
karakteristina za 1990-e godine, u sutini se svodi na poslovnu praksu koja se
razvija u uslovima primene EDI-ja1. Sa upotrebom Interneta, poev od 1993.
godine, nastupa era nove elektronske trgovine, u ijem se razvoju diferenciraju
dve etape: prva koja traje od 1993. do 2000. godine i druga, koja je otpoela
1
E. Turban, et al., Electronic commerce: A menagerial perspective, 1999.
220 Globalne i evropske tendencije u unapreivanju poslovnog procesa kroz STP

2001. i jo uvek traje. Osnovni tehnoloki koncepti tradicionalne elektronske
trgovine EDI i EFT postaju Internet bazirani EDI i Internet bazirani EFT.
Elektronska trgovina kao kljuni elemenat uspenog poslovanja u savremenim uslovima postaje sinonim za reinenjering trgovinskog poslovnog procesa na
bazi informatizacije i standardizacije procedura i dokumenata (primenom EDI i
EFT tehnologija). Sam reinenjering poslovnog procesa moe da deluje na unapreenje poslovnog procesa po dva osnova: prvo, po osnovu podizanja pojedinane efikasnosti i ekonominosti unapreenjem naina poslovanja (intraorganizacioni efekat) i, drugo, po osnovu katalizatorskog uticaja na podizanje kvaliteta
meuodnosa uesnika u lancu poslovnog procesa (interorganizacioni efekat).
Smatra se da je osnova elektronske trgovine postavljena pojavom EDI
tehnologije jo 1980-ih godina. Proliferacijom novih vrsta EDI sistema dolazi
do evoluiranja samih definicija i potrebe uvoenja novih klasifikacija. Sama
EDI tehnologija se u prvoj fazi primene bazira na paketskoj obradi, u drugoj na
obradi u realnom vremenu (interaktivni EDI), u treoj na globalnoj primenljivosti (otvoreni EDI) i u etvrtoj na upotrebi Interneta (Internet EDI). U tom
kontekstu, kao polazna i osnovna (mada ne i jedina) korist u ovom domenu
istie se mogunost prenoenja informacija u standardizovanom formatu u svim
pravcima (nazad i napred) izmeu uesnika i bez ponovnog unoenja. Razlike u
postizanju pozitivnih efekata rezultat su razlika u stepenu intenzivnosti, funkcionalnosti, dometa i integrisanosti njene primene.2
Kao kljuni elementi elektronske trgovine, EDI i EFT su implementirani u
razliitim formama i razliitim poslovnim funkcijama, pri emu je EFT sve vie
potiskivao elemente papirnih sistema plaanja u finansijskom sektoru, a EDI
elemente papirnih sistema u trgovini.3 EDI je jedna od prvih tehnologija koja je
obezbeivala tanost i pravovremenost informacionog (dokumentacionog) toka
koji prati fiziki tok robe i predstavlja sastavni deo same transakcije. U funkciji reavanja informacionih potreba poslovnih transakcija, EDI je, u principu,
mogao da zameni bilo koji papirni dokument (upit, narudbenica, otpremnica,
faktura, tovarni list, itd.) ija se razmena vri izmeu kupca i prodavca.
Kao mehanizam koji se koristi za slanje digitalnog novca kroz mreu sa
jednog rauna na drugi, EFT predstavlja sr elektronskih plaanja izmeu preduzea, drave i drugih institucija, samim tim i elektronske trgovine uopte.
Njegova funkcija u elektronskoj trgovini je da obezbeuje razmenu informacija
potrebnih za prenos monetarne vrednosti elektronskim putem sa jednog rauna
na drugi, bilo direktnom meubankarskom komunikacijom, bilo preko posrednika. Specifina karakteristika ovog mehanizma sastoji se u tome to zahteva
izuzetno visok nivo tanosti i sigurnosti u procesima provere autentinosti i
davanja autorizacije. Meutim, primenom ovih mehanizama obezbeuje se
samo autorizacija za prenos sredstava sa rauna kupca na raun prodavca, odno2
3
J. L. Boockholdt, Accounting Information Systems, 1996.

M. Greinstain, T. Feinman, Electronic commerce: Security, Risk Management and Control, 2000.
221
sno samo meusobni obraun izmeu kupca i prodavca. Kako se plaanja vre
kao kompenzacije ili naknade za prijem robe ili usluga, a na bazi informacija iz
odgovarajuih dokumentacija, u praksi se problem odvojenosti ovih oblasti dugo
pojavljuje kao mrtav vor u daljem unapreivanju trgovinskih procesa.
U ranim fazama bilo je praktino mogue i prihvatljivo direktno komuniciranje izmeu trgovinskih partnera.4 Ovaj nain je od partnera zahtevao sline
komunikacione protokole, iste brzine prenosa, istovremenu raspoloivost linija
i kompatibilnost kompjuterskih sistema. Kako su ovi uslovi bili sve tee ostvarivi sa multipliciranjem broja partnera, reenje je naeno u uvoenju posebnih
informacionih mrea (VAN-ova), koje su obino pruale i dodatne usluge. Sami
podaci su se u ranim fazama prezentirali u privatnim formatima zasnovanim na
dogovoru manjeg broja partnera, da bi kasnije, sa multipliciranjem broja uesnika sposobnih za elektronsko poslovanje, bili zamenjeni nacionalnim i internacionalnim standardizovanim formatima.
Istovremeno, za realizaciju elektronskih plaanja bankarski sistem poinje
da koristi EFT tehnologiju, pri emu se ni koncepcijski ni praktino ne uspostavlja integracija ova dva segmenta poslovnog procesa. Nezavisno primenjivanje
jednog i drugog segmenta u elektronskom poslovanju znai da je bilo mogue
vrenje plaanja elektronskim putem, a da se istovremeno poslovna komunikacija partnera obavlja na klasian nain i obrnuto. Kako je parcijalna primena
znaila odvojenost tokova prenosa komercijalnih informacija od finansijskih
informacija potrebnih za prenos sredstava sa rauna kupca na raun prodavca,
poslovni proces je i dalje zahtevao naknadno sravnjivanje informacija koje su
u jednom segmentu dobijane elektronskim putem sa informacijama koje su u
drugom segmentu dobijane na papiru. Zbog toga su mnoge potencijalne beneficije izostajale i u mnogim sluajevima se zakljuivalo da ne dolazi do bitnijeg
smanjenja trokova papira i rada.
Mnoga preduzea su koristila EDI za procesiranje svojih transakcija, ali to
nije dovodilo do dovoljnog unapreenja u pogledu ekonominosti i efikasnosti
poslovanja. Zbog toga se sa poveanjem dometa primene EDI tehnologije sve
vie uoava potreba za elektronskim povezivanjem trgovinskih i finansijskih
tokova, a ovo povezivanje dobija i svoj poseban terminoloki izraz finansijski
EDI (FEDI). Nastaje, prirodno, kao rezultat porasta broja funkcionalnih oblasti
i odnosa koji se pokrivaju interorganizacionim informacionim sistemima i injenice da potencijalne mogunosti njegove primene prevazilaze zamenu papirnih
dokumenata elektronskim ekvivalentima.
Za razliku od EDI-ja, koji je korien za meusobnu komunikaciju partnera
direktno ili preko VAN-ova, FEDI esto ukljuuje mnogo kompleksnije operacije i zahteva znatno iru infrastrukturnu mreu. Po pravilu, tu se ukljuuje najmanje 4-5 uesnika, trgovinskih partnera i banaka.
U sutini, uspostavlja se veza
segmenata koji su funkcionalno povezani, mada ne i identini. Zbog toga to
4
H. Krcmar, et al., EDI in Europe How it Works in Practice, 1995.

ukljuuje i bankarski sistem, on je najkomplikovaniji, ali zato najvie doprinosi
redukciji papira i rada. Sa ubrzanim razvojem elektronskog trgovanja postaje
sve znaajniji. Meutim, da bi FEDI bio stvarno koristan i duniku i poveriocu
odnosno kupcu i prodavcu, potrebno je da svako od njih, kao i njihove banke
budu u potpunosti osposobljene za ovu funkciju.
2. Upravljanje finansijskim lancima vrednosti
U okviru e-poslovanja sektora privrede (B2B) aktuelna tema je obezbeenje glatke integracije (seamless integration) poslovnih procesa. Mada integracija voena tehnologijom omoguava razvoj brojnih solucija sa unakrsnim
korienjem instrumenata i kanala i u sektoru stanovnitva (EBPP Electronic
Bill Presentment and Payment), u sektoru privrede (EIPP Electronic Invoice
Presentment and Payment) predstavlja poseban izazov. Naime, zahtevi u B2B su
znatno kompleksniji od zahteva u B2C zbog veliine trita, sloenosti i veliine
transakcija.
B2B tehnologija smatra se znaajnom zbog toga to, pored ubrzanja tokova
prenosa komercijalnih i finansijskih informacija potrebnih za kompletiranje procesa plaanja, prua mogunosti za tzv. end-to-end procesing i povezivanje sa mnogim prateim administrativnim aktivnostima (upravljanje novanim tokovima,
kreditiranje i sl.). Tu se ne radi samo o utedi trokova i podizanju operacione efikasnosti u back office-u, ve o fundamentalno novom nainu obavljanja poslova.
Zbog toga se oekuje da e ova oblast biti jedan od najznaajnijih investicionih
prioriteta za finansijske institucije u narednih nekoliko godina.
U sklopu ovih aktivnosti, Asocijacija za globalni STP (Global Strait Through
Processing Association GSTPA) uvodi koncept direktnog procesinga ili STP
(Straight-Through-Processing).5 On se bazira na ideji da se podaci samo jednom
unose u odreenu bazu i da se iz nje koriste direktnim prenosom za potrebe procesinga svih faza i od strane razliitih uesnika u procesu obavljanja elektronske
trgovine. Cilj je da se na bazi smanjivanja broja unosa podataka i automatizacije
omogui dodatno poveanje efikasnosti, smanjivanje greaka i rizika. Na bazi
ovog pristupa tei se najpre ostvarenju beneficija u relacijama banka-banka ili
banka-komitent, a kasnije se postignuta unapreenja po tom osnovu pokazuju
nedovoljnim.
U cilju podizanja stepena ostvarivanja dodatnih koristi prelazi se
na tzv. end-to-end integraciju u povezivanju preduzea (B2B) preko banaka. Sa
ovakvim konceptom javlja se i potreba za jedinstvenom dostupnou bankarskih mrea preduzeima irom sveta, kako bi ona mogla lako da vre plaanja
na globalnom nivou preko jedne platforme koja bi bila povezana sa internim
raunovodstvenim i drugim sistemima.
5
R. Naatsaari, How banks enable Straigh Processing in business processes, (predavanje), Bled, 2004.
223
U takvim uslovima, kompletiranje celokupne trgovinske transakcije zahteva

dobro i integrisano koordiniranje svih funkcija i procesa izmeu razliitih zainteresovanih poslovnih entiteta, kupaca, prodavaca i njihovih banaka. Pokazalo
se da je za operacionalizaciju pristupa STP bilo potrebno precizno utvrivanje
uloge i odgovornosti svakog pojedinanog uesnika (kupca, prodavca, banke,
regulatorne institucije i provajdera servisa i logistike). U tom cilju Aberden
grupa (Aberden Group) je postavila okvir upravljanja lancem vrednosti (Financial
Value Chain Management FVCM) koji prua sistemski pristup ulozi i odgovornosti pojedinih uesnika u finansijskom lancu vrednosti. Prema konceptu koji
je postavljen 2001. godine, finansijski lanci vrednosti (Financial Value Chain
FVC) definiu se kao funkcije i procesi na kojima se zasnivaju B-to-B intra
i interkompanijske transakcije, to znai da obuhvataju i informacije koje se
odnose na kretanje dobara i usluga.6
Prema konceptu, FVC se sastoji od potprocesa koji povezuju razliite
komponente i funkcije sa njihovim izvriocima. Dva glavna segmenta su: segment kreiranja transakcije i segment izvravanja (settlement). Za prvi segment
relevantne su etiri komponente (kontakt, finansiranje, cena, obezbeenje), a
za drugi segment pet komponenti (fakture, pregledi, reklamacije, plaanja i analize). Kako
se ova analiza bavi problemima plaanja, kljuni znaaj imaju sledee

dve komponente: finansiranje i plaanje. Prva komponenta odnosi se na pitanja
bankarskog finansiranja kupca za izvravanje plaanja i u velikoj meri je vezana
za problem kreditnog rizika. Tipini instrumenti za realizaciju ove funkcije su:
trgovinski kredit, komercijalne kreditne linije, faktoring, akreditiv i lizing. Druga
komponenta koja pokriva operacije plaanja obuhvata funkcije deponovanja
sredstava na raun banke i upotrebu razliitih metoda za izvravanje plaanja na
bazi tih sredstava (novane/kreditne kartice, GIRO, elektronski prenos).
Istraivanje Killen & Associates pokazuje interesantne i verovatno neoekivane rezultate u pogledu vremena potrebnog za realizaciju plaanja u 2000.
godini u odnosu na 1960. godinu. Prema ovom istraivanju, u pomenutom periodu upravo nije dolo do apsolutnog unapreenja u komponenti plaanja, dok se
to uoava u svim drugim FVC komponentama (nalog, isporuka, fakturisanje). Iz
toga proizilazi da su procesi automatizacije pomogli sniavanju trokova i poveanju efikasnosti, ali nisu doveli do unapreenja elementa koji je najznaajniji
za likvidnost preduzea.7
6
7
A. Fight, E-Finance, 2002.

M. Tan, e-payment: The Digital Exchange, Ridge Books, 2004.

Tabela 1. Vreme procesiranja transakcija u 1960. i 2000.
aktivnosti plaanja
1960.
2000.
nalog
4-7 dana
istog dana
isporuka
14-21 dan
sledeeg dana
faktura
4-7 dana
istog dana
plaanje
45-60 dana
45-60 dana
Izvor: M. Tan, e-payment: The Digital Exchange, Ridge Books, 2004.
Preduzea danas zahtevaju mnogo sofisticiranije finansijske analize i dodatne usluge koje se ire van prostog prijema uplata i vrenja isplata na celokupno finansijsko upravljanje. One zahtevaju razumevanje poslovanja blagajne,
upravljanje likvidnou i novanim tokovima koji su u vezi sa kliringom i saldiranjem, elektronskim bankarstvom, netting-om i pooling-om, kao i problemima
valutnog i kamatnog rizika. Mnoge multinacionalne korporacije sve vie trae
naine da automatizuju izmirenje rauna kroz sisteme kliringa i saldiranja i preko
Interneta. One takoe ve due oseaju potrebu za unapreenjem standarda u
ovoj oblasti.
Meunarodna trgovina je tradicionalno bila skupa i obimna, karakterisala
se logistikom i vremenskom neefikasnou, kao i visokim trokovima. Na primer, tipino finansiranje trgovine akreditivom koje zahteva 15 dana za obradu
i obuhvata 12 dokumenata, moe biti smanjeno na nekoliko dana uz izrazito
smanjenje direktnih i indirektnih trokova. Banke uoavaju da elektronskim
distribuiranjem tih dokumenta razliitim trinim uesnicima mogu da obezbede
skraivanje vremena i sniavanje trokova.
Meutim, automatsko procesiranje posla moe da rei samo deo problema.
Ako su trgovina i plaanja nekompletno ili neblagovremeno izvrene, ili postoji
nekonzistentnost izmeu podataka u preduzeu i eksterno kod trgovinskih
partnera ili korisnika, nee biti realizovane beneficije procesa automatizacije u
potpunosti. To znai da e preduzeu biti potrebno vie vremena i napora da bi
se izvrila usklaivanja koja zahteva kompletiranje transakcije, kao i da greke
u trgovini ne mogu biti identifikovane i automatski ispravljene. Zbog toga se
jednostavno povezivanje smatra nedovoljnim, a postizanje mnogo vieg stepena
integracije kroz STP postavlja kao imperativ.
3. Solucije glatkih integracija u B2B e-plaanjima
Tradicionalani finansijski uesnici kao to su ACH, SWIFT i asocijacije
platnih kartica, bili su usmereni pre svega na jedan segment trgovinskog ciklusa
8
R. Naatsaari, How banks enable Straigh Processing in business processes, Bled, 2004.
225
plaanje. Zbog toga, sagledavajui pogodnosti integracije celokupnog ciklusa

