Devizno ili medjunarodno triste je deo ukupnog finansijskog trita na kojem se prema utvrenim uslovima i

pravilima trguje stranim valutama, odnosno razmenjuju devize. Osnovni zadatak mu je da snabdeva uesnike stranim
sredstvima plaanja za plaanje uvoza i izvoza. Devizni kurs se formira, kao i cena svakoj drugoj robi, pod uticajem
ponude i tranje i predstavlja cenu jedne jedinice strane valute izraenu brojem jedinica domae valute.
Devizno trite ne postoji kao organizovano centralno mesto trgovanja, ve ga ini svetska mrea uesnika
medjusobno povezanih savremenim komunikacijskim sredstvima. Trgovanje se odvija na specijalizovanim deviznim
berzama i u sastavu medjusobno povezanih banaka, to objedinjeno ini 24-satno svetsko devizno trite. Najvaniji
uesnici su velike komercijalne banke, brokeri i dileri, specijalizovani za trgovinu devizama, komercijalni kupci deviza
multinacionalna kompanija, centralne banke. Najvei promet obavlja se preko specijalizovanih brokera devizama na
medjubankarskom tritu, koji povezuju banke uz nisku proviziju. Velike komercijalne banke su Market makersi, tog
trita, spremni u svakom trenutku kupiti ili prodati devize po odreenoj ceni.
Preduzea, manje banke i filijale stranih banaka ne sudeluju na deviznom tritu direktno, ve se stranim
sredstvima plaanja snabdevaju preko otvorenih kreditnih linija kod velikih banaka.
Svetski finansijski cenrti ujedno su i najvaniji centri trgovanja devizama (New York, London, Zurich,
Frankfurt, Tokio).

1. FINANSIJSKO TRITE I NJEGOVA MORFOLOGIJA

Trite je institucionalno ureen ambijent u kome se odvija proces razmene dobara i usluga. Institucionalna
ureenost znai da su na njemu definisana pravila igre po kojima se odvijaju procesi razmene. Trita kao
mehanizma koordinacije ekonomske aktivnosti ima sledee osnovne funkcije: informativnu, alokativnu, distributivnu i
selektivnu.
Finansijsko trite se posmatra kao organizovani prostor sa svim elementima neophodnim za njegovo
funkcionisanje , tano odreeno vreme, pravila i uzanse kupoprodaje na kome se organizovano susreu ponuda i
tranja finansijskih sredstava i na kome se u zavisnosti od ponude i tranje organizovano formira njihova cena.
Vrste finansijskog trita
Prema predmetu poslovanja finansijska trita dele se na:
Novana trita
Investiciono trite ili trite kapitala
Devizno trite
Novano trite je kupoprodaja finansijskih sredstava na kratak rok . Na njemu se pojavljuju dva
instrumenta: 1. kupovina i prodaja hartija od vrednosti od ovlaenih dravnih ili bonitetno sposobnih organizacija
2. kupoprodaja novca ili uzimanje kratkoronih kredita.
Osnovni kriterijum je mogunost brze zamene odreenog instrumenta za novac.
Novano trite moe biti: kreditno, eskontno, lombardno, devizno, iralno i trite hartija od vrednosti [3].

Investiciono trite ili trite kapitala je kupoprodaja finansijskih sredstava na dugi rok (trgovina
dugoronih hartijama od vrednosti i drugim vrednosnim papirima). Onaj koje su potrebna finansijska sredstava moe
se odluiti da do investicionog kapitala doe emitovanjem akcija, obveznica deonica, i drugih dugoronih hartija od
vrednosti. Razvijeno investiciono trite omoguava da preduzea brzo menjaju hartije od vrednosti i tim putem
dolaze do finansijske strukture koja im najvie odgovara. Osnovni kriterijum finansijskih transakcija je profitabilnost.
Devizno trite je kupoprodaja stranih sredstava plaanja. Predmet poslovanja deviznog trita je kupovina
i prodaja deviza koje su od znaaja za likvidnost privrede u medjunarodnim plaanjima. Kupovina i prodaja deviza na
deviznom tritu moe se vriti promptno i terminski. Za prvo vai da se kupoprodaja vri slobodno, dok se kod
drugog kupoprodaja moe obavljati samo za konkretan spoljnotrgovinski posao. Subjekti na deviznpm tritu su
poslovne banke koje imaju ovlaenje za obavljanje devizno-valutnih poslova i poslova platnog prometa sa
inostranstvom. Da bi postojalo devizno trite mora postojati medjunarodni platni promet.
Finansijska trita i berzanski menadment, dr Slobodan Komazec, dr arko Risti i dr Slavko Vuka, Via poslovna
kola aak, 2006., op.cit. str.126.
Devize su sredstva medjunarodnih plaanja. One su potraivanja od druge zemlje koje glase na stranu valutu,
steene po bilo kojoj osnovi i bez obzira na nain raspolaganja. Mogu biti u obliku prenosivih potraivanja od stranih
banaka, prenosivih inostranih hartija od vrednosti koje glase na stranu valutu (menice, ekovi, obveznice),
obraunskih jedinica, inostranog gotovog novca, a od skora i u obliku elektronskih izvetaja o medjunarodnim
dugovanjima i potraivanjima.

