Helmut Hark

Leksikon
osnovnih
jungovskih
pojmova
Preveo sa nemakog
Zoran Jovanovi

Beograd, 1998
DERETA

Naslov originala:
Helmut Hark
Lexikon
Jungscher Grundbegriffe
Objavljeno u saradnji sa
WALTER - V E R L A G AG
Zurich
i
Drutvom za srpsko - nemaku
saradnju iz Beograda
Walter Verlag AG, 1988
i
DERETA, 1998

SADRAJ
PREDGOVOR
ALHEMIJA
AMPLIFIKACIJA
ANALIZA, ANALIZIRATI
ANDROGIN
ANIMA
ANIMUS
ARHETIP
ARHETIP DETETA
ARHETIP MAJKE
ARHETIP OCA
ARIIETIPSKI SNOVI
ASOCIJACIJA
CELOV1TOST
DUA
EGOUSNU
ENERGIJA, PSIHIKA
EKSTROVERZIJA
EROS
FANTAZIJA
FUNKCIJA INFERIORNOSTI
IDENTIFIKACIJA
IDENTITET
IMAGINACIJA, AKTIVNA
INDIVIDUACIJA
INFLACIJA
INICIJALNI SAN
INKUBACIJA SNA
INTEGRACIJA
INTRO
VERZIJA
INTUICIJA
INCEST
ISCELJENJE
JA(JA-KOMPLEKS)
KATOLICIZAM
KOMPENZACIJA
KOMPENZATORSKI SNOVI
KOMPLEKSI
KOMPLEKS MAJKE
KOMPLEKS OCA
KONJUNKCIJA
KONTRATRANSFER

7
11
14
16
18
19
22
25
28
30
31
33
35
38
39
41
43
46
48
50
53
56
58
59
62
64
65
67
68
70
72
74
77
79
81
83
85
87
90
92
94
96

MILJENJE
101
MIT
103
NESVESNO
105
NEUROZA
108
NIVO OBJEKTA
111
NIVO SUBJEKTA
112
NUMINOZNOST
114
OSEANJE
116
OSET
118
PERSONA
120
POEZIJA SNA
123
PROGRESIJA
125
PROJEKCIJA
126
PROTESTANTIZAM
129
PSIHA
132
PSIHOTERAPIJA
134
RAZVOJ, PSIHIKI
136
REGRESIJA
139
RELIGIJA
141
SAMOOSTVARENJE
143
SENKA
146
SERIJA SNOVA
149
SIMBOL
151
SIMBOLI SNA
154
SIMPTOM
157
SINHRONICITET
159
SLIKA
161
SLIKA GOSPODNJA
163
SLIKA MAJKE
167
SLIKA OCA
168
SNOVI UPOZORENJA
170
SOPSTVO
172
STRUKTURA SNA
175
SUPROTNOSTI
177
SVEST
179
TIPOLOGIJA, TIPOVI
181
TRANSFER
184
TRANSCENDENTNA FUNKCIJA 186
TUMAENJE SNA
188
VELIKAMAJKA
190
ZLO
192
POGOVOR
195

PREDGOVOR

Ovaj Leksikon o osnovnim pojmovima analitike psihologije K.

G. Junga obraa se svojim itaocima u dvojakom obliku. U kratkom
lanku izlau se osnovne crte odreenog pojma na opte razumljiv
nain i daju se kratka objanjenja, a uz najvanije aspekte tog pojma
mogu se proitati citati iz Jungovih dela. Istovremeno ovi tekstovi
mogu da povedu itaoca ka ivotnom delu v e l i k o g dubinskog
psihologa.
Brojne pojmove jungovske dubinske psihologije - na primer: arhetip, Anima i Animus - danas koriste i spominju mnogi.
Jungova shvatanja i saznanja o dui ili bar o skrivenom i nesvesnom
duevnom doivljavanju za m n o g e su znaajna p o m o u razumevanju stvari. Jungova analitika psihologija orijentisana je prema
ocelotvorenju oveka i isccljenju linosti. Iz brojnih susreta i mnogih
iskustava t o k o m poslednje tri decenije imao sam priliku da od
mnogih ljudi n a j r a z l i i t i j i h nivoa obrazovanja i p r o f e s i o n a l n e
pripadnosti ujem da im je jungovska psihologija dala mnogostruke
podsticaje i pruila pomo za razumevanje linih ivotnih pitanja.
Za mnoge je razgovor o psihologiji Karla Gustava Junga stvar opteg
obrazovanja, a u takvim razgovorima odmah ponu da sc koriste ve
pomenuti pojmovi: Anima, arhetipovi, individuacija, Senka i drugi.
Od kritiki nastrojenog sluaoca ne moe se sakriti da o onome to

se pod tim pojmovima podrazumeva postoji esto samo povrno

poznavanje stvari. To iskustvo me je odavno navelo na pomisao da
iz razliitih dela za itaoce sakupim znaajne citate o Jungovim
pojmovima kako bih stvorio osnovu za pruanje pomoi u razumevanju njegove sve popularnije psihologije.
Ovaj L e k s i k o n nema pretenzija naunog dela, nego se
svesno obraa irokom krugu italaca koji u Jungovoj psihologiji
trae pomo za svoja ivotna pitanja i duevne procese, kao to su
snovi, imaginacije i matarije. Polazei od navedene namere, pojmovi
se ne posmatraju i ne opisuju u njihovom istorijskom razvoju niti se
porede sa drugim psihoanalitikim predstavama i modelima. R e j e ,
pre svega, o pomoi u razumevanju sadanjih duevnih doivljavanja.
Ova koncepcija Leksikona najvie je u skladu sa osnovnim preoku
pacijama samog Junga da se pomogne ljudima da se osposobe
kako bi sebi mogli vie da pomognu a time i da rade na vlastitom
ocelotvorenju i individuaciji.
Trema Jungovom uenju nedostatak ivotnog smisla kod
mnogih dovodi do neuroze ili meritorno uestvuje u njenom n a s t a
janju, ime se zadire i u religiozna iskustva i spiritualne dimenzije.
Iz tih razloga uzeti su i neki osnovni pojmovi iz graninog podruja
izmedju dubinske psihologije i teologije (na primer zlo, numinoznost,
slika Gospodnja i religija). Trebalo bi izriito napomenuti da uz ove
odrednice, kao i uz katolicizam, protestantizam i druge, ne bi trebalo
oekivati ikakve teoloke definicije ili religiozne formulacije, nego
terapeutska iskustva i p s i h o a n a l i t i k a saznanja k o j a mogu da
podstaknu na dalja razmiljanja.
Z e l e o bih j o da n a p o m e n e m da se Jung citira prema
Sabranim delima (Gesammelte JVerke - GW), koja su objavljena u
kui Valter ferlag (Walter Verlag) u Oltenu i Frajburgu. Radi lakeg
nalaenja citata u drugim izdanjima, navode se paragrafi strana.
Dr Helmut Ilark

ALHEMIJA

Kada Leksikon o osnovnim pojmovima analitike psihologije

K . G . Junga poinje uvodnim lankom o alhemiji, onda to, osim svog
alfabetskog redoslcda, ima j o jedan dublji smisao za razumevanje
Jungovog dela. Posle postepenog odvajanja od svog uitelja Frojda
( 1 9 1 1 - 1 9 1 3 ) , uslediloje (sve do 1918. godine) intenzivno suoavanje
sa njegovim vlastitim nesvesnim i spoznavanje vlastitog mita", kako
to Jung naziva u svojoj Autobiografiji (Erinnerungen). Prilikom
istraivanja p s i h o d i n a m i k i h p r o c e s a k o l e k t i v n o g n e s v c s n o g ,
arhetipova i procesa individuacije, Jung je doao do saznanja i
rezultata koji su ga duboko uzdrmali.
Prouavanjem tekstova alhemiara (Das Geheimnis der
Golenen Bliite, 1 9 2 8 - Tajna Zlatnog cveta) i p o t o n j i m s i s t e
matskim istraivanjem alhemije (od 1 9 3 4 ) , on je otkrio istorijsku
suprotnost vlastitoj psihologiji nesvcsnog (1). I alhcmija jc poznavala
i svojim specifinim simbolima i slikama opisivala onaj isti put kojim
danas ljudi koraaju ka svom o c e l o t v o r c n j u i individuaciji. U
sluajevima zastraujuih snova i uasavajuih fantazija svojih
pacijenata, Jung jc esto posezao za alhemiarskim predstavama i
time ukazivao na istorijske korene takvih iskustava. To je najee
delovalo umirujuc i pacijentu pokazivalo njegovo mesto u duhovnoj
i psihikoj egzistenciji.
Iz obilja analogija i odnosa izmeu alhemije i jungovske
psihologije, odabrao sam sledee aspekte, koji mogu biti od opteg
znaaja:
a) Slike i p o j m o v e k o j i na prvi pogled deluju neobino
draesno, Jung je shvatao kao duhovna i duevna iskustva koja su
11

projektovana na hemijske supstance i procedure. Jung je shvatio da

izmeu alhemiarskih simbola i simbola iz procesa individuacije
postoje viestruke analogije.
b) Postupci pretvaranja hemijskih materijala, koje navodi
alhemija, da bi se dobilo zlato, kamen mudrosti ili u retorti proizvelo
dete due", imaju svoje analogije u psihikim procesima u terapiji,
u kojima je re o ocelotvorcnju oveka. U alhemiji se esto govori o
etiri ili vie nivoa alhemijskog procesa k o j i se oznaavaju kao
crnjenje, beljenje, uenje i crvenjenje. Dubinsko-psiholoki ekvi
valenti su nesvesnost i poetno suoavanje sa Senkom, sa rastuim
osveenjem u vezi sa skrivenim motivima srca i delanja. uenje
ima svoj ekvivalent u rastuem opaanju vlastitih ideala i u intuiciji,
kao korienje moi nasluivanja. Crvenjenje ima svoj adekvat u
otvaranju nivoa vrednosti u sebi samom, uz pozitivan porast oseanja
vlastite vrednosti i poveanja stvaralakih snaga iz Sopstva (Selbst).
Radi opisivanja procesa rasta i transformacije, u alhemiji se esto
koristi simbolika drveta ivota. Tu se navodi sedam fiksnih faza
transformacije: sadranost u matemjem i materijalnom; odvajanje;
promena; oseanje vlastite telesnosti; dalji procesi diferencijacije i
r a z d v a j a n j a ; n e b e s k a s v a d b a " , k a o s j e d i n j e n j e due sa v i i m
Sopstvom; obienje" u smislu postati bitan.
c) Sledea sredina tema alhemije i savremene terapije je
objedinjavanje suprotnosti u vlastitoj osobi i meuljudskoj sferi, kao
i isceljenje neurotskog rascepa. Putcvi ka tom cilju i sami metodi su
i onda i danas bili i ostali mnogostruki i manifestovali su se u
velikom broju oblika.
d) Konano, alhemija je imala j o jednu kompenzatorsku
funkciju u duhovnoj situaciji onog vremena, odraavajui u ivotu,
u kolektivnom n e s v e s n o m mnogih ljudi, one duhovno-duevne
snage, k o j e je tadanje hrianstvo potiskivalo i potinjavalo (na
primer, zlo i mrano, odnos prema materiji i telesnosti) (2). Slinu
kompenzatorsku funkciju ima i dananja dubinska psihologija u

12

odnosu prema teologiji i drugim naukama, pri emu ona povezuje

svest i racionalnost sa p s i h o d i n a m i k i m delatnim faktorima u
analitikoj osobi. (O kompenzaciji hrianstva, religija, katolicizam,
protestantizam itd.)
1) Veoma brzo sam primetio da se analitika psihologija
neobino podudara sa a l h e m i j o m . Iskustva a l h e m i a r a bila su m o j a
i s k u s t v a , a n j i h o v svet bio j e , u izvesnom smislu, i m o j svet. N a r a v n o ,
t o j e z a m e n e bilo idealno o t k r i e , j e r s a m (ime n a a o isturi jski p a n d a n
svojoj psihologiji nesvcsnog. Sada je ona dobila svoju istorijsku
podlogu. M o g u n o s t p o r e e n j a sa a l h e m i j o m i d u h o v n i m k o n t i n u i t e t o m
unazad, do v r e m e n a gnosticizma, dali su j o j odreeni s a d r a j . B a
v l j e n j e m s t a r i m t e k s t o v i m a , sve jc dolo na svoje m e s t o : i m a g i n a r n i svet
s l i k a , iskustveni m a t e r i j a l k o j i sam p r i k u p i o u s v o j o j p r a k s i i z a k l j u c i
k o j e s a m iz n j i h izvlaio. S a d a sam poeo da s p o z n a j e m ta su ti s a d r a j i
znaili u i s t o r i j s k o m smislu. P r o d u b i l o se m o j e r a z u m c v a n j c n j i h o v o g
tipinog k a r a k t e r a , k o j e s a m uspostavio ve p r e k o svojih i s t r a i v a n j a
m i t o v a . P r a s l i k e i s u t i n a a r h e t i p a dospeli su u s r e d i t e m o j i h i s t r a
i v a n j a i s h v a t i o s a m da bez i s t o r i j c n e m a psihologije a n a r o i t o n e m a
p s i h o l o g i j e n e s v c s n o g . M o d a se p s i h o l o g i j a svesti i moe z a d o v o l j i t i
p o z n a v a n j e m linog i v o t a , ali j e ve z a o b j a n j a v a n j e izvesne n e u r o z e
p o t r e b n a a n a m n e z a k o j a e dosezati d u b l j e od z n a n j a svesti; i k a d a se
u t r e t m a n u doe do neobinih odluka, onda se j a v l j a j u snovi, ije
t u m a e n j e i z i s k u j e vie od linih reminiscencija. {Erinnerungen, str. 209)
2) Alhemija, to je s t a r i j a h e r n i j a , u k o j o j su se nale p o m e a n e
e k s p e r i m e n t a l n a hernija u d a n a n j e m smislu sa optim, slikovnoi n t u i t i v n i m , delimino religioznim s p e k u l a c i j a m a o p r i r o d i i o v e k u . U
n e p o z n a t e m a t e r i j e p r o j e k t o v a n i su mnogi simboli k o j e s h v a l a m o k a o
s a d r a j e nesvcsnog. A l h e m i a r j e traio b o a n s k u t a j n u " u n e p o z n a t o j
m a t e r i j i i t i m e dospcvao do p o s t u p a k a i putova kuji su slini o n i m a iz
d a n a n j e p s i h o l o g i j e n e s v e s n o g , a oni s u s u p r o t s t a v l j e n i p o z n a t o m
o b j e k t i v n o m f e n o m e n u , t o j e s t f e n o m e n u nesvcsnog.
F i l o z o f s k a a l h c m i j a s r e d n j e g veka m o r a s e d u h o v n o - i s l o r i j s k i
s h v a t i t i k a o k o m p e n z a t o r s k o k r e t a n j e k a h r i a n s t v u , k o j e polazi o d
nesvesnog; j e r predmet meditacije i tehnike alhemiara, carstvo
p r i r o d e i m a t e r i j e , nisu u hrianstvu imali n i k a k v o g mesta i nisu

13

nailazili na o d g o v a r a j u e v r e d n o v a n j e , ve su slovili k a o n c l o to

bi

t r e b a l o p r c v a z i i . Tuko je a l h e m i j a n e k a v r s t a m r a n e i p r i m i t i v n e slike
u ogledalu h r i a n s k o g sveta slika i i d e j a , kuko je to J u n g d o k a z a o u
delu

Psihologiju

i religija

na

osnovu

analogije

izmeu

sredinje

predstave a l k e m i a r a o k a m e n u (lapis) i Hristu. S i m b o l i n a slika i

paradoks tipini su za jezik alhemiara. Oba pojma odgovaraju
n e s h v a t l j i v o j p r i r o d i ivota i nesvesne psihe. Z a t o se, na p r i m e r , k a e
da k a m e n n i j e k a m e n ( t j . on je u j e d n o i duhovno-religiozni p o j a m ) ili
a l h c m i s t i k a iva jc duh u m a t e r i j i k o j i jc evazivan i b r z k a o j e l e n , j e r
se ne da u h v a t i t i . O n i m a h i l j a d u i m e n a " , a n i j e d n o ne i z r a a v a sasvim
n j e g o v o b i e , k a o to n i j e d n a definicija n i j e u s t a n j u d a j a s n o o b u h v a t i
sutinu j e d n o g p s i h i k o g p o j m a . {Erinnerungen, str. 4 0 8 )

AMPLIFIKACIJA

A m p l i f i k a c i j a je proirenje sadraja sna o b o g a i v a n j e m i

d o d a v a n j e m slika snova s i m b o l i m a iz b a j k i , m i t o v a , r e l i g i j e ,
umetnosti i svih kulturnih predanja oveanstva. D o k se preko
u m e t n o s t i t k a j u " l i n e veze sa s n o m , putem a m p l i f i k a c i j e se
uspostavljaju odnosi sa univerzalnim predstavama i simbolima
oveanstva. Te paralele stavljaju san u jedan iri odnos i time
osvetljavaju nove aspekte njegovog znaenja. Pri tom je vano da se
ne vri izbor bilo kojeg materijala za poreenje, ve da to bude
zvuan" materijal, u kojem sneva spoznaje sebe i svoju istinu.
Pomou ovog metoda, pojedinac moe nauiti da sebe vidi i shvati
kao deo jednog ireg, arhetipskog konteksta (1).
Ovaj postupak pomae u terapeutskoj primeni za usposta
vljanje jednog produbljenog i reflektiranog odnosa prema vlastitom
nesvesnom i podstie individuaciju. Pojednostavljeno reeno, lice
koje se izlae amplifikacijskoj analizi, ili sneva, mogu se uporediti

14

sa nekim ko se egzistencijalno uputa u pesmu, lager ili muziku i

pri tom u sebi otkriva nove strane ( 2 ) . Kritiari amplifikacije se
neopravdano pribojavaju da to ua'rduje samo intelektualno i literarno
redanje slinih ili identinih motiva i simbola. I opasnost psihike
inflacije prilikom primene ovog metoda je isto toliko neznatna kao
i prilikom slobodnih asocijacija.
(1) Ovo p s i h o l o k o r a s u i v a n j e p o i v a n a i r a c i o n a l n i m s t a
n j i m a m a t e r i j e , t j . b a j k e , mita ili s n a , s j e d n e s t r a n e , i na o s v e e n j u
l a t e n t n i h " , racionalnih u z a j a m n i h veza s t a n j a , s druge s t r a n e . Da
t a k v e veze u o p t e p o s t o j e , s t v a r j e u p r v o m redu h i p o t e z e , k a o to j e ,
p r i m e r i c e , ona k o j a k a e da snovi i m a j u smisla. Istinitost ove p r e t p o
s t a v k e n i j e u priori p o u z d a n a . N j e n a k o r i s n o s t moe da p r o i s t e k n e s a m o
iz njene p r i m e n e . Stoga je potrebno priekati i videti da li njena
metodska aplikacija na iracionalnom materijalu omoguava njegovo
s a d r a j n o t u m a e n j e . N j e n a p r i m e n a se sastoji u t o m e da mu se m o e m o
tako o b r a t i t i , k a o da ono p o s e d u j e u n u t r a n j u duhovnu vezu. R a d i toga,
n a j v e i b r o j datosti i m a p o t r e b e z a izvesnom a m p l i f i k a c i j o m , d a k l e z a
izvesnim r a z j a n j e n j e m , u o p t a v a n j e m i p r i b l i a v a n j e m n e k o m m a n j e
ili vie optem

p o j m u , s a g l a s n o Karditnovom pravilu tumaenja. Da bi

se, na p r i m e r , shvatila t r o n o g o s t , ona se m o r a n a j p r e odvojiti od k o n j a

i pribliiti svom v l a s t i t o m p r i n c i p u , n a i m e t r o j s t v u . e t v o r o n o g o s t iz
b a j k i podie se na vii stepen opteg p o j m a , t a k o e u odnosu na t r o j s t v o ,
iz ega proizlazi z a g o n e t k a iz P l a t o n o v o g dela Ti maj, n a i m e p r o b l e m
b r o j a tri i e t i r i . T r i j a d a i t e t r a d a su a r h e t i p s k e s t r u k t u r e , k o j e u optoj
simbolici i g r a j u z n a a j n u ulogu i p o d j e d n a k o su vane za i s t r a i v a n j e
mitova i snova. Podizanje iracionalnih stanja (naime, tronogosli i
e t v o r o n o g o s t i ) n a stepen p o j m a opteg s h v a t a n j a , dovodi d o p o j a v e
u n i v e r z a l n o g z n a e n j a motiva na povrini slike i r a z u m u d a j u h r a b r o s t
da

se

ozbiljno

lati

argumenta.

Ovaj

zadatak sadri

itav

niz

r a z m i l j a n j a i z a k l j u a k a t e h n i k e p r i r o d e , k o j e ne bih eleo da
u s k r a t i m itaocu zainteresovanom za psihologiju a j o m a n j e s t r u n j a k u
i z t e o b l a s t i . U t o l i k o p r e to j e ova d e l a t n o s t u m a t i p i n a z a r a z j a
njenje simbola uopte i neophodna za r a z u m e v a n j e produkata
nesvesnog. S a m o na taj nain moe se smisao nesvesnih spojeva
iznedriti i z njih s a m i h , n a s u p r o t onim d e d u k t i v n i m t u m a e n j i m a k o j a

15

p r o i z l a z e i z n e k a k v e p r e t p o s t a v l j e n e t e o r i j e , k a o to s u , n a p r i m c r ,
a s t r o - m i t o l o k e m e t e o r o - m i t o l o k e i - Itist nol least - s c k s u a l n o - t e o r i j s k e
i n t e r p r e t a c i j e . ( G W 9/1, 4 3 6 )
(2) E m p i r i j s k o saznanje sastoji se iz mnotva pojedinanih
iskustava m n o g i h p o j e d i n a c a p o s m a t r a a , k o j i su se p r e t h o d n o osvedoili u i s t o v e t n o s t s v o j i h m e t o d a i o b j e k a t a p o s m a t r a n j a . K o m p l e k s n a
psihika z b i v a n j a u n a j m a n j o j meri su dostupna e k s p e r i m e n t a l n i m
metodima. Stoga smo upueni na njihovo opisivanje, a njihovo tu
m a e n j e moe s e p o k u a t i s a m o p u t e m a m p l i f i k a c i j e i u p o r e i v a n j a .
O v a p r o c e d u r a u p r a v o j e s u p r o t n o s t o n o m e to j e d a n s t r u n j a k eli d a
p o s t i g n e : on eli da p r e d m e t p r o u a v a n j a spozna u n j e g o v o m n a j u e m
svojstvu, dok se psiholog, koji vri amplifikaciju i poreenje radi
r a z u m e v a n j a s v o j e i r a c i o n a l n e , naizgled h a o t i n o - s l u a j n e p o j e d i n o s t i ,
ne srne ustezati od p r i m e n e u p a d l j i v i h , p o v r n i h , s p o l j a n j i h i s l u a j n o f o r m a l n i h a n a l o g i j a , j e r s u u p r a v o one mostovi k a p s i h i k i m s p o j e v i m a .
K a o to s e u a s a v a f i l o z o f , k o m e j e s t r a n a p r e o k u p a c i j a p s i h o l o g a ,
p r i m e n o m filozofije k o j a ovome izgleda i n f e r i o r n o m , tako on r a z g n e v l j u j e n a u n i k a , k o m e j e nepoznato p s i h o t e r a p e u t s k o i n t e r v j u i s a n j e ,
tanou i povrnou " m a t o v i t i h " analogija. ( G W 10. 900)

ANALIZA, ANALIZIRATI

Pod analizom podrazumcvamo specijalni terapeutski metod

analiziranja (razreavanja) prolih ili sadanjih nesvesnih iskustava
i duevnih procesa. U odnosu izmeu pacijanta i terapeuta ili unutar
t e r a p e u t s k e grupe, k o j i j e ispunjen p o v e r e n j e m i o s e a n j i m a ,
otkrivaju se nesvesni konflikti, obrauju i razreavaju. Ovaj postupak
p o d r a z u m e v a , pre s v e g a , analizu n e s v e s n o g ( 1 ) . Z a j u n g o v s k o
razumevanje analize p o s e b n o je z n a a j n o da je to u prvom redu
dijalektiki postupak, u koji ne bi trebalo samo da se udubi pacijent,

16

nego u k o j e m , u istoj meri, svojim duevnim doivaljavanjem

u e s t v u j e i terapeut ( 2 ) . Pri t o m je vaan individualni put ka
isceljenju neuroza pacijenta, a ne primena nekog nauenog metoda.
U dijalektikom terapeutskom postupku razlikuje se, izmeu ostalog,
analitiko-reduktivni i sintetiko-hermeneutiki metod. Prvi metod
je u g l a v n o m k a u z a l n o usmeren i uzroke neuroze trai u ranom
i v o t n o m p e r i o d u . P r e m a J u n g u , drugi m e t o d j e v i e f i n a l n o
orijentisan i pokuava da u neurotinim simptomima intenzivnije
oslobodi razvojno sposobne delove linosti. Jung esto ukazuje na to
da je analitika terapija veoma sloena i teka.
(1) etvrti

m e t o d jc analiza nesvesnog.

Tako a n a m n e s t i k a

a n a l i z a m o e p a c i j e n t u d a o t k r i j e izvesne nesvesne i n j e n i c e , ona n i j e

" p s i h o a n a l i z a " , kako je to nazivao F r o j d . U stvarnosti postoji znatna
r a z l i k a izmeu ta dva m e t o d a . A n a m n c s t i k i m e t o d se b a v i , k a k o s a m
p o k a z a o , svesnim i za r e p r o d u k c i j u s p r e m n i m s a d r a j i m a , dok analiza
nesvesnog tek poinje kuda su

svesni materijali ve iscrpljeni.

Molim

da

se ima u vidu da o v a j e t v r t i metod ne n a z i v a m " p s i h o a n a l i z o m " , j e r

e l i m d a t a j i z r a z s a s v i m p r e p u s t i m f r o j d o v s k o j k o l i . O n o to o n a
p o d r a z u m e v a pod p s i h o a n a l i z o m , n i j e s a m o ista t e h n i k a , nego j e t o
m e t o d k o j i je d o g m a t s k i povezan sa F r o j d o v o m s e k s u a l n o m t e o r i j o m i
n a n j o j j e i z a s n o v a n . K a d a j e F r o j d otvoreno izjavio d a s u psihoanaliza
i seksualna teorija neraskidivo povezane, ja sam morao da krenem
novim p u t e m , j e r n i s a m bio u s t a n j u da njegova j e d n o s t r a n a s h v a t a n j a
prihvatim kao ispravna. To je i razlog to d a j e m prednost tome da
g o v o r i m o e t v r t o m metodu k a o o analizi nesvesnog.

( G W 17, 1 8 0 )

(2) U svim o k o l n o s t i m a n a j v i e pravilo d i j a l e k t i k o g postupka

p o i v a n a t o m e d a i n d i v i d u a l n o s t b o l e s n i k a i m a isto d o s t o j a n s t v o i
o p r a v d a n o s t p o s t o j a n j a k a o u l e k a r a i da bi stoga individualni r a z v o j
kod p a c i j e n t a trebalo s m a t r a t i r e g u l a r n i m , ukoliko se on sam ne
koriguje. Ukoliko je jedan ovek kolektivno bie, onda se on moe
m e n j a t i p u t e m sugestiju, i to u tolikoj m e r i da na izgled p o s t a n e neto
d r u g o o d onoga to j c bio p r e toga. M e u t i m , ako j e o n i n d i v i d u a l a c ,
o n d a m o e biti s a m o ono to j e s t e i to je uvek i b i o . U k o l i k o re
" i s c e l j e n j e " znai p r e t v a r a n j e b o l e s n i k a u z d r a v o g o v e k a , utoliko ono
p r e d s t a v l j a p r o m e n u . T a m o gde je to m o g u e , odnosno gde sc time ne

17

z a h t e v a p r e v e l i k o r t v o v a n j e linosti,

b o l e s n i k a bi t r e b a l o terapetitski

p r o m e n i t i . Ali t a m o gde p a c i j e n t uvia a i s c c l j e n j e m e n j a n j e m linosti

i z i s k u j e velike r t v e , l e k a r moe i t r e b a a o d u s t a n e od t a k v e p r o m e n e ,
o d n o s n o o d n a m e r c d a l c i . O n m o r a ili d a o d b i j e t r e t m a n ili d a
p r i s t a n e na d i j a l e k t i k i p o s t u p a k . Poslednji s l u a j se ee dogaa nego
to se o b i n o misli. U v l a s t i t o j p r a k s i esto i m a m veliki b r o j v i s o k o
o b r a z o v a n i h , inteligentnih ljudi izrazite individualnosti, koji bi s v a k o m
o z b i l j n o m p o k u a j u p r o m e n e pruili, iz etikih r a z l o g a , snaan otpor.
U svim tim s l u a j e v i m a l e k a r m o r a da dri otvoren put individualnog
l e e n j a i onda i s c e l j e n j e nee dovoditi do p r o m e n e linosti, ve e
p r e d s t a v l j a t i p r o c e s k o j i se moe oznaili k a o indivuiluacijti, t j . p a c i j e n t
p o s t a j e ono to z a i s t a j e s t e . U n a j g o r e m s l u a j u , on e a k p r i h v a t i t i
svoju n e u r o z u , j e r j e s h v a t i o smisao s v o j e bolesti. V i e b o l e s n i k a m i j e
priznalo

da

su

nauili

da

budu

zahvalni

svojim

neurotinim

s i m p t o m i m a , j e r su im oni, p o p u t b a r o m e t r a , pokazivali k a d a i gde su

s k r e n u l i sa svog i n d i v i d u a l n o g p u t a ili k a d a i g d e su v a n e s t v a r i
nesvesno ostavili. ( G W 1 6 , 1 1 , str. 9)

ANDROGIN

Jung upotrebljava mitoloku simboliku o androginu (ta se

re s a s t o j i od grkih oznaka za m u k a r c a i enu) da bi izrazio
postojanje enskog u mukarcu i mukog u eni. U ovom simbolu
spojena su lina svojstva mukarca i ene i mogu se u o v a k v o j
p s i h o l o k o j p e r s o n i f i k a c i j i u jednom oveku drati u ravnotei.
Postojanje ovih svojstava u j e d n o j osobi, meutim, ne dovodi do
meanja specifinih karakteristika polova. Androgin ne bi trebalo da
bude brkan sa hermafroditom (spoj od Hermes i Afrodita), na primer
kod alhemiara. U svojim alhemiarskim metamorfozama oni su
ovog celovitog oveka smatrali za ciljnu sliku. U nastojanje da se

18

ostvari celovita slika oveka. u kojoj jc bolna dcoba izmeu mukog

i enskog uzdignuta na nivo simbola, ubraja se i Jungova koncepcija
duevnih slika o Animi i Animusu.
U snovima i matanjima oveka i u traganju za celovitom
ovekovom slikom, simbolina predstava o androginu sc sve ee
pojavljuje. I moda i literatura pokuavaju da formiraju androginog
oveka.
Jungova saznanja i istraivanja u vezi sa androginitetom
proirila je i produbila u S A D jungovska terapeutkinja Dun Singer.
Za nju je budunost celovite ovekove slike na duhovno-duevnoj
ravni. To prouzrokuje irenje svesti i ocelotvorenje ena i mukaraca
i ujedno otvara vezu sa kosmikom dimenzijom. Gospoa Singer o
tome pie: "Oseanje pripadnosti kosmikom poretku i odravanje
dinovskog makrokosmosa u ljudskom mikrokosmosu, ini osnovu
za r a z u m e v a n j e koncepta androgeniteta... Na svu sreu, n o v i
androgenitet ne mora da u svetu dodc do izraaja da bi evoluirao.
On predstavlja unutranji proces, putem kojeg, dugorono gledano,
nastaje promenjeno ponaanje." (U: P.M. Pfluger: Wendepunkt Erde
Frau Gott, VValter, Olten, 1987, str. 2 2 9 )

ANIMA

Anima je arhetip duevnog ivota i enskosti u nesvesnom

kod mukarca. Ova duevna slika se razvija u sueljavanjima i
brojnim susretima sa majkom. Scm toga, ta arhetipska slika liena
je svih iskustava sa enskim precima, koji se pojavljuju u personifi
kacijama, matarijama, snovima i vizijama, o kojima e kasnije biti
govora. Prema Jungu, ta unutranja slika ene u mukarcu pred
stavlja "nasleeni psihiki sistem prilagoavanja" (1). Ovu skrivenu

19

i nesvesnu enskost mukarci doivljavaju u svojim projekcijama na

sasvim odreene ene, na primer na majku, draganu, suprugu, sestru,
bludnicu i mnoge druge enske osobe (2). S e m toga, brojne pojave
Anime nalazimo u bajkama, mitovima, literaturi i religijama u obliku
vila i vetica, kraljica i boginja.
Razvoj duevne slike u mukarcu najee se odvija u etiri
sledea stepena, koji vremenski ne moraju uvek da slede jedan za
drugim. Mukarac moe svoju ensku stranu sresti u svim prirodnim
stanjima, na primer, u primitivnim ili seksualno izazovnim enama.
Sledei stepen duevne slike ine erotski veoma privlane ene,
povezan sa romantinim sanjarenjima i idealizovanom lepotom.
Trei aspekt Anime javlja se u produhovljenom obliku, koji je na
primer, personifikovan u Devi Mariji (Bogorodici). etvrti stepen
duevne slike javlja se u enama koje su proglaene boanstvom, na
primer, u Atini, kao boginji mudrosti, ili u proroici, koja u snu
saoptava neku vanu poruku. U linim iskustvima najee postoje
kombinovani oblici slike Anime.
Od Anime. kao duevne dubine koja se prenosi na nesvesno
u mukarcu, mogu potei pozitivna raspoloenja i negativna dejstva.
Pozitivna dejstva ogledaju se, izmeu ostalog, u odnosima ljubaznosti
i poverenja prema ljudima iz okoline, u bogatstvu ideja i kreativnosti.
U nedostatku suoavanja sa Animom i dezintegracije ovih duevnih
snaga, kod mukarca se, kao posledice, javljaju udljivost, osetljivost.
razdraljivost, neuravnoteenost, ogorenje, labilno raspoloenje (3).
Stoga Jung preporuuje "objektivaciju A n i m e " . pri emu se ona
"shvata kao autonomna linost i sama sebi postavlja lina pitanja".
U trapcutske svrhe Anima ima utoliko poseban znaaj,
koliko omoguava vezu sa arhetipskim osnovama duevnog ivota
i time integrie snage ozdravljenja Sopstva. Na vrhuncu duevne
krize ili neurotinog oboljenja samodelatnost due se budi i arhe
tipovi preuzimaju voenje duevne linosti posredstvom Anime.

20

P o s l e d n j i h godina J u n g o v k o n c e p t A n i m e i A n i m u s a
kritikovan jc u veoj meri zbog slike ene koja stoji u drugom planu,
a to su, na primer, inile jungovskc terapeutkinje Ursula Baumgart
i V e r e n a K a s t . I H a n s D i k m a n p o z d r a v l j a k r i t i k i obraun sa
pomenutim pojmovima i preporuuje da se oni "ispune sa drugim
sadrajima nego to su oni k o j e jc Jung naveo polazei od vlastite
osobe i svog v r e m e n a " (predgovor za knjigu U. Baumgart: Konig
Drosselbart

and

C.G.Jungs

Frauenbild,

VValter,

Oltcn,

1987).

Gospoda Baumgart kritikuje to to Jungova postavka eni ostavlja

drugorazrednu ulogu, j e r nju definic mukarac.
(1) S v a k i m u k a r a c oduvek nosi u sebi sliku e n e , i to ne sliku
ove o d r e e n e e n e , nego jedne odreene ene. Ta slika j e u osnovi deo
osnovnog n a s l e a , k o j e potie iz p r a i s t o r i j e i k o j e jc u g r a e n o u ivotni
s i s t e m , t o j e " t i p " ( a r h e t i p ) svih i s k u s t a v a i t a v o g niza p r e d a k a n a
e n s k o m b i u , s u b l i m a c i j a svih utisaka o eni, nasleeni psihiki sistem
p r i l a g o a v a n j a . K a d ne bi bilo e n a , onda bi se iz ove nesvesne slike u
s v a k o doba moglo n a z n a i t i k a k o bi ena m o r a l a da bude f o r m i r a n a u
d u e v n o m s m i s l u . I s t o vai i za enu - i ona p o s e d u j e u r o e n u sliku
m u k a r c a . ( G W 17, 3 3 8 )
(2) S l i k a A n i m c , k o j a m a j c i u o i m a sina d a j e n a d l j u d s k i s j a j ,
postepeno bledi zbog b a n a l n o s t i s v a k o d n e v i c e i time odlazi u nesvesno
a da pri t o m e n i j e izgubila na bilo koji nain svoju p r v o b i t n u snagu i
o b i l j e i n s t i n k a t a . O n a je od tog t r e n u t k a , t a k o r e i , s p r e m n a na s k o k i
p r o j e k t u j c se u prvoj prilici, naime onda kada neko ensko bie
proizvede utisak k o j i r a z b i j a m o n o t o n i j u s v a k i d a n j i c e . O n d a se deava
ono s t o j e G e t e doiveo u linosti gospoe F o n t a j n i to se ponovilo u
liku M i n j o n i G r e t c n . U p o s l e d n j e m s l u a j u G e t e n a m j e , k a o to j e
p o z n a t o , odao i k o m p l e t n u " m e t a f i z i k u " k o j a se n a l a z i l a u p o z a d i n i
svega toga. U i s k u s t v i m a l j u b a v n o g ivota m u k a r c a j a s n o se p o k a z u j e
psihologija ovog a r h e t i p a u formi b e z g r a n i n e f a s c i n a c i j e , p r e c e n j i v a n j a i p r e k r i v a n j a ili u f o r m i m i z o g i n i j c sa svim n j e n i m f a z a m a i
o d l i k a m a , koji se n i k a k o ne mogu objasniti stvarnom p r i r o d o m dotinog
" o b j e k t a " , ve s a m o p r e n o e n j e m k o m p l e k s a m a j k e . O n n a s t a j e putem
one po sebi n o r m a l n e i svuda prisutne a s i m i l a c i j e m a j k e na p r e e g z i s t e n t a n , enski deo a r h e t i p a j e d n o g " m u k o - e n s k o g " p a n d a n a i

21

potom, putem abnormalnog odgaanja razdvajanja praslike od m a j k e .

U s t v a r i , l j u d i n e p o d n o s e u k u p a n g u b i t a k a r h e t i p a . I z toga n a s t a j e ,
n a i m e , v e l i k a " n e l a g o d n o s t u u l j u i v a n j u " , u e m u se o v e k vie ne
osea k a o kod k u e , j e r m u n e d o s t a j u " o t a c " i " m a j k a " ! S v a k o m e j e
poznato n e p r e k i d n o preventivno delovanje religije u tom pogledu.
M e u t i m , i m a , na alost, v e o m a mnogo ljudi koji stalno i n e p r o m i l j e n o
p o s t a v l j a j u p i t a n j e istinitosti tamo gde jc ipak re o p i t a n j u psiholoke
p o t r e b e . Ovde se nita ne moe postii " r a c i o n a l n i m " o b j a n j a v a n j e m
p u t c v a . ( G W 9/1, 4 1 )
(3) S i t m a n u t o s t , p o d s t a k n u t a putem Anime i Animusu, p r u a
naprotiv, drugaiju sliku. U transformaciji linosti prvenstveno
n a s t u p a j u c r t e s u p r o t n o g pola k o d m u k a r c a e n s k e a kod e n e
muke c r t e . O b a lica gube u stanju sumanutosti svoju privlanost i
s v o j e v r e d n o s t i , k o j e p o s e d u j u u s t a n j u o k r e n u t o s t i o d sveta ( i n t r o v e r z i j c ) , d a k l e onda k a d a u s p o s t a v l j a j u most k a n e s v e s n o m . O k r e n u l a
s p o l j n o m svetu, A n i m a j e p r e v r t l j i v a , n e u m e r e n a , u d l j i v a , n c k o n l r o Iisana, e m o c i o n a l n a , p o n e k a d d e m o n s k i intuitivna, b e z o b z i r n a , o p a k a ,
l a l j i v a , dvolina i m i s t i n a , dok j e A n i m u s n a p r o t i v u k o e n , p r i n c i
p i j e l a n , z a k o n o d a v a c , u i t e l j , p o p r a v l j a sveta, teoretiar, z a r o b l j e n i k
rei, s v a d l j i v i eljan vlasti. O b o j e i m a j u lo u k u s : A n i m a se o k r u u j e
i n f e r i o r n i m s u b j e k t i m a , a A n i m u s se u p u t a u i n f e r i o r n o m i l j e n j e .
( G W 9, 223)

ANIMUS

Animus je muka duevna slika u eni. Tanijc reeno, on

predstavlja princip l o g o s a u n e s v e s n o m kod ene ( 1 ) . U o v o m
kontekstu logos znai s a z n a n j e , sud, m o g u n o s t razaznavanja i
razum. K a o to Anima mukarca nosi peat iskustava majke, tako
se to deava sa Animusom putem uticaja oca dotine ene ili drugih
mukih uzora. Osim ovih pregnantnih faktora, Animus predstavlja

22

i samostalan princip kod ene. Jung ga naziva i unutranjim vodiem

due, "posrednikom izmeu svesti i nesvesnog i personifikacijom
nesvesnog" (2).
Od b r o j n i h pojavnih slika i nesvesnih p e r s o n i f i k a c i j a
navedimo kao primer sledea etiri tipa linosti. U mnogim snovima,
filmovima ili romanima postoji prirodni mukarac i telesno snaan
junak, kao, na primer, Tarzan, junak dungle (3). Sledei stepen je
romantini mukarac, na koga mnoge ene projektuju svoj nesvesni
Animus. U pogodnoj prilici Animus moe preuzeti oblik ene "svetih
u v e r e n j a " , kao to je primer J o v a n k e Orleanke. etvrti stepen
duevne slike javlja se u mudrim mukarcima ili "mudrom starcu",
kao arhetipskoj slici mudrosti.
Duevna slika Animusa moe da uini enu posrednikom
ka unutranjem i duhovnom svetu sa sposobnostima proricanja
budunosti. Kao to su se u nekadanjim vremenima preko proroica
i svetenica u proroitima saznavale i kazivale nove istine, tako
moe danas svaka ena koja radi na svom ocelotvorcnju i individuaciji da pomou Animusa iskusi svoju duboku istinu i sazna nove
ideje. Prema Jungu, sutina Animusa je arhetip. To su oni nejasni
faktori delanja u dubini due, koji dolaze do izraaja u navedenim
pojavnim slikama Animusa. Kritiari teorije o Animusu (na primer
U. B a u m g a r t ) pretpostavljaju, nasuprot t o m e , da A n i m u s n i j e
arhetipske prirode, nego d a j e t o " k o m p l e k s k o j i j o j j e naturio
patrijarhat i k o j i ona vie ne m o r a da nosi sa s o b o m " (Konig

Drosselbart und CG. Jungs FrauenbiJd, str. 138).

U vezi sa duevnim slikama Anime i Animusa, Jung ponovo

govori o njihovom znaaju: o v e k je svestan njih da bi se resio
njihovog negativnog uticaja (na primer, svojeglavog prevrtljivca,
stanja sumanutosti), objedinio pozitivne aspekte Animusa i realizovao ih u ivotu, a to su razboritost, razmiljanje i enska duhovnost.
U vezi sa mistinim likom Sofije (gospoa Mudrost) Jung istie i

23

posebne oblike enske spiritualnosti i stoga se moe oznaiti kao

jedan od pretea "feministike teologije".
(1) e n a ima k o m p e n z a c i j u p u t e m mukog b i a , p a zato n j e n o
nesvesno i m a t a k o r e i muki p r e d z n a k . U p o r e e n j u sa m u k a r c e m , to
predstavlja znatnu razliku. Shodno takvom stanju stvari, ja sam
p r o j e k c i o n i f a k t o r k o d ene oznaio kao Animus. Ta re znai r a z u m ili
d u h . K a o to A n i m a o d g o v a r a m a j i n s k o m erosu, t a k o A n i m u s odgo
v a r a o i n s k o m logosu. Ni i z d a l e k a ne bih eleo da ovim i n t u i t i v n i m
p o j m o v i m a d a j e m n e k u isuvic s p e c i f i n u d e f i n i c i j u . U p o t r e b l j a v a m
e r o s i Iogos s a m o k a o p o m o n a s r e d s t v a r a d i o p i s i v a n j a i n j e n i c e da
svest ene vie o d l i k u j e povezujue erosa nego r a z l i k u j u e i s p o z n a j n o
logosa. K o d m u k a r c a j e eros, dakle odnosna f u n k c i j a , p o pravilu m a n j e
r a z v i j e n n e g o logos. K o d e n e , n a p r o t i v , eros p r e d s t a v l j a izraz n j e n e
prave prirode. ( G W 9/II, 29)
(2) K a o i A n i m a , t a k o i A n i m u s i m a pozitivnih a s p e k a t a . U
liku oca ne izraava se s a m o s t a r i n s k o m i l j e n j e nego, isto t a k o , i to to
se naziva " d u h o m " , i to posebno optefilozofske i religiozne p r e d s t a v e ,
odnosno o n a j stav k o j i proislie iz takvih u v e r e n j a . T a k o je A n i m u s isto
k a o psihopompos ( " v o d i d u a " ) , p o s r e d n i k izmeu svesti i nesvesnog
i p e r s o n i f i k a c i j a nesvesnog. K a o to A n i m a putem i n t e g r a c i j e p o s t a j e
eros svesti, tako se A n i m u s p r e t v a r a u logos; i k a o to prvi m u k o j svesti
d a r u j e o d n o s i o d n o e n j e , t a k o i o v a j p o s l e d n j i d a j e e n s k o j svesti
z a m i l j e n o s t , r a z m i l j a n j e i s p o z n a j u . ( G W 9111, 3 3 )
( 3 ) t o s e tie p l u r a l i z m a A n i m u s a n a s u p r o t j e d n o - l i n o s t i
A n i m e , izgleda mi da ta svojstvena i n j e n i c a predstavlja k o r e l a t svesnog
s t a v a . S v e s n i stav e n e j e , u o p t e uzev, lino z n a t n o e k s k l u z i v n i j i o d
stava m u k a r c a . N j e n svet ine oevi i m a j k e , b r a a i s e s t r e , muevi i
d e c a . O s t a l i svet se s a s t o j i od slinih p o r o d i c a k o j e se u z a j a m n o
p o z d r a v l j a j u , ali se u o s t a l i m s t v a r i m a b i t n o z a n i m a j u za sebe s a m e .
S v e t m u k a r c a j e n a r o d , " d r a v a " , interesni k o n c e r n i itd. P o r o d i c a j e
s a m o sredstvo u tu s v r h u , j e d a n od t e m e l j a d r a v e , a n j e g o v a ena n i j e
neophodno tu ena (u s v a k o m sluaju ne to to ona misli kada k a e " m o j
m u " ) . O n o opte n j e m u je blie nego ono l i n o , pa se zato njegov svet
s a s t o j i od m n o t v a k o o r d i n i r a n i h f a k t o r a , dok n j e n svet s one s t r a n e
mua dosee svoj k r a j u nekoj vrsti kosmike magline. S t r a s t v e n a
i s k l j u i v o s t j e stoga kod m u k a r c a v e z a n a z a A n i m u , a n e o d r e e n o

24

mnotvo kod e n e , naprotiv, za A n i m u s . D o k pred oima m u k a r c a litra

otro s k i c i r a n i , z n a a j n i lik a r o b n i c e K i r k e ili K a l i p s o , A n i m u s s e p r e
i z r a a v a u L e t e e m H o l a n d a n i n u ili d r u g i m n e p o z n a t i m g o s t i m a
o k e a n a , nikad sasvim odreeno uhvatljiv, protejski i motoriki po
k r e n u t . Ovi izrazi j a v l j a j u se, n a i m e , u s n o v i m a , a u k o n k r e t n o j
s t v a r n o s t i to mogu biti h e r o j s k i t e n o r i , b o k s e r s k i p r v a c i , veliki ljudi u
d a l e k i m , n e p o z n a t i m g r a d o v i m a . ( G W 7, 3 3 8 )

ARHETIP

Jung je pojam arhetipa formirao kroz svoje dugogodinje

iskustvo na polju psihologije sna i na osnovu izuavanja mitologije.
U mnogostrukim slikama i materijalima svojih pacijenata, on je
spoznao osnovne obrasce i strukture koje je oznaavao kao arhe
tipove. Kod ovog pojma je bitno da se pravi razlika izmeu prikri
venog arhetipa po sebi i arhetipske slike (1). Prvi predstavlja takvu
strukturu koja je imanentna ljudskoj psihi, a poslednji se manifestujc
u razliitim arhetipskim pojavnim slikama (na primer arhetip oca,
majke, deteta, slika Boga, Animus i Anima itd.). Arhetip, odnosno
arhetipovi, predstavljaju nevidljive i neupadljive delotvome faktore
u nesvesnom kod oveka. Oni ine strukturalne dominante psihe,
budui da ureuju duevno doivljavanje i redaju slike i motive u
nesvesnom prema odreenim osnovnim obrascima. T o s e b n o bi
trebalo voditi rauna o tome da kod arhetipova nije re o nasleenim
predstavama, nasleenim slikama i simbolima, nego o mogunostima
njihovog pojavljivanja i oblikovanja. Arhetipovi su sistemi pri
pravnosti pojavne slike (2).
Arhetipovi su locirani u neposrednoj blizini instinkata, kao
tipinih formi ponaanja i uestalih oblika reagovanja. Dok instinkti

25

ine osnovne oblike ponaanja, arhetipovi se mogu oznaiti kao

osnovni oblici vienja stvari. U tom kontekstu se kod Junga doslovce
kae da se arhetipske praslike mogu smatrati "shvatanjem instinkta
o sebi samom ili samoodslikavanje instinkta" ( G W 8, str. 157). Za
dalje razumevanje arhetipa od fundamentalnog znaaja su njegovi
slikoviti i ujedno dinamiki aspekti. Ovaj poslednji posebno dolazi
do izraaja u psihodinamikim dejstvima i u fascinantnoj snazi
arhetipskih slika. U oblasti linih doivaljavanja reeno se manifestuje, izmeu ostalog, u tome da ljude mogu zahvatiti arhetipske
slike ili ih spopasti mitoloke predstave (na primer prizori Satane)
( 3 ) . Poto takve arhetipske predstave mogu, s j e d n e strane, da
izazovu neurotine slike ili ak psihotine smetnje a, s druge strane,
da nose terapeutska dejstva, to ih treba uvaavati kao duevne ivotne
sile i uzimati ih sasvim ozbiljno. Ne samo za psihoterapiju, ve i za
ocelotvorenje, individuaciju i samoostvarenje svakog oveka arhe
tipske slike su od velikog znaaja, j e r one ureuju duevna doi
vljavanja a psihike procese usmeravaju ka centru i ka samom cilju.
(1) A r h e t i p s k e predstave k o j e n a m prenosi nesvesno n e s m e j u
se b r k a t i sa arhetipom po sebi. O n e su v i e s t r u k o p r o m c n l j i v c tvorevine,
k o j e u p u u j u na j e d a n po sebi neoigledun osnovni o b l i k . T a j o b l i k se
odlikuje izvesnim f o r m a l n i m elementima i izvesnim principijelnim
z n a e n j e m , k o j e s e moe s a m o priblino o b u h v a t i t i . A r h e t i p p o sebi j c
psihoidni faktor, koji pripada takorei nevidljivom, ullrnljubiastom,
delu p s i h i k o g s p e k t r a . K a o t a k a v , o n n e m a s p o s o b n o s t svesti. U s u
u j e m se da iznesem ovu h i p o t e z u , j e r sve a r h e l i p s k o to svest opaa
ini se da p r e d s t a v l j a v a r i j a c i j u osnovne teme. To s t a n j e je oveku
n a j i z r a z i t i j e k a d a i s t r a u j e b e s k o n a n e v a r i j a n t e motiva m a n d a l e . R e
j e o r e l a t i v n o j e d n o s t a v n o m o s n o v n o m o b l i k u , i j e s e z n a e n j e moe
navesti kao priblino " c e n t r a l n o " . M a d a se mandala pojavluje kao
s t r u k t u r a c e n t r a , ipak ostaje neizvesno da li je u n u t a r tc s t r u k t u r e
n a g l a e n i j i c e n t a r ili p e r i f e r i j a , d c o b a ili n c p o d c l j c n o s t . P o t o d r u g i
arhetipovi daju povoda za sline s u m n j e , s m a t r a m verovatnim da
vlastito b i e a r h e t i p a n e m a sposobnost svesti, t j . ono j e t r a n s c e n d e n t n o ,
zbog ega ga o z n a a v a m p s i h o i d n i m . ( G W 8, 4 1 7 )

26

(2) Uvek sc iznova sreom sa pogrenim u v e r e n j c m da su

a r h e l i p o v i s a d r a j n o o d r e e n i , t j . d a p r e d s t a v l j a j u n e k u vrstu nesvesnih " p r e d s t a v a " . Z a t o s e m o r a j o j e d n o m i s t a i d a a r h e t i p o v i nisu
s a d r a j n o , nego s a m o f o r m a l n o o d r e e n i i t o n a v r l o uslovan n a i n .
S a d r a j n o o d r e e n a p r a s l i k a s e moe d o k u m e n t o v a t i s a m o onda ako j e
svesna i stoga i s p u n j e n a m a t e r i j a l o m svesnog i s k u s t v a . Njegov o b l i k se
moe u p o r e d i t i , k a k o s a m to ve o b j a s n i o na d r u g o m m e s t u , o t p r i l i k e
sn onim sistemom kristala, koji u izvesnoj meri

unapred formira

n a s t a j a n j e k r i s t a l a u luini a da sam m a t e r i j a l n o ne p o s t o j i . O v o
p o s l e d n j e se j a v l j a na n a i n b o m b a r d o v a n j a j o n a i m o l e k u l a . A r h e t i p
j e j e d a n , p o sebi, p r a z a n , f o r m a l n i element, k o j i n i j e nita d r u g o nego
fttcullasprueformandi,

apriorislika

mogunost

predstava.

Ne

nasle-

u j u sc p r e d s t a v e nego oblici k o j i u ovom smislu o d g o v a r a j u isto t a k o

f o r m a l n o o d r e e n i m i n s t i n k t i m a . Ba k a o to se p o s t o j a n j e a r h e t i p o v a
p o sebi n e m o e d o k a z a t i , t a k o s e n i p o s t o j a n j e i n s t i n k n t a n e m o e
d o k u m e n t o v a t i sve dok se oni k o n k r e t n o ne pokau na delu. U vezi sa
odreenou forme, poreenje sa n a s t a n k o m kristala jc utoliko oi
gledno u k o l i k o osni sistem samo o d r e u j e s t e r c o m e t r i j s k u s t r u k t u r u a
ne i k o n k r e t a n oblik p o j e d i n o g k r i s t a l a . On moe biti veliki ili m a l e n ,
ili moe da se m e n j a p r e m a razliitom o f o r m l j e n j u n j e g o v i h p o v r i n a ,
ili p r e m a u z a j a m n o m p r o r a i v a n j u k r i s t a l a . K o n s t a n t a n j c s a m o osni
sistem u n j e g o v i m n a e l n o n e p r o m c n l j i v i m g e o m e t r i j s k i m o d n o s i m a .
Isto to vai i za a r h e t i p : on sc, u p r i n c i p u , moe imenovati i p o s e d u j c
n e p r o m e n l j i v o z n a e n j s k o j e z g r o k o j e stalno, samo naelno a ne i
k o n k r e t n o , o d r e u j e n j e g o v n a i n p o j a v l j i v a n j a . K a o to s e a r h e t i p
m a j k e , p r i m e r i c e , p o j a v l j u j e e m p i r i j s k i s v r e m e n a na v r e m e , to sc iz
n j e g a s a m o g n i k a d a n e m o e sve izvesti, n e g o o n p o i v a n a d r u g i m
f a k t o r i m a . ( G W 9/1, 1 5 5 )
( 3 ) e s t o su me pitali o t k u d a vode p o r e k l o ti a r h e t i p o v i ili
p r a s l i k c . ini mi se da sc n j i h o v o n a s t a j a n j e uopte ne moe d r u g a i j e
o b j a s n i t i n e g o p r e t p o s t a v k o m o t o m e d a s u oni n a s l a g e i s k u s t a v a
o v e a n s t v a k o j a se stalno p o n a v l j a j u . J e d n o od n a j o b i n i j i h i u j e d n o
najupeatljivijih iskustava predstavlja svakodnevno prividno k r e t a n j e
S u n c a . U nesvesnom ne m o e m o otkriti nita od toga, a k o je re o n a m a
p o z n a t o m f i z i k o m z b i v a n j u , ali zato n a l a z i m o mit o j u n a k u S u n c a u
n j e g o v i m b r o j n i m v e r z i j a m a . T a j mit ini a r h e t i p S u n c a , a ne fiziki

27

d o g a a j . I s t o t o s e moe rei z a m c s e e v e m e n e . A r h e t i p p r e d s t a v l j a
j e d n u v r s t u p r i p r a v n o s t i d a u v c k iznova r c p r o d u k u j u iste ili s l i n e
m i t s k e p r e d s t a v e . P r e m a t o m e se ini da ono to se u t i s k u j e u nesvesno
iskljuivo predstavlja subjektivno izazvane predstave mate putem
fizikog z b i v a n j a . S t o g a bi se moglo pretpostaviti da su arhetipovi esto
ponavljana zapnmivanjn subjektivnih reakcija. Ova pretpostavka
p r i r o d n o s a m o odlae p r o b l e m , ne r e a v a j u i g a . Nita nas ne s p r e a v a
da s m a t r a m o da se izvesni arhetipovi ve p o j a v l j u j u kod i v o t i n j a , da
su zasnovani na osobenosti ivotnog sistema i time p o s t a j u izraz ivota,
i j a sutina n e i z i s k u j e bilo k a k v a dodatna o b j a n j e n j a . K a k o s e ini,
a r h e t i p o v i nisu s a m o p a m e n j a stalno p o n a v l j a n i h tipinih i s k u s t a v a ,
ve

se

ujedno

ponaaju

empirijski

kao

snage

ili

tendencije

za

p o n a v l j a n j e istih i s k u s t a v a . N a i m e , k a d a se a r h e t i p p o j a v i u s n u , u
mati ili u ivotu, on uvek donosi poseban " u t i c a j " ili mo p r e m a k o j o j
d e l u j e numinozno, odnosno f a s c i n i r a j u e ili podslic na d e l a n j e . (G\V
7, 109)

ARHETIP DETETA

Arhetip deteta je simbol koji personifikuje u b a j k a m a ,

mitovima i snovima novo ivotno oseanje i poetak obnove ivota.
Motiv deteta najavljuje budue psihike razvojne mogunosti u
snovima. Posebno u drugoj polovini ivota, arhetip deteta oivljava
u mnogim ljudima i utie na temeljitu promenu linosti. To su
posebno stvaralaki trenuci, kada praslika deteta sa snanom psihodinamikom energijom prodre u svest. Sledei aspekti arhetipa deteta
pokazuju da se ta praslika ne moe uglaviti u psihu sa konkretnim
iskustvima sa decom ili se izvesti iz spoljanje stvarnosti (1).
Mnogi mitovi i bajke poznaju prie o boanskom ili heroj
skom detetu k o j e na poseban nain dolazi na svet i odmah biva
izloeno opasnostima i ugroavanjima. Meutim, ono poseduje
28

posebne sposobnosti i nadarenosti koje prevazilaze ljudsku meru. S

jedne strane, ono je neugledno i ba je pravo dete. a s druge strane
ima boanske osobine i pokazuje se k a o spasitelj mnogih ili kao
j u n a k posebnog kova. Ono ivi i realizuje onaj celoviti ivot koji
postoji u svakom ovcku kao nagon za samoostvarenjem ( 2 ) . To, po
Jungu, personifikuje ivotnu sposobnost s one strane ogranienog
polja svesti i pokazuje puteve i mogunosti ocelotvorenja. U hri
anstvu Bogomladenac simbolizuje spasenje i otvara prilaz carstvu
B o j e m . Prema tome, dete je simbol koji u sebi sjedinjuje i izmiaije
suprotnosti. U analitikom smislu, dete je i simbol Sopstva i time
postaje odluujui faktor delovanja u samoostvarenju oveka.
( 1 ) M o d a n i j e izlino n a p o m e n u l i d a j c l a i k a p r e d r a s u d a
s t a l n o s k l o n a poistoveivanju motiva deteta sa k o n k r e t n i m iskustvom
deteta, kao da je realno postojee dete kauzalna pretpostavka za
p o s t o j a n j e m o t i v a deteta. M e u t i m , u psiholokoj stvarnosti e m p i r i j s k a
p r e d s t a v a o detetu s a m o jc i z r a a j n o sredstvo ( a k nc i j e d i n o ! ) da bi
se artikulisalo duevno s t a n j e stvari k o j e se ne moe blie shvatili. S t o g a
ni mitoloka p r e d s t a v a o detetu n i j e izriito k o p i j a e m p i r i j s k o g d e t e t a ,
nego j a s n o s p o z n a t l j i v s i m b o l . R c j e o b o a n s k o m , u d e s n o m , u p r a v o
neljudskom detetu, stvorenom, roenom i odgajenom u potpuno
n e o b i n i m o k o l n o s t i m a . N j e g o v a dela s u t a k o e u d n o v a t a ili m o n
s t r u o z n a , k a o i njegova p r i r o d a i telesna svojstva. Na osnovu ovih
iskljuivo neempirijskih svojstava, nc postoji uopte potreba da se
govori o " m o t i v u d e t e t a " . S e m toga, m i t o l o k o ' d e t e ' i v a r i r a kao b o g ,
din, p a l i , i v o t i n j a itd., to u k a z u j e , nita m a n j e , nego na r a c i o n a l n u
ili k o n k r e t n o l j u d s k u k a u z a l n o s t . Isto vai i za arhetipove ' o c a ' i ' m a j k e '
k o j i su t a k o e mitoloki i r a c i o n a l n i s i m b o l i . ( G W 9/1, 2 7 3 , p r i m . 2 0 )
( 2 ) " D e t e " izlazi kao porod nesvesnog iz njegovog k r i l a ,
stvorenog iz osnova l j u d s k e p r i r o d e , ili b o l j e iz ive p r i r o d e uopte. O n o
p e r s o n i f i k i j e i v o t n e sile s o n e s t r a n e o g r a n i e n o g p o d r u j a s v e s t i ,
puteva i m o g u n o s t i , o k o j i m a svest u s v o j o j j e d n o s t r a n o s t i ne zna nita,
i celokupnost koja ukljuuje dubine prirode. Ono predstavlja n a j
s n a n i j i i n a j n e i z b e n i j i nagon b i a , n a i m e nagon s a m o o s t v a r e n j a . To
j e n e m i n o v n o s t , o p r e m l j e n a svim p r i r o d n i m moima i n s t i n k t a , dok s e
svest stalno z a p e t l j a v a u t o b o n j u drugu m o g u n o s t . Nagon i prisila za

29

s a m o o s l v a r e n j c m p r i r o d n a je zakonitost i stoga ima nesavladivu s n a g u ,

pa i onda k a d a se p o e t a k n j i h o v o g d e l o v a n j a ini neuglednim i
n e v e r o v a t n i m . (GVV 9/1, 2 8 9 )

ARHETIP MAJKE

Pod arhetipom m a j k e podrazumevamo specifino izra

avanje arhetipa u pogledu na polno specifine odlike majke. Pored
toga, ovaj arhetip jc faktor ureivanja iskustava " m a j i n s k o g " u
svakom oveku. S one strane polno specifinog lika, postoji kvalitet
doivljaja koji poiva na ovom arhetipu (1). Athetip majke se moe
spoznati u svom negativnom delovanju kao snaga koja ograniava,
kontrolie i ometa razvoj, i u pozitivnom smislu kao oveku ima
nentan "izvor snage" koji podstie lini rast, kreativnost i samoostvarenje.
Jung rezimira ove suprotonosti kao "dragu i groznu majku" (2). Prva
sree oveka u liku m a j k e koja raa i hrani, u njenoj dobroti i
mudrosti. Negativan arhetip majke Jung vidi u svemu onom to
izaziva strah grevitog dranja i to uzrokuje smrt.
(1) K a o i s v a k i d r u g i a r h e t i p , t a k o i a r h e t i p m a j k e s a d r i
gotovo n e p r e g l e d n o m n o t v o a s p e k a t a . P o m c n u u s a m o n e k e t i p i n i j c
o b l i k e : r o e n a m a j k a i b a k a ; m a e h a , s v e k r v a i t a t a ; bilo k o j a e n a
p r e m a k o j o j o v e k stoji u n e k o j vezi; d a d i l j a ili n e g o v a t e l j i c a ; p r a b a b a
i " B e l a e n a , " u viem, prenesenom smislu b o g i n j a , posebno B o g o m a j k a , deviea ( k a o p o d m l a e n a m a j k a , n a p r i m e r , D e m e t r a i K o r a ) ,
S o f i j a (kao m a j k a m i l o s n i c a ) , e v e n t u a l n o i lip K i b c l a - A t i s ili k a o k e r i
m i l o s n i c a ( p o d m l a e n a m a j k a ) ; cilj u d n j e z a s p a s e n j e m ( r a j , c a r s t v o
B o j e , nebeski J c r u s a l i m ) ; u daljem smislu crkva, univerzitet, grad,
zemlja, nebo, drava, uma, more i stajae vode; m a t e r i j a , podzemni
svet i M e s e c ; u uem smislu k a o mesto r a a n j a i n a s t a j a n j a - n j i v a , v r t ,
s t e n a , p e i n a , d r v o , izvor, duboki b u n a r , b a z e n , cvet k a o posuda (rua

30

i l o t o s ) ; k a o a r o b n i k r u g ( m a n d a l a k a o p a d i n a ) ili k a o k o p i j a r o g a
( C o r n u c o p i a ) ; u n a j u e m smislu m a t e r i c a , s v a k a u p l j i n a (na p r i m c r ,
m a t i c a ) ; m a j i n o k r i l o ; p e n i c a , l o n a c ; kao ivotinja - k r a v a , zec i
k o r i s n a i v o t i n j a u o p t e . ( G W 9/1, 1 5 6 )
(2) Ovo n a b r a j a n j e ne pretenduje na celovitost, nego samo
naznauje najhitnije crte arhetipa m a j k e . Njegova svojstva ine
" m a j i n s k o " , n a p r o s t o m a g i n i a u t o r i t e t e n s k o g ; m u d r o s t i duhovna
visina s one s t r a n e r a z u m a ; d o b r o , zatitno, nosee, r a s t u e , ono to d a j e
plodove i h r a n u ; mesto m a g i n e p r o m e n e i ponovnog r o e n j a ; k o r i s t a n
i n s t i n k t ili i m p u l s ; t a j n o v i t o , s k r i v e n o , m r a n o , b e z d a n , svet m r t v i h ,
p r o d i r u e , zavodljivo i o t r o v n o , z a s t r a u j u e i neizbeno. Ova svojstva
a r h e t i p a m a j k e opisao s a m izriito i d o k u m e n t o v a o ih o d g o v a r a j u i m
dokazima

svojoj

knjizi

Symbole

iler

IVundUing

{Simbolipromene).

S u p r o t n o s t ovih s v o j s t a v a t a m o s a m f o r m u l i s a o k a o d r a g u i g r o z n u
m a j k u . Nama najblia istorijska paralela je Deva M a r i j a , koja jc u
s r e d n j o v e k o v n o j alegorici istovremeno i k r s t Hristov. U I n d i j i , to bi bila
K a l i . S a m k i j a k a o filozofija o f o r m i l a j e a r h e t i p m a j k e u p o j m u p r i r o d e
( p r a k r t i ) i n j e m u su p r i d o d a t a tri e l e m e n t a k a o osnovna s v o j s t v a , a to
s u : s a t t v a m , r a j a s i t a m a s ( d o b r o t a , s t r a s t , t m i n a ) . T o s u tri b i t n a
a s p e k t a m a j k e , n a i m e , n j e n a dobrota k o j a titi i h r a n i , n j e n a s a n j a l a k a
emocionalnost i njena nerazvijena tmina. Posebna crta filozofske
legende, n a i m e d a P r a k r t i i g r a p r e d P u r u o m (dua) d a b i j e podsetila
na " s p o z n a j u r a z l i k a " , ne p r i p a d a neposredno m a j c i , nego arhetipu
A n i m e . O v a j se arhetip u m u k o j psihologiji stalno mea sa slikom
m a j k e . ( G W 9/1, 1 5 8 )

ARHETIP OCA

Arhetip o c a j e , pored arhetipa m a j k e , osnovna

diferencijacija roditeljskog arhetipa, u kojem je sjedinjena i ouvana
celokupnost suprotnosti ( 1 ) . Razdrobljena i podcljcna iskonska

31

celovitost dovodi do ambivalentnosti i dvoznanosti arhetipa oca.

Stoga u arhetipskoj slici oca mogu uporedo da egzistiraju tamno i
svetio, pozitivno i negativno. Postoje i sledee bitne odlike arhetipa
oca: viestrane aktivnosti i agresija, nametljivo i " u v e r l j i v o " ,
oploujue i nadstvarajue, destruktivno, razarajue i uasavajue.
Arhetipske slike i simboli arhetipa oca su, izmeu ostalih:
nebo i sunce, grom i vetar, falus i oruje. Iz sfere mitova i bajki, to
su j o : mag, heroj, princ. Iz biljnog i ivotinjskog carstva to su svi
mujaci i muke biljke. Iza ovih primerice navedenih simbola stoji
arhetip oca kao nevidljiv uredujui faktor, iju pokretaku i bezlinu
snagu predstavljaju prasimboli duh-vetar i dah. Svuda gde su ljudi
zahvaeni oduevljenjem ili oseaju duhovno-emocionalnu dinamiku,
oni su u delokrugu ovog arhetipa.
(1) Imago r o d i t e l j a p o s e d u j e , n a i m e , j e d n u sasvim n e o b i n u
e n e r g i j u i utie na duevni ivot deteta u tako velikoj m e r i da se o v e k
m o r a zapitati da li se j e d n o m obinom oveku uopte srne poveriti takva
m a g i n a sila. Oigledno je da je on p o s e d u j e , ali se n a m e e p i t a n j e da
li je ona i njegovo stvarno vlasnitvo. o v e k j e , naime, "u p o s e d u "
mnogih stvari k o j e nikada nije stekao, nego ih je nasledio od svojih
p r e d a k a . On se ne r a a k a o tubula ranu, nego s a m o k a o nesvesno b i e .
Ali on sobom donosi specifino ljudske organizovane, f u n k c i o n a l n o
p r i p r a v n e s i s t e m e , z a k o j e moe d a zahvali l j u d s k o m r a z v o j u o d vie
m i l i o n a g o d i n a . K a o to ptica n i k a d a n i j e individualno n a u i l a ili stekla
n a g o n za s e l i d b o m i p r a v l j e n j e m g n e z d a , t a k o i o v e k donosi s v o j i m
r o e n j e m osnovne c r t e svoga b i a , i to ne s a m o n j e g o v e i n d i v i d u a l n e ,
nego i kolektivne prirode. Naslecni sistemi o d g o v a r a j u ljudskim
situacijama k o j e su dominirale od pamtiveka, t j . postoje mladost i
s t a r o s t , r o e n j e i s m r t , sinovi i k e r i , oevi i m a j k e . . .
Ja sam kongenitalni i prcegzistentni predloak instinkta,
odnosno model ponaanja

(putlern of behuviour),

oznaio k a o urhelip.

