EXPO-KROV, HANOVER, NEMA^KA

- MESTO DRVETA U SAVREMENOJ ARHITEKTURI*

Jelena Mati

UDK: 684.4:645.1/4
Stru~ni rad

Izvod.- Drvo, kao prirodni materijal koji se u potpunosti reciklira, ima budunost u graevinarstvu. Projekti poput EXPO krova treba da ukau na znaaj upotrebe drveta u graevinarstvu
i pospee razmiljanja o ekolokim konsekvencama ljudskog delovanja. Ekoloka vrednost
drveta je oduvek bila vana, ali danas o tome govorimo sa novom sveu i za nas drvo ima
jedno sasvim novo znaenje. Ova razmiljanja zajedno sa inovacijama u drvnoj industriji su
dovela do ponovnog otkrivanja graenja u drvetu u razvijenim zemljama i do znaajne pozicije
drveta u savremenoj arhitekturi.
Kljune rei: drvo, ekoloki aspekti gradnje, nosee konstrukcije.
EXPO-ROOF, HANOVER 2000, GERMANY
- THE POSITION OF WOOD IN MODERN ARCHITECTURE
Abstract.- The wood, the natural material which is absolutely recyclebar, has a future in
architecture. The projects such as EXPO roof show the importance of using wood in architecture
and they support thinking about ecological consequents of human activity. The ecological
worth of wood was always important, but today we talk about it with the new percepcion and
the wood has now the new meaning for us. This reflections together with inovations in wood
industry have caused the refindling of building in wood and more important position of wood
in modern architecture.
Key words: wood, ecological aspects of building, carrier constructions.

1. UVOD
Drvo je danas u razvijenim zemljama materijalni i simboliki reprezent savremene ekoloke svesti.
Ljudi su to se tie ouvanja okoline mnogo nauili i pozdravljaju
sve eu upotrebu drveta. Sposobnost drvea da apsorbuju CO2 iz
vazduha je za razvitak klime, a time
i nae ivotne sredine u budunosti
od ogromnog znaaja. Ako se eli
spreiti dalji porast prisustva CO2 u
vazduhu preporuuje se vee prisustvo biomasa umesto fosilnih goriva
koji su uzrok efekta staklene bate
sa kojim smo suoeni. Jo vanija
je upotreba drveta kao sirovine i to
u svim njegovim formama. Sve dok
drvo ne gori ili nije u fazi truljenja,
ono upija iz vazduha CO2. ak i
brvnare koje su preivele vekove
sadre apsorbovani CO2.
OKTOBAR-DECEMBAR, 2005.

to vie proizvodimo stabala i

upotrebljavamo ga u graevinarstvu,
to je bolje za nau klimu. U ovom
kontekstu, primena masivnog drveta
u graevinarstvu ima specijalnu
ulogu. Graevine od drveta i danas
spadaju u jednu od najfascinantnijih ljudskih tekovina. One imaju
relativno malu teinu u odnosu
na traenu nosivost konstrukcije,
otporne su na morski vazduh pun
soli, kao i na hemikalije, povoljno
se ponaaju u sluaju zemljotresa
i zadovoljavaju ekoloke aspekte
gradnje.
2. EXPO KROV 2000
HANOVER ARHITEKTI:
HERZOG + PARTNER
BDA, MINHEN
Krovna konstrukcija za Expo
2000 u Hanoveru fascinira svojom

arhitektonskom smelou. Projekat je jedan o d rezultata inicijative pospeivanja daljeg razvoja

tehnolokog potencijala za inovacije
i tehnologije drveta u Nemakoj.
Svaka dobra tehnologija treba svoje
simbole koji govore iznova kako
impresivno moe biti drvo. Ovo
remek-delo savremene arhitekture
je ujedno i najvei i najvii drveni
krov na svetu. Ovo je bila izvanredna prilika sa se promovie izgradnja od drveta koja je jo uvek kod
veine ljudi shvaena kao gradnja
manje vrednosti, kratkog veka, kao
provizorne
graevine
poreenju
Svetlana Janiijevi,
dipl.uin.,
student
poslediplomskih
studijaelika
na katedri
Fisa
onom od betona,
ili kanalna prerada drveta., umarski fakultet
mena.
Jelena Mati, dpl. in., asistent,
umarski fakultet u Beogradu.
* Rad je finansiran sredstvima projekta MNT RS br. 361005.

