Seminarski rad

Institucije Evropske unije

SADRAJ
UVOD..................................................................................................................................1
1. EVROPSKA UNIJA........................................................................................................3
2. SAVET MINISTARA......................................................................................................5
3. EVROPSKI PARLAMENT.............................................................................................8
4. EVROPSKA KOMISIJA...............................................................................................10
1

Seminarski rad

Institucije Evropske unije

4.1. Sastav i ureenje.....................................................................................................11

4.2. Ovlaenja Komisije...............................................................................................12
5. EVROPSKI SAVJET.....................................................................................................15
6. SUD PRAVDE...............................................................................................................17
ZAKLJUAK....................................................................................................................18
LITERATURA...................................................................................................................19
2

Seminarski rad

Institucije Evropske unije

Seminarski rad

Institucije Evropske unije

Seminarski rad

Institucije Evropske unije

UVOD
Predmet ovog rada su Institucije Evropske unije koje imaju veliku ulogu u funkcionisanju
same Unije.
Cilj izlaganja u okviru ovog rada jeste da nam pojasni organizaciju i funkcionisanje
Institucija Evropske unije.
5

Seminarski rad

Institucije Evropske unije

Rad se sastoji iz est dijelova, s tim da prvi dio opisuje znacaj postojanja Evropske unije
za njene lanice a drugih pet dijelova opisuju organizaciju i funkcionisanje svake
pojedinane Institucije.

Seminarski rad

Institucije Evropske unije

1. EVROPSKA UNIJA
Evropska unija je zajednica dvadeset sedam evropskih drava. Unija je oformljena pod
sadanjim imenom Ugovorom o Evropskoj uniji (vie poznatim pod imenom Mastrihtski
ugovor) 1992. godine. Mnogi aspekti EU su postojali i prije potpisivanja ovog ugovora,
preko raznih organizacija oformljenih '50. godina dvadesetog veka.
7

Seminarski rad

Institucije Evropske unije

Glavna oblast na kojoj EU poiva je jedinstveno trite koje se bazira na carinskoj uniji,
jedinstvenoj moneti (usvojenoj od strane 12 lanica), zajednikoj agrokulturnoj politici i
zajednikoj politici u sferi ribarstva.
Pravna osnova Evropske unije su ugovori izmeu njenih lanica. Oni su donoeni tokom
godina. Prvi takav ugovor je Ugovor u Parizu ( donesen 1951. godine) kojim je
oformljena Evropska zajednica za ugalj i elik izmeu est evropskih zemalja.Sa druge
strane, Rimski ugovor ( kojim je osnovana prva carinska unija, koja se izvorno zvala
8

Seminarski rad

Institucije Evropske unije

Evropska ekonomska zajednica ovaj ugovor je donesen 1957. godine) i poslije njega je
donesen Mastrihtski ugovor (1992.), koji je Evropsku uniju konstituisao pod tim imenom.
Evropska unija je udruenje zemalja lanica koje su dio svog suvereniteta prenele na
evropske institucije kako bi se mogle donisiti odluke u zajednikom, evropskom interesu.
EU je jedinstvena nadnacionalna ekonomska, politika, carinska, monetarna, a sve vie i
odbrambeno-sigurnosna integracija drava Evrope.
9

Seminarski rad

Institucije Evropske unije

Evropska unija (EU) nije savezna drava kao to su to Sjedinjene Amerike Drave,
niti meuvladina organizacija kao to su to Ujedinjeni narodi. Evropska unija je zapravo
jedinstvena, njena struktura je sui generis. Njene drave lanice ostaju nezavisne,
suverene nacije, ali ujedinjuju svoj suverenitet i tako postiu puno veu kolektivnu
snagu i utjecaj. Ujedinjavanje suverenitata znai, u praksi, da drave lanice prenose neke
od

svojih

ovlaenja

donoenja

odluka

na

zajednike

institucije

koje

su
10

Seminarski rad

Institucije Evropske unije

uspostavljene kako bi se odluke o specifinim pitanjima od zajednikog interesa mogle

donositi demokratski na evropskom nivou.
Proces donoenja odluka zajednikih obuhvata tri temeljne institucije:
1. Savet ministara,
2. Evropski parlament i
3. Evropsku komisiju.
11