Finansijska trita, Dr. Milenko Deletovi, Beograd 2007. godina, str.56.

2. DEVIZNO TRITE FORMIRANJE I KARAKTER

Devizni sistem predstavlja skup principa i odnosa datih u obliku zakonskih propisa kojima se reguliu devizni
odnosi i devizni poslovi privrednih i drugih subjekata u robnom i nerobnom prometu u zemlji i sa inostranstvom.[1]
Funkcionisanje deviznog trita doprinosi medjusobne povezanosti nacionalnih finansijski trita. Ova
povezanost izraz je realnih ekonomskih tokova: medjunarodne trgovine, medjunarodnih usluga i kretanja
stanovnitva, koji dovode do ekonomske aktivnosti vezane za inostranstvo, odnosno aktivnosti izraene u novcu
razliitom od domaeg, kao i kretanje kapitala izmeu razliitih zemalja.
Devizno trite ostvaruje sledee funkcije:
Omoguava vlasnicima deviza da ih pretvore u nacionalnu valutu, a drugim licima da nabave odgovarajua
sredstva za plaanje u inostranstvu;
Usklauje zahteve za prodaju deviza sa zahtevom za njihovu kupovinu;
Usklauje ponudu i tranju posredstvom deviznog prometa u zemlji i deviznog prometa sa inostranstvom;
Omoguava obavljanje deviznog prometa sa inostranstvom.
Devizni promet sa inostranstvom obino se deli na tri oblika:

Devizni sistem;

Devizno poslovanje;

Devizna politika.

Karakter deviznog sistema zavisi od karaktera privrednog sistema, privredne strukture, razvoja i ekonomske
politike svake zemlje. Izmene deviznog sistema su rezultat izmena drutveno ekonomskih tokova i izmena u
celokupnom privrednom sistemu. Geneza deviznog sistema kod nas rezultat je izmena nastalih u privrednom i
drutveno politikom sistemu i u konceptima razvojne politike.
Devizni sistem moe biti:

Liberalan

Regulisan

U liberalnom deviznom sistemu, subjektima u poslovanju sa inostranstvom ostavljena je vea sloboda u

poslovanju i raspolaganju deviznim sredstvima.
U regularnom deviznom sistemu, u poslovanju sa inostranstvom ova prava su ograniena vie ili manje
otrim regulativama i odlikama.

2.1. Predmet poslovanja deviznog trita

Predmet poslovanja deviznog trita je kupovina i prodaja deviza koje su od znaaja za odravanje
likvidnosti privrede u meunarodnim plaanjima. Radi se uglavnom o konvertabilnim sredstvima plaanja, dok
klirinke valute nisu predmet operacija na deviznom tritu.
Kupovina i prodaja deviza moe se vriti na dva naina:
1.Promptno
2.Terminski

2.2. Trgovina valutama na deviznom tritu

Devizno trite je mesto gde se suoavaju ponuda i tranja deviza tj. mesto gde se razliite nacionalne
valute mogu razmenjivati (kupovati i prodavati) jedna za drugu. S obzirom da komercijalne banke predstavljaju
najvee trgovce tj. glavne uesnike na deviznom tritu, esto se za devizno trite kae da predstavlja
meubankarsko devizno trite. Na njemu komercijalne banke trguju depozitima u razliitim valutama.
Devizno trite je neformalnog karaktera to znai da devizno trite ne bi trebalo posmatrati kao odreeno
mesto na kome se trguje razliitim valutama. Fantastian razvoj telekomunikacija u poslednjih pedest godina
omoguio je direktno povezivanje (telefon, internet, satelitska komunikacija) i laku trgovinu velikog broja uesnika u
razliitim finansijskim centrima. Tako danas imamo jedno globalno, svetsko, devizno trite gde se trgovina valutama
odvija non-stop. Imajui u vidu da se na deviznom tritu trgovina odvija 24 asa dnevno, od ponedeljka do petka,
esto se u formi metafore konstatuje da na deviznom tritu sunce nikad na zalazi.