45

Zadatak projektanata bio je da

sa to veom povrinom krova, to
manjim brojem potpornih stubova i,
naravno, zadovoljavajuih estetskih
merila, postignu idejno reenja krova
ispred ulaza u Hanoverski sajam gde
je odran EXPO 2000. Deset potpornih stubova i deset samostalnih
krovova 40 x 40 m, visine preko 20
m ine veliki krov ukupne povrine
16.000 m2. Koliko jednostavno,
toliko i komplikovano. Obimne
raunarske operacije su prethodile
dok se nisu dobili tani podaci o
dimenzijama svakog elementa konstrukcije. Posle zavrene koncepcije
budueg projekta i projektovanja
od strane arhitekata, nastupila je
faza integralnog planiranja i razvoja
sa inenjerima. Faze izrade modela. proraunavanja, sumuliranja,
proputanja kroz vazdune kanale.
testiranja optereenja, smenjivale
su se i ponavljale mesecima.
Posebna odgovornost inenjera
odnosila se na tana definisanja
upotrebe koga materijala (masivno drvo, laminat ili furnir) na
kome mestu na osnovu optimalnih
upotreba, specifinosti materijala
po konstruktivnim, obradivim i
ekolokim kriterijumima. Takoe,
veliki zadatak bio je da se postigne
balans izmeu strukturne i estetske
vrednosti, izmeu lakoe drveta kao
materijala na jednoj strani i jakih
dimenzija konstruktivnih detalja na
drugoj strani, imajui u vidu maksimalni sloj snega i najjaeg vetra.
1.1 Drvo kao materijal
za nosee konstrukcije
Na osnovu ogromnih dimenzija konstrukcije i tehnikih karakteristika, izabrana je bela jela kao
materijal. U objekat su ugraena
stabla bele jele, visoka do 50 m
i stara preko 200 godina, rasla na
padinama junog varcvalda.
Specijalno povoljne karakteristike bele jele su:
velika stabilnost i otpornost
na udare vetra;
vea otpornost na tete nanete
snegom nego npr. smra;
46

bez greaka nastalih kao posledica starosti ili lokalnih

uticaja;
dobra zaleenja usled povreda i da na osnovu svoje tolerantnosti prema senci ima
sposobnost da stvori dobru
trajnost strukture (zato je
jela idealna vrsta za sve vrste
dugoronih gajenja uma).

Slika 1. Expo krov danju

U ovom sluaju bila su potrebna

zdrava stabla prenika minimalno
72 cm na tanjem kraju i 90 cm na
debljem i minimalne duine 18 m.
Godinji rast jela bio je u proseku
30 cm. Zbog svoje otpornosti na
klimatske uslove, pravog stabla i
gustine, stabla ove vrste su se esto
upotrebljavala u brodogradnji. Imaju, takoe, ujednaene prstenove
rasta i minimalnu tendenciju ka
uvijanju vlakana.
Tradicionalno se kvalitet drveta
odreuje vizuelno. Klasifikacija,
takoe, zavisi od subjektivne
procene. Ultrasonino merenje u
umi je imalo za cilj da se izbegnu
stabla sa prisustvom greaka (zvuni
talasi putuju due oko oteenih
mesta) kao i da se utvrdi relativna
gustina pojedinanih stabala (to je
vea gustina, talasi bre putuju).
Stabla su teila pojedinano
izmeu 9 i 15 t, a najvei prenik pri
seenju bio je 1,45 i najvie drvo visoko 51 m. Zbog velikih dimenzija
stabala, rad sa njima bio je otean.
Kamioni koji su prenosili stabla
bili su u stanju da prevezu samo po
jedno stablo istovremeno.

Kora sa stabala je skinuta vodenim mlazom jaine 400 bara, a stabla

su motornom testerom prepolovljena po duini pilom dugom 1,8 m i uz
pomo dva motora. Ovakvo seenje
stabala imalo je dve prednosti. Prva
je, da je omogueno bolje suenje,
a druga, da se mogao bolje sagledati kvalitet sirovine. Suenje stabala ovih dimenzija i u ovoj formi
nije dovoljno poznato, tako da je
primenjen potpuno prirodan nain
suenja.
Tokom perioda lagerovanja
stabla su jo jednom ispitana
ultrasoninim instrumentom radi jo
preciznije selekcije. Laboratorijska
istraivanja svakog pojedinanog
stabla su bila neophodna, s obzirom na standarde koji se odnose na
nosee konstrukcije. Uz sve dobijene rezultate, klasifikacija stabala
bila je oteana, jer ne postoje standardi za tako velike prenike (ne za
preko 70 cm).
Pri klasifikaciji stabala, upotrebljeni su sledei kriterijumi:
maksimalni prenik grane
na izabranom delu debla 90
mm;
maksimalna irina godinjeg
prstena rasta 4 mm;
radijalne pukotine usled utezanja dozvoljene, ali ne one
uzrokovane pod uticajem
svetlosti, mraza;
dekolorizacija dozvoljena;
kompresija drveta do 1/5
prenika dozvoljena;
bez prisustva insekata;
minimalna gustina 320 kg/m3
(posle suenja).
2.2 Struktura konstrukcije
Svaki pojedinani krov se sastoji od:
etiri koljke
- svaka koljka je veliine
priblino 19 x 19 m,
- vertikalno odstupanje
najvie od najnie take
koljke je 6 m,
- koljka ima teinu 37 t;
etiri poduiraa koljke
- svaki poduira koljke je
oko 19 m gugaak,
- 2,9 m irok i
- maksimalno 7 m visok;
PRERADA DRVETA Br.12