Seminarski rad

Institucije Evropske unije

Ovaj "institucionalni trokut" kreira politike i zakone koji se primjenjuju irom EU-a. U
naelu, Komisija predlae novo zakonodavstvo, a Parlament i Vijee ga donose.
Evropska unija nema zvanini glavni grad, a sjedita njenih institucija se nalaze u
nekoliko razliitih gradova. Brisel je sjedite Evropske komisije i Savjeta Evropske unije
(Savjet ministara), kao i domain sastanaka i plenarnih zasjedanja Evropskog parlamenta.
Brisel se upravo zbog ovoga smatra de fakto glavnim gradom EU. Strazbur je sjedite
Evropskog parlamenta i domain je veine plenarnih zasjedanja. Evropski sud pravde i
12

Seminarski rad

Institucije Evropske unije

sekretarijat Evropskog parlamenta se nalaze u Luksemburgu. Evropska centralna banka je

13

Seminarski rad

Institucije Evropske unije

smjetena u Frankfurtu.1

14

Seminarski rad

http://bs.wikipedia.org/wiki/Evropska_unija

Institucije Evropske unije

15

Seminarski rad

Institucije Evropske unije

2. SAVJET MINISTARA
16

Seminarski rad

Institucije Evropske unije

Savet ministara (Council of the European Union) je osnovan osnivakim ugovorima

1950. godina. Savet ministara je glavna zakonodavna institucija EU, pa gotovo svaki
zakonodavni dokument mora biti usvojen na Savetu ministara EU. Savet ministara
zastupa drave lanice, a na njegovim sastancima uestvuje po jedan ministar iz svake
vlade drave lanice EU-a. Radom Saveta predsedava svaka zemlja lanica u
vremenskom periodu od est meseci. Koji e ministri prisustvovati kojem sastanku zavisi
od teme na dnevnom redu. Ako, na primer, Savet ministara treba da razgovara o pitanjima
17

Seminarski rad

Institucije Evropske unije

okoline, sastanku e prisustvovati ministar za zatitu okoline iz svake drave lanice EU i

to e se onda zvati Savet za zatitu okoline. O odnosima EU sa ostatkom sveta bavi se
Savet za opte poslove i vanjske odnose. Svaki ministar u Savetu obavezuje svoju
vladu, tj. potpis ministra predstavlja potpis cijele vlade. Nadalje, svaki ministar u Savetu
odgovara svom parlamentu svoje drave te graanima koje Parlament zastupa, to

18

Seminarski rad

Institucije Evropske unije

osigurava demokratski legitimitet odluka Saveta.2 Savet svoju zakonodavnu mo

praktikuje zajedno sa Evropskim parlamentom. Savet ministara igra znaajnu ulogu u
koordinaciji ekonomskim smerovima zemalja lanica. Zajedno sa Parlamentom, rukovodi
budetom. Donosi odluke porebne za utvrivanje i implementiranje zajednike
meunarodne i bezbedonisne politike, na osnovu optih regulacija koje je doneo Savet
Evrope. Koordinira aktivnostima zemalja lanica i usvaja merila u policijskoj i
19

Seminarski rad

Institucije Evropske unije

opravosudnoj saradnji u pitanjima kriminala. Zakljuuje, u ime EU, meunarodne

http://www.dei.gov.ba/o_eu/?id=703

20

Seminarski rad

Institucije Evropske unije

dogovore sa jednom ili vie drava ili meunarodnih organizacija.3

U svojoj zakonodavnoj funkciji, Savet moe odluke donositi jednoglasno, obinom
veinom ili kvalifikovanom veinom. U drugom i treem stubu dananje EU, dakle u
podrujima zajednike spoljne i sigurnosne politike i u policijskoj i pravosudnoj kaznenoj
saradnji, donosi ih uglavnom jednoglasno. U kontekstu Evropske zajednice, iako je
pisano pravilo u Osnivakom ugovoru da se odluke - ukoliko nije drugaije predvieno 21

Seminarski rad

Institucije Evropske unije

donose kvalifikovanom veinom, u veini je podruja upravo predviena bilo

kvalifikovana veina, ili, u osetljivim pitanjima, npr. porezi, jednoglasnost. Broj podruja
u kojima se odluke donose kvalifikovanom veinom rastao je sa svakom izmjenom
Osnivakog ugovora. Jedan je od razloga i stalno poveanje lanstva EU, koje moe
blokirati donoenje odluka ako se jednoglasnost trai u uslovima velikog broja drava
lanica.
Kada Savet odluuje kvalifikovanom veinom, broj glasova koji pripada ministru
22