trgovinske transakcije, ukljuujui i plaanja, novi nebankarski uesnici, nezavisno ili u okviru konzorcijuma sa bankama, poinju da se pojavljuju sa posebnim
solucijama. Ve prisutni Bolero.Net, Rosseta Net i Trade Card i noviji, kao to su
Eleanor i TWIST, istiu sopstvene propozicije integrisanog pristupa za komercijalne i finansijske trgovinske transakcije. Velike internacionalne banke takoe
poinju da razvijaju nove finansijske solucije da bi omoguile korporacijama vii
nivo automatizacije tokova plaanja i procesa finansiranja trgovine.
U Aziji mnoge banke izbacuju na trite nove proizvode finansiranja trgovine i procesiranja plaanja preko Interneta. Solucija ABN AMROs omoguava kompletno bespapirno procesiranje digitalnih dokumenata, monitoring
fizikih dokumenata, smanjivanje rizika, finansiranje, izvravanje i saldiranje u
meunarodnoj trgovini pomou bluprinta. Sa ovim servisom kupci, prodavci i
njihovi provajderi mogu on line da koordiniraju sve aspekte transakcije. AllTrade
pojednostavljuje samu sr trgovinskog procesa kroz konsolidaciju trgovinskih
aktivnosti, olakavajui time inkorporiranje dodatnih injenica i vrednosti kao
to su: obraun trokova morskog prevoza, identifikacija dozvole uvoza i izvoza,
automatska verifikacija i ubrzanje procesiranja carine kreiranjem i verifikovanjem odgovarajue dokumentacije. ABN nudi posebne modele ovih usluga za
male, srednje i velike banke. Regionalne banke srednje veliine u SAD-u koriste
od 2002. pomenute servise ABN AMRO za meunarodne transakcije, eliminiui time potrebu da vre sopstvena ulaganja u ovu oblast.8
Citibank, koja je poznata kao tehnoloki inovator, kreirala je za svoje komitente posebnu soluciju za integrisano upravljanje izvozom, koja pomae pripremu izvozne dokumentacije i modernizacijom procesiranja ove dokumentacije
povratno deluje na ubrzanje procesa naplate. Primenom ove solucije (poznate
pod nazivom Electronic Documents) korisnicima je omogueno da dobijaju uvid
u irok spektar podataka koji se odnose na njihove trgovinske transakcije, to
moe biti znaajno za sagledavanje potencijalnih oblasti rizika, posebno kod
dokumentarnog akreditiva. Tako, na primer, dok se dokumenta pripremaju za
slanje uesnici su upoznati sa statusom pripremnog procesa, a kada se kompletiraju obezbeen je uvid u njih preko portala.
Bolero.Net je finansijski servis sa posebnom logistikom i infrastrukturom,
koji je osnovan 1998. na inicijativu SWIFT-a, sa ciljem da omogui pojednostavljenje i unapreenje procesa koji prate fiziko kretanje robe u meunarodnoj
trgovini. U njega je danas ukljueno oko 35 banaka lanica, a za funkcionisanje
sistema prenosa poruka koncipirano je preko 88 razliitih Bolero XML standarda.
Legalizacija strukture poruka omoguava unapreenja kroz STP u bankama i
svim preduzeima koja su ukljuena u ove trgovinske transakcije.
Kljune komponente sistema su: tehnike, aplikacione, zakonodavne,
standardi i protokoli. Tehnike komponente pokrivaju probleme procesa prenosa poruka i njihove sigurnosti, a koncipirane su tako da obezbeuju spreaMegatrend revija, vol. 2 (1) 2005.

vanje mogunosti naknadnog poricanja, autentikaciju i diskreciono ifriranje.
Aplikacione komponente obezbeuju sistem registracije koji je potreban za
adekvatan prenos konosmana. On omoguava da konosman moe da se kreira,
prenosi i dopunjava, ali tako da samo ovlaena institucija moe registru da naloi kompletiranje transakcije. Protokoli specificiraju proces saldiranja upotrebom
XML standarda, koje banke inae koriste za implementaciju Bolero sistema sa
komitentima koji jo uvek koriste tradicionalne tokove. Zakonodavna pravila
prihvaena od odgovarajuih zakonodavnih vlasti treba da obezbede zakonsku
sigurnost sistema. Problem se u praksi javlja zbog toga to mnoge zemlje imaju
sopstvenu regulativu i pokazuju otpor prema primeni ovog mehanizma na globalnom nivou.
U cilju unapreenja Bolero.net solucije razvijen je sistem BoleroSURF koji
daje pravila za standardizovanje meubankarskih servisa.9 Sistemi dokumentarnog saldiranja koji se baziraju na Internetu, do te mere pojednostavljuju proces
upravljanja tokovima koji prate kretanje robe da omoguavaju obavljanje trgovinskih transakcija na principima DvP sistema (Delivery versus Payment). Pored
unapreivanja funkcionisanja banaka kao distribucionog kanala, omogueno
je inkorporiranje posebnih, dodatnih usluga kao to je npr. e-UCP (Uniform
Customs and Practice). Inae, sistem se pokazao primenljivim u razliitim industrijskim granama i geografskim relacijama (npr. uvoz rude bakra u azijskim
zemljama iz Brazila i Australije, proizvoda duvanske industrije u Tajvan i Kinu iz
Japana, kompjuterskih tonera u Singapur iz Japana, itd).
Eleanor je koncipiran na inicijativu Identrusa, vodeeg meunarodnog
bankarskog konzorcijuma, sa ciljem da premosti jaz koji postoji u e-plaanjima
privrede, koncipiranjem specifikacija koje su potrebne za obezbeivanje zakonski
sprovodive globalne interoperabilnosti u ovoj oblasti. Bazira se na XML, MIME
i PKI i prilagoen je razliitim okruenjima, ukljuujui e-nabavku, trgovake
veb (web) servere i e-trita. U tom cilju kreira se interoperabilna mrea banaka i
njihovih poslovnih komitenata tako da plaanja koja iniciraju preduzea kupci
u korist prodavaca mogu da se realizuju bez obzira na lokaciju partnera i njihovih
banaka.
Za razliku od sistema meubankarskog kliringa i saldiranja, Eleanor je
usmeren primarno na reavanje segmenta iniciranja plaanja, a dalji kliring i
saldiranje iniciranih transakcija vre se preko postojeih meubankarskih mrea
i njihovih platformi (ACH, RTGS, SWIFT). Da bi se obezbedila podrka za efikasno i ekonomino izvravanje trgovinskih transakcija, obezbeuju se tehnika
i poslovna interoperabilnost svih uesnika. U
tom cilju izvrene su funkcionalne,

tehnike i operacione specifikacije. Funkcionalne specifikacije pruaju opis pojedinanih vrsta plaanja i njihovih atributa; tehnike specifikacije obezbeuju
standarde i protokole za prenos elektronskih poruka, a opracione specifikacije
razrauju pitanja prava i obaveza po pojedinim nivoima i uesnicima.
9
A. Fight, op. cit.
227
Upotreba Eleanor elektronskih instrumenata plaanja kao krajnji cilj ima

ostvarivanje STP iz koga proizilaze beneficije za svakog od uesnika (kupca, prodavca, njihove banke), koje utoliko vie dolaze do izraaja to su odnosi sloeniji,
sa vie dokumenata i otvorenih obaveza.10
Eleanor B2B sistem za elektronsku trgovinu bazira se na troslojnom modelu
kod koga su prva dva nivoa formirana na odnosima meusobne kooperacije
izmeu uesnika, a trei nivo na principima konkurencije. Ovakav pristup omoguava preko prvog nivoa uspostavljanje neophodne tehnike kooperativnosti
(globalni interoperabilni sistem na bazi PKI i standarda), a preko drugog nivoa
uspostavljanje funkcionalne kooperativnosti (preko zajednikih standarda i pravila funkcionisanja). Na ovakvim zajednikim osnovama svaka banka lanica
sistema moe (u okviru treeg nivoa) da razvija asortiman sopstvenih proizvoda
i usluga, sa kojima (na bazi zajednike tehnike i funkcionalne osnove) moe da
konkurie drugim uesnicima.
Tabela 2. Osnovni Eleanor instrumenti plaanja
Vrsta
instrumenta
Opis
Analogija
Opozivost
Transferabilnost
Platni nalog
Nalog kupca
svojoj banci da
izvri plaanje
putem e-bank
iro plaanja,
telegrafski prenos,
elektronski prenos,
ACH odobravanja
da
ne
Obligacione
obaveze
Obaveza kupca
da e izvriti
isplatu holderu
odreenog dana
menice, trgovinski
akcepti
ne
da
Potvrene
obligacione
obaveze
Obaveze isplate
koje su potvrene
od banke kupca
menice sa
bankarskim
akceptom,
garancije
ne
da
Uslovne
obaveze
plaanja
Obaveze isplate
u skladu sa
ispunjavanjem
uslova
uslovna plaanja,
dokumentarne
naplate
ne
da
Izvor: M. Tan, e-payment: The digital Exchange, Ridge Books, 2004, str. 116.
10
Primere funkcionisanja pojedinanih instrumenata videti u: M. Tan, op. cit., str. 117-118.

4. Uloga banaka u unapreivanju poslovnih procesa kroz STP
u Evropskoj uniji
Opte karakteristike aktuelnog stanja u Evropskoj uniji su, sa jedne strane,
trenutno zaostajanje za integracionim aktivnostima u odnosu na SAD i neke
azijske zemlje uz istovremeno izraavanje veoma jake potrebe za uvoenjem
odgovarajuih solucija e-integracije, a sa druge strane, davanje centralne uloge
bankama u generalnom pristupu pomenutom problemu i konkretnim aktivnostima koje se sprovode. Smatra se da je brz i ekonomian prelaz na integrisane
poslovne procese u lancima vrednosti nemogu bez ovakvog uea banaka zbog
toga to su one te koje ve imaju uspostavljene odnose sa komitentima, znaajnu
prodajnu snagu, ve izgraeno poverenje, sredstva i visok stepen spremnosti za
prilagoavanje ve uspostavljenim navikama i obiajima svojih komitenata.
Bankarske usluge su potrebne kao deo u integrisanim finansijskim lancima
vrednosti da bi se obezbedili: sigurnost (kroz identifikaciju i eliminaciju trgovinskog rizika); nii trokovi (upotrebom sredstava kojima ve raspolau i mogu da
obezbede dodatno delovanje ekonomije obima) i maksimalna brzina implementacija (reupotrebom postojeih komponenti). Smatra se da sa takvom svojom
pozicijom banke postaju neizostavni i kljuni uesnici u unapreenju automatizacije poslovnog procesa u Evropi.11
Iskustva sa evropskog trita pokazuju da tranja za korienjem pristupa
upravljanja finansijskim lancima vrednosti (FVCM) veoma brzo raste u B2B
zbog obimnih uteda i podizanja kvaliteta usluga. Istovremeno, kao argumenti
koji idu u prilog izabranom modelu navode se sledei razlozi: 1. mnogi relevantni korporativni komitenti ve koriste e-bankarstvo; 2. sredstva sa kojima su
bankarski komitenti ve familijarizovani iz e-bankarstva upotrebljiva su i ire za
e-poslovanje (npr. eID, e-plaanja, dokumenta za e-fakturisanje, e-plate, itd.); 3.
postoji ve obezbeen visok nivo sigurnosti, poverenja i zatite od pranja novca
i 4. mogunost korienja istih mrea koje se koriste za plaanja i za kreiranje i
slanje e-faktura.
ECBS (European Committee for Banking Standards) inicirao je preduzimanje
koraka u cilju obezbeivanja uslova za korisenje istih elemenata u domaim i
meunarodnim standardima (XML koverat za prenos fakture i ubacivanje u
SWIFT C2BXML). Povezivanjem poslovnih procesa plaanja (ne samo banke)
i izbegavanjem fragmentacije stvara se osnova za razvoj SEPA (Single European
Payment Area) ka end-to-end STP. Time se izbegavaju trokovi za investicije u
skeniranje faktura i omoguava eventualna reupotreba sigurne mree globalnih
plaanja za fakture koje startuju iz Evrope.
Procene izvrene na primerima nordijskih zemalja pokazuju da je implementacija e-fakturisanja upotrebom ePI (Electronic Payment Initiator) veoma jednostavna za ukljuivanje u postojei sistem, a trini odgovor na postojeu ponudu
11
R. Naatsaari, How banks enable Straigh Processing in business processes, Bled, 2004.
229
ohrabrujui. U praksi finske (Nordea) banke su prve startovale sa dogovorenim

standardom za e-fakture (Finvoice) upotrebom ePI, a istim putem idu i vedske
i norveke banke. Za preduzea je bitno da prelaz na novi sistem ne zahteva
dodatne investicije jer se fakture alju u banku kao fajlovi (kreirani od strane
preduzea ili operatera ERP) ili ih individualno unose u bankarske mree manja
preduzea. Konkretno reenje bazira se na upotrebi XML formata (za sopstvene
komitente, druge banke, operatere EBPP) ili tampanje za primaoce koji nisu
elektronski osposobljeni.
U cilju ubrzanja razvoja i podsticanja prihvatanja ovog sistema u Finskoj, u
sam proces promocije bila je aktivno ukljuena i drava. Ministarstvo finansija
podralo je usvajanje e-fakturisanja i Finvoice standard u cilju postizanja 50%
poveanja korienja sistema do 2005. godine. ERP-integratori, ponuai softvera i operatori sa fakturisanjem ve su u visokom stepenu na novi sistem prilagodili proizvode, politike i procedure za podrku migraciji. Bilo je ocenjeno da
samo banke sa njihovim prodajnim snagama, sigurnom mreom i pripremljenim
solucijama mogu da budu nosioci ovih usluga. Na ponude banaka veliki primaoci
faktura javljali su se dobrovoljno i istovremeno upuivali pozive svojim poslovnim partnerima da se ukljue u novi sistem (nedeljno je pristupalo u proseku
70-80 uesnika).
Ovako koncipiran sistem posmatra se kao sredstvo za kreiranje platnog naloga bez greke koji moe biti korien za plaanja e-fakture, e-plaanja, direktnih
zaduenja, isplatu zarada. Lako se integrie u proces plaanja u sistemima koje
koriste preduzea i banke, poseduje adekvatnu ambalau za ukljuivanje svih
relevantnih informacija (reference prodavca, kupca, kompletne raunovodstvene informacije, a kada je potrebno i mogunost realizacije mehanizma direktnih
zaduivanja). Elektronsko iniciranje plaanja (ePI) i e-faktura zajedno omoguavaju visok nivo automatizacije u logistici i obraivanju naloga, u knjigovodstvu
i prateim poslovima.
Procenjuje se da je u cilju ubrzanja procesa operacionalizacije celokupnog
sistema potrebna primena zajednikih standarda i postojanje slobodne konkurencije. Poetni rezultati koje pokazuje praksa zemalja ukljuenih u prezentirani
projekat (u nacionalnim i meunarodnim relacijama) pokazuju nekoliko znaajnih injenica: 1. integrisani sistemi mogu se formirati preuzimanjem i pilagoavanjem ve postojeih elemenata iz asortimana usluga plaanja; 2. mogue je
ostvarivanje veoma velikih uteda u trokovima (posebno kroz e-fakturisanje);
3. reavanje sigurnosnih potreba transakcija doprinee spreavanju zloupotrebe
fakturisanja i unapreivanju mehanizama odbrane od pranja novca i 5. otvara se
prostor za dalje unapreenje usluga individualnih banaka.
Pomanjkanje panevropske implementacije ne smanjuje progres sam po sebi,
ali bi zajedniki pristup evropska preduzea generalno uinio mnogo konkurentnijim, pri emu mala preduzea dobijaju dodatnu ansu u odnosu na velika,
i to bez znaajnijih, dodatnih ulaganja. Zbog toga se u aktivnostima koje se u

Evropskoj uniji sprovode u cilju formiranja jedinstvenog evropskog elektronskog
trita (SEEM), pomenuti integracioni procesi tretiraju kao kritini elemenat. U
skladu sa tim, sugerie se ubrzanje razvoja u svim zemljama, postojeim i potencijalnim lanicama. U tom kontekstu, e-lanac vrednosti posmatra se kao klju
za produktivnije poslovanje u nacionalnim i evropskim relacijama, potencira se
potreba brzog progresa u ovoj oblasti, a u bankama se vide uesnici od krucijalnog znaaja za obezbeivanje tog lanca.
5. Zakljuak
Banke u Srbiji trenutno ne pokazuju interesovanje za ove aktivnosti, najverovatnije zbog optereenosti drugim urgentnim problemima. Meutim, veoma
je bitno da u ovom trenutku budu bar informaciono pribliene aktivnostima
koje se sprovode u ovoj oblasti u regionu i mogunostima koje iz toga proizilaze.
Aktivnosti koje se sprovode u Evropskoj uniji pojavljuju se kao deo Akcionog
plana Evropske komisije i tesno su povezane sa razvojem jedinstvenog evropskog
elektronskog prostora (SEEM). Prvi koraci u tom smislu uinjeni su u okviru
finsko-slovenake kooperacije, a u slovenakom strunom timu koji je ukljuen
u ovaj projekat postoji raspoloenje da se u ovaj projekat ukljue i zainteresovane banke iz Srbije. U tom cilju bio je upuen poziv strunjacima iz Srbije da
uestvuju na 8th Executive Bussiness, Governement, and University Metting On
Cross-border eInvoicing in eRegion, koji je u okviru tzv. Merkur Day odran 22.
oktobra 2004. godine u Sloveniji. Namere organizatora ovog susreta bile su:
stvaranje svesti o znaaju eI (eInvoicing) u regionu, razmenjivanje ideja participirajuih zemalja o zajednikim akcijama, kao i razmatranje prednosti zajednikih
istraivanja i razvojnih projekata.
Literatura
[1] Boockholdt, J. L: Accounting Information Systems, Irwin, 1996.
[2] Carignani, A.: E-banking in Italy: No More Bets, Proceedings of IADIS
International Conference: e-commerce 2004, Lisabon, 2004.
[
3
]
Fight, A.: E-Finance, Cupstone Publishing, 2002.
[
4
]
Fergus, D.: Bacground to Financial EDI Services, The 4th EDI Conference,
Bled 10-12 June, 1991.
[
5
]
Grannan, P.: Electronic Commerce Today; Financial EDI Solutions For
Tomorrow, Management Accounting, November, 1997.
[6] Greinstain, M. Feinman, T.: Electronic commerce: Security, Risk
Management and Control, 2000.
231
[
7
]
Krcmar, H. Bjorn/Andersen,
N. OCallaghan,
R.: EDI in
Europe
How It Works in Practice, Wiley, 1995.
[8] Naatsaari, R.: How banks enable Straigh Processing in business processes,
(predavanje), Bled, 2004.
[
9
]
Pushkin, A. Morris,
B.: Unerstanding Financial EDI, Management

Accounting, November, 1997.
[10] Tan, M.: e-payment: The Digital Exchange, Ridge Books, 2004.
[11] Turban, E. Lee, J. King, D. Chung, H. M.: Electronic commerce: A
menagerial perspective, 1999.
[12] Vuksanovi, E.: Finansijski EDI u funkciji integracije informacionih tokova
elektronske trgovine, Peta yedi konferencija Elektronsko poslovanje,
mogunosti, izazovi, Subotica, 1998.