Ova slika je opremljena onom dinamikom koju ne moemo poveriti

oveku k a o j e d i n k i . K a d a bi ta mo zaista bila p o t i n j e n a n a o j ruci i
n a o j v o l j i , onda bi n a s odgovornost toliko pritisnula da se n i k o z d r a v e
p a m e t i ne bi m o g a o usuditi da ima d e c u . M o a r h e t i p a , m e u t i m , ne
k o n t r o l i e m o m i , nego s m o j o j i sami p r e p u t e n i u n e o e k i v a n o j m e r i .

32

Iraa m n o g o ljudi k o j i se s u p r o t s t a v l j a j u t o m u t i c a j u ili p r i n u d i ali, isto

t a k o , ima m n o g o drugih k o j i sc i d c n t i f i k u j u sa a r h e t i p o m . . .
O p a s n o s t p r e d s t a v l j a u p r a v o taj nesvesni identitet s a a r h e
t i p o m : on n e m a s a m o s u g e s t i v n o - d o m i n a n t a n u l i c a j na d e t e , nego i
p r o i z v o d i u n j e m u istu n e s v e s n o s t , t a k o da s j e d n e s t r a n e p o d l e e
s p o l j a n j e m u t i c a j u a s d r u g e s t r a n e se i z n u t r a od toga ne m o e
o d b r a n i t i . U k o l i k o se otac vie i d e n l i f i k u j e sa a r h e t i p o m , utoliko jc on
nesvesniji i n e o d g o v o n i i j i i, tavie, utoliko p o s t a j e vie psihotian. ( G W
4 , 7 2 8 f.)

ARHETIPSKI SNOVI

Za razliku od snova, koji u linoj ivotnoj istoriji zauzimaju

konkretno "mesto u ivotu", arhetipski snovi su transpersonalnc
prirode. Dok se kompenzatorski i svi drugi snovi koji odraavaju
lina iskustva mogu tumaiti uz pomo snevaa, po pravilu, kod
arhetipskih snova to nije mogue. Arhetipski snovi, koji se u drugim
kulturama nazivaju velikim snovima, posebno su upeatljivi i esto
poseduju pesniki oblik i lepotu (1). Oni se odigravaju u vanim,
prelaznim fazama naeg ivota (na primer, u pubertetu, na ivotnoj
prekretnici ili pred smrt). Takve arhetipske snove snevai najee
doivljavaju udnovato; niti ih mogu uklopiti u kontekst vlastite
ivotne istorijc niti ih mogu sami rastumaiti pomou linih zamisli.
Novi znak raspoznavanja arhetipskih snova lei u njihovom fasci
nantnom delovanju i u izraenim slikama i simbolima iz mitova,
bajki, religija i drugih transpcrsonalnih predanja oveanstva. U
svrhe amplifikacije (obogaivanja) uzima se materijal iz navedenih
oblasti. Sledci Jungov primer pokazuje da se i u dejim snovima
mogu pojaviti nagomilani arhetipski motivi. U ovom sluaju re jc

33

o jednoj osmogodinjoj dcvojici koja jc nepunu godinu dana kasnije

umrla od neke zarazne bolesti (2).
(1) S j e d n e s t r a n e g o v o r i m o o individualnom,
o kolektivnom

sa d r u g e s t r a n e

n e s v e s n o m , k o j e u neku r u k u znai dublji sloj od svesti

bliskog individualnog nesvesnog. " V e l i k i " , odnosno znaajni snovi,

p o t i u i z ovog d u b l j e g s l o j a . N j i h o v u v a n o s t o d a j e , b e z o b z i r a n a
s u b j e k t i v n i u t i s a k , ve i n j i h o v o p l a s t i n o o b l i k o v a n j e k o j e , n e r e t k o ,
p o k a z u j e p e s n i k u s n a g u i l e p o f u . T a k v i snovi Z b i v a j u se n a j e e u
s u d b o n o s n i m p e r i o d i m a i v o t a , na p r i m e r , u r a n o j m l a d o s t i , u v r e m e
p u b e r t e t a , na i v o t n o j p r e k r e t n i c i (izmeu 3 6 . i 4 0 . g o d i n e ) i in
conspeelu morlis. N j i h o v o

t u m a e n j e e s t o je s k o p a n o sa

znatnim

t e k o a m a , j e r j e m a t e r i j a l k o j i p r u a s n e v a isu vie o s k u d a n . K o d
a r h e t i p s k i h t v o r e v i n a ne r a d i se vie o l i n i m i s k u s t v i m a , n e g o , u
i z v e s n o j m e r i , o u psi i m i d e j a m a , i j e o s n o v n o z n a e n j e lei u n j i m a
s v o j s t v e n o m smislu, a ne u n e k a k v i m linim o d n o s i m a d o i v l j a v a n j a .
( G W 8, 5 5 5 )
(2) Ovde m o r a m da o b j a s n i m vezu izmeu i n s l i n k a t a i a r h e
t i p o v a . O n o to n a z i v a m o i n s t i n k t i m a , to su fizioloki impulsi k o j i se
" s p o l j a " o p a a j u ulima. Istovremeno, oni se j a v l j a j u i " u n u t r a " u
m a t a n j i m a i s v o j e p r i s u s t v o o d a j u esto p u t e m s i m b o l i n i h s l i k a . Te
" u n u t r a n j e " p o j a v e s u o n o to o z n a a v a m k a o a r h e t i p o v e . N j i h o v o
p o r e k l o n i j e poznato i oni se j a v l j a j u u s v a k o doba i svuda u svetu.
M n o g i l j u d i s u m e t r a i l i , j e r nisu znali ta e s a v l a s t i t i m
s n o v i m a i s n o v i m a svoje dece oni nisu r a z u m e l i j e z i k svojih snova.
Neki od tih p a c i j e n a t a bili su v e o m a o b r a z o v a n i l j u d i , neki ak i sami
psihijatri.
T a n o s e s e a m j e d n o g p r o f e s o r a univerziteta k o j i j c sasvim
i z n e n a d a i m a o j e d n u v i z i j u , p a j e stoga s m a t r a o d a j e duevno oboleo.
D o a o je k o d m e n e u p a n i n o m s t r a h u . Uzeo s a m j e d n o s t a v n o sa police
j e d n u 4 0 0 godina s t a r u k n j i g u i p o k a z a o mu sliku j e d n o g d r v o r e z a , na
k o j o j je b i l a o b l i k o v a n a ista ta vizija k o j u je i on i m a o . " N e m a p o t r e b e
d a sebe s m a t r a t e duevno b o l e s n i m " , r e k a o s a m m u . " V a a vizija bila
j e p o z n a t a j o p r e 4 0 0 g o d i n a . " N a t o s e o n , potpuno i s c r p l j e n , ali opet
sasvim n o r m a l a n , spustio n a stolicu.
J e d a n v e o m a vaan s l u a j donco mi je ovek koji jc i s a m bio
p s i h i j a t a r . J e d n o g dana mi je pokazao r u k o m ispisanu knjiicu k o j u mu

34

jc za Boi poklonila njegova desetogodinja e r k a . O n a jc sadrala

itav niz snova k o j e j e d e v o j i c a s a n j a l a o d s v o j e osme g o d i n e ; bila j e
t o n a j n e o b i n i j a s e r i j a snova k o j u s a m i k a d a video. I a k o d e j i snovi,
oni su bili ipak n e o b i n i i s a d r a v a l i su slike, i j e je poreklo za oca bilo
p o t p u n o n e s h v a t l j i v o . E v o tih m o t i v a : 1 . " O p a k a i v o t i n j a " , udovite
p o p u t z m i j e sa p u n o r o g o v a , u b i j a i guta sve d r u g e i v o t i n j e . P o t o m
d o l a z i B o g u o b l i k u e t i r i p o j e d i n a n a b o g a iz e t i r i u g l a i m r t v i m
i v o t i n j a m a p o n o v o u d a h n j u j e ivot. 2. V a z n e s e n j c u n e b o , gde sc uz
p a g a n s k e plesove slui velika m i s a ; silazak u A d , gde aneli ine d o b r a
dela.

(Der Mensch und seine Symbole, str.

69 f)

ASOCIJACIJA

Kod asocijacije, jednostavno oznaene i kao dosetka, re je

o povezivanju i spajanju predstava i opaanja slinih sadraja. U
terapiji, a posebno u obradi sna, primenjuju se slobodne asocijacije
(po Frojdu) i usmerena ili vezana asocijacija (kod Junga) (1). Prema
njegovom iskustvu, putem slobodnih asocijacija na dnevni red sc
postavljaju kompleksi i potekoe, a da bi se primila poruka sna,
potrebne su usmerene asocijacije, pri emu sc ispitanik uvek iznova
obraa snu. Ovo asocijativno ophoenje sa snovima veoma nalikuje
raznim upotrebama meditacije kao upornog kruenja i promene
miljenja. Putem usmerene asocijacije uspostavlja se kontekst sna i
n j e g o v a veza sa i v o t o m snevaa i v o se z a m i l j a ( 2 ) . Vano
terapeutsko dejstvo asocijacija sastoji se u oslobaanju duevnih
tenzija, j e r nesvesno potiskivanje ovim putem dospeva do svesti.
J u n g o v test slobodnih a s o c i j a c i j a m o e da poslui za m e r e n j e
nesvesnih kompleksa, pri emu se ispitaniku meri vreme reagovanja
od upuene rei do datog odgovora (3). Due vreme reagovanja javlja

35

se onda kada kompleks sa snanim emocionalnim nabojem pogodi

drana rc.
(1) Sa t a k o z v a n i m s l o b o d n i m a s o c i r a n j e m nc mogu dospeti do
c i l j a k a o io n j i m e n c bih m o g a o odgonetnuti n e k i hetitski zapis. T i m e ,
n a r a v n o , p r o n a l a z i m sve s v o j e k o m p l e k s e , ali u t u s v r h u n i j e m i
p o t r e b a n s a n , ve to mogu isto tako d o b r o u r a d i l i na spisku z a b r a n a
ili na j e d n o j reenici iz novina. P o m o u slobodnog a s o c i r a n j a kompleksi
izlaze na vidclo, ali smisao sna samo izuzetno. Da bih shvatio smisao sna,
m o r a m se to blie drati slika iz s n a . A k o n e k o s a n j a sto od j e l o v i n e ,
onda to n i j e d o v o l j n o za a s o c i r a n j c na vlastiti pisai sto, i to iz
j e d n o s t a v n o g r a z l o g a t o n j e g o v sto n i j e n a p r a v l j e n o d j e l o v i n e .
M e u t i m , san se izriito odnosi na sto od j e l o v i n e . A k o p r e t p o s t a v i m o
d a s n e v a u o v d e n i t a vie n c p a d a n a p a m e t , o n d a t a j z a s t o j i m a
o b j e k t i v n o z n a e n j e , j e r on nagovetava da u n e p o s r e d n o m susedstvu
s l i k e sna v l a d a p o s e b n a t m i n a k o j a bi o v e k a m o g l a n a v e s t i na r a
z m i l j a n j e . N a r a v n o , m o g u s e z a sto o d j e l o v i n e v e z a t i n a d e s e t i n e
a s o c i j a c i j a , ali jc z n a a j n o da na izgled n e m a n i e g a . U ovom s l u a j u
ponovo se v r a a m o slici, i ja imam obiaj da tada svom pacijentu
k a e m : " Z a m i s l i t e da ja uopte ne z n a m ta z n a e rei ' s t o od j e l o v i n e '
i d a j t e mi t a k a v opis p r e d m e t a i n j e g o v e p r i r o d n e i s t o r i j e sve d o k ne
s h v a t i m k a k a v je to p r e d m e t . " (GVV 16, 3 2 0 )
( 2 ) K o d n e r a z g o v e t n o g s n a n e r a d i s e o r a z u m e v a n j u ili
t u m a e n j u , ve o b r i l j i v o m u s p o s t a v l j a n j u k o n t e k s t a . P r i t o m n e
mislim b a na " s l o b o d n o a s o c i r a n j c " b e z g r a n i c a sa s l i k a m a iz sna k a o
p o l a z i t e m , nego n a b r i l j i v o , svesno o s v c l l j a v a n j c onih a s o c i j a t i v n i h
veza k o j e su o b j e k t i v n o g r u p i s a n e oko slike sna. Za o v a k a v r a d mnogi
p a c i j e n t i m o r a j u se v a s p i t a v a t i , j e r i oni, k a o i lekar, i m a j u neodoljivu
s k l o n o s t da s t v a r i o d m a h s h v a t e i p r o t u m a e , p o s e b n o onda k a d a su
p u t e m i t a n j a ili n e k e p r o m a e n e analize stekli neko p r e d z n a n j e a time
i p o g r e n a u p u t s t v a . Z a t o ih n a j p r e a s o c i r a j u t e o r i j s k i , to j e s t r a z u m e v a j u i i t u m a e i slike iz sna i, po m o g u s t v u , tu se i z a u s t a v l j a j u .
O n i ele da o d m a h , b a k a o i lekar, u n e k u r u k u zau iza s n a , polazei
p r i tom o d pogrenog m i l j e n j a d a j e san obina f a s a d a k o j a p r i k r i v a
p r a v i smisao. T a k o z v a n a f a s a d a , m e u t i m , n i j e n a n a j v e e m b r o j u k u a
n i k a k v a v a r k a ili v a r l j i v o i z o b l i e n j e , ve o d g o v a r a sadrini kue i a k

36

je o d a j e b e z d a l j n j e g . Tako je i j a s n a slika sna s a m san i sadri celovit

smisao. ( G W 16, 319)
(3) Ovi se k o m p l e k s i mogu e k s p e r i m e n t a l n o l a k o d e m o n s t r i
r a t i p o m o u e k s p e r i m e n t a a s o c i j a c i j e . K a o to j e p o z n a t o , e k s p e r i m e n t
se s a s t o j i u t o m e da se i s p i t a n i k u uputi r e na k o j u

bi on t r e b a l o da

r e a g u j e to b r e o d g o v a r a j u o m rei. V r e m e r e a g o v a n j a s e m e r i . P r e m a
o p t e m o e k i v a n j u , n a sve o b i n e reci m o r a l o b i s e o d g o v o r i t i istom
b r z i n o m , a s a m o " t e k e " rei b i z a h t e v a l e d u e v r e m e r e a g o v a n j a .
M e u t i m , s t v a r i r e a l n o d r u g a i j e s t o j e . e s t o s e kod v e o m a j e d n o
stavnih rei belei n e o e k i v a n o dugo vreme r e a g o v a n j a , dok se na tee
rei d a j e b r z odgovor. P o s l e bliih i s t r a i v a n j a sc ispostavilo da due
v r e m e r e a g o v a n j a n a j e e nsistupa o n d a k a d a d r a n a r e p o g o d i
sadraj

koji jc ispunjen snanim emocionalnim n a b o j e m . Pored

p r o d u e n j a v r e m e n a r e a g o v a n j a dolazi i do d r u g i h k a r a k t e r i s t i n i h
s m e t n j i , u i j e s c p o j e d i n o s t i ovde n e mogu u p u t a t i . E m o c i o n a l n o
naglaeni sadraji najee se odnose na stvari koje bi ispitanik
n a j r a d i j e z a d r a a o s a m o za s e b e . Po p r a v i l u , r e jc o m u n i m i stoga
potisnutim s a d r a j i m a , a k o takvim k o j i su i s a m o m ispitaniku
n e p o z n a t i . K a d a d r a n a re pogodi u t a k a v k o m p l e k s , onda ispitaniku
n e p a d a n a p a m e t b a n i k a k a v o d g o v o r ili m u p a d a j u n a u m m n o g e
s t v a r i , t a k o d a s t o g a u o p t e n e z n a t a d a o d g o v o r i ili m e h a n i k i
p o n a v l j a d r a n u re ili d a j e n e k a k a v o d g o v o r i o d m a h ga d o p u n j u j e
d r u g i m . K a d a posle zavrenog e k s p e r i m e n t a jo j e d n o m upitate
ispitanika ta je odgovorio na pojedine d r a n e rei, onda se on n a j e e
d o b r o sea o b i n i h r e a k c i j a , a k o m p l e k s n i h rei n a j e e veoma loe.
( G W 8, 5 9 2 )

CEL0V1T0ST

P o j a m celovitosti sve se vie upotrebljava u dubinskoj

psihologiji i u mnogim drugim oblastima (na primer: integralna
medicina, u razliitim metodima meditacije itd.) radi opisivanja
komplctnog ivota. U tom smislu i Jung govori o ostvarenju celog
oveka u procesu individuacije. Celovitost ne podrazumcva sa
vrenost, nego rastue osamostaljenje u j e d n o m esto m u n o m
procesu suoavanja sa vlastitim potekoama i integracijom nesvesnih psihikih sadraja. Jung izriito ukazuje da ta fundamentalna
pitanja ljudskog ivota daleko prevazilaze oblast delovanja Ickara i
psihoterapeuta. Put ka ljudskom ocelotvorcnju nc moe se opisati
racionalno i jednoznano, ve moe ponekad da dovede do cilja
prividno z a o b i l a z n i m putcvima ili udarcima sudbine. B i t n o za
celovitost je povezivanje razliitih delova linosti i prcvazilaenje,
odnosno mogue izmirenje lano bolesnih suprotnosti (1). Priblina
ravnotea radosti i bola vodi ka odmerenosti i izbalansiranosti u
ivotu. A k o se duevne patnje svake vrste temeljito suzbijaju ili
potiskuju, onda se one mogu uvui u ivot u obliku neuroza (2).
C e l o v i t o s t unapreuju arhetipske slike i simboli koji
povezuju svest i Ego sa Sopstvom (Selbst). To mogu biti posebni
kruni simboli ili etvorougli sa sreditem, takozvane mandale, ili
osobe koje su ve ostvarile celovit ivot (na primer Ilristos ili Buda).
U ocelotvorcnje se, dalje, ubraja uenje oveka da ivi sa sve etiri
tipoloke orijentacione funkcije (miljenje, oseanje, oset, intuicija)
i da pri tome razvija i integric posebno svoje potisnute strane, tzv.
inferiorne funkcije.

38

(1) N a p o r i l e k a r a i t r a g a n j a p a c i j e n t a u s m e r e n i su na onog
p r i k r i v e n o g j o n e o s t v a r e n o g " c e l o v i t o g " o v e k a , k o j i j c u j e d n o vei i
p e r s p e k t i v n i j i . M e u t i m , p r a v i put k a o c e l o t v o r c n j u s a s t o j i s c , n a
alost, od s u d b o n o s n i h z a o b i l a z n i h i k r i v i h p u t e v a . To je " l o n g i s s i m a
v i a " , n e p r a v a , nego k r i v u d a v a l i n i j a k o j a p o v e z u j e s u p r o t n o s t i , k o j a
podsea na k a d u c e j a koji p o k a z u j e put, odnosno stazu, ija lavirintovska z a m r e n o s t n i j e liena uasa. Na tom putu stiu sc ona
iskustva k o j a s e o z n a a v a j u k a o " t e k o p r i s t u p a n a " . N j i h o v a n e p r i s t u p a n o s t p o i v a na n j i h o v o j d r a g o c e n o s t i ; ona t r a i ono ega se o v e k
n a j e e p r i b o j a v a , n a i m e celovilosl. O n a n a m j e , d o d u e , s t a l n o u
u s t i m a i sa n j o m se b e s k r a j n o teorelie, ali se z a t o u i v o t n o j s t v a r n o s t
zaobilazi u velikom luku. Daleko i ncuporedivo omiljeniji je obiaj
" k o m p a r l i m e n t n e p s i h o l o g i j e " gde j e d n a ladica ne zna ta se nalazi u
d r u g o j . ( G W 1 2 , 6)
(2) C e l o v i l o s t i i s p u n j e n j e ivota iziskuju r a v n o t e u p a t n j e i
r a d o s t i . Z b o g pozitivnog d e j s t v a bola, o v e k n a m e r n o izbegava da m e r i
k o l i k o mu je s t r a h a i b r i g a n a n e o . Z a t o s t a l n o , na u b l a a v a j u i n a i n ,
govori o p o b o l j a n j u i to veoj srei, ne r a z m i l j a j u i pri tom da jc i
s r e a o t r o v n a a k o se m e r a bola n i j e n a v r i l a . Toliko esto se iza neuroze
k r i j e p r i r o d n a i n e z a o b i l a z n a p a t n j a k o j u ovek nije eleo da podnosi.
T o s c n a j j a s n i j e vidi n a h i s t e r i n i m b o l o v i m a k o j i p o t i u u p r o c e s u
l c c n j a od o d g o v a r a j u i h duevnih bolova k o j e jc ovek eleo da
i z b e g n e . (GVV 16, 1 8 5 )

DUA

Jung definie duu kao najvii psihiki intenzitet na n a j

m a n j e m prostoru (Briefe II, 2 5 3

f . ) . On r a z l i k u j e psihu,

kao

celokupnost svih svesnih i nesvesnih psihikih procesa, od due, kao

razgranienog kompleksa funkcija. Za Junga, dua je unutranji stav
i mogunost uspostavljanja veze sa nesvesnim ( 1 ) . Ona sadri niz

39

slika, "u slikama izraenu oiglednost ivotnih delatnosti". Dua se

moe i sasvim uoptcno posmatrati kao neto ivo u oveku i kao
neto to pokree ivot ( 2 ) . Ona je za Junga stvarnost u tom smislu
to od nje polaze odreena dejstva ( 3 ) . Dua je komplementarna sa
sveu i sa karakterom oveka, budui da ona sadri sve ono to se
tamo sakupilo. U tu uzajamnost ubraja se i polni karakter oveka,
pri emu su, na primer, muevni mukarci iznutra izloeni snanim
duevnim ushienjima ( A n i m a ) , a enstvene ene imaju posebno
muku duu ( A n i m u s ) . Za J u n g a , dua n i j e o b i n a bleda slika
fizikalnih i hemijskih procesa, nego ona pretvara te procese u nizove
slika, kao to se to, na primer, dogaa u snovima.
( 1 ) B a k a o to nara s v a k o d n e v n o i s k u s t v o d a j e p r a v o d a
g o v o r i m o o s p o l j a n j o j linosti, tako n a m ono d a j e i p r a v o da p r e t p o
stavimo da postoji u n u t r a n j a linost. U n u t r a n j a linost je nain
ponaanja oveka prema u n u t r a n j i m psihikim procesima, ona jc
u n u t r a n j i stav, k a r a k t e r , k o j i o n o k r e e p r e m a n e s v e s n o m . S p o l j a n j i
stav, s p o l j a n j i k a r a k t e r o z n a a v a m kao personu, u n u t r a n j i stav
o b e l e a v a m k a o Animu, k a o duu. U k o j o j je m e r i n e k i stav h a b i t u a l a n ,
u tolikoj meri je on j e d a n , vie ili m a n j e , k o m p a k t a n kompleks f u n k c i j a ,
sa k o j i m se E g o moe, vie ili m a n j e , identifikovali. J e z i k to plastino
i z r a a v a : a k o n e k o i m a h a b i t u a l a n stav p r e m a izvesnim s i t u a c i j a m a ,
onda se obino k a e : " O n je sasvim drugi ako ini ovo ili o n o . " T i m e je
u t v r e n a s a m o s t a l n o s t f u n k c i j s k o g k o m p l e k s a h a b i t u a l n o g s t a v a : reklo
bi se da je n e k a d r u g a linost uzela u posed j e d i n k u , k a o da je u " n j u
uao drugi d u h " . ( G W 6, 8 8 3 )
( 2 ) D u a je n e t o ivo u o v e k u , ono ivi iz s a m o g a s e b e i
p o k r e e ivot, pa je stoga B o g udahnuo A d a m u duh da bi mogao da ivi.
P o m o u lukavstva i k o c k a r s k o g v a r a n j a , dua zavodi delatnost m a t e r i j e
p r e m a i v o t u , iako ga ova ne eli. O n a u b e u j e u n e v e r o v a t n e s t v a r i ,
da bi se ivco ivot. O n a jc puna z a m k i i klopki kako bi ovek p a o ,
dosegao z e m l j u , t a m o se z a p e t l j a o i ostao da visi, a bi se iveo ivot,
b a k a o to E v a u r a j u n i j e mogla da odoli da ubedi A d a m a u kvalitet
z a b r a n j e n e j a b u k e . K a d nc bi postojala uzbuenost i prelivanje sjaja
due, o v e k bi u s v o j i m n a j v e i m s t r a s t i m a i t r o m o s t i z a p a o u m r t v i l o .
( G W 9/1, 5 6 )

40

(3) D u a sc v e r o v a t n o ne s t a r a o n a i m k a t e g o r i j a m a s t v a r n o
sti. Z a nju j e , izgleda, u p r v o m redu

stvarno

ono to

delnje.

O n a j ko h o e

d a i s t r a u j e duu, n e srne j e p o b r k a t i s a sveu, j e r e s v o j i m sopstvenim g l e d a n j e m p r e k r i t i p r e d m e t i s t r a i v a n j a . P o t r e b n o j c , naprotiv, j o

o t k r i l i k o l i k o se dua r a z l i k u j e od svesti da bi sc mogla shvatiti. S t o g a
nita n i j e m o g u e , sem onoga to je za nas i l u z i j a , a za n j u s t v a r n o s t i
zbog ega nita ne bi bilo n c s a m c r l j i v o od m e r e n j a duevne s t v a r n o s t i
p r e m a n a o j s v e s n o j s t v a r n o s t i . Z a p s i h o l o g a n e p o s l o j i nita g l u p l j e
od stanovita misionara koji je bogove sirotih pagana proglasio za
iluziju. M e u t i m , j o u v e k se, na alost, d o g m a t s k i i n e s t r u n o radi k a o
da naa t a k o z v a n a stvarnost n i j e isto tako i l u z o r n a . K a o u n a e m
iskustvu uopte, t a k o su s t v a r i k o j e eluju u duevnom svetu s t v a r n o s t ,
nezavisno od toga k a k o ih ovek naziva. R e je o tome da se te realnosti,
po m o g u s t v u , shvate k a o t a k v e , a ne o t o m e da im sc d a j u druga i m e n a .
T a k o duh z a duu n i j e n i t a m a n j e d u h , a k i k a d g a o v e k n a z i v a
s e k s u a l n o u . (GVV 16, 111)

EGO U SNU

Ego u s n u j e vezivna karika izmeu snivajuc nesvesne due

i svesno spoznajnog subjekta. Jung smatra da se Ja ne gasi potpuno
tokom spavanja i pri snevanju, nego da svoje funkcije zadrava u
ogranienoj meri (1). Na Ego u snu najee je verno odslikavanje
nae linosti, tj. mi se kao linost u snu esto javljamo onakvi kakvi
smo u dui, a ne onakvi kakvim bismo se rado predstavili. Radi
unapreivanja komunikacije izmeu svesnog i budnog Ja i njenog
jaanja mogu se primeniti sledee tehnike i vebe. Dok mnogi ljudi
lako pamte svoje snove i vlastitom se aktivnou u njih uivljavaju,
postoje drugi ljudi koji se moraju dobro potruditi da uspostave odnos
izmeu Ega i sna. Tako se ovo "sneno J a " moe podstai i aktivirati

41

ako ovek pre nego to zaspi sebi svcsno sugeric: "Zanimaju me

moji snovi! elim da san zapamtim!" Dalje, potrebno je imati hartiju
i pribor za pisanje na nonom stoiu i odmah posle buenja (bar u
kratkim crtama) pribeleiti san. U radu sa snovima postigao sam
dobra i interesantna iskustva kada sam snove odmah govorio u
diktafon ili magnetofon. Dok se zapisivanje esto osea kao objektivizacija sna, u spontanom nonom pripovedanju sna, u zvuku glasa i
nijansiranom opisu detalja mnogo toga od pradoivljaja prelazi na
ovu stranu.
Posebno aktiviranje Ega iz sna dogaa se time to e m o
tokom dana isprobati neki koristan i nov nain ponaanja u snu. Onaj
k o , na primer, pati od lakih oblika straha ili nesigurnosti i sebe u
snu doivljava snanim i hrabrim, moe da taj novi ivotni impuls
integrie u svest i da ga danju uspeno isproba. S l i n e stvari se
dogaaju pri analitikom radu sa terapeutom k o j i sa s n e v a e m
precizno izrauje male korake realizacije u svakodnevici.
Onaj ko posebno vodi none beleke (dnevnik snova) i u
njima tokom dueg perioda zapisuje svoje snove, moe tanije da
proui sposobnosti i kreativne mogunosti svoga Ega iz sna i da
svesno menja svoj ivot. Ono to E g o iz sna moe i to je ve
prethodno oprobao, to nae svesno Ja lake ui putem podraavanja.
j e r Ego iz sna prua uzorke doivljaja koji su na odgovarajui nain
ve profilisani. Posmatranje i razvitak Ega iz sna i prevoenje
snivanih sposobnosti u svesno Ja predstavljaju koristan ivotni
zadatak.
(1) S a n j e p s i h i k a tvorevina k o j a n a s t a j e tokom s p a v a n j a b e z
svesne m o t i v a c i j e . T o k o m s p a v a n j a svest, n a r a v n o , n i j e sasvim p r e s t a l a
da r a d i , nego j o postoji n i z a k stepen svesnosti. T a k o o v e k u n a j v e e m
b r o j u snova z a d r a v a relativnu svest svoga J a , n a r a v n o j e d n o g v e o m a
o g r a n i e n o g i udno i z m e n j e n o g J a , k o j e s e o z n a a v a k a o E g o i z s n a .
T o j e s a m o f r a g m e n t ili n a z n a k a budnog J a . Svest postoji s a m o utoliko
u k o l i k o j c n e k i psihiki s a d r a j udruen s a J a . E g o p r e d s t a v l j a psihiki
kompleks posebno vrstih u n u t r a n j i h veza. Poto jc sasvim retko

42

s p a v a n j e b e z s n i v a n j a , t o s c moe s m a t r a t i d a s c J a - k o m p l c k s v e o m a
r c t k o gasi k a o d e b i l n o s t . N j e g o v u d e b i l n o s t , p o p r a v i l u , o g r a n i a v a
s a m o s p a v a n j e . O v o m E g u s c u snu p r i d r u u j u p s i h i k i s a d r a j i k o j i
p r i s t u p a j u E g u k a o realne s p o l j n e okolnosti, zbog ega smo i u snu esto
s t a v l j e n i u s i t u a c i j e k o j e nisu n i m a l o n a l i k n a b u d n o m i l j e n j e , nego
su slinije s i t u a c i j a m a iz s t v a r n o j ; ivota. K a o to realno p o s t o j e i l j u d i
i s t v a r i ulaze u n a e vidno p o l j e , tako i slike s n a , k a o j e d n a druga v r s t a
r e a l n o s t i , s t u p a j u u p o l j e svesti E g a u

s n u . ( G W 8, 5 8 0 )

ENERGIJA, PSIHIKA

Psihika energija je izraz za psihodinamiku due i vladajue

ivotne procese koji su u njoj. Dcjstvo psihike energije saznajemo
u svojim afektima i prohtevima, u nagonima i eljama, u drugim
dinamikim ivotnim manifestacijama i u zbivanjima koja pokreu
snove ( 1 ) . Psihiku energiju moemo moda najpre zamisliti na
modelu unutranjeg kosmosa, u kojem kompleksi, kao energetska
polja ili centri, zauzimaju slian uzajamni poloaj kao planete u
svemiru. Za Junga pojam energije ima arhetipski karakter i u sferi
doivljaja sc pokazuje kao kompleks sa autonomnim pogonom. Jung
moe ove fenomene da opie i na modelu energetskog sistema, j e r
oni, teorijski posmatrano, mogu da se p o j a v e u n e o g r a n i e n o j
izmcnljivosti i smcnljivosti. U psihikom sistemu, energija utie na
trajnu pokretljivost. U raznovrsnim duevnim iskustvima psiha sc
pokazuje u svom energetskom obliku ( 2 ) .
Neke mogunosti razumevanja ovog tekog pojma prua
nam j e z i k koji reju "energian" pojanjava vezu sa energijom. A k o
ovek nastupa ili se zalae za neku stvar, govori energino ili se
energino probija, onda te jezike slike ukazuju na ono to se pod

43

energijom podrazumeva. Na jezik poznaje brojne energetske reci

k o j e izraavaju neto od psihikog intenziteta. Tako govorimo o
udnji i silnoj potrebi za delanjem, o nagonu i unutranjem pokre
t a k o m nemiru kod o v e k a . P s i h i k i p o t e n c i j a l se p o k a z u j e u
stvaralakim mogunostima, u udarnoj snazi i mnotvu uvercnja.
Delovanje psihike energije doivljavamo u zraenju oveka ba kao i u
oduevljenju. Negativna dejstva energije spoznaju se u depresiji, u
obliku melanholijc i ponekad u mranom raspoloenju. U svim
primerice navedenim dejstvima dolazi do izraaja "ivotna energi
j a " , kojoj Jung potinjava ui pojam psihike energije ( 3 ) .
Bitan aspekt Jungovog energetskog naina posmatranja jc
na kraju j o finalna usmerenost psihike energije koja upravlja
energetskom rekom ivota, i tu ivotnu energiju usmerava ka raznim
ciljevima. Pri pretvaranju nagonske energije u duhovnu ili u idealne
c i l j e v e , vanu f u n k c i j u i m a j u simboli " e n e r g e t s k i h formatora
razmene".
(1) P r a v i t i razliku i z m e d j u sile i e n e r g i j e p o j m o v n o je n e m i
novno, j e r energija j e , u stvari, pojam koji objektivno ne postoji kao
p o j a v a po s e b i , nego uvek s a m o u s p e c i f i n i m o s n o v a m a i s k u s t v a , t j . u
iskustvu e n e r g i j a je uvek specifina kao k r e t a n j e ili sila, u a k l u c l n o m
smislu, a k a o poloaj ili uslov, u p o t e n c i j a l n o m smislu. Psihika e n e r g i j a
j a v l j a s e a k t u e l n o u s p e c i f i n i m d i n a m i n i m f e n o m e n i m a due k a o
n a g o n , e l j a , h t e n j e , a f e k a t , p a n j a , radni u i n a k ild. k o j e u p r a v o ine
psihiCke s i l e . P o t e n c i j a l n o , e n e r g i j a s e j a v l j a u s p e c i f i n i m d o s t i
g n u i m a , m o g u n o s t i m a , s p r e m n o s t i , s t a v o v i m a itd. k o j i p r e d s t a v l j a j u
uslove.
Diferenciranje posebnih energija - eljna energija, energija
o s e a n j a , e n e r g i j a k o n t r a s t a itd. k a k o to ini L i p s - ini mi se p o j m o v n o
nedopustivo, j e r se e n e r g i j a moe s p e c i f i c i r a t i k a o sila i uslov. E n e r g i j a
j c k v a n t i t a t i v n i p o j a m k o j e m s u p o t i n j e n i sile i u s l o v i . S a m o ovi
p o s l e d n j i su k v a l i t a t i v n o o d r e e n i , j e r se r a d i o p o j m o v i m a za i z r a
a v a n j e kvaliteta k o j i s e p u t e m e n e r g i j e o s t v a r u j u . P o j a m k v a n t i t e t a n e
srne u i s t o v r e m e b i t i k v a l i t a t i v a n p o k a z a t e l j , i n a e n i k a d n e b i

44

o m o g u i o p r e d s t a v l j a n j e odnosa snaga, s t o j e njegovo p r a v o o d r e e n j e .

( G W 8, 261.)
(2) Na ovom mestu m o r a m da otklonim mogui n e s p o r a z u m .
N a i m e , n i j e mi u o p t e n a m e r a da se u ovoj r a s p r a v i u p u t a m u
diskusiju o spornom pitanju psihofizikog paralelizma i uzajamnog
d e l o v a n j a . T e t e o r i j e s u s p e k u l a c i j e o m o g u n o s t i m a p a r a l e l n o g ili
z a j e d n i k o g d e l o v a n j a tela i due i odnose se u p r a v o na onu t a k u k o j u
i z o s t a v l j a m iz svog p o s m a t r a n j a , n a i m e na p i t a n j e da li p s i h i k i
e n e r g e t s k i p r o c e s p o s t o j i u p o r e d o ili je u k l j u e n u psihiki p r o c e s . Po
m o m s h v a t a n j u mi o tome gotovo da nita ne z n a m o . Sa p o k o r o m
s m a t r a m da je uzajamno delovanje zamislivo i ne nalazim nikakvog
p o v o d a da t o j m o g u n o s t i s u p r o t s t a v l j a m h i p o t e z u o p s i h o f i z i k o m
paralelizmu. Psihoterapeuti, ije je pravo radno podruje ba kritika
s f e r a u z a j a m n o g d e l o v a n j a tela i due, s m a t r a j u v e o m a v e r o v a l n i m da
p s i h i k o i telesno nisu dva p a r a l e l n a p r o c e s a , nego da su oni povezani
u z a j a m n i m dclovanjem, mada je njihova prava priroda j o sasvim
n e d o k u i v a n a e m i s k u s t v u . D u b o k e r a s p r a v e o ovom p i t a n j u su za
filozofe v e r o v a l n o neizbene, a e m p i r i k o j psihologiji se p r e p o r u u j e da
s e o g r a n i i n a ono to j e iskustvu p r i s t u p a n o . M a d a n a m dosad n i j e
polo za r u k o m da psihiki proces u k l j u i m o u fiziki, isto t a k o nisu
uspeli ni protivnici takve mogunosti da sa izvesnou r a z d v o j e psihiki
p r o c e s od fizikog. ( G W 8, 3 3 )
(3) A k o sc postavimo na tle zdravog r a z u m a n a u k e i u z d r i m o
se od suvie r a d i k a l n i h filozofskih p o s m a t r a n j a , onda e m o , v e r o v a l n o ,
uinili n a j b o l j e ako p s i h i k i p r o c e s j e d n o s t a v n o s h v a t i m o k a o o b i a n
ivotni d o g a a j . T i m e p r o i r u j e m o ui p o j a m psihike e n e r g i j e n a iri
p o j a m ivotne energije k o j a sebi p o t i n j a v a tzv. psihiku e n e r g i j u k a o
svoju s p e c i f i k a c i j u . T i m e e m o postii p r e d n o s t da k v a n t i t a t i v n e odnose
p r a t i m o p r e k o ueg o b i m u p s i h i k o g d o biolokih f u n k c i j a , i m e
m o e m o da u d o v o l j i m o n e s u m n j i v o p o s t o j e i m i odavno r a s p r a v l j e n i m
o d n o s i m a " d u e i t e l a " u d o l i n o m s l u a j u . (G\V 8, 3 1 )

45

EKSTROVERZIJA

Ekstrovcrzija je tip zauzetog stava kod kojeg se interesovanje

prvenstveno koncentrie na spoljanje objekte i stvarnost (1). Ako je
svest ekstrovertirana, onda je nesvesno, kao kompenzacija, intro
vertirano. Kod introvertirane svesti ono se ponaa obrnuto. Oba stava
odlikuju temeljno psihiko dranje oveka i manifestuju usmerenost
psihike energije (libida). Panja ekstrovertnog tipa upravlja se, prc
svega, na objekte u spoljanjoj stvarnosti a manje na subjekt. Ovaj
tip zauzetog stava je od svog roenja relativno oprcdcljen, dok su
etiri orijentacionc funkcije (miljenje, oset, oseanjc, intuicija)
promenljivc. D o k j c stav po sklonosti dominantan u prvoj polovini
ivota i prvenstveno pomae u pronalaenju vlastitog mesta u ivotu,
u drugoj polovini ivota trebalo bi da se razvije i suprotni tip
(nesvesna introverzija). Pomou nekoliko primera iz ivota, eleo bih
da neto blie opiem ekstrovertni tip zauzetog stava (2). Ekstrovertni
ljudi su spontani i veoma temperamentni i rado se drue sa ivahnim
o s o b a m a . P o s c d u j u v e s e o temperament i vole da imaju m n o g e
prijateljske veze. B e z tekoa izlaze iz svoje ljuture i aktivno se
okreu ivotu. Ekstrovertni ljudi priaju rado, a imaju potekoa da
sasluaju druge. U stvarnosti, n a j e e nailazimo na m e o v i t e
izraajne oblike tipova zauzetog stava.
Sledei konfrontativni pregled introvertnih i ekstrovertnih
tipova K. A. Majera predoava neka svojstva i ivotne stavove ova
dva tipa (u: Psychologie des 20. Jh., Kindler, tom III, 2, str. 7 4 9 ) .

46

introvcrtna osoba

ckstrovcrtna osoba

pasivan
uzdran

aktivan
prcdusrctljiv

hladan
pesimista
istrajan
oprezan
tedia
diskretan
precizan
dubok
otmen

srdaan
optimista
kooperativan
nehajan
rasipnik
otvoren
okolian
irok
narodski

( 1 ) Ekstroverzija

znai

okretanje

libida

prema

spoljanjoj

s t r a n i . O v i m p o j m o m o z n a a v a m oevidnu vezu s u b j e k t a s a o b j e k t o m
u smislu pozitivnog k r e t a n j a subjektivnog i n l c r e s o v a n j a p r e m a o b j e k t u .
Neko ko se nalazi u s t a n j u e k s t r o v e r z i j e misli, osea i dela s o b z i r o m
na o b j e k t , i to na n e p o s r e d a n i s p o l j a j a s n o u o l j i v n a i n , ( a k o da ne
moe p o s t o j a t i n i k a k v a s u m n j a u njegov pozitivan stav p r e m a o b j e k t u .
Zato je ekstroverzija na neki nain premetanje interesovanja sa
s u b j e k t a n a o b j e k a t . A k o j e e k s t r o v e r z i j a intelektualne p r i r o d e , s u b j e k t
se prenosi mislima u o b j e k t ; a k o jc e k s t r o v e r z i j a e m o c i o n a l n a , s u b j e k t
se o s e a n j i m a prenosi u o b j e k t . U s t a n j u e k s t r o v e r z i j e postoji s n a n a ,
i a k o ne i s k l j u i v a u s l o v l j e n o s t o b j e k t o m . M o e se govoriti o aktivnoj
e k s t r o v e r z i j i a k o se e k s t r o v e r z i j a eli n a m e r n o p o s t i i , i o pasivnoj
e k s t r o v e r z i j i a k o o b j e k a t iznuava e k s t r o v e r z i j u , ( j . a k o s a m privlai
interesovanje subjekta, eventualno protivno nameri samog subjekta.
( C W 6, 7 9 9 )
(2) O p a s n o s t e k s t r o v e r t n o g a s a s t o j i se u tome to se on uvlai
u o b j e k t e i s a s v i m n e s t a j e u n j i m a . F u n k c i o n a l n e ( n e r v n e ) ili s t v a r n e
telesne s m e t n j e k o j e otuda n a s t a j u i m a j u k o m p e n z a l o r s k i z n a a j , j e r
one p r i m o r a v a j u s u b j e k t n a izvesno p r i n u d n o s a m o o g r a n i a v a n j e . A k o
s u s i m p t o m i f u n k c i o n a l n e p r i r o d e , o n d a oni s v o j i m p o s e b n i m o s o
b i n a m a mogu s i m b o l i k i d a i z r a a v a j u psiholoku s i t u a c i j u . T a k o , n a
p r i m e r , k o d p c v a a i j a s l a v a n a g l o dostie o p a s n u v i s i n u i k o j a g a

47

zavodi n a n e s r a z m e r n o veliko t r o e n j e e n e r g i j e , zbog n e r v n e napetosti

i z n e n a d a o t k a z u j u visoki tonovi. O d o v e k a k o j i j e o d v e o m a s k r o m n i h
poetaka dospeo do veoma uticajnog, perspektivnog drutvenog
p o l o a j a , psihogeno se p o j a v l j u j u svi s i m p t o m i visinske bolesti. o v e k
k o j i n a m e r a v a da se oeni o b o a v a n o m i b e z m e r n o p r e c e n j i v a n o m
e n o m v e o m a s u m n j i v o g k a r a k t e r a , d o b i j a n e r v n i gr u d r e l u , k o j i ga
p r i s i l j a v a da se o g r a n i i na dve olje m l c k a na dan a n j i h o v o u z i m a n j e
t r a j e tri s a l a . T i m e je zaista s p r e e n da p o s e u j c s v o j u v e r c n i c u i moe
s e s a m o j o b a v i l i i s h r a n o m svoga tela. o v e k a k o j i vie n i j e s p o s o b a n
za napore na, vlastitom zaslugom, veoma proirenim poslovima, spopa
daju nervni napadi ei, zbog kojih on brzo podlee histerinom
a l k o h o l i z m u . ( G W 6, 6 3 3 )

EROS

Pod erosom Jung podrazumcva prirodno svojstvo psihe i

definie ga kao princip odnosa (1). Eros deluje svuda gde ovek
doivljava veze ili je u njih upleten. Tamo gde se umesto veza
praktikuju razni oblici vladanja nad sobom, javlja se potisnuti eros
u obliku moi.
Na osnovu mnogobrojnih iskustava iz svoje terapcutske
prakse, Jung je doao do pretpostavke da se potisnuti i nesvesni eros
manifesruju u moi ( 2 ) . Teorija o povratku neproivljenog erosa u
obliku moi ima dalekosean znaaj za praktino poznavanje oveka
na linom planu, u psihoterapiji i raznim psiholokim savetovalitima. Svako poznaje mukarce i ene koji u drutvu, institucijama
i p o l i t i c i sa v e l i k o m strau zastupaju odreena shvatanja ili
ideologije. Onaj k o j e upoznat sa intimnim ivotom tih linosti, esto
e otkrivati potisnutu erotiku i priguena oseanja. Sve se to onda
ispoljava u strastvenoj tenji za vlau. Nasuprot tome, sasvim

48

drugaije se eros ponaa pri sublimiranju erotike kod stvaralaki

nastrojenih ljudi i njihove kreativnosti. Erotsko zraenje kao vaan
deo snanih ljubavnih oseanja kod oveka, i eros, kao mitoloki
oblik, okupirali su Junga na razliite naine tokom njegovog ivota.
Eros je vieznaan i vieslojan pojam iz kojeg ovde izdva
j a m o samo aspekt psihikog odnoenja. U erosu se iskazuje nesvesna
sila i p s i h i k a energija, i j i intenzitet i j a i n a rastu kada jc ona
nesvesna. Eros se esto projektuje na odreene ene i mukarce koji,
na n e k i n a i n , s i g n a l i z i r a j u s v o j u erotsku p r e d u s r e t l j i v o s t . I u
mnogim ljubavnim aferama eros jc aktivno i intenzivno na delu.
(1) K a o i z r a z i t e m p i r i a r , n e k o r i s t i m neki f i l o z o f s k i p o j a m
n i k a d a r a d i s a m o g a s e b e . E r o s j e z a m e n e re k o j a z n a i neto r e a l n o i
p r i m e t n o , ali nita vie. K a d a sam pokuao da f o r m u l i c m osnovnu c r t u
m u k o g s t a v a , p a o mi je na um p o j a m logos, kao o d g o v a r a j u a o z n a k a
za i n j e n i c e k o j e se pos ma t r a j u . P r i p o k u a j u opisivanja osnovnog stava
ene doao sam na re eros. N a r a v n o , logos, kao duhovni element,
poseduje svojstvo d i s k r i m i n a c i j e , bitnu osnovu svakog r a z u m s k o g
r a s u i v a n j a . Sa svoje s t r a n e , eros jc p r i n c i p o d n o s a , a poto s a m t r a g a o
za i z r a z o m odnosnosti, to sc re eros p r i r o d n o s a m a p o n u d i l a . T a j i z r a z
nisam ni od koga preuzeo. On potie iz mog renika i u b e s k r a j n o mnogo
rei s a m o b j a s n i o ta pod tim p o d r a z u m e v a m , n a i m e p r i n c i p o d n o
snosti. I z a b r a o s a m taj izraz a ne re " a g a p e " j e r je odnosnosl p r i r o d n a
o s o b i n a l j u d s k e psihe, a a g a p e to nije. A g a p e jc veoma specifian etiki
p o j a m . K o d erosa n e m a n i e g slinog. I z tog r a z l o g a nai ete p o j a m
erosa ne s a m o u s t a r o j k i n e s k o j r e l i g i j i , n e g o i u m n o g i m p r i m i t i v n i m
religijama.
Cela m o j a psihologija nastala je iz neposrednog iskustva sa
ivim l j u d i m a a to se r a z u m l j i v o odnosi i na primenu p o j m a eros. {Briefe
II, str. 8 2 )
( 2 ) S a s v i m m i j e j a s n o d a s a m o l a m o gde p o s t o j i v i s i n s k a
r a z l i k a vodi s t a z a i v o t a . M e u t i m , n e p o s t o j i n i k a k v a e n e r g i j a gde
n e m a p r o t i v n a p o n a , p a s e s t o g a m o r a o p r o n a i a n t a g o n i z a m z a stav
svesti. Z a n i m l j i v o j e videti k a k v u j e ulogu t a k o m p e n z a c i j a s u p r o t n o s t i
o d i g r a l a u i s t o r i j i t e o r i j e n e u r o z e : F r o j d o v a t e o r i j a je z a s t u p a l a eros,
Adlcrovo s h v a t a n j e mo. L o g i a n antonim za l j u b a v je m r n j a ili za eros

49

s t r a h ( f o b o s ) , a psiholoki jc to elja za vlau. T a m o gde vlada l j u b a v ,

n e m a e l j e za v l a u , a gde m o odnese p r e v a g u , t a m o n e m a l j u b a v i .
J e d n o je Senka drugog. O n a j ko stoji na stanovitu erosa, njegova
k o m p e n z a t o r s k a suprotnost izraava se u u d n j i za moi. O n a j ko istie
mo, ima svoju k o m p e n z a c i j u u e r o s u . ( G W 7, 78)

FANTAZIJA

Arhetipski svet slika pojavljuje se u snovima, vizijama,

stvaralakim procesima kreativnih ljudi i u fantaziji. Dalje, fantazija
stoji u vezi sa seanjima i iskustvima. D o k mi moemo svesno da
upravljamo svojim mislima, fantazije imaju sklonost ka prodiranju
u svest, pa je mogu u izvesnim prilikama i preplaviti. S druge strane,
postoje i svesno voene fantazije, kao to se to, na primer. dogaa
pri aktivnoj imaginaciji.
Odnosima izmeu Ega i fantazije Jung pridaje veliki znaaj,
j e r ona svesno razumevanje dopunjava dotad nesvesnim nazorima.
Jung pravi razliku izmeu aktivne i pasivne fantazije, pri emu prva
intuitivno opaa nesvesne psihike sadraje, dok sc pasivna fantazija
podnosi i oveka "obuzima" u obliku vizija (1). Dalje, Jung razlikuje
fantazije individualnog karaktera, koje potiu iz linih doivljaja,
seanja i potiskivanja, i transpersonalne fantazije koje proizlaze iz
kolektivno nesvesnog. Ove poslednje esto sadre arhetipske slike i
mitoloke motive. Sledeu razliku ini oigledan i prikriven smisao
pojedine fantazije. Trvo predstavlja jasan i konkretan dogaaj, koji
ipak svest mora da protumai. Ona istrauje skriveni s m i s a o i
latentno znaenje. Naposletku, Jung razume fantaziju i u njenom
kauzalnom i u finalnom znaenju. U kauzalnom tumaenju fantazije
se mogu shvatiti kao psihiki simptom koji je prouzrokovan odre-

50

cnim psihikim i fiziolokim procesima. Finalna interpretacija vidi

u fantaziji, pre svega, s i m b o l e k o j i upuuju na budue p s i h i k e
razvojne mogunosti.
Pored ovih vie teorijskih razlika, Jung navodi i brojne
k r e a t i v n e f u n k c i j e . Z a J u n g a , f a n t a z i j a j e " n a j s m e l i j i proizvod
saimanja svekolikog znanja" ( 2 ) , pri emu se kombinuju oseanja
i m i s l i , ulni oseti i m o g u n o s t n a s l u i v a n j a . O v a s t v a r a l a k a
uobrazilja izdie oveka iznad njegove svakodnevice i ukalupljcnosti (3).
( 1 ) Fantaziju.

Pod fantazijom podrazumevam

s t v a r i , n a i m e ( 1 ) fantuzmu i (2) imuginativnu deluinosi.

dve r a z l i i t e
Iz moga r a d a

proizlazi ono to sam ponekad p o d r a z u m c v a o pod izrazom f a n t a z i j a . Pod

f a n t a z i j o m , k a o fantazmom, r a z u m e m k o m p l e k s p r e d s t a v a k o j i se od
drugih k o m p l e k s a p r e d s t a v a r a z l i k u j e time to m u s p o l j a n c o d g o v a r a
n i k a k v o r e a l n o s t a n j e s t v a r i . I a k o s e f a n t a z i j a p r v o b i t n o moe zasnivali
n a s l i k a m a s e a n j a s t v a r n o p o s t o j e i h d o i v l j a j a , ipak n j e n s a d r a j n c
o d g o v a r a n i k a k v o j s p o l j a n j o j s t v a r n o s t i , nego je s a m o i b i t n o ishodite
s t v a r a l a k e d u h o v n e d e l a t n o s l i , a k t i v n o s t ili p r o i z v o d k o m b i n a c i j e
psihikih elemenata sa energetskim n a b o j e m . Ukoliko se psihika
e n e r g i j a moe podvrgnuti s a m o v o l j n o m u s m e r e n j u , utoliko se i f a n t a
z i j a moe proizvesti svesno i s a m o v o l j n o , ili k a o celina ili, bar, k a o deo.
U p r v o m s l u a j u ona n i j e nita drugo do k o m b i n a c i j a svesnih e l e m e n t a .
Ali je o v a j s l u a j z n a a j a n e k s p e r i m e n t s a m o u v e s l a k o m i t e o r i j s k o m
s m i s l u . U s t v a r n o s t i s v a k o d n e v n o g psiholokog i s k u s t v a , f a n t a z i j a j e
n a j e e ili i z a z v a n a i n t u i t i v n i m s t a v o m o e k i v a n j a ili p r e d s t a v l j a
p r o v a l u nesvesnih s a d r a j a u svest.
Moemo

razlikovati

aktivne i pasivne

fantazije;

prve

su

izazvane intuicijom, t j . stavom usmerenim na opaanje nesvesnih

s a d r a j a , pri e m u libido o d m a h poseda sve elemente k o j i i z r a n j a j u iz
n e s v c s n o g , p a i h a s o c i j a c i j o m p a r a l e l n i h m a t e r i j a l a d o v o d i n a nivo
jasnosti i oiglcdnosti; druge se, bez prethodnog i propratnog intui
t i v n o g s t a v a , o d m a h p o j a v l j u j u u o i g l e d n o j f o r m i pri p o t p u n o p a
sivnom stavu s p o z n a j u e g s u b j e k t a . O v e f a n t a z i j e p r i p a d a j u p s i h i k i m
" a u t o m a t i z m i m a " ( a n e ) . P a s i v n e f a n t a z i j e mogu se, n a r a v n o , p o j a v i t i
s a m o u relativnoj disocijnciji psihe, j e r njihova r e a l i z a c i j a p r e t p o s t a v l j a
da se b i t n a koliina e n e r g i j e otrgla svesnoj kontroli i zaposela nesvesne

51

m a t e r i j a l e . T a k o P a v l o v a v i z i j a p r e t p o s t a v l j a d a j c o n n e s v c s n o ve
h r i a n i n , to j e bilo n e p o z n a t o n j e g o v o m s v c s n o m p o i m a n j u . Pasivna
f a n t a z i j a v o d i p o r e k l o o d j e d n o g , u o d n o s u p r e m a svesti s u p r o t n o g
p r o c e s a u n e s v e s n o m , k o j i p r i b l i n o k o n c e n t r i e u s e b i isto t o l i k o
e n e r g i j e k a o i svesni stav, pa je stoga i u s t a n j u da slomi o t p o r ovog
drugog.
Aktivna fantazija, naprotiv, postoji zahvaljujui nc samo
j e d n o s t r a n o i n t e n z i v n o m i s u p r o t n o m n e s v e s n o m p r o c e s u , n e g o , isto
t a k o , s k l o n o s t i s v e s n o g s t a v a d a p r i h v a t i n a g o v e t a j e ili f r a g m e n t e
r e l a t i v n o s l a b o n a g l a e n i h , nesvesnih veza i da ih, a s o c i r a n j e m p a r a
lelnih e l e m e n a t a , uoblii do potpune oiglednosti. K o d aktivne fan
t a z i j e , d a k l e , n i j e neizbeno re o n e k o m d i s o c i r a n o m d u e v n o m s t a n j u ,
nego a k o pozitivnom ueu svesti. ( G W 6, 8 5 8 ff.)
(2) P s i h a s v a k o d n e v n o s t v a r a r e a l n o s t . Tu d e l a t n o s t nc mogu
d a o z n a i m n i k a k v i m d r u g i m i z r a z o m sem k a o fantaziju. F a n t a z i j a j e
isto toliko osennjc koliko i misao, isto toliko intuitivna koliko i
senzitivna. Nema nikakve psihike f u n k c i j e koja u njoj ne bi bila
neraskidivo povezana sa drugim psihikim f u n k c i j a m a . O n a sc as
j a v l j a kao p r a s t a r a p o j a v a , as kao poslednji i n a j s m e l i j i proizvod
s a i m a n j a svekolikog z n a n j a . Stoga mi se f a n t a z i j a ini k a o n a j j a s n i j i
izraz specifine psihike aktivnosti. Ona je prvenstveno stvaralaka
delatnost, iz k o j e proistiu odgovori na sva p i t a n j a na k o j a se moe dati
o d g o v o r ; ona jc mati svih m o g u n o s t i , u k o j o j su, k a o sve p s i h o l o k e
s u p r o t n o s t i , ivo povezani u n u t a r n j i i s p o l j a n j i svet. ( G W 6, 7 3 , str.
5 3 f.)
(3) F a n t a z i j a j c , u k r a j n j o j liniji, m a j i n s k a s t v a r a l a k a snaga
m u k o g d u h a . U k r a j n j o j k o n s e k v e n c i n i k a d a nismo sebe uzvisili iznad
fantazije. Zasigurno postoje bezvredne, nedovoljne, bolesne i neza
d o v o l j a v a j u e f a n t a z i j e , i j u e sterilnu p r i r o d u odmah spoznali svaki
o v e k o b d a r e n z d r a v i m r a z u m o m , ali j e p o z n a l o d a p o g r e k e n c mogu
dezavuisali n o r m a l n a o s t v a r e n j a . C c l o k i i p n o l j u d s k o delo vodi p o r e k l o
od s t v a r a l a k e f a n t a z i j e . K a k o bismo onda smeli da i m a m o nisko
m i l j e n j e o u o b r a z i l j i ? F a n t a z i j a , n a r a v n o , n e prelazi u l u d i l o , j e r j c
isuvie, d u b o k o i u n u t a r n j e , p o v e z a n a sa osnovom l j u d s k i h i a n i m a l n i h
i n s l i n k a t a . N a i z n e n a u j u i n a i n o n a u v e k dolazi u p r a v o v r e m e .
Stvaralaka delatnost mate oslobaa oveka njegove sputanosti u

52

" n i t a o s i m " i izdie ga u s t a n j e onoga koji se igra. A ovek j e , k a k o kae

iler, " s a m o onda k o m p l e t a n o v e k k a d a se i g r a " . (G\V 16, 9 8 )

FUNKCIJA INFERIORNOSTI

Prilikom opisivanja psiholokih tipova funkcija (tipologija

miljenja, oseanja, oseta, intuicije) trebalo bi ukazati na to da svaki
ovek, po pravilu, poseduje jednu osnovnu funkciju za orijentaciju
u ivotu i dve pomone funkcije. Prema tipolokom modelu funkcija
inferiornosti (oznaava se i kao "problemska funkcija") stoji naspram
osnovnoj funkciji, pa je zaostala u razvoju zbog njene prenaglaenosti
(1). P o s t o j e funkcija manje vrednosti protkana nesvesnim duevnim
sadrajima, to ona u sluajevima neuroze lako podlee negativnom
delovanju nesvesnog. D a l j e , sadraji funkcije inferiornosti o i
vljavaju i jaaju putem regresije arhaine snage nesvcsnog, jer one nisu
prikljuene na svest, pa to na nju deluje zbunjujuc i desnaiktivno. Cesto
je stvar takva da "uroena" ili privilegovana osnovna funkcija dolazi
putem naeg sistema obrazovanja do irokih d i f e r e n c i j a c i j a i
razvojnih mogunosti, a kao posledica toga funkcija inferiornosti se
j o vie p o t i s k u j e . Jung izriito p o d s e a na to da u dosad
zapostavljenoj i nesvesnoj funkciji dremaju upravo individualne
vrednosti koje jedinki mogu pomoi u proirenju svesti, ocelotvorenju
i u ivotnoj radosti (2).
(l)Funkcija

inferiornosti.

Pod

funkcijom

nie

vrednosti

p o d r a z u m e v a m onu f u n k c i j u k o j a z a o s t a j e u p r o c e s u d i f e r e n c i j a c i j e .
N a i m e , k a o to iskustvo p o k a z u j e , gotovo da i n i j e m o g u e da n e k o
z b o g n e p o v o l j n i h o p t i h u s l o v a i s t o v r e m e n o r a z v i j e sve s v o j e
psiholoke f u n k c i j e . Ve s o c i j a l n i zahtevi donose sa s o b o m to da ovek,
p r v e n s t v e n o i u n a j v e e m b r o j u s l u a j e v a , n a j s n a n i j e d i f e r e n c i r a onu

53

f u n k c i j u za k o j u je ili po p r i r o d i n a j b o l j e osposobljen ili k o j a mu prua

n a j e f i k a s n i j a s r e d s t v a za njegov uspeh u drutvu. V e o m a esto, gotovo
r e d o v n o , o v e k s e , m a n j e ili v i e , p o t p u n o i d e n l i f i k u j e s a n a j v i e
p o v l a e n o m i s t o g a n a j v i e r a z v i j e n o m f u n k c i j o m . I z toga n a s t a j u
psiholoki

tipovi.

P o r e d j e d n o s t r a n o s t i p r o c e s a o v o g r a z v o j a , j e d n a ili vie
f u n k c i j a n u n o z a o s t a j u u r a z v o j u . Z a t o se one mogu na pogodan nain
o b e l e i t i k a o " i n f e r i o r n e " , i to u p s i h o l o k o m , a n i k a k o u p s i h o
p a t o l o k o m smislu, j e r ove z a o s t a l e f u n k c i j e n i k a k o nisu b o l e s n e , nego
su s a m o z a o s t a l e u p o r e e n j u sa povlaenom f u n k c i j o m . K a o f e n o m e n ,
f u n k c i j a nie v r e d n o s t i je svesna f u n k c i j a , ali n i j e s p o z n a t a u n j e n o m
p r a v o m z n a e n j u . O n a s e p o n a a k a o mnogi p o t i s n u t i ili n e d o v o l j n o
zapaeni s a d r a j i k o j i su s j e d n e s t r a n e svesni a s d r u g e s t r a n e nesvesni,
k a o to e s t o i m a s l u a j e v a k a d a n e k o g o v e k a p o z n a j e m o p r e m a
n j e g o v o j s p o l j a n o j p o j a v i , ali stvarno nc z n a m o k o j e on.- T a k o f u n k c i j a
nie v r e d n o s t i o s t a j e u n o r m a l n i m s l u a j e v i m a n e s v e s n a , b a r u svom
d e l o v a n j u . N a i m e , u meri u k o j o j sc c e l o k u p a n libido privodi pov l a e n o j f u n k c i j i , f u n k c i j a nie v r e d n o s t i s c r a z v i j a r e g r e s i v n o , t j .
v r a a se u svoje p r e t h o d n e a r h a i n e stadij u me, pa jc zbog toga
n e k o m p a t i b i l n a sa svesnom i privilegovanom f u n k c i j o m . Ako neka
f u n k c i j a , k o j a bi n o r m a l n o t r e b a l o da b u d e svesne p r i r o d e , p r i p a d n e
n e s v e s n o m , onda i toj f u n k c i j i n a m e n j e n a specifina e n e r g i j a p r i p a d a
nesvesnom. J e d n a prirodna f u n k c i j a , k a o , n a primer, o s e a n j c , poseduje
e n e r g i j u k o j a j o j p r i p a d a o d p r i r o d e ; o n a j e v r s t o o r g a n i z o v a n iv
sistem k o j e m sc ni pod k a k v i m o k o l n o s t i m a ne moe oduzeti n j e g o v a
celokupna energija.
T i m e to f u n k c i j a nie v r e d n o s t i p o s t a j e n e s v e s n a , o s t a t a k
n j e n e e n e r g i j e p r e n o s i sc u n e s v e s n o , i m e sc n e s v e s n o o i v l j a v a na
n e p r i r o d a n n a i n . I z toga n a s t a j u f a n t a z i j e k o j e o d g o v a r a j u f u n k c i j i
k o j a se p r e t v o r i l a u a r h a i n u . Stoga sc a n a l i t i k o o s l o b a a n j e f u n k c i j e
nie v r e d n o s t i iz nesvesnog moe desiti s a m o a k o na p o v r i n u i z b i j u
nesvesne slike m a t e , k o j e j e u p r a v o p o k r e n u l a t a n e s v e s n a f u n k c i j a .
O s v e i v a n j c m ovih f a n t a z i j a i f u n k c i j a n i e v r e d n o s t i p o n o v o s c
privode svesti i time se j o p r u a m o g u n o s t r a z v o j a . ( G W 6, 8 5 2 f.)
(2) M e u t i m , ovaj j e d n o s t r a n i r a z v o j m o r a izazvati r e a k c i j u
i i z a z v a c j c , j e r p o t i s n u t e f u n k c i j e nie v r e d n o s t i n c mogu s c b e s k o -

54

nnno iskljuivati iz saivota i r a z v o j a . J e d n o m e doi taj t r e n u t a k u

k o j e m " r a z d v o j e n o s t u u n u t a r n j e m oveku opet m o r a bili o t k l o n j e n a " ,
k a k o bi se o n o m to je r a z v i j e n o dozvolilo da ivi. Ve s a m nngovestio
da d i f e r e n c i j a c i j a u k u l t u r n o m razvitku u k r a j n j o j liniji stvara
d i s o c i j a c i j u o s n o v n i h f u n k c i j a p s i h i k o g i v o t a , idui d o n e k l e iznad
d i f e r e n c i r a n j a s p o s o b n o s t i i z a k o r a i i j u i u o b l a s t opteg psiholokog
stava uopte, k o j i u p r a v l j a modalitetima u p o t r e b e sposobnosti. Pri tome
k u l t u r a u t i e n a d i f e r e n c i j a c i j u one f u n k c i j e k o j a o d s a m o g r o e n j a
uiva b o l j u sposobnost o b r a z o v a n j a . Tako j e d a n p o s e d u j e misaone
mogunosti, a drugi oseanje koje d a j e posebne mogunosti za dalji
r a z v o j . S t o g a e se on pod n a l e t o m k u l t u r n i h zahleva u p o s e b n o j m e r i
baviti r a z v o j e m onih m o g u n o s t i k o j e su u n j e m u ve po prirodi
naroito povoljne, odnosno sposobne za obrazovanje. Sposobnost
o b r a z o v a n j a s v a k a k o ne z n a i da bi f u n k c i j a u priori i m a l a p r a v o
n a s l e i v a n j a p o s e b n e s p o s o b n o s t i , nego ona p r e t p o s t a v l j a - moglo bi se
r e i : n a p r o t i v - izvesnu n e n o s t , l a b i l n o s t i s p o s o b n o s t u o b l i a v a n j a
f u n k c i j e . S t o g a se n i k a k o i ne moe uvek n a j v i a individualna vrednost
t r a i t i i n a l a z i l i u toj f u n k c i j i , nego m o d a s a m o n a j v i a k o l e k t i v n a
v r e d n o s t , u k o l i k o j c , n a i m e , ta f u n k c i j a r a z v i j e n a do nivoa k o l e k t i v n e
v r e d n o s t i . Ali, k a o S t o j e r e e n o , mue se veoma lako dogoditi da meu
z a n e m a r e n i m f u n k c i j a m a i m a m n o g o s k r i v e n i h viih i n d i v i d u a l n i h
v r e d n o s t i , k o j e , dodue, i m a j u m a n j i z n a a j za kolektivni ivot, ali su
z a t o za i n d i v i d u a l n i ivot od n a j v e e v r e d n o s t i i s t o g a s a i n j a v a j u
ivotne vrednosti k o j e pojedincu mogu podariti intenzitet i lepotu
i v l j e n j a k o j e on uzalud o e k u j e od s v o j e k o l e k t i v n e f u n k c i j e . D o d u e ,
d i f e r e n c i r a n a f u n k c i j a p r u a mu m o g u n o s t kolektivnog b i l i s a n j a , ali
mu ne o m o g u u j e z a d o v o l j e n j e i ivotne radosti k o j e mu moe p o d a r i l i
s a m o r a z v o j individualnih v r e d n o s t i . ( G W 6, 1 0 9 )

IDENTIFIKACIJA

Identifikacija je neprekidni, nesvesni psihiki proces, tokom

kojeg jedinka prisvaja svojstva i delove linosti drugih. Putem tog
procesa ne razvija i ne konstituie se samo ovek u razvoju, nego i
svaka odrasla osoba u razvoju i diferencijaciji sopstvene linosti. U
procesu identifikacije subjekt se izvesno vreme "zaodeva" odreenim
predmetima i pokuava da bude takav kao to dotini predmeti
izgledaju. Identifikacija predstavlja za svakog oveka neophodan
stadijum razvoja na putu ka individuaciji. Identifikacija se najee
odigrava sa delovima svesti drugog oveka i/ili jednim od roditelja (1).
U kontekstu etiri orijentacionc funkcije (miljenje, oseanje,
oset, inituicija) Jung ukazuje na to da od osnovnih funkcija oveka
polazi karakteristian uticaj i time vri tipinu dispoziciju linosti.
Identifikacijom sa sasvim odreenom profesionalnom ulogom ona se
esto iznova pojaava, pri emu, na primer, misaoni tip radi u oblasti
humanistikih nauka, to neumitno dovodi do odreenih j e d n o
stranosti (a time se funkcija oseanja zanemaruje ili ak potiskuje).
Slino prolaze ljudi koji su orijentisani prema prirodnim naukama
sa svojim veoma razvijenim osetnim funkcijama, to esto dovodi do
zapostavljanja intuicije i slikovitog m i l j e n j a . N o v e p o t e k o e
proizlaze za jedinku, na primer, identifikacijom Ega sa Sopstvom.
Jedna takva osoba razvie prenaglaeno grandomansko Ja i zbog
nesrazmere izmeu Ja i Sopstva podlei e psihikim smetnjama.
(1)

Identifikaciju.