Seminarski rad

Institucije Evropske unije

pojedine drave lanice nije jednak. Glasovi su ponderisani zavisno od veliine drave.
Da bi se odluka donela, potrebno je, prema reenju usvojenom Ugovorom iz Nice,
ostvariti dve, odnosno eventualno i tri veine. Prvo, za odluku mora glasati veina
drava. Drugo, broj glasova mora prei tzv. prag kvalifikovane veine, koji je rezultat
politikog dogovora i menja se sa svakim proirenjem lanstva, ali je uvijek inio oko
71% ukupnih glasova. Nica je predvidela da se moe traiti i treu veinu. Naime,
ukoliko bilo koja od drava lanica zatrai, proverie se i odraavaju li dani glasovi
3

http://www.dei.gov.ba/o_eu/?id=703

23

Seminarski rad

Institucije Evropske unije

barem 62% ukupnog stanovnitva Unije i u sluaju manjeg procenta, odluka nee biti
izglasana. Meutim, ak i kada je zastupljeno manje graana EU, odluka e biti valjana
ukoliko to pitanje niko ne otvori.
Kako su ministri koji ine Savet istovremeno ministri u nacionalnim vladama, Savet se
sastaje samo povremeno. Stalnost rada Saveta osigurava pomono telo - Odbor stalnih

24

Seminarski rad

Institucije Evropske unije

predstavnika, COREPER (prema francuskoj skraenici naziva tog tela - Comit des
Reprsentants Permanents).
Politiko vostvo Savetom ministara, pa time i Evropskom unijom, se svakih est meseci
rotira izmeu drava lanica po unapred utvrenom rasporedu. Predsednitvo EU ima

25

Seminarski rad

Institucije Evropske unije

zadatak usmeriti rad Saveta u razdoblju u kojem predsedava, posredovati izmeu EU i

26

Seminarski rad

Institucije Evropske unije

drava lanica, te predstavljati EU prema ostatku sveta4

27

Seminarski rad

Institucije Evropske unije

28

Seminarski rad

Institucije Evropske unije

Ukupno postoji devet razliitih sastava Saveta:

1. Opi poslovi i vanjski odnosi,
2. Ekonomska i finansijska pitanja (ECOFIN),
3. Pravosue i unutranji poslovi ,
4. Zapoljavanje, socijalna politika, zdravstvo i zatita potroaa ,
5. Konkurentnost,
4

http://www.mojaevropa.rs/o-evropskoj-uniji/institucije/savet-ministara/

29

Seminarski rad

Institucije Evropske unije

6. Transport, telekomunikacije i energija,

7. Poljoprivreda i ribarstvo ,
8. Zatita okolia ,
9. Obrazovanje, mladi i kultura.

30

Seminarski rad

Institucije Evropske unije

3. EVROPSKI PARLAMENT
Evropski parlament ine neposredno izabrani predstavnici graana zemalja EU, Evropski
parlament daje Uniji peat demokratskog legitimiteta, otklanjajui u izvesnoj meri
demokratski deficit koji se esto istie kao jedan od velikih nedostataka ove
organiuzacije. Poslanici Evropskog parlamenta (EP) se biraju na osnovnu izbornih
31

Seminarski rad

Institucije Evropske unije

sistema svake od drava lanica EU, poevi od 1979. godine, a njihov mandat traje pet
godina. Parlamentarci su grupisani po politikoj, a ne nacionalnoj pripadnosti, to
Evropski parlament ini, kao to smo napomenuli, komunitarnom institucijom izraenog
nadnacionalnog karaktera. Sedite Evropskog parlamenta se nalazi u Strazburu. Efikasan
rad Parlamenta potpomau Biro, Generalni sekretarijat, komiteti (stalni i privremeni) I
radne grupe.
32

Seminarski rad

Institucije Evropske unije

Evropski parlament predstavlja izuzetno vaan organ u institucionalnoj strukturi

Evroposke unije. Njegov znaaj proizilazi iz njegovih ovlaenja koja se mogu
sistematizovati u nekoliko grupa:
1. zakonska ovlaenja,
2. budetska ovlaenja i
3. kontrolna ovlaenja.
33

Seminarski rad

Institucije Evropske unije

1. Zakonska ovalaenja zajedno sa evropskim savetom evropski parlament predstavlja

zakonodavnu polugu Evropsle unije. Parlament i Savet sudeluju u zakonodavnoj vlasti
sprovodei je kroz etri osnovna postupka:

postupak konsultacije,

postupak saradnje,

postupak odbravanja,

http://www.bos.rs/cepit/evrointegracije/teme/4institucije.htm

34

Seminarski rad

Institucije Evropske unije

postupak saodluivanja.