Struni lanak
233
UDK 007:[378.6:33(497.11)]:004

Tehniki fakultet, aak, Univerzitet u Kragujevcu
PUT KA INTEGRALNOM
INFORMACIONOM SISTEMU
NA PRIMERU MEGATREND UNIVERZITETA
Rezime: Jedini put ka integralnom informacionom sistemu Megatrend univerziteta jeste korienje posebnog alata iji je naziv CASE (Computer Aided System
Engineering). CASE sistem predstavlja alat koji slui kao pomo projektantu informacionih sistema. Od efikasnosti ovog alata moe da zavisi kvalitet gotovog proizvoda
(informacionog sistema).
Kljune rei: CASE, BPwin, ERwin, model procesa, model podataka.
1. Uvod
Razvoj i usavravanje softverskih sistema, mogunosti raunara i oekivanja
korisnika zahtevaju viestran rad vezan za realizaciju informacionog sistema
(IS). Poto je runo razvijanje softvera od najnieg nivoa skupo i dugotrajno i
sa rezultatima koji nisu uvek predvidivi, postoji potreba da se razvoj softvera
olaka, zbog ega je, pre vie od dvadeset godina, nastalo softversko inenjerstvo
kao disciplina.
CASE alati u razvoju informacionog sistema Megatrend univerziteta treba
da omogue sledee:
n da dalji rad na projektu IS Megatrend univerziteta ne zavisi od prethodnog izvoaa;
n nezavisnost od budueg sistema za upravljanje bazom podataka (SUBP),
koji se definie tek sa izvoakim projektom, pri emu donoenje odluke
o vrsti budue baze podataka nije prioritet;
n za izradu projekata nije potrebno kupovati hardver jer je u pitanju prototipski nain rada.
234 Put ka integralnom informacionom sistemu na primeru Megatrend univerziteta

2. Zablude i ogranienja razvoja IS
Prva zabluda u vezi sa razvojem IS odnosi se na stanovite da se kupovinom
gotovog reenja po principu klju u ruke dobije IS Megatrend univerziteta.
Kupovinom gotovog softvera kupuje se tue loe reenje. Reenje je da se formira
meoviti tim konsultanata iz oblasti projektovanja IS, pa da se projektuje softver
korienjem CASE alata za konkretne potrebe. Ovakvo reenje je potrebno jer je
odravanje uraenog softvera vezano za stalnu postavu unutar raunskog centra
Megatrend univerziteta. Druga zabluda odnosi se na shvatanje da se preslikavanjem postojeih aplikacija u novo hardversko i softversko okruenje moe doi
do novog sistema. Svi problemi koji su tamo postojali ostaju i dalje. Reenje za
ovu zabludu bie u daljem tekstu detaljno obrazloeno.
Kad se raskrsti sa zabludama, na sledeem koraku javljaju se ogranienja
koja, pak, mogu sa svoje strane da uspore razvoj informacionih sistema. Prvo
ogranienje je stepen organizovanosti sistema Megatrend univerziteta koji se
analizira i koji zavisi od razraenosti standardnih dokumenata i procedura za
njihovu obradu i distribuiranje. Drugo ogranienje vezano je za korisnike IS
Megatrend univerziteta, koji pokazuju odbojnost prema ideji uvoenja novog
sistema. Tree ogranienje moe biti znanje projektnog tima, metodologija rada
i nedovoljno iskustvo u projektovanju slinih sistema.
3. Pretpostavke razvoja IS
Imajui u vidu ogranienja, treba ispuniti tri osnovne pretpostavke da bi
se pristupilo razvoju IS. Prva pretpostavka vezana je za jedinstven sistem oznaavanja i podrazumeva definisanje najee tzv. paralelnog sistema oznaavanja.
Paralelnim sistemom oznaavanja definie se: jedinstven identifikacioni broj,
standardizovan naziv i odgovarajui klasifikacioni broj. Druga pretpostavka
odnosi se na jedinstvenost modela procesa i podataka, gde se obino podrazumeva primena jedinstvene metodologije vezane za projektovanje informacionog
sistema korienjem CASE alata (Computer Aidid Software Engineering). Trea
pretpostavka vezana je za jedinstvenost sistema za upravljanje bazama podataka
(SUBP).
Opti postupci koje je potrebno preduzeti prilikom rada na razvoju IS
Megatrend univerziteta su:
n za svaki pojedinani posao treba obaviti razgovor sa kompetentnim strunjacima;
n prikupiti odgovarajuu dokumentaciju i primerke popunjenih obrazaca;
n izvriti analizu postojeeg korisnikog softvera;
235
n definisati
detaljnu funkcionalnu dekompoziciju tj. izradu detaljnih

dekompozicionih dijagrama;
n za svaki pojedinani posao definisati logiki model podataka (predvia se
izmeu 400 i 500 entiteta);
n za svaki pojedinani posao definisati fiziki model podataka (predvia se
izmeu 400 i 500 tabela sa po minimalno 10 kolona, to ini ukupno 5000
kolona);
n predloiti procedure preuzimanja podataka iz postojeih IS;
n definisati dinamiku realizacije i prioritete razvoja podsistema;
n definisati ovlaenja, autorizaciju, odgovornosti i protokole auriranja i
diseminacije podataka i dokumenata;
n definisati nain zatite informacionog sistema;
n definisati i predloiti strukturu, obim i dinamiku obuka;
n definisati prioritete, dinamiku realizacije i trokove.
4. Postupak razvoja informacionog sistema
Za razvoj IS Megatrend univerziteta koristie se odgovarajui CASE alati
zasnovani na IDEF0 (Integation DEFinition) standardu realizovanom kroz
BPwin (Bussines Process windows) CASE alat za funkcionalno modeliranje i IE
(Information Engineering) standard realizovan kroz ERwin (Entity Relationships for
windows) CASE alat za informaciono modeliranje IS.
Razvoj IS Megatrend univerziteta treba da slui kao dokumentacija i uputstvo za opis kompleksnih aktivnosti, izmeu ostalog i procedura i uputstava
zahtevanih standardom ISO 9000. Takoe, on treba da omogui bre organizacione promene jer modeliranje IS dokumentuje vane aktivnosti i omoguava uvid
u kritine aktivnosti koje treba izvesti sa odgovarajuim resursima.
Najvanija korist od razvoja IS Megatrend univerziteta je prototipski pristup,
gde se na brz i jednostavan nain proveravaju alternativne ideje. Mnogo je jeftinije kroz modeliranje IS nacrtati model procesa i model podataka nego razviti
novi informacioni sistem. Ovo je veoma bitna osobina jer brzi razvoj informacionih tehnologija i primena internet servisa uslovljava potrebu za reinenjeringom, a ona zahteva radikalni redizajn koji je potrebno opisati i pre sprovoenja
prototipski proveriti.
IDEF0 (Integation DEFinition) i IE (Information Engineering) su tehnike
modeliranja procesa i podataka bazirane na kombinaciji grafike i teksta koji su
predstavljeni na organizovan i sistematian nain da bi se poveala razumljivost
i obezbedila logika za potencijalne izmene, specificirane zahteve ili, drugaije
reeno, podrala analiza sistema po nivoima. Postavljeni koncept modeliranja
procesa i podataka prihvaen je, na primer, od vlade SAD-a, Pentagona i NATO
pakta i nijedan dokument ne moe biti definisan dok se ne opie korienjem ove

metodologije. Zadatak koji ispunjava ova metodologija je da mora da obuhvati
problematiku vezanu za klijent/server arhitekturu, tj. da povee vie raznorodnih
raunara.
Razvoj IS Megatrend univerziteta izvodi se kroz sledee faze:
n funkcionalno modeliranje korienjem IDEF0 standarda (idejni projekat),
n informacino modeliranje korienjem IE standarda (glavni projekat) i
n aplikativno modeliranje generisanjem klient server arhitekture (izvoaki projekat).
4.1. Funkcionalno modeliranje korienjem IDEF0 standarda
Funkcionalnim modeliranjem IS-a Megatrend univerziteta definie se dinamika, pa je potrebno odrediti:
n dijagram konteksta tj. granice sistema;
n stablo aktivnosti, tj. uspostaviti vertikalne veze izmeu aktivnosti;
n dijagram dekompozicije, tj. uspostaviti horizontalne veze izmeu
aktivnosti.
4.1.1. Definisanje dijagrama konteksta
Definisanje granica sistema poslova
Megatrend univerziteta vezano je za

definisanje dijagrama konteksta da bi se, pre svega, znalo gde treba stati sa modeliranjem.
Dijagram konteksta definisan je jednim pravougaonikom koji predstavlja
granicu modela koji se prouava. U tom sistemu i izvan njega teku informacije
preko strelica. Kontekstni dijagram je najvii nivo apstrakcije koji se dekompozicionim dijagramima prevodi u nii nivo apstrakcije.
Odnos izmeu aktivnosti i informacija odreen je pomou pravougaonika
(aktivnosti) i strelica (nosilac informacije) kao to je prikazano na slici 1.
Strelice sa leve strane pravougaonika definiu se kao ulazi (Input). Strelice
koje ulaze u pravougaonik odozgo definiu se kao kontrole (Control). Strelice
koje izlaze iz pravougaonika na desnoj strani predstavljaju izlaze (Output). Izlazi
su podaci ili objekti proizvedeni od strane aktivnosti.
Ulazna (Input) strelica predstavlja materijal ili informaciju koja se koristi
ili transformie u cilju definisanja izlaza (Output). Dozvoljava se mogunost da
odreene aktivnosti ne moraju imati ulazne strelice.
Kontrolne (Control) strelice reguliu, odnosno odgovorne su za to kako, kada
i da li e se aktivnost izvesti, odnosno kakvi e biti izlazi. Svaka aktivnost mora
da ima najmanje jednu kontrolnu strelicu.
US ED AT:
AUTHOR :
PR OJECT: AIS VTA
DATE: 1999-01-17
WOR KING
R EV: 2004-12-09
DRAFT
Prof.
dr Alempije
Veljovi
R ECOMMENDED
NOTES : 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10
R EADER
DATE CONTEXT:
TOP
237
PUBLICATION
S tatut i
pravilnici
Zakoni i
propisi
Informacije od drzavnih iinstitucija

Informacije iz NIR -a
Informacije za nastavu
POSLOVI
MEGATR END
UNIVER ZITETA
Informacije za NIR
Informacije za studentsku sluzbu
Informacije ka drzavnim institucijama
Indeks
Predhodno znanje
R ektor
i
S tudenti
Dekani
NODE:
TITLE:
R eferent
Nastavnici
Prodekan
za nastavu
Prodekan za
NIR
POSLOVI MEGATR END UNIVER ZITETA
NUMBER:
A-0
Slika 1. Dijagram konteksta IS-a Megatrend univerziteta

Kontrole su esto u obliku pravila, regula, politika, procedura ili standarda.
One utiu na aktivnost bez mogunosti da budu transformisane ili upotrebljene.
Bie sluajeva kad je cilj aktivnosti da promene pravilo, regulativu, politiku,
proceduru ili standard. U tom sluaju, za oekivati je da e strelice koje sadre
tu informaciju biti, u stvari, ulaz.
Izlazne (Output) strelice su materijali ili informacije stvorene aktivnou.
Svaka aktivnost mora imati najmanje jednu izlaznu strelicu. Aktivnost koja ne
stvara izlaz ne treba ni modelirati.
Strelice mehanizama su oni izvori koji izvode aktivnosti a sami se ne troe.
Mehanizmi mogu biti ljudi, maine, i/ili oprema tj. objekti koji obezbeuju
energiju potrebnu za izvoenje aktivnosti. Najee ovim strelicama definiemo
odgovornosti za pojedine funkcije.
4.1.2. Definisanje stabla aktivnosti
Definisanjem stabla aktivnosti
poslova Megatrend univerziteta (slika
2)
uspostavljaju se vertikalne (hijerarhijske) veze izmeu aktivnosti. Stablo
aktivnosti definie se primenom metode reavanja problema odozgo nadole (topdown) kada se sloena aktivnost rastavlja na vie podreenih aktivnosti, a zatim
se pristupa reavanju jednostavnih podreenih aktivnosti. Drugim reima, polazna sloena aktivnost razvija se u hijerarhiju podreenih aktivnosti, ija je struktura tipa stabla. Koren stabla (to je najvii vor stabla) sadri polaznu aktivnost,

dok listovi, tj. vorovi koji nemaju potomke sadre aktivnosti ije je reavanje
relativno jednostavno. Reavanjem svih podreenih aktivnosti iz listova reena
je i polazna sloena aktivnost. Dakle, stablo aktivnosti predstavlja hijerarhiju
definisanih aktivnosti oienu od strelica i omoguava funkcionalnu dekompoziciju i uvid u dubinu odvijanja veza izmeu aktivnosti. Vertikalna hijerarhija
US ED AT:
AUTHOR :
DATE:povezuje
1998-02-04
WOR
KING
R EADER
DATE CONTEXT:
uspostavljena
stablom aktivnosti
strateko
upravljanje
(vizija,
politika,
PR OJECT: AIS VTA
R EV: 2004-12-09
DRAFT
TOP
R ECOMMENDED
postavljeni ciljevi) sa nivoom praenja i ocenjivanja
uspostavljenih procesa.
NOTES : 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10
PUBLICATION
A-0
POSLOVI
MEGATR END
UNIVERZITETA
0
POSLOVI
UPRAVE
1
PLANIR ANJE I
KOOR DINACIJA
POSLOVI
FINANS IJA I
KNJIGOVODS TVA
PR AVNI I
KADR OVS KI
POSLOVI
POSLOVI
DAKTILO BIR OA
KONTR OLA
NODE:
POSLOVI
S TUDENTS KE
S LU@BE
POSLOVI
NASTAVE
2
POSLOVI
IZDAVACKE I
NAUCNE
DELATNOS TI
PLANIR ANJE I
ORGANIZOVANJ E
NASTAVE
PR IJEM
S TUDENATA I
S LU[ ALACA
PLANIR ANJE I
ORGANIZOVANJ E
NIR -a
PR ACENJE
R EALIZACIJE
NASTAVE
PER SONALNO
PR A] ENJE
S TUDENATA
POSLOVI
IZDAVACKE
DELATNOS TI
POSLOVI
BIBLIOTEKE
PR ACENJE
IS PITA
PR ACENJE
R EALIZCIJE NIR -a
ANALIZA I
KONTR OLA
NASTAVE
IZDAVANJ E
R ES ENJA,
UVERENJA I
DIPLOMA
INVENTIVNA
DELATNOS T
TITLE:
PR ACENJE
KADR OVA NIR -a
POSLOVI VTA VJ
NUMBER:
A0
Slika 2. Stablo aktivnosti IS-a Megatrend univerziteta