Pod

identifikacijom

se

podrazumeva

psiholoki p r o c e s pri k o j e m se linost d e l i m i n o , ili p o t p u n o s a m a od

s e b e , disimilie. I d e n t i f i k a c i j a je o t u i v a n j e s u b j e k t a od s a m o g a sebe
u k o r i s t o b j e k t a , u k o j i se s u b j e k t u n e k u r u k u p r e o d e v a . I d e n t i f i k a c i j a

56

sa o c e m , na p r i m e r , znai p r a k t i n o u s v a j a n j e oevih m a n i r a , k a o kad

b i sin b i o i d e n t i a n s a o c e m , a n e o d o c a r a z l i i t a i n d i v i d u a l n o s t .
I d e n t i f i k a c i j a s e r a z l i k u j e o d imitacije p o t o m e to j e i d e n t i f i k a c i j a
nesvesna imitaciju, d o k j e s a m a

i m i t a c i j a svesno p o d r a a v a n j e . I m i

t a c i j a p r e d s t a v l j a n e i z b e n o p o m o n o s r e d s t v o m l a d a l a k e linosti u
periodu n j e n o g r a z v o j a . O n a d e l u j e s t i m u l a t i v n o sve dok ne poene da
slui k a o sredstvo pukog k o m o d i t e t a i time o m e t a r a z v o j o d g o v a r a j u e
individualne m e t o d e . I d e n t i f i k a c i j a moe isto t a k o da bude stimulativna
sve d o k j e i n d i v i d u a l n i put n e p r o h o d a n . Ali a k o s e u k a e b o l j a i n d i
vidualna mogunost, onda identifikacija m a n i f e s t u j e svoj patoloki
k a r a k t e r n a t a j n a i n to ona otada p o s t a j e p r e p r e k a , k a o to j e r a n i j e
b i l a s t i m u l a t i v n a i nesvesno n o s e a . O n a tada d e l u j e d i s o c i r a j u e t a k o
to se zbog n j e s u b j e k t cepa na dva u z a j a m n o tua dela linosti.
I d e n t i f i k a c i j a se ne odnosi u v e k na lica, nego i na stvari (na
p r i m e r , na n e k i duhovni p o k r e t , posao itd.) i na p s i h o l o k e f u n k c i j e .
t a v i e , p o s l e d n j i sluaj je osobito v a a n . U tom s l u a j u i d e n t i f i k a c i j a
vodi i z g r a i v a n j u s e k u n d a r n o g k a r a k t e r a , i to t a k o to se j e d i n k a sa
s v o j o m n a j b o l j o m f u n k c i j o m i d e n t i f i k u j e u toj meri da se velikim
d e l o m , ili p o t p u n o , o t u u j e o d s v o j e p r v o b i t n e k a r a k t e r n e c r t e , zbog
ega n j e n a p r a v a individualnost podlee nesvesnom. T a j sluaj j e gotovo
p r a v i l o k o d svih l j u d i s a j e d n o m d i f e r e n c i r a n o m f u n k c i j o m . O n j e ,
t a v i e , n u n a p r o l a z n a t a k a n a putu i n d i v i d u a c i j e u o p t e . I d e n t i f i
k a c i j a s a r o d i t e l j i m a ili n a j b l i i m l a n o v i m a p o r o d i c e d e l i m i n o j e
n o r m a l n a s t v a r u k o l i k o se p o k l a p a sa porodinim identitetom, k o j i a
priori postoji. U tom s l u a j u p r e p o r u l j i v o je ne govoriti o i d e n t i f i k a c i j i ,
n e g o o i d e n t i t e t u , k a o to to o d g o v a r a s t a n j u s t v a r i . I d e n t i f i k a c i j a sa
l a n o v i m a p o r o d i c e r a z l i k u j e se od i d e n t i t e t a po t o m e to n i j e u priori
d a t a i n j e n i c a , nego tek p o s t a j e s e k u n d a r n a ovim p r o c e s o m . I n d i v i d u a
k o j a se r a z v i j a i izlazi iz p r v o b i t n o g p o r o d i n o g i d e n t i t e t a n a i l a z i u
p r o c e s u svog p r i l a g o a v a n j a i r a z v i t k a n a n a i z g l e d n e s a v l a d i v u
p r e p r e k u , pa zbog toga dolazi do g o m i l a n j a libida, k o j i postepeno t r a i
r e g r e s i v a n izlaz. R e g r e s i j o m s e ponovo o i v l j a v a j u r a n i j a s t a n j a , meu
k o j i m a je i porodini identitet. Taj regresivno ponovo oivljeni, a
z a p r a v o v e gotovo s a v l a d a n i i d e n t i t e t , p r e d s t a v l j a i d e n t i f i k a c i j u s a
lanovima porodice. Sve identifikacije sa licima n a s t a j u tim p u t e m .

57

I d e n t i f i k a c i j a u v e k i m a za cilj da tuim n a i n o m o s t v a r i izvesnu k o r i s t

ili ukloni n e k u p r e p r e k u ili rei n e k i z a d a t a k . ( G W 6, 8 1 9 f.)

IDENTITET

Za razliku od opteg shvatanja identiteta u smislu d a j e neko

naao linu uporednu veliinu i ravnoteu u ivotu, Jung pod tim
podrazumeva nesvesni fenomen kao neraznolikost subjekta od drugih
objekata (1). Za razliku od procesa identifikacije ili uporeivanja sa
drugima, identitet govori o istovetnosti. Ona postoji u pozitivnom i
negativnom izrazu, budui da se na tome zasnivaju svi socijalni i
idealni stavovi, kao i psihopatoloki procesi (na primer, ludilo ili
masovna histerija). Taj pojam je posebno vaan u oblasti razvojne
psihologije, da bi se nesvesni identitet deteta mogao shvatiti pomou
nesvesnog njegovih roditelja. Poto sc dete jo ne moe razlikovati
od roditelja, to ono esto opaa nesvesne i potisnute konflikte roditelja i
predstavlja ih u svojim simptomima i tekoama. Zbog nesvesnog
identiteta i i z j e d n a a v a n j a , deca postaju neopravdano nosioci
roditeljskih simptoma i odnosnih lica. U svojoj model-predstavi
kolektivnog nesvesnog, Jung se uputa i u "porodino s t a b l o " i
kolektivnu duu, koji takode predstavljaju osnovne faktore delovanja
u nesvesnom identitetu.
(1) Identitet. O identitetu govorim u s l u a j u k a k v e p s i h o l o k e
istovetnosti. Identitet je uvek nesvestan fenomen, j e r bi svesna j e
d n a k o s t u v e k p r e t p o s t a v l j a l a svest o d v e m a s t v a r i m a k o j e s u m e u
sobom j e d n a k e p a , p r e m a t o m e , i r a z d v a j a n j e s u b j e k t a i o b j e k t a , a time
bi f e n o m e n i d e n t i t e t a ve bio ukinut. P s i h o l o k i i d e n t i t e t p r e t p o s t a v l j a
vlastitu nesvesnost. On je odlika primitivnog mentaliteta i stvarna
osnova " m i s t i k e p a r t i c i p a c i j e " , k o j a , naime, nije nita drugo nego
ostatak prvobitne psiholoke nerazliitosti subjekta i objekta, dakle

58

p r i m o r d i j a l n o nesvesnog s t a n j a . Z a t i m j e o n odlika r a n o g infantilnog

s t a n j a duha i, n a p o s l e t k u , i k a r a k t e r i s t i k a nesvcsnog u o d r a s l o g
k u l t u r n o g o v e k a , k o j e , ukoliko n i j e postalo s a d r a j svesti, t r a j n o o s t a j e
s t a n j e i d e n t i t e t a sa o b j e k t i m a . Na identitetu sa r o d i t e l j i m a z a s n i v a se
identifikacija s a r o d i t e l j i m a ; i s t o t a k o n a n j e m u p o i v a m o g u n o s t
projekcije

introjekcije.

I d e n t i t e t j c prvenstveno nesvesna identinost s a o b j e k t i m a . O n

nije

n i k a k v o izjednaavanje,

nikakva

identifikacija,

nego

apriorna

j e d n a k o s t , k o j a u o p t e n i k a d a n i j e b i l a p r e d m e t svesti. N a i d e n t i t e t u
se zasniva naivna predrasuda o j e d n a k o s t i psihologije jednoga sa
p s i h o l o g i j o m d r u g o g o v e k a , da svugde vae isti motivi, da je ono to
j e meni p r i j a t n o p r i r o d n a p r i j a t n o s t i z a drugog, d a ono to j c z a m e n e
n e m o r a l n o i za d r u g o g m o r a biti n e m o r a l n o i t d . Na identitetu poiva i
opte r a i r e n a t e n j a da o v e k eli da na d r u g o m e p o p r a t i ono to bi
t r e b a l o da izmeni u sebi s a m o m . Na i d e n t i t e t u se b a z i r a i m o g u n o s t
sugestije i psihike z a r a z e . Veoma j a s n o , identitet se p o j a v l j u j e u
patolokim sluajevima, na primer u paranoinoj zabludi odnoenja,
gde se u d r u g o m e p r e t p o s t a v l j a svoj sopstveni s u b j e k t i v n i s a d r a j k a o
neto r a z u m l j i v o s a m o po s e b i . Ali, i d e n t i t e t je i m o g u n o s t svesnog
kolektivizma, svesnog socijalnog stava, koji je u idealu h r i a n s k e
l j u b a v i p r e m a b l i n j e m u n a a o svoj najvii izraz. (G\V 6, 821 f.)

IMAGINACIJA, AKTIVNA

Aktivna imaginacija jc vaan terapcutski metod jungovske

psihologije, pomou koje se obraduju duevna raspoloenja i drugi
sadraji nesvesnog. Za razliku od snevanja, koje se oveku dogaa,
kod i m a g i n a c i j e se Ja aktivno suoava sa unutranjim slikama i
fantazijama.

Pomou

nesvesne

uobrazilje

moe

se

kakav

nezadovoljavajui san preneti u slike i dalje oblikovati, pri emu se

on oslikava, prepriava ili zapisuje. Ovaj metod je posebno pogodan

59

za to da se a f e k t i m a i drugim zastraujuim o s e a n j i m a daju

mogunosti izraavanja u slikama. Na osnovu priloenih citata
italac moe sam da zamisli kako je Jung 1913. godine otkrio ovaj
metod. Tri tom, takoe saznajemo koji su sve strahovi i otpori morali
da se prcvaziu da bismo se upustili u ovu aktivnu raspravu sa
nesvesnim ( 1 ) . Aktivna imaginacija moe se dogoditi i u formi
pisanja pisama. Jungovo iskustvo pokazuje d a j e zapisivanje esto
k o r i s n i j e od o b i n o g pripovedanja. K o d i m a g i n a c i j e , sadraji
nesvesnog se personifikuju i sa njima se tako postupa kao da su realni
likovi ( 2 ) . V a n o je ne s a m o emitovati slike iz s e b e , n e g o i
razumevati poruke i sadraje racionalno urediti i iz svega toga izvui
zakljuke (3). Naposlctku, j o jedno upuivanje na svojstva slikovitih
likova koji, po pravilu, ne mogu i ne ele da predstavljaju umetnike
forme izraavanja. One esto nalikuju prc arhainim slikama i imaju
primitivan s i m b o l i a n karakter, j e r potiu iz dubokih s l o j e v a
nesvesnog.
(1) Da bih pohvatao fantazije koje su me podzemno pokretale,
morao sam, tako rei, da uronim u njih. Ne samo da sam protiv toga
oseao izvestan otpor, nego sam imao i jako oseanje straha. Bojao sam
se gubitka samokontrole i da u postati plen nesvesnog, a ta to znai,
bilo m i j e , kao psihijatru, sasvim jasno. Ipak sam sc morao odvaiti da
se doepam tih slika. Vaan motiv u tim razmatranjima bila jc okolnost
da nisam od svojih pacijenata mogao nita da oekujem, na ta sc ni
sam ne bih smeo usuditi. Izgovor da pored pacijenta stoji pomaga,
nisam hteo da prihvatim. Znao sam da takozvani pomaga, l j . j a , nije
jo poznavao materiju iz svog sopstvenog shvatanja, nego da sam
maksimalno posedovao neke teorijske predrasude o tome, ija jc
vrednost bila sumnjiva. Pomisao da sc u ovaj avanturistiki poduhvat,
u koji sam sc upleo, naposlctku ne uputam sebe radi, ve zbog svojih
pacijenata, mnogo mi jc pomogla u brojnim kritinim fazama.
(Erinnerungen,

str.

182)

(2) Pisao sam, tako rei, jednom delu svog Sopstva koji jc
zastupao drugaije stanovite od moje svesti i dobio iznenaujue i
neobine odgovore. Priinjavao sam se sebi kao pacijent na analizi kod

60

n e k o g e n s k o g d u h a ! S v a k e v e e r i dao bih s e n a p i s a n j e , j e r s a m
s m a t r a o d a , a k o n e p i e m A n i m i , onda ona n e m o e d a s h v a t i m o j e
f a n t a z i j e . M e u t i m , p o s t o j a o j e j o j e d a n razlog m o j e s a v c s n o s l i : A n i m a
n i j e m o g l a d a p r e o k r e n e o n o to j c n a p i s a n o i d a o d t o g a i z m i l j a
i n t r i g e . U vezi s t i m , p o s t o j i velika r a z l i k a da li se i s k l j u i v o n a m e r a v a
n e t o p r i p o v e d a l i ili se to z a i s t a z a p i s u j e . U s v o j i m " p i s m i m a " s a m
p o k u a o d a b u d e m d o k r a j a poten, sledei pri tom s t a r u g r k u m u
d r o s t : " P r e p u s t i d r u g o m ono to ima i bie p r i h v a e n . " O n o o e m u
se p r v e n s t v e n o r a d i , to je r a z l i k o v a n j e izmeu svesti i s a d r a j a
nesvesnog. Njih m o r a m o tako rei izolovali, a to se n a j l a k e o b a v l j a tako
t o se oni p e r s o n i f i k u j u a p o t o m se iz svesti

u s p o s t a v l j a k o n t a k t sa

n j i m a . S a m o t a k o m o e m o i m o d u z e t i m o , k o j u oni i n a e v r e n a d
sveu. P o t o s a d r a j nesvesnog p o s e d u j e izvestan stepen a u t o n o m i j e ,
t o ova t e h n i k a n e s t v a r a n i k a k v e p o s e b n e p o t e k o e . S a s v i m j c d r u g a
s t v a r sloiti se uopte sa i n j e n i c o m o a u t o n o m i j i n e s v e s n i h s a d r a j a .
A u p r a v o u t o m e lei m o g u n o s t o p h o e n j a sa n e s v e s n i m . (Erinneritngen, str. 1 8 9 f.)
(3) Veliku p a n j u p o s v e u j e m t o m e da r a z u m e m svaku sliku
i svaki s a d r a j , da ga - k o l i k o je to m o g u e - r a c i o n a l n o k l a s i f i k u j e m i
p r v e n s t v e n o o s t v a r i m u ivotu. To je ono to ovek n a j e e p r o p u t a .
P u t a m o slike da sc uzdiu i moda im se u d i m o , ali se pri tom
z a d o v o l j a v a m o time. o v e k se ne trudi da r a z u m e , a k a m o l i da izvue
e t i k e k o n s e k v e n c e . T i m e s e priziva negativno dejstvo nesvesnog.
I o n a j ko shvata slike u izvesnoj m e r i , v e r u j e da je sa z n a n j e m
gotovo i podlee opasnoj zabludi. J e r onaj ko svoja saznanja nc
p o s m a t r a k a o e t i k u o b a v e z u , u p a d a u p r i n c i p m o i . I z toga m o g u
n a s t a t i d e s t r u k t i v n a d e j s t v a , k o j a ne s a m o to r a z a r a j u d r u g e , nego i
s a m o g onog k o z n a . S l i k e nesvcsnog n a m e u oveku teku o d g o v o r n o s t .
N e r a z u m e v a n j e i n e d o s t a t a k etike dunosti liavaju p o s t o j a n j e n j e g o v e
celovitosti i nekom individualnom ivotu daruju muan k a r a k t e r
fragmentarnosli.

(Erinnerungen,

str.

61

196)

INDIVIDUACIJA

Individuacija jc proces psihikog sazrevanja i transforma

c i j e , k o j e m sc u j u n g o v s k o j p s i h o l o g i j i poklanja velika panja.
Individuacija sc esto opisuje i uz pomo pojmova samoostvarcnja i
ocelotvorenja linosti. Od mnotva aspekata individuacije pomenimo
najpre proces diferencijacije, "koji ima za cilj razvoj individualne
l i n o s t i " ( 1 ) . U najtenjoj vezi sa tim procesom stoji izrastanje
individualnosti iz kolektivnih normi i iz kolektivnih psihikih
struktura. Ovaj individualni put ne vodi u koliziju sa kolektivnom
normom, nego do konflikata dolazi samo onda kada se individualne
norme proglase optevaeim ( 2 ) .
Za Junga, individuacija predstavlja prirodni psihiki proces
i model njegovog metoda leenja. Na izvesnim etapama individuacije
dolazi do suoavanja sa Senkom, potom sledi odnos prema duevnim
slikama Anime i Animusa i naposletku susret sa Sopstvom kao
sreditem itave linosti. U individuaciji pomae i pravilno opho
enje sa etiri vlastite orijentacione funkcije (miljenje, oseanje, oset
i intuicija), a posebno kompenzacija izmeu osnovne funkcije i
inferiorne funkcije, kao i razvoj ove poslednje. U individuaciju i
samoostvarenje ubraja se naposletku i konfrontacija sa svim nesvesnim i transpersonalnim "duevnim dominantama".
(1) Individuacija. P o j a m i n d i v i d u a c i j e igra u n a o j psihologiji
vanu ulogu. I n d i v i d u a c i j a j c uopte p r o c e s f o r m i r a n j a i p o s c b l j c n j a
pojedinanog bia, specijalno razvitak psiholoke individue kao bia
k o j e se razlikuje od opteg, od kolektivne psihologije. Stoga je indi
v i d u a c i j a proces diferencijacije, k o j i i m a za

cilj

razvitak individualne

linosti. Nunost individuacije jc utoliko prirodna pojava ukoliko

62

s p r e a v a n j e i n d i v i d u a c i j e p r e t e n i m ili, a k , i s k l j u i v i m n o r m i r a n j e m ,
shodno kolektivnim m e r i l i m a , znai nanoenje tete individualnoj
i v o t n o j d e l a t n o s t i . Ali individualnost je v e data fiziki i fizioloki, pa
se, p r e m a t o m e , izraava i u psiholokom smislu. Stoga z n a t n o o m e t a n j e
individualnosti predstavlja vetako osakaenje. J a s n o je odmah da
s o c i j a l n a g r u p a k o j u ine o s a k a e n e j e d i n k e , n i k a k o nc moe biti z d r a v a
i z a ivot t r a j n o o s p o s o b l j e n a i n s t i t u c i j a , j e r s a m o ona z a j e d n i c a k o j a
je u s t a n j u da svoju u n u t r a n j u k o h e z i j u i s v o j e k o l e k t i v n e v r e d n o s t i
sauva paralelno sa maksimalnom slobodom pojedinca, moe da
o e k u j e t r a j n u vitalnost. K a k o j e d i n k a n i j e s a m o p o j e d i n a n o bie nego
p r e t p o s t a v l j a i k o l e k t i v n e o d n o s e p r e m a s o p s t v e n o j e g z i s t e n c i j i , to i
proces

i n d i v i d u a c i j e ne v o d i

ruzdruiivunje,

nego

uspostavljanju

i n t e n z i v n i j e i o p t i j e k o l e k t i v n e veze. ( G W 6, 8 2 5 )
(2) I n d i v i d u a c i j a se u v e k , vie ili m a n j e , nalazi u s u p r o t n o s t i
sa kolektivnim n o r m a m a , j e r ona znai odvajanje i diferenciranje od
o p t e g i o f o r m l j e n j e p o s e b n o g , ali nc traene p o s e b n o s t i , n e g o p o s e
b n o s t i k o j a je u priori z a s n o v a n a na n a d a r e n o s t i . M e u t i m , s u p r o t n o s t
k o l e k t i v n o j n o r m i samo j e p r i v i d n a , j e r pri t a n i j e m p o s m a t r a n j u moe
se zapaziti da individualno stanovite nije suprotno k o l e k t i v n o j n o r m i ,
nego je s a m o drugaije o r i j e n t i s a n o . Individualni put ne moe, z a p r a v o ,
p r e d s t a v l j a t i suprotnost k o l e k t i v n o j n o r m i , j e r b i suprotnost p r e m a n j o j
m o g l a biti s a m o s u p r o t s t a v l j e n a normu. M e u t i m , i n d i v i d u a l n i p u t ,
zapravo, nikada nije n o r m a . Norma nastaje iz celokupnosti indi
vidualnih p u t e v a i s a m o o n d a ima o p r a v d a n j e svog p o s t o j a n j a i u t i c a j
na u n a p r e i v a n j e ivota a k o uopte p o s t o j e putevi k o j i se, s v r e m e n a
n a v r e m e , o r i j e n t i u p r e m a n e k o j n o r m i . N o r m a n i e m u n e slui a k o
je njena vanost apsolutna. Realan sukob sa kolektivnom normom
n a s t a j e s a m o onda ako se individualan p u t podie na nivo n o r m e , to
je upravo namera ekstremnog individualizma. Ova namera je pato
lokog k a r a k t e r a i sasvim je u koliziji sa ivotom. P r e m a tome, ona
n e m a n i k a k v e veze s a i n d i v i d u a c i j o m , k o j a , dodue, k o r a a indi
v i d u a l n o m s t r a n p u t i c o m , t e j o j j e b a zbog toga p o t r e b n a n o r m a radi
o r i j e n t a c i j e p r e m a drutvu i zbog u s p o s t a v l j a n j a n e o p h o d n i h ivotnih
v e z a j e d i n k e u d r u t v u . S t o g a i n d i v i d u a c i j a vodi p r i r o d n o m v r e d n o
v a n j u k o l e k t i v n i h n o r m i , dok j e iskljuivo k o l e k t i v n o j ivotnoj o r i j e n t a
c i j i n o r m a u sve veoj m e r i s u v i n a , zbog ega p r a v a m o r a l n o s t

63

propada.

to je jae

kolektivno

normiranje

oveku,

to je

veu

njegovu

individualnu nemoralnost. I n d i v i d u a c i j a sc p o k l a p a sa r a z v i t k o m svesti

iz p r v o b i t n o g stanja identiteta (vidi I d e n t i t e t ) . S t o g a i n d i v i d u a c i j a z n a i
p r o i r i v a n j e sfere svesti i svesnog psiholokog ivota. ( G W 6, 8 2 8 )

INFLACIJA

O inflaciji se u analitikom smislu govori onda kada Ja

prekorai ogranienja koja su mu postavljena i suvie zakorai u sferu
Sopstva (Selbst). Identifikacijom sa kolektivnim nesvesnim dolazi do
prodora arhetipskih sadraja u Ja. U religioznoj jezikoj upotrebi to
znai da ljudi ele da budu kao Bog. U takvoj nadmenosti nestaje
neophodno razlikovanje izmeu Ja i slike Gospodnje, pa dolazi do
inflacije Ja. Stoga Jung upozorava na opasnost po Ja od identifikacije
sa Sopstvom, odnosno sa slikom Gospodnjom (1).
Psihika stanja inflacije s e , primera radi, ispoljavaju u
uobraenosti i u ekstremnim oseanjima posebnosti i odabranosti.
Meutim, inflacija moe obuhvatati i suprotna oseanja preterane
nevrednosti i duboke inferiornosti. Dalje, inflacija se manifestuje u
raznim oblicima depresije i manije.
(1) Naduvcna svest uvek je e g o c e n t r i n a i svesna je s a m o svoje
vlastite prisutnosti. O n a je nesposobna da ui na osnovu prolosti,
n e s p o s o b n a da shvati s a v r e m e n a z b i v a n j a , n e s p o s o b n a da izvue p r a v e
z a k l j u k e za b u d u n o s t . O n a se nalazi u s t a n j u a u t o h i p n o z e i stoga ne
doputa r a z g o v o r e sa s a m o m s o b o m . S t o g a je ona upuena na k a t a s t r o f e
k o j e j e , u s l u a j u p o t r e b e , u s m r u j u . I n f l a c i j a j e n a p a r a d o k s a l a n nain
nesvesnost svesti. T a j s l u a j n a s t a j e onda k a d a svest p r e u z i m a s a d r a j e
n e s v e s n o g , a i z g u b i s p o s o b n o s t r a z l i k o v a n j a k o j a jc conditio sine qua
non s v a k e s v e s t i . K a d a j e s u d b i n a E v r o p e z a v r e m e o d e t i r i g o d i n e
o d i g r a l a r a t v e l i k e o d v r a t n o s t i , r a t k o j i niko n i j e eleo, o n d a se, t a k o

64

r e i , niko n i j e z a p i t a o ko jc p r o u z r o k o v a o r a t i njegov p r o d u e t a k . Niko

nije poloio sebi raun o tome da jc evropski ovek bio spopadnut n e i m
to ga je l i a v a l o svakog s l o b o d n o g o d l u i v a n j a v o l j e . To s u m a n u t o i
nesvesno s t a n j e nastavilo se u p o r n o sve dotle dok sc E v r o p l j a n i
n a j e d a n p u t nisu " u p l a i l i s v o j e slinosti s a B o g o m " . ( G W 12, 5 6 3 )

INICIJALNI SAN

Pod inicijalnim/uvodnim snom podrazumeva se svaki san

koji se sanja prilikom ulaska u novu ivotnu situaciju ili na nekom
novom poetku posebne vrste (na primer, na poetku obavljanja
zanimanja ili studija, u svadbenoj noi, na sredini ivota itd.). U
specijalnom smislu, meutim, inicijalni san posmatramo ovde kao
uvodni san na poetku analitikog rada na terapiji. Jung lino i
terapeuti koji rade po njegovom metodu, nisu ovaj pojam utvrdili
jednoznano ili ga ograniili na jedan jedini san. Ono to jc posebno
i bitno kod uvodnog sna, za razliku od drugih snova, je to to sc ovde
izraavaju faktori koji izazivaju neurotina oboljenja ili komplikovane ivotne situacije. Zbog toga uvodni san ima veliki znaaj za
dijagnostiku, j e r on pomae u spoznavanju nesvesnih i prikrivenih
motiva tih p o t e k o a . Jung demonstrira znaaj uvodnog sna na
priloenom primeru, koji je prema njegovim sopstvenim recima sam
po sebi razumljiv i bez posebnog znanja u tumaenju snova (1).
Pored dijagnostikog aspekta u mnogim uvodnim snovima
se javlja i izvesna prognostika dimenzija, budui da slike iz snova
pomau da se spoznaju budue razvojne mogunosti snevaa (2).
S l i n o i n i c i j a l n i m iskustvima prvobitnih kultura ili religioznih
rituala i simbola (na primer, krtenje, prvo priee, konfirmacija
itd.), k o j i dotino l i c e uvode u j e d n o vano ivotno ili versko

65

iskustvo, tako i inicijalni snovi omoguavaju pojavljivanje osnovnih

iskustava i time uvode budue razvojne mogunosti.
(1) S n o v i , n a i m e i n i c i j a l n i s n o v i , t j . snovi s a s a m o g p o e t k a
l e c n j a , v r l o esto b a c a j u j a s n o svetio n a dotini ctioloki v a a n f a k t o r .
Z a i l u s t r a c i j u o n o g a to j e r e e n o , n e k a poslui sledei p r i m e r .
J e d a n ovek na rukovodeem poloaju konsultovao se sa
mnom. M u e ga strahovanje, nesigurnost, vrtoglavica do povraanja,
o a m u e n o s t , o t e a n o d i s a n j e , u k r a t k o : s t a n j e k o j e j e toliko nalik n a
v i s i n s k u b o l e s t d a s e moe p o b r k a t i s a n j o m . P a c i j e n t i m a z a s o b o m
v e o m a u s p e n u k a r i j e r u . S v o j ivot j c z a p o e o k a o m a r l j i v sin s i r o
m a n o g s e l j a k a i v e l i k o m m a r l j i v o u i t a l e n t o m peo se, stepenicu po
s t e p e n i c u , d o r u k o v o d e e g p o l o a j a , k o j i j c p r u a o v e o m a velike izglede
za j o vii s o c i j a l n i uspon. F a k t i k i , on je ve dosegnuo p r a v u o d s k o n u
d a s k u k o j a bi mu o m o g u i l a da d o g u r a d a l e k o , da u m e u v r e m e n u n i j e
i z n e n a d a dola n j e g o v a n e u r o z a . P a c i j e n t n i j e m o g a o izbei da na ovom
mestu ne izgovori onu isuvie poznatu f r a z u k o j a p o i n j e s t e r e o t i p n i m
r e c i m a : " I b a s a d a k a d a . . . " itd. S i m p t o m a t o l o g i j a v i s i n s k e b o l e s t i
izgleda v e o m a p o g o d n o m za d r a s t i n o p r e d s t a v l j a n j e s t v a r n o g poloaja
p a c i j e n t a . O v a j p a c i j e n t je i s t o v r e m e n o donco na k o n s u l t a c i j u i dva sna
iz p r e t h o d n e noi. Prvi san glasi: "Ponovo sum u mulom selu gde sam
roen.

Na

ulici stoji nekolicina

momaka koji su su

mnom

ili u kotu.

Ju se pravim da ili uopte ne poznajem i prolazim pored njih.

kuko jedan od njih, pokazujui na mene,
nae

kae:

Onda ujem

'Ovaj i ne dolazi esto u

selo'."
N i j e p o t r e b n a n i k a k v a i n t e r p r e t a t i v n a a k r o b a t i k a da u ovom

snu p r o n a e m o u p u t na s k r o m a n p o e t a k n j e g o v e k a r i j e r e i da shva
timo ta ta n a j a v a h o e da k a e . Ona oigledno k a e : " Z a b o r a v l j a k a k o
si nisko p o e o . " ( G W 1 6 , 2 9 6 ff.)
(2) D r u g i san g l a s i :
putujem.
leti,

voz

Pokuavam
e

mulo stvtiri,

uskoro otii.
istravum na

vunim spisima,
jurim

du prikupim

na stanicu,

izluzi iz stanice.

svoj prtljug i ne

naluzim

nita.

Vreme

Komino mi polazi za rukom du sakupim

ulicu i vidim

bez duha trim

uz krujnje nupore,

"Nalazim se u velikoj urbi, jer elim da

zaboravio fasciklu

ono
su

nazad u stan, konano je nuliizim, utim

uli su tekom mukom

stropotuvum

da sam

idem premu cilju.

Nuposletku se,

na peron du bih video kako voz

upravo

Voz se kree u obliku neobine zmijolike krivulje i veomu

66

je

dugaak.

Pomislio

sum:

ako

purom, im izae na pravu prugu,

Muinovoa

zaista

daje pun

mainovoa

ne puzi

gus,ju pokuavam

da

kriknem,

su se veoma zaljuljali i potom zaista iskliznuli iz inu.

katastrofa.

Probudio

sam

se

krene punom

onda e zadnji vagoni da iskoe iz ina.

zadnji vagoni

Bilu je to strana

uplaen."

I ovde n i j e p o t r e b n a n i k a k v a m u k a da s h v a t i m o opis sna. S a n

n a j p r e p r i k a z u j e uzaludnu n e r v o z n u u r b u d a b i s c i p a k ilo n a p r c d .
P o t o m a i n o v o a t a m o n a p r c d i p a k vozi b e z o b z i r n o , to p o z a d i n a s t a j e
u k o m p o z i c i j i n e r v o z a , l j u l j a n j e i i s k l i z n u c . P a c i j e n t je o i g l e d n o u
s a d a n j e m p e r i o d u svog ivota dostigao svoj v r h u n a c , a n i s k o p o r e k l o
i n a p o r i d u g o t r a j n o g u s p i n j a n j a iscrpli su n j e g o v e s n a g e . T r e b a l o bi da
se z a d o v o l j i p o s t i g n u t i m , a u m e s t o toga n j e g o v a a m b i c i j a ga t e r a d a l j e ,
vie i g o r e , gde jc v a z d u h za n j e g a isuvie r a z r e e n i na k o j i on n i j e
n a v i k a o . S t o g a ga stie u p o z o r a v a j u a n e u r o z a . ( G W 1 6 , 2 9 9 ff.)

INKUBACIJA SNA

Pod inkubacijom sna ovde razumemo reakciju usnule due

na vane dogaaje u ivotu i na osnovna ivotna pitanja. Kao to su
ljudi u antiko doba, dok su spavali u hramovima, od proricanja
putem sna traili pouku ili isccljcnje (na primer u Epidauru), tako i
mnogi savremeni ljudi doivljavaju da se neki problem " i z l e e "
tokom snevanja. Izvesne podvrste inkubacije sna ine iskustva da se
na nereena pitanja ujutru, prilikom buenja ili ve tokom snevanja, nudi
neko r e e n j e . M n o g i pisci i n a u n i c i potvruju kako su usnili
kreativne ideje ili ak i sama otkria (tako je K c k u l e usnio svoj
bcnzolski prsten ili sluajevi u knjizi: Dichter erzahlen ihre Traume,
izdava M. Kiessig).
Kod inkubacije sna dua sc usmerenim pitanjem pre spavanja
podstie na bavljenje dotinim problemom i da insceniranjem sna i

67

kombinacijom raznih slika i motiva prui neki ifrovani odgovor. 1

kada slike iz sna najee ne prenose nikakva patentna reenja (to
se u nekim prilikama moe desiti), ipak te slike i simboli skiciraju
b a r pravac za reenje k o j e se trai. Onaj ko je na s o p s t v e n i m
analizama kolovan za rad na snu, ko se due bavi svojim snovima
ili je na duim seminarima o snovima " l e a o " na svojim problemima
i pitanjima, imae najee drugaija iskustva sa inkubacijom sna
nego n e k o ko iz iste radoznalosti eli to da uzgred isproba. U
mnogim aspektima psihologije sna Jung dodiruje pojam inkubacije
sna samo na izgled, kao neki marginalni fenomen. Meutim, onaj
k o j e blie prouavao Jungovu praksu funkcionisanja sna u njegovoj
psihoterapiji, otkrie mnoga uputstva koja su duboko povezana za
inkubacijom sna. Jung esto ohrabruje svoje pacijente, naroito u
tekim ivotnim situacijama ili u neurotinim zamkama, da paze na
snove ili ak da u njima trae odgovor ili putokaz. Kritiari ili ljudi
sa malim iskustvom sa snovima ne bi smeli da sa svojim preuranjenim
sudom misle da je to vraanje u arhaine tehnike proricanja ili u
primitivna stanja duha. I kad nae Ja predstavlja centralnu instancu
za tumaenje naih snova, i onda Selbst zna vie, j e r ono to crpi iz
izvora bia.

INTEGRACIJA

Psihika integracija slui za uspostavljanje linog o c e lotvorenja, budui da se odvojeni delovi linosti uklapaju u samu
linost. Integracija je vaan korak na putu individuacije i samoo s t v a r c n j a . A k o r a z l i i t i p a r c i j a l n i aspekti l i n o s t i egzistiraju
nepovezano, onda moe doi do disocijacije linosti (razdvajanje i
bolno cepanje). Integrativna sposobnost izraz je zdravog i normalnog

68

Ja. Naroito u leenju neuroza, integracija razdvojenih i potisnutih

sadraja predstavlja vaan proces ( 1 ) .
U Jungovim spisima pojam

integracije je

od

funda-

m e n t a l n o g z n a a j a u dve sledee oblasti. S j e d n e strane je to u

s u o a v a n j u sa S c n k o m a s druge strane posredi su v i e s l o j n e
interakcije izmeu svesti i nesvesnog. Jung esto govori o integraciji
S c n k e kao tamne strane linosti. D o k mnogi svoju Scnku projektuju
na druge ili na " d r u t v o " , neuroza najpre dovodi do napora za
integraciju tih snaga. Pored toga, Jung oznaava integraciju nesvesnih sadraja kao "osnovnu operaciju" svoje kompleksne psihologije (2).
(1) K o n f r o n t i r a n j e s a a r h e t i p o m ili s a n a g o n o m p r e d s t a v l j a
etiki problem p r v o g r e d a , iju hitnost m o e da oseti s a m o o n a j ko se
nalazi pred neminovnou odluivanja o asimilaciji nesvesnog i o
i n t e g r a c i j i s v o j e linosti. O v a n e v o l j a snalazi s a m o onoga ko s h v a t a da
i m a n e u r o z u ili sa s v o j o m d u e v n o m s i t u a c i j o m ne s t o j i b a n a j b o l j e .
T a k v i h ljudi izvesno n i j e m n o g o . O n a j ko je u preteni j o j m e r i prosean
o v e k , u naelu nita ne shvata a i n e m a p o t r e b e za (im, j e r j e d i n i k o j i
z a i s t a m o e d a ini g r e k e , t o j e veliki a n o n i m u s k o j i s c u o b i a j e n o
o z n a a v a k a o " d r a v a " ili " d r u t v o " . M e u t i m , o n a j k o zna d a neto
od njega zavisi ili da bi b a r t r e b a l o da zavisi, osea se o d g o v o r n i m za
s v o j e d u e v n o s t a n j e , i to u t o l i k o vie u k o l i k o j a s n i j e vidi k a k a v bi
m o r a o biti da bi postao z d r a v i j i , stabilniji i p o d o b n i j i . A k o sc on,
t a v i c , n a l a z i na putu a s i m i l a c i j e n e s v e s n o g , onda moe biti s i g u r a n
da nc moe p o b e i od tekoa k o j e ine n e u m i t n u k o m p o n e n t u n j e g o v e
p r i r o d e . O b i a n o v e k i m a , naprotiv, p r a v o p r v e n s t v a d a b u d e sasvim
n e d u a n za svoje velike politike i s o c i j a l n e k a t a s t r o f e , u k o j e se upleo
itav svet. Njegov zavrni bilans odgovara tome, dok drugi ima
mogunost da pronae duhovno stanite, carstvo koje " n i j e ovo
z e m a l j s k o " . ( G W 8, 410)
(2) I n l e g r i s a n j e nesvesnih s a d r a j a u svest, to ini osnovnu
operaciju kompleksne psihologije, predstavlja utoliko principijelnu
promenu ukoliko odstranjuje samovlae subjektivne Ja-svesti i njoj
s u p r o t s t a v l j a n e s v e s n e k o l e k t i v n e s a d r a j e . S v e s t o sebi p o j a v l j u j e se
u zavisnosti od dva f a k t o r a : prvo od uslova kolektivne, odnosno socijalne
svesti, i drugo, od nesvesnih kolektivnih dominanti, odnosno a r h e -

69

tipova. Ovi p o s l c d n j i r a s p a d a j u se fenomcnoloUi u dve k a t e g o r i j e : u

n a g o n s k u s f e r u , s j e d n e s t r a n e , i a r h e t i p s k u sferu, s d r u g e s t r a n e . P r v a
r e p r e z e n t u j e p r i r o d n e p o d s t i c a j e , a druga one d o m i n a n t e k o j e s t u p a j u
u svest k a o opte ideje. I z m e u s a d r a j a k o l e k t i v n e svesti, k o j i se
p r e d s t a v l j a j u k a o o p t e p r i h v a e n e istine i onih iz k o l e k t i v n o g n e s v c
snog, postoji suprotnost, k o j a jc toliko izraena da ove poslednje n a u n a
i s t r a i v a n j a i p o s m a t r a n j a i s k l j u u j u k a o potpuno i r a c i o n a l n e i, tavie,
o d b a c u j u ih na n e o p r a v d a n n a i n k a o b e s m i s l e n e , k a o da oni uopte i
n e p o s t o j e . P s i h i k i f e n o m e n i ove v r s t e , m e u t i m , p o s t o j e . I k a d a n a m
se ine b e s m i s l e n i m , onda to s a m o d o k a z u j e da ih ne r a z u m e m o . K a d a
j e n j i h o v o p o s t o j a n j e v e j e d n o m s h v a e n o , onda oni vie n e mogu biti
p r o g n a n i i z slike sveta, a k iako s e p o i m a n j e sveta k o j e d o m i n i r a sveu
pokae nesposobnim da shvati fenomene o kojima je re. Savesno
i s t r a i v a n j e ovih p o j a v a u k a z u j e na n j i h o v veliki z n a a j i stoga se ne
moe o t r g n u t i s a z n a n j u da izmeu k o l e k t i v n e svesti i k o l e k t i v n o
nesvesnog p o s t o j i gotovo n e p r e m o s t i v a s u p r o t n o s t , u k o j o j s u b j e k t vidi
sebe samog. ( G W 8, 423)

INTROVERZIJA

In tro verzija je tip zauzetog stava, kod kojeg se interesovanjc

u s m e r a v a prvenstveno n a unutarduevna zbivanja. A k o j e svest
oveka introvertno usmerena i nosi taj peat, onda nesvesno deluje
kompenzatorski, dakle ekstraveilno. Oba stava odlikuje temeljno
psiholoko dranje oveka i pokazuju usmerenje psihike energije
(libido). Sva panja i svi odnosi introvertnog oveka manje su upravljeni
na objekte iz spoljanje stvarnosti, a vie na subjekt i sopstvenu
subjektivnost ( 1 ) . Ovaj tip zauzetog stava je relativno utvren od
s a m o g r o e n j a , dok s u etiri o r i j e n t a c i o n e f u n k c i j e v a r i j a b i l n e
prirode. D o k j e stav po sklonosti dominantan u prvoj polovini ivota

70

i pomae oveku u pronalaenju svog mesta u ivotu, to bi u drugoj

polovini ivota trebalo da se razvije i njegov antipod (kao nesvesna
ekstroverzija).
Introvertni tip zauzetog stava blie jc okarakterisan na
nekim primerima i iskustvima iz neposrednog ivota ( 2 ) . Introvertni
ljudi su ozbiljnog temperamenta i rado se drue sa misaonim ljudima.
Kod kue i u drutvu su tihi, uzdrani i radije sluaju druge umesto
da sami govore. B o l j e se izraavaju pismeno nego usmeno. V i e
naginju p o s m a t r a k o m stavu, n e g o da aktivno kreiraju ivot. U
ivotnoj praksi teko se sree ista i jednoznana varijanta ovog tipa,
a najee postoje meoviti tipovi zauzetog stava.
(1) Introverzija. I n t r o v e r z i j a je o k r e t a n j e libidu ka u n u t a r n j o j
strani. T i m e je izraen negativan odnos s u b j e k t a prema o b j e k t u .
I n t e r e s o v a n j e se ne k r e e p r e m a o b j e k t u , nego se povlai od n j e g a na
s u b j e k t . N e k o k o j e i n l r o v e r t n o n a s t r o j e n misli, osea i dela n a nain
koji j a s n o u k a z u j e na to da je s u b j e k t u p r v o m redu motivator, dok
o b j e k t u p r i p a d a najvie s e k u n d a r n i z n a a j . I n t r o v e r z i j a moe imati vie
i n t e l e k t u a l a n ili vie emotivni k a r a k t e r , a moe se, isto l a k o , odlikovati
i n t u i c i j o m ili i m p r e s i j o m . I n t r o v e r z i j a j c aktivnu a k o s u b j e k t eli
izvesnu i z o l a c i j u od o b j e k t a , a pasivna a k o s u b j e k t n i j e u s t a n j u da
r e a k t i v n u s n a g u o b j e k t i v n o g l i b i d a p o v r a t i iznova n a o b j e k t . A k o j e
i n t r o v e r z i j a h a b i l u a l n e p r i r o d e , o n d a g o v o r i m o o introvertnom tipu.
( G W 6, 8 3 3 )
(2) N a s u p r o t t o m e , introverzija k o j a se ne o k r e e o b j e k t u nego
s u b j e k t u i k o j a se u p r a v o ne o r i j e n l i e ka o b j e k t u , nc moe sc o d m a h
r a z a z n a t i . I n t r o v e r t n a l i n o s t n i j e , n a i m e , p r c d u s r c l l j i v a , nego j c
s p r e m n a n a stalno p o v l a e n j e p r e d o b j e k t o m . O n a j e z a t v o r e n a p r e m a
s p o l j n j i m z b i v a n j i m a , nc ini ono to i d r u g i i n e , p o s e d u j e i z r a z i t u
o d b o j n o s t p r e m a d r u e n j u im s e n a e meu veim b r o j e m l j u d i . N a
v e i m s k u p o v i m a s e o s e a u s a m l j e n o i i z g u b l j e n o . U k o l i k o s c vie
n a v a l j u j e na n j e g a , utoliko on t o m e p r u a vei otpor. N i k a k o ne voli
" p r i s u t n o s t " a isto t a k o m a l o voli da a r k o s a r a u j e i p o d r a a v a . O n o
to on ini, ini na svoj n a i n , i s k l j u u j u i i dalje s p o l j n j e u l i c a j e .
Njegov nastup naginje ka nespretnosti, pa jc sloga esto sputan i
d o g a a mu sc da s v o j o m o s o r n o m i m r z o v o l j n o m n e p r i s t u p a n o u ili

71

prcvazienom

sumnjiavou odbija ljude. Svoja dobra svojstva

p r v e n s t v e n o z a d r a v a za s e b e i, nc r e l k o , ini sve da ih p r i k r i j e . P o m a l o
je n e p o v e r l j i v , svojeglav, esto pati od o s e a n j a nie vrednosti i zato je
z a v i d l j i v . N j e g o v s t r a h u odnosu n a o b j e k t n e p o i v a n a s t r a l j i v o s t i ,
n e g o n a t o m e to m u s e t o p r i i n j a v a u n e g a t i v n o m s v e d u , k a o n a
metljivo, snano i ak ugroavajue. Stoga on rado nasluuje rave
s t v a r i , p o s e d u j e veiti s t r a h , moe sebe uiniti s m c n i m i po pravilu je
lino v e o m a o s e l l j i v , p a s e z a t o o k r u u j e o g r a d o m o d b o d l j i k a v e ice
k o j a je esto toliko gusta i n e p r o b o j n a da bi i on s a m r a d i j e inio sve
d r u g o nego da sedi iza n j e . U odnosu na svet p r i m e n j u j e j e d a n r a z u c n
sistem bczbednosti koji se sastoji iz skrupuloznosti, pedanterije,
tedljivosti, paljivosti, uznemirene savesnosti, opreza, mune kor e k t n o s t i , utivosli i uvek b u d n e n c p o v c r l j i v o s t i . U n j e g o v o j slici sveta
n e d o s t a j u r u i a s t i tonovi, j e r on je k r i t i a n i nalazi dlaku u j a j e t u . U
n o r m a l n i m o k o l n o s t i m a on je z a b r i n u t i p e s i m i s t a , j e r s m a t r a da svet
i o v c a n s l v o nisu d o b r i , nego da p r i t i s k u j u i gaze p o j e d i n c a k o j i se u
n j i h o v o m krilu nikad nc osea p r i h v a e n i m . Ali ni on ne p r i h v a t a svet,
b a r n e n e p o s r e d n o , n e g o s e sve m o r a p r e t h o d n o m e r i t i i v r e d n o v a t i
p r e m a n j e g o v i m k r i t i k i m m e r i l i m a . Naposletku p r i h v a t a s a m o ono to
i z i n a e m n o g i h s u b j e k t i v n i h r a z l o g a moe u i n i l i s v o j i m . ( G W 6 ,
1046)

INTUICIJA

U smislu j u n g o v s k e t i p o l o g i j e , intuicija jc o p a a n j e na
n e s v e s n o m putu. M o nasluivanja daje sposobnost spoznavanja
m o g u n o s t i sadranih u stvarima i saznanja pozadine odreenih
situacija. To je jedna vrsta instinktivnog obuhvatanja celovitog utiska
( 1 ) . D o k se emotivni tipovi, zahvaljujui svom dobro razvijenom
prilagoavanju stvarnosti, mogu pridravati reda i pravila, intuitivci
se snanije povode za svojim fantazijama i imaginacijama. Prema

72

tipovima zauzetog stava, r a z l i k u j e m o introvertni i ekstrovertni

intuitivni tip. Ovaj poslednji primcnjujc svoju m o nasluivanja
najee uspeno u stvarnosti, pri emu, na primer, kao poslovni
o v e k n a s l u u j e ta e doneti uspeh ili kao novinar predosca
aktuelne teme. Svi kreativni ljudi i umetnici stvaraoci poseduju
solidno r a z v i j e n u ekstrovertnu intuiciju k o j a im o m o g u a v a
ostvarenje unutranjih predstava. K o d introvertne intuicije m o
nasluivanja je prvenstveno okrenuta ka unutranjosti. Ovom tipu
pripadaju religiozni proroci i vidovnjaci, kao, na primer, mistiari
Jakob Berne, Svedenborg i drugi. I amani nasluuju i oseaju poruke
svojih predaka i duhova i saoptavaju ih svome narodu. Introvertna
intuicija predstavlja funkciju opaanja radi promena i transformacija
u arhetipskom svetu.
Opte odlike intuitivaca su, izmeu ostalih, sledee: rado
ine neto fantastino i za to dobijaju iz sveta slika sopstvene due
brojne kreativne ideje. Od literature rado itaju poeziju i fantastine
prie. Kada ele da putuju, kofer pakuju n a j e e u poslednjem
trenutku, j e r im je vanija spontanost od dugoronog planiranja. I
za svoj godinji odmor ne prave najee nikakve vrste planove,
nego slede svoje spontane ideje. Njihove odluke najee proizlaze
iz trenutnih pomisli. Kod mnogih stvari dobijaju ukupan utisak, dok
pojedinosti nc opaaju sa toliko tanosti.
(I)

Intuiciju

(intueri -

gledati,

posniatrati)

ju,

po

mom

s h v a t a n j u , o s n o v n a p s i h o l o k a f u n k c i j a . I n t u i c i j a j e ona p s i h o l o k a
f u n k c i j a k o j a prenosi o p a a n j a nesvesnimputem. P r e d m e t tog o p a a n j a
m o e b i t i s v e : s p o l j a n j i i u n u t r a n j i o b j e k t i ili n j i h o v i s p o j e v i .
O s o b i t o s t i n t u i c i j e je u tome to ona n i j e ni ulna p e r c e p c i j a , ni
o s e a n j e , ni i n t e l e k t u a l n i z a k l j u a k , iako se moe j a v l j a t i i u tim
o b l i c i m a . K o d i n t u i c i j e s e izvcstan s a d r a j p o k a z u j e k a o gotova c e l i n a ,
a da n i s m o u s t a n j u da n a v e d e m o ili p r o n a e m o na k o j i je n a i n t a j
s a d r a j o s t v a r e n . I n t u i c i j a j e v r s t a instinktivnog p o i m a n j a bilo kakvih
s n d r a j a . K a o i oset, ona je irucionulna ulna f u n k c i j a . N j e n i s a d r a j i ,
kao i sadraji oseta, imaju k a r a k t e r datosti, nasuprot karakteru
" i z v e d e n o s l i " , " p r o i z v e d e n o s t i " emotivnih i mislenih s a d r a j a . Z a t o

73

i n l u i l i v n o s a z n a n j e (lobija svoj k a r a k t e r pouzdanosti i izvcsnosli, pa je

stoga S p i n o z a m o g a o da s m a t r a da je "scientiu intuitivu" najvii o b l i k
s a z n a n j a . Ta osobina je z a j e d n i k a i i n t u i c i j i i p e r c e p c i j i , i j a jc Fizika
osnova razlog i u z r o k n j e g o v e izvcsnosli. Isto t a k o , izvesnost i n t u i c i j e
z a s n i v a s e n a o d r e e n o m p s i h i k o m s t a n j u s t v a r i , ali o s t v a r i v a n j e i
p r i p r a v n o s t ovoga bili su nesvesni.
I n t u i c i j a se p o j a v l j u j e u subjektivnom ili objektivnom o b l i k u .
P r v i znai opaanje nesvesnih psihikih stanja stvari k o j a poseduju
poglavito s u b j e k t i v n o p o r e k l o , a drugi o b l i k j e o p a a n j e s t a n j a s t v a r i
koje poivaju na subliminalnim opaanjima na objektu i na njima
i z a z v a n i m s u b l i m i n a l n i m o s e a n j i m a i m i s l i m a . T r e b a l o bi razlikovati
konkretne i apstraktne

oblike

intuicije, zavisno

od

stepena

ulnog

s u d e l o v a n j a . K o n k r e t n a i n t u i c i j a p r e n o s i o p a a n j e k o j e s c odnosi n a
injeninost stvari, a apstraktna intuicija je posrednik opaanja
idealnih s a s t a v a . K o n k r e t n a i n t u i c i j a p r e d s t a v l j a r e a k t i v a n p r o c e s , p r i
e m u ona n e p o s r e d n o proizlazi iz d a l i h s t a n j a s t v a r i . N a s u p r o t t o m e ,
a p s t r a k t n a i n t u i c i j a , b a k a o i a p s t r a k t n i oset, ima p o t r e b u za izvesnim
e l e m e n t o m u s m e r e n j a , za v o l j o m ili n a m e r o m . ( G W 6, 8 3 4 )

INCEST

Simbolika incesta izraava duboku enju oveka za o c e lotvorenjem i ponovnim roenjem. Ne radi se, dakle, o seksualnoj
simbolici i stremljenju ka seksualnom sjedinjavanju sa roditeljskim
delom suprotnog pola, nego je re o sjedinjavanju sa samim sobom
( 1 ) . Po Jungu, znaaj zabrane incesta je u tome da sprei seksualne
pobude prema m a j c i ili ocu i da ujedno inspirie matu u njenom
traganju za drugim moguim reenjima i simbolinim znaenjima
incesta. Dok bi konkretno nerazumevanje seksualne poude dovelo
do kobnih veza i do simbioze izmeu roditelja i dece, dotle simbo-

74

lino razumevanje omoguuje celovit razvitak i otvara line slobode.

Po J u n g u , incestna elja nagoni o v e k a na duhovni preporod i
obnovu, koja se ne shvata samo kao psiholoki zadatak, nego i kao
religiozno iskustvo. Kao primer iz biblijskog predanja pomenimo,
radi razumevanja, razgovor Isusa sa stareinom Nikodimom. Kada
mu Isus pria o tajni ponovnog roenja, Nikodim to zamilja sasvim
konkretno i kae kako bi morao ponovo ui u telo svoje majke i roditi
se po drugi put. Onda mu Isus tumai tu simboliku kao duhovno
iskustvo, slino onome kako to danas ini terapeut (Jevanelje po
Jovanu,

gl.

3).

Simbolika incesta nije samo modcl-predstava za Junga i

mukarce, nego ona vai i za devojke i ene. Slino uvoenju mladia
putem njegovih incestnih matanja u njegovu sopstvenu seksualnost,
to se dogaa i keri u njenom erotsko-seksualnom odnoenju prema
ocu. Kada otac, nasuprot tome, potiskuje svoje erotske nagone ili je
seksualno ravnoduan, onda se kerka ometa u svom psiho-seksualnom razvitku. Zabrana incesta spreava seksualno iskustvo sa roditeljima
(mada se to uvek iznova dogaa) tako da incestna matanja dovode
do emocionalne stimulacije i time ujedno otvaraju dubinske slojeve
due.
U incesruoznim matanjima i eljama deteta Jung vidi klicu
mogunosti da putem prisne i emocionalne veze sa roditeljima
postane svesno svojih sopstvenih seksualnih oseanja. Ovo slino
deluje na ivotne obrasce i kod odraslog oveka i predstavlja traganje
due za obnovom i ponovnim roenjem. Pri tom seksualne slike i
oseanja pokazuju intenzitet i kvantitet elje za obnovom i sjedinjenjem
sa samim sobom (2).
Ono to u Jungovom razumcvanju incesta predstavlja pomo
i novost je to da se psihikim sjedinjenjem sa dotle neintegrisanim
delovima linosti omoguuje celovit odnos prema ovim ivotnim
moima u sebi samom. A k o se ovek vraa u taj ivotni obrazac,
onda njegova dua dospeva u sferu materinskog instinkta i odatle

75

dobija o i v l j a v a j u e i stvaralake impulse. D o k p l a l j i v o prenag l a a v a n j e zabrane i n c e s t a m o e , s j e d n e strane, da dovede do

intelektualizacije i racionalizacije ivota, "divlje fantazije o incestu"
ele, s druge strane, ba da spree "isuivanje" prirode ( 3 ) .
O s v e i v a n j c naih incestuoznih m a t a n j a , terapeutska
obrada tih potiskivanja ili, ak, oprezno ophoenje sa sopstvenim
incestnim o i l j c i m a , predstavljaju muan, a ujedno i veoma bitan
p o d u h v a t za p s i h o - s e k s u a l n i r a z v i t a k i za s u s r e t a n j e sa dnom
sopstvene due.
(1) Incest simbolizuje sjedinjavanje sa vlastitim biem,
i n d i v i d u a c i j a ili o s t v a r e n j e S o p s l v a i i m a , zbog visokog vitalnog z n a a j a
ovih p o s l e d n j i h , p r i g o d n u , g o t o v o n e p r i j a t n u f a s c i n a c i j u a k o n c u
b r u t a l n o j s t v a r n o s t i , onda b a r u psihikim z b i v a n j i m a pod k o n t r o l o m
nesvesnog, k a o to j e d o b r o p o z n a t o svim z n a l c i m a p s i h o p a t o l o g i j e . I z
toga r a z l o g a , a ne m o d a zbog incestnih s l u a j e v a , p r a b o g o v i su gotovo
uvek raali putem incesta. Incest predstavlja j e d n o s t a v n o stepen
s j e d i n j a v a n j a iste v r s t e k o j e n e p o s r e d n o sledi p r a i d e j u s a m o o p l o e n j a .
(G\V 1 6 , 4 1 9 )
(2) P o s t o j a n j e incestuoznog aspekta ne znai samo inte
l e k t u a l n u p o t e k o u , nego i a f e k t i v n o o t e a v a n j e t e r a p e u t s k e s i t u a c i j e .
U tom se a s p e k t u , n a i m e , k r i j u n a j t a j a n s t v e n i j a , n a j m u n i j a , n a j
snanija, najnenija, najstidljivija,

najplaljivija,

najiaenija,

n n j n e m o r a l n i j a i , u j e d n o , n a j s v e t i j a o s e a n j a k o j a o b l i k u j u neopisivo
i n e o b j a n j i v o o b i l j e l j u d s k i h odnosa i f o r m i r a j u ih s n a g o m p r i n u d e .
P o p u t p i p a k a o k l o p o d a , oni sc nevidljivo o b a v i j a j u oko r o d i t e l j a i deee
i p u t e m t r a n s f e r a oko I c k a r a i p a c i j e n t a . Ta p r i n u d a se o i t u j e u
neodoljivosti i upornosti neurotinog simptoma i u oajniki davljen i k o m h v a t a n j u z a i n f a n t i l n i s v e t ili z a l e k a r a . R e " s u m a n u t o s l "
nenadmano karakterie to stanje. ( G W 16, 371)
(3) Z a s i g u r n o j c blisko pretpostaviti d a j c z g o d n i j e j e d n o t a k o
v e o m a k o m p l i k o v a n o p i t a n j e p r e b a c i t i u n e k u drugu oblast i t a m o ga
p r e d s t a v i t i k a o reenu stvar. Ali j e d n o takvo o b j a n j e n j e j e ipak isuvie
j e d n o s t a v n o i psiholoki p o g r e n o , kad bi se m o r a l o pretpostaviti da je
taj p r o b l e m k a o t a k a v ve j e d n o m svesno p o s t a v l j e n , o c e n j e n k a o teak
i zato p r e b a e n na n e k u d r u g u osnovu. T a k a v z a h v a t o d g o v a r a s a v r c -

76

l u n i m r a z m i l j a n j i m a , ali ne duhu d a l e k e prolosti, a i n e m a n i k a k v i h

i s t o r i j s k i h d o k a z a za sline n e u r o t i n e o p e r a c i j e . tavie, svi d o k u m e n t i
govore u prilog tome da se taj problem uvek j a v l j a o izvan n a m a
p o z n a t o g p s i h i k o g s v e t a . T o j e b i l o sveto v e n a n j e b o g o v a , m i s t i n i
p r e r o g a t i v v l a d a l a c a , sveteniki ritual itd. R e je o a r h e t i p u k o l e k t i v n o
nesvesnog k o j i je r a s t u o m sveu v r i o sve vei u l i c a j na ivot svesti.
D a n a s se s v a k a k o ini da je c r k v e n a a l e g o r i k a o m l a d o e n j i i nevesti,
a da nc g o v o r i m o o s a s v i m z a s t a r e l o m s j e d i n j a v a n j u a l h e m i j e , toliko
izbledela da se p o j a m i n c e s t a j o s a m o moe sresti u k r i m i n a l i s t i c i i u
s e k s u a l n o j psihopatologiji. F r o j d o v o o t k r i e tzv. " E d i p o v o g k o m p l e k s a " ,
posebnog problema incesta uopte i njegove sasvim univerzalne
r a s p r o s t r a n j e n o s t i , r e a k t i v i r a l o j e s t a r u p r o b l e m a t i k u , ali z a s a d s a m o
za l e k a r e k o j i se z a n i m a j u za p s i h o l o g i j u . ( G W 14/1, 1 0 4 )

ISCELJENJE

Iako pojam isceljenja nije jungovske prirode, uvrstio sam ga

ovde zbog toga to o dubokom razumevanju terapije i isceljenja Jung
ima da k a e bitne stvari. Za proces p s i h i k o g ozdravljenja od
fundamentalnog z n a a j a je ne samo odnos poverenja izmeu
pacijenta i terapeuta (transfer), nego i transpersonalno zbivanje, u
kojem sputani i neurotini ovek iznova nalazi prikljuak na svoje
k o r e n e i s p o z n a j e lekovite m o i arhetipskih slika. Uz p o m o
terapeuta, njegovo uivljavanje i tumaenje pacijentu omoguuju da
se suoi sa svojim strahotvomim oseanjima i traumatskim komple
ksima, oivljavajui ih ponovo i uredujui njihovu psihodinamiku
( 1 ) . U o v o m v i e s l o j n o m procesu terapeut ne srne da pacijentu
namee svoje kurativne namere i uverenja, nego mora potovati i
prihvatati razvojne mogunosti pacijenta. U procesu isceljenja i
ozdravljenja arhetipske slike i mitoloke predstave pomau da se

77

"pokrene unutranjost ovekova" da bi integrisala lekovite moi iz

duevne dubine ( 2 ) . Za psihiko ocelotvorenje bitno je ne samo da
se pomenute ivotne energije opaze i prihvate nego i da doprinesu
fundamentalnoj promeni ivota ( 3 ) . Kada pacijent posle dugotrajnih
napora otkrije i realizuje prikriveni smisao neurotskog simptoma,
onda je to esto neodrivo i besmisleno. Za proces ozdravljenja bitni
su i slike, simboli i mitske predstave, j e r se povezuju sa duevnom
dubinom i time omoguuju novu orijentaciju.
(1) K a d a bi lekovito dcjsrvo zavisilo jedino od p o n a v l j a n j a
d o i v l j a j a , onda b i s c a b r c a k c i j a p a c i j e n t a mogla izvriti sasvim s a m a ,
t a k o r e i k a o veba. N j e m u n c b i bio p o t r e b a n niko k o c sedeti p r e k o
puta i primati njegove afekte. Intervencija lekara je apsolutno neop
h o d n a i bez d a l j e g a je v i d l j i v o ta za p a c i j e n t a znai k a d a m o e da svoj
doivljaj poveri jednom saoseajnom lekaru punom razumcvanja.
N j e g o v a svest nalazi u l e k a r u m o r a l n i oslonac protiv a f e k t a njegovog
t r a u m a t s k o g k o m p l e k s a k o j i ne moe da s a v l a d a . On vie n i j e s a m u
b o r b i protiv tih e l e m e n t a r n i h sila, nego je tu ovek k o m e on nudi s v o j e
p o v e r e n j e , o v e k koji mu dri s i r a n u i lime mu prua m o r a l n u p o d r k u
koja mu je potrebna za suzbijanje tiranije nekonlrolisanih emocija. Na
taj nain j a a n j e g o v a svest d o k ne s m o g n e snage da inlegric k o m p l e k s
i da k o n a n o s a v l a d a a f e k t . ( G W 16, 2 7 0 )
(2) I z g l e d a k a o d a p r o c e s o z d r a v l j e n j a l c s n a g e m o b i l i c z a
svoje svrhe. M i t s k e predstave zadiru sa s v o j o m s o p s l v c n o m s i m b o l i k o m
u dubinu l j u d s k e due, u i s t o r i j s k e t e m e l j e , gde na r a z u m , v o l j a i d o b r a
n a m e r n n i k a d a n c d o s e u , j e r o n e p o t i u i i z onih d u b i n a i g o v o r e
j e z i k o m k o j i n a d a n a n j i r a z u m , dodue, n c r a z u m e , ali k o j i , t a k o r e i ,
" p o k r e e u n u t r a n j o s t o v e k a " . D a k l e , ono to bi nas moglo uplaiti k a o
r e g r e s i j a , vie je reculerpour mieu.v suuler, p r i k u p l j a n j e i i n t e g r i s a n j e
s n a g a , k o j e ( o k o m r a z v o j a u s p o s t a v l j a j u novi p o r e d a k .
N e u r o z a n a ovom s t e p e n u p r e d s t a v l j a istu duevnu p a t n j u ,
k o j o j s e n i j e moglo prii u o b i a j e n i m r a c i o n a l n i m m e t o d i m a . S t o g a n i j e
mali b r o j p s i h o t e r a p e u t a koji u k r a j n j o j liniji, k a d a sc p o k i d a j u sve niti,
p r i b e g a v a j u j e d n o j o d p o z n a t i h r e l i g i j a ili k o n f e s i j a . N i j e m o j o b i a j
da i s m e v a m t a k v a n a s t o j a n j a . t a v i e , m o r a m istai da sc ona t e m e l j e

78

n a v e o m a i s p r a v n o m i n s t i n k t u , a k o d a n a n j e religije j o uvek p o s e d u j u
ive o s t a t k e mitskog d o b a . ( G W 1 6 , 19)
(3)

Za

objektivno

razumcvanje

njegove

bolesti

za

uspostavljanje ljudskog odnosa potrebno jc znanje, i to ne isto

m e d i c i n s k o z n a n j e k o j e s e odnosi n a o g r a n i e n o p o d r u j e , nego i r o k o
p o z n a v a n j e svih a s p e k a t a l j u d s k e due. T r e t m a n m o r a da postigne vie
od prostog razreenja starog bolesnog stava; on m o r a da dovede do
z a u z i m a n j a n o v o g stava k o j i j e z d r a v i v i t a l a n . Z a t o j e esto p o t r e b n a
temeljita promena shvatanja ivota. Pacijent ne treba samo da bude
s p o s o b a n da shvati u z r o k i p o r e k l o svoje n e u r o z e , ve m o r a da sagleda
c i l j k o j e m tei. O n o bolesno u n j e m u ne moe se j e d n o s t a v n o o d b a c i t i
k a o s t r a n o telo a da se o v e k istovremeno nc izloi opasnosti r a z a r a n j a
neeg b i t n o g , to t a k o e t r e b a da ivi. Na z a d a t a k nije da neto
u n i t i m o , nego b i s m o trebali da n e g u j e m o i o d r a v a m o ono to eli da
r a s t e , sve d o k ono ne bude moglo da igra svoju ulogu u celini due. (G\V
16, 293)

JA (JA-KOMPLEKS)

J a , odnosno J a - k o m p l e k s , ini, kao centar svesti, samo

iseak i dco celokupne linosti. "Ja-komplcks je sadraj svesti ba
kao i uslov svesti, jer psihiki element mi je svestan ukoliko sc odnosi
na J a - k o m p l e k s " ( 1 ) . Jung govori o Ja-kompleksu da bi naznaio
mnotvo duevnih elemenata i funkcija k o j e su sadrane u ovom
parcijalnom kompleksu integralne linosti. Dok Sopstvo (Selbst)
obuhvata celinu ljudskog bia i due, Ja/Ego je vezivni faktor svesti,
budui da on koordinira slike iz seanja i ulne funkcije i upravlja
njima (2). E g o je nadlean za ouvanje linosti i njenog kontinuiteta
i za lini identitet. Ego obavlja i proveru stvarnosti oko nas i u nama.
U J a - k o m p l e k s u opaamo suprotnosti i tenzije izmeu svesti i

79

nesvesnog. Ja pokuava da neprekidno asimilira nesvesne sadraje

i da ih p r e n e s e u s p o z n a j n e m o g u n o s t i svesti. D a l j e , E g o je
povezujui faktor i posrednik u odnosu na Senku i duevne slike kao
to su Animus i Anima. Ako se izjednae Ja i Sopstvo i ako Ja ostane
povezano sa Sopstvom u prvobitnom i nesvesnom identitetu, onda
dolazi do inflacije svesti i potekoa u prilagodavanju stvarnosti. Zato
bi Ja trebalo

da,

po Jungu,

(dopunjavajuoj) funkciji prema

stalno

stoji u kompenzatorskoj

Sopstvu. Procesi samoregulacije

celokupne psihe mogu se realizovati poveanom samospoznajom.

Time se popravljaju mogunosti odnosa sa blinjima i sa svetom, j e r
jedinkom vie ne upravljaju njeni nesvesni kompleksi i motivacije.
(1) P o d p o j m o m J a p o d r a z u m e v a m k o m p l e k s p r e d s t a v a k o j i
ini sredite polja m o j e svesti i za koji mi se ini da ima veliki
k o n t i n u i t e t i identitet sa s a m i m s o b o m . S t o g a govorim o Ja-kompleksu.
J a - k o m p l e k s je ne s a m o s a d r a j svesti, nego i uslov svesti, j e r svesnost
je za mene psihiki element ukoliko je vezan za J a - k o m p l c k s . Ali ukoliko
j e J a - k o m p l e k s s a m o c e n t a r m o j e s v e s t i , o n onda n i j e i d e n t i a n s a
celinom m o j e psihe, nego j e s a m o k o m p l e k s meu drugim k o m p l e k s i m a .
S t o g a p r a v i m razliku izmeu Ju i Sopstvu ( S e l b s t ) , ukoliko je Ja s u b j e k t
m o j e svesti, a S o p s t v o s u b j e k t m o j e c e l o k u p n e , d a k l e i nesvesne, psihe.
U tom smislu S o p s t v o bi bila j e d n a ( i d e a l n a ) veliina k o j a u sebi
obuhvata J a . ( G W 6, 810)
( 2 ) S v e s t b i t i m e , k a o odnos p r e m a J a , m o g l a biti d o v o l j n o
razumljiva. Meutim, kritina taka jc J a . la treba podrazumcvali
pod p o j m o m J a ? U z svo j e d i n s t v o J a re j e , oigledno, o j e d n o j k r a j n j e
raznovrsno k o m p o n o v a n o j veliini. Ono poiva na odslikavanjima
ulnih f u n k c i j a , k o j e p r e n o s e n a d r a a j e i z n u t r a i s p o l j a , d a l j e p o i v a
n a o g r o m n o m n a g o m i l a v a n j u slika p r o t e k l i h z b i v a n j a . Svi ovi v e o m a
razliiti sastavni delovi i m a j u p o t r e b u za s n a n o m k o h e z i o n o m silom a
k a o takvu s m o spoznali svest. T i m e se svest ini n e o p h o d n i m uslovom
p o s t o j a n j a J a . . . Ovo p o i m a n j e J a kao s p o j a duevnih e l e m e n a t a vodi nas
logino ka p i t a n j u o t o m e da li jc Ja c e n t r a l n a slika, o d n o s n o iskljuivi
z a s t u p n i k c e l o k u p n o g l j u d s k o g b i a . Da li Ja u k l j u u j e i u sebi izraava
sve s a d r a j e i f u n k c i j e ? Na to p i t a n j e m o r a m o dati negativan odgovor.
J a - s v e s t j e s t e k o m p l e k s k o j i n c o b u h v a t a celinu l j u d s k o g b i a : ona j e

80

prvenstveno z a b o r a v i l a m n o g o vie nego to zna. O n a je d a l e k o vie ula

i videla i n i k a d a toga n i j e bila svesna. Misli n a s t a j u s one s t r a n e njegove
svesti, ta vie, one su sasvim p r i p r a v n e , a ona nita ne zna o l o m e . O
n e v e r o v a t n o v a n o j r e g u l a c i j i u n u t r a n j i h telesnih p r o c e s a , emu slui
s i m p a t i n i n e r v n i sistem, J a ima j e d v a n e k a k v u bledu p r e d s t a v u . O n o
to J a u sebi s h v a t a , m o d a j c n a j m a n j i deo o n o g a to b i k o m p l e t n a
svest m o r a l a o b u h v a t i t i . ( G W 8, 611 ff.)