2. Budetska ovlaenja - Parlament i Savet su kljune institucije i u procesu usvajanja

budeta Evropske Unije, nacrtu budeta (koji potie od Komisije da bi zatim o njemu
raspravljali Parlament i Savet). Ukoliko Parlament odbije predloeni proraun (to se ve
deavalo u nekoliko navrata), ceo postupak se vraa na poetak. Evropski parlament u
35

Seminarski rad

Institucije Evropske unije

potpunsti koristi svoja ovlaenja u ovoj oblasti da bi intenzivirao svoj uticaj na kreiranja
politike unutar Evropske Unije.
3. Kontrolna ovlaenja - Imajui u vidu specifian institucionalni karakter i podelu vlasti
unutar EU, na osnovu usaglaenosti i efikasnosti kontrolnih funkcija centralnih organa
Unije se najbolje ogleda stepen demokratinost i otklanjanje demokratskog deficita
unutar institucionalnog okvira Evropske unije. Odnosi evropskog parlamenta i Saveta su
36

Seminarski rad

Institucije Evropske unije

proli kroz razliite stadijume uporedo sa razvojem EZ/EU. Od veoma ograniene

komunikacije njihov odnos je, pre svega, uvoenjem postupaka saradnje, odobravanja i
saodluivanja, evuluirao u tesnu meuzavisnost koja se ogleda i u drugim oblastima kao
to su, na primer, budetska ovlaenja i politiki dijalog unutar Evropske unije.
Intenzivan politiki dijalog koji se odvija na relaciji ove dve institucije se najbolje ogleda
u obavezi budueg predsedavajueg Savetom da svoj plan zadataka i mera za narednih
est meseci predstavi EP i njegovim relevantnim komitetima. Sa druge strane, Evropski
37

Seminarski rad

Institucije Evropske unije

Parlament vri kontrolu rada Evropske komisije, naroito u izvravanju njenih osnovnih
zadataka (uvar Ugovora, ostvarivanje zajednikih ciljeva Unije). Parlament daje
saglasnost na izbor predsednika i lanova Komisije, a takoe moe joj izglasati
nepoverenje.
Evropski parlament predstavlja pogonsku snagu evropske politike. To je centralno mesto
za raspravu u Evropskoj uniji, mesto gde se susreu, prepliu i promoviu nacionalni
stavovi zemalja lanica u pogledu kreiranja politika unutar Unije. Dok evropske partije i
38

Seminarski rad

Institucije Evropske unije

Evropski parlament unutar koga one funkcioniu "doprinose stvaranju evropske svesti i
izraavanju politike volje graana Unije", jedna druga institucija se stara da pravila igre,

39

Seminarski rad

Institucije Evropske unije

ustanovljena Ugovorima budu potovana i da se proces produbljenja i proirenja

40

Seminarski rad

Institucije Evropske unije

promovie unutar, ali istovremeno i van granica Evropske unije.6

41

Seminarski rad

http://www.bos.rs/cepit/evrointegracije/teme/4institucije.htm

Institucije Evropske unije

42

Seminarski rad

Institucije Evropske unije

4. EVROPSKA KOMISIJA
Evropska komisija (European Commission) je izvrni organ Evropske unije, svojevrsna
Vlada Evropske Unije. Predstavlja jednu od tri glavne institucije koje upravljaju Unijom.
Predsednik i lanovi Komisije se biraju od strane zemalja lanica poto su prethodno
odobreni od strane Evropskog parlamenta. lanovi Komisije, iako dravljani lanica EU,
43

Seminarski rad

Institucije Evropske unije

ne predstavljaju u tom telu svoje drave, ve zastupaju interese EU. Pri tome im
Osnivaki ugovor garantuje potpunu nezavisnost, te su zabranjeni pritisci nacionalnih
vlada, ali i drugih institucija EU na rad lanova Komisije.
Komisija je izvrni organ institucionalnog sistema Unije. Ima pravo da daje nacrte zakona
i potom ih predstavi Parlamentu i Savetu ministara. Kao Unijino izvrno telo, odgovorno
je za implementiranje evropskog zakonodavstva (direktive, regulacije, odluke), budet i
programe usvojene od strane Parlamenta i Saveta. Takoe, predstavlja Uniju na
44

Seminarski rad

Institucije Evropske unije

meunarodnoj sceni i pregovara oko meunarodnih dogovora, uglavnom na polju

razmene i saradnje.