4.1.3. Definisanje dekompozicionog dijagrama
Definisanjem stabla aktivnosti uspostavljene su vertikalne veze izmeu
poslova, dok se izradom dekompozicionog dijagrama uspostavljaju horizontalne
veze izmeu poslova istog nivoa. Funkcije su, kao to je ve reeno, smetene u
pravougaonike koji se crtaju u dijagonalnom smeru, od gornjeg levog ugla strane
ka donjem desnom uglu. Svakoj funkciji mora se dodeliti naziv u obliku glagolske
fraze, te mora imati najmanje jednu kontrolnu i jednu izlaznu strelicu.
Kao to se moe videti na slici 3, strelice definisane na kontekstnom dijagramu prenose se u podreeni dekompozicioni dijagram. Dakle, strelice definisane
u funkciji koja prethodi (roditelj) pojavljuju se u podreenom dekompozicionom
dijagramu kao granine strelice (boundary arrows), tj. kao strelice koje nastaju
van okvira posmatranog dijagrama. U okviru dekompozicionog dijagrama definiu se tzv. eksplicitne ili interne strelice koje povezuju poslove. Dekompozicioni
239
dijagram bez unutranjih strelica ukazuje na organizacioni, a ne funkcionalni

pristup dekompoziciji.
US ED AT:
AUTHOR :
PR OJECT: AIS VTA
DATE: 1999-01-17
WOR KING
R EADER
DATE CONTEXT:
2004-12-09
DRAFT
4.2. InformacinoR EV:modeliranje
korienjem IE standarda
R ECOMMENDED
PUBLICATION
NOTES : 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10
A-0
Informacije ka
drzavnim
institucijama
S tatut i pravilnici
Informacije
od drzavnih
iinstitucija
POSLOVI
UPRAVE
Informacije iz Uprave
NPP
POSLOVI
NASTAVE
Informacije za nastavu
Informacije iz nastave
Informacije iz
studentske
sluzbe
Literatura
Informacije za studentsku s luzbu
POSLOVI
S TUDENTS KE
S LU@BE
Indeks
Predhodno znanje
3
POSLOVI
IZDAVACKE I
NAUCNE
DELATNOS TI
Informacije za NIR
Nastavnici
R ektor
i
Dekani
NODE:
TITLE:
Prodekan za nastavu
Informacije iz
NIR -a
4
R eferent
Prodekan za NIR
S tudenti
POSLOVI MEGATR END UNIVER ZITETA
NUMBER:
A0
Slika 3. Dekompoziciona struktura IDEF0 metodologije

Informaciono modeliranje IS-a poslova Megatrend univerziteta, tj. modeliranje podataka, jeste nae apstraktno vienje stanja realnog sistema, tj. definisanje
strukture podataka. Model podataka je pojednostavljeno predstavljanje realnog
sistema preko skupa objekata (entiteta), veza izmeu objekata i atributa objekata. Model podataka (u literaturi definisan kao Model Objekti-Veze MOV ili
E-R Entity-Relationship model ili Entitetni dijagram), preko skupa podataka i
njihovih meusobnih veza predstavlja stanje sistema u jednom trenutku vremena i sadri skup informacija o prolosti i sadanjosti sistema, koji je potreban da
se pod dejstvom buduih poznatih ulaza mogu odrediti njegovi budui izlazi.
Izbor odgovarajueg CASE alata sam po sebi je manje ili vie formalan, dok
postupak modeliranja realnog sistema zavisi od sposobnosti, znanja i iskustva
analitiara. Model podataka je intelektualno sredstvo pomou kojeg se prikazuje
u kakvom su meusobnom odnosu podaci u nekom realnom sistemu, kao sto je
pokazano na slici 4. na primeru modela podataka za proces praenje ispita.

Smer
SmerID
FakultetID (FK)
ModelPlacanja
ModelPlacanjaID
Naziv
Student
StudentID
PrijavaIspita
PrijavaIspitaID
BrModela
ValutaID (FK)
ModelPlacanjaID (FK)
PredmetID (FK)
RokID (FK)
StudentID (FK)
KojiPutPolaze
DatumPrijave
Iznos
BrojIndeksa
Ime
Prezime
JMBG
FakultetID (FK)
SmerID (FK)
Ispit
StudentID (FK)
PredmetID (FK)
Fakultet
FakultetID
VremePolaganjaID (FK )
Ocena
OverenSemestarDaNe
PredsedniKomisijeID (FK)
VremePolaganja
VremePolaganjaID
Valuta
ValutaID
NazivValute
Rok
RokID
SmerID (FK)
FakultetID (FK)
Naziv
PlanIspita
RokID (FK)
RedniBroj
RokID (FK)
DatumPolaganja
SkolskaGodina
Predmet
PredmetID
MestoPolaganja
DatumPolaganja
PredavacID (FK)
PredmetID (FK)
PredavacID (FK)
Naziv
BrojCasova
Semestar
Naziv
ZiroRacun
Predavac
PredavacID
Ime
Prezime
Telefon
Email
JMBG
AkademskoZvanje
IzbornoZvanje
Slika 4. Logiki model podataka za proces praenje ispita

4.3. Aplikativno modeliranje
Aplikativno modeliranje vezano je za definisanje fizikog modela podataka,
generisanje eme podataka i izradu korisnike aplikacije.
Definisanje fizikog modela podataka tj. implementacija entiteta i njihovih
atributa u tabele i kolone nekog sistema za upravljanje bazom podataka (SUBP),
obavlja se korienjem CASE alata ERwin. Programski modul ERwin-a za izgradnju fizikog modela ita opis entiteta i atributa i formira tabele i polja fizikog
modela. Prilikom prevoenja logikog modela u fiziki dolazi do konvertovanja:
n entiteti postaju tabele;
n atributi se definiu kao kolone;
n instance ili primerci postaju redovi;
n u preseku reda i kolone definiu se polja.
Takoe, javljaju se i kao i ogranienja u zavisnosti od izabranog sistema za
upravljanje bazom podataka.
Dakle, programski modul Erwin-a definie tabele i kolone automatski, tj.
nazivi tabela dobijaju imena na osnovu naziva entiteta, a nazivi atributa postaju
nazivi kolona. I druge osobine se dodeljuju vrednosti koje e biti insertovane u
kolonu. ema logike baze podataka obuhvata poseban skup podataka (odgovarajui renik podataka) sa odgovarajuom semantikom i vezama meu elementima baze podataka. Fiziki, ove veze su smetene u bazi podataka, za kasniju
upotrebu.
241
Generisanje eme baze podataka izvodi se na osnovu prethodno uraenog

fizikog modela podataka. emu baze podataka ine fizike tabele, kolone i
relacije koje se primenom CASE alata automatski generiu iz logikog modela.
Generisanje eme baze podataka definie se za izabranu ciljnu platformu, gde se
definiu fizike tabele, kolone i relacije.
Izrada aplikacije omoguava korisniki pogled na podatke da bi se definisali
meniji, forme, upiti i izvetaji. Izrada aplikacije izvodi se na osnovu prethodno
uraene eme baze podataka, kao i konkretnih zahteva buduih korisnika.
Specifikacija forme izvodi se za:
n definisanje menija,
n definisanje upita,
n definisanje izgleda forme i
n definisanje izvetaja.
Na slici 5. prikazan je fiziki model podataka za proces praenja ispita.
5. Tehniki preduslovi IS-a
Tehniki preduslovi informacionog sistema
Megatrend univerziteta sagledani su kroz sledee grupe preduslova: kadrovski resursi potrebni za realizaciju;
Smer
SmerID: Text(18)
FakultetID: Text(18)
Naziv: Text(18)
Student
StudentID: Text(18)
ModelPlacanja
ModelPlacanjaID: Text(18)
BrModela: Text(18)
BrojIndeksa: Text(18)
Ime: Text(18)
Prezime: Text(18)
JMBG: Text(18)
SmerID: Text(18)
Ispit
StudentID: Text(18)
PredmetID: Text(18)
Fakultet
VremePolaganjaID: Text(18)
Ocena: Text(18)
OverenSemestarDaNe: Text(18)
PredsedniKomisijeID: Text(18)
PrijavaIspita
PrijavaIspitaID: Text(18)
ValutaID: Text(18)
ModelPlacanjaID: Text(18)
PredmetID: Text(18)
RokID: Text(18)
StudentID: Text(18)
KojiPutPolaze: T ext(18)
DatumPrijave: T ext(18)
Iznos: Text(18)
VremePolaganja
VremePolaganjaID: Text(18)
Valuta
ValutaID: Text(18)
NazivValute: Text(18)
Rok
RokID: Text(18)
SmerID: Text(18)
Naziv: Text(18)
PlanIspita
RokID: Text(18)
RedniBroj: Text(18)
RokID: Text(18)
DatumPolaganja: Text(18)
SkolskaGodina: Text(18)
Predmet
PredmetID: Text(18)
MestoPolaganja: Text(18)
DatumPolaganja: Text(18)
PredavacID: Text(18)
PredmetID: Text(18)
Naziv: Text(18)
BrojCasova: Text(18)
Semestar: Text(18)
Naziv: Text(18)
ZiroRacun: Text(18)
Predavac
Ime: Text(18)
Prezime: Text(18)
Telefon: Text(18)
Email: Text(18)
JMBG: Text(18)
AkademskoZvanje: Text(18)
IzbornoZvanje: Text(18)
Slika 5. Fiziki model podataka za proces praenja ispita


osposobljavanje kadrova za potrebe projektovanja i korienja IS-a; definisanje
arhitekture informacionog sistema; raunarske mree.
Pod kadrovskim potrebama podrazumeva se broj potrebnog kadra za realizaciju projekta i potrebna obuka za korienje informacionih tehnologija. Uz obezbeivanje neophodne raunarske opreme, komunikacione i ostale pratee opreme,
od posebnog znaaja su i kadrovski resursi, odnosno kvalitetna i u dovoljnoj meri
zastupljena kadrovska podrka. Imajui u vidu preliminarnu analizu definie se
potreban informatiki kadar (slika 6).
R.br.
Naziv radnog mesta
ef odseka za elektronsku obradu podataka

Samostalni struni saradnik za razvoj aplikativnog
softvera
Struni saradnik administrator sistema
Samostalni struni saradnik za informacione
tehnologije
Struni saradnik WEB administrator
Struni saradnik administrator baza podataka
Struni saradnik sistem inenjer
Vii saradnik za razvoj aplikativnog softvera
2
3
4
5
6
7
8
Broj
izvrilaca
1
1
1
1
1
1
1
1
Slika 6. Potreban informaticki kadar

Posebno znaajnu ulogu u realizaciji informacionog sistema treba da ima
kontinuirana aktivnost obrazovanja kadrova, automatizacija njihovog rada,
kao i adekvatni oblici funkcionalnog organizovanja. Radni tim treba da odslua
sledee kurseve: korienje CASE alata za projektovanje IS-a; kursevi vezani za
server BP, kursevi vezani za razvoj klijent aplikacije.
Arhitekturni okvir na osnovu kojeg je definisana arhitektura informacionog
sistema bazira se na sledeim parametrima: potrebe korisnika; planirani razvoj
informacionog sistema; budui razvoj, administracija, odravanje, stabilnost
i sigurnost informacionog sistema; tehnika podrka od strane proizvoaa;
kadrovi koji e biti rasporeeni na zadacima administracije i odravanja informacionog sistema; vreme potrebno za obrazovanje njegovih korisnika i svetski
trendovi razvoja informatike industrije.
Na osnovu navedenih parametara sugerie se razvoj celokupnog informacionog sistema pomou Majkrosoftovih (Microsoft) proizvoda (slika 7).
243
Komponenta
Tip
Verzija
1.
Operativni sistem
Server
Microsoft Windows 2000

Server + Service Pack 3
2.
Operativni sistem
Client
Microsoft Windows 2000

Proffesional + Service Pack 3
3.
Web
Server
4.
Web
Client
5.
Relacioni sistem za
upravljanje bazom
podataka
RDBMS
6.
Servis za
upravljanje
komponentama i
transakcijama
Service
7.
Servis za asinhronu
komunikaciju
Service
8.
Komponenta za
kreiranje PDF
dokumenata
DLL
Internet Information Server

(u okviru MS Windows 2000
Servera) sa konfigurasnim
FrontPage Server Extension
Microsoft Internet Explorer 5.0
i vie
Microsoft SQL Server 2000
Enterprise Edition
Microsft COM+ (u okviru
MS Windows 2000 Servera)
za rad sa konfigurisanim
komponentama
Microsoft Message Queue
(u okviru MS Windows 2000
Servera)
PDFLib 4.0.2
Slika 7. Informaciona struktura

Tehniki aspekt dizajna mrene infrastrukture zahteva detaljno planiranje.
Bez temeljne analize poslovnih potreba, koja e biti obavljana putem mrene
infrastrukture, moe se doi u situaciju da mrea ne odgovara zahtevima koji su
postavljeni ili da ta mrea bude suvie kompleksna.
6. Zakljuak
Osnovni zakljuci vezani su za prednosti ovakvog naina rada. Na nivou
projekta IS-a definisani model procesa i model podataka kao renik podataka
omoguavaju veoma brzu i efikasnu izradu prototipskih korisnikih aplikacija.

Izuzetna efikasnost postie se korienjem vizarda, to obezbeuje korisniku ba
ono to mu je potrebno i ini besmislenom ideju kupovine gotove tue aplikacije.
Literatura
[1] Veljovi, A: Modeliranje informacionih sistema, Megatrend univerzitet primenjenih nauka, Beograd, 2002.
[2] Standardi IDEF (www.idef.com)
[3] Standard UML
Struni lanak
245
UDK 336.71(497.11)
Policijska akademija, Beograd
Kompozitni indeks ekonomske

aktivnosti Narodne banke Srbije
Rezime: Kompozitni indeks Narodne banke Srbije je prvi zvanian sintetiki
makroekonomski indikator koji je publikovan u Srbiji. Novinu predstavlja i sam pristup analizi i predvianju ekonomske aktivnosti pomou jednog sintetikog indikatora,
to je danas esta praksa u razvijenim trinim ekonomijama. Kompozitnim indeksom
obuhvaene su samo promene u realnom sektoru ekonomije. Izostali su i rezultati ekonometrijskih ispitivanja, to je uobiajena praksa kada su kompozitni indeksi u pitanju.
Meutim, iako skroman po metodologiji i mogunostima primene u odnosu na druge
poznate kompozitne indekse, za kratko vreme od kada je konstruisan dao je relativno
zadovoljavajue rezultate u ovoj vrsti analize i predvianja ekonomske aktivnosti u
Srbiji.
Kljune rei: indikatori ekonomske aktivnosti, vremenske serije, kompozitni
indeksi.
1. Uvod
Srbija nema razvijen sistem makroekonomskih indikatora kao to je to sluaj
sa savremenim trinim ekonomijama. Meutim, interes za to svakako postoji,
kako u zemlji, tako i u inostranstvu. U poslednje etiri godine ostvareni su pozitivni rezultati u procesu tranzicije, ekonomska aktivnost postaje sve dinaminija i
sloenija, raste otvorenost prema svetu. Sve ovo namee potrebu da se analitiki
instrumenti makroekonomske analize podignu na jedan vii nivo. Efikasniji,
obuhvatniji i kompleksniji indikatori, usklaeni sa meunarodnim standardima
i zahtevima, dodatno bi doprineli razvijanju pozitivnih oekivanja i stvaranju
povoljnog poslovnog ambijenta, a kreatorima ekonomske politike olakali teak
posao upravljanja privredom u tranziciji.
Izgradnja jednog sveobuhvatnog sistema makroekonomskih indikatora na
kome bi se razvijali i sloeniji indikatori ekonomske aktivnosti je sloen proces
za koji je potrebno obezediti odreene uslove. Pre svega, potreban je efikasan
246
Kompozitni indeks ekonomske aktivnosti Narodne banke Srbije
i razgranat statistiki sistem, koji treba da obezbedi relevantne baze podataka.

