6.

Odnosi meu sudovima oprjeke

Odnosi izmeu jednostavnih sudova
Poseban odnos ini oprjeka (opozicija) meu sudovima. To je odnos u kojem
jednim sudom nijeemo ono to tvrdimo drugim. To nijekanje moe biti:
potpuno, suprotno (kontrarno),
protuslovno (kontradiktorno),
podreeno (subalternirano) i
podsuprotno (subkontrarno).

1. Kontrarni odnos (suprotnost)

Svi uenici su aktivni.
Svi/nijedan uenici/uenik nisu/nije aktivni/aktivan.

SaP a
SeP e

Svi ljudi su smrtni.

Nijedan ovjek nije smrtan

SaP a
SeP e

Svi trgovci su poteni.

Nijedan trgovac nije poten

SaP a
SeP e

Ovi sudovi imaju isti subjekt i isti predikat. Prvi sud je univerzalnoafirmativan (a), drugi je univerzalno-negativan (e).
Imaju isti kvantitet (univerzalni su), ali se razlikuju po kvalitetu (jedan
je afirmativan, a drugi negativan).
Univerzalno-afirmativni i univerzalno-negativni sud s istim subjektom i
predikatom nazivamo suprotnim ili kontrarnim, a odnos u kojem se oni
nalaze suprotnom oprjekom, kontrarnom opozicijom ili, krae, kontrarnou.

Istinitosti dvaju kontrarnih sudova

Oito je da dva kontrarna suda ne mogu biti oba istinita. Ne mogu biti
istiniti i Svi ljudi su smrtni i Nijedan ovjek nije smrtan; Svi trgovci su poteni i
Nijedan trgovac nije poten. Bar jedan od njih mora biti neistinit.
Navedeni primjer moe zavesti na pretpostavku da jedan od njih mora biti
i istinit. Jer: Svi ljudi su smrtni je istinit sud. Meutim, ako pogledamo
kontrarne sudove Svi trgovci su poteni je neistinit sud i Nijedan trgovac nije
poten je takoer neistinit sud, uvidjet emo da su ponekad i oba kontrarna
suda neistinita.
Openito moemo tvrditi:
oba kontrarna suda ne mogu biti istinita, ali oba mogu, premda ne moraju,
biti neistinita.
Dakle: Bar jedan od dva kontrarna suda uvijek je neistinit, a
ponekad su neistinita i oba.

2. Kontradiktorni odnos (proturjenost)

Svi uenici su aktivni.
Neki uenici nisu aktivni.

SaP a
SoP o

Svi ljudi su smrtni.

Neki ljudi nisu smrtni.

SaP a
SoP o

Svi trgovci su poteni

Neki trgovci nisu poteni.

SaP a
SoP o

Ovi sudovi imaju isti subjekt i predikat.

Razlikuju se i po kvantitetu i po kvalitetu; prvi je univerzalnoafirmativan, a drugi partikularno-negativan. Odnos meu njima je
proturjean, odnosno protivurjena oprjeka ili kontradiktorna opozicija ili,
krae, kontradikcija.

Istinitosti dvaju kontradiktornih sudova

Oba kontradiktorna suda ne mogu biti istinita:
Ako je istinit sud Svi trgovci su poteni, ne moe biti istinit sud Neki trgovci
nisu poteni.
Meutim, dva kontradiktorna suda ne mogu biti ni oba neistinita. Ako
je neistinit prvi sud Svi trgovci su poteni, onda mora biti istinit njemu
kontradiktorni sud Neki trgovci nisu poteni.
Dakle:
Dva kontradiktorna suda ne mogu biti ni oba istinita, ni oba
neistinita. Uvijek je jedan od njih istinit, a drugi neistinit.

3. Subalternacija - podreenost
Svi ljudi su smrtni.
Neki ljudi su smrtni.

SaP a
SiP i

Svi trgovci su poteni

Neki trgovci su poteni.

SaP a
SiP i

Univerzalno-afirmativni sudovi i partikularno-afirmativni sudovi u ovim

primjerima nalaze se u odnosu subalternacije. A takoer i sudovi:

Nijedan ovjek nije smrtan.

Neki ljudi nisu smrtni.

SeP e
SoP o

Nijedan trgovac nije poten

Neki trgovci nisu poteni.

SeP e
SoP o

gdje je gornji univerzalno-negativni sud a donji i partikularno-negativni.

Subalternacija je odnos izmeu dva suda s istim subjektom i
predikatom, koji imaju isti kvalitet, ali se razlikuju po kvantitetu.
Onaj univerzalni, nazivamo subalternirajuim (nadreeni), a drugi, onaj
partikularni, - subalterniranim (podreenim).

Istinitost subalternirajueg i subalterniranog suda

Subalternirajui i subalternirani sud mogu biti oba istinita, ali mogu biti i
oba neistinita.
Takoer je mogue da subalternirajui sud bude neistinit, a subalternirani
istinit. Npr. Svi su uenici marljivi.
N
Neki uenici su marljivi.
I
Ali nije mogue da subalternirajui sud bude istinit, a subalternirani
neistinit. Npr.
Svi su uenici marljivi.
I

Neki uenici su marljivi.

N Ovo ne moe biti neistina, jer ako je
istina da su svi uenici marljivi onda mora biti istina da su to i oni neki

4. Subkontrarni - podsuprotnost
Neki trgovci su poteni.
Neki trgovci nisu poteni.

SiP i
SoP o

Dva suda s istim subjektom i predikatom, od kojih je jedan partikularnoafirmativan a drugi partikulano-negativan, nazivamo podsuprotnim ili
supkontrarnim, a odnos meu njima podsuprotnom oprjekom,
supkontrarnom opozicijom, ili, krae, supkontrarnou.

Istinitost subkontrarnih sudova

Ako je jedan subkontrarni sud, recimo sud i, neistinit, onda njegov
kontradiktorni sud, u ovom sluaju sud e, mora biti istinit.
Ako je sud e istinit, mora biti istinit i njegov subalternirani sud o,
koji je u odnosu na sud i subkontraran.
Od dva subkontrarna suda bar jedan mora biti istinit. U prvi mah
moglo bi se uiniti da od dva subkontrarna suda takoer jedan mora biti
neistinit. Ali to nije tako. Jedan od dva subkontrarna suda moe biti
neistinit, npr. kod sudova
Neki ljudi su smrtni
I

Neki ljudi nisu smrtni

ali su ponekad i oba istinita npr.

Neki trgovci su poteni

Neki trgovci nisu poteni.

I
I

Dakle:
Oba subkontrarna suda mogu biti istinita, ali ne mogu biti oba
neistinita. Jedan od njih uvijek je istinit, a ponekad su istinita i
oba.

LOGIKI KVADRAT
Razmotrene odnose meu sudovima po kontrarnosti, kontradikciji, subalternaciji i
supkontrarnosti moemo prikazati pomou takozvanog logikog kvadrata:

Svi su uenici marljivi.

Svi su trgovci poteni.

Svi uenici nisu marljivi.

Svi trgovci nisu poteni.
N

N
I

podreenost

i
I
Neki uenici su marljivi.
Neki trgovci su poteni.

suprotnost

protuslovlje

podsuprotnost

podreenost

o
N

Neki uenici nisu marljivi.

Neki trgovci nisu poteni.