45

Seminarski rad

Institucije Evropske unije

Komisija EU ima 27 komesara. Meu njima se bira predsednik i potpredsednici

Komisije. Kandidate za mesto komesara predlau vlade lanica, a za njihov izbor

46

Seminarski rad

Institucije Evropske unije

neophodna je saglasnost Evropskog parlamenta. Mandat komesara traje pet godina.7

4.1. Sastav i ureenje

Prema Ugovoru iz Nice, Komisija je od 1. januara 2005. sastavljena od po jednog
predstavnika iz svake drave lanice. Do toga datuma velike drave lanice (Francuska,
47

Seminarski rad

Institucije Evropske unije

Italija, Njemaka, panija i Ujedinjeno Kraljevstvo) imaju pravo na po dva predstavnika

u Komisiji. S istonim proirenjem EU, koje je nastupilo 1. maja 2004., morao se
ograniiti broj predstavnika na po jednog iz svake drave kako Komisija ne bi postala
prevelika, a to bi onemoguilo njen rad. Komisija, naime, funkcionie kao kolegij,
odnosno odluke ne donose pojedini poverenici, negocelaKomisijaglasanjem.
Ugovor iz Nice predvia da e se u trenutku kad Unija bude imala 27 drava lanica
uvesti rotacija ija e se naela odrediti naknadno, prema kojoj e Komisija imati manje
7

http://www.bos.rs/cepit/evrointegracije/teme/4institucije.htm

48

Seminarski rad

Institucije Evropske unije

lanova nego drava, ali e se u odreenom roku osigurati da sve drave budu
ravnopravno zastupljene. Takvo je reenje prihvaeno i nacrtom Ustavnoga ugovora. On
predvia da e od 1. novembra 2009. Komisija imati 15 lanova, od kojih je jedan
predsednik, trinaest lanova rotiraju se izmeu drava lanica, a petnaestoga ini
novouvedena funkcija - ministar spoljnih poslova, koji ima mesto potpredsednika
Komisije. Ostale drave koje u odreenoj rotaciji nemaju predstavnika u kolegiju
Komisije, imae u tom telu predstavnike bez prava glasa.
49

Seminarski rad

Institucije Evropske unije

Ugovor iz Nice izmenio je i nain izbora predsednika i lanova Komisije.

Najpre Evropski savet kvalifikovanom veinom imenuje predsednika Komisije, i to
imenovanje potvruje Evropski parlament. Izabrani predjednik zatim, u saglasnosti
sSavetom EU, predlae ostale lanove Komisije, a celu Komisiju imenuje Savet nakon
to je potvrdi Evropski parlament. Nacrt Ustavnoga ugovora zadrava slinu proceduru,
osim to ministra spoljnih poslova EU imenuje Europski savet kvalifikovanom veinom
50

Seminarski rad

Institucije Evropske unije

uz suglasnost predsednika Komisije. Izabrani ministar automatski postaje potpredsednik

Komisije.
Svakom lanu Komisije pripada jedan ili vie resora Komisije, koji se nazivaju Optim
upravama (Directorate general - DG). Na elu svake Opte uprave nalazi se generalni

51

Seminarski rad

Institucije Evropske unije

direktor, a svaka se opta uprava deli na uprave kojima su na elu direktori. Posebne

52

Seminarski rad

Institucije Evropske unije

jedinice ine pravna i prevoditeljska sluba Komisije.8

4.2. Ovlaenja Komisije

Komisija je telo EU koje zastupa i zastupa opte interese EU. Takvu svoju ulogu
Komisija ostvaruje kroz nekoliko ovlaenja.
53

Seminarski rad

Institucije Evropske unije

Komisija prvenstveno osmiljava politike EU te pokree zakonodavni postupak,

upuivanjem predloga akta Savetu i, u podrujima suodluivanja, Europskom
parlamentu. U podrujima ureenim dananjim Ugovorom o EZ-u, takvo je njeno pravo
iskljuivo, dok ga u ostalim nadlenostima EU (u druga dva stupa EU) deli s dravama
lanicama. Komisija je i glavni izvrni organ EU, iako se izvrenje politika EU uglavnom
preputa

organima

drava

lanica.