2.3. Uesnici na deviznom tritu

Uesnici na deviznom tritu su vlasnici valuta, deviznih sredstva i deviznih hartija od vrednosti u
nacionalnoj ekonomiji, kao i banke i druge berzansko-finansijske institucije koje je centralna banka za to posebno
ovlastila. Specifina uloga na deviznom tritu pripada centralnoj banci. Ona se na deviznom tritu pojavljuje kao
direktan reuglator i kontrolor. Iako smo rekli da se devizno trite moe posmatrati kao meubankarsko devizno

trite gde dominantno mesto imaju komercijalne banke, sasvim bi neopravdano bilo ne spomenuti i ostale uesnike
na deviznom tritu, koji moda nemaju tako znaajnu ulogu u smislu obima trgovanja, ali ija uloga nije
zanemarljiva. Pored komercijalnih banaka uee na deviznom tritu ostvaruju i:

firme koje se bave spoljnotrgovinskim poslovima,

nebankarske finansijske institucije (osiguravajue kompanije),kao i

centralne banke

Devizno trite je standardizovano. Pravila koja vae na ovom tritu reguliu procedure trgovine, nain
izvrenja, rokove izvrenja, nain plaanja i sl. Ova pravila obavezuju sve uesnike, iako su oni najee iz razliitih
zemalja.
Komercijalne banke ,neosporno je da, imaju najznaajniju ulogu u realizaciji veine meunarodnih
transakcija, i one na deviznim tritima trguju sa bankarskim depozitima denominiranim u razliitim valutama. Banke
ne trguju svim svojim depozitima. No, treba imati u vidu da je minimalni iznos kojim banke trguju na deviznom tritu
1 milion dolara. Devizni kurs koji se formira u ovoj trgovini je u stvari devizni kurs koji moemo proitati u finansijskim
izvetajima pod nazivom Interbank rate (www.oanda.com )
Firme i multinacionalne kompanije koje imaju razgranat biznis u razliitim zemljama su takoe znaajni
uesnici na deviznom tritu. One kupuju i prodaju valute neophodne za normalno funkcionisanje njihovog biznisa.
Nebankarske finansijske institucije osiguravajua drutva, penzioni fondovi takoe predstavljaju znaajne
uesnike na deviznom tritu. U potrazi sa sigurnim i konstantnim prinosima nebankarske finansijske institucije
prenose svoje fondove sa jednih na druga finansijska trita i na taj nain postaju znaajni uesnici na deviznim
tritima
Centralne banke imaju veoma znaajnu ulogu na deviznim tritima. Njihovo uee na deviznom tritu
nije u formi stalnog igraa, pre bi se moglo rei da one ulaze sa klupe rezervnih igraa, povremeno, i kada je to
potrebno. Stoga je uee centralnih banaka vie u cilju intervenisanja na deviznim tritima. Intervencije centralnih
banaka na deviznim tritima, u formi kupovine ili prodaje odreenih valuta, imaju za cilj odravanje odreenog nivoa
deviznog kursa ili pak spreavanje znaajnijih oscilacija deviznih kurseva. Obim intervencija centralnih banaka na
deviznom tritu po pravilu nije velik (osim u sluaju finansijskih kriza, ili pekulativnih napada na valutu) ali je snaga i
uticaj informacije koju ta intervencija nosi daleko znaajnija, i vea od samog obima intervencije. Zato? Zato to
intervencijama na deviznom tritu centralne banke alju signal uesnicima na deviznom tritu (i ne samo njima) o
monetarnoj politici koju sprovode i efektima iste na devizni kurs.
Transakcije na deviznom tritu odvijaju se kao:

Transakcije izmeu komercijalnih banaka i njihovih komitenata,

Devizne transakcije meu komercijalnim bankama u zemlji,

Transakcije komercijalnih banaka sa svojim filijalama u inostranstvu ili s korespondentima u inostransvu i

Devizne transakcije meu centralnim bankama radi uticaja na kurseve i na kretanje kapitala.
Cene koje se formiraju na deviznom tritu su dvojne:

Ponuene ( bid) cene po kojima je kupac spreman kupovati devize i

Zahtevane ( offered ili asked ) cene po kojima je prodavac spreman prodavati devize.

Razlike meu njima je mara ( spread ). Dnevne cene pojedinih deviza izraene u kursu notiraju po vrednosti
( direktno ) i njima se oznaava vrednost deviza u valuti domaeg trita i indirektno ( retko pri emu se navodi koliko
je deviznih jedinica potrebno dati za jedinicu domae valute ).
Prethodno pomenute uesnike na deviznom tritu posmatrali smo sa institucionalne tj. personalne osnove.
Meutim, uesnike na deviznom tritu moemo posmatrati i sa funkcionalne osnove, a to znai da uesnike na
deviznom tritu moemo klasifikovati u tri kategorije:

ne-pekulanti (hederi) su oni uesnici na deviznom tritu koji ele da se zatite od rizika promene
deviznog kursa;

pekulanti su oni uesnici na deviznom tritu koji kupuju (prodaju) valute za koje oekuju da e im se
vrednost u budunosti promeniti tako da e ponovnom prodajom (kupovinom) ostvariti profit; i

monetarne vlasti u veini sluajeva predstavlja centralna banka koja ima mogunost intervenisanja na
deviznim tritima, ali i mogunost uvoenja raznih oblika devizne kontrole.