Neophodno je reiti mnogobrojne teorijske i metodoloke probleme koji se
tiu definisanja i podele makroekonomskih indikatora. Od znaaja je i podrka
akademske i strune javnosti u vidu statistikih i ekonometrijskih istraivanja
kojima bi se ispitala veza izmeu indikatora i kretanja ekonomske aktivnosti i
razvijali sloeniji indikatori. Sve doskora, ovi uslovi u Srbiji nisu bili u potpunosti
obezbeeni. Stoga se i makroekonomska analiza kretala u okvirima mogueg i
raspoloivog.
Kompozitni indeks Narodne banke Srbije predstavlja znaajan pomak na
tom planu. U pitanju je prvi zvanian sintetiki makroekonomski indikator koji
je publikovan u Srbiji. Novinu predstavlja i sam pristup analizi i predvianju
ekonomske aktivnosti pomou jednog sintetikog indikatora, po ugledu na razvijene trine ekonomije. Iako skroman po metodologiji i mogunostima primene
u odnosu na druge kompozitne indekse koji se danas u svetu koriste, za kratko
vreme od kada je konstruisan pokazao je relativno zadovoljavajue rezultate
u analizi i predvianju ekonomske aktivnosti Srbije. Ali pre nego to ga predstavimo, rei emo neto vie o samom konceptu kompozitnih indeksa i nainu
na koji se oni koriste u analizi ekonomske aktivnosti.
2. Kompozitni indeksi ekonomske aktivnosti
kratak osvrt na istorijat i metodologiju
Za realni GDP, kao najoptiji izraz ekonomske aktivnosti na nacionalnom
nivou, publikuju se samo godinji podaci. Stoga se u tekuoj makroekonomskoj
analizi koriste ekonomski indikatori kao to su industrijska proizvodnja, zaposlenost, stopa inflacije, koji su dostupni na mesenom nivou. Meutim, za potrebe
sveobuhvatne makroekonomske analize i praenje kretanja celine ekonomske
aktivnosti, potrebno je uzeti u obzir veliki broj razliitih indikatora, ije promene
i znaaj nije lako istovremeno sagledati. Stoga se kao dobro reenje namee
grupisanje srodnih indikatora, tako da zajedno opisuju izvesne ire aspekte ekonomske aktivnosti.
Kompozitni indeksi ekonomske aktivnosti, u sutini, predstavljaju ponderisane agregatne indekse izraunate za grupe serija podataka indikatora ekonomske aktivnosti. Agregatni indeksi pokazuju promene sloene serije u koju su
ukljuene proste serije. Uloga pondera je da svakoj sastavnoj seriji da znaaj koji
ona ima u sloenoj seriji. Opta formula za izraunavanje agregatnih indeksa
metodom ponderisane aritmetike sredine, koji se najee koristi kada su u
pitanju kompozitni indeksi ekonomske aktivnosti, je:
I=I*/
247
gde I predstavlja individualne indekse (u sluaju kompozitnih indeksa ekonomske aktivnosti indekse indikatora), a pondere individualnih indeksa.
Kompozitni indeksi ekonomske aktivnosti ne moraju predstavljati srodne
grupe indikatora u najuem smislu rei, kao to su proizvodnja samo odreenih
vrsta proizvoda ili cene, ve u njihov sastav mogu ui indikatori iz razliitih
sektora privrede realnog, monetarnog, fiskalnog odnosa sa inostranstvom. Uz
to, oni poseduju i poznate karakteristike agregatnih indeksa: da izravnavaju varijabilitet sastavnih serija podataka, te da se ponderisanjem individualnih indeksa
istie relativan znaaj sastavnih serija u strukturi posmatranih agregata. Sve ovo
ih ini posebno pogodnim za sagledavanje jedne tako sloene celine kao to je
makroekonomska aktivnost.
Primena kompozitnih indeksa u svrhe analize ekonomske aktivnosti zasnovana je na podeli ekonomskih indikatora na vodee (ije promene prethode promenama ekonomske aktivnosti), tekue (opisuju tekuu ekonomsku
aktivnost) i pratee (zaostaju za promenama ekonomske aktivnosti). Ovaj sistem
podele indikatora utemeljili su 1930-ih godina istraivai Nacionalnog biroa za
ekonomska istraivanja (National Bureau of Economic Research NBER) Vesli
Miel i Artur Berns (Wesley C. Mitchell, Arthur F. Burns).1 Kasnije, tokom 1950ih i 1960-ih, Defri Mur i Dulius iskin (Geoffrey H. Moor, Julius Shiskhin),2
takoe istraivai NBER-a, razvijaju metodologiju za izradu vodeih, tekuih i
prateih kompozitnih indeksa na osnovu odgovarajuih indikatora. Poetkom
1960-ih, izraunavanje kompozitnih indeksa za ameriku ekonomiju od NBERa preuzelo je Ministarstvo trgovine (Department of Commerce DOC), a od
1995. godine to ini Konferencijski odbor (The Conference Board).3 Znaajnije
metodoloke promene u odnosu na tradicionalni NBER DOC pristup predloili
su, krajem 1980-ih, Dejms Stok i Mark Votson (James Stock, Mark Watson),4
takoe istraivai NBER-a, uvodei nova statistiko-ekonometrijska reenja u
postupak.
Njihovo delo Measuring Business Cycles iz 1946. godine, osnovna je literatura u ovoj oblasti.
G. H. Moor, J. Shiskhin, Indicators of Business Expansions and Contractions, NBER, Occasional
Papers, New York, 1967.
3
The Conference Board je amerika neprofitna organizacija koja se bavi makorekonomskim
analizama, prognozama i trinim istraivanjima u cilju unapreenja amerike ekonomije i
menadmenta. Saoptenja o kompozitnim indeksima i svim drugim aktivnostima publikuju
se na: www.conference board.org.
4
J. Stock, M. Watson, New Indexes of Coincident and Leading Economic Indicators, NBER
Macroeconomics Annual, eds. O. Balanchard, S. Fischer, Mass.: MIT Press, Cambridge,
1989.
1
2
248
Izloiemo u kratkim crtama kako izgleda postupak konstruisanja kompozitnih indeksa.5 Najpre, potrebno je identifikovati indikatore tekue ekonomske
aktivnosti vremenske serije koji na najbolji nain odraavaju kretanje GDP-a
na mesenom nivou, dakle tekuu ekonomsku aktivnost. Izbor tekuih indikatora moe se izvriti na osnovu razliitih kriterijuma, kao to su uee u
formiranju GDP-a, znaaj za nacionalnu ekonomiju, raspoloivost podataka i
mogunosti statistikog sistema. Neke zemlje OECD-a kao indikator tekue
ekonomske aktivnosti koriste samo indeks industrijske proizvodnje ili, pak, kvartalne/mesene procene GDP-a ili GNP-a, dok druge koriste vie indikatora, kao
to su nepoljoprivredna zaposlenost, stopa nezaposlenosti (inverzna), raspoloivi
dohodak, promet u preraivakoj industriji i trgovini i drugo.6 Tekui indikatori
za ameriku ekonomiju Konferencijskog odbora su: zaposleni u nepoljoprivrednim delatnostima, raspoloivi dohodak umanjen za transferna plaanja, industrijska proizvodnja i promet u preraivakoj industriji i trgovini.
Identifikacijom indikatora tekue ekonomske aktivnosti dobijaju se referentne serije u odnosu na koje se statistiki i ekonometrijski ispituje kretanje
drugih vremenskih serija indikatora i vri njihova klasifikacija na vodee ili
pratee indikatore. Kao vodei, najee su identifikovani indikatori kao to
su: porudbine i zalihe u proizvodnji, prosena radna nedelja, novana masa,
kamatne stope, cene nekih proizvoda, itd. U zemljama koje su visoko uvozno
zavisne, kao vodei indikatori esto se identifikuju i indikatori inostrane ekonomske aktivnosti, na primer zemlje sa kojom imaju najvei obim spoljnotrgovinske razmene. Za ameriku ekonomiju neki od vodeih indikatora su: proseno
nedeljno radno vreme u preraivakoj industriji, proseni nedeljni zahtevi za
osiguranje protiv nezaposlenosti, cene akcija (500 najznaajnijih akcionarskih
drutava), novana masa M2, dok su neki od prateih indikatora proseno trajanje nezaposlenosti, trokovi radne snage po jedinici proizvoda u preraivakoj
industriji, zajmovi stanovnitva i privrede.
Nakon podele indikatora, potrebno je izabrati one koji e ui u sastav
odgovarajueg kompozitnog indeksa. NBER DOC metodologija, zasnovana na
radu Mura i iskina, definie izvesne poeljne karakteristike koje bi indikatori
trebalo da poseduju da bi uli u sastav kompozitnog indeksa, kao to su: ekonomski znaaj, raspoloivost podataka i usklaenost sa prethodnim privrednim
ciklusima. Indikatori se boduju u odnosu na to koliko dobro ispunjavaju svaku
Na osnovu: A. Simone, In Search of Coincident and Leading Indicators of Economic
Activity in Argentina, IMF Working Paper 01/30, International Monetary Fund, 2001; T.
Jagri, Leading Indicators of Aggregate Economic Activity of Slovenia, Department for
quantitative economic analysis, Faculty of Economics and Business, University of Maribor,
Slovenia, 2003. i OECD, Cyclicas Indicators and Business Tendency Surveys, Paris, 1997, www.
oecd.org.
6
Ukoliko se ekonomska aktivnost analizira u kontekstu ispitivanja ciklinog kretanja, vano
je ispitati da li serije kandidati poseduju iste cikline karakteristike kao GDP. Inae, ovo je
danas najei pristup analizi ekonomske aktivnosti.
5
249
od tih karakteristika, pri emu finalni zbir bodova za sve karakteristike predstavlja orijentaciju za izbor indikatora. Metod Stoka i Votsona (SW metod) pak
sastoji se u detaljnom ispitivanju veze izmeu serija kandidata i indikatora
tekue ekonomske aktivnosti statistiko-ekonometrijskim metodama kao to
su regresiona analiza i Grangerov test uzronosti, ne bi li se odredile one sa
najboljim performansama.
Najzad, kompozitni indeksi predstavljae ponderisani prosek izabranih serija
podataka. NBER DOC metodologija propisuje jednake pondere za sve izabrane
serije, dok se prema SW metodologiji ponderi odreuju pomou ekonometrijskih
tehnika. U zavisnosti od vrste sastavnih serija indikatora, kompozitni indeksi
mogu biti takoe vodei, tekui ili pratei i kretae se analogno vrsti indikatora
od koje su sastavljeni. Neke zemlje kompozitni indeks tekuih indikatora koriste
kao referentnu seriju u odnosu na koju se identifikuju vodei i pratei indikatori.
Tokom vremena, metodologiju za izraunavanje kompozitnih indeksa dalje
razvijaju i prilagoavaju sopstvenim potrebama i specifinostima i druge zemlje,
meunarodne organizacije i istraivake institucije. Tokom 1980-ih OECD je razvio sopstveni sistem indikatora: International System of Leading Indicators. Poznat
je njihov Kompozitni indeks vodeih indikatora (Composite Leading Indicator),
koji se izraunava za 22 zemlje lanice.7 Neki od poznatijih kompozitnih indeksa
ekonomske aktivnosti za evropsko podruje su i COIN, Kompozitni indeks
indikatora tekue ekonomske aktivnosti Centra za istraivanje ekonomske politike (Centre for Economic Policy Research CEPR), kao i Economic Sentiment
Indicator (ESIN) Evropske komisije (European Commission).8 Metodologije se
u manjoj ili veoj meri razlikuju u odnosu na dve predstavljene, kako po optem
pristupu i svrsi (analiza trenda ili analiza poslovnih ciklusa), tako i po detaljima
samog postupka.9
3. Kompozitni indeks ekonomske aktivnosti Narodne banke Srbije
Kompozitni indeks ekonomske aktivnosti Narodne banke Srbije konstruisan je u Centru za istraivanja Narodne banke Srbije i predstavljen javnosti u
oktobru 2003. godine u publikaciji Narodne banke Srbije Ekonomski pregled.
Prema reima njegovih autora, ...svrha uvoenja kompozitnog indeksa je:
OECD Composite leading indicators a tool for short therm analysis, OECD Statistics
Directorate, 1998, www.oecd.org.
8
A. Rua, Composite Indicators for The Euro Area Economic Activity, Banco de Portugal,
Economic Bulletin, September 2002.
9
O slinostima i razlikama u metodologiji videti: OECD: Cyclicas Indicators and Business
Tendency Surveys, Paris, 1997, www.oecd.org.
7
250

n da
se na integrisan nain, putem jednog indikatora, prikau promene

ukupne privredne aktivnosti;
n da se dobije sintetizovani indikator za krae vremenske periode
(tromeseno i meseno) i
n da poslui kao osnova za kratkorona predvianja ekonomske
aktivnosti.10
Kompozitni indeks u sebi integrie promene sledeih komponenti ekonomske aktivnosti:
n industrijska proizvodnja;11
n poljoprivredna proizvodnja (na osnovu promena realnog obima otkupa
poljoprivrednih proizvoda);
n trgovina (na osnovu promena realnog obima prometa u trgovini na
malo);
n graevinarstvo (u izvrenim asovi rada);
n saobraaj (u putnikim kilometrima) i
n turizam i ugostiteljstvo (na osnovu promena broja dolaska turista).12
Ove komponente ekonomske aktivnosti, kako ih autori Indeksa nazivaju,
zajedno obuhvataju osam od dvanaest delatnosti koje sa preko 90% uestvuju u
strukturi drutvenog proizvoda Srbije. Industrija obuhvata tri delatnosti: vaenje
ruda i kamena; preraivaku industriju; proizvodnju i snabdevanje elektrinom
energijom, gasom i vodom. Turizam i ugostiteljstvo vode se u zvaninoj klasifikaciji delatnosti kao hoteli i restorani; poljoprivreda kao poljoprivreda, lov,
umarstvo i vodoprivreda; saobraaj kao saobraaj, skladitenje i veze; trgovina
kao trgovina na veliko i malo, opravka. Preostale delatnosti su: aktivnosti u vezi
s nekretninama, iznajmljivanje; zdravstveni i socijalni rad; ostale komunalne,
drutvene i line usluge.
Narodna banka Srbije odluila se za neto jednostavniji pristup u konstruisanju kompozitnog indeksa u odnosu na predstavljene. U obraunu kompozitnog indeksa koriene su serije desezoniranih podataka u realnom izrazu.
Desezoniranje je izvreno metodom X12 Biroa za popis Sjedinjenih Amerikih
Drava. Kao relativni udeli pojedinih varijabli (ponderi), korieni su udeli navedenih privrednih oblasti u drutvenom proizvodu, prema poslednjim raspoloivim
podacima Republikog zavoda za statistiku Srbije.13 Metodologija nije detaljnije
Narodna banka Srbije, Ekonomski pregled, oktobar 2003, str. 32.
Iako to nije ekspicitno navedeno, pretpostavljamo da je za industrijsku proizvodnju korien
indeks fizikog obima industrijske proizvodnje.
12
Sve ove serije podataka dostupne su meseno, u publikacijama Republikog zavoda za statistiku.
13
Narodna banka Srbije, Ekonomski pregled, oktobar 2003, str. 32.
10
11
251
Kompozitni indeks ekonomske aktivnosti

(KI)
(indeksi, prosek 2000 = 100)
180
160
140
120
100
80
60
40
20
0
1
4 7 10 1
4 7 10 1
4 7 10 1
4 7 10
Desezonirana realna novana masa MZ

KI na bazi zvanine statistike
KI sa strukturom promena
Skok vrednosti KI u avgustu 2001. rezultat je poveane poljoprivredne
proizvodnje i otkupa poljoprivrednih proizvoda.
Podaci za period oktobar-novembar 2003. su procenjeni.
opisana i obrazloena, ni u tom, niti u drugim brojevima Ekonomskog pregleda,

a ni u drugim publikacijama Narodne banke.
U prvom predstavljanju Kompozitnog indeksa prikazane su njegove promene
od poetka 2000. godine, sa procenama za poslednje tromeseje 2003. godine.
Nisu, meutim, date vrednosti Indeksa, ve samo grafiki prikaz koji ovde
prenosimo.14
Procene analitiara Narodne banke na osnovu kretanja Indeksa bile su da e
u poslednjem tromeseju 2003. godine doi do izvesnog poboljanja ekonomske
aktivnosti.
Od oktobra 2003. godine, Narodna banka Srbije redovno koristi ovaj
Indeks u svojim analizama, mada se vrednosti Indeksa i dalje ne objavljuju,
ak ni njegova promena u odnosu na prethodni mesec, kao to je to uobiajena
praksa sa kompozitnim indeksima i drugim slinim indikatorima u inostranstvu.
14
Gornja linija na grafikonu predstavlja uticaj procenjenih strukturnih promena na kompozitni indeks. Nije, meutim, reeno o kakvim se strukturnim promenama radi.
252