Vanu

izvrnu

ulogu

Komisija

ima

sprovoenjupolitike konkurencije, u kojem je kontekstu ovlaena da donosi odluke koje

8

http://www.bos.rs/cepit/evrointegracije/teme/4institucije.htm

54

Seminarski rad

Institucije Evropske unije

su direktno upuene pravnim subjektima u dravama lanicama, kojima je ak ovlaena

nametati i kazne. U odreenim je sluajevima ovlaena da donosi i normativne akte.
Takvo ovlaenje retko proizlazi direktno iz Osnivakog ugovora. ee je utemeljeno na
prenosu zakonodavne vlasti od strane Saveta EU ili Saveta i Parlamenta. Kada odluuje
na temelju delegiranih vlasti, Komisija sarauje s odborima sastavljenim od predstavnika
drava lanica u postupku koji se naziva komitologija.
55

Seminarski rad

Institucije Evropske unije

Sledea je vana uloga Komisije ona "uvarice Ugovora", tj. pravnog poretka
uspostavljenog Ugovorom. Ona, naime, nadgleda sprovode li drave lanice obveze koje
proizlaze iz normi donesenih na evropskom niovu, a u krajnjem je sluaju ovlaena
protiv drave koja takve obveze kri pokrenuti postupak pred Evropskim sudom. U
kontekstu te svoje funkcije Komisija izdaje godinja izvea o sprovoenju prava EU.
Prema ostatku sveta, Komisija predstavlja EU. U brojnim dravama postoje delegacije
EU koje su deo Komisije. Komisija je takoe u kontekstu Evropske zajednice ovlaena
56

Seminarski rad

Institucije Evropske unije

voditi pregovore o sklapanju meunarodnih sporazuma na temelju mandata koji joj u

svakom pojedinom sluaju dodeljuje Savet EU.
Iako su predsednik i lanovi Komisije predloeni i imenovani od strane vlada drava
lanica Evropske Unije, uz konsultacije i datu saglasnost Evropskog parlamenta, oni su u
svom radu potpuno nezavisni u odnosu na svoje matine drave. lanovi Evropske
komisije (komesari) se biraju na period od pet godina i izvravaju svoje dunosti u
optem interesu Unije. Zastupajui iskljuivo njene interese oni ne smeju traiti niti
57

Seminarski rad

Institucije Evropske unije

primati bilo kakva upustva od bilo koje vlade ili pak tela. Sa svoje strane drave lanice
se, takoe obavezuju da e potovati naelo nezavisnosti lanova Komisije. Trenutno
Evropska komisija broji 25 lanova (svaka drava lanica ima po jednog komesara),
mada je predvieno da u budunosti doe do smanjenja broja lanova ovog tela uz
uvoenje principa rotacije. lanovi Komisije se sastaju jednom nedeljno radi donoenja
odluka o pitajima iz njihove nadlenosti ili pokretanja inicijativa za donoenje
neophodnih komunitarnih akata. Svaki komesar je zaduen za jednu ili vie oblasti iz
58

Seminarski rad

Institucije Evropske unije

nadlenosti komisije . Uspeno funkcionisanje ove institucije omoguuju generalni

direktorati, opte i unutranje slube.
"uvar Ugovora" su samo jedan od naziva kojima se pokuava oslikati veoma bitna
funkcija Komisije koja se sastoji u kontroli donoenja i ispravnosti primene komuitarnih
akata (pravnih akata koje donose organi Zajednica). Komisija prati izvravanje Ugovora i
ovih propisa kako u zemljama lanicama tako i u samim zakonodavnim organima Unije Savetu, Parlamentu i drugim pomonim telima. U sluaju suprotnog ponaanja Komisija
59

Seminarski rad

Institucije Evropske unije

se, pored ostalih ovlaenja koja su joj na raspolaganju, moe obratiti i Evropskom sudu
pravde (Sudu pravde Evropskih zajednica) kako bi obavezala dravu/organ Unije da se
ponaa u skladu sa pravnim poretkom EU. Evropska komisija je zakonodavni inicijator,
ima iskljuivo pravo inicijative za donoenje komunitarnih akta. Prilikom formulisanja
ovakvih inicijativa, kao to smo napomenuli, Komisija se mora voditi interesima Unije a
ne intersima drava lanica ili pojedinih intersnih grupa. Ovakav poloaj ini Komisiju
mestom gde se prepliu interesi najrazliitijih aktera, mesto gde se ispituju poetne
60