KATOLICIZAM

Iako je Jung bio protestant, imao je duboko razumevanje za

katolicizam. U svojim znaajnim religiozno-psiholokim radovima
o misi (1) i ispovesti, Jung jc pokazao kako ovi religiozni rituali i
simboli mogu da utiu na duevni ivot oveka. ak se pretpostavlja da
katolike verske forme posebno obuhvataju nesvesno u oveka. U to
se, na primer, ubraja veoma razvijen svet dogmatskih i religioznih
predstava k a t o l i c i z m a , k o j i pomae u struktuiranju nesvesnih
duevnih sila (2). I u praksi njegove psihoterapije, Jungu je pomagalo
da u leenju katolika - u kompleksnim procesima transfera - prenese
sliku oca na papu. S l i n o ponaanje beleimo i kod p r o j e k c i j e i
prenoenja slike majke na Bogorodicu. Jung dalje smatra da reli
giozna orijentacija oveka i njegov pogled na svet imaju bitan znaaj
za psihiko zdravlje i za unutarnju duevnu ravnoteu. Naposletku
j o sledi zanimljivo pitanje da li religioznost pojaava komplekse
nesvesnog. Prema j e d n o m istraivanju u S A D , k o j e Jung smatra
verifikovanim preko njegovih pacijenata iz svih religija i konfesija,
najvei je broj kompleksa kod Jevrcja, zatim slede protestanti, a tek
se na treem mestu nalaze katolici. Ovo se, izmeu ostalog, svodi na
pomauu i olakavajuu funkciju ispovesti i na spasenje u veri. Poto

8!

je navedeno istraivanje ve starijeg datuma, eleo bih, dopune radi,

da ukazem ukratko na jedno sopstveno istraivanje, prema kojem je
psihoneurotizam katolika u poreenju sa protestantima u najveem
broju pitanja neto vei (up. I I . Hark: Religiose Neurosen, Stuttgart
1984, str. 2 7 6 ) .
(1) ivi p r i m e r d r a m e s a b i b l i j s k i m m o t i v i m a , k o j a p r e d s t a
v l j a t r a j a n j e i m e n j a n j e ivota, j e s t e misa, k a t o l i k o b o g o s l u e n j c . K a d a
p o s m a t r a m o p u b l i k u z a v r e m e svete s l u b e , onda m o e m o videti sve
s t e p e n e od r a v n o d u n o g i f o r m a l n o g p r i s u s t v a , pa do d u b o k e
p o t r e s e n o s t i . G r u p e m u k a r a c a k o j e sc za v r e m e mise n a l a z e u blizini
izlaza, vode s v a k o j a k e svetovne r a z g o v o r e , k r s t e sc sasvim m e h a n i k i i
stoje leerno i, uprkos svojoj nepanji, uestvuju ipak u svetom
b o g o s l u e n j u , i to s v o j i m o b i n i m p r i s u s t v o m u p r o s t o r i j i i s p u n j e n o j
m i l o u . T o k o m mise v r i sc v a n s v e l o v n i i n e s a v r e m e n i a k t r t v o v a n j a
H r i s t a , i On v a s k r s a v a u i z m e n j e n o m s a d r a j u . R i t u a l n a s m r t r t v e n i j e
p o n a v l j a n j e i s t o r i j s k o g d o g a a j a , n e g o je to prvi i j e d i n s t v e n , veni
proces. Stoga je doivljaj mise uee u onostranosti ivota koja
p r e s k a e sve o g r a d e p r o s t o r a i v r e m e n a . ( G W 9/1, 2 0 9 )
(2) Nasuprot tome, suptilnija jc situacija na katolikom
p o d r u j u . T a m o p r v e n s t v e n o postoji ritual s a s a k r a l n o m r a d n j o m k o j a
p r e d o a v a ivo d o g a a n j e a r h e t i p s k o g smisla i time n e p o s r e d n o utie
na nesvesno. Ko bi se, na p r i m e r , mogao oteti utisku b o g o s l u e n j a kada
o n n j e m u p r i s u s t v u j e s a m o s a m i n i m u m o m r a z u m e v a n j a ? P o r e d toga,
K a t o l i k a c r k v a ima instituciju ispovesti i " d u e b r i n i k a " , k o j e su od
najveeg praktinog znaaja ako te delatnosti obavljaju pogodne
l i n o s t i . N a a l o s t , v e l i k a j c teta to t o n i j e uvek s l u a j . T r e e ,
K a t o l i k a c r k v a p o s e d u j c j e d a n v e o m a razuen i i r o k svet d o g m a t s k i h
p r e d s t a v a k o j i bogatstvu likova nesvesnog p r u a dostojnu osnovu i time
i z v e s n i m i v o t n i m i s t i n a m a , s a k o j i m a b i svest t r e b a l o d a j c u v e z i ,
d a r u j e oigledan izraz. V e r o v a n j e k a t o l i k a n i j e b o l j e ili j a e nego k o d
p r o t e s t a n t a . Ali o v e k , bez b r i g e o slabosti s v o j e v e r e , p u t e m k a t o l i k e
f o r m e , biva nesvesno obuzet. Iskoivi j e d n o m iz te f o r m e , on esto lako
s k r e e u f a n a t i n i a t e i z a m , to p o s e b n o m o e m o s r e s t i u r o m a n s k i m
z e m l j a m a . ( G W 1 1 , 2 8 5 , str. 2 0 7 )

82

KOMPENZACIJA
Pod kompenzacijom shvata se neprekidan psihiki proces
ujednaavanja i uravnoteenja izmeu svesti i nesvesnog, koji slui
ouvanju zdravlja i line uravnoteenosti. N e s v e s n o se ponaa
kompenzatorski prema svesti, pri emu ono, na primer, u snovima
ini svesnim one delove linosti k o j i su dotle bili nezapaeni i
nesvesni. Putem kompenzatorske funkcije due i snevanja, nepre
kidno se spajaju dva psihika sveta koji se mogu uporediti sa mostom
koji omoguuje povezivanje sa drugom obalom. To je ujedno i slika
za funkciju simbola, posebno simbolotvorne funkcije due. Pa ipak,
ova kompenzatorska funkcija simbola moe samo onda biti dclotvorna kada Ego shvati i prizna simbole i putem neprekidnog procesa
ih integric u svesni ivot. Za razliku od Adlera, koji ovaj pojam
ograniava prvenstveno na izglaivanje oseanja inferiornosti, Jung
shvata kompenzaciju kao "opte funkcionalno izjednaavanje, kao
samoregulaciju psihikog aparata" (1).
D o k se svest i E g o oveka j e d n i m delom ponaaju, pre
svega, probirljivo, budui da se iz mnotva podsticaja i utisaka vri
izbor i sreivanje, postoji u psihikom sistemu i drugi deo i tako
zvana kompenzatorska funkcija. Jung uporeuje kompenzaciju kao
samoreguliui sistem psihe sa neprekidnim procesima uravnoteavanja t e l e s n i h f u n k c i j a . K o m p e n z a c i j a s e n a j e e odvija
autonomno i nesvesnim putevima, ali kod psihikih oboljenja i
neurotskih smetnji taj proces samoregulacije je poremeen, pri emu
negativni kompleksi preplavljuju svest i eliminiu upravljaku
funkciju Ega (kao, na primer, kod psihoze) (2).

83

U e n j e o k o m p e n z a c i j i jc p o s e b n o vano i ima funda

mentalni

znaaj

za

tumaenje

snova,

jer

se

snovi

odnose

kompenzatorski prema svesti. K o m p e n z a c i j a n i j e samo unutarnji

duevni proces uravnoteenja kod jedinke, nego se odvija neprekidno
u transferu izmeu analitiara i pacijenta, pri emu terapeut pomae
pacijentu u prevazilaenju njegovih bolesnih disocijacija i duevnog
rascepa i u nalaenju celovitog doivljavanja. Uenje o kompenzaciji
nije samo u individualnoj i psiholokoj sferi koristan model razumevanja, nego slui i za tumaenje drutvenih, politikih i religioznih
zbivanja. K a d a , na primer, u j e d n o j istorijskoj epohi preovlauje
preterana jednostranost, onda klatno, kao kod zidnog asovnika,
udara na suprotnu stranu i uvodi time uravnoteujue i istorijski
neophodno suprotno kretanje.
( 1 ) Kompenzaciju

znai

izjednuenje

ili

nadopunu.

Pojam

k o m p e n z a c i j e uveo j c , z a p r a v o , Adlcr u psihologiju n e u r o z a . Pod

kompenzacijom on smatra funkcionalno izjednaavanje oseanja
i n f e r i o r n o s t i u z p o m o j e d n o g k o m p e n z a t o r s k o g psiholokog s i s t e m a ,
s l i n o k o m p e n z a t o r s k o m o r g a n s k o m r a z v o j u kod o r g a n s k e i n f e r i
o r n o s t i . . . O s e a n j e nie v r e d n o s t i kod n c u r o t i a r a , k o j e p o A d l e r u
etioloki odgovara organskoj inferiornosti, daje povoda za jednu
" p o m o n u k o n s t r u k c i j u " , upravo za kompenzaciju koja se sastoji u
uspostavljanju jedne fikcije koja bi trebalo da ujednaava inferiornost.
F i k c i j a i " f i k t i v n a l i n i j a v o d i l j a " p r e d s t a v l j a j u psiholoki sistem k o j i
tei da i n f e r i o r n o s t p r e o b r a z i u s u p e r i o r n o s t . U o v o m s h v a t a nj u je
z n a a j n a i s k u s t v e n o n e o s p o r n a egzistencija k o m p e n z a t o r s k e f u n k c i j e u
oblasti psiholokih p r o c e s a . O n a o d g o v a r a slinoj f u n k c i j i u fiziolokoj
o b l a s t i , s a m o u p r a v l j a n j u ili s a m o r e g u l a c i j i o r g a n i z m a .
Dok Adlcr svoj pojam kompenzacije ograniava na izje
dnaavanje oseanja inferiornosti, ja pojam kompenzacije shvatam
uopte k a o f u n k c i o n a l n o u j e d n a a v a n j e , k a o s a m o r e g u l i s a n j e psihikog
a p a r a t a . U tom smislu s h v a t a m a k t i v n o s t nesvesnog k a o u j e d n a e n j e
j e d n o s t r a n o s t i opteg s t a v a proizvedenog p o m o u f u n k c i j e svesti. ( G W
6, 8 3 9 )
(2) O s n o v n a z a b l u d a u odnosu na sutinu nesvesnog je v e r o v a t n o ta da p o s t o j i opte s h v a t a n j e da su njegovi s a d r a j i j e d n o z n a n i

84

i sa nepromenljivim predznakom. Ovakvo shvatanje jc po mom ne

k o m p e t e n t n o m m i l j e n j u isuvic n a i v n o . Dua j c , k a o s a m o r e g u l i u i
sistem, i z b a l a n s i r a n a kao ivot tela. Svi ekscesni procesi d o b i j a j u o d m a h
i n u n o svoju k o m p e n z a c i j u - bez n j e ne bi bilo ni n o r m a l n e r a z m e n e
m a t e r i j a ni n o r m a l n e p s i h e . U tom smislu uenje u kompenzaciji moe
s e proglasiti z a osnovno p r a v i l o psihikog p o n a a n j a u o p t e . P r e m a l o
ovde proizvodi previe t a m o . Tako je izmeu svesnog i nesvesnog
uspostavljen k o m p e n z a t o r s k i odnos. To je j e d n o od n a j b o l j e potvrenih
p r a v i l a za t u m a e n j e s n o v a . U p r a k t i n o m t u m a e n j u snova m o e m o
uvek, uz izvesnu korist, postaviti p i t a n j e : k o j i svesni stav se k o m p e n z i r a
putem sna?
K o m p e n z a c i j a , p o p r a v i l u , n i j e isto iluzorno i s p u n j e n j e e l j a ,
nego j e i n j e n i c a k o j a p o s t a j e f a k t o m utoliko ukoliko s e vie p o t i s k u j e .
e , k a o to j e p o z n a t o , n e p r e s t a j e time to e m o j e p o t i s k i v a t i . S t o g a
bi s a d r a j snova trebalo uzeti ozbiljno k a o i n j e n i n o s t a n j e i k a o t a k v o
ga p r i h v a t i t i u svesni stav k a o f a k t o r s a u d l u i v a n j a . A k o se to ne uini,
onda se u p o r n o o s t a j e b a pri o n o m e k s c e n t r i n o m svcsnoni stavu k o j i
j e p r o u z r o k o v a o nesvesnu k o m p e n z a c i j u . N e m o g u e j e sagledati k a k o
onda doi do i s p r a v n o g suda o sebi s a m o m i do i z b a l a n s i r a n o g v o e n j a
i v o t a . (G\V 16, 3 3 0 f.)

KOMPENZATORSKI SNOVI

K a o to svest i nesvesno pokuavaju da se trajno izjednae

u neprekidnim procesima samoregulacije psihe, tako i snovi (San)
imaju u tim procesima kompenzatorsku funkciju. Mnogi snovi delaju
na ujednaavanju i nadopunjavanju svesne ivotne situacije. Sva
oseanja, misli, raspoloenja, elje itd., k o j i u svesnom ivotu ne
dobijaju zadovoljavajue predstavljanje i znaaj, mogu se pojaviti u
snu i time nas podsetiti na nove, celovite ivotne mogunosti. ini
se da naa dua iz snova vie vidi i vie zna nego na Ego i naa svest.

85

Jung ukazuje na to da kompenzatorska funkcija snova nije esto

dovoljno oigledna i da su za njeno spoznavanje potrebni posebna
panja i obrazovanje (1). Kompenzatorski snovi mogu imati nekom
prilikom i opominjui znaaj, kao to to Jung demonstrira na jednom
primeru (2).
(1) a b i s m o izgradili p r i l a z snu, p o s t a v l j a m o hipotezu da on
slui u s v r h u k o m p e n z a c i j e . To je j e d a n v r l o opti i i r o k postulat. On
z n a i da san s m a t r a m o n o r m a l n i m p s i h i k i m f e n o m e n o m k o j i u svest
p r e n o s i n e s v e s n e r e a k c i j e i s p o n t a n e i m p u l s e . Poto j c k o m p e n z a t o r s k i
k a r a k t e r snova j a s n o uoljiv samo u manjem broju sluajeva, to
m o r a m o da jeziku sna, koji smatramo simbolinim jezikom, poklonimo
p o s e b n u p a n j u . P r o u a v a n j e ovog j e z i k a p r e d s t a v l j a gotovo z a s e b n u
n a u k u . K a o to smo videli, postoji b e s k r a j n o o b i l j e individualnih
izraajnih oblika. Uz pomo snevaa koji prua asocijativni materijal,
o d n o s n o t a k o z v a n i k o n t e k s t slike sna, oni mogu dobiti s v o j e t u m a e n j e .
P r i tom se san, k a o pri k a k v o m k r u e n j u , p o s m a l r a sa svih s t r a n a . O v a j
m e t o d je u svim o b i n i m s l u a j e v i m a d o v o l j a n k a d a r o a k , p r i j a t e l j ili
p a c i j e n t n e k o m i s p r i a n e k i san n a vie ili m a n j e u z g r e d a n n a i n .
M e u t i m , t a m o gde jc r e , na p r i m e r , o opsesivnim s n o v i m a , t j . o
s n o v i m a k o j i sc p o n a v l j a j u ili o snovima sa j a k i m e m o c i j a m a , tu line
a s o c i j a c i j e s n e v a a nisu vie d o v o l j n e da bi se dolo do z a d o v o l j a v a j u e
i n t e r p r e t a c i j e . U t a k v i m s l u a j e v i m a m o r a m o imati u vidu i n j e n i c u ,
k o j u je F r o j d zapazio i o b j a s n i o , da se u snu esto j a v l j a j u elementi k o j i
nisu i n d i v i d u a l n e p r i r o d e i k o j i se nc m o g u izvesti iz linog i s k u s t v a .
N j i h F r o j d n a z i v a " a r h a i n i m o s t a c i m a " a to su d u h o v n e f o r m e , i j e
se p o s t o j a n j e nc moe o b j a s n i l i linim i s k u s t v o m i k o j e p r e d s t a v l j a j u
p r i r o d a n , uroen i nasleen oblik l j u d s k o g d u h a . (G\V 18/1, 5 2 1 )
(2) Opta f u n k c i j a snova sastoji se u p o k u a j u ponovnog
u s p o s t a v l j a n j a psihike ravnotee, pri e m u oni proizvode m a t e r i j a l sna
koji na suptilan nain ponovno uspostavlja sveukupnu psihiku
r a v n o t e u . T o n a z i v a m k o m p l e m e n t a r n o m (ili k o m p e n z a t o r s k o m )
f u n k c i j o m snova. To, na primer, o b j a n j a v a zato ljudi koji i m a j u
n e r e a l n e i d e j e ili i s u v i e v i s o k o m i l j e n j e o s e b i , ili u z t o p r a v e
g r a n d i o z n e p l a n o v e k o j i su izvan njihovih m o g u n o s t i , esto s a n j a j u o
letenju ili p a d a n j u . S a n k o m p e n z i r a n e d o s t a t k e n j i h o v e linosti i u j e d n o

86

ih o p o m i n j e na opasnosti n j i h o v o g t r e n u t n o g k u r s a . A k o se u p o z o r e n j a
iz sna ne u z i m a j u u obzir, mogu k a o posledica, n a s t a t i s t v a r n e nezgode.
J e d a n m o j n e k a d a n j i p a c i j e n t , k o j i j e bio u p l e t e n u v i e
s u m n j i v i h a f e r a , i m a o j e gotovo bolesnu s t r a s t opasnog p l a n i n a r e n j a ,
kao neku vrstu kompenzacije. Pokuavao je "da nadraste s e b e " . U
j e d n o m snu video j e s e b e k a k o s e n o u s a v r h a v i s o k e p l a n i n e
s t r o p o t a v a u p r a z a n prostor. K a d a mi jc i s p r i a o taj s a n , o d m a h s a m
shvatio o p a s n o s t u k o j o j sc on nalazi i hitno sam ga upozorio na
o p r e z n o s t . a k s a m m u i r e k a o d a n j e g o v san n a s l u u j e n e s r e u u
b r d i m a . M e u t i m , sve j c bilo uzalud. e s t m e s e c i k a s n i j e , zaista j c u p a o
u ponor. J e d a n p l a n i n s k i vodi p o s m a t r a o je n j e g a i n j e g o v o g p r i j a t e l j a
k a k o s c o b o j i c a uzetom s p u t a j u n a j e d n o opasno m c s l o . P r i j a t e l j j e n a
izboini stene n a a o p r i v r e m e n o s t a b i l n o u p o r i t e i sneva ga je sledio.
I z n e n a d a j e otpustio ue, " k a o d a j e hteo d a skoi u p r a z n o " ,

priao

je v o d i . P a o je na svog p r i j a t e l j a i o b o j i c a su sc s t r m o g l a v i l a niz stenu

i

nala

smrt.

(Der Mensch

undseine Symbole,

str.

50)

KOMPLEKSI

Osim snova, za Junga su kompleksi, pre svega, via regia

(kraljevski put) ka nesvesnom. Kompleksi su neimari naih snova i
povrh toga i uredivai naeg duhovnog ivota sa ostvarenjem brojnih
likova. K o m p l e k s i su nesvesna arita psihikih procesa koja s e ,
pojednostavljeno, mogu predstaviti kao duevna energetska polja.
K o m p l e k s e m o e m o posmatrati i kao autonomne delove
due, koji se ponaaju kao nezavisna bia. Naroito u afektima i
prilikom snanih oseanja, postajemo svesni kompleksa i tada ih
opaamo. Kada se kompleks grupie u nesvesnom i prodre u svest,
onda to ima snano dejstvo na nae ponaanje i na nae duevno
raspoloenje. Zbog intenzivne naglaenosti oseanja kompleksa, oni

87

se mogu ispoljavati kako pozitivno i motiviue, tako i kao uzronici

p s i h o - n e u r o t s k i h s m e t n j i duevnog i v o t a . U z r o k negativnog
delovanja kompleksa esto je u duevnoj traumi, u emocionalnom
oku ili b r o j n i m b l o k a d a m a u doba detinjstva, k o j i optereuju
psihiki razvoj. Tada razdvojeni duevni delovi linosti vode zaseban
ivot u nesvesnom i formiraju, naposletku, autonomne komplekse (1).
Jung esto govori i o " k o m p l e k s u sa n a g l a e n i m e m o
cionalnim n a b o j e m " i ukazuje na visok stepen njegove autonomije
(2). A k o izmeu svesti, Ega i sadraja kompleksa nisu uspostavljeni
mostovi povezivanja, onda oni na nesvesnom putu izazivaju smetnje
u duevnom ivotu i mogu, ak, da dovedu do "stanja sumanutosti".
Stoga se neki kompleksi i doivljavaju kao razdvojene parcijalne
linosti ili se oni predstavljaju kao mitoloki likovi (na primer, kao
avo, vetica, ivotinje iz mitova, duhovi, demoni itd.).
Terapeutsko razreenje kompleksa, svest o njemu i emo
cionalna obrada, m o r a j u imati za posledicu " n o v u r a s p o d e l u "
prethodno sputane psihike energije. Budui da od simbola koje su
stvorili kompleksi ponovo nastaju ivotni simboli, onda se ponovo
uspostavlja psihika ravnotea i unutarnji balans i ovek se osea
zdrav. Zbog toga Jung pridaje kompleksima, pored dijagnostike
klinike slike bolesti pri utvrivanju bolesti u psihoterapiji, veliki
znaaj ( 3 ) .
K o n c e p c i j a kompleksa pomogla je Jungu u posmatranju
obilja duevnih iskustava jedinke sa tog energetskog stanovita, dok
e se m n o g o l i k o s t duevnog doivljavanja predstaviti k a o niz
nepovezanih dogaaja.
Teko zamisliva psihodinamika kompleksa bie ukratko
predstavljena na kompleksu oca. U v i e o b l i j u k o m p l e k s a oca
prikazuje se odjek brojnih iskustava sa telesnim ocem (sa uporedivom
osobom k o j a je izabrana u ulozi oca), s jedne strane, i delovanje
arhetipske slike oca, s druge strane. Ova slikovitost i upeatljiva
istorijska iskustva sainjavaju psihodinamiku kompleksa. Ako Ego

88

prema kompleksima zauzima pozitivan odnos i integrie njihovu

energiju, onda linost dobija na mnogolikosti i na unutranjem
bogatstvu.
(1) Danas verovatno smemo da sa sigurnou p o s m a t r a m o
hipotezu

da k o m p l e k s i p r e d s t a v l j a j u razdrobljene Jelove psihe.

tavie,

t a k o z v a n a trauma ini e t i o l o g i j u n j i h o v o g p o r e k l a , d a k l e p o s r e d i j c
e m o c i n a l n i o k ili neto s l i n o , i m e sc r a z d v a j a deo p s i h e . J e d a n od
n a j e i h u z r o k a j c s v a k a k o moralni konflikt k o j i i m a s v o j p o s l e d n j i
u z r o k u p r i v i d n o j n e m o g u n o s t i da a f i r m i c celinu l j u d s k o g b i a . O v a
n e m o g u n o s t p r e t p o s t a v l j a n e p o s r e d n o c e p a n j e , nezavisno od toga da
l i J a - s v e s t n e t o z n a o t o m e ili n c . P o p r a v i l u , p o s t o j i a k i z r a z i t a
n e s v e s n o s t o k o m p l e k s i m a to n j i m a , p r i r o d n o , d a j e utoliko veu
slobodu a k c i j e . TJ takvim s l u a j e v i m a n j i h o v a asimilaciona mo i s k a z u j e
se u n a r o i t o j m e r i u k o l i k o n e s v e s n o s t o p o s t o j a n j u k o m p l e k s a n j i m a
p o m a e da a s i m i l u j u i s a m E g o , iz e g a n a s t a j e t r e n u t n a i n e s v e s n a
pramena

linosti,

koja

se

oznaava

k a o identitet su komleksom.

Ovaj

sasvim m o d e r a n p o j a m i m a o j e u s r e d n j e m veku j e d n o d r u g o i m e : t a d a
se to zvalo sumanuiost. o v e k to s t a n j e nc z a m i l j a t a k o b e z a z l e n o , ali
u naelu ne p o s t o j i n i k a k v a razlika izmeu obinog obeanja kompleksa
i d i v l j e b l a s f e m i j e s u m a n u t o g o v e k a . P o s t o j i s a m o razlika u stepenu.
Za to n a m i isto rij a j e z i k a p r u a d o v o l j n o d o k a z a . O k o m p l e k s n o j
e m o c i j i s e k a e : " t a g a j c d a n a s opet s p o p a l o ? " ili " a v o g a j c uzeo
pod s v o j e " itd. ( C W 8 , 2 0 4 )
(2) ta je sada, nauno govorei, " k o m p l e k s sa naglaenim
e m o c i o n a l n i m n a b o j e m " ? O n j e slika o d r e e n e p s i h i k e s i t u a c i j e , k o j a
je ivo e m o c i o n a l n o n a g l a e n a i uz to je n e k o m p a t i b i l n a sa s t a l n i m
s t a n j e m ili s t a v o m svesti. T u sliku o d l i k u j e s n a n a u n u t r a n j a h o m o
g e n o s t i ona i m a svoju sopstvenu celovitost i uz to p o s e d u j e r e l a t i v n o
visok stepen autonomije, a to z n a i da je s a m o u m a l o j m e r i p o d l o n a
dispoziciji svesti i stoga se p o n a a k a o ivi corpus ulienum u p r o s t o r u
svesti. K o m p l e k s se o b i n o moe potisnuti vlastitim n a p o r o m v o l j e , ali
se ne moe o d a g n a t i , pa se zgodnom p r i l i k o m ponovo p o j a v l j u j e u svojoj
p r v o b i t n o j snazi. Izvesna e k s p e r i m e n t a l n a i s t r a i v a n j a u k a z u j u , po svoj
prilici, na to da k r i v u l j a n j e g o v o g intenziteta ili aktivnosti i m a talasasti
k a r a k t e r s a d u i n o m t a l a s a k o j i t r a j u s a t i m a , d a n i m a ili n e d e l j a m a .

89

O v o v e o m a k o m p l i k o v a n o p i t a n j e j o n i j e sasvim r a z j a n j e n o . ( G W 8 ,
201)
(3) P r e p o z n a v a n j e b o l e s t i u p s i h i j a t r i j i p o i v a stoga m n o g o
m a n j e n a k l i n i k o j slici b o l e s t i a vie n a s a d r a j n i m k o m p l e k s i m a .
Psiholkn d i j a g n o s t i k a u s m e r e n a je na d i j a g n o z u k o m p l e k s a a time i na
f o r m u l i s a n j e i n j e n i n o g s t a n j a , k o j e se p u t e m klinike slike bolesti vie
prikriva nego to sc p r e d s t a v l j a . S t v a r n i uzronik bolesti moe se
pronai u kompleksu koji predstavlja relativno autonomnu psihiku
v e l i i n u . O n s v o j u a u t o n o m i j u i s k a z u j e t a k o to s c n e p o l i n j a v a
h i j e r a r h i j i svesti, o d n o s n o to sc u s p e n o s u p r o t s t a v l j a snazi v o l j e . U
ovoj injenici, k o j a sc eksperimentalno moe lako utvrditi, nalazi sc
razlog za to da je od prastarih vremena postojalo shvalanje da psihon c u r o z e i p s i h o z e p r e d s t a v l j a j u posemje ( o p s e d n u t o s t ) , j e r se u p r a v o
n a i v n o m p o s m a t r a u n a m e e utisak d a k o m p l e k s p r e d s t a v l j a p o m o n u
vladu u z E g o . ( G W 1 6 , 1 9 6 )

KOMPLEKS MAJKE

Pod k o m p l e k s o m m a j k e podrazumevaju sc sva p s i h o energetska dejstva arhetipa majke i slike majke. Iako ovaj pojam
oznaava celokupnost svih pozitivnih i negativnih iskustava sa
transpersonalnim materinstvom i sa sopstvenom m a j k o m , on se
upotrebljava preteno u psihoneurotskom kontekstu. O kompleksu
majke govori se onda kada smetnje u odnosima imaju svoj uzrok u
negativnoj vezi sa majkom ili u prejakom (pozitivnom) kompleksu
majke. U svim fobinim iskustvima izmeu deteta i majke deluje
kompleks majke i izaziva rascep u dui deteta ( 1 ) . Negativna slika
m a j k e j a v l j a se u snovima i fantazijama u obliku vetice, opake
ivotinje ili slinih uasavajuih predstava.

90

Prema Jungovim iskustvima, kompleks majke ima razliito

dejstvo kod sinova i keri, kod mukaraca i ena. U vezi sa nega
tivnim k o m p l e k s o m m a j k e , kod m u k a r a c a se esto manifcstuju
seksualna i m p o t e n c i j a , h o m o s e k s u a l n o s t i strah od trajnih v e z a .
Nasuptot t o m e , p o z i t i v n i k o m p l e k s m a j k e o m o g u a v a p o s e b n u
uivljenost i empatiju, diferenciranje erosa, naroite vaspitne
sposobnosti ("pedagoki eros") i poseban smisao za estetiku i sve to
je umetniko. Jungovo shvatanje da je kompleks majke za ker ili
enu " i s t i j e d n o s t a v a n s l u a j " , nc podudara se sa m o j i m t e r a peutskim iskustvima i iziskuje nova nauna istraivanja, kao to jc
Jung i sam v e napomenuo ( 2 ) .
(1) A r h e t i p m a j k e ini osnovu tzv. k o m p l e k s a m a j k e . O t v o r e n o
j e p i t a n j e d a l i s e u o p t e o s t v a r u j e j e d a n t a k a v a r h e t i p b e z dokazivog
k a u z a l n o g s u d e l o v a n j a m a j k e . S u d e i p r e m a m o j i m i s k u s t v i m a , ini m i
se da je m a j k a u v e k a k t i v n o p r i s u t n a pri i z a z i v a n j u s m e t n j i , a to z n a i
o s o b i t o k o d i n f a n t i l n i h n e u r o z a ili k o d t a k v i h k o j e n e d v o s m i s l e n o
etioloki seu u p e r i o d r a n o g d e t i n j s t v a . M e u t i m , u s v a k o m s l u a j u je
p o r e m e e n a sfera d e j e g i n s t i n k t a , a t i m e se a r h e t i p o v i g r u p i u i k a o
s t r a n i , i esto f o b i a n e l e m e n t , s t u p a j u izmeu deteta i m a j k e . K a d a ,
n a p r i m e r , deca j e d n e previe z a b r i n u t e m a j k e nju redovno s a n j a j u k a o
o p a k u i v o t i n j u ili v e t i c u , onda takav d o i v l j a j s t v a r a r a s c e p u dui
deteta a t i m e i m o g u n o s t n a s t a n k a n e u r o z e . ( G W 9/1, 1 6 1 )
(2) D e j s t v a k o m p l e k s a m a j k e su razliita, zavisno od loga da
li se r a d i o sinu ili k e r i . T i p i n a d e j s t v a na sina se m a n i f c s t u j u u p o j a v i
homoseksualnosti i donuanstva, a u nekim prilikama i impotencije..
K o d homoseksualnosti heteroseksualna k o m p o n e n t a se u
nesvesnom obliku vezuje za m a j k u , a kod donuanstva se m a j k a
nesvesno trai "u svakoj eni". Dejstva kompleksa m a j k e na sina
p r e d s t a v l j e n a s u i d e o l o g i j o m tipa K i b e l a - A t i s : s a m o k a s t r a c i j a , ludilo
i p r e r a n a s m r t . K o d sina k o m p l e k s m a j k e n i j e sasvim ist, j e r postoji
n e j e d n a k o s t u polu. O v a r a z l i k a je razlog t o m e to u s v a k o m m u k o m
k o m p l e k s u m a j k e , pored a r h e t i p a m a j k e seksualnog p a r t n e r a , z n a a j n u
ulogu igra A n i m a . M a j k a je prvo ensko bie k o j e susree budueg
m u k a r c a i k o j e glasno ili tiho, g r u b o ili n e n o , svesno ili n e s v e s n o , ali
n e z a o b i l a z n o i s t a l n o u k a z u j e na sinovljevu m u e v n o s t , k a o to i sin u

91

r a s t u o j m e r i p r i m e e u j e e n s k o s t m a j k e ili b a r nesvesno i i n s t i n k t i v n o
r e a g u j e n a n j u . T a k o s e k o d sina s t a l n o u k r t a j u j e d n o s t a v n i o d n o s i
i d e n t i t e t a ili r a z l i i t o g o t p o r a s a f a k t o r i m a e r o t s k o g p r i v l a e n j a i
o d b i j a n j a . M e u t i m , nc elim da tvrdim da zbog toga sinovljev
k o m p l e k s m a j k e t r e b a o z b i l j n i j e shvatiti n e g o kod k e r i . J o s m o n a
poetku i s t r a i v a n j a ovih k o m p l e k s n i h duevnih p o j a v a , dakle n a l a z i m o
se u fazi pionirskog r a d a . P o r c e n j a se mogu vriti tek onda kada
b u d e m o r a s p o l a g a l i s t a t i s t i k i u p o t r e b l j i v i m p o d a c i m a , ali oni j o nisu
n a v i d i k u . K o m p l e k s m a j k e j e s a m o kod k e r i ist i j e d n o s t a v a n s l u a j .
O v d e j e re o p o j a a v a n j u enskih i n s t i n k a t a k o j i proistiu o d m a j k e ,
s j e d n e s t r a n e , i o n j i h o v o m s l a b l j e n j u do potpunog p r e s t a n k a , s d r u g e
s t r a n e . U p r v o m s l u a j u d o m i n a c i j o m sveta i n s t i n k a t a n a s t a j e n e s v e
s n o s t v l a s t i t e l i n o s t i , a u d r u g o m se r a z v i j a p r o j e k c i j a i n s t i n k a t a na
m a j k u . U p r v o m redu sc m o r a m o zadovoljiti k o n s t a t a c i j o m da kompleks
m a j k e k o d k e r i ili previe r a z v i j a enski i n s t i n k t ili ga u o d g o v a r a j u o j
m e r i s p u t a v a , d o k k o d sina n e p r i r o d n a s e k s u a l n o s t p o z l e u j c m u k i
i n s t i n k t . ( G W 9/1, 1 6 2 f.)

KOMPLEKS OCA

Kod kompleksa oca upeatljiva ivotna iskustva sa ocem ili

"zamenom za o c a " , ali i dui imanentna arhetipska slika oca, postali
su ia psihikog dogaanja. Kompleks sa snanim emocionalnim
n a b o j e m moe se, s j e d n e strane, odraziti pozitivno, budui da on
motivie na posebna ostvarenja, kako bi neko bio kao vlastiti otac (1).
S druge strane, ovaj pojam sadri preteno negativna iskustva, j e r
otac k o j i se negativno ponaa o p t e r e u j e prirodni r a z v o j d e c e i
prouzrokuje psihoneurotske smetnje.
Kompleks oca posedujc naroitu psihocnergetsku snagu koja
izvire iz nesvesnog identiteta sa arhetipskom slikom oca i arhetipom

92

o c a ( 2 ) . D o k dcca ionako o s c a j u n a d m o roditelja, ona dobija,

pozivanjem na sliku B o g a , boansku zapovest ("Potuj oca i mater
s v o j u ! " ) kao i dodatnu maginu snagu. Pored tog duhovnog potinjav a n j a p o s t o j e , pre s v e g a , m n o g o b r o j n i u t i c a j i ili p o t i s k i v a n j a
probuenih i samostalnih oseanja dece, koja dovode do kompleksa
o c a . Jung nabraja mnoge problematine vaspitne merc k o j e decu
pretvaraju u "ropske marionete".
Kompleks oca ima svoje pozitivne ili negativne posledice i
u individualnoj i u transpersonalnoj sferi kao, na primer, u raznim
religijama gde Bog-otac ima sina koji miri boanstvo i oveanstvo.
U individualnoj sferi postoje mnogi izrazi kompleksa da " s e bude
tatin sin ili tatina k e r " i da se ispunjavaju svesni zahtevi i nesvesne
elje. Pored navedenih vrednosti, tu su prvenstveno i fantazije oeva
i odreena slika oca k o j e vre pregnantan u t k a j na decu.
( 1 ) P r v o m i j e p a l o u oi d a i z v e s n a v r s t a k o m p l e k s a o c a
poseduje

t a k o z v a n i " d u h o v n i " k a r a k t e r , to j e s t da od slike oca potiu

p r i e , r a d n j e , tendencije, pobude, miljenja itd. k o j i m a se nc moe

u s k r a t i t i a t r i b u t " d u h o v n i " . K o d m u k a r a c a pozitivan k o m p l e k s oca
dovodi esto do izvesnog v e r o v a n j a u a u t o r i t e t i do izrazite s p r e m n o s t i
p o t i n j a v a n j a svim duhovnim p r a v i l i m a i v r e d n o s t i m a , a kod ena do
ivih duhovnih a s p i r a c i j a i i n t e r e s a . U s n o v i m a p o s t o j i f i g u r a o c a , od
k o j e p o l a z e o d l u u j u a u b e e n j a , z a b r a n e i s a v e l i . N e v i d l j i v o s t tog
izvora esto je t i m e n a g l a e n a da se on s a s t o j i s a m o od a u t o r i t a t i v n o g
g l a s a k o j i donosi k o n a n e s u d o v e . O n j e s t o g a n a j e e f i g u r a slanu
k o j a simbolizira f a k t o r " d u h a " . U izvesnim p r i l i k a m a to jc i " s o p s t v e n i "
duh, n a i m e duh p o k o j n i k a k o j i igra tu ulogu. ( G W 9/1, 3 9 6 )
( 2 ) M o g u n o s t i a r h e t i p a u d o b r u i u zlu p r e v a z i l a z e v i e
s t r u k o l j u d s k e d o m e t e , a o v e k moe dosegnuti takve d o m e t e samo time
t o e s e i d e n t i f i k o v a t i s a d e m o n o m , o d n o s n o to e s c p r e p u s t i t i
n j e g o v o j vlasti, p r i e m u , m e u t i m , o v e k biva i z g u b l j e n . S u d b o n o s n a
s n a g a k o m p l e k s a oca izvire iz a r h e t i p a i to je stvarni razlog zato
vonsensus genliutn n a m e s t o o c a s t a v l j a b o a n s k i ili d e m o n s k i lik, j e r
individualni otac o t c l o v l j u j e neizbeno a r h e t i p k o j i n j e g o v o j slici d a j e
fascinantnu snagu. Arhetip deluje kao rezonator, koji dejstvo koje

93

potie od o c a , u k o l i k o je ono u saglasnosti sa n a s l e e n i m tipom, uzdie

u n e i z m e r n o . (G\V 4, 7 4 4 )

KONJTJNKCIJA

Konjunkcija je proces povezivanja suprotnosti koji se bez

prestanka odvija u oveku. Jung je simbol konjunkcije u psihoanalizu
uveo iz alhcmije, da bi time opisivao duevne promene i preobraaje
( 1 ) . Pod konjunkcijom se u alhcmiji podrazumeva spajanje raznih
elemenata u materijalnim procesima koji dovode do stvaranja i
nastanka neeg novog. Bitan rezultat mnogostrukih slika i simbola
tog procesa sjedinjavanja jc dete. Simbol deteta objedinjuje razliite
suprotne aspekte.
Alhemiari su pomou udnih procedura (meanje, koagu
lacija, raspad) u svoje materijale projektovali odreene probleme i
suprotnosti koje danas prepoznajemo kao arhetipske slike i ivotne
obrasce nesvesnog (2). Postavlja se vano pitanje: kako svest postupa
sa suprotstavljenim pojavnim slikama nesvcsnog, shodno doivlja
j i m a dovodi ih u meusobni odnos i time uzrokuje vezu i konano
sjedinjavanje? Slian osnovni obrazac, ini se, deluje i kod vie
slojnih i strastvenih seksualnih matanja oveka. Vredelo bi razmi
sliti o t o m e da li se u m n o g i m s l u a j e v i m a preko seksualnog
sjedinjavanja trai uravnoteenje duevnih suprotnosti. Ma koliko
bilo vano sjedinjenje u spoljanjoj stvarnosti, ono ne moe konano
da zameni neophodno uravnoteavanje suprotnosti u dui.
Uravnoteenje suprotnosti predstavlja arhetipski dogaaj i
svuda je doivljaj gde su podruja bila ranije odvojena k a o , na
primer, kod mnogostrukih oblika neuroze, pri emu je u sjedinja
vanju mogu plodan odnos izmeu svesti i nesvcsnog ili izmeu Ja

94

i S o p s t v a , k a o i izmeu tela i due. o v e k u se m o e dogoditi

uravnoteivanje suprotnosti uz snaan intenzitet i uverljivost. A k o
ga svest percepira k a o z a d a t a k , onda ono m o e da " o s l o b o d i "
nesvesne delove i da ih integrie u linost. Ideja o konjunkciji, koju
je Jung uveo u dubinsku psihologiju i psihoterapiju, mogla bi da
nastavi veoma diskutovan problem telo - dua, pri emu oni ne bi
b i l i p o s m a t r a n i k a o s u p r o t n o s t i , n e g o bi s t a j a l i u u n u t r a n j o j
povezanosti (to pokazuju mnoge psihosomatske reakcije). S e m toga,
simbol uravnoteenja suprotnosti mogao bi da se nastavi i na problem
odnosa izmeu duha i m a t e r i j e , pri emu bi materijalna tela p o
primila spiritualnu formu, a duhovno m a t e r i j a l n i o b l i k , i u tom
neprekidnom procesu uzajamnog sjedinjavanja zbilo bi sc uravno
teenje suprotnosti.
(1) K a o to je reeno, slika k o n j u n k c i j c sc uvek nalazi na
i s t a k n u t o m mestu duhovnog r a z v o j a o v e k a . S a v r e m e n i r a z v o j m e d i
c i n s k e p s i h o l o g i j e je p u t e m p o s m a t r a n j a duhovnih z b i v a n j a psihoza i
n e u r o z a n e i z b e n o doveo do sve t e m e l j i t i j e g i s t r a i v a n j a onih p o z a
dinskih

psihikih procesa koje uopte

o z n a a v a m o k a o nesvesno.

U p r a v o j e p s i h o t e r a p i j a t a k o j a iziskuje takva i s t r a i v a n j a , j e r teko b i

se vie m o g l a p o r i c a t i i n j e n i c a da se bolesne s m e t n j e psihe ne mogu
o b j a s n i t i ni i s k l j u i v o telesnim p r o m e n a m a ni z b i v a n j i m a u svesti, ve
se m o r a p r i d o d a t i i trei f a k t o r , n a i m e h i p o t e t i k i nesvesni d o g a a j i .
( G W 16, 356)
( 2 ) V e prvi p r o d o r i n n s t u p a j u c p s i h o t e r a p i j e u p o d r u j e
p s i h o l o g i j e doveli su do s u k o b a sa problema/ikom suprotnosti, k o j a je
u n a j d u b l j e m smislu s v o j s t v e n a p s i h i . S t r u k t u r a p s i h e j c zaista u t o j
m e r i k o n t r a d i k t o r n a i k o n t r a p u n k t u a l n a da v e r o v a t n o n e m a n i k a k v e
psiholoke k o n s t a t a c i j e ili k a k v o g opteg s t a v a , za k o j i sc o d m a h ne bi
m o r a l o tvrditi i ono s u p r o t n o .
P r o b l e m a t i k a suprotnosti p o k a z u j e s e k a o neto n a j p o g o d n i j e
i n a j i d e a l n i j e za n a j k o n t r a d i k t o r n i j c t e o r i j e , posebno za p o l u o s t v a r e n e
ili sasvim n e o s t v a r e n e p r e d r a s u d e u vezi sa s h v a t a n j e m s v e t a . T a k v i m
s v o j i m r a z v o j e m p s i h o t e r a p i j a j e uzbudila o s i n j e gnezdo prvog r a n g a .
U z m i m o k a o p r i m e r tzv. o b i a n s l u a j p o t i s k i v a n j a n a g o n a . P r e s t a n e

95

li p o t i s k i v a n j e , nagon se o s l o b a a . A a k o je s l o b o d a n , onda on eli da

ivi, da dela na svoj n a i n . ( G W 1 6 , 177 f.)

KONTRATRANSFER

Pod p o j m o m kontratransfera m i s l i se na sva svesna i

nesvesna oseanja, osete i reakcije terapeuta na pacijenta. Poto smo
ve dali objanjenje u vezi sa transferom delova koje pacijent prenosi
na terapeuta, ovde emo se ograniiti, radi preglednosti, na kontratransfer. Dok se u svim ljudskim odnosima svesni i nesvesni proces
prenoenja najee odvijaju nekontrolisano, kontrolisano opaanje
ovih procesa u analizi i terapiji slui za to da se zaustavi dalje
p r o j e k t o v a n j e nesvesnih sadraja na druge ljude, ve da se oni
integriu k a o delovi vlastite linosti. Da bi se to odvijalo pod
kontrolom, psihoanalitiar, odnosno terapeut, mora da pripremi duu
analizu uenja radi upoznavanja samoga sebe i vlastitih kompleksa
( 1 ) . Za vreme terapcutskog tretmana terapeut posmatra u to ime i
svoje snove, da bi razumeo kontratransfer ka svom pacijentu. Time
bi trebalo da se izbegne prenoenje neurotinih elemenata terapeuta
na pacijenta, to bi stvaralo j o vee tekoe. Posebna profesionalna
opasnost za terapeuta se sastoji u "psihikim infekcijama" putem
neuroze pacijenta, u koju se on moe uplesti ( 2 ) . Budui da pacijent
ne pria samo o svojim svesnim potekoama u odnosima, nego i
oslobaa potisnute sadraje nesvesnog, time se u nesvesnom kod
terapeuta stalno stimuliu kompleksi i psihiki procesi koji vode
zajednikoj nesvesnosti (analiza) ( 3 ) . Kod vieslojnosti transfera i
kontratransfera I I . Dikman razlikuje i opisuje (up. Ubertragung itnd
Gegeniibertragung, str. 117) sledea etiri nivoa:

96

1. p r o j c k t i v n i t r a n s f e r i k o n t r a t r a n s f e r , t j . p r o j e k c i j u
arhainih modela doivljavanja sa pacijenta na analitiara i obratno,
2. o b j e k t i v n i t r a n s f e r i k o n t r a t r a n s f e r , pod i m treba
razumeti spoznaju objektivno postojeih delova linosti kod drugog,
3. antitetskiprenos i protivprenos, pod im sc podrazumeva
uzajamna igra sa podclom uloga, koji bi trebalo odvojiti od proj e k t i v n o g transfera i kontratransfera, j e r ona m o e predstavljati
svesni i delimino svesni proces,
4. arhetipski prenos i protivprenos, pri emu se analitiar i
pacijent kreu po odreenom arhetipskom polju i na njega reaguju.
(1) Uviavni psihoterapeut je ve odavno svestan da svako
koniplikovano leenje predstavlja

i n d i v i d u a l n i , dijalektiki proces,

k o j e m lekar, k a o lice, isto toliko uestvuje k a o i p a c i j e n t . U j e d n o j t a k v o j

r a s p r a v i v e o m a je v a n o p i t a n j e da li l e k a r ima isto tako uvid u s v o j e
sopstvene psihike procese k a d a ih ve o e k u j e od p a c i j e n t a , i to
p o s e b n o u p o g l e d u na tzv. raport, t j . o d n o s p o v e r e n j a , od e g a , u
k r a j n j o j liniji, zavisi uspeh t e r a p i j e . J e r u d a l o m s l u a j u p a c i j e n t moe
da svoju u n u t a r n j u sigurnost z a d o b i j e s a m o iz sigurnosti svog odnosa
p r e m a l j u d s k o j osobi l e k a r a . K o d l a k o v e r n i h ljudi sc pomou l e k a r s k o g
a u t o r i t e t a moe neto postii. M e u t i m , z a k r i t i k i n a s t r o j e n u linost
on p r e d s t a v l j a o t r c a n u stvar. Iz log razloga je svetenik, k a o psiholoki
t e r a p e u t i l e k a r s k i p r e t h o d n i k , u velikoj m e r i izgubio svoj a u t o r i t e t kod
o b r a z o v a n e p u b l i k e . Z a t o teki s l u a j e v i z n a e za p a c i j e n t a , k a o i za
l e k a r a , nita m a n j e nego h u m a n i test p o t v r i v a n j a . Z b o g toga l e k a r i
m o r a biti n a o r u a n , u n a j v e o j m e r i , o z b i l j n o m d i d a k t i k o m a n a l i z o m
u e n j a . O n a s v a k a k o nije nikakvo idealno i apsolutno pouzdano sredstvo
za s p r e a v a n j e iluzija i p r o j e k c i j a . M e u t i m , ona moe d o t i n o m
psihoterapeutu b a r ukazati na neophodnost samokritike i podrati
izvesnu s p r e m n o s t u tom smislu. N i k a k v a analiza ne bi b i l a u s t a n j u da
z a u v e k otkloni sve n e j a s n o e . o v e k m o r a b e s k r a j n o m n o g o da ui i ne
bi trebalo n i k a d a da zaboravi da svaki novi sluaj donosi nove p r o b l e m e
i t a k o d a j e povoda za n e s v e s n e p r e t p o s t a v k e , sa k o j i m a dotle n i j e bio
u s p o s t a v l j e n n i k a k a v o d n o s . B e z prevelikih p r e t e r i v a n j a , moglo b i s c
rei da se svaki d u b i n s k i t r e t m a n s a s t o j i gotovo 5 0 % iz s a m o i s p i t i v a n j a
l e k a r a , j e r s a m o ono to on u sebi i s p r a v n o postavi, to moe da i k o d

97

p a c i j e n t a dovede u r e d . Nije n i k a k v a z a b l u d a ako se osea da ga

p a c i j e n t z b u n j u j e i p o g a a : s a m o u m e r i svoje sopstvene povreenosti
on moe da leci. Nita drugo nego ba to govori grki milologem o
ranjenom lekaru. ( G W 16, 239)
(2) B i o bih k r i v z a n e i n j e n j e a k o m o j a i z l a g a n j a stvore u t i s a k
da specijalna terapija nc iziskuje nita drugo do veliko znanje.
M e u t i m , isto toliko j e z n a a j n a m o r a l n a d i f e r e n c i j a c i j a l e k a r e v e
linosti. K i r u r g i j a i akuerstvo odavno znaju da nije dovoljno oprati
samo p a c i j e n t a i sam l e k a r treba da ima iste r u k e . M e u t i m ,
psihoterapeut, koji je i sam neurotina osoba, nepogreivo e tretirati
svoje s o p s t v e n e n e u r o z e n a p a c i j e n t u . B e z o b z i r a n a s v o j s t v a l e k a r e v e
linosti, t e r a p i j a s e s v a k a k o j o moe zamisliti n a p o d r u j u r a c i o n a l n e
t e h n i k e , d o k j e iia planu d i j a l e k t i k o g p o s t u p k a n e z a m i s l i v a , j e r t a m o
l e k a r m o r a izii i z s v o j e a n o n i m n o s t i i p r e d s a m i m s o b o m p o l a g a t i
r a u n e , d a k l e inili u p r a v o ono to z a h t e v a od svog p a c i j e n t a . Ne z n a m
k o j a je p o t e k o a v e a : da li sebi p r i b a v i t i veliko z n a n j e ili odustali od
svog p r o f e s i o n a l n o g a u t o r i t e t a i a n o n i m n o s t i ? O v o d r u g o u s v a k o m
s l u a j u p r e d s t a v l j a n e o p h o d n i ispit d o k a z i v a n j a , k o j i p r o f e s i j u p s i h o
t e r a p e u t a ne ini ba zavidnom. Kod laika vladaju prilino este
p r e d r a s u d e o t o m e da jc p s i h o t e r a p i j a n a j l a k a i n a j l o i j a stvar, k o j a
se s a s t o j i s a m o u vetini da se n e k o m e na neto ukae ili da se l j u d i m a
u z m e n o v a c iz d e p a . U s t v a r i , r e jc o t e k o m i nc ba b e z o p a s n o m
p o s l u . K a o to j e l e k a r i z l o e n z a r a z a m a i d r u g i m p r o f e s i o n a l n i m
o p a s n o s t i m a , t a k o i p s i h o t e r a p e u t r i z i k u j e psihike i n f e k c i j e k o j e nisu
m a n j e o p a s n e . T a k o se on, s j e d n e s t r a n e , v i e s t r u k o nalazi u opasnosti
da b u d e u v u e n u n e u r o z e s v o j i h p a c i j e n a t a , dok s c , s d r u g e s t r a n e ,
m o r a lino toliko tititi od u t i c a j a p a c i j e n a t a da sc liava t e r a p c u t s k o g
d e j s t v a . I z m e u ovih S c i l a i H a r i b d i nalazi sc rizik, ali i lekoviti e f e k a t .
(GW16,23)
(3) T i m e to l e k a r s a d r a g o v o l j n i m r a z u m c v a n j e m p r i h v a t a
duevnu nevolju, on sc eksponira prema potisnutim sadrajima
nesvesnog i time se izlae n j i h o v o m i n d u k t i v n o m d e l o v a n j u . On p o i n j e
da se " b a v i " s l u a j e m . To se opet moe lako i j e d n o s t a v n o izvesti iz line
n a k l o n o s t i ili n e n a k l o n j e n o s t i . P r i t o m s e n e p r i m e u j e d a s c t o
objanjava

ignotum per ignolius.

U stvarnosti

se ta

lina

oseanja,

u k o l i k o su uopte s a d r a n a na m e r o d a v a n n a i n , nalaze u vlasti aktivnih

98

n e s v e s n i h s a d r a j a . N a s t u p i l a j e n e s v e s n a veza k o j a u f a n t a z i j i p a c i
j e n t a p o p r i m a sada sve one oblike i d i m e n z i j e o k o j i m a s t r u n a
l i t e r a t u r a d a j e i z o b i l j e p o d a t a k a . T i m e to p a c i j e n t prenosi n a l e k a r a
a k t i v i r a n i s a d r a j nesvesnog, to se p u t e m induktivnog d e l o v a n j a , k o j e
p r o i z l a z i u m a n j o j ili v e o j m e r i iz s t a l n i h p r o j e k c i j a , i ovde s t v a r a
konstelacija odgovarajueg nesvesnog m a t e r i j a l a . Tako sc lekar i
pacijent nalaze u vezi koja poiva na zajednikoj nesvesnosti. ( G W 16, 364)

KVATERNITET

Kvatcrnitet (etvornost, etvorodclnost) jedan je od osno

vnih arhetipova duevnog sveta slika i njegovih simbola. U mnogim
snovima, posebno u seriji snova, javljaju se kvadrat ili kvadratno
poredane slike i likovi, odnosno simboli, kao izraz ovog arhetipa.
Poznata su nam etiri temperamenta i etiri jungovske orijentacione
funkcije (miljenje, oseanjc, oset, intuicija). Iz oblasti simbolike
navedimo, kao primer, etvoricu jevandelista sa njihovim prateim
simbolima. I u spoljanjem svetu postoje mnogi etvorodclni sistemi
orijentacije: etiri strane sveta, etiri godinja doba itd. Iza ovih
p r i m e r i c e navedenih etvornosti, Jung n a s l u u j e j e d a n arhetip
univerzalne prirode, koji se pojavljuje u svim kulturama i religijama.
Kvaternitet je i pretpostavka za donoenje celovitih sudova i za
celovita iskustva (1).
Psihologija kvaterniteta za Junga je od fundamentalnog
znaaja kod celovitih slika B o g a i hrianske dogme o trojstvu. U
snovima i v i z i j a m a savremenih ljudi, Jung je esto nailazio na
etvorne s i m b o l e i o z n a a v a o ih k a o "unutranjeg B o g a " , k a o
boansku sliku u oveku ( 2 ) . Poto se kod ovih estih slikovnih
likova nikako ne radi samo o projekcijama pojedinaca, nego o

99

kolektivnim pojavama, to je Jung inicirao dopunjavanje i proirivanje

triniteta na kvatemitet. Dalje, on smatra da kvaternitct, posebno kod
religioznih ljudi, poseduje kompenzatorsku funkciju, j e r religiozni
simboli i sveta slika due kod njih izazivaju pojavu etvorodelnih
prasimbola.
(1) K v a t e m i t e t j e a r h e t i p t a k o r e i u n i v e r z a l n e p r i r o d e . O n j e
logina p r e t p o s t a v k a svakog celovitog s u d a . A k o o v e k eli da donese
j e d a n t a k a v s u d , onda o n m o r a imati e t v o r o s t r u k i a s p e k t . A k o sc, n a
p r i m e r , eli o z n a i t i c e l i n a h o r i z o n t a , o n d a s c i m e n u j u e t i r i s t r a n e
s v e t a . T r o j s t v o n e p r e d s t a v l j a p r i r o d n u e m u p o r e t k a , n e g o j e ona
v e t a k a . Z b o g toga uvek postoje etiri elementa, etiri primitivna
k v a l i t e t a : etiri b o j e , etiri kaste u Indiji, etiri puta (u smislu
duhovnog r a z v o j a ) budizma. Z a t o postoje i etiri psiholoka aspekta
p s i h i k e o r i j e n t a c i j e , o k o j i m a se nc moe rei n i t a f u n d a m e n t a l n o .
Radi orijentacije, m o r a m o imati neku funkciju k o j a e da konstatuje
da neto p o s t o j i , d r u g a e da u t v r u j e la je to, t r e a f u n k c i j a o d g o v a r a
da li to oveku p r i j a ili nc p r i s t a j e , da li e on to p r i h v a t i l i ili o d b a c i t i ,
a e t v r t a f u n k c i j a d a j e o d g o v o r na p i t a n j a odakle to dolazi i kuda ide.
Vie od toga sc ne moe rei. Kod S o p e n h a u c r a postoji dokaz da
r e e n i c a u osnovi ima e t i r i k o r e n a . T o j e u p r a v o z a t o to j c e t v o
rostruki aspekt

minimum kompletnosti suda. Idealna potpunost jc

okrug/inu, krug, ali n j i h o v a p r i r o d n a podela je e t v o r n o s t . (G\V 11,

246)
(2) Ne mogu propustiti a da ne u k a z e m na z a n i m l j i v e i n j e n i c e
d a k v a t e m i t e t p r e d s t a v l j a f o r m u l u n e s v c s n o g , dok j c I r i n i t e t c e n t r a l n a
h r i a n s k a s i m b o l i k a . U r e a l n o s t i , o r t o d o k s n a h r i a n s k a f o r m u l a nije
b a sasvim k o m p l e t n a , b u d u i d a t r o j s t v u n e d o s t a j e d o g m a t i n i a s p e k t
p r i n c i p a zla, k o j i kao S a t a n a zasebno egzistira, m a n j e ili vie n c u s p e n o .
M e u t i m , izgleda da crkva ne i s k l j u u j e izvestan u n u t r a n j i odnos
S a t a n e p r e m a t r o j s t v u . J e d a n od k a t o l i k i h a u t o r i t e t a izrazio se o tom
p i t a n j u s l c d e i m r e c i m a : " P o s t o j a n j e S a t a n e moe s e r a z u m e t i s a m o s a
aspekta t r o j s t v a " . " S v a k i teoloki t r e t m a n avola, koji nije zasnovan n a
t r o j n o j svesti o B o g u , p r e d s t a v l j a p o g r e k u vezanu z a s t v a r n o s t a n j e
s t v a r i . " ( G W 11, 103)

100

MILJENJE

M i l j e n j e je u smislu j u n g o v s k e t i p o l o g i j e racionalna,
osnovna psiholoka funkcija. Pomou miljenja sadraji predstava i
opaanja sc dovode u pojmovnu vezu. Jung pravi razliku izmeu
aktivne misaone delatnosti, koja dovodi do odreenih voljnih radnji, i
pasivnog miljenja k o j e prihvata dogaaje i iskustva ( 1 ) . Prema
tipovima zauzetog stava, razlikuje se introvertni i ekstrovertni tip
miljenja. U poslednji misaoni tip sc ubrajaju organizatori, politiari,
pravnici i naunici, koji delaju prvenstveno u spoljanjim prilikama
na stvaranju reda i strukture, na primer, na donoenju zakona i
njihovoj primeni. Bezbrojni subjektivni faktori i uee oseanja
ostaju kod ekstrovertnih misaonih tipova duboko u pozadini, to je
pre svega izraz njihove inferiorne (manje vredne, podreene) funkcije
oseanja. Prema kompenzatorskoj funkciji za tipove zauzetog stava
postoji kod ekstrovertnih misaonih tipova neznatna funkcija oseanja. Ona
se esto ispoljava u potisnutim i malo diferenciranim oseanjima.
Duboka oseanja koja postoje i kod ovih ljudi mogu sc, izmeu
ostalog, ispoljiti u mistinom, senzibilnom vezivanju za odreene
ideje ili religije, ili putem snano izraenih misaonih mogunosti,
velike vernosti i odgovornosti prema kakvom zadatku ili u lojalnosti
prema dravi. Introvertni m i s a o n i tip j e , naprotiv, z a o k u p l j e n
prvenstveno unutarnjim svetom ideja ili odreenim naunim teorijama.
O p t i j e p o s m a t r a n o , m i l j e n j e , sc u smislu j u n g o v s k e
tipologije, moe opisati na sledei nain. Prilikom rasuivanja i
formiranja sudova ovek sa izraenom misaonom funkcijom usredsreduje se shodno optevaeim principima i zakonima, dok se
emotivni tipovi vie orijentiu prema vlastitim merilima vrednosti.

101

Prilikom formiranja svojih sudova mislioci rado zakljuuju po optim

pravilima o specifinom sluaju. Kod svojih blinjih zanimaju se vie
za njihove stavove i miljenja nego za njihovo ponaanje i iskustva.
Njihova omiljena boja je najee plava ili neka od njenih nijansi,
dok emotivni tip voli pre svega crveno. Kada sebi postave zadatak
ili izaberu odreeni c i l j , onda ga slede sa velikom upornou. Ta i
druga karakterna svojstva, ine ih odgovornim i pouzdanim savremenicima.
(1) M i l j e n j e s h v a t a m k a o j e d n u o d etiri osnovne psiholoke
funkcije. Miljenje jc ona psiholoka funkcija k o j a , shodno svojim
s o p s t v e n i m z a k o n i m a , dovodi d a t e s a d r a j e p r e d s t a v a u ( p o j m o v n u )
v e z u . O n o jc a p e r c e p t i v n a delatnost i k a o takva sc r a z v i j a u uklivnu i
pasivnu m i s o n u d e l a t n o s t . A k t i v n o m i l j e n j e j e v o l j n a r a d n j a , pasivno
miljenje je dogaaj. U prvom sluaju sadraje predstava podvrgavam
v o l j n o m inu s u e n j a , a u d r u g o m s l u a j u u r e u j u sc p o j m o v n i odnosi.
D o n o s e s e sudovi k o j i , u d a t o m s l u a j u , p r o t i v r e e m o j o j n a m e r i , n c
o d g o v a r a j u m o j o j c i l j n o j usmerenosti i otuda n e m a j u za m e n e osennje
p r a v c a , mada n a k n a d n o mogu da p r i z n a m njihovu usmerenost na
osnovu a k t i v n o g a p e r c e p c i o n o g i n a . A k t i v n o m i l j e n j e o d g o v a r a l o bi,
p r e m a t o m e , m o m p o j m u usmerenog miljenja. P a s i v n o m i l j e n j e jc u
m o m dole c i t i r a n o m r a d u bilo n e d o v o l j n o o k a r a k t e r i s a n o k a o " f a n t a z i r a n j e " . D a n a s bih ga oznaio k a o intuitivno m i l j e n j e .
P r o s t o r e d a n j e p r e d s t a v a , to izvesni psiholozi n a z i v a j u
asocijativnim m i l j e n j e m , za

m e n e n i j e m i l j e n j e , nego s a m o predsta

vljanje. O m i l j e n j u b i , po m o m s h v a t a n j u , trebalo govoriti s a m o one

gde jc r e o p r e d s t a v a m a p o s r e d s t v o m k a k v o g p o j m a , gde se, d r u g a i j e
r e e n o , n a l a z i m o p r e d i n o m r a s u i v a n j a , b e z o b z i r a d a l i t a j in
s u e n j a o d g o v a r a n a o j n a m e r i ili ne.
S p o s o b n o s t u s m e r n o g m i l j e n j a o z n a v a m k a o intelekt, a
s p o s o b n o s t p a s i v n o g ili n e u s m e r e n o g m i l j e n j a k a r a t e r i e m k a o
intelektualnu intuiciju.

Dalje,

usmereno

miljenje, intelekt,

nazivam

racionalnom f u n k c i j o m , b u d u i da o n a , na osnovu p r e t p o s t a v k e meni

s v e s n i h , r a z u m n i h n o r m i , s a d r a j e p r e d s t a v a s v r s t a v a pod p o j m o v e .
Nasuprot tome, neusmereno miljenje, intelektualna intuicija, za mene
p r e d s t a v l j a iracionalnu f u n k c i j u , b u d u i d a o n o , n a o s n o v u

102

meni

nesvesnih i zato racionalno nepoznatih normi, p r o c e n j u j e i ureuje

s a d r a j e p r e d s t a v a . Ali j a u d a l o m s l u a j u mogu n a k n a d n o s a z n a l i d a
i intuitivni in r a s u i v a n j a o d g o v a r a r a z u m u , iako j e n a s t a o putem k o j i
se m e n i p r i k a z u j e i r a c i o n a l n i m . ( G W 6, 7 7 4 ff.)

MIT

Po J u n g o v o m shvatanju, u ljudskoj dui postoji duboka

potreba za mitolokim predstavama i slikama. Sa stanovita dubinske
psihologije, mitovi se ne izmiljaju svesno, nego su nastali spontano
u obliku naih snova. Ovu snanu unutranju prisilu ka projektovanju
i "mitologiziranju" Jung objanjava "iracionalnom snagom instin
k t a " . Ako se o v e k uputa u unutranja iskustva svog duevnog
ivota, onda se delatnost njegove mate stimulie i oivljava, to opet
vodi projektovanju slika, snova i mitolokih predstava. K . G . Jung
opisuje individualno z n a e n j e i iskustvo " m i t o l o g i z i r a n j a " kao
"simboline izraze unutarnje i nesvesne drame u dui" (1). Mitovi
su psihike manifestacije k o j e predstavljaju sutinu due (2).
U oblasti religije, mit ima fundamentalnu funkciju. Kod
prvobitnih plemenskih kultura mit i religija su inili jedinstvo. I mit
o b o g o o v e k u Isusu nije nastao sam po sebi, nego je ovaj ve
navedeni mit obuhvatio Isusa (3). Novi mitologemi mogu nastajati
promenom duhovno-istorijskog konteksta, razvojem svesti oveka i
prvenstveno nastankom novih simbola u kolektivno nesvesnom.
Budui da arhetipovi u mitu dobijaju svoj lik, svest moe ostati
povezana sa instinktivnim korenima nesvesnoga.
(1) U i s t r a i v a n j u m i t o v a , o v e k sc dosad u v e k z a d o v o l j a v a o
vegetativnim i drugim pomodnim predstavama o Suncu, Mcsccu,
m e t e o r o l o g i j i . M e u t i m , o v e k se gotovo uopte n i j e u p u t a o u to

103

da

su mitovi, u prvom redu, psihike manifestacije koje p r e d s t a v l j a j u

sutinu due. Primitivan ovek n a j p r c malo polae na objektivno
o b j a n j e n j e oiglednih s t v a r i , nego i m a , naprotiv, n c o t k l o n j i v u p o t r e b u
ili, b o l j e r e e n o , n j e g o v a nesvesna dua p o s e d u j e ncutoljiv nagon da sva
spoljna ulna iskustva asimiluje. Primitivnom nije dovoljno da pos m a t r a i z l a z a k i z a l a z a k S u n c a , nego t o s p o l j a n j e p o s m a t r a n j e m o r a
u j e d n o biti i duevno z b i v a n j e , t j . S u n c e m o r a u s v o j i m p r o m e n a m a da
p r e d s t a v l j a s u d b i n u b o g a ili h e r o j a k o j i , z a p r a v o , n e p r e b i v a n i g d e
d r u g d e n e g o u dui o v e k a . Svi mitologizirani p r i r o d n i p r o c e s i - leto i
z i m a , M e s c c v e m e n e , kioviti periodi itd. - nisu nita drugo do a l e g o r i j e
b a r ovih o b j e k t i v n i h i s k u s t a v a , t a v i e , s i m b o l i n i izrazi u n u t r a n j e i
n e s v e s n e d r a m e due k o j a p u t e m p r o j e k c i j a , r c f l e k t o v a n a u p r i r o d n i m
d o g a a j i m a , p o s t a j e s h v a t l j i v a za l j u d s k u svest. ( G W 9/1, 7)
(2) P r i m i t i v n o duhovno u r e e n j e ne izmilja m i t o v e , nego ih
doivljava. M i t o v i su p r v o b i t n o o t k r o v e n j a p r e d s v e s n e d u e , n e h o t i n e
i z j a v e u nesvesnom duevnom procesu a nita m a n j e a l e g o r i j e psihikih
procesa. Takve alegorije bi bile uzaludna igra kakvog nenaunog
intelekta. Mitovi, naprotiv, i m a j u vitalan z n a a j . Oni nc samo da
p r e d s t a v l j a j u , nego i ine duevni ivot p r i m i t i v n o g p l e m e n a k o j e sc
o d m a h r a s p a d a i n e s t a j e im izgubi svoje mitoloko naslee, k a o i o v e k
k o j i j e izgubio svoju duu. M i t o l o g i j a j e d n o g plemena j e iva r e l i g i j a ,
iji g u b i t a k svagda i svuda, pa i kod civilizovanog o v e k a , p r e d s t a v l j a
m o r a l n u k a t a s t r o f u . Ali religija je iva veza sa duevnim p r o c e s i m a k o j i
ne zavise od svesti, nego sc o d v i j a j u u n j e n o j o n o s l r a n o s l i , u tami
duevne p o z a d i n e . M n o g i od tih nesvesnih p r o c e s a n a s t a j u , dodue, k a o
i n d i r e k t a n povod svesti, ali n i k a d a iz svesne s a m o v o l j e . D r u g i , ini se,
n a s t a j u s p o n t a n o , t j . b e z p r e p o z n a t l j i v i h u z r o k a k o j i s c mogu d o k u m e n t o v a t i u svesti. ( G W 9/1, 2 6 1 )
( 3 ) M e u t i m , m i t s e s a s t o j i o d s i m b o l a k o j i nisu i z m i l j e n i ,
nego su j e d n o s t a v n o vieni. M i t o b o g o o v e k u n i j e stvorio o v e k I s u s ,
nego j e taj mit p o s t o j a o ve s t o l e i m a . O n j e , n a p r o t i v , lino bio
zahvaen tom simbolinom idejom, k o j a ga je izdigla, k a k o opisuje
e v a n g e l i s t Marko, i z r a d i o n i c e d r v o d c l j e i d u h o v n e o g r a n i e n o s t i
n j e g o v e o k o l i n e . M i t o v i se v r a a j u na p r i p r o s t o g p r i p o v e d a a i n j e g o v e
s n o v e , na l j u d e k o j e p o k r e u p o d s t i c a j i n j i h o v e m a t e i k o j i se gotovo i
ne r a z l i k u j u od onih k o j e s m o k a s n i j e nazivali pesnicimn i filozofima.