4. Karakteristike Kompozitnog indeksa Narodne banke Srbije
i mogunosti primene u analizi
S obzirom na to da se u Srbiji publikuju samo godinji podaci o drutvenom

proizvodu,15 za potrebe tekue analize koriste se oni indikatori ekonomske
aktivnosti koje statistiki sistem prati meseno. Meutim, da su pojedinani
indikatori sami za sebe nedovoljni da bi se stekao iri uvid u to kakvo je zaista
kretanje ekonomske aktivnosti, dobro ilustruje sledei primer. Tokom 2003.
godine, sve do pred kraj treeg kvartala, u Srbiji je beleen pad industrijske proizvodnje, a i kretanja u poljoprivredi bila su veoma nepovoljna. Srbija je tada ve
dve godine uzastopno od poetka tranzicije 2001. godine, beleila sve nie stope
rasta drutvenog proizvoda, a i procene za 2003. godinu bile su nepovoljne s obzirom na to da se oekivao rast drutvenog proizvoda od samo 1,5%. Ispostavilo se
da je ipak ostvaren neto vei rast drutvenog proizvoda nego to je oekivano,
i to 3%, emu su znaajan doprinos dali graevinarstvo (koje je zabeleilo rast
od 10,5% u odnosu na prethodnu godinu), telekomunikacije u okviru delatnosti
saobraaj, skladitenje i veze (24,8%) i trgovina na malo (12%). Dinamian rast
u ovim delatnostima nastavljen je i u prvoj polovini 2004. godine.
Nepovoljna kretanja u 2003. godini u poljoprivredi i industriji, navela su
veinu analitiara u Srbiji na pesimistine prognoze i za 2004. godinu. U tom
momentu, svaka informacija koja bi predstavljala pozitivan nagovetaj i podrala
kreatore ekonomske politike bila je od velikog znaaja. Narodna banka je,
meutim, nagovestila da e doi do rasta ukupne ekonomske aktivnosti ve u
prvoj polovini godine,16 a do kraja godine ostvaren je rast drutvenog proizvoda
ak od 8%. Njene prognoze dobrim delom bile su zasnovane na Kompozitnom
indeksu.
Kompozitni indeks Narodne banke Srbije po svojim karateristikama i obuhvatu spada u kompozitne indekse tekue ekonomske aktivnosti, mada pretenduje
da bude i vodei indikator. Moe se pretpostaviti da se do procenjenih podataka
za sastavne serije dolazi ekstrapolacijom trenda. U svakom sluaju, metodologija
izrade indeksa je skromna, jer jedan sveobuhvatni kompozitni indeks koji bi
trebalo da predstavlja nacionalnu ekonomiju zahteva mnogo kompleksniji pristup i iri obuhvat. Na primer, za potrebe izrade Kompozitnog indeksa vodeih
indikatora Slovenije, najpre je kao indikator tekue ekonomske aktivnosti (referentna serija) identifikovan indeks industrijske proizvodnje. Zatim je za potrebe
identifikovanja vodeih indikatora koriena kombinacija NBER DOC i SW
metoda. Ekonometrijski je ispitano i bodovano 365 vremenskih serija iz svih
Obraun drutvenog proizvoda u Srbiji izvodi se po proizvodnom metodu, na osnovu
utvrivanja vrednosti proizvodnje i usluga proizvoakih jedinica. Obraun se zasniva na
koncepciji materijalne proizvodnje, prema kojoj je drutveni proizvod (Gross domestic (material) product) jednak zbiru amortizacije (depreciation) i narodnog dohotka (national income).
16
Narodna banka Srbije, Ekonomski pregled, januar 2004.
15
253
sektora ekonomije. Od toga, 39 su identifikovane kao potencijalni vodei indikatori, da bi u sastav kompozitnog indeksa ulo njih 10.17
Mogunosti korienja Indeksa za analize dosta su ograniene za korisnike
izvan Narodne banke, to je u dobroj meri uslovljeno samim nainom njegovog
prezentiranja. Nisu date vrednosti indeksa, niti njegove komponente. Na osnovu
grafikog prikaza jedino se moe zakljuiti da je nivo ekonomske aktivnosti vii
nego poetkom 2000. godine, da ekonomska aktivnost nastavlja da raste, te da
se oscilacije ekonomske aktivnosti tokom vremena ublaavaju. To govori da je
od kraja 2000. godine, kada je otpoeo proces tranzicije, postignuta odreena
makroekonomska stabilnost. Na osnovu samo grafikog prikaza ne moe se nita
zakljuiti o kretanju sastavnih serija, niti koliki je doprinos pojedinih delatnosti
rastu ekonomske aktivnosti (drutvenog proizvoda), to je za makroekonomsku
analizu posebno pitanje od velikog znaaja.
Kompozitni indeksi predstavljaju nacionalnu ekonomiju u meri u kojoj
su reprezentativne serije podataka na kojima su ovi indeksi zasnovani.18 Nije,
meutim, poznato u kojoj meri su serije podataka, izabrane od strane Narodne
banke Srbije, reprezentativne za delatnosti koje prestavljaju. Na primer, u
okviru delatnosti saobraaj, skladitenje i veze, u poslednje tri godine saobraaj
(izraen u putnikim kilometrima) belei tendenciju pada, dok telekomunikacije
(izraene fizikim obimom usluga) ostvaruju veoma visoke stope rasta.19 Moe se
postaviti pitanje koja od te dve serije bolje odraava kretanja u ovoj delatnosti.
Pogledajmo kakvo je bilo uee delatnosti obuhvaenih kompozitnim
indeksom u strukturi drutvenog proizvoda. Time emo dobiti i pondere iz
baznog perioda (2000. godina). Meutim, kako metodologija nije detaljno
obrazloena, ne znamo zasigurno koji je metod ponderisanja korien.
Delatnosti obuhvaene Kompozitnim indeksom uestvovale su sa 96% u
strukturi drutvenog proizvoda u 2000. godini. Moe se primetiti da u kompozitni indeks nije ula delatnost aktivnosti u vezi s nekretninama, iznajmljivanje,
koja je u toj godini imala vee uee u strukturi drutvenog proizvoda od delatnosti turizam i ugostiteljstvo (hoteli i restorani).
T. Jagri, op. cit.

G. Harkenrider, Kentucky Composite Economic Indicators, Center for Business and Economic
Research, University of Kentucky, 1999.
19
Republika Srbija, Republiki zavod za statistiku, Drutveno-ekonomska kretanja u 2003. godini,
Saoptenje 22, str. 7.
17
18
254
Tabela 1. Struktura drutvenog proizvoda po delatnostima u Srbiji

za 2000. godinu u %.
Delatnosti
Uee u %
1.Vaenje ruda i kamena
1,8
2.Preraivaka industrija
33,8
3.Proizvodnja i snabdevanje el.en., gasom i vodom
1,8
4.Poljoprivreda, lov, umarstvo i vodoprivreda
23,8
5.Graevinarstvo
6,1
6.Trgovina na veliko i malo
17,6
7.Saobraaj, skladitenje i veze
9,2
8.Hoteli i restorani
1,9
1-8
96,0
9.Ribarstvo
0,1
10.Aktivnosti u vezi s nekretninama, iznajmljivanje
3,5
11.Zdravstveni i socijalni rad
0,3
12.Ostale komunalne, drutvene i line usluge
0,1
1-12
100,0
Nisu obuhvaeni podaci za Kosovo i Metohiju.
Izvori: SGJ 2001; Republiki zavod za statistiku, Drutveno-ekonomska kretanja u 2003. godini
Kompozitnim indeksom obuhvaene su samo promene u realnom sektoru ekonomije, odnosno u proizvodnji. Mogue je da je ovakav pristup posledica obrauna
drutvenog proizvoda Srbije po proizvodnom metodu, pa se smatralo da e promene
u realnom sektoru, odnosno u samoj proizvodnji, najbolje odraziti kretanje celine
ekonomske aktivnosti. Meutim, statistika Srbije prati i veliki broj drugih indikatora, kako u realnom, tako i u drugim sektorima, koji mogu posluiti za konstruisanje
kompozitnih indeksa. Kao osnovne pokazatelje ekonomske aktivnosti, Republiki
zavod za statistiku Srbije identifikuje: indeks cena na malo, indeks trokova ivota,
indeks cena proizvoaa industrijskih proizvoda, indeks cena proizvoaa poljoprivrede i ribarstva, indeks cena ugostiteljskih usluga, indeks industrijske proizvodnje, indeks prosenih nominalnih zarada, nezaposlena lica, lica koja prvi put trae
zaposlenje, broj penzionera, prosenu penziju isplaenu u mesecu, a kao vanije
indekse privrednih kretanja jo i spoljnotrgovinsku robnu razmenu i produktivnost
rada u industriji.20 Trebalo bi ispitati i ponaanje monetarnih agregata. Sve ovo su
potencijalni kandidati koji bi mogli da uu u sastav jednog kompleksnijeg i sveobuhvatnijeg Kompozitnog indeksa.
20
Videti: Republika Srbija, Republiki zavod za statistiku, Drutveno-ekonomska kretanja u 2003.

godini, Saoptenje 22.
255
5. Zakljuak
Narodna banka Srbije, kao monetarna institucija od najveeg znaaja u
zemlji, u funkciji ostvarivanja svojih osnovnih zadataka ouvanje monetarne
stabilnosti i kreiranje monetarne politike mora da prati i zbivanja u realnom sektoru. Taj posao u sadanjem istorijskom i ekonomskom trenutku nije
ni malo lak, s obzirom na to da su efekti tranzicije na pojedine delatnosti bili
neravnomerni i imali za posledicu protivrena kretanja. Pomou Kompozitnog
indeksa, Narodna banka postigla je relativno zadovoljavajue rezultate u analizi
i predvianju ekonomske aktivnosti. I sam pristup analizi napredak je u odnosu
na do sada uobiajen, koji se sastojao u izolovanom posmatranju pojedinanih
indikatora i njihovoj sintezi na osnovu iskustva ili intuicije. Tako je Narodna
banka Srbije nagovestila i nain na koji e se dalje usavravati makroekonomska
analiza i njeni instrumenti u Srbiji.
U januaru 2004. godine, Republiki zavod za statistiku formirao je Bazu
vremenskih serija ekonomskih indikatora za Srbiju.21 Na pragu je i reforma
statistikog sistema Srbije u skladu sa sistemima standarda Ujedinjenih nacija
(System of National Accounts)22 i Meunarodnog monetarnog fonda (General
Data Dissemination System).23 Time e biti obezbeen prvi od uslova za stvaranje
sistema makroekonomskih indikatora o kojima je bilo rei u uvodu. Analitiarima
Narodne banke Srbije i svim naunim radnicima u ovoj oblasti veliki posao tek
predstoji.
Literatura
1. Harkenrider, G.: Kentucky Composite Economic Indicators, Center for
Business and Economic Research, University of Kentucky, 1999;
2. Jagri, T.: Leading Indicators of Aggregate Economic Activity of Slovenia,
Department for quantitative economic analysis, Faculty of Economics
and Business, University of Maribor, Slovenia, 2003;
3. Mitchell, W. C. Burns, A. F.: Measuring Business Cycles, NBER, New
York, 1946.
4. Ekonomski pregled, Narodna banka Srbije, oktobar 2003 januar 2004.
Republika Srbija, Republiki zavod za statistiku: Trendovi, decembar 2004, Beograd, xi.
SNA je meunarodno prihvaeni sistem statistikih standarda u oblasti nacionalnih rauna.
Videti: www.un.org
23
GDDS ima za cilj unapreenje statistikih sistema zemalja lanica u smislu poboljanja
kvaliteta podataka, naina njihovog prezentiranja i postizanja meunarodne uporedivosti
podataka. Znaajan deo sistema posveen je definisanju i klasifikaciji makroekonomskih
indikatora. Videti: www.imf.org.
21
22
256
5. Cyclicas Indicators and Business Tendency Surveys, OECD, Paris, 1997,

www.oecd.org.
6. OECD Composite leading indicators a tool for short therm analysis,
OECD Statistics Directorate, 1998, www.oecd.org;
7. Republika Srbija, Republiki zavod za statistiku: Drutveno-ekonomska
kretanja u 2003. godini, Saoptenje 22.
8. Republika Srbija, Republiki zavod za statistiku: Trendovi, decembar
2004, Beograd.
9. Rua, A.: Composite Indicators for The Euro Area Economic Activity,
Banco de Portugal, Economic Bulletin, September 2002.
10. Simone, A.: In Search of Coincident and Leading Indicators of Economic
Activity in Argentina, IMF Working Paper 01/30, International Monetary
Fund, 2001.
11. Stock, J. Watson, M.: New Indexes of Coincident and Leading
Economic Indicators, NBER Macroeconomics Annual, eds. O. Balanchard,
S. Fischer, Mass.: MIT Press, Cambridge, 1989.
12. www.conference board.org.
13. www.imf.org.
14. www.oecd.org.
15. www.un.org.
Katarina Zaki
Prikaz knjige
257
UDK 911.3:33(100)
Katarina Zaki
DILEMA SAVREMENE GLOBALNE

SVETSKE EKONOMIJE:
NACIONALNO VS TRANSNACIONALNO
Esej o knjizi Ekonomija regiona sveta prof. dr Oskara Kovaa
Megatrend univerzitet primenjenih nauka, Beograd, 2004.
Kada se pojavi knjiga koja sa lakoom, jednostavnou i preciznou govori
o tako sloenoj i irokoj problematici kao to je ekonomija regiona sveta, onda
je prava ast Megatrend univerziteta to u svojim redovima ima prof. dr Oskara
Kovaa, autora udbenika objavljenog pod naslovom
Ekonomija regiona
sveta.
Profesor Kova je javnosti poznat kao jedan od vodeih eksperata u oblasti spoljne trgovine ili, bolje reeno, geoekonomike uopte. Dugi niz godina,
ovaj eminentni strunjak radio je kao redovni profesor i dekan Ekonomskog
fakulteta Univerziteta u Beogradu, a poslednjih godina on je redovni profesor
na Geoekonomskom fakultetu Megatrend univerziteta primenjenih nauka.
Pred kraj 2004. godine, obradovao nas je svojom novom knjigom koja se zove
Ekonomija regiona sveta. Bez preterivanja moe se rei da autor postavlja nove
standarde u pisanju ovakvog tipa knjige, koji zahtevaju poznavanje kako makroekonomije, spoljne trgovine, politike geografije, tako i posedovanje moda
najvanijeg znanja, a to je koncizno pisanje, tako da itaoci mogu s lakoom da
razumeju obraenu materiju.
Iako knjiga sadri 11 poglavlja, mogli bismo je podeliti na dva dela. U prvom
delu, koji obuhvata 1, 2, 3. i 4. poglavlje, profesor Oskar Kova uvodi itaoce
u svet globalizacije i transnacionalnih kompanija, prikazujui nam udesan
svet TNK, za koji svi znamo da postoji, ali se nekako uvek pitamo dokle stvarno
dosee mo transnacionalnih kompanija i kakav je njihov uticaj. Autor nam
prua mogunost da sagledamo i otkrijemo taj vrli novi svet, tj. svet novog
ekonomskog poretka, koji nam u duhu globalizacije namee nove standarde,
kako poslovanja, tako i ivota uopte. injenice ipak govore da TNK nisu toliko
258 Dilema savremene globalne svetske ekonomije: nacionalno vs transnacionalno