 jedne centralne eline konstrukcije izmeu koljki

- ima osnovu veliine oko 5,5
x 5,5 m,
- visinu oko 7 m;
glavnog noseeg stuba
- u osnovi ima etiri podupiraa,
- svaki podupira je u stvari
stablo podeljeno po duini
na dva dela, meusobno
povezana na odstojanju od
63 mm,
- interesantno je da su stabla
usmerena suprotno smeru u
kome su rasla (donji prenik
je 68 cm, a gornji oko 110
cm).

Slika 2. Detalj spoja noseeg

stuba i latica

Konstrukcija je tako proraunata

da svaki krov sebe nosi i stabilan je
samostalno.
Inenjersko planiranje vie nije
mogue bez primene raunarskih
sistema. Primera radi, samo jedna
koljka sadri 2.500 prostorno
odreenih karakteristinih presenih
taaka i 9.000 delova koji se po
svojoj geometriji, karakteristikama
materijala, poloaju i vrsti veze razlikuju. Primenjeni kompjuterski programi su nekoliko puta usavravani
tokom radnog procesa. Dimenzije
krovne konstrukcije su bazirane na
kalkulacijama i na osnovu testova
u vazdunim kanalima. Merenja
na zavrenim krovnim delovima
su potvrdila izraunate dinamike
vrednosti sistema.
Zahvaljujui duplo zakrivljenom obliku koljke, prisutan
OKTOBAR-DECEMBAR, 2005.

je aerodinamini efekat kao kod

krila aviona. Tako se sa donje strane
koljke javlja potpritisak koji izaziva dodatno optereenje povrine
koljke na dole.
Primenom nove, jo neregulisane vrste konstrukcije duine
28 m po dijagonali koljke, realizovani su do sada najdui rasponi.
treba napomenuti, da su spojevi
bili, uglavnom, mehaniki, dok je
slepljivanje bilo ogranieno.
2.3 Zatita graevine od atmosferskih uticaja
Drvo je, generalno gledano,
dugoveni materijal. Bez hemijske
zatite moe da se zadravanjem
konstruktivnih pravila graevinske
zatite, imajui u vidu karakteristike
materijala, postigne zatita. Ovo
je potvreno na mnogim starim
drvnim konstrukcijama. Kao bitan
uticaj na vek trajanja, prisutan je,
naravno, i izbor vrste drveta. Kako
se u okviru ovog projekta morala
izbei upotreba hemijske zatite,
konstruktivna zatita je dobila veliki
znaaj.
Kritina taka bila je donja povrina nosee konstrukcije oslonjena
na eline nosae. Ona je premazana lateksom.
Pod uticajem veta dolazi do
stalne razmene vazduha izmeu
konstrukcionih delova i time so
jednog aktivnog provetravanja.
Kompletnim prekrivanjem
krova postignuta je velika zatita
od padavina.
Preko gornje strane drvene konstrukcije razvuena je vodootporna
membrana koja uz to dobro provodi svetlost i otporna je na vatru.
Takoe, odgovara i ekolokim zahtevima graenja (100% se reciklira).
Vek membrane je preko 20 godina.
Interesantno je, da ni na jednom
mestu membrana nema dodir sa
drvenom konstrukcijom, tj. da je
iznad nje razapeta na odstojanju
od 50 cm i privrena za prelazne
vodozatitne elemente izmeu dva
susedna krova. Zbog izuzetnih osobina povrine membrane, prljavtina
koja se skuplja pere se kiom.