104

P r i m i t i v n i p r i p o v e d a i n i k a d a nisu m n o g o pitali z a p o r e k l o s v o j i h
f a n t a z i j a . T e k z n a t n o k a s n i j e , o v e k je poeo da r a z m i l j a o t o m e , o
n a s t a n k u s a m e p r i e . J o u d r e v n o j G r k o j , l j u d s k i duh bio j e d o v o l j n o
r a z v i j e n da bi doao do p r e t p o s t a v k e da su p r i e o bogovima nita d r u g o
nego s t a r a i p r e n a g l a e n a p r e d a n j a o k r a l j e v i m a iz p r a i s t o r i j c i
n j i h o v i m d e l i m a . Ve t a d a su n a s l u i v a l i da se mit ne moe doslovno
prihvatiti b a zbog njegovih oiglednih n e u s k l a e n o s t i . Z a t o su pokuali
da ga svedu na o p t e r a z u m l j i v u p r i u . ( G W 18/1, 6 5 8 )

NESVESNO

Nesvesno sadri sva psihika iskustva i sve sadraje koji se

ne tiu svesti i ne odnose sc na Ego na opaajan nain. Prihvatanje
nesvesnog izvodi se iz uzroka i delovanja duevnih potekoa i
psihoncurotskih iskustava ( 1 ) . Kod mnogih ljudi postoji pritajen
strah od nesvcsnog, j e r njegove sile mogu da paraliu svest. Taj strah
dolazi, izmeu ostalog, do izraaja u iroko zasnovanoj odbrani od
dubinsko-psiholokih mogunosti razumcvanja ili od duevnih oboljenja
( 2 ) . Po Jungovom shvatanju, danas se o nesvesnom mnogo govori
zbog toga to u toj oblasti due vladaju snaan ivot i kretanja. Posle
odumiranja miljenja u slikama i brojnih simbola, u njima pohranjena mo
prelazi u nesvesno i prouzrokuje kod mnogih ljudi strah i nemir.
Jung razlikuje individualno i kolektivno nesvesno. Dok bi
napred pomenuta iskustva trebalo prikljuiti sferi individualnog
nesvesnog, postoje, ire gledano, u snovima i fantazijama oveka
arhetipske slike i m i t o l o k i motivi k o j i , nevezani za istorijsku
tradiciju, potiu iz dubine due koja se naziva kolektivno nesvesno
( 3 ) . Kada sadraji kolektivno nesvcsnog oive i pokrenu sc, onda to
m o e da zbuni svest pojedinca ili da izazove provalu masovne

105

histerije i psihoze. Iz kolektivno nesvesnog nc polaze, meutim,

samo bolesna i psihopatoloka dejstva, nego sc tamo formiraju i nove
ideje, drutvene, politike i religiozne reforme. Ako intuitivan ovek
opazi ove konstelirane i razvijajue sadraje i stavi ih na diskusiju,
onda se takva nova shvatanja i ideje ire brzo, zbog toga to su one
ve pripremljene u kolektivno nesvesnom mnogih ljudi ( 4 ) .
(1) Nesvesno. P o j a m nesvesnog za

mene je iskljuivo psiholoki

p o j a m , a nc filozofski u smislu metafizikog. Po mom m i l j e n j u nesvesno

j c g r a n i n i psiholoki p o j a m , k o j i p o k r i v a sve one psiholoke s a d r a j e
ili p r o c e s e k o j i n i s u s v e s n i , t j . nisu v e z a n i z a E g o n a v i d l j i v n a i n .
O p r a v d a n j e za to to uopte govorim o p o s t o j a n j u nesvesnih procesa za
m e n e proizlazi j e d i n o iz iskustva, i to n a j p r c iz psihopatolokog iskustva,
k o j e n e s u m n j i v o d o k a z u j e d a , na p r i m e r , u s l u a j u h i s t e r i n e a m n e z i j e
E g o n e zna z a p o s t o j a n j e r a i r e n i h psihikih k o m p l e k s a , ali d a j e d n o
s t a v n a h i p n o t i k a p r o c e d u r a moe d a u s l e d e e m t r e n u t k u s a v r e n o
r e p r o d u k u j c i z g u b l j e n i s a d r a j . Iz h i l j a d a iskustava ove v r s t e izvedeno
je o p r a v d a n j e da se govori o p o s t o j a n j u nesvesnih psihikih s a d r a j a .
P i t a n j e u k o j e m s e s t a n j u n a l a z i n e s v e s t a n s a d r a j d o k l e god n i j e
p r i k l j u e n svesti, i z m i e s v a k o j mogunosti s a z n a n j a . S t o g a j e sasvim
suvino da o v e k eli da

neto o tome n a s l u u j e . (G\V 6, 9 1 5 )

(2) Z n a a j n a snaga nesvesnih s a d r a j a dokaz je uvek za

o d g o v a r a j u e slabosti svesti i njenih f u n k c i j a . Svest j e , u izvesnoj m e r i ,
u g r o e n a o d n e m o i . N j e n o u g r o a v a n j e j e z a p r i m i t i v n o g oveka j e d a n
od najeih sluajeva " m a g i n o g " pribojavanja. Stoga jc shvatljivo da
taj p o t a j n i s i r a h p o s t o j i i kod k u l t u r n o g o v e k a . U loim s l u a j e v i m a
to je p o t a j n i s t r a h od d u e v n o g o b o l j e n j a a u m a n j e s t r a n i m s l u a
j e v i m a strah od nesvesnog, koji i n o r m a l a n ovek p o k a z u j e u svom
otporu psiholokim gledanjima. Upravo groteskan jc taj olpor nainu
k a k o se psiholoki p o k u a j b r a n i u u m e t n i k i m , filozofskim i religioznim
t v o r e v i n a m a , k a o da l j u d s k a dua ba n e m a n i k a k v e veze sa (im
s t v a r i m a ili nc bi smela da i m a . ( G W 1 6 , 3 7 4 )
(3) M e u t i m , n a e d o s a d a n j e s a z n a n j e o p r i r o d i n e s v e s n i h
s a d r a j a d o p u t a n a m i z v e s n u o p t u p o d e l u tih s a d r a j a . M o e m o
r a z l i k o v a l i individualno n e s v e s n o , k o j e o b u h v a t a sve a k v i z i c i j e linog
postojanja, dakle zaboravljeno, potisnuto, potprano opaeno, za-

106

m i l j e n o i e m o l i v n o . Ali, p o r e d ovih linih nesvesnih s a d r a j a , p o s t o j e

i d r u g i s a d r a j i , k o j i ne potiu od linih a k v i z i c i j a , nego iz n a s l e c n e
mogunosti psihikog funkcionisanja uopte, naime iz naslecne
s t r u k t u r e m o z g a . To su m i t o l o k e veze, motivi i slike, k o j i u svako d o b a
i svugde mogu ponovo da n a s t a n u bez i s t o r i j s k e t r a d i c i j e ili m i g r a c i j e .
O v e s a d r a j e o z n a a v a n i k a o kolektivnu nesvesne. I s t o o n a k o k a o to se
svesni s a d r a j i n a l a z e u n e k o j debilnosti, tako se i nesvesni s a d r a j i , k a o
to n a s i s k u s t v o u i , p r o n a l a z e . K a o to i z svesne p s i h i k e a k t i v n o s t i
proistiu n e k i rezultati ili proizvodi, tako i iz nesvesne delatnosti n a s t a j u
p r o d u k t i , n a p r i m e r snovi i f a n t a z i j e . N e p o t r e b n o j e b a v i t i s e s p e k u
l a c i j a m a o t o m e koliki je u d e o svesti u n a s t a j a n j u s n o v a . S a n n a m se
p r e d s t a v l j a , mi ga nc s t v a r a m o svesno. Izvesno je da svesna r e p r o
d u k c i j a ili, a k , i o p a a n j e m n o g o m e n j a j u n a t o m e , ali n c m o g u d a
unite osnovnu injenicu produktivnog pobuivanja nesvesne pro
venijencije.
F u n k c i o n a l n i odnos nesvesnih p r o c e s a p r e m a svesti m o e m o
n a z v a t i kompeniulorskim o d n o s o m , pri emu nesvesni p r o c e s , kao to
i s k u s t v o p o k a z u j e , izvlai n a p o v r i n u s u b l i m i r a n i m a t e r i j a l , k o j i j c
konsteliran p o l o a j e m svesti, d a k l e sve one s a d r a j e k o j i , kad bi sve bilo
svesno, nc bi mogli nedostajati u svesnoj slici situacije. K o m p e n z a t o r s k a
f u n k c i j a nesvesnog j a v l j a se utoliko j a s n i j e ukoliko jc svesni stav
j e d n o s t r a n i j i , a za to p a t o l o g i j a prua b r o j n e p r i m e r c . ( G W 6, 919 f.)
(4) M i s m o s c , d o d u e , navikli d a d u b o k e i s t o r i j s k e p r o m e n e
svodimo iskljuivo na spoljne uzroke. Meutim, ja verujem da su
s p o l j a n j e o k o l n o s t i e s t o , vie ili m a n j e , o b i n e p r i l i k e u k o j i m a sc
m a n i f e s t u j e n e s v e s n o p r i p r e m l j e n , novi stav p r e m a svetu i ivotu. O p l i
d r u t v e n i , politiki i religiozni uslovi z a h v a t a j u k o l e k t i v n o n e s v e s n o , i
to u tom s m i s l u da se svi oni f a k t o r i k o j e v l a d a j u i stav o ivotu j e d n o g
naroda potiskuje, postepeno sakupljaju

u kolektivno nesvesnom i

o i v l j a v a j u p o m o u njegovih s a d r a j a . N a j e e je re o j e d i n k i ili o vie

p o j e d i n a c a p o s e b n o s n a n e i n t u i c i j e , k o j i o p a a j u ove p r o m e n e u
k o l e k t i v n o n e s v e s n o m i p r e t v a r a j u ih u n e p o s r e d n e i d e j e . T a k v e i d e j e
se onda brzo ire, j e r su se i kod drugih ljudi paralelno odvijale
p r o m e n e u n e s v e s n o m . P o s t o j i opta s p r e m n o s t za p r i h v a t a n j e novih
i d e j a , m a d a n a d r u g o j s t r a n i postoji s n a a n otpor t o m e . Nove i d e j e nisu

107

s a m o p r o t i v n i k s t a r i h s h v a t a n j a , nego o n e n a j e e n a s t u p a j u u obliku
k o j i j e z a s t a r i stav m a n j e ili vie n e p r i h v a t l j i v . ( G W 8 , 5 9 4 )

NEUROZA

P o j a m neuroze ima u analitikoj psihologiji K . G . Junga

drugaije akcente nego u Frojdovoj psihoanalizi (1). Neuroza je izraz
ometenog ocelotvorenja oveka i njegove individuacije. Disocijacija
i razdor o v e k a sa samim s o b o m dovode do p s i h o n c u r o t i n i h
p o t e k o a . R a s k o r a k i suprotnosti, u k o j e se o v e k zapetljava,
n a j e e postoje u konfliktu izmeu duhovnomoralnog zahteva i
prirodno-nagonske tenje. Meutim, time se nc misli na to da Jung
uzrok vidi u konfliktu nagona, nego u ivotu imanentnom postojanju
dve suprotstavljene tenzije. One mogu dovesti do nastajanja kom
pleksa i izazvati fenomene nagomilavanja, koji u toj meri optereuju
proces duevnog doivljavanja i tenju za psihikim rastom, kao i
samoostvarcnje, da dolazi do neuroze. Neuroza bi se uopteno mogla
zamisliti i kao privremeni ili, ak, kao "truli kompromis", kao jedna
vrsta prelaznog reenja pre pokuaja iznalaenja pogodnog reenja.
Neurotski simptomi imaju za Junga simbolian i prikriven smisao.
Za Junga je bilo vanije pitanje "radi ega", nego uzrono pitanje
" z a t o " nastaje neuroza. Kada ovek razabere i shvati poruku svojih
simptoma, onda moe sa takvim uvidom da pone sa kompletnim
usmeravanjem i oblikovanjem svog ivota (2).
U bolesne procese kod neuroze ubrajaju sc izmeu ostalih:
potiskivanje, regresija, fiksiranje i izneveravanje. Potiskivanje se
zasniva na pomenutim suprotnostima. Kod regresije se oivljavaju
ranija pozitivna iii negativna iskustva i modaliteti ponaanja, koja
mogu dovesti do zapadanja u ranije infantilne faze razvoja ili u

108

arhaina duevna stanja. Pod fiksiranjem razumemo svesno ili

nesvesno zatvaranje i vezivanje, na primer, za roditelje ili za razvojne
faze k o j e nisu starosne prirode. Kod izneveravanja se, naposletku,
ne radi vie samo o frustraciji, odbrani od nagonskih impulsa ili
duevnih smetnji, nego i o izneveravanju samoga sebe pred psihikim
procesima razvoja. Prilikom teenja neuroze, vano jc da bolesnik
usvoji ispravan stav prema neurozi ( 3 ) .
Viedimenzionalnost i mnogostranost jungovskog koncepta
neuroze T. Zajfcrt je prikazao u sledeim aspektima:
1. aktuelni konflikt postavlja neurozu u vezu sa zahtevima iz
sadanjosti i ini jasnom njenu dinamiku;
2. stav o svrsishodnosti postavlja pitanje koje zadatke pacijent
ne eli da izvri i koje e potekoe pokuati da izbegne;
3. regresivno-teorijski stav prati bujicu psihike energije;
4. libidozno-teorijski stav usmerava na oslobaanje energije
zarobljene neurozom;
5. genetski ili genetski orijentisani stav vodi rauna o istoriji
neuroze;
6. teorijski stav o ulozi neuroze predstavlja se u identifikaciji
Ega i Persone;
7. kulturno-teorijski stav definie neurozu kao neuspeo pokuaj
jedinke da u samome sebi razrei neki opti savremeni problem;
8. konfliktno-teorijski stav kazuje da je nejedinstvo sa samim
sobom odlika kulturnog oveka uopte;
9. pored svoje ulnosti unutar procesa individuacije, finalna
teorija neuroze vidi i ciljeve koji se slede sa svojevoljnou, rafi
niranim aranmanom i sa neumoljivom tvrdoglavou;
10. teorija o kreativnosti neuroze polazi od prihvatanja nagona
za samoostvarenjem.
Kao nove, vane stavove, Zajfert navodi moralni, razvojnoteorijski i disocijativno-teorijski stav o neurozi (u: Psvchologie des
20. Jahrhunderts, Kindler, tom 3, str. 859 f ) .

109

(1) Neuroza, n a i m e , nije nikako samo negativna, nego i

pozitivna pojava. S a m o bezduni racionalizam moe da previdi tu
i n j e n i c u , o s l a n j a j u i s e n a isto m a t e r i j a l i s t i k o s h v a t a n j e s v e t a . U
s t v a r n o s t i , n e u r o z a sadri duu b o l e s n i k a ili b a r j e d a n bitan n j e n deo,
i k a d a bi se n j e m u , s h o d n o r a c i o n a l i s t i k o j n a m e r i , m o g l a o d s t r a n i t i
neuroza poput bolesnog z u b a , onda on time nc bi bio ni na kakvom
d o b i t k u , n e g o b i izgubio neto v e o m a b i t n o , k a o k a d b i mislilac izgubio
s u m n j u u istinitost svojih z a k l j u a k a ili k a d a bi m o r a l a n o v e k bio lien
i s k u e n j a , ili h r a b a r ovek osloboen s t r a h a . Izgubiti n e u r o z u , znai isto
to i p o s t a l i b e s p r e d m e t a n . t a v i e , ivot g u b i svoj v r h u n a c a t i m e i
s m i s a o . To ne bi bilo l e c n j e , nego a m p u t a c i j a . (GVV 1 0 , 3 5 5 )
(2) Ne bi t r e b a l o p o k u a v a t i sa u k l a n j a n j e m n e u r o z e , nego bi
t r e b a l o s a z n a t i ta o n a g o v o r i , e m u n a s ui i u e m u sc s a s t o j e n j e n
smisao i njena svrha. tavie, trebalo bi da nauimo da j o j budemo
zahvalni, j e r emo je inae propustili i tako izgubiti mogunost
u p o z n a v a n j a s a onim to s t v a r n o j e s m o . N e u r o z a j e onda zaista
" r e e n a " , k a d a je resila pogreno p o s t a v l j e n o J a . Ne lei se onu, nego
ona

leci nas.

o v e k j e b o l e s t a n , ali j c bolest p o k u a j prirode da ga izlei.

D a k l e , o d s a m e bolesti m o e m o m n o g o d a n a u i m o to j e k o r i s n o z a
s o p s t v e n o z d r a v l j e , i ono to se n e u r o t i a r u prii nj ava k a o s t v a r za
apsolutno o d b a c i v a n j e , to je pravo zlato, koje inae nigde nismo
p r o n a l i . ( G W 10, 3 6 1 )
(3) Bolesnik

ne bi irebulo du

ui kuko du se oslobodi neuroze,

nego kako du je podnosi. J e r bolest nije izlian i stoga besmislen teret,

nego je onu on lino; on lino jc " d r u g i " ovek, k o j i u v e k n a s t o j i da se
i s k l j u i zbog i n f a n t i l n o g k o m o d i t e t a , na p r i m e r , ili iz s t r a h a ili nekih
d r u g i h r a z l o g a . N a t a j n a i n J a s c p r e t v a r a , k a o to F r o j d i s p r a v n o
p r i m e u j e , u " p r e b i v a l i t e s t r a h a " , k o j e n i k a d a ne bi p o s t o j a l o da se
n i s m o n e u r o t s k i b r a n i l i od s e b e s a m o g . ( G W 10, 3 6 0 )

110

NIVO OBJEKTA
U tumaenju sna nivo objekta znai da sc aktivne osobe i
odreene situacije odnose objektivno prema spoljanjoj stvarnosti (1).
Ako neko sanja suseda, roditelje ili kolegu, onda sc pod tim uslovima
misli na realne osobe, bar kao to ih sneva doivljava. Tako najvei
broj ljudi vidi i shvata likove iz snova. Meutim, kada sc slika iz sna
neke osobe i dotini realan ovek najpodrobnije uporede, najee e
se uoiti razlike. Za ovo postoje dve mogunosti razumcvanja, naime
da (1) nesvesno kod snevaa drugu osobu vidi preciznije i istiniti jc
nego svest ili (2) da se sniva veza sa tim drugim, a ne on sam. Poto
se ovde ve u igru ukljuuje faktor subjekta posmatraa i snevaa,
to dolazimo da tumaenja sna na nivou subjekta. Jung skree panju
na to da bi to bilo naivna pretpostavka i problematina predstava ako
bi se slike iz snova, kao neto razumljivo po sebi, identifikovalc sa
sanjanim objektima i licima ( 2 ) .
(1) Nivo objektu. Pod t u m a e n j e m na nivou o b j e k t a p o d r a z u m c v a m ono s h v a t a n j e j e d n o g sna ili j e d n e f a n t a z i j e u k o j e m se lica
ili okolnosti to se u n j i m a p o j a v l j u j u v e z u j u za o b j e k t i v n o - r e a l n a lica
ili o k o l n o s t i . To je u s u p r o t n o s t i sa nivoom subjektu, g d e se l i c a ili
okolnosti iz sna vezuju s a m o za s u b j e k t i v n e veliine. F r o j d o v o s h v a t a n j e
sna kree se gotovo samo na nivou o b j e k t a , ukoliko se elje u snu t u m a e
kao elje k o j e se odnose na realne o b j e k t e ili se tiu seksualnih z b i v a n j a ,
k o j i s p a d a j u u fizioloku, d a k l e izvanpsiholoku sferu. ( G W 6, 8 5 4 )
(2) Za mene jc to razumljivo da neko ko nije analitiar sa
p r a k t i n i m iskustvom nema razvijen ukus za raspravu o "nivou
s u b j e k t a " i " n i v o u o b j e k t a " . M e u t i m , ukoliko sc vie p o s v e l i m o
p r o b l e m i m a sna, utoliko e vie dolaziti u obzir i tehniki aspekti
p r a k t i n o g l e e n j a . TJ ovoj stvari p o t r e b n a je ona n e u m i t n a prisila, k o j u

111

teki s l u a j e v i u v e k v r e n a l e k a r a , j e r ovek stalno m o r a d a r a z m i l j a

o u s a v r a v a n j u v l a s t i t i h s r e d s t a v a , k a k o bi m o g a o da p o m o g n e i u
tekim s l u a j e v i m a . Z a h v a l n i s m o t e k o a m a u s v a k o d n e v n o m l c e n j u
b o l e s n i k a to n a m p o m a u da s h v a t i m o one s t v a r i k o j e d e l i m i n o
t a n g i r a j u osnove n a e g s v a k o d n e v n o g m e n t a l i t e t a . M a d a s u b j e k t i v n o s t
j e d n e slike pripada takozvanoj oiglednoj mudrosti, ipak pomalo
filozofski o d z v a n j a k o n s t a t a c i j a to izvesnim u i m a n e p r i j a t n o z v u i .
O d g o v o r na to proizlazi j e d n o s t a v n o iz p o m e n u t c i n j e n i c e da n a i v n a
p r e t p o s t a v k a o d m a h i d e n t i f i k u j e sliku s a o b j e k t o m . S v a k o o m e t a n j e
j e d n e t a k v e p r e t p o s t a v k e d e l u j e i r i t i r a j u e na ovu v r s t u l j u d i . Iz istog
r a z l o g a j e n e s i m p a t i n a i d e j a o nivou s u b j e k t a , j e r ona o m e t a n a i v n u
p r e t p o s t a v k u identiteta s a d r a j a svesti sa o b j e k t i m a . (GVV 8, 5 1 6 )

NIVO SUBJEKTA

Kod tumaenja sna na nivou subjekta, sve figure iz sna se

posmatraju kao odraz intrapsiholokih faktora i kao subjektivno
shvatanje samog snevaa ( 1 ) . Meutim, najpre bi trebalo da sc izvri
tumaenje sna u odnosu na nivo objekta i trebalo bi iscrpsti sve tamo
opisane mogunosti razumevanja. Tek kad smo iscrpli dobre zamisli
i kada tumaenje ue u prazan hod, poinje rad na snu u smislu nivoa
subjekta. Pri tom posmatramo sve osobe, objekte i radnje kao likove
i izraajne forme sopstvene due. Tada se, u smislu samospoznaje,
moe rei: "To si T i ! " ili "Takav si T i ! " San odslikava sam od sebe
unutranje, najee nesvesne strane bia. Sneva je tada i reiser na
vlastitoj sceni sna, on igra najrazliitije uloge i time proizvodi i
projektuje nesvesne duevne sadraje koje kao, parcijalne linosti,
pripadaju celini snevaa (2). U terapeutskoj praksi se tumaenje sna
na nivou subjekta esto pokazuje kao veoma stimulativno i plodo
nosno reenje.

112

(1) Nivo subjektu. P o d t u m a e n j e m na nivou s u b j e k t a p o d r a z u m e v a m o n o s h v a t a n j e n e k o g sna ili n e k e f a n t a z i j e k o d k o j e g s e

z a s t u p l j e n a lica i odnosi dovode u vezu sa s u b j e k t i v n i m i n i o c i m a k o j i
p o t p u n o p r i p a d a j u s o p s t v e n o j psihi. K a o to s e z n a , slika o b j e k t a k o j i
sc n a l a z i u n a o j psihi, n i j e n i k a d a a p s o l u t n o i d e n t i n a sa o b j e k t o m ,
nego mu je n a j v i e s a m o slina. Ona se realizuje, dodue, ulnom
p e r c e p c i j o m i a p c r c c p c i j o m ovih n a d r a a j a , ali b a p u t e m procesa k o j i
ve p r i p a d a j u n a o j psihi, a k o j e j c o b j e k t s a m o izazvao. S v c d o a n s t v o
naih ula p o k l a p a se, i s t i n a , k a o to iskustvo p o k a z u j e , u velikoj m e r i
sa k v a l i t e t i m a o b j e k t a , ali naa je a p e r c e p c i j a pod gotovo nesagledivim
subjektivnim uticajima, koji veoma komplikuju pravo saznanje nekog
ljudskog k a r a k t e r a . T a k o k o m p l e k s n a psihika veliina, kakvu ini
l j u d s k i k a r a k t e r , s t v a r a , osim toga, istoj u l n o j p e r c e p c i j i s a m o v e o m a
slaba uporita. R a d i spoznavanja ljudskog k a r a k t e r a potrebni su i
{ i i v l j a v a n j e , r a z m i l j a n j e i i n t u i c i j a . Z b o g ovih k o m p l i k a c i j a , k o n a n i
sud i m a , n a r a v n o , uvek s a m o v e o m a sumnjivu vrednost, tako da je slika,
u k o j u mi o b l i k u j e m o n e k i l j u d s k i o b j e k t , na svaki n a i n do k r a j n o s t i
subjektivno uslovljena. Stoga se u p r a k t i n o j psihologiji pravilno
postupa a k o se s l i k a , inutgo n e k o g o v e k a , otro r a z l u u j e od n j e g o v e
stvarne egzistencije. Zbog krajnje subjektivnog ostvarenja jednog
i m a g a , on je esto p r e slika s u b j e k t i v n o g k o m p l e k s a f u n k c i j a nego slika
s a m o g o b j e k t a . S t o g a j e p r i l i k o m a n a l i t i k e o b r a d e nesvesnih p r o d u
k a t a b i t n o da se inuigo ne s t a v l j a o d m a h k a o identitet o b j e k t a , nego,
n a p r o t i v , da sc s h v a t a k a o slika s u b j e k t i v n e veze sa o b j e k t o m . To je
s h v a t a n j e na nivou s u b j e k t a . ( G W 6, 9 8 2 )
(2) S h v a t a n j e na nivou s u b j e k t a nc bi, r a z u m e se, t r e b a l o da
ide u p r e t e r i v a n j c . R a d i s e s a m o o n e t o k r i t i n i j e m o d m e r a v a n j u
p r i p a d n o s t i . O n o to mi na o b j e k t u p a d a u o i , p r e d s t a v l j a e s t v a r n o
s v o j s t v o o b j e k t a . M e u t i m , u k o l i k o j e o v a j u t i s a k s u b j e k t i v n i j i ili
a f e k t i v n i j i , utoliko p r e sc m o r a to svojstvo shvatiti k a o p r o j e k c i j a . Ali
pri tom m o r a m o povui sutinsku razliku, i to izmeu realno p o s t o j e e g
s v o j s t v a o b j e k t a , b e z ega ne bi bila v e r o v a l n a p r o j e k c i j a na o b j e k t , i
v r e d n o s t i ili z n a a j a , odnosno e n e r g i j e ovog svojstva. Nije i s k l j u e n o da
se n e k o svojstvo p r o j e k t u j e na o b j e k t , od koga kod o b j e k t a realno n e m a
n i k a k v i h t r a g o v a (na p r i m e r , p r o j e k c i j a m a g i n i h k v a l i t e t a u neive
o b j e k t e ) . D r u g a i j e stoje stvari kod obinih p r o j e k c i j a k a r a k t e r n i h c r t a

113

ili t r e n u t n i h stavova. U ovim s l u a j e v i m a stvar esto stoji t a k o da objekt

n u d i p r o j e k c i j i i p r i l i k u i , t a v i e , izaziva j e . O v o p o t o n j e d o g a a s c
o n d a k a d a o b j e k t s a m nije sveslun s v o j s t v a , pa ono Ume deluje nu
nesvesno

drugoga.

Jer

sve

projekcije proizvode

kontruprojekcije

tamo

gde j e o b j e k t n e s v e s t a n s v o j s t v a k o j e p r o j e k t u j e s u b j e k t , b a k a o to
analitiar na " t r a n s f e r " odgovara " k o n t r a l r a n s f e r o m " , kada transfer
p r o j e k t u j e n e k i s a d r a j k o j e g je i s a m l e k a r nesvestan, ali on i p a k kod
n j e g a p o s t o j i . ( G W 8, 5 1 9 )

NUMINOZNOST

Numinoznost j e , po Jungu, osnovna odlika arhetipa. To je

jedna vrsta "emocionalnog naboja koji se uvek prenosi na svest kada
se pojavi neka arhetipska slika ili nastane neka arhetipska situacija"
(Briefe III, 5 2 ) . U definisanju ovog pojma Jung sc oslanja na R. Ota
(Das Heilige), koji pojam numinoznog upotrebljava za neizrecivo,
tajnovito i uasavajue, kao neto "sasvim drugo" u ljudskoj spoznaji
B o g a . U oblasti dubinske p s i h o l o g i j e , posebno u p s i h o l o g i j i
kompleksa, pojam numinoznosti izraava snanu i zastraujuu mo
duevnih sila ( 1 ) . Ova izvanredna dejstva pomau nam da shvatimo
zastoje dubinskoj psihologiji uopte i jungovskoj psihologiji posebno
teko da se ukljue u takozvani nauni konsenzus. Numinoznost je
najtenje povezana sa arhetipom. Njegovo pojavljivanje i delovanje
odlikuju sc numinoznou (2). Preciznije reeno, to su arhetipske
slike i simboli k o j i deluju zastraujue na svest i E g o i ujedno
izazivaju p r o i r e n j e svesti. Na kraju, n a p o m e n i m o j o i to da
numinoznost u oblasti religioznih nauka upuuje na boansko i/ili
na demonsko.
(1) P o n e k o e se j o setiti k a k v a sc svuda podigla b u r a
o g o r e n j a k a d a su F r o j d o v i radovi postali oplcpoznata stvar. Ove

114

k o m p l e k s n e r e a k c i j e prinudile s u istraivaa n a izolaciju, k o j a j e n j e m u

i n j e g o v o j koli donela p r e k o r d o g m a t i z m a . Svi p s i h o l o k i t e o r e t i a r i
iz ove oblasti izlau se istoj o p a s n o s t i , j e r oni r u k u j u p r e d m e t o m k o j i
se odnosi na n e s a v l a d a n o u o v e k u , na numinuzno, k a k o je to izvrsno
o z n a i o O t o . T a m o gde p o i n j e o b l a s t k o m p l e k s a , p r e s t a j e s l o b o d a z a
E g o , j e r s u k o m p l e k s i d u e v n e sile, i j a n a j i n t i m n i j a p r i r o d a j o n i j e
t e m e l j i t o i s p i t a n a . S v a k i put k a d a i s t r a i v a n j e uspe d a j o m a l o d a l j e
p r o d r e u duevni Iremendum, to e, kn i dosad, izazvali r e a k c i j e kod
publike, b a r kao i kod p a c i j e n a t a koji iz terapcutskih razloga daju
povoda za nastupanje protiv n e d o d i r l j i v o s t i njihovih k o m p l e k s a . ( G W
8, 216)
(2) P o j a v l j i v a n j e a r h e t i p o v a i m a izrazito nu/ninozan k a r a k t e r
k o j i s e m o r a o z n a i l i a k o n e k a o " m a g i a n " , onda b a r k a o d u h o v a n .
Stoga je ovaj fenomen za psihologiju religije od najveeg znaaja.
E f e k a t t o g a n i j e s a s v i m j e d n o z n a a n . O n m o e b i l i i s c c l j u j u i ili
r a z a r a j u i , ali o n n i j e n i k a d a i n d i f e r e n t a n , j e r s e p r i r o d n o p r e t p o
stavlja izvestan stepen jasnosti. Ovaj aspekt izvanredno zasluuje
o z n a k u " d u h o v n i " . N a i m e , nc d o g a a se r c l k o da se a r h e t i p p o j a v i u
s n o v i m a ili m a t a r i j a m a u obliku duha

ili sc ak p o n a a k a o s a b l a s t .

N j e g o v a n u m i n o z n o s t ima esto mistian kvalilet i d e l u j e o d g o v a r a j u e

na n a r a v . U p r a v o kod ljudi k o j i su daleko od pomisli na t a k v e n a p a d e
s l a b o s t i , on m o b i l i e f i l o z o f s k a i religiozna s h v a t a n j a . Sa n e u v e n o m
o s t r a e n o u i n e u m o l j i v o m doslednou on cslo s t r e m i svom cilju i
uvlai s u b j e k t u svoje o k o v e , iz k o j i h sc o v a j ne moe istrgnuti u p r k o s
esto o g o r e n o m o p i r a n j u i, k o n a n o , to vie i ne eli. O v o p o s l e d n j c sc
d o g a a z b o g toga to doivalj sa s o b o m donosi ispunjenje smisla k o j e
s e d o t l e s m a t r a l o n e m o g u i m . D u b o k o s h v a t a m o l p o r svih v r s t i h
u v e r e n j a p r e m a p s i h o l o k i m o t k r i i m a ove v r s t e . S a vie s l u t n j e nego
s t v a r n o g z n a n j a , ljudi o s e a j u s t r a h od opasnih sila k o j e su sputane u
u n u t r a n j o s t i svakog oveka i na neki n a i n s a m o e k a j u na a r o b n u
re koja e raskinuti okove. ( G W 8, 405)

115

' OSEANJE

Oscanje (uvstvo, emocija) jc u smislu jungovske tipologije

n o v a osnovna p s i h o l o k a f u n k c i j a . T o j e s u b j e k t i v n i d o g a a j ,
nezavisan od spoljanjeg delovanja i drai, mada se i oni mogu
pridruiti (1). Oseanjc, koje jc odreeno prvenstveno nesvesnim
zbivanjima, doivljavamo, na primer, u svojim "raspoloenjima" koja
nas pokreu pozitivno ili negativno. Dok miljenje pojmovno ureduje
sadraje svesti i sva iskustva, oseanjc predstavlja funkciju vredno
vanja koje nam prenosi da l i j e neto prijatno ili neprijatno, ispravno
ili pogreno, dobro ili zlo. Jung ukazuje na to da jc uz p o m o
pojmovnog aparata nemogue podrobno opisati sutinu oseanja (2).
Ekstrovertni emotivni tip esto jc uspean ovek, jer poseduje solidno
oseanje za stvari koje obeavaju uspeh. I druga spoljanja zbivanja
i objekte on moe adekvatno i dobro da oceni. Dalje, on je u stanju
da druge ljude tano oceni prema njihovim pozitivnim i negativnim
stranama. Ljudi tog tipa mogu se dobro uiveti i u oseanja drugih i
ispravno osetiti odreene situacije. Njihova inferiorna i nerazvijena strana
jeste miljenje k o j e je j a k o podlono uticaju nesvesnog. Stoga sc oni
esto zgraavaju nad miljenjem. esto ih mue negativne ili cinine
misli k o j e su usmercne protiv vlastite linosti i onda proizvode
oseanja inferiornosti. Stoga ekstrovertni tip ne ivi rado sam, j e r
onda zapada u razmiljanja i mudrovanja i pri tom ga pogaaju
njegove sopstvene negativne misli i inferiorno miljenje. Ovo to jc
reeno o ekstrovertnom emotivnom tipu odnosi sc u znatno veoj
meri na introvertni tip. Na njega se odnosi sledea poslovica: "Tiha
voda breg r o n i . " Introvertni emotivni tip u e s t v u j e u ivotu

116

prvenstveno preko oseanja. Pri tom njegova etika i moralna merila

vrednosti imaju pozitivnog uticaja na druge ljude.
Sasvim uopteno, moe se o emotivnim tipovima rei j o i
sledee: oni imaju dubok predoseaj za oseanja i rado pomau u
reavanju linih problema svojih prijatelja. Kod ljudi iz svoje okoline
vie ih, po pravilu, zanimaju njihova ponaanja i iskustva, nego
shvatanja i politiki stavovi. U naelu, ti se dragoceni ljudi upravljaju
prema vlastitim merilima vrednosti koja su duboko ukorenjena u
njihovom oseanju i k o j a im pomau u donoenju ispravnih odluka.
(1) O s e a n j c u b r a j a m u etiri o s n o v n e psiholoke f u n k c i j e . Nc
mogu se pridruiti onom psiholokom pravcu koji oseanjc shvata kao
s e k u n d a r n u , o d " p r e d s t a v a " ili o s e t a z a v i s n u p o j a v u , n e g o s a H e f dingom, Vuntom, L e m a n o m , Kilpcom, Baldvinom i drugim smatram
o s e a n j c s a m o s t a l n o m f u n k c i j o m sui generis. O s e a n j c j c , p r c s v e g a ,
p r o c e s k o j i se v r i i z m e u Ja i d a l o g s a d r a j a , i to p r o c e s k o j i d a j e
o d r e e n u vrednost u s m i s l u u s v a j a n j a ili o d b i j a n j a ( " p r i j a l n o s t " ili
" n e p r i j a t n o s t " ) , ali i proces koji se, bez obzira na trenutni s a d r a j svesti
ili n a t r e n u t n e s e n z i t i v n o s t i , m o e p o j a v i t i t a k o r e i i / o l o v a n k a o
" r a s p o l o e n j e " . O v a j p o s l e d n j i p r o c e s m o e s c k a u z a l n o odnosili n a
r a n i j e s a d r a j e svesti, ali to ne m o r a nuno biti s l u a j , j e r on isto tako
m o e p r o i z l a z i t i i iz n e s v e s n i h s a d r a j a , k a o to to p s i h o p a t o l o g i j a
o b i l a t o p o k a z u j e . Ali i r a s p o l o e n j e , bilo da je kao opte ili s a m o k a o
p a r c i j a l n o o s e a n j e , p r e d s t a v l j a n e k o v r e d n o v a n j e , ali n e n e k o g
o d r e e n o g , p o j e d i n a n o g s a d r a j a svesti, nego itavog t r e n u t n o g s t a n j a
s v e s t i , i to o p e t u s m i s l u p r i h v a t a n j a ili o d b i j a n j a . S t o g a o s e a n j c
p r e d s t a v l j a p r v e n s t v e n o v e o m a subjektivan p r o c e s , k o j i u s v a k o m
pogledu moe biti nezavisan od s p o l j a n j e g n a d r a a j a , i a k o se p r i d r u
u j e s v a k o m osetu. a k " r a v n o d u a n " oset i m a neki " o s e a j n i t o n " ,
n a i m e ton r a v n o d u n o s t i , i m e j c opet izraeno n e k o v r e d n o v a n j e . S t o g a
jc o s e a n j c u j e d n o i n e k a vrsta rasuivanja, ali k o j e se od intelektualnog
suda utoliko vie r a z l i k u j e u k o l i k o se nc vri radi u s p o s t a v l j a n j a n e k e
p o j m o v n e veze, nego r a d i k a k v o g p r v e n s t v e n o s u b j e k t i v n o g u s v a j a n j a
ili o d b i j a n j a . V r e d n o v a n j e p u t e m o s e a n j a odnosi se na svaki s a d r a j
svesti, ma k a k v e v r s t e on b i o . A k o sc p o j a a v a intenzitet o s e a n j a , onda
n a s t a j e ufekat, t j . e m o c i o n o s t a n j e sa p r i m e t n i m tclesnim i n e r v a c i j a m a .

117

O s e a n j c sc od a f e k t a r a z l i k u j e po l o m e io ne izaziva n i k a k v e p r i m e t n e
telesne i n e r v a c i j e , t j . toliko m a l o ili toliko m n o g o , k a o o b i a n misaoni
proces. ( G W 6, 801)
(2) G o r n j i m definicijama, naravno, nije okarakterisana
sulina oseanja, nego je oseanje pomou njih samo spolja opisano.
Intelektualna mo p o i m a n j a pokazuje sc nesposobnom da sutinu
oseanja formulic u pojmovnom jeziku, j e r miljenje pripada kate
g o r i j i n e s a m e r l j i v o g o s e a n j a , k a o io s c uopte n i j e d n a o s n o v n a
p s i h o l o k a f u n k c i j a ne moe u p o l p u n o s l i izraziti p o m o u d r u g e . O v o j
o k o l n o s t i b i t r e b a l o p r i p i s a t i t o to n i j e d n a i n t e l e k t u a l n a d e f i n i c i j a
n i k a d a n e e biti u s t a n j u da u iole d o v o l j n o j m e r i izrazi s p e c i f i n o s t i
o s e a n j a . T i m e to se o s e a n j a k l a s i f i k u j u nita n i j e d o b i j e n o u smislu
s h v a t a n j a n j i h o v e s u l i n c , j e r i n a j t a n i j a k l a s i f i k a c i j a moi c uvek da
naznai samo onaj intelektualno shvatljiv sadraj sa kojim su oseanja
p o v e z a n a , a da l i m e i p a k n i j e dotakla s p e c i f i n o s t o s e a n j a . K o l i k o god
i m a razliitih i intelektualno shvatljivih klasa s a d r a j a , isto toliko mogu
se r a z l i k o v a t i o s e a n j a , a da t i m e i p a k sama o s e a n j a nc budu d e t a l j n o
k l a s i f i k o v a n a , j e r iznad svih moguih i n t e l e k t u a l n o s h v a t l j i v i h k l a s a
sadraja postoje jo oseanja koja sc otimaju intelektualnom rangi
r a n j u . ( G W 6, 8 0 4 )

OSET

Osct (senzacija) se, u smislu jungovske tipologije, sastoji u

prvom redu od oseanja, ula i percepcije (ulno opaanje) pomou
ulnih organa ( 1 ) . Osct se, po pravilu, nc sree u istom obliku, nego
pomean sa o s e a n j i m a , mislima i predstavama. Prema tipovima
zauzetog stava, razlikujemo introvertni i ekstrovertni senzitivni tip.
O v a j poslednji je neko ko dobro posmatra stvari i t a n o uoava
pojedinosti. Ovaj tip precizno opaa spoljnje objekte i moe se dobro
odnositi p r e m a n j i m a . Pod ovim tipom se s r e u p o s e b n o ona

118

zanimanja k o j a su prilagoena zahtevima stvarnosti, kao to su

poslovni ljudi, tehniari, direktori i drugi. Ovom tipu teko padaju
nasluivanje, miljenje i oseanjc. Introvertni osetni tipovi opaaju
objektivne uticajc snano sa unutarnje strane. Oni se, na neki nain,
mogu uporediti sa visokoosctljivim filmom, koji pri odgovarajuem
osvetljenju tano odslikava fotografisane predmete. Dalje, oni dobro
opaaju pozadinu dogaaja ili perspektivne mogunosti.
Optije r e e n o , oset se m o e opisati na s l e d e i n a i n .
Primaoci rado ine neto praktino i korisno i teko im pada razvoj
mate. Imaju malo problema sa odravanjem reda i ureivanjem
stvari na poslu i u privatnom ivotu (za razliku od intuitivnih). Kada
ele da putuju, poinju blagovremeno da pakuju kofere i skoro da
nemaju problema sa vremenom i tanou. I sa rokovima se dobro
snalaze i ovek se moe na njih osloniti. Vie im odgovara da se
prilagoavaju datim uslovima i da ine ono to se oekuje. S v o j
godinji odmor organizuju najee po unapred utvrenom planu, ali
su zato nedovoljno spontani. Rado itaju aktuelne izvetaje sa injenicama
ili naunu literaturu, a m a n j e poeziju i fantastine prie. Kada
formiraju odreeno miljenje, onda se njega uporno dre. Novo i
nepoznato nije za njih posebno primamljivo.
(1) O s e t ili s e n z a c i j a jc ona psiholoka f u n k c i j a k o j a prenosi
p s i h i k u d r a o p a a n j a . S l o g a se oset moe i z j e d n a i l i sa p e r c e p c i j o m .
O s e t t r e b a strogo razlikovali od oseanja, budui d a j e ono sasvim drugi
p r o c e s k o j i se, n a p r i m e r , moe p r i k l j u i t i osetu k a o " t o n o s e a n j a " .
O s e t se nc o d n o s i s a m o na s p o l j a n j u p s i h i k u d r a , n e g o i na u n u
t r a n j u , t j . n a p r o m e n e u n u t r a n j i h o r g a n a . O s e t j c stoga u p r v o m redu
oseanje ulima, t j . p e r c e p c i j a p o m o u ulnih o r g a n a i " t e l e s n o g u l a "
( k i n e s t e t i k o , v a z o m o t o r i k o i drugo o p a a n j e ) . O n o j e , s j e d n e s t r a n e
e l e m e n t p r e d s t a v l j a n j a , b u d u i d a p r e d s t a v l j a n j u prenosi p e r c e p t i v n u
sliku s p o l j a n j e g o b j e k t a , d o k j e , s d r u g e s t r a n e , e l e m e n t o s e a n j a ,
poto p u t e m p e r c e p c i j e p r o m e n e tela d a j e o s e a n j u k a r a k t e r a f e k t a .
P r e n o s e i svesti p r o m e n u tela, oset

r e p r e z e n t u j e i psiholoke n a g o n e .

On nije identian sa n j i m a , budui da predstavlja istu perceptivnu

funkciju.

119

T r e b a l o bi r a z l i k o v a l i u l n o , odnosno k o n k r e t n o i a p s t r a k t n o
o p a a n j e . P r v o shvata pomenute oblike meu sobom, dok drugo
o z n a a v a n e k a k v u o d e l j e n u , t j . od drugih psihikih e l e m e n a t a odvojenu
vrstu senzacije. K o n k r e t n a senzacija nikada sc ne j a v l j a u " i s t o m "
o b l i k u , nego j c u v e k p o m e a n a s a p r e d s t a v a m a , o s e a n j i m a i m i s l i m a .
Apstraktna senzacija predstavlja, naprotiv,

diferenciranu vrstu

p e r c e p c i j e k o j a s e m o e o z n a i t i k a o " e s t e t s k a " , u k o l i k o se, s l c d e i

vlastiti p r i n c i p , i z d v a j a od svih p r i m e s a o s e a n j a i misli i time sc izdie
na nivo istote k o j i n i k a d ne p r i p a d a k o n k r e t n o m osetu. K o n k r e t a n osct
cveta nc prenosi, p r i m e r a radi, samo opaaj samog cveta, nego i
s t a b l j i k e , listova, stanita itd. Ono sc odmah izmea sa o s e a n j i m a
l a g o d n o s t i ili n e p r i j a t n o s t i k o j e i z a z i v a p r i z o r ili s a i s t o v r e m e n o
p o b u e n i m p e r c e p c i j a m a m i r i s a ili sa m i s l i m a o n j e g o v o j b o t a n i k o j
k l a s i f i k a c i j i . A p s t r a k t n a s e n z a c i j a , n a p r o t i v , o d m a h izdie i s t a k n u t o
u l n o o b e l e j e c v e t a , n a p r i m e r n j e g o v u j a r k o c r v e n u b o j u , n a nivo
o p t o s t i ili o s n o v n o g s a d r a j a s v e s t i , o d v o j e n o o d svih n a z n a e n i h
primesa. Apstraktna senzacija pogoduje uglavnom umetniku. Ono j e ,
kao i svaka a p s t r a k c i j a , produkt diferenciranja funkcija pa, prema
tome, nije nita p r v o b i t n o . P r v o b i t n a f o r m a f u n k c i j e uvek j e k o n k r e t n a ,
t j . p o m e a n a . K o n k r e t a n oset j e k a o t a k a v r e a k t i v a n f e n o m e n , d o k
a p s t r a k t n a s e n z a c i j a , k a o svaka a p s t r a k c i j a , n c liava nikoga v o l j e , t j .
e l e m e n t a u s m e r a v a n j a . V o l j a , k o j a j e u s m e r e n a n a a p s t r a k c i j u sen
z a c i j e , p r e d s t a v l j a i z r a z i d e l a t n o s t estetikog senzitivnog slavu.

(GW

6, 7 8 7 f.)

PERSONA

Persona je svesno predstavljena bitna strana vlastite linosti.

Ona se naziva i ovekovom "maskom due" (J. Jakobi). Tersona je
vetaka linost koja poseduje funkciju zatitne maske u sistemu
odnosa sa blinjima, odnosno okolinom. Personi pripadaju pojavna

120

slika koju neko emitujc i uloga koju drutvo o e k u j e od nekog

poloaja ili lica. I odreene titule, naini ponaanja i kliei uloga
spadaju u pojam Persone, kakve sebi pridaju ene ili mukarci,
radnici ili e f o v i ( 1 ) . Persona je neophodno i sadrajno prilagodavanje jedinke drutvu i stvarnosti. Poseban problem predstavlja
identifikacija oveka sa sopstvenom Pcrsonom. Dok drutvena uloga
ili odreeni status m o g u , s j e d n e strane, da donesu priznanje i
sigurnost, s druge strane se ono lino i ljudsko mogu uguiti iza
maske due (2). Unutarnji antipod Personi ine dua i duevne slike
Animusa i Anime. Persona i dua zauzimaju uzajamni polarni odnos,
pri emu jedan vrst i ekstravertan ovek moe da ima meku i ensku
duu i obratno. I iza intelektualnog dranja esto sc krije senti
mentalnost, a moralni karakter moe da skriva i kompenzira loe
strane. M n o g e potekoe u meuljudskim odnosima svode se na
nereene tenzije izmeu Pcrsonc i nesvesne i potisnute due.
(1) P e r s o n a jc sloen sistem odnosa izmeu individualne svesti
i d r u t v a , p r i g o d n a m a s k a k o j a j c , s j e d n e s i r a n e , s r a u n a t a na lo da
ostavi o d r e e n u t i s a k n a d r u g e a , s d r u g e s i r a n e , d a p r i k r i j e p r a v u
p r i r o d u j e d i n k e . Da je ovo p o s l e d n j e izlino, moe s a m o da tvrdi o n a j
ko je toliko identian sa svojom P e r s o n o m da vie ne p o z n a j e s a m o g a
s e b e , a da je ono prvo n e p o t r e b n o , moe da u o b r a a v a s a m o o n a j ko nije
svestan p r a v e p r i r o d e ljudi iz svoje o k o l i n e . D r u t v o o e k u j e , lavic,
m o r a oekivati o d svake j e d i n k e d a io s a v r e n i j e igra n a m e n j e n u j o j
ulogu. To znai da neko ko je svetenik mora ne samo da izvrava
o b j e k t i v n o svoju z v a n i n u f u n k c i j u , nego i da u s v a k o d o b a i u svim
o k o l n o s t i m a , bez o k l e v a n j a , o b a v l j a ulogu s v e t e n i k a . D r u t v o lo
z a h t e v a k a o n e k u vrstu s i g u r n o s t i ; svako t r e b a da b u d e na svom m e s l u :
j e d a n je o b u a r a drugi p o e l a . Nc o e k u j e se da on igra o b e uloge. N i j e
ni p r e p o r u l j i v o i m a l i d v o s t r u k o s v o j s t v o , j e r bi to bilo j e z i v o . T a k a v
o v e k bio bi " d r u g a i j i " od drugih l j u d i i ne sasvim p o u z d a n . U
a k a d e m s k o m svetu zvali bi ga " d i l e t a n t " , politiki bio bi " n e p r e d v i d i v a "
v e l i i n a , u v e r s k o m smislu " s l o b o d a n d u h " . U k r a t k o , na n j e g a bi pala
s u m n j a n e p o u z d a n o s t i i n e d o v o l j n o s t i , j e r j e drutvo u b e e n o d a s a m o
o n a j o b u a r , k o j i uz to n i j e i pesnik, moe da i s p o r u i s t r u n o n a p r a -

121

vljcne i p r a v e cipele. J c d n o z n a n o s t line pojave jc praktino vana

s t v a r , j e r d r u t v u j e d i n o p o z n a t p r o s e a n o v e k m o r a d a s e posveti
jednoj stvari da bi mogao da prui neto k a k o v a l j a , a ve dve bi za n j e g a
bile p r e v i e . N a e d r u t v o j e n e s u m n j i v o n a takve ideale p r i p r e m l j e n o .
S t o g a i nije n i k a k v o udo da svaki ovek koji eli da neto postigne m o r a
i m a t i u vidu t a k v a o e k i v a n j a . N a r a v n o , u tim o e k i v a n j i m a niko ne bi
m o g a o , k a o individualnost, d a p r o e n e o k r n j e n , p a j e stoga k o n s t r u k
cija j e d n e vetake linosti postala neizbena potreba. Zahlcvi za
p r i s t o j a n o u i d o b r i m o b i a j i m a d a j u dodatnu m o t i v a c i j u za s t v a r a n j e
k o r i s n e m a s k e . Iza m a s k e se potom f o r m i r a ono to se naziva " p r i v a t a n
i v o t " . Ovo sasvim poznato r a z d v a j a n j e svesti u dve esto smene figure,
p r e d s t a v l j a otru psiholoku o p e r a c i j u k o j a ne moe ostati bez posledica
po n e s v e s n o . ( G W 7, 3 0 5 )
(2) e s t s l u a j je identinost sa Personom, sa o n i m s i s t e m o m
p r i l a g o a v a n j a ili onim m a n i r o m , u k o j e m s a o b r a a m o sa svetom. T a k o
gotovo s v a k o z a n i m a n j e i m a z a sebe k a r a k t e r i s t i n u P c r s o n u . O v e s e
s t v a r i d a n a s mogu l a k o p r o u a v a t i , b u d u i da sc f o t o g r a f i j e linosti iz
j a v n o g ivota v e o m a esto p o j a v l j u j u u n o v i n a m a . Svet n a m e e izvesno
p o n a a n j e i p r o f e s i o n a l c i se t r u d e da ispune takva o e k i v a n j a . P o s t o j i
tu opasnost identifikacije sa P e r s o n o m , na p r i m e r profesora sa
n j e g o v i m u d b e n i k o m ili t e n o r a sa sopslvcnim g l a s o m . T a d a je nesrea
neizbena. T a d a ovek ivi j o samo u svojoj sopstvenoj b i o g r a f i j i . R u h o
D c j a n i r e vrsto mu je p r i r a s l o za kou, pa je bila p o t r e b n a o a j n i k a
o d l u k a H e r k u l a da tu o d o r u k e n t a u r a Ncsa z b a c i sa tela i da uleti u
prodirui p l a m e n b e s m r t n o s t i , k a k o bi se p r e o b r a t i o u ono to jc zaista
i bio. M o g l i b i s m o , sa izvesnim p r e t e r i v a n j e m , rei da jc P c r s o n a o n o
to ovek uistinu n i j e , nego ono to on s a m i drugi ljudi misle da j e s t e .
(GVV 8/1, 2 2 1 )

POEZIJA SNA
Pod p o e z i j o m sna podrazumcva se sposobnost due da,
poput pesnika, iz razliitih iskustava sutinske slike same u simbole
i da ih opeva. Poezija sna ovde se ne shvata u smislu psihoanalize
kao pomeranje i simbolino predstavljanje teko shvatljivih oseanja
i fantazija, nego u smislu umetnikog dela, u kojem se bitna iskustva
zahvataju iz svakodnevice i uzdiu na nivo posebnih i najsvetlijih
trenutaka ljudskog bitisanja. U njima se ovek sree sa obuhvatnom
celokupnou koja moe da podari smisao mnogim neprovidnim i
zbunjujuim zbivanjima. Pesniko stvaranje nalik jc oponaanju
mnogih kreativnih zbivanja u snovima.
U svojim radovima o odnosima analitike psihologije prema
pesnikom umemikom delu, Jung govori i o snovima. On, pri tom,
ne eli da se uputa u estetska i umetnika pitanja, nego se interesujc
za psiholoko tumaenje umetnikih fenomena. Iz praktine analize
umetnika ili iz i z u a v a n j a njihovih b i o g r a f i j a i dela, Jung sc
usredsredio na stvaralaki proces oblikovanja u nesvesnom i u
snovima ( 1 ) . Analitiar i pacijent doprinose odgovarajuim uporednim materijalom iz snova onome to sc javlja u velikim pesnikim
delima oveanstva. Prema Jungu, umetnici uzimaju, ba kao i
snevai, svoje slike i vizije iz kolektivno nesvcsnog (2). Pcsmc i snovi
se pri tom esto ponaaju kompenzatorski prema "duhu vremena" i
kolektivnim shvatanjima i uvercnjima, izraavajui pri tom ono to
se u drutvu potiskuje ili ostavlja. Stoga pesnici i snevai pokuavaju
neprestano da uspostave duevnu ravnoteu i time se pribliavaju
pradoivljaju.

123

( 1 ) P o s t o j e m n o g e p r a s l i k c t n k v e v r s t e , a l i sve s e o n e n e
j a v l j a j u u s n o v i m a p o j e d i n a c a , pa ni u d e l i m a u m e t n o s t i , a k o ih nc
p o d s t a k n e o d s t u p a n j e svesti od s r e d n j e g p u t a . Ali a k o svest z a l u t a u
neki j e d n o s t r a n i i pogreni stav, onda ti " i n s t i n k t i " oivljavaju i e m i t u j u
svoje slike u snove p o j e d i n a c a , u p r i e u m e t n i k a i v i d o v n j a k a , k a k o bi
ponovo uspostavili duevnu r a v n o t e u .
T a k o sc u delima p e s n i k a i s p u n j a v a duevna p o t r e b a n a r o d a ,
pa zato delo p e s n i k u zaista z n a i vie od n j e g o v e sopstvene s u d b i n e , bio
on s v e s t a n toga ili n e . P e s n i k je u n a j d u b l j e m smislu i n s t r u m e n t , pa
sc zbog toga nalazi ispod svog dela, zbog ega od n j e g a n i k a d a ne s m e m o
o e k i v a t i t u m a e n j e s o p s t v e n o g d e l a . S t v a r a n j e m dela o n j c d o s e g a o
svoj v r h u n a c . T u m a e n j e dela on m o r a prepustiti d r u g i m a i budunosti.
Veliko delo je k a o san k o j i , u p r k o s svoj oiglednosti, nc moe da t u m a i
s a m sebe i n i k a d a n i j e j e d n o z n a a n . N i j e d a n san nc k a e " t i t r e b a " ili
" t o j e i s t i n a " , nego o n p r i k a z u j e sliku k a o to p r i r o d a o m o g u a v a r a s t
n e k e b i l j k e , a n a m a je p r e p u t e n o da iz toga izvlaimo z a k l j u k e . A k o
je n e k o usnio n e k a k a v s t r a n i san, onda to z n a i da se on boji isuvic
ili p r e m a l o , a k a d n e k o s a n j a k a k v o g m u d r o g u i t e l j a , onda je on ili
d o v o l j n o o b r a z o v a n ili m u j c u i t e l j p o t r e b a n . I o b e s t v a r i s u isto
suptilne i n e k o e ih primetiti s a m o onda k a d a na njega u m e t n i k o delo
p r i b l i n o d e l u j c kao n a s a m o g p e s n i k a . D a b i s h v a t i o n j e g o v s m i s a o ,
o v e k m o r a d a d o p u s t i d a g a ono f o r m i r a b a k a o t o j e f o r m i r a l o
p e s n i k a . I o n d a e m o s h v a t i t i ta j e bio n j e g o v p r a d o i v l j a j : o n j c
d o t a k a o onu spasonosnu i i z b a v l j u j u u duevnu dubinu, gde se j o
n i j e d n a j e d i n k a n i j e p o v u k l a r a d i o s a m e svesti i d a p r o k r i b o l n u
s t r a n p u t i c u , gde se j o svi s h v a t a j u u istom k r e t a n j u , pa stoga oseti i
d e l a n j a individue jo seu u celo o v e a n s t v o . ( G W 1 5 , 1 6 0 f.)
(2) P r a k t i n a analiza u m e t n i k a p o k a z u j u u v e k iznova koliko
j e j a k nagon u m e t n i k o g s t v a r a n j a k o j i izvire i z nesvesnog i , isto t a k o ,
k o l i k o j e u d l j i v i s a m o v o l j a n . K o l i k o j e b i o g r a f a velikih u m e t n i k a , n c
tako d a v n o , d o k a z a l o da je n j i h o v s t v a r a l a k i nagon bio toliko veliki da
je a k u n j i m a k i d a o sve l j u d s k o i s t a v l j a o ga u slubu d e l a , a k i na
tetu z d r a v i j a i obine l j u d s k e s r e e ! J o n e r o e n o delo u dui u m e t n i k a
ini p r i r o d n u snagu k o j a se p r o b i j a ili t i r a n s k o m silinom ili suptilnim
l u k a v s t v o m p r i r o d n o g c i l j a , n e o b a z i r u i s c n a l i n o z d r a v l j e i bol
oveka k o j i je nosilac s t v a r a n j a . S t v a r a l a k o ivi i r a s t e u oveku k a o

124

d r v o u tlu, o d a k l e crpi h r a n u za sebe. S t o g a jc dobro da sc s t v a r a l a k i

p r o c e s o b l i k o v a n j a p o s m a t r a k a o ivo b i e k o j e j c u s a e n o u duu
o v e k a . ( G W 1 5 , 115)

PROGRESIJA

U progresiji duevnog razvojnog procesa dolazi do ukidanja

regresije. Za duevni ivot vana su oba psihoenergetska procesa.
Kod progresije re je o procesu psihikog prilagoavanja zahtevima
stvarnosti i uslovima okoline (1). To se, izmeu ostalog, postie time
to sc unutranja i spoljanja opaanja pretvaraju u delatnost volje.
Pri tom je od fundamentalnog znaaja i proces formiranja simbola,
pri emu se, na primer, oslobaa duevna energija sputana psihoneurotskim simptomima i putem simbolinih likova ponovo uvodi
u ivot. Slino sc ponaanje javlja u nesvesnim kompleksima, kao
duevnim energetskim poljima koje ometa regresija psihike energije.
S i m b o l i nastaju naglim preokretom od regresije ka progresiji i
postojee komplekse iz vremena detinjstva prevode u vee spojeve,
pri emu se, na primer, prema roditeljima postavljena (i neispunjena)
oekivanja projektuju na sliku B o g a ili se anuliraju u nalaenju
smisla za sam ivot.
(1) P r o g r e s i j a i r e g r e s i j a libida ine verovatno j e d a n od
n a j z n a a j n i j i h energetskih f e n o m e n a duevnog ivota. P o d p r o g r e s i j o m
bi trebalo ponajpre razumeti svakodnevno napredovanje psiholokog
p r o c e s a p r i l a g o a v a n j a . A p r i l a g o a v a n j e , k a o S t o j e p o z n a t o , n i j e dato
j e d n o m za s v a g d a , m a d a je ovek sklon da u to p o v e r u j e , i to z a h v a l j u
j u i m e a n j u potisnutog stava sa s t v a r n i m p r i l a g o a v a n j e m . U s t a n j u
srao d a z a h t e v u z a p r i l a g o a v a n j e m u d o v o l j i m o s a m o p o m o u odgo
v a r a j u e u s m e r e n o g stava. U i n a k p r i l a g o a v a n j a o s t v a r u j e se, d a k l e ,
u dve e t a p e : 1) z a u z i m a n j e s t a v a , 2) o k o n a n j e p r i l a g o a v a n j a p o m o u

125

s t a v a . S t a v p r e m a s t v a r n o s t i j e neto v e o m a t r a j n o , ali h a b i t u s j e toliko

t r a j a n k o l i k o j c m a l o t r a j a n njegov efektivni u i n a k p r i l a g o a v a n j a . T o
je neizbena posledica stalnih p r o m e n a okoline i time uslovijenog novog
prilagoavanja.
Progresiju libida bi se time s a s t o j a l a u n e p r e s t a n o m z a d o v o
l j a v a n j u p r i l a g o a v a n j a u s l o v i m a o k o l i n e . Poto s e ova r a d n j a m o e
postii s a m o p o m o u s t a v a k o j i , k a o s t a v , s a d r i n e m i n o v n o izvesno
u s m e r e n j e a t i m e i o d r e e n u j e d n o s t r a n o s t , to moe l a k o da n a s t u p i
s l u a j da stav vie ne moe da ispuni zahtev za p r i l a g o a v a n j e m , b u d u i
da su se p r o m e n e spoljnih uslova ve o d i g r a l e a one i z i s k u j u drugi stav
k o j i sc r a z l i k u j e od p o s t o j e e g . ( G W 8, 60 f.)

PROJEKCIJA

Pod projekcijom se podrazumeva izmetanjc sopstvenih

nesvesnih duevnih sadraja. Po pravilu, odreene osobe ili objekti
iz spoljanjeg sveta pruaju za to podsticaj i daju "aktuelni povod".
Radi izvesne diferencijacije vieslojnosti ovih psihikih procesa, Jung
pravi razliku izmeu pasivne i aktivne projekcije. U prvu ubraja sva
bolesna izmetanja sopstvenih kompleksa u druge, suoavanje ili ak
s u z b i j a n j e sopstvenih potekoa na drugome. " P a s i v n i " su oni
psihiki procesi u tom smislu da se odvijaju nesvesno i da sc podnose.
Pa ipak, mnoge svakodnevne i "normalne" projekcije odvijaju se
prema uzoru pasivne projekcije. Meutim, u aktivnu projekciju se
ubrajaju svi inovi uivljavanja, pri emu se jedinka prenosi u neku
drugu ili se u nju uivljava (1). Poznata parabola o projekciji je slika
balvana u sopstvenom oku i traenje ivera u oku blinjega.
Mnogi meuljudski odnosi se kvare delovanjem projekcije
i na tome se zasnivaju veoma brojni nesporazumi (2). Na neobian
nain neurotine osobe naginju projekciji nesvesnih kompleksa na

126

druge, g l e d a j u i o c e n j u j u ih ( e s t o ih i o s u u j u ! ) , k r o z vlastite
" n a o a r e " sa svojim iskrivljenim mogunostima opaanja. Trebalo
bi da bude j a s n o da projekcije dovode do velikih problema izmeu
zavaenih ljudi, grupa i drava. Osveenjc projekcije, njeno vraanje i
integrisanje u sopstvenu linost, predstavljaju teak i dugotrajan
proces. Iako bi zajedniki ivot ljudi tako postao bitno podnoljiviji,
mnogi oekuju promene kod drugoga da bi sauvali iluziju kako su
oni sami dobri i normalni ljudi (3).
(1) Projekcija z n a i i z m e t a n j e n e k o g s u b j e k t i v n o g p r o c e s a u
o b j e k t . (To je u s u p r o t n o s t i sa inlrojekcijom). P r e m a t o m e , p r o j e k c i j a
j e p r o c e s d i s i m i l a c i j e , u k o l i k o s c s u b j e k t u oduzima s u b j e k t i v a n s a d r a j
i, u neku r u k u , u g r a u j e u o b j e k t . To su nc s a m o muni i i n k o m p a t i b i l n i
s a d r a j i , k o j i h se s u b j e k t o s l o b a a p u t e m p r o j e k c i j e , nego i pozitivne
vrednosti, k o j e su s u b j e k t u iz bilo k o j i h razloga n e p r i s t u p a n e , na
p r i m e r zbog s a m o p o t e c n j i v a n j a . P r o j e k c i j a s e zasniva n a a r h a i n o m
identitetu s u b j e k t a i o b j e k t a , ali se kao p r o j e k c i j a moe oznaiti tek onda
a k o j c nastupila p o t r e b a r u e n j a identiteta s a o b j e k t o m . Ova nunost
s e p o j a v l j u j e k a d a i d e n t i t e t s t v a r a s m e t n j e , t j . a k o s e zbog o d s u s t v a
p r o j e k t o v a n o g s a d r a j a p r i l a g o a v a n j a bitno s m a n j u j e i stoga p o s t a j e
p o e l j n o v r a a n j e p r o j e k t o v a n o g s a d r a j a u s u b j e k t . Od tog t r e n u t k a
d o t a d a n j i p a r c i j a l n i identitet d o b i j a k a r a k t e r p r o j e k c i j e . S t o g a i z r a z
" p r o j e k c i j a " o z n a a v a s t a n j e identiteta k o j e j c p r i m c l n o i stoga postalo
p r e d m e t k r i t i k e : bilo sopstvene k r i t i k e od s t r a n e s u b j e k t a bilo k r i t i k e
nekog drugog.
M o e m o r a z l i k o v a t i pasivnu i aktivnu p r o j e k c i j u . Prvi oblik jc
o b i n a f o r m a svih p a t o l o k i h i b r o j n i h n o r m a l n i h p r o j e k c i j a k o j e n c
p r o i s t i u ni iz k a k v e n a m e r e , n e g o su i s k l j u i v o a u t o m a t s k o z b i v a n j e .
D r u g i o b l i k n a l a z i m o k a o b i t a n s a s t a v n i deo akta ulivljavunju.