mone kao to se obino misli. U knjizi se navodi da ukupna vrednost proizvodnje i usluga TNK iznosi svega 6,9% svetskog drutvenog proizvoda, to je manje
nego to bi se moglo oekivati. Postavlja se onda pitanje: ako transnacionalne
kompanije nisu stvarno glavna poluga moi novog ekonomskog poretka, ko je
stvarni nosilac te moi? I na ovo pitanje nam prof. Kova nudi odgovor: to su
Meunarodni monetarni fond (MMF), Svetska banka (SB) i Svetska trgovinska
organizacija (STO). One zajedno, sa SAD na elu kormila, ine etverac koji
odreuje sva mogua kretanja na tritima diljem sveta. Na sreu, kako nam i
prof. Kova sugerie, jo uvek postoje zemlje i regioni koji uspevaju da izbegnu
ovu nevidljivu ruku zahvaljujui svojoj dobroj razvojnoj politici. One svojim
sredstvima, prirodnim resursima i radnom snagom uspevaju da postignu zapanjujue rezultate, koji plae elnike pomenutog etverca i postaju predmet njihovog
prouavanja. Primeri razvoja Azijsko-pacifikog regiona, Kine i Rusije daju nam
nadu da se i ekonomija razvoja nae zemlje moe postaviti na zdrave noge.
Takoe, u drugom poglavlju knjige potrebno je posebnu panju obratiti na
objanjenje trinog fundamentalizma, tj. na onaj deo koji govori o Vaingtonskom
konsenzusu. Iako stvoren sa namerom da se nerazvijenim zemljama d predlog
na koji nain da formuliu svoju makroekonomsku politiku, ovaj konsenzus
apsolutno nije uspeo u tome, tako da ak i Svetska banka na elu sa svojim tadanjim potpredsednikom Stiglicem (Stiglitz) (1996) priznaje poraz Vaingtonskog
konsenzusa i izlae novu paradigmu za razvoj.
Na osnovu ovog poglavlja knjige svako, pa i onaj ko se nikada nije bavio geoekonomijom ili meunarodnim ekonomskim odnosima, moe dobiti jasan uvid
u to kako se kreira ekonomska politika na svetskom nivou i kako se uz pomo
takve politike, iako je osnovna namera deklarativno bila sasvim suprotna, i dalje
produbljuje jaz izmeu bogatih i siromanih zemalja. Takoe, moe se uoiti kako
restriktivne politike i prinudne privatizacije udaljavaju narode manje razvijenih
zemalja od njihovog cilja, a to je bolji ivot. Dalje, autor insistira na tome da
svaka zemlja, ukljuujui i Srbiju i Crnu Goru, mora da ima svoju razvojnu
strategiju, koja ukoliko je postavljena na zdravim osnovama daje mogunost
za napredak u svakom drutvu. U suprotnom, shodno svetskim standardima
utapanja domaih razvojnih strategija u svetsku, doli bismo u nepriliku; kako
prof. Kova duhovito navodi:
Srbija bi proizvodila samo maline, a sve drugo bi
uvozila. Na kraju ovog dela teksta, autor zakljuuje: Trini fundamentalisti su
protiv dravnog uticaja na privredne tokove, smatrajui da je trini automatizam
dovoljan. Ljudsko drutvo, meutim, ne ini samo trite. U razvoju drutva
delatnost drave nije intervencija spolja, ve sastavni deo sveukupnog procesa
autoregulacije sistema. Otuda delatnost drave u interesu veine stanovnitva
nije nepoeljna.
Naredno poglavlje knjige uvodi nas u svet meunarodnog kretanja kapitala.
U ovom poglavlju se objanjava na koji nain dolazi do kretanja meunarodnog
kapitala, kao i to koji sve oblici meunarodnog kretanja kapitala postoje. Stvarni
Katarina Zaki
259
znaaj ovog poglavlja moe se sagledati tek nakon itanja drugog dela knjige,
gde na konkretnim primerima pojedinih regiona uviamo da su mone zemlje
savremenog sveta, potpomognute meunarodnim ekonomskim institucijama,
usmerile tokove meunarodnog kapitala ka visokorazvijenim zemljama, a ne
prema onima kojima je taj kapital stvarno potreban.
U jednom dahu proitavi prva etiri poglavlja ove knjige, italac stie do
njenog drugog dela, koji ine celine numerisane brojevima od 5 do 11. Ovaj deo
knjige bavi se regionima sveta, obraenim i prikazanim sledeim redosledom:
Severna Amerika, Latinska Amerika i Karibi, Zajednica nezavisnih drava i
Ruska Federacija, Azijsko-pacifiki region, Bliski istok i Severna Afrika i ostatak
Afrike.
Kada govorimo o ovom drugom delu knjige, moramo napomenuti da
udbenik sadri ukupno 44 tabele, 24 mape i 27 slika koje pomau itaocu
da na odgovarajui nain prati tok prie. Takoe, s obzirom na to da autor
ima dugogodinje iskustvo u pomenutoj oblasti, moda je jedno od najveih
dostignua ove knjige i u tome to daje predikciju ekonomskih i politikih kretanja u svakom od analiziranih regiona.
Kao logian izbor za poetak obrade regiona u svetu, svakako se namee
Severna Amerika, sa posebnim osvrtom na najjau svetsku silu SAD. Kada se
pogledaju ekonomski i demografski podaci za ovu zemlju, jasno nam je iz ega
proistie mo ove zemlje. Meutim, detaljnija analiza makroekonomskih tokova
u SAD pokazuje nam da privreda ove velesile nipoto nije neranjiva. I sam autor
to dokazuje sledeim reima:
Rastui budetski deficit u novije vreme, manjak

tednje u odnosu na investicije i deficit tekuih transakcija platnog bilansa,
samo su razliiti pokazatelji makroekonomske neravnotee koja se finansira transakcijama iz kapitalnog dela platnog bilansa, odnosno bilansa meunarodnog
investicionog poloaja zemlje. Samo se vrlo mali deo tekueg platnog bilansa
finansira uobiajenim kapitalnim transakcijama, a veim delom ga pokriva
prirast neto dunike pozicije u bilansu meunarodnog investicionog poloaja
SAD. Mora se priznati da Sjedinjene Amerike Drave, poput kakvog velikog
iluzioniste, i dalje privlae kapital u svoju zemlju, diktiraju uslove pod kojima
e se zaduivati i, pri svemu tome, poverioci u njoj i dalje vide dravu sa najrazvijenijom privredom. ovek jednostavno mora da se zapita kako im to uspeva!
Odgovor na to pitanje je vrlo jednostavan ako se paljivo iitaju naredne
stranice knjige profesora Kovaa. Naime, moe se rei da su SAD na izvestan
nain okupirale meunarodne ekonomske institucije i da se bez njihove saglasnosti naalost nita ne odobrava. Bie zanimljivo tokom narednih godina pratiti
kako e SAD da se izbore sa novim silama u usponu, kao to su Kina i ponovo
obnovljena Rusija. Dok se to ne desi, vano je napomenuti da Amerika ne sedi
skrtenih ruku, ve poveava svoje trite fomirajui, prvo sa Kanadom, a potom
i sa Meksikom, integraciju pod nazivom Severnoamerika asocijacija slobodne
260 Dilema savremene globalne svetske ekonomije: nacionalno vs transnacionalno

trgovine (NAFTA). Na taj nain ona pokuava da makar prostorno i brojano (u
smislu stanovnitva) parira EU i nadolazeim silama Kini i Rusiji.
Latinska Amerika i Karibi su tema narednog poglavlja u ovoj knjizi.
Predmetni region je tokom prethodnih decenija imao velike oscilacije u svom
razvoju. Zaduivanje zemalja ovog regiona kod meunarodnih finansijskih
institucija, u poetku je donelo prosperitet regionu, da bi kasnije toak napretka
poeo da se okree u suprotnom smeru. Profesor Kova nam objanjava ovaj
fenomen i to koliko je u celini pogrena bila politika koja je nametnuta zemljama
u razvoju putem Vaingtonskog konsenzusa. Argentina je u pogledu toga reprezentativna. Naime, ona je doslovno sledila zakljuke i predloge koji su se nalazili u okviru Vaingtonskog konsenzusa i rezultati su u poetku bili obeavajui.
MMF je Argentinu slavio kao svoj najvei uspeh i preporuivao drugima da se
ugledaju na nju. Meutim, sama praksa ih je demantovala na najgori mogui
nain Argentina je na kraju, praktino, bankrotirala. Politika liberalizacije
trgovine, restriktivna fiskalna i monetarna politke nisu mogle da daju rezultate
jer ovakav model upravljanja dravom pretpostavlja Pareto optimum, koji ne moe
da postoji u uslovima imperfektnosti trita.
Sledee poglavlje, u kojem se govori o Zajednici nezavisnih drava i Rusiji,
izuzetno je zanimljivo i pokazuje u kolikoj je meri raspad SSSR-a bio poguban
za veinu drava lanica ZND. Siromatvo, ekonomsko i socijalno raslojavanje
stanovnitva, samo su neke od tekovina novostvorenih drava. Rusija se, kao
logian predvodnik ovih drava, poslednjih godina polako vraa na stare staze
slave i donekle uspeva da povrati pozicije koje je imala na meunarodnoj sceni.
Put pred njom je dugaak i teak, a krajnji cilj je dalek ali ne i nedostian, kako
nam sugerie profesor Kova. Ruska vlada e uspeti u tome ukoliko ostane dosledna reformama koje sprovodi, pri emu monetarni sektor njene privrede i dalje
ostaje njena bolna taka.
Tokom sedamdesetih, a pogotovo tokom osamdesetih godina 20. veka, azijsko privredno udo ili privredni bum, izazvao je veliku panju kako strune
tako i ire svetske javnosti. Japan i ostali azijski tigrovi (kako su ih neki nazivali),
pojavili su se niotkuda i sve nas ostavili u udu. Njihov udesni recept uspeha
u razvoju industrije inili su, kako nam prof. Oskar Kova navodi, sledei sastojci:
U istonoazijskom modelu (na primeru Japana) smenjivanje uvozne supstitucije i izvozne orijentacije nije teklo u itavoj privredi, nego sukcesivno po
pojedinim industrijama. Svaka nova industrija imala je pet faza svog ivotnog
ciklusa:
1. Poetna faza: novi proizvod dolazi iz uvoza a njegova potronja u zemlji
postepeno raste. Domaa proizvodnja poinje putem imitacije i pozajmljenih tehnologija, ali nije konkuretna u odnosu na uvozni proizvod
zbog loeg kvaliteta i visokih trokova proizvodnje.
Katarina Zaki
261
2. Domaa potronja raste brzo, ali proizvodnja raste jo bre zamenjujui

deo uvoza; kako se kvalitet proizvoda poboljava i cene padaju.
3. Izvozna faza: domaa potronja se usporava a proizvodnja raste; proizvod
se plasira u izvoz.
4. Zrela faza: proizvodnja dostie maksimum i poinje da opada zato to
domaa tranja i izvoz opadaju. Proizvod vie nije konkurentan u odnosu
na sline proizvode iz novih zemalja u razvoju.
5. Povratna uvozna faza: brzo smanjivanje domae proizvodnje pod uticajem
jeftinije proizvodnje novoindustrijalizovanih zemalja. Proizvod ponovo
poinje da se uvozi.
Dakle, jasno je da najbolje reenje nekog problema ne mora uvek da bude
ujedno i najkomplikovanije, ve upravo suprotno ono koje je najjednostavnije.
Naredna dva poglavlja, koja se bave Bliskim istokom, Severnom Afrikom i
ostatkom Afrike, posebno su dragocena zbog optepoznate politike situacije u
ovim regionima, kao i zbog nedostupnosti podataka usled mnogobrojnih ratova,
politikih prevrata i nepostojanja bilo kakvog vida statistike evidencije. Autor
nam skree panju na sledee aktuelne probleme ovog regiona: Bliski istok se
suoava sa dilemom da li da u svojoj razvojnoj politici i dalje insistira na izvozu
nafte i njenih derivata ili da se proizvodno diversifikuje; Severna Afrika, kao
razvijeniji deo afrikog kontinenta, suoava se sa problemom prezaduenosti i
traenjem naina da se postojei dug na uspean nain servisira; preostali deo
Afrike se, naalost, suoava sa najgorim problemom od svih, a to je kako da prehrani gladno stanovnito.
Knjiga profesora Oskara Kovaa Ekonomija regiona sveta je prva knjiga
koja se bavi makroekonomskim tokovima po pojedinim regionima, to je temelj
koncepta studija na Geoekonomskom fakultetu Megatrend univerziteta primenjenih nauka.
Autor nam je kroz ovu knjigu upeatjivim primerima objasnio koji su to
problemi sa kojima se susree ekonomija regiona ili, bolje rei, zemlje sveta, na
poetku 21. veka. U jeku borbe antiglobalista i globalista, potrebno je da priznamo sami sebi da li elimo da prihvatimo Hakslijev vrli novi svet i da li je cena
prihvatanja globalizacije (transnacionalnog) previsoka. Ovu dilemu pri izboru
transnacionalnog ili nacionalnog profesor Kova reava u korist nacionalnog, to
jest, on preporuuje nacionalnu razvojnu strategiju koja mora biti prilagoena
svetskim ekonomskim tokovima. Samim tim, on nas uverava da je vera u sebe i
sopstvene kvalitete, zapravo, polovina puta do uspeha.
Bojan Mikovi
Prikaz knjige
263
UDK 91.1(100)
Bojan Mikovi
GEOGRAFIJA, ISTORIJA,
GLOBALNE PROMENE I MI
Esej o knjizi Globalna geografija prof. dr Verke Jovanovi
Megatrend univerzitet primenjenih nauka, Beograd, 2005.
Prof. dr Verka Jovanovi je redovni profesor Geoekonomskog fakulteta, prorektor za nauno-istraivaki rad Megatrend univerziteta primenjenih nauka u
Beogradu, inicijator rada u oblasti primene novih tehnologija u geografiji, recenzent prvog elektronskog plana Beograda uraenog u GIS okruenju, organizator
Prve jugoslovenske konferencije o geografskim informacionim sistemima, uesnik mnogobrojnih drugih meunarodnih konferencija i programa. Javnosti je
poznata i kao osniva i lan Asocijacije kartografa Jugoslavije, kao lan Srpskog
geografskog drutva, Balkanske asocijacije za zatitu ivotne sredine i urednik u
Naunom magazinu IQ za oblast geonauke. Konano, profesor Jovanovi je
autor udbenika Globalna geografija namenjenog studentima Geoekonomskog
fakulteta i primerenog programu prve godine studija. Meutim, ovo izdanje e
sigurno naii i na interesovanje ire publike jer po svom kvalitetu i sveobuhvatnosti materije to i zasluuje. Svaki italac e biti u mogunosti da shvati njenu
sloenost, slojevitost i znaaj. U rukama e imati materijal pristupaan i jasan,
zanimljiv zbog irine zahvata, a dragocen zbog podataka i objanjenja koja e
svima omoguiti laki pristup geografiji. Oigledno je da autora nisu muila
pitanja kako da saopti svoje zakljuke vezane za obraenu temu, njen znaaj
za savremeni svet, kao i uticaj koji su na nju imale pojedine faze razvitka oveanstva. Uspeno prati razvoj geografije jo od prvih civilizacija, a jo uspenije
potvruje injenicu da su konstantni razvoj oveanstva i elja mnogih naroda
da ouvaju svoj duh i razvijaju svoju kulturu imali nemerljiv uticaj i na razvoj
geografije. Lako je uoljivo priklanjanje miljenju po kojem je svet danas spreman da primi sabrane darove svoje prolosti, da razume sebe na izvorima svoga
duha, u vremenu koje je mnoge vrednosti razorilo, ali i otvorilo puteve uspona i
stvorilo svet kakav danas poznajemo.
264
Geografija, istorija, globalne promene i mi
Pisac je eleo da otvori stranice svog dela i to lake itaoca ubedi u neophodnost poznavanja sloene tematike globalne ekspanzije promena u prirodi i
privredi, problema nastalih usled promene broja stanovnika, zatim u prednosti
proistekle iz pronalaenja novih sredstava za prikupljanje, analizu, modeliranje i
prikaz podataka i, naravno, u neizostavan znaaj uloge koju danas ima geoekonomija, odnosno poznavanje geografskog prostora i ekonomskih sistema razliitog nivoa razvoja i sloenosti.
Uvidom u ovakvo delo dobija se slika itave geneze jedne nauke. Geografija
je dugo predstavljala nauku
o Zemlji,
kompleksnu, sintetiku materiju o

njenom povrinskom delu u kojem ivi i deluje ljudsko drutvo. Meutim, sve
vea sloenost odnosa u prirodnoj i drutvenoj sredini dovela je do razvoja novih
disciplina i do potpune transformacije i samog predmeta prouavanja geografije.
Da bi ovaj dugotrajan proces pribliio zainteresovanoj publici, profesor Jovanovi
odluuje da uspostavi specifian odnos izmeu kartografije i istorije, demografije
i politikologije, statistike i ekonomije. Suoavajui se sa ovako krupnim izazovom, preplie prolost i sadanjost, religije i nacije, privredu i kulturu. Uzajamno
se dopunjuju slika i re, karta i opis, statistika i hronologija. Udbenik nam pokazuje kako geografija i kartografija najbolje rasvetljavaju istoriju, uvaju od zaborava kulturnu i duhovnu prolost, a istovremeno stvaraju neophodnu osnovu
za uspenu analizu dananjih sloenih geoistorijskih prostora u kojima vladaju
razliiti nivoi komunikacije i interakcije, kao i razliito shvatanje pojma nacionalnog i regionalnog identiteta formiranog u okvirima posebnih geopolitikih i
razvojnih procesa.
Globalna geografija obrauje teme kroz dvanaest poglavlja, uz potkrepljenost
brojnim grafikim prilozima u vidu mapa, crtea, slika, grafikona i tabela, koji
predstavljaju posebno bogastvo i daju doprinos lakem razumevanju materije, ali
i shvatanju njenog znaaja za savremeno drutvo. Preciznije, udbenik je podeljen na sledee oblasti:
n Geografija ranijih epoha
n Prvi naunici, istraivai i njihova dela
n Predmet geografskih disciplina i njihov razvoj
n Geografske regije sveta kontinenti
n Geografski podaci i metode
n Podaci o stanju i promenama u prirodnim, privrednim i ljudskim resursima u globalnim razmerama
n Savremene pojave i procesi u geografskom prostoru
n Kompjuterska era i upotreba geografskih informacija
U uvodnom poglavlju, autor na vrlo koncizan nain prua potrebne informacije za lake i bolje razumevanje teksta koji sledi. Definisanje sve sloenijeg
predmeta geografskih istraivanja kao preplitanja funkcijskih veza izmeu fizikih i drutvenih elemenata u realnom prostornom sistemu i
precizno odreenje
Bojan Mikovi
265
geografije kao nauke koja prouava zakonitosti u sloenim odnosima izmeu