Seminarski rad

Institucije Evropske unije

pozicije i usaglaavaju stavovi. Komisija ima znaajna izvrna ovlaenja u odnosu na

odluke koje donosi Savet. Komisija predstavlja Uniju u meunarodnim ekonomskim
odnosima i pregovara u ime unije radi zakljuivanja ireg spektra meunarodnih ugovora.
Ovakva pozicija Evropske komisije joj omoguuje da igra ulogu promotera
produbljivanja evropskih integracionih procesa, ulogu koju je ona u vie navrata tokom

61

Seminarski rad

Institucije Evropske unije

razvoja EZ/EU i preduzimala (stvaranje jedinstvenog trita, stvaranje ekonomske i

62

Seminarski rad

Institucije Evropske unije

monetarne unije sa uvoenjem zajednike valute u Uniju).9

63

Seminarski rad

Institucije Evropske unije

http://www.bos.rs/cepit/evrointegracije/teme/4institucije.htm

64

10

Seminarski rad

Institucije Evropske unije

65

Seminarski rad

Institucije Evropske unije

5. EVROPSKI SAVJET
Evropski

savet

(engl. The

European

Council)

je

sastanak predsednika

drava ili predsednika vlada drava lanica Evropske unije, ministara spoljnih poslova,
kao i predsednika Evropske komisije. Ministri spoljnih poslova i predsednik Evropske

66

Seminarski rad

Institucije Evropske unije

komisije imaju samo savetodavnu funkciju. Odluke Evropskog saveta su vezane za

institucije Evropske unije. Savet ima mo da odreuje politiki smer Evropske Unije.
Evropski savet se razvio iz povremenih sastanaka na vrhu (samita) predsednika drava i
vlada drava lanica Evropske ekonomske zajednice ezdesetih godina dvadesetog veka.
Ovakvi sastanci postali su od 1975. godine redovna praksa, odravajui se najmanje dva
puta godine.
Evropski savet je formalno priznat 1986 godine aktom o jendnoj Evropi.
10

http://www.bos.rs/cepit/evrointegracije/teme/4institucije.htm

67

Seminarski rad

Institucije Evropske unije

elnici drava ili vlada zemalja Evropske unije sastaju se najmanje dva puta u godini
(maj, decembar, a po potrebi jo najvie dva puta kako bi raspravljali na neformalnim
sastancima o pojedinim temama)zajedno s predsednikom Evropske komisije kako bi
raspravljali o pitanjima bitnim za Uniju, i dali politiki podsticaj za dalje aktivnosti. To
politiko telo ima kljunu ulogu u usaglaavanju interesa I stavova drava lanica.
Unutar Evropskog saveta posebno je istaknuta uloga predsednika Saveta. Tu funkciju
svakih est meseci vri predsednik one drave koja predsedava Evropskom unijom.
68

Seminarski rad

Institucije Evropske unije

Evropski savet ne treba meati sa Savetom Evropske unije (koje se naziva jo i Savetom
ministara EU) koje je zasebno telo Evropske unije, niti sa Savetom Evrope, koje je
zasebna meunarodna organizacija sa seditem u Strazburu, odvojena od EU.11

69

Seminarski rad

Institucije Evropske unije

70

Seminarski rad

Institucije Evropske unije

Predsednitvo u Evropskom Savetu i Savetu Evropske unije:

godina
2007
2008
2009
11

zemlja
prva polovina godine
Njemaka
Slovenija
eka

http://sr.wikipedia.org/wiki/_

zemlja
druga polovina godine
Portugalija
Francuska
vedska
71

Seminarski rad
2010
2011
2012
2013
2014
2015
2016
2017
2018
2019

Institucije Evropske unije

panija
Maarska
Danska
Irska
Grka
Letonija
Holandija
Malta
Esonija
Austrija

Belgija
Poljska
Kipar
Litvanija
Italija
Luksemburg
Slovaka
Ujedinjeno kraljevstvo
Bugarska
Rumunija
72

Seminarski rad

Institucije Evropske unije

6. SUD PRAVDE
73

Seminarski rad

Institucije Evropske unije

Sud pravde je uspostavljen na osnovu Ugovora o uspostavljanju Evropske zajednice za

ugalj i elik (ECSC) iz 1952. godine i ima sjedite u Luksemburgu. Njegov zadatak je
osigurati da se zakonodavstvo EU tumai i primjenjuje na isti nain u svim dravama
lanicama, kako bi zakonodavstvo bilo jednako za sve.
On osigurava da nacionalni sudovi ne donose razliite presude o istim pitanjima.