Uii-

vljavanje z n a i , dodue, k a o c e l i n a , p r o c e s i n t r o j e k c i j e , b u d u i da slui

t o m e da o b j e k t dovede u i n t i m n u vezu sa s u b j e k t o m . R a d i u s p o s t a
v l j a n j a ove veze, s u b j e k t o d v a j a o d sebe izvestan s a d r a j , n a p r i m e r
o s e a n j e , p r e m e t a ga u o b j e k t i t a k o u n o s i i v o t u n j e g a i o b j e k t
u k l j u u j e u s u b j e k t i v n u s f e r u . Ali a k t i v n a f o r m a p r o j e k c i j e moe s c
sresti i k a o in p r o s u i v a n j a , i j a je s v r h a u r a z d v a j a n j u s u b j e k t a od
o b j e k t a . U tom sluaju s u b j e k t i v a n sud, k a o vaee s l a n j e s t v a r i , o d v a j a

sc od s u b j e k t a i p r e m e t a u o b j e k t , zbog ega se s u b j e k t d i s t a n c i r a od
o b j e k t a . P r e m a tome, p r o j e k c i j a je proces introverzije ukoliko ona,
n a s u p r o t i n t r o j e k c i j i , ne dovodi ni do k a k v o g u n o e n j a i u j e d n a a v a n j a ,
nego do r a z l u i v a n j a i o d v a j a n j a s u b j e k t a od o b j e k t a . S t o g a ona igra
glavnu u l o g u k o d p a r a n o j e , k o j a r e d o v n o dovodi d o t o t a l n e i z o l a c i j e
s u b j e k t a . ( G W 6, 8 7 0 f.)
(2) B a k a o to j c o v e k sklon d a p r i h v a t i d a j c svet o n a k a v
k a k v i m ga v i d i m o , tako i n a i v n o p r i h v a t a da su i l j u d i onakvi k a k v i m
ih z a m i l j a m o . Na alost, u p o s l c d n j c m s l u a j u j o n e m a n i k a k v e fizike
k o j a bi dokazala nesklad izmeu opaanja i stvarnosti. I a k o je mo
g u n o s t g r u b e o b m a n e v i e s t r u k o vea nego k o d ulnog o p a a n j a , ipak
smelo i n a i v n o p r o j e k t u j e m o svoju s o p s t v e n u p s i h o l o g i j u na l j u d e iz
o k o l i n e . S v a k o s e b i n a o v a j n a i n s t v a r a i t a v n i z m a n j e ili v i e
imaginarnih odnosa, koji se bitno zasnivaju na takvim p r o j e k c i j a m a .
M e u n e u r o t i a r i m a ima estih s l u a j e v a , u k o j i m a jc p r o j e k c i j a
f a n t a z i j e takorei j e d i n a mogunost ljudskih odnosa. ovek koga
u g l a v n o m o p a z i m vlastitom p r o j e k c i j o m , p r e d s t a v l j a imago ili nosiocu
imtigu, o d n o s n o simbolu. Svi s a d r a j i naeg nesvesnog k o n s t a n t n o su
p r o j e k t o v a n i u n a u o k o l i n u , i mi e m o u s p e l i da ih r a z l i k u j e m o od
s t v a r n i h s v o j s t a v a istih s a m o u k o l i k o b u d e m o u s l a n j u da p r o n i k n e m o
u izvesne osobenosti naih o b j e k a t a k a o p r o j e k c i j a , k a o slika. U k o l i k o
nismo svesni p r o j e k t o v a n o g k a r a k t e r a nekog objektivnog svojstva, onda
ne m o e m o u i n i t i nita d r u g o , nego da n a i v n o ivimo u u v e r e n j u da
o n o z a i s t a p r i p a d a o b j e k t u . S v i nai l j u d s k i odnosi puni s u t a k v i h
p r o j e k c i j a , i o n a j k o m e to u p o d r u j u linog n i j e j a s n o , t o m e bi t r e b a l o
s k r e n u t i p a n j u na psihologiju t a m p e u r a t o m z a h v a e n i m z e m l j a m a .
Cum gruno salis o v e k u p r o t i v n i k u vidi

s o p s t v e n e g r e k e k o j e ne

p r i z n a j e . I z v a n r e d n i p r i m e r i mogu sc nai u svim linim p o l e m i k a m a .

O n a j k o n e p o s e d u j e n e o b i n u m e r u s a m o o s v e e n j a nee s t a j a t i i z n a d ,
nego n a j e e ispod svojih p r o j e k c i j a , j e r p r i r o d n o duhovno s t a n j e
p r e t p o s t a v l j a p o s t o j a n j e ovih p r o j e k c i j a . P r o j e k t o v a n j c n e s v e s n i h
s a d r a j a su p r i r o d n a s t v a r i datost. (G\V 8, 5 0 7 )
(3) o v e k izvesno eli b o l j e odnose sa l j u d i m a iz svoje o k o l i n e
ali, n a r a v n o , pod uslovom d a oni o d g o v a r a j u n a i m o e k i v a n j i m a , t j .
da su v o l j n i nosioci naih p r o j e k c i j a . Ali ako ovek p o s t a n e svestan tih
p r o j e k c i j a , onda time l a k o dolazi do o t e a v a n j a odnosa p r e m a d r u g o m

128

 o v e k u , j e r n e m a mosta i l u z i j a , p r e k o k o j e g b i slobodno mogli olieali

l j u b a v i m r n j a i sve one n a v o d n e v r l i n e , k o j e d r u g e ele da " u z d i u " i
" p o p r a v l j a j u " , u k o l i k o se to moe lako i na z a d o v o l j a v a j u i nain dali
n e k o m e n a z n a n j e . K a o poslediea o t e a v a n j a dolazi d o n a g o m i l a v a n j a
libida, ime nepovoljne p r o j e k c i j e postaju svesne. Onda se subjektu
p r i l a z i s a z a d a t k o m d a n a s v o j r a u n p r e u z m e sve o n e p r o s t a k l u k e ,
odnosno vragolije k o j i su smelo podmetani d r u g o m e i zbog ega se ovek
celog ivota s r d i o . O n o to u lom postupku i r i t i r a , to j c , s j e d n e s t r a n e ,
u b e e n j e da bi ivot bio b i t n o p o d n o l j i v i j i k a d a bi se svi ljudi l a k o
p o n a a l i , dok, s d r u g e s t r a n e , postoji n a j e i otpor protiv toga da sc
t a j p r i n c i p p r i m e n i na s a m o m sebi, i to sasvim o z b i l j n o . A k o neko drugi
to ini, onda se ne bi moglo nita b o l j e poeleti, ali a k o to t r e b a uiniti
l i n o , onda se to s m a t r a n c p o d n o l j i i m . ( G W 8, 5 1 7 , str. 3 0 0 )

PROTESTANTIZAM

Kao sin protestantskog svetenika u vajcarskoj, Jung se

tokom svog ivota bavio i pitanjima religije, posebno protestanti
zmom. Kao psihijatar i psihoterapeut, Jung se intenzivno suoavao
sa religioznim pitanjima i sa pitanjima smisla ivota. Pri tom mu je
padalo u oi da na razgovore dolaze vie protestanti nego katolici,
s t o j e kasnije i statistiki dokumentovao (1). Jung je smatrao da se
"nered" i potekoe u duevnom ivotu protestanata, izmeu ostalog,
zasnivaju na siromatvu ivih simbola i na izvesnom racionalizmu.
Jung se p o s e b n o kritiki izraava u kontekstu tzv. B u l t m a n o v e
demitologizacije, k o j i je biblijske prie liio njihovog mitskog i
simbolikog ruha, kako bi jasno izneo poruku i sadraj predskazanja
( 2 ) . U s v o j i m m n o g o b r o j n i m religiozno-psiholokim izjavama i
spisima Jung je izneo zapaena razmiljanja, od kojih emo ovde,
primera radi, parafrazirati samo neke. Mnogi savremeni i misaoni

129

ljudi ne mogu se vie sasvim upustiti u jednu ili drugu konfesiju, iako
bi to predstavljalo korisnu mogunost da se struktuira haos nesve
snog. (Jung inae pravi razliku izmeu religije i konfesije, up. C G .
Jung, Von Religion und Christentum, VValter 1987.) Dvojstvo izmeu
svesne volje i nesvesnih pobuda i motiva pojaava se rascepom crkve
i neprekidnim cepanjem na stotine verskih pravaca u protestantizmu.
S druge strane, Jung ovu rascepkanost ocenjuje i kao znak ivotnosti
i kao m o g u n o s t d i f e r e n c i r a n j a u r e l i g i o z n o j

sferi (2).

Jaka

koncentracija protestantizma na Hrista, kao Spasitelja i Mesiju, za

Junga jc postala centralni simbol ocelotvorcnja i indiviuacijc ( 4 ) .
(1) P o n i i n j e m ovo, j e r u n a e m v r e m e n u i m a b e z b r o j ljudi k o j i
su izgubili svoju veru u j e d n u ili drugu svetsku religiju i vie ne n a l a z e
n i k a k a v p r i k l j u a k n j i m a . D o k ivot b e z n j e i d a l j e m i r n o tee, g u b i t a k
ostaje gotovo n e p r i m e e n . Ali ako oveka zadese nevolje, onda se li
odnosi esto m e n j a j u sasvim n e o e k i v a n o . O n d a o v e k p o i n j e d a Irai
izlaz i da r a z m i l j a o smislu ivota i z a p a n j u j u i m iskustvima k o j e on
sobom nosi. P r e m a j e d n o j statistici, ovde s c l e k a r vie p o j a v l j u j e kod
J c v r c j a i p r o t e s t a n a t a , a m a n j e kod k a t o l i k a . (To jc utoliko tipino to
se K a t o l i k a c r k v a osea o d g o v o r n o m za brigu o dui,

curu

unimiiriiin.)

o v e k v e r u j e n a u c i , pa se sloga d a n a s p s i h i j a t r i m a p o s t a v l j a j u p i t a n j a
k o j a su nekad pripadala sferi teologije. L j u d i oseaju da je velika
r a z l i k a v r s t o verovati u s a d r a j a n nain ivota ili u B o g a i b e s m r t n o s t .
S a b l a s t s m r t i k o j a i m s e p r e t e i p r i k a z u j e , esto j e snaan p o k r e t a kod
takvih misli. Od p r a d a v n i h v r e m e n a ljudi su sebi s t v a r a l i p r e d s t a v e o
j e d n o m ili o v e e m b r o j u n a j v i i h b i a i o n o s l r a n o s l i i v o t a . S a m o
m o d e r n o d o b a v e r u j e da moe bez n j i h . ( G W 18/1, 5 6 5 )
(2) B u l l m a n o v pokuaj demitologizacijc predstavlja konsckvencu p r o t e s t a n t s k o g r a c i o n a l i z m a i vodi p r o g r e s i v n o m o s i r o m a e n j u
s i m b o l i k e . O n o to p r e o s t a j e n i j e vie d o v o l j n o da bi sc izrazio toliko
b o g a t (i t a k o o p a s a n ) svet nesvesnog i p r i k l j u i o svesti ili sc ukrotio u
loj m e r i . T i m e p r o t e s t a n t i z a m p o s t a j e j o d o s a d n i j i i s i r o m a n i j i nego
t o ve j e s t e . I on e s e , k a o i d o s a d , b e s k r a j n o r a s l o j a v a l i , i o jc i
nesvesna n a m e r a celog ovog p o d u h v a t a . R e f o r m a c i j o m , o n j c ve
izgubio j e d n u nogu obavezan ritual. O t a d a on sloji na hipert r o f i r a n o j d r u g o j nozi, na v e r o v a n j u k o j e jc (ime n e u v e n o o t e a n o i

130

postepeno postalo n e p r i s t u p a n o . O v o m d e f o l i j a c i j o m d r v e t a s i m b o l a ,
r e l i g i j a p o s t e p e n o p o s t a j e p r i v a t n a stvar, ali u k o l i k o j c d u h o v n o
s i r o m a t v o p r o t e s t a n t a v e e , u t o l i k o on i m a vie izgleda da to b l a g o
uzdigne u s v o j o j vlastitoj dui. U s v a k o m s l u a j u , on u vezi s tim i m a
b o l j e izglede nego k a t o l i k k o j i se j o uvek nalazi k o m p l e t n o u posedu
j e d n e zaista k o l e k t i v n e r e l i g i j e . {Briefe II, str. 211)
(3)Protcstantizam je prvenstveno, ako sc pravilno shvati,
r e l i g i j a z a o d r a s l e . K a t o l i k a c r k v a j c m a j k a , dok p r o t e s t a n t i z a m p r e
igra ulogu o c a . P r o t e s t a n t i z a m ini od deteta odraslog o v e k a , a svaki
o d r a s t a o o v e k ima s v o j e stanovite. Stoga mi sc ini da ivotna s n a g a
p r o t e s t a n t i z m a u p r a v o izvire iz n j e g o v e r a s c e p k a n o s t i . Tu r a s c e p k a n o s t
p o s m a t r a m k a o z n a k vitalnosti k o j a , u osnovi, n i j e nita u z n e m i r u j u e .
Ubccn sam da protestantizam odgovara osnovnoj potrebi oveka.
K a t o l i c i z a m p o s t a v l j a isuvic c r k v u izmeu B o g a i o v e k a , dok za s l a b e
p r o t e s t a n t i z a m n i j e d o v o l j n o situiran izmeu B o g a i o v e k a . {Briefe I,
str. 4 5 4 )
(4) P r o t e s t a n t i z a m j e n a p u s t i o gotovo c e l o k u p n u d o g m u , n a
p r i m e r r i t u a l , i k o n c e n t r i s a o se na H r i s t a , na M e s i j u . Po m o m s k r o
mnom shvatanju, to je ba onako kako bi trebalo biti, j e r to pokazuje
d a j e p r o t e s t a n t i s k u s i o v o d e i p r i n c i p ili p r i n c i p s p a s e n j a , k o j i s e
m a n i f e s t u j e u l j u d s k o j psihi. On sc naziva instinkt, i n t u i c i j a i nesvesno.
" I m e j e o d j e k i d i m " , kae Geteov F a u s t . P a i p a k , t a i m e n a u k a z u j u n a
neto osnovno, na t a j a n s t v e n o delotvornu veliinu k o j a o b u h v a t a celog
o v e k a . I z tog r a z l o g a ona j e n a u k u , k o j a ide o d u n u t a r n j e g k a s p o I j n n j c m , od p o z n a t o g ka n e p o z n a t o m , nazvala S o p s t v o (das S c l b s t ) , za
r a z l i k u od Ega, k o j e s a m o ini sredite svesti. {Briefe III, str. 2 1 4 )

PSIHA

Za Junga, psiha je celokupnost svih svesnih i nesvesnih

psihikih procesa, dok dua vie predstavlja kompleks funkcija sa
izvesnim karakterom linosti ( 1 ) . Celovitost psihe defmie sc prema
svesti i nesvesnom. Prvo bi trebalo shvatiti kao mogunost prilago
avanja spoljanjoj stvarnosti, a drugo kao dubinu psihe. Za Junga,
psiha ili psihiko nisu privezak modane funkcije ili telesnih procesa,
nego fenomen za sebe.
Po Jungu, psiha je mikrokosmos, u kojem Ja-svest ini samo
ogranieni i s e a k k o j i okruuje nesvesno kao neto bezgranino. U
psihi postoje "nasleeni" modaliteti funkcionisanja i ponaanja, "koji
omoguavaju izvesne naine miljenja, oseanja i imaginacije" (2).
S l c d e u d i f e r e n c i j a c i j u J u n g vri p o v l a e n j e m razlika izmeu
individualne i k o l e k t i v n e psihe (vidi i k o l e k t i v n o n e s v e s n o ) .
K o l e k t i v n e su sve one osnovne forme miljenja i o s e a n j a , svi
osnovni podsticaji i dogovor ljudi o tome ta je svima zajedniko.
Identitet j e d i n k e sa kolektivnom psihom omoguava oseanje o
optem znaaju predstava, stavova i vrednosti, sjedne strane, i skriva
opasnosti guenja svake individualnosti, s druge strane. Stoga je
razvoj svesti pojedinca i integracija nesvesnih sadraja bitan zadatak.
Pritom jedinka i Ja-svest, po Jungu, zavise od sledeih faktora: (1)
od uslova kolektivne ili socijalne svesti i (2) od nesvesnih kolektivnih
do'minanti, odnosno arhetipova.
Psiha je energetski sistem i proces, koji treba gledati u
odnosu prema fiziolokim osnovama ivota. Vani su izbalansiranost
i ravnotea svih psihikih faktora, kako destruktivne tendencije u
jedinki i drutvu ne bi stekle dominantnu prevlast. Preko uzajamnih

132

odnosa psihe i tela, koje istrauje psihosomatska medicina, psiha

uestvuje i u besprostorno-bezvremenskom obliku bia. Za Junga jc
relativan ili parcijalni identitet psihe i fizikalnog kontinuuma od
najveeg teorijskog znaaja, j e r oni doprinose uspostavljanju celovitc
slike sveta (3).
(1) U toku svojih i s t r a / i v a nj si s t r u k t u r e nesvesnog, naao s a m
se p o b u e n da i z v r i m p o j m o v n u d i f e r e n c i j a c i j u izmeu due i psihe.
P o d p s i h o m p o d r a z u m e v a m c c l o k u p n o s t svih p s i h i k i h p r o c e s a , k a k o
svesnih t a k o i n e s v e s n i h . N a s u p r o t t o m e , pod duom p o d r a z u m e v a m
izvestan, razgranien kompleks f u n k c i j a , koji bi sc n a j b o l j e mogao
oznaiti k a o " l i n o s t " . ( G W 6 , 8 7 7 )
(2) S v o j s t v o p s i h e d a b u d e m i k r o k o s m o s n a r o d i s t a r o g v e k a
pripisivali s u p s i h o f i z i k o m o v e k u . Veliko j c p r e c e n j i v a n j c p r i d a v a t i
t a k v a svojstva J a - s v e s t i . S a n e s v c s n i m , m e u t i m , stvari stoje d r u g a i j e .
N a i m e , ono se ne moe opisati per definilionem i e f e k t i v n o . S l o g a ono
m o r a da znai neto b e z g r a n i n o , u m a l o m ili velikom. Da li ga m o e m o
n a z v a t i m i k r o k o s m o s o m , zavisi s a m o od p i t a n j a da li sc delovi sveta
mogu d o k u m e n t o v a t i s one s t r a n e individualnog iskustva u n e s v e s n o m ,
t j . i z v e s n e k o n s t a n t e k o j e se ne stiu i n d i v i d u a l n o , n e g o su u priori
p r i s u t n e . Ove s t v a r i su ve odavno poznate iz u e n j a o i n s t i n k t i m a i iz
b i o l o k i h i s k u s t a v a sa s i m b i o z a m a i n s e k a t a i b i l j a k a . M e u t i m , kod
psihe o d m a h i m a m o posla sa s t r a h o m od " n a s l e c i i i h p r e d s t a v a " . Po
svoj prilici n i j e re o tome nego, tavie, u priori o p r e n a t a l n o odreenim
modalitetima ponaanja i f u n k c i j a . Moe sc, naime, pretpostaviti da
o n a k o k a k o pile na celoj Z e m l j i na isti nain izlazi iz j a j e t a , p o s t o j e i
naini psihikih f u n k c i j a , t j . izvesni naini m i l j e n j a , o s e a n j a i
i m a g i n a c i j e k o j i se svuda i u s v a k o m vremenu mogu d o k a z a l i nezavisno
od s v a k e t r a d i c i j e . ( G W 16, 2 0 6 )
(3) M a d a sam istim psiholokim r a z m i l j a n j e m doao do toga
da p o s u m n j a m u samu psihiku prirodu a r h e t i p o v a , ipak rezultati fizike
n a g o n e psihologiju da revidira svoje isto psihike p r e t p o s t a v k e . F i z i k a
j o j j e , n a i m e , d e m o n s t r i r a l a z a k l j u a k d a j c n a nivou a t o m s k o g r e d a
veliina z a m i l j e n p o s m a l r a u o b j e k t i v n o j stvarnosti i d a j e s a m o pod
tim uslovom m o g u a z a d o v o l j a v a j u a ema o b j a n j e n j a . S j e d n e s t r a n e
lo z n a i s u b j e k t i v n i m o m e n a t k o j i se v e z u j e za fizikalnu sliku sveta, a

133

s drugu s i r a n e to je n e o p h o d n a veza sa o b j e k t i v n i m k o n t i n u u m o m
p r o s l o r a i vremena za o b j a n j e n j e psihe. Ma koliko se fizikalni
k o n t i n u u m moe p r e d s t a v i t i , ipak j e njegov neophodni psihiki a s p e k t
n e o i g l e d a n . O d n a j v e e g t e o r i j s k o g z n a a j a j e relativni ili p a r c i j a l n i
identitet psihe i fizikalnog k o n t i n u u m a , j e r ona jc utoliko snano
pojednostavljenje, u k o l i k o p r e m o u j e

prividnu

n c s a m e r l j i v o s t izmeu

f i z i k a l n o g i p s i h i k o g s v e t a , i to s v a k a k o ne na oigledan n a i n , nego
na fizikalnoj strani putem matematikih j e d n a i n a a na psiholokoj
strani putem postulata, arhetipova i njihovih s a d r a j a izvedenih iz
e m p i r i j e , a k o t a k v i uopte p o s t o j e . A r h e t i p o v i s c j a v l j a j u tek p r i l i k o m
p o s m a t r a n j a i u i s k u s t v u , n a i m e t a k o da ureduju p r e d s t a v e , to sc
d e a v a n e s v e s n o , p a s e zato u v e k tek n a k n a d n o s p o z n a j e . Oni a s i m i
l i r a j u m a t e r i j a l p r e d s t a v a , i j e s e p o r e k l o i z p o j a v n o g sveta n e m o e
osporiti, i l i m e p o s t a j u vidljivi i psihiki. (G\V 8, 4 4 0 )

PSIHOTERAPIJA

Psihoterapija je psihiki metod leenja, koji se prvenstveno

odreuje putem meuljudskog susreta izmeu terapeuta i pacijenta
i ostvaruje sc kroz otvoren razgovor, ispunjen povercnjem. U ovaj
dijalektiki odnos (analiza) (1) dvoje partnera se ukljuuju celovito,
saoptavajui otvoreno vlastite osete i oseanja, misli i priseanja. Pomou
mogunosti nasluivanja i intuicije, o b o j e tragaju za razvojnim
mogunostima i reenjima konflikta. Psihoterapija je usmerena na
transformaciju bolesnih duevnih stanja u normalno prilagodavanje
ivotu. Kao sistem leenja, psihoterapija bi trebalo, po Jungu, da vodi
rauna ne s a m o o v i e s l o j n i m duevnim iskustvima, n e g o i o
ekonomskim, politikim, filozofskim i religioznim pitanjima ( 2 ) .
K a o dijalektiki postupak, ona je neka vrsta suoavanja i dijaloga
poverenja izmeu dva lica (3). Pri tome se manje radi o transferu

134

znanja a vie o individualnoj transformaciji i occlotvorcnju koji nc

mogu biti nametnuti. Psihoterapija sc sve vie konfrontira i sa
pitanjima pogleda na svet, koji su ranije bili deo duhovnog duo
brinitva (4).
(1) S a v r e m e n a psihoterapija nee, kako mi se ini, bili
p o t e e n a p o t r e b e da se u e n j e m z n a t n o r e v i d i r a , sve dok ne b u d e u
s t a n j u d a s v o j p r e d m e t , n a i m e l j u d s k u duu u n j e n o m c e l o k u p n o m
o b i m u , ne s a m o n e u r o t s k i z a m i l j a , nego i da sagleda p r o c e s e due u
n j i h o v i m p r a v i m p r o p o r c i j a m a . N c s a m o oplc s h v a t a n j e n e u r o z e , nego
i kompleksne psihike funkcije, kao na primer funkcija sna, imaju
p o t r e b u za t e m e l j i t o m r e v i z i j o m . U ovoj oblasti dolo je do poza masnog
b r o j a pogrenih poteza, pri emu j e , na primer, po sebi n o r m a l n a
f u n k c i j a sna p o d v r g n u t a istom s h v a t a n j u k a o i b o l e s t . K a s n i j e e s c
ispostaviti da je p s i h o t e r a p i j a otprilike poinila iste g r e k e k a o i s t a r a
m e d i c i n a , k o j a je suzbijala groznicu smatrajui je tetnom. ( G W 10, 369)
(2) P r e t e n d u j u i d a b u d e metod l e e n j a , p s i h o t e r a p i j a m o r a
u p o s t a v l j a n j u vlastitih ciljeva da p r i z n a i p o t r e b u p r e t v a r a n j a
s m a n j e n o g p r i l a g o a v a n j a , k o j e j c element svakog bolesnog s t a n j a , U
n o r m a l n o p r i l a g o i v a n j e . P r i l a g o e n o s t j e d n o g psihikog sistema tie
se, m e u t i m , odreenog v r e m e n a i u slova okoline, pa stoga i nije za uvek
i veno u t v r e n a . P r i l a g o e n o s t n i j e n i k a k v o t r a j n o i oplevaee s l a n j e
k o j e sc, j e d n o m o s t v a r e n o , moe z a d r a t i z a u v e k , nego j e ona s t a l a n
progresivan proces koji za neophodnu p r e t p o s t a v k u ima isto tako stalno
posmatranjc promena spoljanjih i unutranjih okolnosti. Sistem
leenja, koji prenebregava znaajne "kolektivne predstave" politike,
e k o n o m s k e , filozofske i religiozne p r i r o d e ili h o t i m i n o previa n j i h o v o
temeljito p r i z n a v a n j e k a o postojeih s n a g a , teko zasluuje da se nazove
t e r a p i j o m . t a v i e , to je s t r a n p u t i c a u bolesno trvdoglavi p r o t e s t n i stav
k o j i j e sve d r u g o , ali n e i p r i l a g o e n . P r i l a g o e n o s t , k a o k r i t e r i j u m
l e e n j a , b e z u s l o v n o j c p o t r e b n a , m a d a ona n i j e j e d i n i k r i t e r i j u m .
R a z m a t r a n j e optih p r e t p o s t a v k i i vodeih i d e j a , z n a a j n a su
t a k a p r o g r a m a u s a v r e m e n o j r a z v o j n o j etapi p s i h o t e r a p i j e , j e r l i m e
postojee, p r e u t n e i stoga utoliko opasnije pretpostavke, dolaze do
opte svesti. P s i h o t e r a p i j a nc moe ni pod k a k v i m okolnostima biti s a m o
jedan m e t o d ili s a m o jedim sistem, j e r su j e d i n k e i sklonosti r a z l i i t e , i
to toliko t e m e l j n o r a z l i i t e , da se nc treba mnogo uriti sa u k l a n j a n j e m

135

svakog e n i a t i z m a , d o k t r i n e r s t v a i d o g m a t i z m a , i ne bi Ircbalo da r a z v o j
t e r a p i j e g u r a na slepi k o l o s e k . (GVV 10, 1043 f.)
(3) D i j a l e k t i k a j e p r v o b i t n o bila v e t i n a v o e n j a r a z g o v o r a
a n t i k i h filozofa, ali j e ve p r i l i n o r a n o k o r i e n a z a o z n a a v a n j e
postupka izvoenja novih sinteza. Osoba je psihiki sistem koji, u
sluaju delovanja na drugu osobu, stupa u u z a j a m n o delovanje sa
drugim psihikim sistemom. Ova moda najsavremenija formulacija
p s i h o l e r a p e u t s k o g odnosa l e k a r a i p a c i j e n t a veoma se udaljila od
p r v o b i t n o g m i l j e n j a d a j e p s i h o t e r a p i j a m e t o d k o j i moe p r i m e n j i v a t i
bilo ko za p o s t i z a n j e e l j e n o g efekta na s t e r e o t i p a n n a i n . (G\V 16, 1)
(4) D a n a n j a p s i h o t e r a p i j a n e lei t o m e , n e g o j c e s t o , a k ,
p r i n u e n a da u i z v e s n o j s f e r i , k o j a je s t v a r n o i p r v o b i t n o p r i p a d a l a
duhovnom

duebrinitvu, preuzme upravljanje

duom, io p s i h o

t e r a p i j i d a j e povoda za o b a v l j a n j e vaspitnih poslova koji od t e r a p e u t a

iziskuju znanje i umee. Tako lekar u nekim prilikama zapada u
p r o b l e m e , pa njegovo lecnje moe da odbije iz razloga svoje ne
k o m p e t e n t n o s t i , ali p r o b l e m i s e m o g u l e i t i u k o l i k o o n i s p u n j a v a
n e o p h o d n e uslove. Ovde se p r a k t i n o l c e n j e n e p o s r e d n o s u k o b l j a v a sa
p i t a n j i m a p o g l e d a na svet, i z a i s t a n e m a ni n a j m a n j e g smisla da se
takva pitanja, kao netipina, stavljaju na stranu, ime sc pacijentu
p r e s e c a j u p o t r e b n e veze s a z n a a j n i m p r o b l e m i m a v r e m e n a i o m e t a
n j e g o v o p r i l a g o a v a n j c , io ga gura u n e u r o t i n o b i t i s a n j c u p r i k r a j k u .
A to je b a ono to nije s v r h a t e r a p i j e . (GW 10, 1045)

RAZVOJ, PSIHIKI

Psihiki razvoj oveka opisuje se u jungovskoj psihologiji

u vezi sa raznim pojmovima i predstavama modela. A k o imamo pred
oima telesne, duevne i duhovne razvojne mogunosti tokom ivota,
onda moemo zapaziti koliko su ti procesi raznovrsni i vieslojni. Iz
potpune stopljenosti deteta sa majkom i svojom sredinom u prvim

136

godinama ivota, razvija sc dcja svest u poveanoj meri. I kada dete

poinje da izgovara re " J a " , kontinuitet svesti se esto prekida
delovanjem nesvesnog. Jung smatra da se razvoj svesti kod ene
zavrava sa 20 a kod mukarca sa oko 25 godina ( 1 ) . Zavreni
psihiki razvoj omoguava kontinuiranu vezu izmeu Ja (svesti) i
nesvcsnog.
Psihiki razvoj jc unutrnji proces rastenja koji traje tokom
itavog ivota i ne moe sc usmeravati samo dobrim namerama ili
delovanjem volje. Vanu "pomo u razvoju" pruaju ivi simboli koji
omoguuju razreenje psihike nesvesnosti i nesvesnog identiteta
izmeu deteta i roditelja, pri emu njih zaposedaju lini objekti.
esto ti izabrani dopunski objekti imaju manju ili veu slinost sa
roditeljima.
Psihiki procesi se odigravaju posebno upeatljivo u sno
vima i u simbolima koji su njima odluujui. Sledei razvojni proces
realizuje se u razvitku line tipologije, budui da se ovek prilagoava i spoljanjem svetu i unutarnjoj stvarnosti. Pomou etiri
funkcije ovek, takoe, radi na svom razvoju, pri emu miljenje
omoguava spoznavanje i rasuivanje, oseanjc doputa vrednovanje,
oset prenosi ulna opaanja, a intuicija, kao mogunost nasluivanja,
traga za prikrivenom pozadinom ( 2 ) . Cilj psihikog i tipolokog
razvoja je ocelotvorenje linosti.
(1) O v a j r a z v o j svesli zbiva sc kod deteta. U p r v i m g o d i n a m a
ivota nc moe se zapaziti gotovo n i k a k v o p o s t o j a n j e svesti, m a d a sc ve
v e o m a r a n o j a s n o j a v l j a j u psihiki p r o c e s i . Ovi procesi n e odnose s e n a
J a , n e m a j u svoje sredite, p a n i k o n t i n u i t e t , bez koga svest n i j e m o g u a .
Z a t o dete i n e m a p a m e n j e u naem smislu, u p r k o s plastinosti i
sposobnosti n j e g o v o g p s i h i k o g o r g a n a d a p r i m a u t i s k e . T e k k a d a dete
p o n e d a g o v o r i " J a " , dolazi d o o p a a j n o g , ali esto d o p r i v r e m e n o g
prekida kontinuiteta svesti. U m e u v r e m e n u se obilato u k l j u u j u
periodi nesvesnosti. U prvim godinama ivota, kod deteta sc moe
f o r m a l n o videti k a k o svest n a s t a j e p o s t e p e n i m s p a j a n j e m f r a g m e n a t a .
T a j p r o c e s se, u s t v a r i , t o k o m celog ivota n i k a d p o t p u n o ne p r e k i d a .
Posle p u b e r t e t a , on se sve vie u s p o r a v a i sve rede sc deava da se novi

137

delovi nesvesne sfere p r i d r u u j u svesti. U v r e m e n u od r o e n j a do

zavretka psihikog pubertetskog razvoja, koji se kod mukarca nae
r a s e i naeg k l i m a t s k o g p o d n e b l j a n o r m a l n o m o e produiti sve do 2 5 .
g o d i n e , ali se kod ene z a v r a v a r a n i j e , sa 19 ili 20 g o d i n a , o d v i j a se
n a j v e i i n a j o b u h v a t n i j i r a z v o j svesti. T a j r a z v o j uspostavlja snane veze
izmeu Ja i dotle nesvesnih psihikih z b i v a n j a i ove p o s l e d n j e r a z l u u j e
od nesvesnog. Na t a j n a i n svest se p o j a v l j u j e iz nesvesnog k a o k a k v o
novo o s t r v o i z m o r a . T a j p r o c e s m i p o d r a v a m o v a s p i t a n j e m i o b r a
z o v a n j e m d e c e . ( G W 17, 1 0 3 )
(2)

Tip je jednostranost u razvoju.

Jedan

razvija samo

svoje

odnose p r e m a spoljanjem svetu, a zapostavlja svoj u n u t a r n j i svet.

Drugi se, pak, razvija prema u n u t a r n j e m , a zaostaje prema spo
l j a n j e m , ali j e d i n k a t o k o m v r e m e n a oseti p o t r e b u z a r a z v i j a n j e m o n o g a
to

je

z a p o s t a v l j a l a . Razvoj se odvija

obliku

diferenciranja izvesnih

funkcija. Z b o g z n a a j a tih f u n k c i j a za p r o b l e m t i p o v a , m o r a m da o
n j i m a k a e m neto vie.
Svesna psiha predstavlja jednu vrstu aparata za prilago a v a n j e i o r i j e n t a c i j u koji se sastoji iz nekoliko razliitih psihikih
f u n k c i j a . K a o t a k v e osnovne f u n k c i j e mogu se oznaiti oset, miljenje,
oseanje i intuicija. P o d p o j m o m oset elim da o b u h v a t i m sva o p a a n j a
putem ulnih

organa;

pod

miljenjem podrazumevam funkciju

i n t e l e k t u a l n o g s p o z n a v a n j a i l o g i n o g z a k l j u i v a n j a ; pod o s e a n j e m
razumem funkciju subjektivnog vrednovanja, a intuicija je opaanje
p u t e m nesvesnog ili o p a a n j e nesvesnih s a d r a j a .
Ove etiri osnovne funkcije mogu se s m a t r a t i dovoljnim,
k o l i k o m o j e iskustvo k a z u j e , da se izraze i p r e d s t a v e putevi i s r e d s t v a
svesne o r i j e n t a c i j e . P o t p u n o j o r i j e n t a c i j i svesti t r e b a l o b i r a v n o p r a v n o
da doprinesu sve f u n k c i j e ; m i l j e n j e bi t r e b a l o da n a m o m o g u i
s p o z n a v a n j e i r a s u i v a n j e ; o s e a n j e bi t r e b a l o da n a m k a e k o l i k o i u
k o j o j m e r i j e neto z a nas v a n o ili n e v a n o ; oset b i t r e b a l o d a p r e n e s e
osete k o n k r e t n e stvarnosti putem g l e d a n j a , u v e n j a , p i p a n j a itd., a
i n t u i c i j a b i t r e b a l o d a n a m p o m o g n e d a o d g o n e t n e m o m a n j e ili v i e
prikrivene mogunosti i pozadinu situacije, j e r i one pripadaju
k o m p l e t n o j slici datog t r e n u t k a . ( G W 6 , 9 6 3 ff.)

138

REGRESIJA
Pod regresijom podrazumevamo povratak korenima naeg
bitisanja i prilagoavanje unutranjem svetu. Pri tom sc aktiviraju
stariji i raniji naini ponaanja iz istorijskog razvoja. Ovaj povratak
na nekadanje ivotne etape sve do padanja u rane periode detinjstva
i u arhaina duevna stanja ranog oveanstva, moe imati pozitivnih
i negativnih posledica po sadanji ivot (1). Negativne posledice
nastaju ako dolazi do disocijacije linosti i psihoneurotskih simptoma
koji vezuju psihiku energiju i razaraju jc (ili je "sagorcvaju"). Kod
regresije moe doi i do vezivanja za praslike, na primer za sliku oca
ili sliku m a j k e , to sc uzrokuje i forsira realnim t e k o a m a u
odnosima sa roditeljima. Pozitivna i terapcutska dejstva regresije
sastoje sc u o i v l j a v a n j u i otkrivanju dotle nesvesnih ivotnih
mogunosti (2) koje treba integrisati u svesni ivot. Tu sc ubraja
razvoj inferiorne psihike funkcije, kao s t o j e nerazvijena senzitivna
funkcija kod misaonog tipa, a kod realiste i osetnog tipa to je sluaj
sa intuicijom ili sa mogunostima nasluivanja. Ukoliko bi funkcije
sa druge pozicije trebalo da budu takozvane osnovne funkcije, onda
bi razvoj prema regresiji prirodno tekao u obrnutom smeru (tipologija
i progresija).
(1) o v e k j e , b e z s u m n j e , s p o s o b a n z a d a l e k o s e n u m e h a
n i z a c i j u , ali i p a k ne u toj meri da bi sc s a m mogao p r e d a l i bez ostatka,
ne p r e t r p e v i pri tom n i k a k v u sletu. U k o l i k o se vie i d e n t i f i k u j e sa
n e k o m novom f u n k c i j o m , utoliko je on vie poseda psihikom e n e r g i j o m
i utoliko vie u s k r a u j e libido d r u g i m f u n k c i j a m a . D o d u e , one za due
v r e m e p o d n o s e z n a t a n g u b i t a k p s i h i k e e n e r g i j e , ali i p a k m o r a j u
j e d n o m da r e a g u j u na to. B u d u i da im sc, n a i m e , o d u z i m a libido, one

139

postepeno s p a d a j u ispod p r a g a svesti, njihova a s o c i j a t i v n a veza sa

sveu slabi i time one postepeno (onu u nesvesno. To se moe izjednaili
sa regresivnim razvojem, naime sa opadanjem relativno razvijene
f u n k c i j e na infantilne i, n a p o s l c l k u , na a r h a i n i nivo. Ali p o s t o j e ovek
r e l a t i v n o m a l i b r o j m i l e n i j u m a p r o v e o u k u l l i v i s a n o m , a m n o g o vie
m i l e n i j u m a u n c k u l l i v i s a n o m s t a n j u , to su u n j e m u , p r e m a l o m e ,
a r h a i n i m o d a l i t e t i f u n k c i j a jo i z v a n r e d n o v i t a l n i , p a s e mogu l a k o
oiveti. A k o se g u b i t k o m libida neke f u n k c i j e dezintegriu, onda stupaju
na snagu n j i h o v e a r h a i n e osnove u n e s v e s n o m .
O v a k v o s t a n j e z n a i d i s o c i j a c i j u l i n o s t i , pri e m u a r h a i n e
f u n k c i j e n e m a j u n i k a k v u d i r e k t n u vezu sa sveu, pa p r e m a (ome i nc
p o s t o j e nikakvi prohodni mostovi izmeu svesti i nesvesnog. U k o l i k o ovo
s a m o l i a v a n j c ide d a l j e , utoliko n a p r e d u j e i a r h a i z a c i j a nesvesnih
f u n k c i j a , a t i m e r a s t e i z n a a j n e s v e s n o g . O n d a n e s v e s n o p o i n j e sa
simptomatinim ometanjem usmerene funkcije i time poinje onaj
k a r a k t e r i s t i a n circiilns vituosus koji se sree kod nekih n e u r o z a : ovek
pokuava da posebnim naporima kompenzira nesvesno ometanje
u s m e r e n e f u n k c i j e , i to n a d m e t a n j e sc u d a l o m sluaju n a s t a v l j a sve
do nervnog s l o m a . ( G W 6, 5 6 9 f.)
(2) A k o se s a m o podsetimo da je o t k a z i v a n j e svesnog slava bio
razlog g o m i l a n j a psihike e n e r g i j e , onda sada s h v a t a n i o u k o j o j meri
nesvesni, regresijom aktivirani sadraji, predstavljaju dragocene
z a e t k e : oni, n a i m e , s a d r e e l e m e n t e n e k e d r u g e f u n k c i j e k o j a j e b i l a
i s k l j u e n a svesnim stavom a k o j a bi bila osposobljena za efikasno
n a d o p u n j a v a n j e ili z a m e n u o t k n z u j u c g svesnog s l a v a . A k o otkae
m i l j e n j e , k a o f u n k c i j a p r i l a g o a v a n j a , j e r se radi o s i t u a c i j i k o j o j se
o v e k moe p r i l a g o d i l i s a m o putem e m o c i o n a l n o g u d u b l j i v a n j a , onda
r e g r e s i j o m aktivirani nesvesni m a t e r i j a l sadri upravo nedostajuu
e m o t i v n u f u n k c i j u , ali j o u e m b r i o n a l n o j , odnosno a r h a i n o j i n e r a
z v i j e n o j f o r m i . Na isti n a i n r e g r e s i j a e kod suprotnog tipa delotvorno
aktivirati funkciju miljenja koja kompenzira otkazujue svesno
emocionalno udubljivanje.
A k t i v i r a n j e m nesvesnog stanja stvari, regresija konfrontira
svest sa p r o b l e m o m due, nasuprot p r o b l e m u s p o l j a n j e g prilago
a v a n j a . P r i r o d n o j c t o s e svest o p i r e p r i h v a t a n j u r e g r e s i v n i h
s a d r a j a , ali j c ona, n a p o s l e t k u , zbog n e m o g u n o s t i p r o g r e s i j e , p r i n u -

140

ena da se polini regresivnim vrcdnostimn. Drugaije reeno:

regresija

dovodi

do potrebe

prilagoavanja

dui,

unutranjem

p s i h i k o m s v e l u . ( G W 8, 65 f.)

RELIGIJA

Jung pojam religije nc definie u dogmatskom ili teolokom

smislu, nego kao religiozno iskustvo boanskog i/ili transpersonalnog. Pod religijom se ne zamilja odreena veroispovest ili
konfesija, nego "poseban stav svesti koja jc promenjena saznanjem
numinozuma" ( 1 ) . Numinozno (R. Oto) i sveto su ono neshvatljivo
boansko to obuzima oveka i ujedno se doivljavaju kao sila koja
pobuuje poverenje i strah. Snagu tog doivljaja Jung vidi u sledeim
primerima sa njihovim pozitivnim i/ili negativnim iskazima: " B o g ,
demon, davo, aneo, sumanutost i drugi." Kao psiholog empiriar,
Jung u svojoj definiciji religije ide dalje od hrianskih konfesija i
ukljuuje i religiozne likove kao to su Buda, Muhamed ili Konfuijc.
Religiozni fenomeni i simboli dolaze, smatra Jung, do izraaja i u
antikim mitovima, na primer u kultu Atisa, Kibelc, Mitre i Velike
Majke. Jung smatra da iz viestrukih religioznih saznanja, snova i
ovekovih vizija moe da izvede dokaze o "religioznoj funkciji due"
(2). Sve ono s t o j e nalo svoj izraz ili je zapisano u biblijskim spisima
i hrianskim dogmama, ima svoj pandan u religioznoj funkciji due.
Pomenuta imena i boanske slike izraz su religioznog arhetipa koji
je utisnut u svakog oveka. Taj iskonski peat ini dispoziciju due
koja, u zavisnosti od pripadnosti izvesnoj kulturi ili religiji, proizvodi
najraznovrsnije boanske slike. Nejasnoa i nesvesnost u vezi sa
pitanjima religije i slike B o g a mogu, po Jungu, da kod j e d i n k e
dovedu do psihoneurotskih oboljenja. Za Junga, religije bi trebalo da

141

su "psihotcrapcutski sistemi", koji sc na slian nain bave pore

meajima due, kao to to pokuavaju razni terapeutski metodi, ali
kao " k o n f e s i j e " esto deluju u suprotnom smeru, titei ljude od
neposrednog religioznog saznanja (3).
(1) e l i m da p o j a s n i m da pod p o j m o m " r e l i g i j e " ne mislim na
veroispovest. M e u t i m , t a n o je da se s v a k a k o n f e s i j a zasniva izvorno
na s a z n a n j u numinozumu, s j e d n e s t r a n e , ali i

na vernosti ( l o j a l n o s t i ,

pislis), na v e r o v a n j u i p o v e r c n j u p r e m a o d r e e n i m i s k u s t v i m a n i i m i noznog d e l o v a n j a i iz toga r e z u l t i r a j u e p r o m e n e svesti, s d r u g e s t r a n e .

P r c o b r a c n j c P a v l o v o p r e d s t a v l j a uvcrljivi p r i m e r za to. M o g l o bi se,
d a k l e , rei d a i z r a z " r e l i g i j a " o b e l e a v a p o s e b a n stav svesti k o j a j c
i z m e n j e n a s a z n a n j e m n u m i n o z u m a . (G\Y 11, 9)
(2) Ali a k o d o k a e m da dua po p r i r o d i p o s e d u j e religioznu
f u n k c i j u i ako traim da najplemenitiji zadatak svakog vaspitanja
(odraslog o v e k a ) b u d e p r e v o e n j e onog a r h e t i p a slike B o g a , odnosno
n j e n o g z r a e n j a i d e l o v a n j a n a svest, onda c m e t e o l o g i j a , z a p r a v o ,
uhvatiti za r u k u i dokazati mi " p s i h o l o g i z a m " . A k o u dui nc p o i v a j u
iskustveno n a j v e e vrednosti ( b e z tete po t a k o e p r i s u t a n untinomon
pneumu), onda mc psihologija nc bi ni n a j m a n j e z a n i m a l a , poto dua
o n d a n e b i b i l a n i t a d r u g o d o b e d n o i s p a r e n j e . Ali i z s t o s t r u k o g
iskustva z n a m da ona to n i j e , nego d a , tavic, sadri p a n d a n svih onih
s t v a r i k o j e je f o r m u l i s a l a d o g m a , pa i neto vie od l o g a , to u p r a v o
duu o s p o s o b l j a v a da bude ono oko k o j e m je o d r e e n o da vidi svcllost.
Za to su n j o j p o t r e b n i n e i z m e r n a irina i n e i z m e r n a d u b i n a . Z a m e r a n o
mi je " o b o a v a n j e d u e " . Ne ja, nego Bog sam je nju uzdizao u nebesa.'
N i s a m j a p r i p i s a o dui religioznu f u n k c i j u , nego s a m i z n c o i n j e n i c e
koje

dokazuju

da

je

duii

"naturuliler religiosu",

lj.

da

poseduje

religioznu f u n k c i j u , k o j u n i s a m j a usadio ili p r o t u m a i o , nego j e ona

proizvodi iz sebe s a m e , ne d o b i j a j u i za lo povoda p r e k o b i l o k a k v i h
m i l j e n j a ili s u g e s t i j a . ( G W 12, 1 4 )
( 3 ) O n o to s c o b i n o i u o p t e n a z i v a " r e l i g i j o m " , l o j c u
z a u u j u e m stepenu z a m e n a p o j m a da sc o z b i l j n o p i t a m da li ta v r s t a
religije, k o j u r a d i j e o z n a a v a m k o n f e s i j o m , n e m a neku vanu f u n k c i j u
u l j u d s k o m d r u t v u . O n a ima oiglednu svrhu da neposredno iskustvo
nadoknadi

i z b o r o m o d g o v a r a j u i h simbola k o j i su z a o d e n u t i u v r s t o

organizovanu dogmu i ritual. Katolika crkva jc odrava svojim

142

apsolutnim autoritetom, protestantska crkva (ako sc ovaj pojam jo

moe koristiti) n a g l a a v a n j e m vere uz j e v a n e l j s k u p o r u k u . Sve dok ova
dva p r i n c i p a p o s e d u j u d e l o t v o r n o s t , l j u d i s u u s p e n o b r a n j e n i o d
neposrednog r e l i g i o z n o g s a z n a n j a . t a v i e , oni se mogu a k o b r a t i l i
c r k v i ako im se, i p a k , neto direktno dogodi, j e r ona moe da odlui da
li s a z n a n j e d o l a z i od B o g a , ili S a t a n e i da li ga t r e b a p r i h v a t i t i ili
o d b a c i t i . (G\V 1 1 , 7 5 )

SAMOOSTVARENJE

U jungovskoj psihologiji samoostvarenje jc drugi naziv za

individuaciju. U ovom doivotnom procesu ocelotvorcnja i isceljenja,
ljudsko Ja odnosi se na obuhvatno Sopstvo. Ostvarenje samoga sebe,
svojeg Sopstva, ne predstavlja nikakav egoizam ili nekakav narcistiki odnos prema samome sebi, kao to to misle kritiari iz neznanja
( 1 ) . Budui da se ovek ui da uspostavi odnos prema Sopstvu kao
n e e m u " s a s v i m d r u g a i j e m " , on postaje ujedno sposoban za
uspostavljanje odnosa sa Ti i svojom okolinom i otvoreniji jc za
prihvatanje Boga. oveku imanentna tenja za samoostvarenjem u
smislu 'celokupnosti predstavlja centralni etiki i religiozni zadatak
u ivotu.
Bitni koraci na putu samoostvarcnja su s a m o s p o z n a j a ,
buenje oseanja sopstvene vrednosti, samosvest i spoznavanje
sopstvene slike. Bitan aspekt samospoznaje je u o c e l o t v o r c n j u
sopstvenih " m r a n i h strana" u srcu i u dui, to je propraeno
strahom i uasom ( 2 ) . Jung to naziva uvidom u S e n k u , k o j a za
savremene ljude sadri dosta elemenata hrianskog pojma "greh".
Umesto potiskivanja tih delova linosti ili njihovog projektovanja na
druge, ponizna samospoznaja pomae u prihvatanju mraka u samom

143

sebi i pri integrisanju Senke. Spoznavanje i priznavanje te mrane

strane o m o g u u j e ujedno p o j a v l j i v a n j e pozitivnih strana nae
sopstvene slike u boljem svetlu. Slika samoga sebe u ovde reenom
smislu odreuje, isto tako, Sopstvo, to opet iskljuuje egoistinu
elju Ega.
ovek koji na putu samoostvarenja spozna novu samosvest,
koju svest nije proizvoljno izmislila, nego koju obasjava Sopstvo,
dobija ujedno duboko oseanje vrednosti, oseanje da je ovek od
vrednosti. Slino onome kako hrianin svoju vrednost izvodi iz
hrianstva, dakle da je ovek koga B o g prihvata i voli, tako ovek
u neprestanom procesu samoostvarenja spoznaje oseanje vlastite
vrednosti. Navedeni aspekti su pokazali da samoostvarenje jeste neto
vie od obine pomodne rei. Time bi se negirale neistinite i grozne
tvrdnje j e d n o g profesora teologije, koji iznosi da se ljudi putem
samoostvarenja zavode na " b e z b o n i t v o " i da " S e l b s t postaje
idolopoklonstvo k o j e m se danas i u popovskim kuama prinose
dovoljno krvave ljudske rtve" (Deut. Pfarrerblatt, Jan. 1979, str. 8).
(1) I n d i v i d u a c i j a znai u p o j e d i n j a v a n j e i pretvaranje u vlastito
Sopstvo, u k o l i k o p o d

individualnou podrazumevamo svoju n a j

i n t i m n i j u , poslednju i neuporedivu j e d i n s t v e n o s t . Stoga bi se " i n d i v i d u

a c i j a " mogla prevesti i kao " p o s o p s t v e n j c " ili k a o " s a m o o s t v a r e n j e " . . .
E g o i s t e n a z i v a m o " s e b i n i m " , to sa p o j m o m Selbst, k a k o ga
ovde t r e t i r a m , prirodno nema nikakve veze. Ali, nasuprot tome,
s a m o o s t v a r e n j e j e , ini s e , u s u p r o t n o s t i s a s a m o o d r i c a n j e m . O v a j
n e s p o r a z u m je sasvim opte p r i r o d e , b u d u i da se izmeu i n d i v i d u a
lizma i individuacije ne pravi dovoljna razlika. Individualizam je
namerno isticanje i naglaavanje tobonje specifinosti, nasuprot
kolektivnim obzirima i obavezama. Meutim, individuacija znai
u p r a v o b o l j e i p o t p u n i j e i s p u n j a v a n j e kolektivnih odrednica o v e k a , pri
emu dovoljno uvaavanje osobina individue doprinosi boljem soci
j a l n o m uspehu nego k a d a j e p o s e b n o s t z a p o s t a v l j e n a ili a k p o t i s n u t a .
Jedinstvenost individue nc bi trebalo, naime, nikako posmatrati kao
u d n o v a t o s t n j e n e s u b s t a n c e ili n j e n i h k o m p o n e n a t a , nego mnogo p r e
k a o s p e c i f i n u m e a v i n u ili g r a d u a l n u r a z l i k u p r i d i f e r e n c i r a n j u

144

f u n k c i j a i sposobnosti k o j e su s a m e po sebi u n i v e r z a l n e . S v a k o l j u d s k o
lice ima nos, dva o k a itd., ali ovi univerzalni f a k l o r i su p r o m e n l j i v i , i
ta v a r i j a b i l n o s t o m o g u a v a individualnu posebnost. I n d i v i d u a c i j a moe
stoga d a z n a i n e k a k a v psiholoki r a z v o j n i proces k o j i i s p u n j a v a d a t e
i n d i v i d u a l n e o d r e d n i c e , d r u g i m r e c i m a , oveka ini o d r e e n i m ,
p o j e d i n a n i m biem k o j e j e n e p o n o v l j i v o . T i m e o n n e p o s t a j e " s e b i a n "
u uobiajenom smislu, nego ispunjava samo svoju posebnost koja j e , kao to
je reeno, od individualizma daleko koliko nebo i zemlja. ( G W 7, 266 f.)
( 2 ) K a o to j e r a d i i n d i v i d u a c i j e , o d n o s n o s a m o o s t v a r c n j a ,
n e m i n o v n o p r a v i t i razliku izmeu toga k a k o ovek izgleda s a m o m sebi
a k a k o d r u g i m a , to je p o t r e b n o da ovek b u d e svestan svog nevidljivog
sistema odnosa sa nesvesnim, naime sa A n i m o m , k a k o bi se mogao
razluiti od n j e . Od nesvesnog o v e k ne moe da sc r a z l i k u j e . U vezi sa
p e r s o n o m j e , r a z u m e sc, l a k o n e k o m e o b j a s n i t i da su o v e k i n j e g o v a
f u n k c i j a dve razliite s t v a r i . M e u t i m , k a d a se radi o A n i m i , onda se
t e k o m o e p o v u i r a z l i k a , a p r o b l e m n a s t a j e z b o g toga to j e o n a
n e v i d l j i v a . o v e k , tavie, gaji a k p r e d r a s u d u da sve to dolazi iznutra
potie od u r o e n e osnove b i a . " S n a a n o v e k " e n a m moda p r i z n a t i
d a j e u " p r i v a t n o m i v o t u " z a i s t a o p a s n o n e d i s c i p l i n o v a n , ali j e ( o
njegovu slabost sa k o j o m se on u n e k u r u k u s o l i d a r i e . Ta t e n d e n c i j a
s a d r i , n a r a v n o , dco k u l t u r n o g naslea koji nije z a p o t e c n j i v a n j c . A k o
on zna da njegova idealna p e r s o n a n i j e o d g o v o r n a ni za ta m a n j e od
n j e g o v e idealne A n i m e , onda su njegovi ideali u z d r m a n i , svet p o s t a j e
d v o z n a a n , pa i on s a m p o s t a j e d v o z n a a n . N j e g a s p o p a d a s u m n j a u
d o b r o i , to j e j o g o r e , u n j e g o v e d o b r e n a m e r e . A k o r a z m i s l i m o s a
k o j i m j e s n a n i m i s t o r i j s k i m p r e t p o s t a v k a m a naa n a j i n t i m n i j a ideja
povezana sa d o b r i m n a m e r a m a , onda emo shvatiti da jc u smislu naeg
d o s a d a n j e g pogleda na svet p r i j a t n i j e da o p t u i m o linu slabost, nego
da u z d r m a m o ideale. (G\V 7, 3 1 0 )

145

SENKA

U svom opisu i definiciji Senke, Jung prigodno polazi od

opteljudskih iskustava o tome kako nemamo samo dobre i svetle
strane, nego i svoju Scnku. Pod tim se podrazumcvaju sve tamne
karakterne crte i mrani aspekti linosti. To nisu samo sitne slabosti
i manjak lepote, nego su to svi inferiorni delovi linosti, iji se najnii
slojevi gotovo i nc razlikuju od prirode nagona ivotinje (1). U Scnku
se ubrajaju svi potisnuti, nie vredni i defektni delovi linosti koji
su dotle nesvesno vladali i eljno oekivali da budu integrisani u
svest. To je teak moralni problem a ujedno i vaan korak ka
samospoznaji ( 2 ) .
Osveivanje Senke nije samo vaan zadatak u poetnoj
aktivnosti analitike psihoterapije, nego je i ivotni zadatak svakog
oveka. Meutim, sopstveni delovi Senke esto se projektuju na
druge i na njima pogreno suzbijaju. Stoga je osveenje Senke i
povlaenje tih projekcija ozbiljan zadatak ( 3 ) . U svojim snovima
esto sreemo Senku u osobama istog pola, pri emu ene sanjaju
prostitutke ili sline likove a mukarci pijane skitnice, provalnike ili
one koji su "autsajderi" u drutvu. Ako te mrane strane bia ostanu
neopaene ili ako se ne blokiraju radikalno, onda sc one m o g u
o d v o j i t i od c e l i n e l i n o s t i i postati autonomni k o m p l e k s i k o j i
izazivaju neurozu ( 4 ) . Prilikom terapije se mora pokuati sa reavanjem zaostalih afekata i sa njihovim integrisanjem u celovito
doivljavanje.
Pored individualne i line Senke, postoji j o arhetipska i
transpersonalna Senka. Slike i primeri za to su Mefisto, kao Senka
Geteovog Fausta ili Satana, kao Senka Hrista (up. Zlo).

146

(1) P o s t o j a n j e t a m n e s t r a n e u oveku, k o j a se ne s a s t o j i moda

s a m o od sitnih slabosti i m a n j k a v e l e p o t c , nego od u p r a v o d e m o n s k e
d i n a m i k e , p r e d s t a v l j a n e t o to j c s a m o p o sebi s t r a n o . o v e k , k a o
j e d i n k a , r e t k o k a d z n a n e t o o t o m e . N j e m u , k a o p o j e d i n c u , izgleda
n e v e r o v a t n o d a o n t r e b a b i l o gde ili n a b i l o k o j i n a i n d a n a d m a i
s a m o g a s e b e . A k o ta n a i v n a bia postanu m a s a , onda e iz n j e n a s t a l i
udovite u d e l i r i j u m u , a svaki p o j e d i n a c s a m o je j o n a j m a n j a e l i j a
u telu m o n s t r u m a gde on vie nc moe nita d r u g o da uini nego da
u e s t v u j e u o p i j e n o s t i k r v l j u m o n s t r u m a i a k da ga p o d r a v a k o l i k o
moe. Zbog p o t a j n e slutnje o toj mogunosti m r a n e s t r a n e o v e k a , ovoj
se u s k r a u j e p r i z n a n j e . . . A c r n a s l u t n j a nc k a z u j e da mi nismo celoviti
b e z t e n e g a t i v n e s t r a n e , d a i m a m o telo k o j e , k a o i s v a k o d r u g o t e l o ,
b e z u s l o v n o b a c a s v o j u S c n k u , a m i n e g i r a m o p o s t o j a n j e tog t e l a .
M e u t i m , to telo je ivotinja sa a n i m a l n o m d u o m , t j . to je ivi sistem
k o j i bez pogovoru slua

nagon.

Ujedinjenje

sa

tom

Senkom

znai

p o v i n o v a n j c n a g o n u i poslunost p r e m a udovinoj d i n a m i c i k o j a preli

iz p o z a d i n e . Od toga n a s eli osloboditi a s k e t s k i m o r a l h r i a n s t v a i,
u p o z o r a v a j u i na o p a s n o s t , on eli da o s u j e t i i v o t i n j s k u p r i r o d u u
o v e k u u n j e n o j n a j d u b l j o j osnovi. ( G W 7, 3 5 )
(2) Senka je m o r a l n i problem koji provocira celinu J a - l i n o s l i ,
j e r niko ne bi bio u s t a n j u da ostvari S c n k u bez z n a t n o g a n g a o v a n j a
m o r a l n e o d l u n o s t i . Da li je pri toj r e a l i z a c i j i re o p r i z n a v a n j u realnog
p o s t o j a n j a m r a n i h a s p e k a t a linosti? O v a j in ini n e o p h o d n u osnovu
sumospoznuje s v a k e v r s t e i stoga, po p r a v i l u , nailazi na z n a t a n otpor.
A k o s a m o s p o z n a j a p r e d s t a v l j a p s i h o - t e r a p c u t s k u m e n i , onda ona znai
n a p o r a n r a d k o j i sc moe protegnuti na dui v r e m e n s k i p e r i o d .
Detaljnije istraivanje tamnih karakternih crta koje for
m i r a j u S e n k u , odnosno r a z n i h i n f e r i o r n o s t i , p o k a z u j e d a one p o s e d u j u
emocionalnu

prirodu,

pripadaju

opsesivnoj

odnosno

izvesnu

autonomiju,

pa

ili, bolje,posesivnoj v r s t i . N a i m e ,

prema

tome

emocija nije

n i k a k v a d e b i l n o s t , nego s a m o z b i v a n j e k o j e snalazi o v e k a . A f e k t i se,

po pravilu, odigravaju na mestima n a j m a n j e prilagoenosti i ujedno
o t k r i v a j u r a z l o g s m a n j e n e p r i l a g o e n o s t i , n a i m e izvesnu i n f e r i o r n o s t
i p o s t o j a n j e izvesnog nieg nivoa linosti. Na ovom d u b o k o m nivou i sa
j e d v a k o n t r o l i s a n i m ili s a s v i m n e k o n t r o l i s a n i m e m o c i j a m a , o v e k s c
p o n a a m a n j e ili v i e k a o p r i m i t i v n e , k o j i n i j e s a m o n e v o l j n a r t v a

147

svojih a f e k a t a , nego uz to j o p o s e d u j e z n a t n u n e s p o s o b n o s t m o r a l n o g
r a s u i v a n j a . ( G W 9/17, 14 f.)
(3) A k o zamislimo nekog ko je dovoljno h r a b a r da povue
s v e k o l i k e p r o j e k c i j e s v o j i h i l u z i j a , o n d a e m o dobiti j e d i n k u k o j a j c
s v e s n a p o s t o j a n j a z n a t n e Senke. T a k a v o v e k sebi j e n a t o v a r i o n o v e
p r o b l e m e i k o n f l i k t e . S a m j e sebi p o s t a v i o o z b i l j a n z a d a t a k , j e r s a d a
nc moe vie da kae da drugi ine ovo ili o n o , da nisu u p r a v u i da se
p r o t i v njih

ovek mora

b o r i t i . On

ivi u " k u i

samosvesti", u

u n u t r a n j o j p r i b r a n o s t i . T a k a v ovek z n a ta je sve u svetu p o g r e n o ,

pa i u sebi s a m o m , i k a d a n a u i da se i z b o r i sa s o p s t v e n o m S c n k o m ,
o n d a j c u i n i o n e t o s t v a r n o z a svet. T a d a m u j e polo z a r u k o m d a
odgovori b a r n a n a j m a n j i deo n e r e e n i h , o g r o m n i h p i t a n j a naeg
v r e m e n a . (GVV 1 1 , 1 4 0 )
(4) I n f e r i o r n o , p a a k i ono to j e z a o d b a c i v a n j e , p r i p a d a j u
meni i d a j u mi b i e i telo, i to je moja Senku. K a k o mogu biti sutastven,
a da nc b a c a m S c n k u ? I ono m r a n o deo je m o j e cclokupnosti i,
p o s t a j u i sveslan svoje S e n k e , ponovo doseem do s e a n j a da sam ovek
k a o i svi d r u g i .

U s v a k o m s l u a j u , ovim

preutnim

ponovnim

o t k r i v a n j e m sopstvene c c l o k u p n o s t i , u s p o s t a v l j e n o j e p r e a n j c s t a n j e
iz kojeg je proizala neuroza, t j . razdvojeni kompleks. Preutkivanjem
se moe produiti i z o l a c i j a uz s a m o delimino p o b o l j a n j e n a s t a l e tete.
S v o j o m ispoveu, m e u t i m , ja se ponovo b a c a m u n a r u j e o v e a n s t v a ,
osloboen poroka moralnog progonstva. Metod katarze opravdava
potpunu ispovest, i to ne s a m o i n t e l e k t u a l n o u t v r i v a n j e i n j e n i n o g
s t a n j a p o m o u glave, nego i i z a z i v a n j e zaostalih a f c k a t a , k o n s t a t o v a n j c
i n j e n i n o g s t a n j a uz p o m o s r c a . (G\V 1 6 , 1 3 4 )

148

SERIJA SNOVA

Pod serijom snova porazumevamo snove koji se konti

nuirano upisuju u "nonik" (dnevnik snova). Osobito za vreme due
analize u psihoterapiji ili iz linih interesa, serija snova prikazuje
unutranji razvojni proces za dui vremenski period. Kasnijim itanjem
sneva moe da svesno posmatra i prati promene svojih pria iz
snova i metamorfoze svojih slika iz sna. Od posebne koristi moe biti
i to da se dnevnik snova ispisuje samo na jednoj strani lista a da se
na suprotnoj praznoj strani ustanove razne rubrike, u koje e se, na
primer, unositi vani dogaaji u kontekstu sna. U sledeu rubriku
mogu sc upisivati vane slike i simboli i porediti njihove transforma
cije u drugim snovima. Dalje, trebalo bi beleiti i afekte, i oseanja,
i primljene poruke. Prema mojim pozitivnim iskustvima sa grupama
za samopomo u radu sa snovima, mnogi su bili u stanju da na
pomenuti nain naue da se ophode sa serijom snova. Sem toga, taj
metod se u analitikom radu na terapiji pokazuje kao viestruko
koristan kako za ispitanika tako i za terapeuta.
Po Jungu, serija snova je dragocena pomo i kontrola, kako
se p o j e d i n a n i san ne bi tumaio p r o i z v o l j n o ili preopteretio
s p e k u l a c i j a m a ( 1 ) . Na primeru serije snova sa esto prisutnim
motivom vode, on pokazuje kako simbolika vode ima u kolektivnom
nesvesnom znaenje kretanja energije i reke ivota ( 2 ) .
(1) N e r a d o t u m a i m j e d a n j e d i n i s a n , j e r s e p o j e d i n a a n san
moe s a m o v o l j n o i n t e r p r e t i r a t i . O j e d n o m j e d i n o m snu mogu se
postaviti sve m o g u e s p e k u l a c i j e , ali kad se u p o r e u j c s e r i j a od moda
20 ili 1 0 0 snova, onda se mogu zapaziti z a n i m l j i v e s t v a r i . o v e k gleda
p r o c e s k o j i se iz noi u n o odvija u nesvesnom i k o n t i n u i t e t nesvesne

149

psihe k o j a se o d r a v a i danju i nou. V c r o v a t n o jc da mi uopte uvek

s a n j a m o i to t o k o m dana nc p a m t i m o s a m o zbog toga S t o j e svest isuvie
b i s t r a . Ali n o u , u s t a n j u snienja m e n t a l n o g nivoa, san se moe p r o b i l i
i poslati vidljiv. ( G W 1 8 , 1 6 2 )
(2) U s e r i j i s n o v a , j e d n o g o d m o j i h p a c i j e n a t a , k o j a j e t r a j a l a
vie od dva m e s e c a , m o t i v vode j a v l j a o sc u 26 s n o v a . Po prvi put sc
p o j a v i o k a o u d a r n i talas k o j i p r o v a l j u j e u k o p n o a u d r u g o m snu k a o
pogled na m i r n o m o r e . U t r e e m snu s n e v a jc na obali i gleda k a k o
k i a p a d a n a m o r e . e t v r t i san i n d i r e k t n o j c n a g o v e s l i o p u t o v a n j e p o
m o r u , j e r s e p u t o v a n j e t i c a l o n e k e d a l e k e , s i r a n e z e m l j e . U petom re
jc o putu u A m e r i k u , u estom sc v o d a izliva u neki b a z e n , u s e d m o m
snu pogled p a d a na b e z g r a n i n u m o r s k u povrinu pri j u t a r n j e m
r u m e n i l u , a u v r e m e o s m o g sna s n e v a s e n a l a z i n a b r o d u . T o k o m
devetog s n a on k r e e na put, u j e d n u daleku i divlju z e m l j u , u desetom
je ponovo na b r o d u , u j e d a n a e s t o m p u t u j e r e k o m nizvodno. U 12. snu
eta du p o t o k a , u 13. jc opet na p a r o b r o d u . Za v r e m e 14. sna u j e glas
k o j i v i e : " T a m o vodi p u t ka m o r u , m o r a m o na m o r e . " U 15. snu se
nalazi na b r o d u k o j i ide za A m e r i k u , u 16. jc opet na b r o d u , u 17. ide
k o l i m a ka b r o d u , u 18. vri a s t r o n o m s k a m e r c n j a na b r o d u . T o k o m 19.
sna p u t u j e R a j n o m , u 2 0 . je na n e k o m m o r s k o m o s t r v u , u 2 1 . t a k o d e .
U 2 2 . snu p u t u j e sa m a j k o m nizvodno r e k o m , u 2 3 . snu stoji na m o r s k o j
o b a l i , u 2 4 . trai blago p o t o p l j e n o u m o r u . U 2 5 . snu otac mu pria o
z e m l j i , o d a k l e dotie voda i, k o n a n o , u 2 6 . snu on se vozi niz malu reku
k o j a se uliva u j e d n u v e u .
Ovaj primer ilustrujc kontinuitet nesvesne teme i ujedno
p o k a z u j e m e t o d s t a t i s t i k o g u t v r i v a n j a takvih m o t i v a . N a i m e , vie
s t r u k i m u p o r e i v a n j i m a d o l a z i s c d o k o n s t a t a c i j e n a t a taj v o e n i
motiv zaista u k a z u j e . Iz takvih i slinih serija proizlaze t u m a e n j a
m o t i v a . T a k o more z n a i po p r a v i l u s t e c i t e i i s h o d i t e c e l o k u p n o g
duevnog ivota, d a k l e t a k o z v a n o kolektivno nesvesno. T e k u a voda ima
o t p r i l i k e z n a e n j e r e k c ivota i p r o t o k a e n e r g i j e . U osnovi svih motiva
su i d e j e o oiglednim p r e d s t a v a m a urhetipskogkaraktera, t j . s i m b o l i n e
p r a s l i k c , n a d k o j i m a s c l j u d s k i duh n a d g r a i v a o i d i f e r e n c i r a o . ( G W
1 6 , 14 f.)