prirode, oveka i delatnosti, predstavljaju neophodnu osnovu za dalje bavljenje
sloenom tematikom.
Na narednim stranicama upoznajemo se s prvim civilizacijama i njihovim
doprinosom utemeljivanju geografije kao naune discipline, kao i dostignuima
koja su utrla put danas sloenoj geografskoj nauci. Sumeri, Egipani, AsiroVavilonci, Feniani, Grci i druge napredne kulture najranijeg perioda nesebino
su pomogle kroz prvo pismo, prve opise planeta, prve nazive kontinenata, prve
kalendare, a na kraju, i kroz veliko matematiko, astronomsko i geometrijsko
znanje. Najraniji razvoj nauke, samim tim i geografije, upotpunjuje se ivopisnom
pozadinom koju ine biografije istraivaa, filozofa i geografa iz razliitih epoha.
Zatim sledi susret ne samo sa velikim i vanim otkriima i razvojem egzaktnih
nauka, ve i s tim kako je do toga dolo. Jednostavno, na stranicama ovog udbenika imena Herodota, Eratostena, Strabona, Kolumba, Vespuija, Magelana,
Kopernika, Kanta, Humbolta i drugih, nisu samo simboli za najznaajnija geografska otkria i razvoj naune misli, ve profesor Jovanovi uspeva da ih oivi sa
svim njihovim vrlinama, ali i manama, tenjama i strepnjama zbog kojih zauvek
ostaju to to jesu i pokazuju nam da je svaki dan i svako vreme imalo i ima svoje
poznate linosti i svoje znamenite dogaaje.
U sledeim poglavljima znaajno mesto pripada i jednom od najvanijih
alata u geografiji karti, koja svojim sadrajem prua bogate informacije i indikacije kroz upotrebu simbola. Ovde se moemo informisati i o tipovima mapa,
njihovim osnovnim elementima, njihovoj razmeri i projekciji, geografskoj mrei
i kartografskoj produkciji. Dalje svoje znanje potkrepljujemo i kroz dodir sa konkretnom i jasnom podelom geografije, jer su razvoj nauke i veliki broj podataka
doveli do podele na posebna polja specijalizacije:
n fizika geografija (geomorfologija, klimatologija, matematika geografija,
biogeografija, hidrologija, okeanologija, limnologija, geografija zemljita);
n drutvena geografija (antropogeografija, demografija, etnogeografija,
geografija jezika, geografija religije, politika geografija, medicinska geografija, ekonomska geografija, agrarna geografija, industrijska geografija,
saobraajna geografija, turistika geografija, regionalna geografija).
Ovde su uz prikazanu podelu dodatno izdvojeni i analizirani bitni elementi
nekoliko najvanijih geografskih disciplina. U delu knjige koji je upravo obrazloen, karta kao osnov vizuelne komparacije izmeu oblasti razliitih lokacija
i svojstava i podela geografije po disciplinama predstavljaju odlian uvod za
upoznavanje italaca sa svetskim geografskim regionima (Afrika, Azija, Evropa
Evropska unija, Severna Amerika, Juna Amerika, Australija), koji su uglavnom obraeni sa stanovita prirodnih odlika, mineralnih resursa, stanovnitva,
jezika, kulture, religije, poljoprivrede, industrije, saobraaja i trgovine. Treba
napomenuti da sredinji deo knjige, koji prezentuje ovakav sadraj, u dananje
266
vreme ima sve vei znaaj, identifikovan u estim istraivanjima u cilju izrade
komparativnih analiza. Pomenuta prouavanja najee ukljuuju dve ili vie
drava ili regiona, a polaznu taku predstavlja upravo geografsko lociranje i
analiza prirodnih potencijala. Trenutna delikatna politika, ekonomska i socijalna situacija u kojoj se nalazi Srbija i sazrevanje svesti o neophodnosti paljivog
prouavanja tranzicionih politika drugih drava, odnosno pozitivnih i negativnih
posledica primenjenih mera u oblasti strukturnih reformi, ekonomske stabilizacije, rasta spoljne trgovine, dinamizacije stranih investicija, fiskalne politike,
ali i bezbednosti i subregionalne, regionalne i interregionalne saradnje, samo
dodatno aktuelizuje upravo analizirani deo knjige. Ovo je naroito bitno usled
najnovijih politikih previranja koja usporavaju ritam tranzicije i nameu potrebu za novim reformskim talasom. Poznavanje drugih ekonomskih programa, kao
i drugih integrativnih iskustava, moglo bi da doprinese nekim reenjima u naoj
komplikovanoj stvarnosti i da predstavlja neospornu prednost u odnosu na druge
evropske drave u istom procesu.
etiri poglavlja zavrnog dela knjige koja se uspeno dopunjuju sa prethodno navedenim, jer su u njima obraene oblasti geografskih podataka, statistike,
geografskih metoda, geografskih informacionih sistema i promena u geografskom
prostoru, definitivno zatvaraju krug i daju konanu potvrdu o znaaju truda koji
je uloen u ovo delo. Danas bi teko bilo zamisliti ozbiljan analitiki postupak i
prouavanje masovnih pojava i procesa bez pomoi statistike, koja kroz popise,
ankete, izvetaje i evidenciju, prikuplja, publikuje i distribuira neverovatno veliki
broj podataka. U knjizi nam lake shvatanje ove problematike omoguuju jasni
primeri statistikih prorauna (merenje centralne tendencije, merenje varijabiliteta, korelacija, indeksi). Kao izvor geografskih informacija svoje mesto nala je
i daljinska detekcija, koja to oigledno duguje spoznaji da je postala samostalna
nauna disciplina i, naravno, satelitima koji su imali presudnu ulogu u njenom
razvoju. Na autor to potvruje i definie je kao proces prikupljanja informacija o kopnu, vodi i objektima bez fizikog kontakta izmeu senzora i objekta.
itajui dalje dolazimo i do detaljnog objanjenja pojma naunog metoda, koji
kako u drugim naukama tako i u geografiji, predstavlja osnovno pitanje u istraivakom postupku. U najoptijem smislu, razvrstan je u tri grupe:
n Normativni metod
n Eksperimentalni metod
n Istorijski metod
Segment geografskih podataka i prateih aktivnosti zavrava se geografskim
informacionim sistemom, koji je definisan kao kompjuterski sistem za pakovanje, upravljanje, integrisanje, rukovanje i prikazivanje podataka koji su prostorno
vezani za zemlju i koristi se kao model za preciznu analizu uz pomo kompjutera. Ukratko, GIS prua mogunost vizuelne postavke velikog broja informacija
na jednom mestu o objektima, njihovim svojstvima i meusobnim relacijama i
Bojan Mikovi
267
iz toga proistie i njegova osnovna prednost. Kao bazini elementi geografskog

informacionog sistema s kojima ini potpunu tehnoloku celinu, navode se:
n hardver,
n softver,
n baze podataka,
n obrazovani strunjaci.
Ovde treba pomenuti i konstataciju da uvoenje GIS tehnologije zahteva
utvrivanje jasnih procedura i zakonskih regulativa na dravnom i institucionalnom nivou. Potreba za korienjem prostornih informacija raste i u direktnoj je
sprezi sa boljim poznavanjem prostora i ekonomskog razvoja.
Konano, dolazimo i do dvanestog, poslednjeg odeljka, ali istovremeno i dela
sa najaktuelnijom tematikom. Na samom poetku eka nas upozorenje da globalne promene u geografskom prostoru dovode do promena i u ivotnoj sredini
koje se manifestuju u velikoj potronji fosilnih goriva i emisiji ugljen-dioksida,
oteenju ozonskog omotaa, podizanju nivoa svetskog mora i da rast gradova i
vodosnabdevanje predstavljaju najvee probleme i izazove 21. veka. U daljem
tekstu autor detaljnije obrazlae zabrinutost iznetu u uvodu, ali, ipak, najpre
podvlai termine poput geoekonomije, koju definie kao delovanje ekonomskih politika u globalnom prostoru, gde ulogu prostora ne smatra nevanom jer
upravo osvajanje trita predstavlja strateki element geoekonomije. Pri tome
zakljuuje da u novom milenijumu svaka drava tei ka pronalaenju veih
trita i da ta ideja odreuje voenje unutranje i spoljne politike. Znaajan
prostor u knjizi posveen je i pojmovima poput globalizacije, regionalizacije, sve
eem pitanju da li su ta dva fenomena suprostavljena i, na kraju, trenutno
najskupljem privrednom resursu informaciji, jer danas biti obrazovan znai biti
i dobro informisan.
Naunoj utemeljenosti, potpunom sadraju, odnosno nesumnjivom kvalitetu doprinosi i pratei materijal kroz ve pomenute mnogobrojne izvore geografskih podataka (karte, slike, crtei, grafikoni, tabele, statistika), zatim i detaljan
opis najvanijih nacionalnih i internacionalnih asocijacija kojima je posveen i
jedan ceo odeljak, dalje opirna bibliografija radova o ovoj temi, kao i spisak
najvanijih web adresa, to e biti od neizmerne koristi za sve koji se bave izuavanjem pomenutih sfera. U veini navedenih poglavlja analizu svake teme
prate brojna implicitna i eksplicitna objanjenja, tako da kroz svoju statistiku
preglednost prikazani udbenik indirektno daje i sugestije od velikog znaaja za
bolje razumevanje nae kompleksne realnosti i burnog vremena u kojem ivimo.
Oigledna je elja da se podstakne, pre svega, osetljiva studentska populacija
na razmiljanje i motivie da sagleda probleme s vie strana, koristei pri tome
geografsko-prostorni i uzrono-posledini nain miljenja. Aktuelne promene
u geografskom prostoru na koje je stavljen poseban akcenat imaju svoju dugu i
neretko burnu predistoriju. Zbog ega je svet takav kakav jeste, koji su to stavoMegatrend revija, vol. 2 (1) 2005.
268
vi, dogme, izumi, otkria, koje su istine ili zablude uinile da on za nas poprimi
upravo ovakav oblik i da ga upravo na ovakav nain opaamo i shvatamo, pitanja su na koja profesor Jovanovi pokuava da nas navede, a zatim i pomogne u
pronalaenju odgovora.
Ono to razlikuje
Globalnu geografiju od ostalih knjiga geografske tematike zapravo je sam nain tretiranja izuzetno obimne naune grae. Ukratko,
predstavlja pravu enciklopediju u malom i istinita je riznica duhovne batine
oveanstva jer su u njoj na konkretnom geografskom prostoru predstavljena,
praktino, istorija ljudskog roda, ljudske misli, umetnosti i saznanja, tako da
nam pod perom naeg pisca i poznate stvari poinju da izgledaju drugaije.
Upoznajemo se i sa nizom novih savremenih dostignua ija spoznaja nam stvara
potpuno novi pogled na geografiju danas.
Na kraju, izlino je pominjati koliku vrednost ima napor autora koji se upustio u plovidbu vodama po kojima je danas, u vreme ogromnog gomilanja znanja,
teko samostalno ploviti. Treba pohvaliti tu hrabrost, bez koje bi bili siromaniji
za jedno izuzetno delo.
CIP - Katalogizacija u publikaciji

Narodna biblioteka Srbije, Beograd
33
MEGATREND revija : meunarodni
asopis za primenjenu ekonomiju / glavni
urednik Dragana Gnjatovi. - God. 1, br. 1
(2004) - Beograd: Megatrend univerzitet
primenjenih nauka, 2004 (Beograd :
Megatrend univerzitet primenjenih
nauka). - 24 cm
Dva puta godinje
ISSN 1820-3159
COBISS.SR-ID 116780812

Megatrend Revija Vol 05-1-2008

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Megatrend Revija Vol 05-1-2008

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Megatrend revija

Meunarodni asopis za primenjenu ekonomiju

Megatrend univerzitet primenjenih nauka, Beograd

Meunarodni asopis za primenjenu ekonomiju

Megatrend univerzitet primenjenih nauka

prof. dr Mia Jovanovi, predsednik

Prof. dr Marija de Monserat Ljajro

Prof. dr Vladimir Grbi

Dr Miomir Jovanovi, docent

Prof. dr Miel Polski

Dr ivko Kuli, docent

Megatrend revija, vol. 2 (1) 2005.

Prof. dr Mirko Kuli

Dr Dragoljub Todi, docent

Prof. dr Alempije Veljovi

Megatrend revija, vol. 2 (1) 2005.

Prof. dr aslav Oci

Prof. dr aslav Oci

REGIONALNI DISPARITETI U JUGOSLAVIJI

U neoklasinoj regionalnoj analizi odgovor na to pitanje dat je u sledea dva pionirska

Megatrend revija, vol. 2 (1) 2005.

Regionalni dispariteti u Jugoslaviji od 1952. do 1988. godine

Prvo obuhvatno uporedno istraivanje fenomena unutranjih regionalnih

Grafikon 1. Putanja globalnog privrednog rasta

Megatrend revija, vol. 2 (1) 2005.

Prof. dr aslav Oci

Grafikon 2. Vilijamson: obrazac promena regionalnih dispariteta

Grafikon 2. opisuje univerzalni obrazac promena regionalnih dispariteta,

Megatrend revija, vol. 2 (1) 2005.

Regionalni dispariteti u Jugoslaviji od 1952. do 1988. godine

Megatrend revija, vol. 2 (1) 2005.

Prof. dr aslav Oci

Megatrend revija, vol. 2 (1) 2005.

Regionalni dispariteti u Jugoslaviji od 1952. do 1988. godine

Megatrend revija, vol. 2 (1) 2005.

Prof. dr aslav Oci

koji su stvorili mozaik kulturnih obrazaca. Specifian peat pristupu reavanja

Krajika etimologija toponima u ex Jugoslaviji moe se pratiti od izvedenih (Krajinik,

Megatrend revija, vol. 2 (1) 2005.

Regionalni dispariteti u Jugoslaviji od 1952. do 1988. godine

Njihovo zvanino utvrivanje, u stvari, bilo je rezultanta odnosa regionalnih snaga,

Procenti u zagradama odnose se na Bosnu i Hercegovinu, Makedoniju i Crnu

Megatrend revija, vol. 2 (1) 2005.

Prof. dr aslav Oci

tada, meutim, izvan zvanino utvrenog nerazvijenog podruja i u razvijenim

Vidi raspravu o upotrebi termina region u jugoslovenskom kontekstu u: Zajednitvo i

Megatrend revija, vol. 2 (1) 2005.

Regionalni dispariteti u Jugoslaviji od 1952. do 1988. godine

jedinice treba da reprezentiraju regionalni aspekt razvoja Jugoslavije. S obzirom

Megatrend revija, vol. 2 (1) 2005.

Prof. dr aslav Oci

Grafikon 3. Nedovoljno razvijena podruja u Jugoslaviji

Megatrend revija, vol. 2 (1) 2005.

Regionalni dispariteti u Jugoslaviji od 1952. do 1988. godine

Tabela 2. Jugoslavija, republike i pokrajine: neka osnovna obeleja

Institucionalni, odnosno socio-istorijski kontekst za reavanje regionalnog

Prof. dr aslav Oci

Grafikon 4. Specifina teina republika i pokrajina

Regionalni dispariteti u Jugoslaviji od 1952. do 1988. godine

Jugoslovenska regionalna politika uporno je istrajavala na upro

Megatrend revija, vol. 2 (1) 2005.

Prof. dr aslav Oci

Obrasci po kojima je kvantifikovano kretanje regionalnih razlika su:

Koeficijenti varijacije regiona po pojedinim

Tabela 7. Vilijamson: rezultati meunarodne cross-section analize regionalnih