Slika 3. Maketa idejnog reenja

Expo-krova

2.4 Transport i montaa

Da bi se montaa odvijala
to jednostavnije i bre, razliiti
delovi konstrukcije su proizvedeni
u vie fabrika istovremeno. Zahtevana preciznost izrade i inovacije
u konstrukciji zahtevale su izbor
firmi koje imaju veliko iskustvo
u odgovarajuim tehnikama. Za
realizaciju EXPO-krova, nemaka
drvna industrija je pokazala svoju
izuzetno kompetentnost. Veliki
broj eksperata i organizacija bili su
ukljueni i dostojno reprezentovali
sektor prerade drveta.
2.5 Statistiki pregled
Podaci za trupce
broj poseenih debala : 70;
najvie poseno drvo: 51 m;
najvei prenik drveta:
1,45 m;
proseni prenik: 1,37 m;
najvei prenik na 18 m: 90
cm;
starost stabala: 150300 godina;
duina debla za podupirae:
17 m;
teina debala posle see: 8
15 t;
teina debala posle suenja:
oko 6 t.
Vremenski termini
izbor sea u umi: decembar
1997 mart 1998;
poetak skladitenja: kraj
aprila 1999;
ienje kore i polovljenje
trupaca: aprilmaj 1999;
kraj skladitenja: poetak
sptembra 1999.

47

Prednosti bele jele

duga prirodna trajnost;
veliki elsticitet;
povoljno ponaanje pri utezanju;
dostupne velike dimenzije
stabala.
Ekoloke karakteristike bele
jele
dobro podnosi senku;
ima duboko korenje, to je
vano za stabilnost ume;
otporna je na uticaje vetra i
snga.
Podaci za objekat
ukupne dimenzije
- ukupna krovna povrina:
16.000 m2 (odgovara veliini veoj od dva fudbalska
terena),
- suina 160 m,
- irina 120 m,
- visina konstrukcije 20
26 m;
koljka
- teina 37 t (sa nosaima
46 t),
- dimenzije 39 x 39 m,
- rastojanje izmeu dve
koljke: 1 m,
- relativno pokretanje 6
cm;
fundamenti
- prenik 1,2 m,
- dubina 1015 m;
glavna nosea kostrukcija
- donja osnova 6 x 6 m,
- gornja osnova 2,5 x 2,5 m;
elini oslonci
- elik 20 do 40 mm,
- visina 1,3 x 1,5 m;
potporni stubovi

48

- puno drvo dugo 16 m,

- 40 komada,
- svaki stub teak 6 t;
elina piramida
- elik debljine 1060 mm,
- visina 6,9 m,
- teina 32 t;
ispuna koljke
- daske profila 16 x 3 cm,
- slojevi od po 810 komada;
krovni prekriva
- etrilen-tetra-fluor-etilen film
debljine 0,2 mm,
- transparentnost 95%,
- teflon-membrana na bazi
staklenih vlakana debljine
0,9 mm;
koliina upotrebljenog drveta
- oblovina oko 500 m3,
- furnirske ploe 650 m3,
- panelske ploe 1.800 m3,
- drvo za kantovanje 150 m3,
- daske 1.950 m3,
- daske za konstrukciju 90
m3,
- ukupno 5.190 m3;
faze izrade idejnog reenja
projekta
- skice raznih idejnih reenja
nosee kostrukcije,
- moto projekta ovek priroda tehnika,
- preliminarni izgled modela;
- osnova krova,
- radni model pravljenje
krovne reetke,
- konstrukcioni model
pojedinani krov sa svojim
nosaem,

- alternativne varijante za
elinu piramidu na dnu
noseih stubova,
- alternativne varijante za
nosee stubove,
- model eline piramide na
dnu noseeg stuba.
3 ZAKLJUAK
EXPO krov moe biti uspean
model dobrog balansa raznih zahteva koji su danas aktuelni u arhitekturi. Izbor materijala je posebno
doprineo da ova konstrukcija bude
jedinstvena. Drvo je dominantni
materijal koji je bio ovde upotrebljen. Posebna prednost drveta
kao graevinskog materijala jeste
i ta da u poreenju sa drugim materijalima, drvo zahteva relativno
malo energije tokom celog procesa obrade. ta vie, energija koja
se upotrebljava u drvnoj industriji
dobrim dolom je od drvnih ostataka,
dakle, obnovljivih izvora energije.
Tako e na kraju svog veka trajanja,
i EXPO krov u okviru karbonskog
ciklusa biti iskorien za dalji dobitak energije.
LITERATURA
C h r i s t i a n M u e l l e r (2000): Laminated timber construction.
N a o m i S t u n g o (1998): Neue holzarchitektur.
F r a n z - J o s e f L i p s - A m b s (1999):
Holzbau heute.
W e r n e r B l a s e r (1995): Woood
pioneer architecture.
We r n e r B l a s e r (1987): Fantasy
in wood.
N a t t e r e r H e r z o g Vo l t z (1996)
Holzbau atlas.

PRERADA DRVETA Br.12