74

Seminarski rad

Institucije Evropske unije

Sud takoer osigurava da drave lanice i institucije Unije ine ono to zakonodavstvo od
njih zahtijeva. Sud ima ovlatenje da rjeava pravne sporove izmeu drava lanica,
institucija EU, poslovnih subjekata (kompanija) I pojedinaca.
Sud se sastoji od po jednoga sudije iz svake drave lanice, tako da je zastupljeno svih 27
nacionalnih pravnih sistema Evropske unije. Meutim, radi uinkovitosti, sud rijetko
zasjeda u punome sastavu. Obino zasjeda kao "Veliko vee koje se sastoji samo od 13
sudija ili u vjeima od tri ili pet sudija.
75

Seminarski rad

Institucije Evropske unije

Sudijama pomae osam advokata njimhova je uloga izlagati miljenje o predmetima koji
su podneseni sudu to moraju uiniti javno I nepristrasno..
Kako bi se pomoglo Sudu pravde u rjeavanju velikog broja sluajeva koji su im
podneseni te kako bi se graanima ponudila bolja pravna zatita, 1988. godine osnovan je
Prvostepeni sud. Prvostepeni sud (koji je pridruen Sudu pravde) odgovoran je za
donoenje presuda u nekim vrstama predmeta, posebno u parnicama koje pokrenu
76

Seminarski rad

Institucije Evropske unije

pojedinci, preduzea i neke organizacije te u predmetima koji se odnose na zakon o

konkurenciji.

77

Seminarski rad

Institucije Evropske unije

I Sud pravde i Prvostepeni sud, imaju predsjednika kojeg biraju njegove kolege sudije na

78

Seminarski rad

Institucije Evropske unije

mandat od tri godine koji se moe obnoviti.12

79

Seminarski rad

Institucije Evropske unije

ZAKLJUAK
Iz ovog rada mozemo da zakiljuimo da Evropska unija (EU) nije savezna drava kao to
su to Sjedinjene Amerike Drave, niti meuvladina organizacija kao to su to Ujedinjeni
narodi. Evropska unija je zapravo jedinstvena, njena struktura je sui generis. Njene
drave lanice ostaju nezavisne, suverene nacije, ali ujedinjuju svoj suverenitet i tako
80

Seminarski rad

Institucije Evropske unije

postiu puno veu kolektivnu snagu i utjecaj. Ujedinjavanje suverenitata znai, u praksi,
da drave lanice prenose neke od svojih ovlaenja donoenja odluka na zajednike
institucije koje su uspostavljene kako bi se odluke o specifinim pitanjima od
zajednikog interesa mogle donositi demokratski na evropskom nivou. Proces donoenja
zajednikih odluka obuhvata tri temeljne institucije: Savet ministara, Evropski parlament
i Evropsku komisiju. Savet ministara je glavna zakonodavna institucija EU, pa gotovo
svaki zakonodavni dokument mora biti usvojen na Savetu ministara EU. Savet ministara
12

http://www.dei.gov.ba/o_eu/?id=703

81

Seminarski rad

Institucije Evropske unije

zastupa drave lanice, a na njegovim sastancima uestvuje po jedan ministar iz svake

vlade drave lanice EU-a. Evropski parlament ine neposredno izabrani predstavnici
graana zemalja EU, Evropski parlament daje Uniji peat demokratskog legitimiteta,
otklanjajui u izvesnoj meri demokratski deficit koji se esto istie kao jedan od velikih
nedostataka ove organiuzacije. Evropska komisija kao Unijino izvrno telo, odgovorno je
za implementiranje evropskog zakonodavstva (direktive, regulacije, odluke), budet i
programe usvojene od strane Parlamenta i Saveta.
82

Seminarski rad

Institucije Evropske unije

83

Seminarski rad

Institucije Evropske unije

LITERATURA
www.bos.rs
www.dei.gov.ba
www.mojaevropa.rs
sr.wikipedia.org
84

Seminarski rad

Institucije Evropske unije

85