150

SIMBOL

Simboli su "transformatori energije" psihikog dogaanja i

duevnog doivljavanja oveka. Za razumcvanje simbola od temeljnog
znaaja su sledei aspekti i iskustva: slikovitost, psihodinamika,
formiranje simbola, ocelotvorenje.
1. Slikovitost
Simbol je "statina slika" koja u sebi sjedinjuje razliite odlike
bia. Za razliku od "pokretnih slika" (kao, na primer, u bioskopu,
na televiziji ili u snu), kod simbola je bitan iskaz saet u j e d n o j
jedinoj slici (1). Slino drvetu koje puta svoje korcnje u zemlju i
krunu puta da raste prema nebu, tako i simbol ujedno ima udela u
svemu zemaljskom, materijalnom i dubokom i istovremeno pred
stavlja pojavnu sliku neeg "duhovnog i onostranog". Slika neto
odslikava za oveka to ga trajno podsea na njegovo postojanje kao
"slike B o j e " i/ili predstavlja sutinsko nastajanje evolucije. Slike
naih snova, imaginacija i fantazija su odrazi psihike energije. Stoga
simboli u s v o j o j slikovitosti poseduju funkciju "transformatora
energije". Slikovitost i psihodinamika stoje u izvesnom uzajamnom
odnosu i stalno se uzajamno uslovljavaju. "Simboli su istovremeno
izraajne i uticajne prirode, pri emu izraavaju slikovito unutarpsihiko zbivanje, s j e d n e strane, i to na zbivanje utiu svojim ulnim
sadrajem i bujicu psihikog protoka dalje podgonc, i to poto su
postali slike i svog otelovljcnja u slici, s druge strane" (J. Jakobi, Die
Psychologie von C. G. Jung, VValter, str. 144).
2. P s i h o d i n a m i k a
Pod psihodinamikom porazumevamo u psihoanalizi pokre
take snage due i skrivene pobude srca. Slike odslikavaju unutranju
151

stvarnost i preko dotad nepoznatih strana nae linosti ukljuuju nas

u sliku. Kroz nae dubine one nas vode u "pletionicu" naeg sveta
slika. Seksualnost, duboki duhovni interesi oveka, njegova vera i
emocionalnost, ine bitne pokretake snage psihodinamike.
S p e c i f i n i aspekt
numinoznost. Nju verujui
s v e t o m p r i e u ili pred
pomazanje (bolesnika) ili
numinoznost.

psihodinamike simbola j e s t e njegova

hrianin doivljava pri euharistiji, pri
raspetim Hristom. I p o s l e d n j c m i r o druge liturgijske radnje, sadre takvu

Duhovne i duevne pokretake snage imaju svoje poreklo i

izvorite u arhetipovima, odnosno u osnovnim arhetipskim pozi
cijama ivota. Arhetipovi, kao faktori ureivanja, poseduju znaenjsko j e z g r o k o j e akumulira energiju, iz kojeg proizlazi psihodinamika.
3. F o r m i r a n j e simbola
Ljudskoj psihi je imanentna sposobnost formiranja simbola. Ta
funkcija vaan je izraz zdravog i normalnog duevnog ivota, budui
da simboli sna prilikom neprestanog procesa individuacije i samoostvarenja postavljaju u sliku oveka preko njegove vlastite slike
Sopstva. ivi simbol predstavlja sutastveni deo naeg nesvesnog
duevnog ivota i povezuje nas sa dubljim pobudama nae due i
linosti (2).
S p o s o b n o s t o v e k a za stvaranje simbola je n a r o i t o u
terapeutskom smislu od temeljnog znaaja. Neurotska disocijacija
oveka i brojne suprotnosti u ljudskom doivljavanju, mogu se
prevazii ne samo voljom, nego i pomou simbola. Stoga je vano
povesti rauna o snovima i o njihovoj aktivnosti, j e r dua u snovima
neprekidno proizvodi simbole i pri tom "sakuplja" bolesne suprotno
sti na gomilu i imobilie ih.

4. Ocelotvorenje
Terapeutska funkcija simbola slui, konano, ocelotvorenju
linosti. To je opteljudski nalog naeg ivota i daleko prevazilazi

152

lekarsko i psihoterapeutsko podruje. Ovo ostvarenje cclog oveka,

neprekidni proces individuacije, predstavlja put i putovanje ka nekom
dalekom cilju.
Ocelotvorenje se podstic arhetipskim slikama i simbolima
koji povezuju svest i Ego sa Sopstvom. To mogu biti posebni simboli
U obliku kruga ili etvorougla sa centralnom takom, tzv. mandale,
ili osobe koje su ostvarile celovit ivot (na primer, Mristos, Buda ili
boginje). Dalje, u ocelotvorenje se ubraja i to da ovek naui da ivi
sa sve etiri tipoloke orijentacionc funkcije (miljenje, oseanje,
oset, intuicija) i da pri tom razvija i integrie posebno svoje potisnute
strane, takozvane f u n k c i j e m a n j e vrednosti ( 3 ) . O c e l o t v o r c n j u
doprinosi posebno socijalni aspekt ivih simbola, pri emu oni
povezuju neku veu grupu ljudi. Ukoliko je neki simbol autentiniji,
"materijalniji" i "shvatljiviji", utoliko jc univerzalnije i kolektivnije
njegovo dejstvo. Ukoliko je simbol apstraktniji, diferenciraniji i
specifiniji, utoliko vie on dobija na jedinstvenosti i specifinosti i
time istovremeno gubi svoje univerzalno znaenje.
(1) Simbol. P o j a m s i m b o l a , po m o m s h v a t a n j u , r a z l i k u j e se od
pojma

o b i n o g znaku.

Simbolino z n a e n j e

i semioliko z n a e n j e

su

sasvim razliite stvari... Na p r i m e r , s t a r i o b i a j da sc p r i l i k o m p r o d a j e

nekog zemljita p r e d a j e komad zelenog busena, moe se vulgarno
o z n a i t i k a o " s i m b o l i a n " , ali j e p o s v o j o j p r i r o d i sasvim s e m i o t i a n .
K o m a d zelenog b u s e n a je znak stavljen na itavo z e m l j i t e . L e t e i t o a k
na odelu eleznikog inovnika n i j e n i k a k a v simbol eleznice, nego z n a k
koji obeleava pripadnost eleznikom preduzeu. Simbol, meutim,
u v e k p r e t p o s t a v l j a d a j e o d a b r a n i i z r a z n a j b o l j a m o g u a o z n a k a ili
f o r m u l a z a r e l a t i v n o n e p o z n a t o s l a n j e s t v a r i , ali i j e s c p o s t o j a n j e
p r i z n a j e ili z a h t e v a . A k o s e , d a k l e , l o a k s a k r i l i m a n a u n i f o r m i
e l e z n i k o g i n o v n i k a o b j a n j a v a k a o s i m b o l , onda bi se time reklo da
t a j o v e k i m a posla sa n e i m n e p o z n a t i m , k o j e se ne moe d r u g a i j e ili
b o l j e izrazili nego leteim t o k o m . ( G W 6, 8 9 4 )
(2) ivi simbol f o r m u l i e sutinski nesvestan co, i to jc taj
deo o p l i j e r a i r e n , to je optiji i u l i c a j s i m b o l a , j e r u s v a k o m d o d i r u j e
srodnu i c u . K a k o je s i m b o l , s j e d n e s t r a n e , n a j b o l j e m o g u n i i za datu

153

epohu nenadmani izraz za j o nepoznato, to on m o r a proizlaziti iz onoga

to je p o n a j v i e i z d i f e r e n c i r a n o i n a j k o m p l i k o v a n i j c u s a v r e m e n o j
d u h o v n o j a t m o s f e r i . A l i k a k o ivi s i m b o l , s d r u g e s t r a n e , m o r a d a
o b u h v a t i ono to j e s r o d n o n e k o j veoj grupi ljudi d a b i n a n j u m o g a o
u o p t e d a u t i e , t o o n m o r a d a z a h v a t a u p r a v o o n o to m o e b i t i
z a j e d n i k o v e o j grupi l j u d i . T o n i k a k d a n c m o e bili ono to j e
m a k s i m a l n o i z d i f e r e n c i r a n o i v r l o teko d o s t u p n o , j e r to dosee i shvata
s a m o m a l i b r o j l j u d i , n e g o t o m o r a biti n e t o t o l i k o p r i m i t i v n o d a
n j e g o v o i r o k o p r i s u s t v o b u d e van s v a k e s u m n j e . S a m o ako simbol t o
o b u h v a t a i izraava n a j b o l j i m moguim izrazom, onda on poseduje irok
u t i c a j . U t o m e sc s a s t o j i snani i u isto v r e m e spasonosni u t i c a j n e k o g
ivog d r u t v e n o g s i m b o l a . (G\V 6, 9 0 1 )
(3) S i m b o l j e u v e k tvorevina v e o m a k o m p l e k s n e p r i r o d e , j e r
se f o r m i r a od p o d a t a k a svih p s i h i k i h f u n k c i j a . Z b o g toga on n i j e ni
r a c i o n a l n e n i i r a c i o n a l n e p r i r o d e . O n , dodue, i m a j e d n u s t r a n u k o j a
sc odaziva r a z u m u , ali i onu stranu k o j a je r a z u m u n e p r i s t u p a n a , poto
se s a s t o j i ne s a m o od p o d a t a k a r a c i o n a l n e p r i r o d e , n e g o i od i r a c i o
nalnih p o d a t a k a istog s p o l j a n j e g i u n u t r a n j e g o p a a n j a . B o g a t s t v o
n a s l u i v a n j a i o b i l j e z n a e n j a simbola z a h t e v a j u ne s a m o m i l j e n j e nego
i o s e a n j c , a n j e g o v a p o s e b n a s l i k o v i t o s t , a k o je u o b l i e n a u u l n u
f o r m u , izaziva ne s a m o oset, nego i i n t u i c i j u . ivi s i m b o l nc moe se
o s t v a r i t i u o t u p e l o m i s l a b o r a z v i j e n o m d u h u , j e r e s e t a k a v duh
zadovoljiti s i m b o l o m k o j i ve postoji, k a k v o g mu p r u a t r a d i c i o n a l n o
postojee stanje. ( G W 6, 903)

SIMBOLI SNA

S i m b o l i sna izraz su s i m b o l o t v o r n c f u n k c i j e psihe. U

simbolima sna odigrava se spajanje psihike energije sa likovima iz
slika i radnjama u snovima. Afekti, emocije, i oseanja prevode se
pomou simbola sna u svest i time postaju pristupani za razjanjenje

154

i obradu. Ovu simbolotvornu funkciju psihe Jung jc zbog prevoenja

psihike energije iz nesvesnog u svest nazvao i "transcendcntnom
funkcijom". To Jungu, simbolotvorna funkcija snova nc slui samo
za p r e v o e n j e ivotne e n e r g i j e iz n e s v e s n o g u svest i time za
omoguavanje razvoja i rasta linosti, nego nas ona ujedno povezuje
sa naim porcklom i sa istorijom razvoja oveanstva. Stoga u
simbolima sna nisu samo sauvana individualna ivotna iskustva,
nego esto i saznanja iz istorije oveanstva, pohranjena u kolek
tivnom nesvesnom (1). Dok simboli sna iz ove oblasti i arhetipski
simboli imaju srazmerno postojano z n a e n j e , kod individualne
simbolike sna bezuslovno bi trebalo voditi rauna o stanju svesti
snevaa i n j e g o v i m iskustvima k o j a su doprinela s p e c i f i n o m
oblikovanju line simbolike snova (2).
0 viestrukoj funkciji simbola sna II. Dikman daje sledei
rezime:
1. S i m b o l sna je nosilac znaenja k o j e spontano nastaje u
nesvesnom i koje optimalno izraava relativno nepoznat sadraj. On
prenosi nevidljivi, instinktivni svet nagona u oiglednu sliku. On sc
moe pribliiti svesti, naslutiti u svom smislu i delimino integrisati
u Ja. Ako se u svom znaenju potpuno obuhvati i asimiluje, onda kao
ivi simbol postaje suvian, gubi svoj karakter simbola i prelazi u
znak, u alegoriju ili u odreeni sadraj svesti.
2. Simbol sna je transformator psihike energije, kojim sc libido
iz jedne oblasti doivljavanja prevodi u drugu.
3. On poseduje sintetiku funkciju, budui da moe da u jednoj
slici objedini nespojive suprotnosti i tako odnos suprotnosti izmeu
svesti i nesvesnog dovede do sinteze.
4. On dovodi do ive veze izmeu Ja i nesvesnog, ako ga svest
prihvata. Iz sposobnosti psihe da obrazuje simbole integrisanjem
nesvesnih sadraja u svest, nastaje transcendentna funkcija koja
dovodi u vezu protivrene suprotnosti potreba S o p s t v a i E g a .
(Psvchologie des 20. Jh., Kindlcr, tom III, 2, str. 8 7 1 )

155

(1) S i m b o l o t v o r n a f u n k c i j a n a i h s n o v a j e p o k u a j d a s e
p r v o b i t n i duh oveka dovede u " n a p r e d n u , " d i f e r e n c i r a n u svest gde on
n i k a d a r a n i j e n i j e o b i t a v a o , zbog ega n i k a d a i nije mogao da sc
podvrgne kritikom samoposmatranju. J e r u davnoprolim vremenima
cela l j u d s k a linost s a s t o j a l a sc iz tog p r v o b i t n o g d u h a . K a d a sc razvila
svest, svesni duh je izgubio k o n t a k t sa j e d n i m delom p r i m i t i v n e psihike
e n e r g i j e . A svesni duh n i k a d a n i j e p o z n a v a o p r v o b i t n i duh, j e r je on
o d b a e n p r i l i k o m r a z v o j a njegove v e o m a d i f e r e n c i r a n e svesti, k o j a b i
ga j e d i n o mogla p r e p o z n a t i .
V e r o v a t n o j e ono to n a z i v a m o nesvesnim sauvalo p r i m i t i v n e
odlike k o j e su inile s a s t a v n i deo p r v o b i t n o g d u h a . S i m b o l i sna s t a l n o
u s p o s t a v l j a j u odnose sa ovim o b e l e j i m a k a o da to nesvesno p o k u a v a
da ponovo p o v r a t i sve ono ega se duh oslobodio tokom svog r a z v o j a i l u z i j e , f a n t a z i j e , a r h a i n i n a i n m i l j e n j a , osnovne i n s t i n k t e itd. (Der
Mensch

umi seine Symbule,

str.

98).

( 2 ) K a o to j c z a t u m a e n j e s n o v a p o t r e b n o p r e c i z n o p o
z n a v a n j e d o t i n o g s t a n j a s v e s t i , isto t a k o j e v a n o d a s c u p o g l e d u
s i m b o l i k e sna uzmu u o b z i r filozofska, religiozna i m o r a l n a u v e r e n j a
s v e s t i . P r a k t i n o j e m n o g o p r e p o r u l j i v i j e d a s e s i m b o l i k a snova n e
p o s m a t r a s e m i o t i k i , t j . ne kao z n a k ili s i m p t o m p o s t o j a n o g k a r a k t e r a ,
nego k a o s t v a r a n s i m b o l , t j . k a o i z r a z s a d r a j a k o j i u svesti j o n i j e
spoznan i p o j m o v n o f o r m u l i s a n i uz to k a o relativan p r e m a dotinom
s t a n j u svesti. K a e m k a k o jvpruhlino p r e p o r u j i v o da se t a k o postupi,
j e r t e o r i j s k i g l e d a n o , p o s t o j e r e l a t i v n o u s t a l j e n i s i m b o l i , pri i j e m s c
t u m a e n j u ovek najstroije mora uvati njihovog povezivanja sa
s a d r a j n o p o z n a t i m i p o j m o v n o f o r m u l i s a n i m s t v a r i m a . K a d ne bi bilo
takvih relativno ustaljenih simbola, to se onda ne bi moglo nita
z a k l j u i t i o s t r u k t u r i nesvesnog, j e r onda ne bi p o s t o j a l o nita to bi sc
n e k a k o dalo z a d r a t i i o z n a i t i . ( G W 1 6 , 3 3 9 )

156

SIMPTOM
Dubinska psihologija pod simptomom shvata pojavu bolesti
k o j a se sastoji od m n o g o b r o j n i h psihoneurotskih komponenata,
duevnih povreda i blokada u psihikom razvoju. Pretpostavlja sc da
simptom predstavlja privremeno kompromisno reenje izmeu svesti
i nesvesnog, izmeu nagonskih potreba i duhovno-duevnih interesa.
Neobino je vano razumevanje simboline poruke koja se izraava
u simptomima. Dok je psihoterapija ranije zapoinjala sa "suzbi
j a n j e m " simptoma (kao to se deava u irokim oblastima medicine),
danas je re o analizi simptoma a prvenstveno o obradi i razumevanju
celokupnog oveka (1).
Psihoneurotski simptomi nastaju od kompleksa u nesve
snom sa n a g l a e n i m e m o c i o n a l n i m n a b o j e m ( 2 ) . Poto su se
odreena duevna energetska polja odvojila od celine linosti i
zapoela svoj sopstveni ivot, to ona mogu u telu izazvati duevno
uslovljene funkcionalne smetnje koje se drugim recima oznaavaju
kao psihosomatske smetnje ili kao neuroze ( 3 ) . Simptomi se tada
razreavaju sami od sebe kada se njima izraeni konflikti uine
svesnim i budu preraeni. Dalje, tu spada i "nova raspodela" psihike
energije, k o j a je dotle bila zarobljena i ukroena u neurotskim
kompleksima i simptomima. Za uspostavljanje psihike ravnotee i
unutranje izbalansiranosti, simboli su od velikog znaaja. Simboli
sc na opte razumljiv nain mogu oznaiti kao "transformatori
energije", pomou kojih se ranije u simptomima zarobljena psihika
energija sada integrie u ivot. Ovaj teak i bolan put od simptoma
ka simbolu sutinski je korak u terapiji.

157

(1) A k o se b o l j e pogleda, onda se shvata da je moda po sebi

a p s u r d n i lek bio b a ono p r a v o , i to ne kod ove n e u r o z e , nego kod ovog
oveka, d o k bi k o d n e k o g d r u g o g o v e k a bilo sasvim o b r n u t o . I opla
m e d i c i n a zna izvesno da nc p o s t o j e s a m o bolesti n e g o i bolesni l j u d i , ali
p s i h o t e r a p i j a z n a , pre svega, ili bi b a r ve odavno m o r a l a znati, da n j e n
o b j e k t n i j e f i k c i j a n e u r o z e , nego p o r e m e e n a celovitost jednog o v e k a .
O n a jc izvesno i p o k u a l a da tzv. neurozu t a k o leci k a o iilcus eruris, gde
j c z a l e c n j e p o t p u n o i r e l e v a n t n o d a l i j c p a c i j e n t k i n j a bila m i l j e n i c a
o c a , k a t o l k i n j a , r e f o r m i s t k i n j a ili neto t r e e , da li sc udala za s t a r i j e g
ili mlaeg m u k a r c a itd. P s i h o t e r a p i j a j c t a k o e peela s a s u z b i j a n j e m
s i m p t o m a k a o to t o i n i m e d i c i n a u o p t e . U p r k o s n j e n e n e o s p o r n e
mladosti kao naunog metoda, ona je ipak toliko stara kao vetina
l e e n j a u o p t e i s t a l n o j c , s v e s n o ili n e s v e s n o , a f i r m i s a l a n a j m a n j e
polovinu polja medicine. S v o j f a k t i k i n a p r e d a k ona je s v a k a k o
o s t v a r i l a t e k t o k o m p o s l e d n j i h 5 0 g o d i n a i p r i tom s c z b o g p o l r c b c
s p e c i j a l i z a c i j e o g r a n i i l a n a ue p o d r u j e p s i h o n e u r o z e . O n a j e ovde
relativno b r z o uvidela da jc s u z b i j a n j e s i m p t o m a ili analiza s i m p t o m a ,
k a k o sc to d a n a s zove, bilo s a m o polovina stvari i da j e , tavie, re o
t r e t m a n u c e l o k u p n o g duevnog ivota o v e k a . (G\V 16, 199)
(2) Svi nesvesni s a d r a j i koji se pragu svesti bilo p r i b l i a v a j u
odozdo ili su s a m o m a l o ispod n j e g a , i m a j u o b i a j da d e b i j u na svest.
Ova dejstva su neophodno posredna, j e r se sadraj kao takav nc
p o j a v l j u j e u svesti. N a j v e i b r o j tzv. promaaju svesti svodi sc na t a k v e
s m e t n j e , b a na sve tzv. neurotine simptome, k o j i su u k u p n o uzev ( k a k o
to k a e m e d i c i n a ) psihogene p r i r o d e (izuzeci su tzv. okovi k o j i n a s t a j u
e k s p l o z i j o m b o m b e i t d . ) . N a j b l a e f o r m e neuroze su o m a k e svesti, na
primer, l a p s u s , iznenadno z a b o r a v l j a n j e i m e n a i p o d a t a k a , n e o e k i v a n e
n e s p r e t n o s t i sa p o v r e d a m a i slinim p o s l e d i c a m a , n e s p o r a z u m i i tzv.
h a l u c i n a c i j e u s e a n j u ( k a d a ovek s m a t r a da je tako r e k a o ili postupio),
p o g r e n a s h v a t a n j a o o n o m e to jc uo i p r o i t a o . ( G W 16, 1 2 6 )
( 3 ) Neurotiar ima

sebi duu

detetu

koje

teko

podnosi

s a m o v o l j n a o g r a n i e n j a , iji s m i s a o n e vidi. O n sc, d o d u e , t r u d i n a

u s v a j a n j u m o r a l a , ali t i m e z a p a d a u d u b o k i r a s e e p i nejedinslvo sa
samim sobom, eli da sc potini, s j e d n e s t r a n e , i da sc oslobodi, s d r u g e
s t r a n e , a ta b o r b a se zove n e u r o z a . Da jc t a j k o n f l i k t j a s n o svestan u
svim n j e g o v i m s e g m e n t i m a , onda iz n j e g a , p r i r o d n o , ne bi proizlazili

158

n e u r o t i n i s i m p t o m i . O n i n a s t a j u s a m o onda k a d a o v e k n e moe d a
s a g l e d a d r u g u s t r a n u svog bia i hitnost n j e n i h p r o b l e m a . S a m o pod
tim uslovom p o j a v l j u j e se s i m p t o m k o j i onda pomae n e p r i z n a t o j strani
due da doe do i z r a a j a . T i m e simptom postaje indirektni izraz
n e s h v a e n i h e l j a k o j e , p o s t a j u i svesne, dolaze u estok s u k o b sa naim
m o r a l n i m n a z o r i m a . K a o to j e ve r e e n o , t a t a m n a s t r a n a due i z m i e
svesnoj k o n t r o l i , pa b o l e s n i k stoga ne moe da sa n j o m r a z g o v a r a , da
j e k o r i g u j e , d a s e s a t i m p o m i r i ili d a o d u s t a n e o d n j e , j e r o n u
s t v a r n o s t i ne poseduje b a n i k a k v o nesvesno b u e n j e n a g o n a . Oni su,
t a v i e , p o t i s n u t i i z h i j e r a r h i j e s v e s n e d u e , p o s t a l i s u autonomni
kompleksi k o j i s e u z v e l i k e o t p o r e m o g u p u t e m a n a l i z e n e s v e s n o g a
p o n o v o p o t i n i t i . ( G W 7 , str. 2 8 9 )

S1NHRONICITET

Pomou pojma sinhroniciteta Jung opisuje sadrajan vre

menski splet dva dogaaja ili jednog unutranjeg i jednog spoljanjeg, a
da oni ne stoje u uzajamnoj kauzalnoj zavisnosti. U ovoj posebnoj
vrsti istovremenosti odvijanja dogaaja od posebnog znaaja jc
njihova sadrajna ili "smisaona koincidencija", pie Jung. ( 1 ) . On
razlikuje tri kategorije koincidencije: (a) sadrajan splet psihikog
stanja sa objektivnim, spoljanjim dogaajem, (b) sadrajan splet
psihikog iskustva u obliku arhetipskog sna u vezi sa prostorno udaljenim
zbivanjima i (c) sadrajan sticaj psihikog stanja i budueg dogaaja
(proroanski ili istiniti snovi) (2).
Naposletku, Jung primenjuje pojam sinhroniciteta radi
tumaenja vremenskog i sadrajnog paralelizma psihikih i psiho
fizikih dogaaja i time sugerira istraivanje nereenih problema
psihosomatike pod ovim aspektom. Pri tome je re o istovremenim
relacijama tela i due, pri emu se psihiki procesi somatizuju u telu

159

i tako izazivaju smetnje na telesnim funkcijama, i obratno, somatski

procesi bolesti teku kao psihiki procesi i dovode do odreenih
psihopatolokih fenomena. Prelazei to podruje, Jung naposletku
smatra da su materija i psiha dva razliita aspekta jedne te iste stvari.
U vezi sa tim govori se i o izvesnom "psihoidnom" faktoru u oblasti
n e s v e s n o g arhetipa. Psihoidan znai " s l i a n d u i " i predstavlja
p o k u a j o p i s i v a n j a n e o i g l e d n i h dubinskih s l o j e v a k o l e k t i v n o
nesvesnog k o j i , k a k o izgleda, bivaju podstaknuti sinhronistikim
fenomenima.
(1) el i m d a V a m n a j p r e n a z n a i m one i n j e n i c e k o j e t r e b a
o b u h v a t i t i u k r a t k o p o j m o m s i n h r o n i c i t e t a . P r e m a s v o j o j doslovnosti,
o v a j t e r m i n i m a n e k e veze s a v r e m e n o m , o d n o s n o s a n e k o m v r s t o m
istovremenosli.

U m c s t o tog p o j m a

m o e m o se posluiti

i pojmom

sadrajne koncidencije dva ili vie d o g a a j a , pri emu je r e o n e e m u

drugaijem od sluajne verovatnosti. Sluajno je statistiki, tj. verovatan splet d o g a a j a , k a o to su, na primer, poznati " d v o s t r u k i
s l u a j e v i " u b o l n i c a m a . T a k v a sistematizacija moe iskazati vie i mnogo
l a n o v a a da p r i t o m ne iskoi iz o k v i r a v e r o v a t n o g i r a c i o n a l n o
m o g u e g . T a k o sc moe desiti da se n e k o m e s l u a j n o s k r e n e p a n j a na
b r o j njegove t r a m v a j s k e k a r t e . Doavi kui, njemu sc neko j a v l j a
telefonom i navodi mu isti b r o j . U v c e on k u p u j e ulaznicu za pozorite
k o j a opet i m a isti b r o j . T r i d o g a a j a f o r m i r a j u s l u a j n u g r u p u k o j a se,
d o d u e , n c d o g a a e s t o , ali j e zbog u e s t a l o s t i s v a k o g n j e n o g l a n a
sasvim izvan o k v i r a v e r o v a t n o e . ( G W 8, 9 5 9 )
(2) a) K o i n c i d e n c i j a psihikog stanja p o s m a t r a a sa isto
vremenim, objektivnim, spoljnim dogaajem, koji odgovara psihikom
stanju bez s a d r a j a , ne moe sc zamislili, pri emu postoji vidljiva
k a u z a l n a veza izmeu psihikog s t a n j a i s p o l j a n j e g d o g a a j a i i m a j u i
u vidu p o m e n u t u psihiku relativnost p r o s t o r a i v r e m e n a .
b) Koincidencija jednog psihikog stanja sa odgovarajuim
( m a n j e ili vie i s t o v r e m e n i m ) s p o l j n i m d o g a a j e m k o j i se o d v i j a izvan
p o d r u j a opaanja p o s m a t r a a , dakle prostorno distanciran, i tek se
n a k n a d n o moe v e r i f i k o v a t i .

160

c) Koincidencija j e d n o g psihikog stanja sa odgovarajuim,

jo nepostojeim, buduim dogaajem sa vremenskom distancom koji
se t a k o e moe tek n a k n a d n o verifikovnti.
U s l u a j e v i m a pod b) i c) k o i n c i d i r a j u i d o g a a j i j o nisu u
p o d r u j u o p a a n j a p o s m a t r a a , nego s u u t o l i k o v r e m e n s k i u n a p r e d
p o s t a v l j e n i t a k o da se tek n a k n a d n o mogu verifikovnti. Iz tog razloga
t a k v e d o g a a j e o z n a a v a m k a o sinhronistike, to n c t r e b a b r k a t i s a
sinhronim. ( G W 8, 9 7 4 f.)

SLIKA

U smislu j u n g o v s k e dubinske psihologije slika ini - u

obliku snova, imaginacija i fantazija - temeljnu formu odnosa izmeu
svesnog subjekta i inae nepristupanih dubina nesvesnog. Dua
prenosi u slikama psihodinamiku nesvesnog u svest. Dua stvara
slike i simbole i ona sama je slika. U njena mnogostruka dejstva
posebno se ubrajaju ona koja imaju zapaen znaaj za subjektivno
zdravlje i za occlovljenjc osobe. Dalje, u oblasti psihoterapije trebalo
bi naglasiti terapcutsku funkciju slika i simbola. Prema novijim
istraivanjima se smatra da slike i snaga predstava imaju posebno
dejstvo na imunoloki sistem oveka. Time Jungovo vrednovanje
simbolotvorne funkcije psihe dobija znaaj i u medicini.
Slike i simboli su izvorniji i vieslojniji od jezika i stoga
ine vanu osnovu ljudske komunikacije. Svi ljudi crpu svoje bitne
poruke iz izvora kolektivnog nesvesnog, u kojem svi imaju udela.
Stoga Jung efinie osnovnu konstituciju psihe kao " n i z slika u
najirem smislu... kao oiglednost ivotnih delatnosti izraenih u
slikama". Psihoanalitiki posmatrano, slike moraju iz tog razloga da
se definiu viedimenzionalno. U beskonani niz slika due ubrajaju

161

se ne samo nae individualne fantazije i snovi, nego i neprolazne

slikovne predstave iz b a j k i , mitova i slike boanstava iz religija.
P o s e b n u funkciju slika ima u n e s v e s n o j delatnosti mate i m n o
g o s t r u k i m p r i z o r i m a i z m a t e , j e r ona p r e d s t a v l j a u n u t r a n j u
stvarnost i moe da ima pozitivna i/ili negativna dejstva na svest i
na celokupan ivot jedinke ( 1 ) . Putem tih slika dobijamo uvid u svoju
sadanju svesnu i ujedno nesvesnu unutranju situaciju. Ukupna
sadanja situacija koncentrie se u slici, slino kao to kod simbola
mnogostruki utisci i iskustva izgledaju kao da su izdignuti i spojeni.
Zahvaljujui spletu odreenih okolnosti (konstelacija), u dui se u
j e d n o m neprekidnom procesu raaju s l i k e , kao o g l e d a l o i izraz
svesne i nesvesne situacije koja se u ispravnom tumaenju mora
potovati ( 2 ) . Naa svest veoma zavisi od toga da li imamo uvid u
svoju ukupnu situaciju.
(1) K a d a u ovom r a d u g o v o r i m o slici, onda t i m e nc m i s l i m
na p s i h i k o o d s l i k a v a n j e s p o l j n o g o b j e k t a , ve na s h v a t a n j e k o j e potie
o d p o e t s k e u p o t r e b e j e z i k a , n a i m e n a sliku miile,

k o j a sc s a m o

i n d i r e k t n o odnosi na o p a a n j e s p o l j n j e g o b j e k t a . O v a slika vie poiva

na nesvesnoj aktivnosti m a t e i kao njen p r o d u k t , ona se svesti
p r i k a z u j e m a n j e ili vie s t r a n o m , kao u vidu kakve vizije ili h a l u c i n a c i j e ,
ali b e z i s p o l j a v a n j a p a t o l o k o g k a r a k t e r a o v a k v i h p o j a v a , t j . b e z
p r i p a d n o s t i m a k a k v o j k l i n i k o j slici b o l e s t i . S l i k a n o s i p s i h o l o k i
k a r a k t e r k a k v e predstave iz m a t e , a n i k a d a n e m a k v a z i r c a l a n k a r a k t e r
h a l u c i n a c i j e , t j . ona n i k a d a ne stoji umesto stvarnosti i uvek se r a z l i k u j e
od ulne stvarnosti kao " u n u t a r n j a " slika. Po pravilu, njoj ak
nedostaje svaka p r o j e k c i j a u prostoru, mada u izuzetnim sluajevima
moe a k da se u izvesnoj m e r i p o j a v i i iz s p o l j a n j e g sveta. O v a j n a i n
p o j a v l j i v a n j a o z n a a v a sc arhainim, a k o n i j e u p r v o m redu p a t o l o k e
p r i r o d e , ali mu to ni u k o m s l u a j u ne oduzima k a r a k t e r a r h a i n o s t i .
Na p r i m i t i v n o m nivou, t j . u m e n t a l i t e t u p r i m i t i v n o g , u n u t r a n j a slika
se l a k o p r e n o s i u p r o s t o r k a o v i z i j a ili k a o h a l u c i n a c i j a ula s l u h a , a
da ne p o s e d u j e p a t o l o k a s v o j s t v a . ( G W 6, 7 5 9 )
( 2 ) I a k o slici, p o p r a v i l u , n e p r i p a d a n i k a k a v k a r a k t e r s t v a
rnosti, i p a k j o j sc p r e m a p r i l i k a m a , moe p r i d a t i vei z n a a j za duevno

162

doivljavanje,

t j . v e l i k a psiholoku vrednost, k o j a

predstavlja "unu

t r a n j u " s t v a r n o s t , k o j a u d a t o m s l u a j u prevazilazi psiholoki z n a a j

" s p o l j a n j e " s t v a r n o s t i . U tom s l u a j u j e d i n k a s c n c o r i j e n t i c p r e m a
p r i l a g o i v a n j u stvarnosti, nego prema prilagoavanju u n u t r a n j i m
zahtevima.
U n u t r a n j a slika jc kompleksna veliina, sazdana od m a t e
r i j a l a n a j r a z l i i t i j e v r s t e i p o r e k l a . I p a k , lo n i j e n i k a k a v k o n g l o m e r a t ,
ve k o m p a k t a n proizvod k o j i i m a svoj vlastiti i s a m o s t a l n i smisao. S l i k a
p r e d s t a v l j a k o n c e n t r i s a n i izruz celokupne psihike situacije,

ne s a m o

ili p r e t e n o i z r a z o b i n i h n e s v e s n i h s a d r a j a . S l i k a j e , d o d u e , i z r a z
nesvesnih s a d r a j a , ali nc svih s a d r a j a uopte, nego s a m o onih za k o j e
p o s t o j i t r e n u t n a k o n s t e l a c i j a . O v a k o n s t e l a c i j a proistie, s j e d n e s t r a n e ,
iz sopstvene aktivnosti nesvesnog, a s d r u g e s t r a n e iz t r e n u t n o g s t a n j a
svesti, k o j e u v e k p a r a l e l n o podstic i a k t i v n o s t p r i p a d a j u i h s u b l i m i n a l n i h m a t e r i j a l a , dok u s p o r a v a one k o j i j o j n c p r i p a d a j u . P r e m a t o m e ,
slika je i z r a z i nesvesne i svesne t r e n u t n e s i t u a c i j e . T u m a e n j e n j e n o g
smisla nc moe, dakle, polazili ni samo od svesnog ni samo od nesvesnog,
nego od njihovih u z a j a m n i h odnosa. (G\V 6, 7 6 0 )

SLIKA GOSPODNJA

Drugaije od teologa i mnogih hriana, Jung govori nc o

Bogu, nego o slici Gospodnjoj i time eli da jasno istakne da sve ono
to se govori o B o g u predstavlja ljudski nain izraavanja i psiholoki
iskaz. " S l i k a koju imamo o B o g u , ili je sebi stvaramo, nije nikad
odvojena od oveka", odgovorio je Jung na kritiku Martina Bubera
( 1 ) . Bavei se slikom Gospodnjom u oblasti dubinske psihologije, mi
se suoavamo sa slikama, predstavama i projekcijama ovekovim, a
ne sa B o g o m .

163

U brojne likovne aspekte slike Gospodnje ubraja se sve ono

to ljude, putem njihovog verovanja i njihovih predstava, povezuje
sa Bogom, sve ono s t o j e oveku sveto i to ga "bezuslovno tangira"
(P. Tilih). Pored teolokih i kolektivnih predstava o B o g u , indivi
dualna slika Gospodnja nosi o b e l e j e prvenstveno religioznog
vaspitanja roditelja, crkvenog poduavanja i predskazivanja. Na ovaj
nain i brojnim drugim iskustvima, mogu se prenositi celovite i
susretljive slike Gospodnje koje unapreuju verski ivot i duevno
d o i v l j a v a n j e . S druge strane, neurotini ljudi mogu prenositi
neurotizirane slike B o j e koje u odnosu na ivot deluju zastraujue
i neprijateljski.
Poto individualna slika Gospodnja oveka pojedinca esto
nosi peat najraznovrsnijih pozicija, kao to su negativna iskustva,
to se ona ne moe pojaviti u tako jasnom i oplemenjenom obliku, kao
to izgledaju zvanino priznate crkvene verske predstave. Dok se
priznati crkveni simboli i slike boanske najee reflektuju preko
brojnih generacija i u njihovim glavama sc promiljaju, individualne
slike Boga nastaju najee spontano u snovima i u dui. One su
vaan element i osnovni materijal line slike Gospodnje jednog
oveka, a sem toga su i znaajan segment u mozaiku kolektivne
crkvene slike Gospodnje.
Jung ukazuje na to da slika Gospodnja, shodno p s i h o
analitikom tumaenju, predstavlja odraz Sopstva a ono, opet, stoji
u vezi sa istovetnou ovekove slike sa B o g o m (2). Dok teologija
naglaava vie kvalitativnu razliku izmeu B o g a i oveka, Jung vie
pokazuje odnos izmeu njih i time omoguuje spoznavanje Boga, o
emu se u dananje vreme posebno raspituju mnogi ljudi koji tragaju
za tim saznanjem. Za Junga je veza izmeu slike G o s p o d n j e i
kvaterniteta znaajna tema (3). Pod poslednjim pojmom on podrazumeva sve simbole sa e t v o r o d c l n i m o b l i k o m . U o v e k o v o m
stremljenju ka ocelotvorenju i isceljenju kvateralni simboli i sistemi
su od fundamentalnog z n a a j a . I u snovima savremenih ljudi

164

m a n i f e s t u j e se ta kvatcralna simbolika. S t o g a jc J u n g dopunio i

proirio hriansko trojstvo na kvaternitet.
Poseban problem predstavlja, po Jungu, "tamna strana" i
arhetipska Senka u slici Gospodnjoj. Time on zahvata jedno do danas
nereeno pitanje koje su opisivali mnogi teolozi, posebno Martin
Luter, kao "skrivenog i ljutitog B o g a " . Jungu je za cclovitu sliku
oveka i B o g a vano da tama ima svoje mesto i u slici Gospodnjoj,
j e r bi se ovek razbio o nju.
(1) B u b c r ne moe iln shvati u k o j o j m e r i " a u t o n o m n i duevni
s a d r a j " , p o p u t slike G o s p o d n j e , moe bili s u p r o t s t a v l j e n u odnosu na
J a i d a j e d n o j t a k v o j vezi n e n e d o s t a j e ivotnost. S i g u r n o n i j e z a d a t a k
i s k u s t v e n e n a u k e da u t v r u j e u k o j o j m e r i na t a k a v duevni s a d r a j
utie b i e m e t a f i z i k o g b o a n s t v a i d e l u j c o d r e u j u e na n j e g a . To jc
s t v a r teologije, s t v a r o l k r o v e n j a i v e r e . M o j k r i t i a r , ini se, n i j e sveslan
da k a d a i s a m govori o B o g u i s k a z u j e na j p r e ono s t o j e u n j e g o v o j svesti
a potom i svoje nesvesne p r e d s t a v e . O kom metafizikog bogu govori,
j a n e z n a m . A k o j e ortodoksni J e v r c j i n , onda govori o boanstvu k o j e
j o nije otkrilo svoju i n k a r n a c i j u iz prve godine nae ere. A k o je
h r i a n i n , onda on zna o o o v e e n j u , ali jo nita nc sluti o J e h o v i . Nc
s u m n j a m u n j e g o v o u v e r e n j c da jc u ivoj vezi sa b o a n s k i m T i , ali i
d a l j e z a s t u p a m m i l j e n j e d a taj odnos n a j p r e vodi a u t o n o m n o m
d u e v n o m s a d r a j u , k o j i on definic o v a k o a papa d r u g a i j e . P r i t o m
ne u z i m a m sebi ni n a j m a n j u s l o b o d u da p r o s u u j e m da li sc n e k o m
m e t a f i z i k o m b o g u uopte dopalo i k o l i k o da se v e r u j u e m J c v r e j i n u
prikae kao onaj pre ooveenja, crkvenim oima kao potonje trojstvo,
protestantima kao jedini S p a s i t e l j , bez Bogorodice Saiskupiteljicc
(Corrcdcmp(rix), a sadanjem rimskom papi zajedno sa Saiskupitcljicom.
u d n o je da sc on dotie m o j e t v r d n j e o tome da B o g ne moe
p o s t o j a t i o d v o j e n o od o v e k a i nju s m a t r a t r a n s c e n d e n t n o m i z j a v o m .
I z r i i t o k a e m da je sve, ba sve to se govori o " B o g u " , l j u d s k i iskaz,
t j . d a j c p s i h i k e p r i r o d e . S l i k a k o j u i m a m o o B o g u ili j c z a s e b e
s t v a r a m o , i p a k nije n i k a d a " o d v o j e n a od o v e k a " . Da li mi B u b c r moe
navesti gde j e B o g s t v o r i o svoju sopstvenu sliku o d v o j e n u o d o v e k a ?
K a o i ko moe utvrditi t a k o n e t o ? ( G W 18/11, 1 5 0 7 f . )

165

(2) D e l o v a n j e boanstva na nas moemo utvrdili s a m o p o m o u

p s i h e , p r i emu ne m o e m o razlikovati da li to d e j s t v o dolazi ud B o g a
ili iz n e s v c s n o g , t j . ne moe sc z a k l j u i t i da li su b o a n s t v o i nesvesno
dve r a z l i i t e v e l i i n e . . . T a n i j c r e e n o , s l i k a B o g a n e k o i n c i d i r a s a
s a m i m n e s v e s n i m , nego s a n j e g o v i m p o s e b n i m s a d r a j e m , n a i m e s a
a r h e t i p o m S o p s t v a ( S c l b s t ) . To je to, od ega nc m o e m o vie e m p i r i j s k i
da o d v o j i m o sliku B o g a . D o d u e , mogla bi sc a r b i t r a r n o povui r a z l i k a
izmeu ove dve veliine. To n a m niemu nc slui, nego, naprotiv, p o m a e
s a m o u o d v a j a n j u o v e k a i B o g a , i m e sc s p r e a v a o o v e e n j e B o g a .
V e r a s i g u r n o i m a p r a v o k a d a o v e k o v i m o i m a i dui d o a r a v a n c m e r l j i v o s t i n e d o s t i n o s t B o g a , ali ona p r o p o v e d a i n j e g o v u b l i z i n u ,
t a v i e n e p o s r e d n o s t B o g a , i u p r a v o jc blizina ono to m o r a biti
e m p i r i j s k o d a n c b i bila p o t p u n o b e z n a a j n a . S a m o ono to d e l u j e n a
m e n e , s p o z n a j e m k a o s t v a r n o . M e u t i m , ono to n e d e l u j e n a m e n e , isto
t a k o ne moe ni da p o s t o j i . Religiozna p o t r e b a t r a i celovitost i z a t o iz
nesvesnog uzima p o n u e n e cei0vite slike k o j e sc, nezavisno od svesti,
uzdiu iz d u b i n a duevne p r i r o d e . ( G W 11, 7 5 7 )
(3) A s p e k t k v a t e r n i t e t a b o a n s k e slike moe sc o b j a s n i t i k a o
o d r a z S o p s t v a ili o b r a t n o - S o p s t v o k a o imugo Del u o v e k u . O b a su
psiholoki istinita, poto Sopstvo, ukoliko sc s u b j e k t i v n o opaa s a m o kao
n a j i n t i m n i j e i k r a j n j e u s n m l j i v a n j c , ima potrebu za optou kao
p o z a d i n o m , b e z k o j e se ono uopte nc moe realizovati kao a p s o l u t n o
p o j e d i n a n o . T a n o uzevi, Sopstvo b i s c m o r a l a s m a t r a l i kao k r a j n j a
s u p r o t n o s t B o g u . M e u t i m , m o r a l i b i s m o s c posluiti recima A n g c l i u s a
S i l c z i j u s a : " O n moe b e z m e n e , a j a n e mogu p o s t o j a t i bez N j e g a . " I a k o
e m p i r i j s k i s i m b o l z a h t e v a dva d i j a m e t r a l n o s u p r o t n a t u m a e n j a , n e
moe se ni j e d n o ni d r u g o dokazati k a o i s p r a v n o . S i m b o l p o d r a z u m e v a
o b a i p r e d s t a v l j a stoga p a r a d o k s . Ovo n i j e mesto za blie p o k a z i v a n j e
k a k v u ulogu p r a k t i n o i g r a j u ovi n u m e r i k i simboli. Z a t o svoje i t a o c e
upuujem na materijal sna u Psihologiji l alhemiji, prvi dco. ( G W 11, 282)

166

SLIKA MAJKE
S l i k a m a j k e se ovde upotrebljava u i s t o m smislu kao
psihoanalitiki struni izraz imago m a j k e (Mutterimago). Slika
majke sadri svoj osnovni izraz arhetipa majke i vodi poreklo od
kolektivno nesvesnog u oveku. Zbog tog porekla pojavne slike majke
mogu da odstupaju od stvarne majke. Mada je individualna slika
majke uvek protkana arhetipom majke i pomeana sa njim, ona ipak
doputa da se na individualnoj majci prepoznaju mnoga iskustva.
K a k o arhetipski i transpersonalni aspekt slike majke tako i lina
iskustva sa majkom mogu imati pozitivno ili negativno dejstvo.
Pored linog aspekta slike m a j k e , Jung nabraja i druge
majinske praslike, kao to su, na primer: crkva, grad i univerzitet.
ire gledano, arhetip majke dolazi do izraaja u mnogim likovima
i simbolima koji stoje u vezi sa raanjem ili ponovnim raanjem.
Uticaji i delovanje slike majke razliito se doivljavaju u ena i
mukaraca. Dok ene svesno doivljavaju majku i majinsko, oni kod
mukarca dobijaju preteno simbolian karakter i doivljavaju sc kao
delovanje nesvesnog (1).
(1) eleo bih, pre sveg, da skrenem panju na posebnu
o k o l n o s t d a slika m a j k e lei n a j e d n o j d r u g o j r a v n i , a k o j e i z r a a v a
m u k a r a c , a ne e n a . Za e n u , m a j k a je tip n j e n o g svesnog ivota k a o
p r i p a d n i c a tog p o l a . Z a m u k a r c a , m a j k a j e , m e u t i m , tip, neto tue,
p r e k o p u t a , to t r e b a doiveti, i s p u n j e n o svetom slika l a t e n t n o g
nesvesnog. Ve iz tog razloga k o m p l e k s m a j k e se p r i n c i p i j e l n o r a z l u k u j e
o d e n i n o g . P r e m a t o m e , m a j k a j e z a m u k a r c a o d samog p o e t k a neto
izriito s i m b o l i n o g k a r a k t e r a , pa stoga i p o b u u j e n j e g o v u t e n d e n c i j u
i d e a l i z o v a n j a m a j k e . I d e a l i z a c i j a p r e d s t a v l j a t a j n i a p o t r o p e i z a m . Neto

167

se i desili z u j e da bi se o d a g n a o s t r a h . Nesvesno i njegov magini u t i c a j

su ono ega se ovek b o j i .
D o k je k o d m u k a r c a m a j k a ipso fiicto s i m b o l i n a , ona se k o d
ene tek t o k o m psiholokog r a z v o j a , po svoj prilici, p r e t v a r a u s i m b o l .
P a d a u oi da se, sudei po i s k u s t v u , kod m u k a r c a uopte ee j a v l j a
tip U r a n i j c , dok k o d ena p r c o v l a u j c htonini tip, tzv. m a j k a Z e m l j a .
U j e d n o j f a z i , u k o j o j sc p o j a v l j u j e a r h e t i p , n a s t u p a , po p r a v i l u , m a n j e
ili v i e p o t p u n i i d e n t i t e t s a p r a s l i k o m . e n a s e m o e n e p o s r e d n o
i d e n t i f i k o v a t i s a m a j k o m Z e m l j o m , d o k m u k a r a c t o n c m o e (sa
izuzetkom psihotskih sluajeva). P r e m a tumaenju mitologije, ona
p r i p a d a s p e c i f i n o s t i m a V e l i k e M a j k e ( M a g n a M a t t c r ) k o j a s c esto
p o j a v l j u j e u p a r u sa s v o j i m m u k i m p a n d a n o m . (G\V 9/1, 1 9 2 f.)

SLIKA OCA

Slika oca nekog oveka sastoji sc od iskustava i predstava

razliitog porekla koje imaju veze sa sopstvenim ocem ili nekim
oinskim mukarcem u iroj familiji ili potie iz vlastite arhetipske
dispozicije. Mitoloke predstave o junacima ili likovima velikih voda
i razne slike boanstava neki su primeri za poslednji arhetipski i
transpersonalni aspekt. Sem toga, duevno jezgro mukarca, njegovo
Sopstvo, moe sc pojaviti kao mudri starac, kao unutranji vodi ili
kao magino privlaan prirodni duh. Naposletku, navedimo j o glas
k o j i se esto j a v l j a u snovima i govori usmeravajue rei ili sa
velikom uverljivou prenosi neku poruku. Sve ove informacije u rei
i slici mogu u pozitivnom ili negativnom obliku biti potomci slike
oca.
Osvcivanjc i kritiko suoavanje sa najee nesvesno
delotvornom slikom oca, vaan su korak ka samospoznaji i samoostvarenju. Ostane li slika oca nesvesna a time i neobraena, ona

168

moe da putem pozitivnih i negativnih uticaja i delovanja nekonrrolisano dovede do potuenja sopstvenog ivotnog stava.
Dok identifikacija sa ocem najee optereuje linu individuaciju, pa je ak i spreava, odvajanje od oca dovodi do osa
mostaljenja sina i keri ( 1 ) . P o j a a n i m razvojem svesti i s a m o spoznajom u toku ivota, imago oca gubi svoju maginu mo i stupa
u pozadinu. Nasuprot t o m e , kod psihoncurotskih smetnji u
razvojnom periodu slike roditelja zadravaju svoju snagu i mogu,
putem transpersonalne slike Gospodnje, postati jo monije. Izmeu
slike oca i s l i k e B o g a postoje u patrijarhalnoj kulturi i religiji
vieslojni uzajamni odnosi. Dok je prvobitno arhetip bio mani
festacija Sopstva, on moe u patrijarhatu postati "zakonodavni B o g "
i u savesti se internalizovati kao Nad-Ja (Supcr-Ego).
(1) Otac uopte z n a i r a n i j e s t a n j e svesti, u k o j e m se dete j o
n a l a z i , t j . k a d a j e zavisno o d o d r e e n o g , p o s t o j e e g o b l i k a i v o t a , o d
habitusa koji ima zakonski karakter.

To je

prihvaeno,

nereflektirano

s t a n j e , isto z n a n j e o datosti bez i n t e l e k t u a l n o g ili m o r a l n o g suda. To

vai k a k o individualno t a k o i k o l e k t i v n o .
P r e n e s e li se a k c e n a t na sina, onda se slika m e n j a . Na indi
vidualnom planu, po p r a v i l u , nastupa promena onda kada se sin s p r e m a
da stupi na oevo mesto. P r e m a a r h a i n o m u z o r k u , to se moe dogoditi
k v n z i u b i s t v o m o e a , t j . n a s i l n o m i d c n t i t i k a e i j o m sa o c e m i n j e g o v i m
p o t o n j i m o d s t r a n j e n j e m . M e u t i m , t o n i j e n i k a k a v n a p r e d a k , nego j e
zadravanje prvobitnog

habitusa,

pa

nije

propraen

nikakvom

d i f e r e n c i j a c i j o m svesti. Nije se zbilo n i k a k v o o d v a j a n j e od oca.

L e g i t i m n o r e e n j e s a s t o j i sc u s v e s n o m r a z l i k o v a n j u oca od
h a b i t u s a koji on r e p r e z e n t u j e . Za to jc potrebna izvesna mera po
z n a v a n j a s v o j e s o p s t v e n e i n d i v i d u a l n o s t i , k o j a s c n c m o e stei b e z
m o r a l n e o d l u k e i k o j a se nc moe z a d r a t i bez izvesnog r a z u m e v a n j a
s m i s l a . ( G W 11, 2 7 0 f.)

169

SNOVI UPOZORENJA

Pod snovima upozorenja ovde se podrazumevaju snovi koji

svojim slikama i simbolima unaprcd nagovetavaju neku opomenu,
na primer, dolazee udarce sudbine. Iako to nije nikakav poseban
struni izraz jungovske psihoanalize, on je ovde uvren zbog toga
to se Jung o tome e e izjanjavao. Za dotine snevac snovi
upozorenja najee se doivljavaju kao udnovato predznanje due.
Jung smatra da m n o g e krize u naem ivotu imaju svoju duu,
nesvesnu predistoriju i mogu se preko snova najaviti u obliku
upozorenja (1).
U praksi bavljenja snovima najee je vrlo teko pronai
jednoznane kriterijume tumaenja snova upozorenja. U pismu J.
Kiru o iznenadnoj smrti svog prisnog saradnika Tonija Volfa, Jung
opisuje te potekoe (Briefe //, 334). Kao to za bitna pitanja naeg
ivota najee nema jasnih odgovora, tako ne bi trebalo ni da od
snova bezuslovno o e k u j e m o neto slino. U naem k o m p j u t c rizovanom drutvu i u tako racionalno orijentisanom vremenu u
mnogim oblastima mnogi ljudi se bave upravo snovima upozorenja.
U mom delokrugu rada poznati su mi brojni primeri kako je uvaen
i shvaen san upozorenja spasao ljudske ivote, dok je potcenjivanje
ove poruke vodilo u traginu smrt.
Na osnovu navedenih iskustava, o v a k v i m snovima se
pripisuje proroanska funkcija. Jung se u tom smislu izraavao
uzdrljivo i govorio je o prospektivnoj funkciji sna, a pod tim
p o d r a z u m e v a o "prethodnu k o m b i n a c i j u v e r o v a t n o e " buduih
dogaaja (2).

170

(1) S n o v i p o k a t k a d n a j a v l j u j u s i t u a c i j e z n a t n o p r e nego io e
se one zaisla dogoditi. To sc ne moe bczuslovno oznaiti kao udo.
M n o g e k r i z e u n a e m ivotu i m a j u svoju duu i nesvcsnu i s t o r i j u . Mi
i d e m o u susret n j i m a k o r a k po k o r a k , a da nc u v i a m o opasnosti. Ali
o n o to n c o p a a m o p o m o u s v e s t i , t o e s t o s p o z n a j e n e s v e s n o i
saoptava nam putem snova.
Na taj nain n a s snovi esto u p o z o r a v a j u , ali isto toliko esto
izgleda da oni to ne ine. S t o g a ovek ne bi t r e b a l o da sc osloni na neku
l j u b a z n u r u k u k o j a nas uvek i p r a v o v r e m e n o z a d r a v a pred o p a s n o u .
Ili j o p o z i t i v n i j e r e e n o : izgleda k a o d a j e p o n e k a d n a clu n e k a d o b r a
sila, ali p o n e k a d i n c . M i s t e r i o z n a r u k a moe n a m a k p o k a z a l i put u
p r o p a s t , a snovi se i s p o s t a v l j a j u p o n e k a d k a o z a m k e , b a r l a k o izgleda.
e s t o s e p o n a a j u k a o delfijsko p r o r o a n s t v o k o j e j e k r a l j u K r e z u reklo
d a e , a k o p r e k o r a i reku H a l i s , sruiti j e d n o veliko c a r s t v o . K a d a j e
p r e a o r e k u i p o l o m u bici doivco potpuni p o r a z , otkrio je da sc mislilo
na njegovo sopsrveno carstvo. (Der Mensch unilseineSymbole, sir. 51

f.)

(2) P r o s p c k t i v n a f u n k c i j a j e , n a p r o t i v , a n t i c i p a c i j a b u d u i h
svesnih o s t v a r e n j a k o j a se p o j a v l j u j e u nesvesnom, neto kao predveba
ili p r e d s k i c a , neki u n a p r e d s m i l j e n plan. Njegov simbolini s a d r a j j e ,
p o p r i l i c i , n a c r t r e e n j a k o n f l i k t a , z a ta M e d c r d a j e o d g o v a r a j u e
d o k a z e . P o s t o j a n j e takvih prospeklivnih snova ne moe se p o r i c a l i . Bilo
bi n e o p r a v d a n o nazivati ih p r o r o a n s k i m , budui da su oni islo toliko
p r o r o a n s k i kao prognoza bolesti ili v r e m e n s k a prognoza. R e je s a m o
o p r e t h o d n o j k o m b i n a c i j i v e r o v n t n o e , k o j a se, n a r a v n o , moe u lom
s l u a j u i s u s r e s t i s a s t v a r n i m p o n a a n j e m s t v a r i , ali s c n c m o r a
neizbeno susresti i poklopiti u svim p o j e d i n o s t i m a . S a m o u poslenjem
s l u a j u moe se govorili o p r o r i c a n j u . Da je p r o s p c k t i v n a f u n k c i j a sna
u ovom s l u a j u z n a t n o n a d m o n i j a od svesne p r e t h o d n e k o m b i n a c i j e ,
to i n i j e toliko za u e n j e , b u d u i da san police iz s t a p a n j a elemenata
i s p o d p r a g a s v e s t i , p a j c k o m b i n a c i j a svih o n i h o p a a n j a , m i s l i i
o s e a n j a k o j i su zbog n j e n e s l a b i j e naglaenosli izali iz svesti. S c m toga,
snu dolaze u p o m o i p o t p r a n i tragovi s e a n j a , na k o j e svest nije vie
u s t a n j u da d e l o t v o r n o u l i c e . U smislu d a v a n j a p r o g n o z e , san jc stoga
u z n a t n o p o v o l j n i j e m p o l o a j u nego s a m a svest. ( G W 8, 4 9 3 )

171

SOPSTVO

Uz p o m o p o j m a Sopstva ( S c l b s t ) , Jung pokuava da

priblino opie celovitost ukupne ovekove linosti ( 1 ) . Psihika
celokupnost sadri i nesvesne i svesne delove kojima Sopstvo, kao
sredite ili centar linosti, upravlja i objedinjuje ih. U tom smislu
Sopstvo je arhetipski faktor ureivanja sveta slika u dui; ona nam
se javlja u brojnim slikovitim i simbolinim izraajnim oblicima.
Naposletku, ona se karakteric kao psihodinamiki faktor posebne
numinoznosti. Jung esto ukazuje na to da svest nc smemo izjednaa
vati sa Sopstvom, jer to moe da dovede do psihotskog naduvavanja i
grandomanskog fantaziranja o natovcku, nego da Ja stoji prema
Sopstvu u k o m p e n z a t o r s k o m odnosu ili bi trebalo da formira
"osovinu Ego-Selbst" (Erih Nojman).
Psihoanalitiki termin Selbst predstavlja konstrukciju i
ukazuje na nadsvesne mogunoti povezivanja sa Bogom i kosmosom,
sa kristalima i ivotinjama, sa biem i svim bivstvujuim (2). Druge
slikovite i simboline forme izraavanja ine sve arhetipske slike i
mandale koje imaju svoje sredite i samo Selbst kao svoj centar.
Selbst se moe pojaviti i u personalnim likovima, na primer, u lekaru,
heroju ili sveteniku. Postoje Selbst paradoksalno kao i svi arhetipovi
i ima antinomski karakter, to muki i enski likovi i linosti mogu
da se pojave u jednom obliku. Selbst sc, dalje, moe pojaviti u obliku
malog ili velikog, bespomonog i snanog ili kao dete i starac. Time
nije reeno da su oni zaista takvi d a j e kod pojavnih oblika re o
paradoksnom odslikavanju u opaajuem subjektu. Selbst je upravo
granini pojam koji nas sueljava sa ogranienim mogunostima
ljudskog saznanja.

172

Za ovde izabrane pojavne slike Sopstva bitna su dva sledea

aspekta. T o j e i z v a n r e d n o d e j s t v o k o j e u k a z u j e n a numinoznu
c e l o v i t o s t o v o g arhetipa, k o j i prenosi o s e a n j a b e z v r e m e n s k e
dimenzije i "venosti". S druge strane, Sopstvo je povezano sa slikom
B o g a i "unutranjim I l r i s t o m " , tako da se oni, empirijski gledano,
ne mogu j a s n o razluiti. Naposlctku, za Junga je vano i to da se u
celokupnost Sopstva, odnosno bojih slika, ubraja i integracija zla
(3).
( 1 ) Selbst.

Kao

e m p i r i j s k i p o j a m , Selbst o z n a a v a

sve

u k u p n o s t svih p s i h i k i h f e n o m e n a u o v e k u . O n o i z r a a v a j e d i n s t v o i
c e l o k u p n o s t k o m p l e t n e linosti. Ali k a k o ovo p o s l c d n j e , zbog nesvesnog
u d e l a , moe s a m o d e l i m i n o biti svesno, to je p o j a m Selbst zaista delom
p o t e n c i j a l n o e m p i r i j s k e p r i r o d e i stoga p r e d s t a v l j a u istoj m e r i postulat.
D r u g a i j e r e e n o , on o b u h v a t a s a z n a t l j i v o i n e s a z n a t l j i v o , odnosno j o
nciskueno.

Ova

svojstva

su

mu

zajednika

sa

mnogim

p r i r o d n o n a u n i m p o j m o v i m a k o j i s u vie i m e n a n e g o i d e j e . A k o j c
celovitost k o j a se sastoji iz svesnih i iz nesvesnih s a d r a j a postulat, onda
j e njen p o j a m trunscentlentun, j e r ona p r e t p o s t a v l j a p o s t o j a n j e nesve
snih f a k t o r a iz e m p i r i j s k i h razloga i time o z n a a v a izvesnu sutinu k o j a
s e m o e s a m o d e l i m i n o o p i s a t i , ali k o j a s v o j i m d r u g i m d e l o m pro
tempore o s t a j e n e s p o z n a j n a i n e o g r a n i e n a . P o t o p r a k t i n o p o s t o j e
f e n o m e n i svesti i n e s v e s n o g , to Selbst, k a o p s i h i k a c e l o v i t o s t , s a d r i
j e d a n s v e s t a n i j e d a n n e s v e s t a n a s p e k t . Selbst se e m p i r i j s k i j a v l j a u
s n o v i m a , m i t o v i m a i b a j k a m a u liku " n a d r e e n e l i n o s t i " ( k r a l j , h e r o j ,
p r o r o k , s p a s i t e l j i t d . ) ili u f o r m i s i m b o l a e e l o v i t o s t i ( k r u g , e t v o r o ugaonik, k v a d r a t u r a k r u g a , krst itd.). Ukoliko ono p r e d s t a v l j a
eomple.rio oppositorum, j e d i n s t v o s u p r o t n o s t i , onda se ono moe javiti
i k a o pogodna d v o s t r u k o s t , na primer, kao T a o , odnosno k a o skup j a n g a
i j i n a ( n a e l a d o b r a i z l a ) , k a o d v o j i c a b r a e ili k a o j u n a k i n j e g o v
antipod ( z m a j , zli b r a t , veliki n e p r i j a t e l j , F a u s t i M e f i s t o itd.), t j . Selbst
se e m p i r i j s k i j a v l j a k a o igra svetlosti i s e n k e , iako se o n o s h v a t a k a o
celokupnost,

pa

time

kao

jedinstvo,

kojem

su

objedinjene

s u p r o t n o s t i . . . T i m e se ono u k a z u j e k a o urhetipskupredstava k o j a se od
drugih predstava takve vrste r a z l i k u j e po t o m e to, shodno z n a a j u svog
s a d r a j a i svoje n u m i n o z n o s t i , z a u z i m a c e n t r a l n o m e s t o . (GVV 6, 8 9 1 )

173

(2) To " n e t o " n a m jc s t r a n o , a i p a k tako b l i s k o , deo nas a

i p a k n e p o j m l j i v o i p r i v i d n o sredite t a k o t a j a n s t v e n e k o n s t i t u c i j e da
moe da z a h t e v a sve, s r o d n o s t sa i v o t i n j a m a i b o g o v i m a , sa k r i s t a l i m a
i z v c z d a m a , a da n a s to ne u d i n i t i , t a v i c , da p o b u u j e n a e n e
o d o b r a v a n j e . To " n e t o " trai sve to, a mi n e m a m o n i l a u r u k a m a da
b i s m o se j e d n o s t a v n o mogli s u p r o t s t a v i l i tom z a h t e v u , a a k jc k o r i s n o
uti taj glas. To sredite sam oznaio k a o Sopstvo ( S c l b s t ) . U inte
l e k t u a l n o m smislu, Selbst n i j e nita d r u g o do obian psiholoki p o j a m ,
jedna konstrukcija koja bi trebalo da nam izrazi nespoznatljivu
m u d r o s t k o j u m i , kao takvu, ne moemo da shvatimo, j e r ona prcvazilazi
nau m o g u n o s t s h v a t a n j a , k a o to to proizlazi iz n j e n e d e f i n i c i j e . O n a
se, isto t a k o , moe obcleiti k a o " B o g u n a m a " . Poeci naeg c c l o k u p n o g
duevnog i v o t a , ini sc, proisliu n e r a z r e i v o iz te t a k e , a svi n a j v i i ,
pa i p o s l e d n j i ciljevi izgleda dopiru do n j e . T a j p a r a d o k s je neizbean
k a o i u v e k k a d a p o k u a v a m o da n e t o o z n a i m o to sc n a l a z i s o n e
s t r a n e m o g u n o s t i naeg r a z u m a . ( G W 7, 3 9 8 f.)
( 3 ) O v a j a r h e t i p S o p s l v a u s v a k o j dui j e o d g o v o r i o n a " p o
r u k u " , tako da jc k o n k r e t n i uitelj Isus u n a j k r a e m roku asimilovan
od konsteliranog arhetipa. Tako je Hristos ostvarivao ideju Sopstva.
M e u t i m , k a k o o v e k n i k a d a n e m o e e m p i r i j s k i d a r a z l i k u j e ta j e
s i m b o l S o p s t v a a t a s l i k a B o g a , t o o v e dve i d e j e , n a s u p r o t s v i m
p o k u a j i m a r a z l u i v a n j a , uvek iznova n a s t u p a j u p o m e a n o . Na p r i m e r ,
Selbst k a o s i n o n i m u n u t r a n j e g H r i s t a j o v a n o v s k o g ili p a v l o v s k o g
odraza ili Hristos k a o B o g ( " O c u i s t o v e t a n " ) ili a t m a n , kao individualno
Selbst i i s t o v r e m e n o b i e k o s m o s a , ili Tao k a o i n d i v i d u a l n o s t a n j e i
p a r a l e l n o k a o k o r e k t n o p o n a a n j e svelskih z b i v a n j a . " B o a n s k i " domen
p o i n j e psiholoki n e p o s r e d n o s one s t r a n e svesti, j e r je t a m o ovek ve
p r e p u t e n p r i r o d n o m p o r e t k u na uspeh i p r o p a s t . S i m b o l e celovitosti,
k o j i mu otuda dolaze, on naziva i m e n i m a k o j a su razliita u zavisnosti
od v r e m e n a i m e s t a .
Psiholoki se S o p s t v o definie k a o psihika celovitost o v e k a .
Simbol Sopstva moe biti sve ono o emu ovek p r e t p o s t a v l j a o b u h v a t n u
c c l o k u p n o s t k a o o sebi s a m o m . S t o g a simbol Sopstva n i k a k o nema uvek
onu celovitost k a k v u z a h t e v a psiholoka d e f i n i c i j a , n e m a ni l i k H r i s t o v ,
j e r n j e m u n e d o s t a j e n o n a s t r a n a n j e g o v e duevne p r i r o d e , tmina duha
i greh. B e z i n t e g r i s a n j a zla, n e m a celovitosti. ( G W 1 1 , 2 3 1 f.)

174

STRUKTURA SNA

Tokom svog dugogodinjeg naunog rada na snovima, Jung

je zapazio da svi snovi kojih se o v e k potpuno s c a imaju iste
strukturne karakteristike. Dramski uzorak mnogih snova pokazuje
najveu slinost sa klasinom dramom. Zbog te adekvatnosti izmeu
drame i sna mnogi ljudi su posebno impresionirani tim klasinim
komadima, j e r se govori o neemu uroenom. U antikoj Grkoj
posebno su negovani odnosi drame i sna, pri emu su pacijenti u
tadanjim " p s i h o s o m a t s k i m k l i n i k a m a " , na primer u Epidauru,
mogli da uz tadanji metod l e c n j a i inkubacione snove da i u
susednim amfiteatrima svesno i dodatno dozive osnovne duevne
konflikte. Ali obratimo se sada pojedinim aspektima strukture sna.
Na poetku svakog sna daju sc podaci o mestu i vremenu radnje, a
potom se pojavljuju akteri. Umesto njih to mogu ponekad biti stvari
ili ivotinje koje meritorno odreuju radnju. Te razliite podatke o
poetnoj situaciji Jung naziva ekspozicija sna (1). Pri praktinom
radu na snovima, pri tumaenju snova i pri uspostavljanju konteksta
i osvetljavanja "mesta u ivotu", mogu postati svesna vana istorijska
iskustva iz individualne ivotne istorije. Ekspozicija osvetljava
istorinost sna.
Drugi aspekt strukture sna koji Jung naziva zaplet prikazuje
snevaa zapetljanog u suprotnosti k o j e p r o i z l a z e iz nereenih
problema ivotne istorije. Ovi problemi dobijaju posebnu psihodinamiku time to se svesnim saznanjima pridruuje vieslojni,
nesvesni nain gledanja due. N e s v e s n o pokuava da odreeni
problem uini razumljivim svesti jezikom slika i simbola.

175

U treoj fazi sna radnja se dovodi do vrhunca koji Jung

oznaava kao kulminaciju ili peripetiju (preokret). Na dramskom
vrhuncu deava se samo neto odluujue. esto sneva doivljava
k a k o je stavljen pred teku odluku. U na izgled bezizlaznim situ
a c i j a m a iz sna neko jc na o v o m dramatinom vrhuncu ispunjen
strahom ili se budi obliven znojem.
K r a j sna predstavlja lizis (razreenje) k o j e ne prua uvek
e l j e n o patentno r e e n j e . D e l a n j e m sna proizveden rezultat daje
s n e v a u i terapeutu n a j e e vana uputstva o daljem razvoju i
neophodnim sledeim koracima. U sadrajan zavretak sna ubrajaju
se naroito kompenzatorska funkcija ili prospektivna uputstva o
buduim razvojnim mogunostima. U brojnosti i viestranosti najveeg
broja snova koji su za mnoge ljude zbunjujui, prva pomo se upravo
sastoji u spoznaji raznih strukturnih elemenata.
(1) S v a k a k o postoji velika veina " p r o s e n i h " s n o v a , u k o j i m a
se moe p r e p o z n a l i o d r e e n a s t r u k t u r a i k o j a jc dosta slina s t r u k t u r i

drame,

N a p r i m e r , s a n p o i n j e s a podatkom ojnestu radnje, k a o :

" N a l a z i m se na ulici, u j e d n o j a l e j i " , ili: " N a l a z i m se u j e d n o j velikoj

z g r a d i , n a l i k h o t e l u " i t d . Uz to e s t o sledi p o d a t a k o akterima na
p r i m e r : " I d e m sa s v o j i m p r i j a t e l j e m X u e t n j u g r a d s k i m p a r k o m . Na
j e d n o j r a s k r s n i c i n a i l a z i m o i z n e n a d a n a gospou Y " , ili: " S e d i m s a
o c e m i m a j k o m u e l e z n i k o m k u p c u " , ili: " J a s a m u u n i f o r m i , a m e n e
o k r u u j u mnogi drugovi iz s l u b e " itd. Podaci o v r e m e n u rede se
j a v l j a j u . Ovu fazu sna n a z i v a m ekspozicijom. O n a navodi mesto r a d n j e ,
a k t e r e a esto i polazni p o l o a j .
D r u g a faza je zaplet. P r i m e r : " N a l a z i m sc na ulici, u j e d n o j
a l e j i . U d a l j i n i se p o j a v l j u j e a u t o m o b i l k o j i se b r z o p r i b l i a v a . K o l a se
k r e u v e o m a n e s i g u r n o i mislim d a j c voza p i j a n . " I l i : " G o s p o a Y j e
i z g l e d a v r l o u z b u e n a i eli m i n e t o d o a p n u t i n a b r z i n u , to m o j
p r i j a t e l j X oigledno ne t r e b a da u j e . " S i t u a c i j a se na izvestan n a i n
k o m p l i k u j e , n a s t a j e izvesna n a p e t o s t , j e r sc ne zna la e sc sada desiti.
T r e a f a z a p r e d s t a v l j a kulminaciju ili peripetiju. O v d e sc zbiva
n e t o o d l u u j u e , d o g a a se p r e o k r e t , k a o u p r i m e r u : " O d j e d n o m ja
se n a e m u k o l i m a i n a i z g l e d ja s a m t a j p i j a n i v o z a . Ne m o g u da

176

zaustavim kola koja j u r e brzo i uz lomljavu u d a r a m u z i d . " Ili:

" G o s p o a Y o d j e d n o m preblede i srui se na z e m l j u . "
e t v r t a i p o s l e d n j a faza je lizis, ruzreenje ili rezultat n a s t a o
r a d o m sna ( i m a izvesnili s n o v a , k o d k o j i h n e d o s t a j e e t v r t a faza to
moe da p r e d s t a v l j a p o s e b a n p r o b l e m k o j i ovde n i j e za r a s p r a v l j a n j e ) .
( G W 8, 5 6 1 ff.)

SUPROTNOSTI

Opisi suprotnosti i njihova integracija u o c e l o t v o r e n j e

linosti, k o j e poivaju na raznovrsnim iskustvima, zauzimaju u
jungovskoj psihologiji centralno mesto. Gotovo da nema nijednog
Jungovog dela u kojem on ne govori opirno i ponovljeno o ovoj temi.
Tako Jung, na primer, predstavlja svesnost i nesvesnost kao " s u
protnosti" koje sc, s j e d n e strane, dopunjuju i kompenziraju a, s druge
strane, jedno drugom protivuree ili se ak opiru (1). Svaki ovek i
sa malo poznavanja samoga sebe moe da u svom linom ivotu
konstatujc takve suprotnosti i nastale tenzije. Tu ubrajamo posebno
svoje nerazvijene i odbaene strane. Ta zla i mrana strana koju Jung
naziva Senkom trebalo bi da bude prihvaena i integrisana u cei inu
linosti.
J u n g o v o shvatanje o suprotnostima dobij a dodatno na
znaaju u pogledu na interdisciplinarni disput izmeu duhovnih i
prirodnih nauka. Dok jedne merenjem i vaganjem materije prodiru
do jedinstvene stvarnosti, druge u istraivanju duhovnih fenomena
doseu takve dimenzije. Za Junga su duhovno i materijalno su
protstavljeni arhetipovi k o j i se na p s i h i k o m planu presecaju a
povezani su u brojnim pojavnim modalitetima psihikog (na primer
u slikovitom i psihodinamikom obliku). U svom delu "Theoretische

177

Uberlegungen zum JVesen des Psychischen" ( 2 ) i na drugim mestima, Jung ukazuje na iskustva sa elektromagnetskim oscilacijama. Vidljivi
spektar tih oscilacija odgovarao bi duevnom podruju k o j e se preko
infracrvenog protee u fizioloko polje (instinkti) i na kraju preko
ultraljubiastog prelazi u duhovnu sferu (arhetipovi). Za Junga su
psiha i materija dva polarna aspekta jedne te iste stvari.
Vaan primer i sliku povezivanja suprotnosti predstavljaju
razni oblici sparivanja. U oblasti nagona to se zbiva u seksualnosti
a u duhovnom i spiritualnom podruju sledi kao "sjedinjavanje due
sa Bogom", kao susret sa Sopstvom ili sa nekimkosmikim simbolom.
(1) V e p r v i p r o d o r i n a s t a j u e p s i h o t e r a p i j e u p o d r u j e
s t v a r n e p s i h o l o g i j e dovodili su do s u k o b a sa problematikom suprotnosti,
k o j a j e psihi s v o j s t v e n a u n a j d u b l j e m smislu r e i . S t r u k t u r a psihe j e
uistinu toliko k o n t r a d i k t o r n a i k o n t r a p i i n k t u a l n a da v e r o v a l n o n e m a
n i j e d n e p s i h o l o k e k o n s t a t a c i j e ili i j e d n o g o p t e g s t a v a o k o j i m a se
i s t o v r e m e n o nc bi m o r a l a izneti i n j i h o v a s u p r o t n o s t .
P r o b l e m a t i k a suprotnosti sc p o j a v l j u j e kao n a j p o g o d n i j e i
najidealnije poprite za najkonlradiktornijc teorije, posebno za
p o l u o s t v a r c n e ili sasvim n e o s t v a r e n e p r e d r a s u d e u vezi sa s h v a t a n j e m
sveta. T a k v i m s v o j i m r a z v o j e m p s i h o t e r a p i j a j e uzbudila o s i n j c gnezdo
prvog r a n g a . U z m i m o kao p r i m e r t a k o z v a n i obian s l u a j p o t i s k i v a n j a
n a g o n a . P r e s t a n e li p o t i s k i v a n j e , nagon sc o s l o b a a . A a k o jc slobodan,
o n d a on eli da ivi i da dela na svoj n a i n . M c u l i m , s i t u a c i j a l a k o
postaje muna, povremeno veoma muna. Sloga jc potrebno modifikovali n a g o n , " s u b l i m i r a t i " ga, kao to sc obino kae. K a k o to privesti
k r a j u bez p o m e n u l o g p o t i s k i v a n j a , nc moe n i k o da k a e . Ve i s a m a
formulacija " p o t r e b n o j c " uvek je dokaz nemoi terapeuta i ujedno
z n a i i p r i z n a n j e d a j e stigao d o k r a j a s v o j e m u d r o s t i . K r a j n j i apel n a
r a z u m b i o bi sasvim lepa s t v a r k a d bi o v e k po p r i r o d i bio a n i m a l n o
r a c i o n a l a n . M e u t i m , on to n i j e , on j c , n a p r o t i v , b a r isto toliko
n e r a z u m a n . S t o g a esto ni r a z u m n i j e dovoljan za m o d i f i k a c i j u n a g o n a
i n j e g o v o u k l a p a n j e u p o r e d a k r a z u m a . O n o to sc na tom mestu
p r o b l e m a p o j a v l j u j e k a o m o r a l n i , etiki, filozofski i religiozni k o n f l i k t ,
n e moe s e izmislili: p r a k s a n a d m a u j c svaku f a n t a z i j u . S v a k i saveslan
i istinoljubiv p s i h o t e r a p e u t mogao bi da o l o m e , n a r a v n o u tiini, ispria

178

itavu p r i u . C c l o k u p n a p r o b l e m a t i k a v r e m e n a , filozofska i religiozna

sumnjiavost naih dana, provaljuju u j e d n o m takvom sluaju i ako
p s i h o t e r a p e u t ili p a c i j e n t n a v r e m e n c p o g o d e u c i l j , o n d a t o m o e
koditi i j e d n o m i d r u g o m . O b o j i c a su p r i n u e n a da sc sa a s p e k t a svog
pogleda na svet suoe sa samim sobom i sa partnerom. ( G W 1, 177 f.)
(2) S u p r o t n o s t i s u e k s t r e m n a s v o j s t v a s t a n j a , m a d a s e n e k a
svojstva zaista mogu opaziti, j e r p r e d s t a v l j a j u p o t e n c i j a l . Psiha se
sastoji od procesa, ija energija nastaje iz uravnoteenja razliitih
suprotnosti. Suprotnost izmeu duha i nagona samo je j e d n a od
n a j o p t i j i h f o r m u l a c i j a , i j a je p r e d n o s t u t o m e da m n o t v o n a j v a n i j i h
i najsloenijih psihikih procesa svede na z a j e d n i k i i m e n i t e l j . Sa
s t a n o v i t a tog n a i n a p o s m a t r a n j a , p s i h i k i p r o c e s i s c j a v l j a j u k a o
e n e r g e t s k i b a l a n s izmeu d u h a i n a g o n a , p r i e m u on o s t a j e p o t p u n o
m r a a n , b e z o b z i r a d a l i s e p r o c e s m o e o z n a i t i k a o d u h o v a n ili
nagonski. ( G W 8, 407)

SVEST

Iako sc Jung u svom terapcutskom radu i svojim spisima

preteno bavio problemima nesvesnog i njegovim dominantnim
odlikama (arhetip, slika, simbol, san itd.), nije gubio iz vida da svest
predstavlja neophodni antonim. O velikom znaaju koji za njega ima
svest, pisao je posle jednog impresivnog doivljaja na putovanju po
Keniji, formuliui to sledeim recima: "Ljudska svest jc stvorila
prvo objektivno bie i smisao i time jc ovek zauzeo svoje vano
mesto u velikom procesu postojanja", (Erinnerungen, str. 259f.). Ako
zamislimo svesno-nesvesnu celovitost psihe na modelu kugle, onda
bi svest bila mali odseak celokupne povrine a Ego bi predstavljalo
sredite tog polja. Svesno je sve ono to Ego opazi i zna. On je organ
opaanja k o j i registruje mnogostruke veze sa okolnim svetom i

179

tumai ih, asimilira slike i simbole nesvcsnog i sreuje ih kao

pojmove i rei ( 1 ) . Dok svesne psihike funkcije i delove linosti
moemo relativno jasno da razgraniimo i odredimo, to kod sadraja
n e s v e s n e psihe sa n j e n i m arhetipskim slikama i k o m p l e k s n i m
energetskim poljima nije sasvim mogue (2).
Za Junga, svest je "organ za orijentaciju" koji jc blie opisan
putem orijentacionih funkcija psihologije tipova. P o m o u ulne
funkcije, E g o (odn. J a ) i svest opaaju stvarnost u s p o l j n j e m i
unutranjem svetu. Tu spadaju i sva ulna opaanja. Miljenje tumai
opaeno i govori " t a " je to. Oseajna funkcija registrujc prirodu
iskustava i oseta i o c e n j u j e ih, na primer, po sistemu p r i j a t n o neprijatno, radost-neraspoloenje, dobro-zlo itd. (3). Uz to, dolazi
intuicija kao instinktivno razumevanje. Tako svest poseduje vanu
struktuirajuu i osmiljavajui! funkciju. Ona j c , dalje, vana za
savlaivanje nagona i instinkata u oveku. Ove se funkcije mogu
porediti sa j a h a e m koji svog konja vodi na empatian nain. U
duhovnoj i psiholokoj situaciji nae zapadne kulture doivljavamo
snanu dominaciju svesti, koja svesno i nesvesno potiskuje druge
aspekte naeg duevnog ivota, na primer, delatnost mate, miljenje
u slikama i snevanje. Jung istie da se svest kompenzatorski ponaa
prema potisnutom materijalu nesvesvnog, kao i prema psihikim
sadrajima koji j o nisu dosegli prag svesti.
(1) Svest. Pod sveu s h v a t a m vezanost psihikih s a d r a j a za
J a (vidi J a ) , ukoliko J a ovu vezanost osea kao takvu. Veze s a J a , ukoliko
ih on ne osea k a o t a k v e , j e s u nesvesne. Svest jc f u n k c i j a ili d e l a t n o s t
k o j a o d r a v a vezu p s i h i k i h s a d r a j a s a J a . S v e s t n i j e i d e n t i n a s a
psihom, z a t o to psiha p r e d s t a v l j a c e l o k u p n o s t svih psihikih s a d r a j a
k o j i nisu svi nuno n e p o s r e d n o povezani sa J a , odnosno nisu vezani za
Ja u toj m e r i da bi imali k v a l i t e t svesnosti. P o s t o j i m n o t v o psihikih
k o m p l e k s a k o j i nisu svi n e o p h o d n o povezani sa J a . ( G W 6, 7 5 8 )
( 2 ) M o e m o z a m i s l i t i da se o v e k o v a l i n o s t s a s t o j i od dva
dela. P r v o od svesti i svega to ona o b u h v a t a , i d r u g o , od velike zaleinc
nesvesne psihe k o j a sc ne moe odrediti. S v c s n a linost moe se, m a n j e
ili v i e , j a s n o o d r e d i l i i r a z g r a n i i t i , ali a k o jc re o celini o v e k o v e

180

linosti, onda se m o r a p r i z n a l i da je njen potpuni opis n e m o g u .

Drugaije reeno, postoji neizbeno nerazgraniivo i neodredivo,
d o p u n s k o Neto u s v a k o j linosti, ukoliko se ona s a s t o j i od svesnog dela
k o j i se moe p o s m a t r a t i i k o j i ne o b u h v a t a n e k e f a k t o r e , i j e p o s t o j a n j e
moramo pretpostavili da bismo objasnili izvesne injenice. Nepoznati faktori
sainjavaju ono to oznaavamo kao nesvesni dco linosti. ( G W 11, 66)
(3) N e r a z g r a n i i v c sposobnosti oveka su, k a o to je p o z n a t o ,
m n o g o b r o j n e . Ne elei da se izgubim u k a u z a l i s t i k i m p o j e d i n o s t i m a ,
o g r a n i i u se s t o g a na n o r m a l n e i s t a l n o p r i s u t n e s p o s o b n o s t i svesti.
S v e s t je

prvom

redu

organ

za orijentaciju

svetu

spoljnih

u n u t r a n j i h p r i l i k a . Svest n a j p r e i pre svega k o n s t a t u j c da neto p o s t o j i .

Te sposobnosti o z n a a v a m k a o oset. T i m e se nc misli na neku specifinu
ulnu delatnost, ve na o p a a n j e uopte. Sledea sposobnost d a j e
tumaenje onoga to je o p a e n o . To n a z i v a m miljenjem.

Ta f u n k c i j a

asimiluje opaeno i time objekt opaanja u veoj meri pretvara u

p s i h i k o n e g o to s e t o d e a v a s a m o p u t e m o s e t a . T r e a s p o s o b n o s t
u t v r u j e vrednost o b j e k t a .

Tu v r e n o s n u f u n k c i j u n a z i v a m oseunjem

(uvstvom). eljna i neeljna reakcija oseanja odgovara najviem

stepenu s u b j e k t i v i z a c i j e o b j e k t a . O s e a n j c ga dovodi u tako blisku vezu
sa s u b j e k t o m da ovaj m o r a da odlui o p r i h v a t a n j u ili o d b i j a n j u . (G\V
8, 256)

TIPOLOGIJA, TIPOVI

Jung pravi razliku izmeu etiri psiholoka tipa funkcije

( m i l j e n j e , o s e a n j e , o s e t , i n t u i c i j a ) i dva tipa z a u z e t o g stava
(ekstroverzija, introverzija) koji su dati kao prilog ( 1 ) . Poslednja dva
tipa odreuju temeljno na nain zauzimanja stava i usmeravaju nau
duevnu energiju (libido) i nau ivotnu orijentaciju ili na spoljanje
o b j e k t e i stvarnost ( e k s t r o v e r z i j a ) ili na unutranje s u b j e k t i v n e
p o s t o j e e sadraje (introverzija). D o k introvertni tip prvenstveno

181

odreuju subjektivni faktori i ima t e k o e sa prilagoavanjem

s p o l j a n j e m svetu, kod ekstrovertnog tipa sve j e obratno. T i p
zauzetog stava dalje se diferencira prema svesti i nesvesnom. Ako
je svest nekog oveka, na primer, orijentisana ekstrovertno, onda se
nesvesno prema tome ponaa kompenzatorski, pa je introvertno. Kod
introvertnog tipa ono se, naravno, ponaa obrnuto. U toku svog
ivota, posebno od njegove druge polovine, trebalo bi da svaki ovek,
radi s v o g o c e l o t v o r c n j a , r a z v i j e i k o m p e n z a t o r s k i deo iz svog
nesvesnog.
etiri psiholoka tipa funkcije pomau oveku za orijentisanjc u svetu i u meuljudskim odnosima. Pri tom miljenje prenosi
saznanje o tome " t a " znae iskustva ili stvari, a oseanje govori
" k a k v e " su one. Oset registruje preko ula " d a " odreene injenice
postoje, a intuicija nasluuje njihov smisao, "radi e g a " su one date.
Poto su ova etiri tipa funkcije opisana pod dotinim odrednicama,
to e m o se ovde zadovoljiti sa nekoliko kratkih iskaza. Miljenje
omoguava da sc sadraji predstava i viestruka iskustva dovedu u
shvatljivu vezu. Oseanje je vrednujua funkcija koja sudi i odmerava
prema unutranjim kriterijumima vrednosti. Oset sadri svekolika
ulna opaanja i ulne senzacije. Intuicija je mogunost nasluivanja
koja daruje sposobnost saznavanja pozadine odreenih situacija.
Svaki ovek poseduje samo jednu, tzv. osnovnu funkciju, k o j a je
najrazvijenija i pomae u savlaivanju ivotnih problema. Trema
sparivanju miljenja i oseanja, s jedne strane, i oseta i intuicije, s
druge strane, time je osnovnoj funkciji suprotstavljena funkcija
inferiorna, tj. nerazvijena i preteno nesvesna. Ovu funkciju treba
tokom ivota razvijati putem individuacije i samoostvarenja. Pri tom
drugi par funkcija ini odnosnu pomonu funkciju. (Zainteresovani
itaoci mogu naijungovski test tipova na nemakom jeziku zajedno
sa t a b e l o m vrednosti u k n j i z i I I . H a r k : "Religiose Neurosen",
Stuttgart 1984, str. 2 5 7 f f ) . O vezama izmeu individualne tipologije

182

i naunog dela nekog oveka svedoi Jung u svojim dijagnostikim

primedbama na adresu Frojda (2).
(1) Tip j e p r i m e r ili o b r a z a c k o j i n a k a r a k l c r i a t i a n n a i n
i z r a a v a k a r a k t e r n e k e v r s t e ili optosli. U uem smislu ovog r a d a , tip
j e k a r a k t e r i s t i a n o b r a z a c o p t e g stava k o j i s e j a v l j a u b r o j n i m
i n d i v i d u a l n i m o b l i c i m a . Od m n o g o b r o j n i h realno p o s t o j e i h i m o g u i h
s t a v o v a i s t i e m u ovom i s t r a i v a n j u u k u p n o etiri, n a i m e o n e k o j e se
uglavnom orijcntiu na etiri osnovne psiholoke f u n k c i j e , dakle na
m i l j e n j e , o s e a n j e , oset i i n t u i c i j u . U k o l i k o je t a k a v stav habitualan i
zbog toga k a r a k t e r u individue d a j e o d r e e n o o b c l e j e , onda govorim o
psiholokom tipu. O v i , n a o s n o v n i m f u n k c i j a m a z a s n o v a n i tipovi, k o j i
sc mogu o z n a i l i k a o misaoni, emotivni, intuitivni i senzitivni tip, mogu
se, p r e m a kvalitetu osnovnih f u n k c i j a , pudcliti u dve k l a s e : u racionalne
i irueionulne tipove. U p r v u s p a d a j u misaoni i emotivni tip, a u d r u g u
i n t u i t i v n i i s e n z i t i v n i t i p . D a l j e d i f e r e n c i r a n j e u dve k l a s e d o p u t a
prvenstveno

kretanje

libida,

naime

introverzija

i ekstroverzija-

Svi

o s n o v n i tipovi m o g u p r i p a d a t i k a k o j e d n o j t a k o i d r u g o j k l a s i , v e
p r e m a d o m i n a c i j i n j i h o v o g vie i n t r o v e r t n o g ili vie e k s t r o v e r t n o g
s t a v a . E m o t i v n i tip moe p r i p a d a t i i n t r o v e r t n o j ili e k s t r o v e r t n o j klasi,
a isto lako i neki drugi tip. D i f e r e n c i j a c i j a na r a c i o n a l n e i i r a c i o n a l n e
tipove p r e d s t a v l j a drugo gledite i nema n i k a k v e veze sa i n t r o v e r z i j o m
i e k s t r o v e r z i j o m . ( G W 6, 9 1 3 )
(2) M o j a t i p o l o g i j a se z a s n i v a na p s i h o l o k i m p r e m i s a m a , a
ove p o s l e d n j e t e k o s e m o g u p o k l o p i t i s a p s i h o l o k i m , o d n o s n o s o matskim svojstvima. S o m a t s k e odlike sainjavaju t r a j n a i takorei
n e p r o m c n l j i v a i n j e n i n a s t a n j a , dok psiholoke, naprotiv, podleu k a k o
izvesnim p r o m e n a m a u toku razvoja linosti tako i pri neurotskim
s m e t n j a m a . K a d a ve u izvesnim s l u a j e v i m a p r i p a d a n j e o d r e e n o m
tipu moe da vai doivotno, ono je u d r u g i m , veoma estim s l u a j e v i m a ,
toliko zavisno od mnogih spoljnih i u n u t r a n j i h f a k t o r a da d i j a g n o z a
vai s a m o z a izvesno v r e m e . U p r a v o j e F r o j d j e d a n takav s l u a j . N a
osnovu t a n o g p o z n a v a n j a n j e g o v o g k a r a k t e r a , s m a t r a m g a z a p r v o
b i t n o i n t r o v e r t n i emotivni tip sa tzv. i n f e r i o r n i m m i l j e n j e m . K a d a s a m
g a u p o z n a o 1 9 0 7 . godine, taj izvorni tip bio j e ve n e u r o t s k i i z b r i s a n .
P r i p o s m a t r a n j u n e u r o t i a r a p r e svega s e n c z n a d a l i s e p o s m a t r a
s v e s n i ili n e s v e s n i k a r a k t e r . F r o j d j e t a d a a i k a s n i j e p r u a o s l i k u

183

c k s t r a v c r t n o orijenlisnnog mislioca i c m p i r i a r a . Njegovo p r c c e n j i v a n j e

miljenja, s jedne strane, i nepotpuna odgovornost posmatranja, s
druge s t r a n e , pobudili su moju s u m n j u u pogledu njegovog lipa.
Subjektivno precenjivanje sopslvenog miljenja ilustrovano je nje
govom r e e n i c o m : " T o m o r a , i p a k , d a s c slae, j e r j a s a m l o p r o m i s l i o . "
N e d o v o l j n a odgovornost p o s m a t r a n j a i s k a z u j e sc, na p r i m e r , u injenici
da nijedan od njegovih " t r a u m a t s k i h " sluajeva histerije nije verif i k o v a n . O n s e oslonio n a p o t e n j e svojih h i s t e r i n i h p a c i j e n a t a . K a d a
s a m 1 9 0 9 . godine j o m a l o a n a l i z i r a o F r o j d a zbog j e d n o g n e u r o t i n o g
s i m p t o m a , n a i a o s a m na t r a g o v e koji su mogli da navedu na z a k l j u a k
o z n a t n o j povredi njegovog emotivnog ivota. Sudei po iskustvu,
e m o t i v n i tip n a t a k v i m t a k a m a n a g l o s e m e n j a u m i l j e n j e k a o
k o n t r a f u n k c i j u , i to sa o d g o v a r a j u i m k o m p e n z a t o r s k i m precen j i v a n j e m . {Briefe III, str. 7 5 )

TRANSFER

U analitikoj psihologiji K . G . Junga kao transfer/prenos

oznaava se odreen oblik odnosa izmeu terapeuta i pacijenta za
vreme psihoterapcutskog tretmana. Dok jc u praksi transfer pacijenta
neodvojivo povezan sa kontratransferom terapeuta, ovde emo, radi
preglednosti, opisati najpre samo prvi aspekt ovog v i e s l o j n o g
e m o c i o n a l n o g o b r a s c a odnosa. T r a n s f e r nc p o i n j e tek u toku
podrobnijeg upoznavanja, nego nastupa odmah posle prvog susreta
izmeu pacijenta i terapeuta.
Na osnovu posebnih emotivnih veza ponovo oivljavaju
ranija iskustva i odnosi prema objektima. Njihovim projektovanjem
i prenoenjem na terapeuta, oni se mogu ponovo oiveti i obraivati.
Transfer je specifina forma projekcije koja je opti psihiki proces,
u kojem se duevni sadraji prenose na druge objekte (1). Nasuprot

184

tome, u svakoj dubljoj terapeutskoj analizi se mnoga seanja i oseanja

iz ivotne i s t o r i j e p r e n o s e na terapeuta i povezuju sa n j i m . To
omoguava osveivanje i proradu ncurotskih potekoa ( 2 ) . Razreenje transfera je teak proces koji se ne moe iznuditi. A k o nesvesno
pacijenta insistira na zadravanju veza i prenosa prema terapeutu,
onda se leenjc mora nastaviti, smatra Jung.
Prema

Jungovom

fundamentalnom

radu,

"Psihologiji

transfera" ( 1 9 4 6 ) jungovski terapeuti su tokom poslednjih decenija

izvrili nova k l i n i k a ispitivanja, od kojih su neki rezultati ve
napred izneti. I I . Dikman razlikuje etiri razliita aspekta i nivoa
prenosa (vidi Kontratransfer).
(1) P s i h o l o k i proces p r e n o e n j a specifina je f o r m a optijeg
p r o c e s a p r o j e k c i j e . B i t n o jc da sc ova dva p o j m a povezu i da b u d e m o
s v e s n i toga d a j e p r e n o s p o s e b a n s l u a j p r o j e k c i j e , b a r j a s h v a t a m
s t v a r i u tom s m i s l u . N a r a v n o , svako jc slobodan da laj izraz koristi po
s v o j o j volji.
P r o j e k c i j a j c opti p s i h o l o k i m e h a n i z a m , k o j i s u b j e k t i v n e
s a d r a j e bilo k o j e v r s t e prenosi na neki o b j e k t . A k o , na p r i m e r , k a e m :
" O v a soba j c o b o j e n a u u t o " onda j e l o p r o j e k c i j a , j e r o b j e k t p o sebi
n i j e ut; ut j e s a m o u n a m a . P o z n a t o vam j e d a j e b o j a s t v a r s u b j e k t i
vnog i s k u s t v a . T a k o je i Ion koji u j e m l a k o c p r o j e k c i j a , j e r Ion sam
po sebi ne p o s t o j i ; samo u m o j o j glavi on jc ton, psihiki fenomen koji
j a p r o j e k t u j e m . P r e n o s j e u p o s e b n o m smislu proces k o j i s e odigrava
izmeu dva o v e k a , a ne izmeu l j u d s k o g s u b j e k t a i fizikog o b j e k t a ,
m a d a i z u z e t a k a i m a , dok sc opti m e h a n i z a m p r o j e k c i j e , k a o to smo
videli, moe o d n o s i t i isto t a k o i na fizike o b j e k t e . M e h a n i z a m p r o
j e k c i j e k o j i m se s u b j e k t i v n i s a d r a j i p r e n o s e na o b j e k t i izgledaju k a o
da n j e m u p r i p a d a j u , n i k a d a ne poiva na inu volje i prenos, kao
p o s e b n i o b l i k p r o j e k c i j e , ne p r e d s t a v l j a n i k a k a v izuzetak od loga. Ne
m o g u sc svesno i n a m e r n o vrili p r o j e k c i j e , j e r bi se onda uvek z n a l o
da se p r o j e k t u j u sopstveni s u b j e k t i v n i s a d r a j i . U tom s l u a j u oni se
ne mogu p r c n e l i u o b j e k t , j e r sc zna da oni ve p r i p a d a j u n e k o m . U
s l u a j u p o s t o j a n j a p r o j e k c i j e , privid sa k o j i m se o v e k k o n f r o n t i r a u
o b j e k t u , p r e d s t a v l j a u s t v a r n o s t i iluziju. M e u t i m , p r e t p o s t a v l j a sc da
ono to se p o s m a t r a u o b j e k t u nije s u b j e k t i v n o g p o r e k l a , nego da

185

o b j e k t i v n o p o s t o j i . S t o g a p r o j e k c i j a paila u vodu k a d a se k o n s t a t u j c da
su naizgled o b j e k t i v n e i n j e n i c e u realnosti o b i n i s u b j e k t i v n i s a d r a j i .
T a d a se ovi s a d r a j i p r i k l j u u j u sopstvenoj psihologiji, pa ih nc m o e m o
vie pripisivati o b j e k t u . ( G W 18/1, 3 1 2 IT.)
(2) F e n o m e n prenoenja neizbena je oznaka svake dublje
a n a l i z e . J e r a p s o l u t n o je p o t r e b n o da l e k a r stupi u to blii odnos sa
p s i h i k i m r a z v o j e m p a c i j e n t a . M o g l o bi se rei da l e k a r u m e r i , u k o j o j
s h v a t a n a j i n t i m n i j e p s i h i k e s a d r a j e p a c i j e n t a , t j . a s i m i l u j c ih, biva
sa s v o j e s t r a n e , kao figura, integrisan u psihi p a c i j e n t a . K a d a k a e m ,
" k a o f i g u r a " , onda elim d a time n a z n a i m d a p a c i j e n t n e opaa l e k a r a
o n a k v i m k a k a v on j e s t e , nego da on u n j e m u vidi j e d a n od onih tipinih
l i k o v a k o j i su u n j e g o v o j p r e d i s t o r i j i bili toliko z n a a j n i . Te s l i k e iz
sennjn k o n t a m i n i r a j u l e k a r a , j e r o n d a j e povoda p a c i j e n t u d a o t k r i j e
svoje n a j i n t i m n i j e t a j n e . i n i se k a o da m o onih slika s e a n j a prelazi
na njega.
P r c n o s se s a s t o j i iz raznih p r o j e k c i j a k o j e su z a m e n a j e d n o g
s t v a r n o g psiholokog o d n o s a . O n e s t v a r a j u prividan odnos, pa ipak u
izvesnom t r e n u t k u on jc od velikog z n a a j a za p a c i j e n t a , kada se j o vie
pojaava njegova habitualnn slabost p r i l a g o a v a n j a putem intenzivnog
b a v l j e n j a prolou. S t o g a j e iznenadan prekid p r e n o s a uvek s k o p a n
sa k r a j n j e n e p r i j a t n i m i esto o p a s n i m p o s l e d i c a m a , j e r time p a c i j e n t
zapada u nepodnoljivo gubljenje odnosa. ( G W 16, 283)

TRANSCENDENTNA FUNKCIJA

Transcendentna funkcija nije nikakav filozofski pojam i ne

oznaava metafiziko saznanje, nego je psihika funkcija u procesu
individuacije. ivi simboli i oni koji ujedinjuju suprotnosti i aktivna
i m a g i n a c i j a , stvaraju sintezu izmeu svesti i nesvesnog a time i
prelaz od dosadanjeg stava ka proirenju svesti. U ovom psihikom
procesu odvija se kompenzatorski odnos izmeu svesti i nesvcsnog.

186

pri emu se ovek preputa idejama nesvesnog i pri tom pronalazi

p r v e n s t v e n o sadraje s a s n a n i m e m o c i o n a l n i m n a b o j e m ( 1 ) .
Neprekidnim suoavanjem sa nesvesnim, nastaje izvesna kontratenzija koja se sa svojim simbolima razreava u procesima fantazije
i snovima i time prevladava razdor izmeu svesti i nesvesnog. To
suoavanje se odvija celovito i iziskuje psihoterapeutski tretman i
ocelotvorenje linosti ( 2 ) .
(1) Odgovor se oevidno sastoji u u k i d a n j u dcobe izmeu
svesti i n e s v e s n o g . To se nc d o g a a t a k o to c svesna o d l u k a j e d n o
s t r a n o da osudi s a d r a j e nesvesnog, nego t a k o to c se spoznali njen
smisao za k o m p e n z a c i j u j e d n o s t r a n o s t i svesti i uzeti u obzir. T e n d e n c i j u
n e s v e s n o g i svesti i n e , n a i m e , o n a dva f a k t o r a o d k o j i h s e s a s t o j i
transcendentna

funkcija.

Onu

se nazivu

omoguava preluz sa jednog stava na drugi,

trunscencienlnom, jer organski

tj.

bez gubitka

nesvesnog.

K o n s t r u k t i v n i m e t o d p r e t p o s t a v l j a svesna s a z n a n j a k o j a i kod p a c i
j e n a t a p o s t o j e b a r p o t e n c i j a l n o , p a s e stoga mogu uiniti svesnim. A k o
l e k a r ne zna nita o tim m o g u n o s t i m a , onda on u tom smislu nc moe
nita p o b u d i l i u p a c i j e n t u , sem a k o sc l e k a r i p a c i j e n t z a j e d n i k i ne
posvete s t v a r n o m i z u a v a n j u tog p i t a n j a , io bi po pravilu t r e b a l o bili
i s k l j u e n o . ( G W 8, 145)
(2) Poto s u o a v a n j e sa k o n t r a p o z i c i j o m ima celovit k a r a k t e r ,
to sc iz n j e g a nita ne i s k l j u u j e . Sve je na t a p e t u , ak iako su svesni
s a m o f r a g m e n t i . P o m o u k o n t r a t r a n s f e r a dosad n e s v e s n i h s a d r a j a ,
svest se stalno p r o i r u j e ili, b o l j e r e e n o , moe se p r o i r i v a l i , a k o sc eli
potruditi oko sopstvene i n t e g r a c i j e . N a r a v n o , lo nije uvek s l u a j . I kada
ima dovoljno inteligencije za r a z u m e v a n j e postavljenih pitanja, ipak
moe doi do n e d o s t a t k a h r a b r o s t i i s a m o p o u z d a n j a ili je ovek, p a k ,
d u h o v n o i m o r a l n o i n e r t a n ili k u k a v i c a da se na (ome a n g a u j e . T a m o
gde p o s t o j e n e o p h o d n i p r e d u s l o v i , t a m o t r a n s c e n d e n t n a f u n k c i j a n i j e
samo d r a g o c e n a nadopuna p s i h o t e r a p c u l s k o m t r e t m a n u , nego paci
j e n t u daruje zapaenu prednost da vlastitim snagama doprinese
n a p o r i m a l e k a r a i t i m e da u t o j m e r i ne b u d e z a v i s a n od l e k a r a i
njegovog u m e a n a esto o b e s h r a b r u j u i n a i n . T o j c put o s l o b o e n j a
s o p s t v e n i m n a p o r i m a i n a l a e n j a h r a b r o s t i u p r i l a e n j u s a m o m sebi.
( G W 8, 1 9 3 )

187

TUMAENJE SNA

Tumaenje sna pomou analize pojedinih motiva i simbola

i pretresanjem smisla sna zajedno sa pacijentom, zauzima centralno
m e s t o u terapeutskom procesu. Jung ukazuje na to da nijedan
psiholog ili psihoterapeut nc moe da ispravno razume i rastumai
neki san primenom jedne teorije sna ili poznavanjem simbolike (1).
Za ispravno tumaenje sna vrlo je vana pomo snevaa, da bi se
lina iskustva sa stvarima ili licima u snu ispravno zahvatila. Na
primeru slike iz sna Jung pokazuje sto i raznovrsna iskustva sa njim
(2). Stoga sc, po pravilu, bez saradnjc snevaa nijedan san ne moe
prikladno resiti.
Prvi korak u U i m a e n j u sna jeste uspostavljanje konteksta
uporedivog sa lekarskom dijagnostikom. Pri tome se doznajc u kojoj
je specifinoj situaciji i u kakvom konfliktnom poloaju snivan taj
san. Onaj ko se nalazi na analizi ili terapiji, posmatrac sadanji san
u sklopu dotadanjeg niza snova. I sadanje telesno, duhovno i
duevno stanje s n e v a a , n j e g o v a iskustva na radnom mestu i,
naposletku, svi meuljudski odnosi, spadaju u taj kontekst. Sledci
vaan korak u tumaenju sna su asocijacije (priseanja) snevaa. Radi
daljeg tumaenja, koristi se potom uporedni materijal (amplifikacija)
iz bajki, mitova i drugih predanja oveanstva. Ovde je struno znanje
terapeuta od sutinskog znaaja (3).
Dok prilikom tumaenja sna mnogi ljudi imaju predstavu
da psihoterapeut na osnovu svog strunog znanja samo treba da obavi
prevoenje slika iz sna, kao to tuma ili prevodilac to ine uz pomo
znanja stranog j e z i k a , iz r e e n o g j a s n o proizlazi da se samo
saradnjom snevaa i njegovom ubeenom saglasnou sa zajedni-

188

 k o m interpretacijom, san m o e rastumaiti na zadovoljavajui

nain. Ako se uprkos iskrenim naporima terapeut i/ili sneva ipak
zabune u tumaenju sna i ne shvate tano njegov smisao i unutranju
istinu, onda sledee interpretacije sna koriguju i kompenziraju
pogrenu analizu.
(1) Iz log razloga s a m svojim u e n i c i m a uvek g o v o r i o : " U i t e
t o v i e m o e t e o s i m b o l i m a , ali p o l o m o p e t sve z a b o r a v i l e , k a d a
a n a l i z i r a t e neki s a n . " O v a j z a p r a k t i n e svrhe z n a a j a n s a v e t , sam s a m
uzeo za sopstveno p r a v i l o . On me uvek podsea na to da n i k a d a (ako
d o b r o n e m o g u s h v a t i t i san d r u g o g o v e k a d a bih g a m o g a o s a s v i m
ispravno tumaili. Time pokuavam da suzbijeni bujicu sopstvenih
a s o c i j a c i j a i r e a k c i j a k o j e bi i n a e mogle, po svoj prilici, odneli prevagu
nad n e s i g u r n o u i n e o d l u n o u mog p a c i j e n t a . Poto jc za a n a l i l i a r a
od n a j v e e g z n a a j a da to t a n i j e r a z a b e r e s p e c i j a l n u p o r u k u jednog,
sna (doprinos nesvcsnog u korist svesti), vano je da se sadraj sna
istrauje sa k r a j n j o m tcmcljitou. (DerMensch urniseineSvmbole, str. 56)
(2) Velika j e F r o j d o v a zasluga u t u m a e n j u s n o v a . O n j e , pre
svega, utvrdio da bez snevaa nc moemo preduzeti n i k a k v o t u m a e n j e .
R e i k o j e ine izvest a j o snu ne s a m o da u sebi nose nekakav s m i s a o ,
nego su i v i e z n a n e . A k o n e k o s a n j a sto, onda se jo zadugo nc zna la
kod snevaa znai taj p r e d m e t , iako re " s t o " izgleda d o v o l j n o j e d n o
z n a n o . N a i m e , mi ne z n a m o j e d n u stvar, i to da je taj " s l o " upravo o n a j
z a k o j i m j e sedeo njegov otac k a d a j e snevau u s k r a i v a o svaku dalju
f i n a n s i j s k u p o m o i, k a o n i t a r i j u , izbacio ga iz k u e . S j a j n a povrina
tog stola o d r a a v a se na n j e g a kao simbol n j e g o v e k a t a s t r o f a l n e
n e s p o s o b n o s t i u svesti d a n a k a o i u snu noi. To je ono to na sneva
p o d r a z u m e v a pod r e j u " s t o " . Z a t o n a m j e p o t r e b n a p o m o s n e v a a d a
bi smo v i e s t r u k a z n a e n j a rei ograniili na ono to jc b i t n o i u v c r l j i v o .
S v a k o ko nije bio prisutan moe da s u m n j a da taj " s l o " oznaava munu
osnovnu t a k u u ivotu s n e v a a . M c u l i m , sneva u to nc s u m n j a a nc
s u m n j a m n i j a . J a s n o j e d a j c t u m a e n j e sna u p r v o m redu d o i v l j a j
k o j i b a r za dve osobe postoji bez p o g o v o r a . ( G W 8, 5 3 9 )
(3) U s p o s t a v l j a n j e k o n t e k s t a j c j e d n o s t a v a n , gotovo m e h a n i k i
posao k o j i i m a samo pripremno z n a e n j e . P o t o n j e u s p o s t a v l j a n j e j e d n o g
itljivog t e k s t a , n a i m e s t v a r n a interpretaciju sna, po pravilu je k o m p l i -

189

k o v a n z a d a t a k . O n p r e t p o s t a v l j a psiholoko ( i i v l j a v a n j e , s p o s o b n o s t
k o m b i n o v a n j n , intuiciju, poznavanje sveta i ljudi i prvenstveno
specifinu znunjii,

pri e m u jc p o s e b n o v a n o

proireno poznavanje

s t v a r i i i z v e s n a " i n t e l i g e n c i j a s r c a " ( i n t e l l i g c n c e du c o e u r ) . Sve ove

p r e t p o s t a v k e , u k l j u u j u i i ove p o s l e d n j c , v a e i za ve/inu lekurske
dijagnostike u o p t e . Z a r a z u m e v a n j e sna n i j e u o p t e p o t r e b n o e s t o
u l o . Ali je p o t r e b n o m n o g o vie od p r a z n i h e m a , k a k v e n a l a z i m o u
v u l g a r n i m s a n o v n i c i m a ili k o j e sc r a z v i j a j u stalno pod u l i c a j e m r a z n i h
p r e d u b e e n j a . Stereotipno izlaganje motiva sna treba odbaciti:
o p r a v d a n a s u s a m o o n a z n a e n j a s p e c i f i n e v r s t e k o j a s c mogu u s t a
noviti b r i l j i v i m u s p o s t a v l j a n j e m k o n t e k s t a . a k i k a d i m a m o veliko
iskustvo u ovoj oblasti, i p a k smo uvek iznova prisiljeni da pred s v a k i m
snom p r i z n a m o svoje n e z n a n j e i da se, odustajui od svih p r e d u b e e n j a ,
p r i p r e m i m o na neto sasvim n e o e k i v a n o . ( G W 8, 5 4 3 )

VELIKA MAJKA
Pod pojmom Velike Majke u analitikoj dubinskoj psiho
logiji se podrazumeva specifian aspekt arhetipa majke i slike majke.
Velika Majka je delotvorna praslika psihe, koja se ne moe izvesti
iz konkretnih iskustava sa majkom. Pojam je preuzet iz istorije
religije i slui za oznaavanje transpersonalnih simbola, kao to su,
na primer, boginje majke (1).
Za afirmaciju pojma Velike M a j k e posebno je zasluan
poznati Jungov uenik Erih Nojman iz Izraela ( 2 ) . Ovaj autor je
koncipirao sledea dva karakteristina i simbolina oblika Velike
M a j k e , n a i m e njen " e l e m e n t a r n i k a r a k t e r " i " t r a n s f o r m a c i o n i
karakter". Pod prvim, Nojman podrazumeva sva elementarna ivotna
iskustva, kao to su: biti roen i odgajan od majke, uivati njenu
zatitu, ali i da ona vlada vama i vrsto vas dri. Bogat slikovni

190

materijal iz najstarije istorije kulture oveanstva potvruje ele

mentarni karakter enskog: boginje iz praistorije i brojni simboli iz
vremena matrijarhata, posude, simbolika grudi, seksualna simbolika
itd. N e g a t i v n e simbole ine strana i ljudoderna m a j k a , grob i
podzemni svet.
Transformacioni karakter Velike Majke dolazi do izraaja
u o n i m p s i h o d i n a m i n i m elementima i faktorima koji izazivaju
neprestane promene,

veito umiranje i

nastajanje.

Nasuprot

konzervativnoj tendenciji elementarnog karaktera transformacija

u z r o k u j e d i n a m i n u p o k r e t n o s t , promenu i p o n o v n o r o d j e n j c .
Simboli za ovo su boginje sudbine, svetenice i amankc. U miste
rioznim kultovima ritualno se obavljaju mistina svadba i ponovno
roenje.
( 1 ) P o j a m V e l i k e M a j k e vodi p o r e k l o i z i s t o r i j e r e l i g i j e i
o b u h v a t a r a z l i i t a i s p o l j a v a n j a tipa b o g i n j e m a j k e . O n se, u p r v o m
redu, uopte nc tie psihilogije, budui da sc slika Velike M a j k e u lom

obliku

j a v l j a u p r a k t i n o m iskustvu veoma r e l k o i pod sasvim posebnim

u s l o v i m n . T a j s i m b o l j e , r a z u m e se, d e r i v a t a r h e t i p a m a j k e . A k o s e
usudimo da i s t r a u j e m o pozadinu slike Velike M a j k e sa psiholoke
s i r a n e , o n d a m o r a m o n e m i n o v n o d a z a o s n o v u svog p o s m a t r a n j a
u z m e m o z n a t n o optiji a r h e t i p m a j k e . (GVV' 9/1, 148)
(2) K a d a a n a l i t i k a psihologija govori o praslici ili o a r h e t i p u
Velike M a j k e , ona se ne odnosi na neto k o n k r e t n o u p r o s t o r u i
v r e m e n u , nego na u n u t a r n j u sliku k o j a dela u l j u d s k o j psihi. S i m b o l i n i
i z r a z ovog p s i h i k o g f e n o m e n a i n e f i g u r e i likovi v e l i k i h e n s k i h
b o a n s t a v a , k o j e je oveanstvo predstavilo u svojoj umetnosti i u svojim
mitovima.
N a s l u p ovog a r h e t i p a i njegova delotvornosl mogu sc p r a t i l i
k r o z celu i s t o r i j u o v e a n s t v a , j e r se on m o e d o k u m c n l o v a t i u o b i
a j i m a , m i t o v i m a i s i m b o l i m a iz r a n o g p e r i o d a o v e a n s t v a - ba k a o
i u snovima, fantazijama i stvaralakim oblicima zdravog i bolesnog
o v e k a n a e g v r e m e n a . R a d i p o j a n j a v a n j a o n o g a to a n a l i t i k a
p s i h o l o g i j a p o d r a z u m e v a pod a r h e t i p o m , m i s m o i s t r a i v a l i n j e g o v u
d i n a m i k u ili e m o c i o n a l n u k o m p o n e n t u , njegovu s i m b o l i k u , s a d r a j n u
komponentu i strukturu.

191

D i n a m i k a i d e l o v a n j e a r h e t i p a izraava se, izmeu ostalog, u

e n e r g e t s k i m p r o c e s i m a u n u t a r psihe k o j i se o d v i j a j u u nesvesnom, k a o
i izmeu nesvesnog i svesti. Ovo sc d e l o v a n j e m a n i f e s t u j e u pozitivnim
i n e g a t i v n i m e m o c i j a m a , u f a s c i n a c i j a m a i p r o j e k c i j a m a , ali i u s t r a h u ,
o s e a n j u n a d j a a v a n j a sopstvenog Ja i u m a n i j s k i m s t a n j i m a uzvienosti, ali i d e p r e s i j e . S v a k o r a s p o l o e n j e k o j e o b u h v a t a celovitu linost
i z r a z je d i n a m i k o g d e l o v a n j a nekog a r h e t i p a , nezavisno od toga da li
s v e s t o v e k a to r a s p o l o e n j e p r i h v a t a ili o d b a c u j e , da li o n o o s t a j e
n e s v e s n o ili z a h v a t a s v e s t . ( E . N e u m a n : Die Grosse

Muller,

VV'altcr,

Oltcn 1974, slr.19)

ZLO

Iako pojam zla ne spada u jungovske termine, uvrstili smo ga

zato s t o j e Jung tom pojmu dodao neto novo i usmeravajue. Cepanjc
jezgra, atomske bombe i rakete danas nas, na posebno zastraujui
nain, suoavaju sa razornim snagama zla (1). Jung se estoko branio
od prilino rairenog shvatanja prema kojem jc zlo samo nepostojanje
dobrog i i m e se negira realnost zla. Jung jc dalje kritikovao
hriansko shvatanje i teoloku formulu, prema k o j o j zlo znai
nedostatak dobrog (privatio boni ) i pie: "Klasina formula liava

zlo apsolutnog postojanja i pretvara ga u Scnku ..." (2). Koliko realno

p r i z n a j e m o realnost zla, tako moramo i da postupamo s n j i m .
Crkveno uenje o Satani Jung smatra adekvatnim i u n j e g o v i m
m i t o l o k i m izraajnim o b l i c i m a , da bi se opisala zla sila u n e
svesnom. Ono predstavlja onu snagu bez koje je dobro nepojmljivo.
Nesvesno je po Jungu i izvor dobra i ishodite zla (3).
(1) S a t a n a naeg v r e m e n a j c neto s t r a n o ! K a d p o g l e d a m o n a
n a u s a d a n j u s i t u a c i j u , n e m o e s c p r e d v i d e t i ta s e j o sve m o e
dogoditi. R a z v o j e n e u m i t n o i d a l j e tei. S v e b o a n s k e sile k o j e se stiu

192

u stvaranju postepena sc stavljaju u ruke oveka. C e p a n j e jezgra je

veliki d o g a a j i t a d i n o v s k a s n a g a p r e p u t e n a j e o v e k u . K a d a j e
O p e n h a j n i e r po prvi put p r a t i o p r o b u a t o m s k e b o m b e , pale su mu na
um rei iz

speva Bagavadgila " . . . s v e t l i j a od h i l j a d u s u n a c a " . Sile k o j e

d r e svet na okupu dospele su u ruke o v e k a , tako da on dolazi a k na

i d e j u o v e s l a k o m suncu. Sile b o a n s k e dospele su u n a e r u k e , u n a e
slabane ljudske ruke. To nije stvar za izmiljanje. R e je o silama koje
nisu s a m e po sebi zlc,ali u r u k a m a oveka p r e d s t a v l j a j u veliku opasnost,
posebno u r u k a m a zlog oveka. T r e b a li zlo da p o s t a n e r e a l n o s t u n a e m
s t v a r n o m svelu k o j i s e moe doiveli i k o j i j e z a n a s p r i m a r a n ? Z l o j e
s t r a n a s t v a r n o s t ! I ono je to u ivotu s v a k o g p o j e d i n c a . e l i m o li da
princip zla p o s m a l r a m o k a o neto s t v a r n o , onda se to m o e , isto t a k o
d o b r o , nazvali S a l a n o m . M e n i lino teko pada da j o s m a t r a m vaeom
i d e j u o p r i v a l i o boni. ( G W 1 0 , 8 7 9 )
(2) N a ovo p i t a n j e o d g o v a r a h r i a n s k o s h v a t a n j e d a j c z l o
privalio boni.

Ova

klasina

formula

liava

zlo n j e g o v e

apsolutne

e g z i s t e n c i j e i p r e t v a r a ga u S e n k u , i j e r e l a t i v n o p o s t o j a n j e zavisi od
svetlosti. D o b r u se, naprotiv, p r i d a j u pozitivnost i s a d r a j . P s i h o l o k o
iskustvo p o k a z u j e d a " d o b r o " i " z l o " ine p a r suprotnosti takozvanog
m o r a l n o g suda k o j i , kao takav, ima svoje poreklo u oveku. S u d se moe,
k a o to j e p o z n a l o , doneli s a m o onda k a d a j e n j e g o v s a d r i n s k i p a n d a n
isto t a k o r e a l n o m o g u . P r i v i d n o m z l u s e m u e p r o l i v s l a v i t i s a m o
p r i v i d n o d o b r o , a n e m a t e r i j a l n o zlo moe s a m o da o d u d a r a od t a k o e
n e m a t e r i j a l n o g d o b r a . B i v s t v u j u e stoji n a s u p r o t n e b i v s t v u j u e m , ali
nikako

bivstvujue

dobro

nasuprot

nebivstvujuem

zlu, j e r

to

p r e d s t a v l j a contrudiciio in adjeeto i o b r a z u j e n c s a m c r l j i v o s t n a s u p r o t
b i v s t v u j u e m d o b r u : n e b i v s t v u j u e ( n e g a t i v n o ) zlo moe s t a j a t i s a m o
n a s u p r o t n e b i v s t v u j u e m ( n e g a t i v n o m ) d o b r u . A k o se za zlo tvrdi da
je ono s a m o privalio boni, o n d a se t i m e n e g i r a s u p r o t n o s t d o b r a i zla
u o p t e . Ali k a k o s e u o p t e m o e g o v o r i t i o " d o b r u " , a k o n e p o s t o j i
" z l o " ? K a k o se moe govoriti o " s v e t l o m " bez " m r a n o g " , o o n o m e to
j e " g o r e " b e z onog " d o l e " ? Neizbeno j e d a d o b r o d o b i j e svoju s a d r a j
da bi se to isto uinilo sa z l o m . A k o zlo ne d o b i j e svoj s a d r a j , onda se
d o b r o p r e t v a r a u S e n k u , j e r se nita ne m o r a b r a n i t i od m a t c r i j a l i z o v a n o g p r o t i v n i k a , ve s a m o p r o l i v S e n k e , p r o t i v o b i n e privalio boni.

193

T a k v o gledanje loe se u k l a p a u stvarnost k o j a sc moe p o s m a t r a l i . (G\V

11, 247)
(3) C r k v a ima u e n j e o S a t a n i , j e d n o m zlom p r i n c i p u , koji sc
r a d o z a m i l j a k a o s p o d o b a sa n o g a m a j a r c a , rogovima i r e p o m . To je
slika p o l u o v e k a , p o l u i v o t i n j e i b o g a p a k l a , k o j i j e , izgleda, i z b e g a o
d i o n i z i j e v s k e m i s t e r i j e , slika j o uvek p o s t o j e e g p r i s t a l i c e g r e n o g i
radosnog paganstva. Ta slika je izvrsna i

precizno karakterie

groteskno-jezivi aspekt nesvesnog, k o j e m ovek nije doskoio i koji stoga

j o istrajava u prvobitnom stanju nesputane divljine. Danas se verov a t n o n i k o vie ne u s u u j e da tvrdi da je evropski ovek j a g n j e u k o m e
nc ui a v o . P r e d oima svih nas su d o k u m e n t i ovog v r e m e n a , k o j e po
d i m e n z i j a m a o d v r a t n o s t i prevazilazi sve to su r a n i j a v r e m e n a postigla
sa s v o j i m o s k u d n i m s r e d s t v i m a .
K a d a bi n e s v e s n o , k a o to bi to mnogi eleli, bilo s a m o zlo,
o n d a bi s i t u a c i j a b i l a j e d n o s t a v n a i put bi bio j a s a n - o v e k bi i n i o
d o b r o , a i z b e g a v a o zlo. Ali ta je dobru a ta zlo? Nesvesno n i j e s a m o
p r i r o d n o i zlo, nego i izvorite n a j v e e g d o b r a . ( G W 1 6 , 3 8 8 f.)

194

POGOVOR

Karl Gustav Jung je u svom klasinom dclu Psiholoki tipovi

( 1 9 2 1 ) , i j e se prvo izdanje pojavilo gotovo prc osam decenija,
napisao posebno poglavlje o definicijama pojmova, koje, istorijski
gledano, predstavlja prvi leksikon jungovskih pojmova, a ija je
funkcija da j a s n o istakne ta Jung podrazumeva pod odreenim
pojmom, kako bi se izbegli nesporazumi prilikom itanja i proua
vanja njegovog dela.
1

J u n g u tom smislu istie da se, posebno u psiholokim

radovima, ne m o e dovoljno oprezno postupiti sa p o j m o v i m a i
izrazima, j e r ba u oblasti psihologije, vie nego igde, nalazimo na
najvei broj razlika u znaenju pojmova to, ne retko, prouzrokuje
velike nesporazume. Ovo, meutim, ne proizlazi samo otuda s t o j e
psihologija relativno mlada nauka, ve stoga to sc itaocu iskustveni
materijal, odnosno materijal naunog istraivanja, ne moe "konkre
tno staviti na uvid".
Shodno tome, im napustimo oblast u k o j o j se injenice
registruju pomou merc i broja, upueni smo, prema recima J u n g a ,
samo na pojmove koji zamenjuju meru i broj, pa zato "odreenost
koju mere i brojevi pruaju posmatranoj injenici moe biti neodre
ena samom odreenou pojma. Ali, kao to je svakom ispitivau
u toj oblasti dobro poznato, dananji psiholoki pojmovi pate od vrlo
2

1 Karl Gustav Jung: Psiholoki tipovi, "Matica srpska", Novi Sad, 1977.
2 Ibid.
3 Ibid.

195

velike neodreenosti i vieznanosti, tako da se ljudi uzajamno mogu

jedva da razumeju."
Meutim, da bi smo doli do pouzdanih pojmova, kao to
tvrdi J u n g " , neophodan je rad mnogih, a donekle i consensits
genitum, a kad to nije mogue odmah postii, svaki pojedinani
ispitiva mora se potruditi da svojim pojmovima da izvesnu vrstinu
u odreenosti, tanije logiku uokvirenost, a to e se na najbolji nain
postii tako to e objasniti znaenje svih pojmova koje upotrebljava,
tako da svako moe shvatiti ta tim pojmom eli rei. Na taj nain
bie izbegnuti terminoloki nesporazumi, koji, kao stoje poznato,
mogu imati i imaju u svim naunim oblastima, a posebno u savrcmenoj psihologiji, negativne posledice .
5

Sve ovo nalazi svoju punu potvrdu u Jungovom dodatku

definicija pojmova u okviru njegovih Psiholokih tipova k a o i u
Leksikonu osnovnih jungovskih pojmova ( 1 9 8 8 ) , kojeg jc priredio
poznati vajcarski psihoterapeut Hclmut I l a r k , koji predstavlja
j e d n o g od vodeih poznavalaca Jungovog u e n j a , to sainjava
neophodni preduslov za stvaranje jednog ovakvog renika, koji je
proizaao iz dubinsko-psiholokog itanja celokupnog Jungovog
opusa.

4 Ibid.
5 Tako, na primer, jedan isti pojam, uzmimo pojam Ega, po svom opsegu i
znaenju se razlikuje u okviru Frojdove psihoanalize, Sondijeve Schicksal-analize i
Jungove analitike psihologije. Frojd, kao stoje poznato, govori o Egu kao "majestetu",
koji nije samo pasivan posmatra i receptor, ve mnogo vie i znaajnije od toga:
integriua centralna instanca linosti koja u prvom redu omoguava adaptaciju i
samoodranje individue; Sondi govori o Ego kao "pontifexu", kome pripada najvia
vlast i najvie dostojanstvo u okviru linosti, sve dotle dokuspeno funkcionie, u smislu
istovremenog udovoljavanja zahteva Ida, Super-Ega i realnosti. Uprkos injenici da
Jungovo uenje pripada dubinskoj psihologiji, Jung ograniava Ego iskljuivo na polje
svesti tako da Ego predstavlja faktor svesti par excellence. On kasnije uvia nunost
proirenja polja Ega koje naziva Selbst i koji, za razliku od Ega kao centra svesti,
predstavlja centar psihikog totaliteta, jer obuhvata i svestan i nesvestan deo linosti.

196

Ovaj Leksikon Jungove analitike psihologije, prema recima

Helmuta Harka, obraa se italakoj publici u dvojakom obliku: s
j e d n e strane se u k r a i m prilozima prezentuju i popularnim i
razumljivim jezikom objanjavaju osnovne misli dotinog pojma, a
s druge strane mogu se potom proitati izvesni citati iz samog
Jungovog dela, k o j i takoe imaju za cilj da nas uvedu, na j e d a n
autentian nain, u delo velikog analitiara, odnosno u sutinu
njegovih osnovnih pojmova. Jer mnogi pojmovi Jungove analitike
psihologije, kao to su: kolektivno nesvesno, arhetip, individuacija,
Anima i A n i m u s , kompleksi i tako dalje, predstavljaju bazu za
razumevanje psihikog ivota oveka u svetlu Jungove psihologije
a takoe i kao pomo za razumevanje linih ivotnih problema.
Jungova analitika psihologija, pored Frojdove psihoanalize i
Sondijeve Schicksal-analize, predstavlja jezgrovm' pravac u okviru
s a v r e m e n e dubinske p s i h o l o g i j e . Ova i n j e n i c a j e uslovila
trodimenzionalnu interpretaciju dubinsko-psiholokih fenomena,
odnosno u svetlu individualno, kolektivno i familijarno nesvesnog.
Prema tome, svako ko danas eli da se bavi dubinskom psihologijom
mora, kao to s pravom istie S o n d i , dobro poznavati sva tri "jezika
nesvesnog": "jezik simptoma" koji izraava konflikt u individualno
nesvesnom, " j e z i k s i m b o l a " k o j i izraava arhetipske procese u
kolektivno nesvesnom i "jezik izbora" koji izraava "zahteve predaka
u f a m i l i j a r n o n e s v e s n o m " . Zbog toga psihoanaliza predstavlja
ontogeniju;
a n a l i t i k a p s i h o l o g i j a predstavlja arheologiju; a
6

Schicksal-analiza

"humanu genetiku" nesvesnog .

7

6 Leopold Sondi: Ich-Analyxe, Hans Ilubcr, B c m 1956.

7 Edipovska incestuozna vezanost izmeu majke i sina, oca i erke, na primer,
ne zasniva se samo na individualnim doivljajima, ve pored individualne i arhetipske
ima i familijarno projektovnu, to jest genotropsku osnovu. Stoga se Edipov i Kainov
kompleks, kao i svi dubinsko-psiholoki fenomeni, koji imaju korena u sva tri sloja
nesvesnog, mogu tek onda pravilno i potpuno shvatiti kada se, kao i snovi, tro
dimenzionalno interpretiraju, tako da budu sinhrono razmotreni u svetlu individualnog,
kolektivnog i familirajno nesvesnog.

197

Prema tome, sva ova tri jezgrovna dubinsko-psiholoka

pravca imaju i svoju sasvim specifinu terminologiju, koja se ne samo
meusobno razlikuje, ve i dubinsko-psiholoki dopunjava, tako da
predstavlja j e d n u dubinsko-psiholoku celinu. Stoga se ne srne
zaboraviti poznata injenica da j o nikad jedna nauka ili uenje
uopte, nije ostalo delotvorno bez divergentnih teorijskih stanovita,
j e r " b e z suprotnosti nema ravnotee ni sistema s a m o r e g u l a c i j e "
( J u n g ) , i u okviru psihikih fenomena i procesa, i u okviru nauke i
meusobnih odnosa pojedinih uenja, ukljuujui tu i terminologiju
tih uenja.
8

Zato bi bilo uputno da se prevede na na j e z i k poznati

leksikon Osnovni psihoanalitiki pojmovi
Umberta N a h c r e , koji
predstavlja ne samo temeljan uvod u terminologiju Sigmunda Frojda,
ve nam daje i proces formiranja psihoanalitike teorije, a time i
istorijski razvoj psihoanalitikih p o j m o v a . Osim toga, postoji i
leksikon Schicksal-analitikih pojmova, koji je objavljen u okviru
S o n d i j e v o g instituta u Cirihu. T i m e bi smo dobili kompletnu i
kompetentnu terminologiju jezgrovnih pojmova dubinske psiho
l o g i j e , k o j i predstavljaju j e d n u dubinsko-psiholoku celinu za
potpuno razumevanje dubinske psihologije uopte.
9

Meutim, Leksikon osnovnih jungovskihpojmova nema ni

opseg ni oblik enciklopedijskog renika, niti sadri istorijski razvoj
osnovnih Jungovih pojmova, kao to jc to sluaj sa leksikonom
Osnovnih psihoanalitikih pojmova Umberta Nahcre, j e r je njegov
zadatak mnogo skromniji i obuhvata sve bazine jungovske pojmove,
odnosno pojmove Jungove analitike psihologije. Ovo jc od posebnog
znaaja, budui da se Jungova terminologija svakim danom kod nas
sve vie upotrebljava, nc samo u strunoj literaturi, ve i u svako8 K.G. Jung: O psihologiji nesvesnog, (Odabrana dela, knjiga 2), "Matica
srpska". Novi Sad, 1977.
9 llumberto Nagera (Ilerausg.): Psychoanalytische Grundbegriffc, Fischer
Verlag, Frankfurt am Main, 1974.

198

dnevnoj konverzaciji obrazovanih laika, esto pogreno i nedovoljno jasna

shvaena, pa e ovaj Leksikon omoguiti da se adekvatno shvate i
primene osnovni Jungovi pojmovi, a time i njegovo nauno delo koje
stie, i kod nas i u svetu, sve vei znaaj i sve veu popularnost.
S obzirom na injenicu da su se kod nas jo pre dve decenije
pojavila odabrana dela K . G . Junga a u novije vreme, odnosno pre
nekoliko godina, u okviru biblioteke Terra Jungiana, dva znaajna
J u n g o v a dela, k a o i n e k o l i k o m o n o g r a f i j a J u n g o v i h u e n i k a i
sledbenika, ovaj i ovakav Leksikon je bio neophodan naoj kulturnoj
j a v n o s t i , ne samo zato to on predstavlja klju za razumcvanje
Jungove analitike psihologije, ve i stoga to e redukovati termino
loku zbrku koja vlada kod nas, i meu laicima i meu strunjacima,
u vezi sa jungovim osnovnim pojmovima kao to su: kolektivno
nesvesno, arhetip, A n i m a , Animus, Sopstvo, Senka, proces indi
viduacije, kompleksi, aktivna imaginacija i sinhronicitet, na primer.
Moda nigde kao prilikom stvaranja leksikona, ne vai
poznata misao Isidore S e k u l i " : "... do tanke dlake raspraviti neku
realnost (ili p o j a m ) , i onda tako raspravljenu ponovo je sastaviti,
sintetisati, sada svu osvetljenu iznutra, jasnu, prozranu", a onoga
koji to moe Isidora Sekuli naziva klasikom. Ova mudrost Isidore
Sekuli ide u prilog stare i poznate misli "da bogovi onom koga mrze
10

10 U izdanju "Matice srpske" objavljena su odabrana dela K.GJunga (1977),

koja su dopunjena sa dve znaajne Jungove knjige: Aion (199G) i Alkemijske studije
( 1 9 9 7 ) , u okviru biblioteka Terra Jungiana a u izdanju "Atosa" iz Beograda,
zahvaljujui entuzijazmu Dubravke Opai-Kosti, u ijoj se redakciji i superviziji, u
izdanju "Ezoterije" iz Beograda, pojavilo nekoliko znaajnih monografija Jungovih
sledbenika: O snovima i smrti (1994) od Mari Luize fon Franc, Jung. sinhronicitet i
ljudska sudbina (1994) od Ajra Progofa, Jung i politika (1994) od Vladimira Odajnika,
Jungovo tumaenje snova (1995) od Dcmsa 1 lola, i najzad u izdanju izdavake kue
"Medison" iz Beograda Jungov put individuacije (1996) od Jolande Jakobi; sa
napomenom da se u izdavakoj kui "Atos" nalazi u pripremi Jungovo delo Mvsterium
conjunetionis.
11 Isidora Sekuli, Sluba. O kritikim izdanjima. "Matica srpska", Novi Sad,
1966.

199

daju da sastavi r e n i k " , j e r to predstavlja jednu od najkomplikovanijih delatnosti. I ukoliko je "do tanke dlake" raspravljenija neka
realnost ili pojam u nekom reniku, utoliko su p o j m o v i j a s n i j i i
renik kvalitetniji.
12

Zato je u ovom kontekstu i neophodno i profesionalno

korektno ukazati na dva veoma znaajna psiholoka rcnika naih
a u t o r a " , k o j i su zajedno sa ovim Leksikonom popunili dugo
godinju prazninu u toj oblasti, tako da sva tri leksikona na neki
nain predstavljaju jednu veoma upotrebljivu komplementarnu celinu
u kojoj je integrisano opte i specijalno, i to u smislu optih, zatim
psihoanalitikih i najzad jungovskih psiholokih pojmova.
13

Na kraju, trebalo bi istai da je Leksikon osnovnih jungov

skih pojmova dobrodoao i naoj strunoj i iroj javnosti, j e r ga mogu
koristiti ne s a m o psiholozi, psihoterapeuti, lekari, defektolozi,
sociolozi i pedagozi, ve i svi oni koji se interesuju za Junga i njegovo
uenje koje, kao to smo ve istakli, osim Frojdove psihoanalize i
Sondijeve Schicksal-analize, predstavlja osnovu savremene dubinske
psihologije.
Mart 1 9 9 8 . godine
Ivan Nastovi

12 Quem dii odere, lexicographium facere.

13 Dragan Krsti: Psiholoki renik, tree, dopunjeno izdanje, "Savremena
administracija", Beograd, 1996.
14 arko Trcbjcanin: Leksikon psihoanalize, "Matica srpska", Novi Sad, 1996.

200

Karl Gustav Jung (1875 - 1961) bio je ef Psihijatrijske

klinike i docent na Univerzitetu u Cirihu. Radi istraivanja
starih kultura, preduzimao je ekspedicije u Afriku, Arizonu
i Indiju. Pored svoje kasnije privatne lekarske prakse bavio
se iscrpno mitologijom, alhemijom, istorijom religije,
okultizmom i parapsihologijom. U periodu 1935 - 1943,
bio je profesor na Visokoj konfederalnoj tehnikoj koli u
Cirihu, od 1943. god. profesor Medicinske psihologije na
Univerziteta u Bazelu, da bi 1948. godine osnovao Jungov
institut u Kisnahtu kod Ciriha.

Helmut Hark
Leksikon osnovnih
jungovskih pojmova
Za

izdavaa

Miroslav Dereta
Glavni urednik
Dijana Dereta
Urednik
Ivan Nastovi
Pogovor
Ivan Nastovi
Likovno grafiki urednik
David Dereta
Struna redaktura
Nada Orli
Lektura i korektura
Jelena Kosanovi
ISBN 86-7346-037-9
Tira
1.000 primeraka
Beograd 1998.
Izdava
Grafiki atelje DERETA
Vladimira Rolovia 3 0 , 11030 Beograd
tel./faks: 0 1 1 / 5 1 2 - 2 2 1 , 512-461
Knjiara DERETA, Knez Mihailova 46
tel.: 011/181-345
tampa

Cm
DEKETA

CIP - KaTanortnanHJa y ny6nHKauHJH

Hapo^Ha 6 n 6 j m o T C K a C p 6 n j c , Ecorpa;i
1 5 9 9 6 4 2 JVHT K

(031)

XAPK, XCJIMVT

Leksikon osnovnih jimgovskih pojmova /

Hclmut Hark ; preveo sa ncmakog Zoran
Jovanovi ; (pogovor IvanNastovi). Beograd : Dcreta, 1998 (Beograd : Dcrcta). 2 0 0 str. ; 18 c m . - (Biblioteka Savrcmcna
psihologija ; kolo 1, k n j . 1)
Prcvod dela: L c x i k o n Jungscbcr Gmndbcgriffc.
- Tira 1000. - Pogovor: str. 1 9 5 - 2 0 0 ,
ISBN 86-7346-037-9
a) Jym-, Kapji TycTaB ( 1 8 7 5 - 1 9 6 1 ) HCKCHKOHH

ID=66893580