TOPOLOGIJA, DR Dženis F. pučić-DRŽAVNI UNIVERZITET U NOVOM PAZARU - Studijski Program MATEMATIKA

DRZAVNI
UNIVERZITET U NOVOM PAZARU
ic
dr. D
zenis F. Puc
TOPOLOGIJA
SA ODABRANIM ZADACIMA
SKRIPTA
NOVI PAZAR, 2014 (2011).
Predgovor prvom izdanju

Ova skripta nastala su kao rezultat potrebe da se studentima studijskog programa Matematika na Drzavnom univerzitetu u Novom Pazaru obezbedi osnovna
literatura za predmet Topologija. Napisane su prema vazecem nastavnom programu za ciju realizaciju je nastavnim planom predvideno dva casa predavanja i dva
casa vezbanja nedeljno, tokom jednog semestra.
Skripta su napisana, najvecim delom, na osnovu predavanja prof. dr Ljubise
Kocinca na Prirodno-matematickom fakultetu u Pristini sk. 1993/1994. godine, a
osim toga koriscena je i sledeca literatura:
1. Miloslav Marjanovic, Topologija, Matematicki fakultet u Beogradu, 1990;
2. Ljiljana Gajic, Milos Kurilic, Stevan Pilipovic, Bogoljub Stankovic, Zbirka
zadataka iz funkcionalne analize, Univerzitet u Novom Sadu, 2000;
3. Nebojsa Ralevic, Ilija Kovacevic, Zbirka resenih zadataka iz funkcionalne
analize, FTN izdavastvo, Novi Sad, 2004;
4. Olga Hadzic, Stevan Pilipovic, Uvod u funkcionalnu analizu, Novi Sad, 1996;
5. Milos Kurilic, Osnovi opste topologije, Izdavac DMI, Novi Sad, 1998;
Imajuci u vidu da se studenti kojima je namenjena ova skripta prvi put srecu sa
ovom relativno slozenom materijom, autor je nastojao da dokazi teorema i postupci
resavanja zadataka budu sto detaljniji. Kao ilustraciju konstrukcije podnizova kod
metrickih prostora efektivno je konstruisao podniz pomocu koga je dokazao da su
skupovi Fm = {xn : n m} (m N) zatvoreni (lema 6.2.2). Autor srdacno
zahvaljuje akademiku prof. dr Stevanu Pilipovicu na korisnim sugestijama, kako u
vezi sa izvodenjem nastave, tako i u vezi sa priredivanjem ovih skripata, narocito
zbog navike priredivaca da pretera u zahtevima.
Celokupnu pripremu teksta na racunaru, kao svoje seminarske radove, uradili
su studenti Culjevi
c Zijad i Mahmutovic Mirsena.
Autor se iskreno nada da ce ova skripta korisno posluziti studentima u pripremi
ispita i kompletiranju njihovog matematickog obrazovanja. Istovremeno, spreman
je da prihvati sve dobronamerne sugestije i primedbe, unapred znajuci da je on
odgovoran za eventualne nedostatke knjige.
U Novom Pazaru, 15.6.2011.
Autor
Predgovor drugom izdanju

Drugo izdanje ove skripte bitno se razlikuje od prethodnog po tome sto je
prosirena sa putnom povezanoscu i nekim zadacima sa novijih ispitnih rokova sa
uputstvima za resavanje i delimicnim resenjima. Kod nekih zadataka prosirene su
informacije vec obradenih pojmova u skripti i date smernice za njihovo resavanje
na vise nacina.
U ovom izdanju je, na osnovu iskustva autora, promenjen i prosiren pristup
povezanosti topoloskih prostora na kvalitetniji metodicki i vise pedagoski nacin.
Autor se posebno zahvaljuje studentu matematike, Mandak Seadu koji je u
sklopu seminarskog rada i u toku pripremanja ispita, sa velikom paznjom i entuzijazmom, tehnicki poboljsao skriptu, ispravljajuci slogovne i druge greske, cak i na
pojedinim mestima dajuci korisne sugestije. Naravno, za sve ono sto nije dobro, a
cega sigurno ima, odgovornost snosi autor.
U Novom Pazaru, 26.11.2014.
Autor
Sadr
zaj
1 Skupovi, funkcije, kardinalnost
1.1 Pojam skupa . . . . . . . . . . .
1.2 Osnovne operacije sa skupovima
1.3 Kolekcije (familije) skupova . . .
1.4 Funkcije (preslikavanja) . . . . .
1.5 Osobine slike i inverzne slike . . .
1.6 Kardinalnost . . . . . . . . . . .
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
4
. 4
. 5
. 6
. 7
. 9
. 10
2 Topolo
ski prostori
2.1 Osnovni pojmovi i primeri . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
2.2 Baza. Lokalna baza. Predbaza (subbaza) . . . . . . . . . . . . . . .
2.3 Podskupovi topoloskog prostora i operacije sa njima . . . . . . . . .
12
12
16
23
3 Neprekidnost
35
3.1 Pojam neprekidnosti u topoloskim prostorima . . . . . . . . . . . . . 35
3.2 Topoloski potprostor i relativna topologija . . . . . . . . . . . . . . . 38
3.3 Topoloski proizvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 40
4 Aksiome separacije
49
4.1 Osnovni pojmovi i primeri . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 49
5 Konvergencija
56
5.1 Osnovni pojmovi i primeri . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 56
6 Kompaktnost
61
6.1 Pokrivaci i potpokrivaci . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 61
6.2 Kompaktnost u metrickim prostorima . . . . . . . . . . . . . . . . . 62
6.3 Kompaktnost u topoloskim prostorima . . . . . . . . . . . . . . . . . 68
7 Povezanost (Koneksnost)
7.1 Otvorena i zatvorena diskoneksija
7.2 Definicija povezanosti . . . . . .
7.3 Komponente povezanosti . . . . .
7.4 Putna povezanost . . . . . . . . .
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
78
78
79
86
86
8 Dodatak
90
8.1 Odabrani ispitni zadaci sa resenjima . . . . . . . . . . . . . . . . . . 90
8.2 Odabrani ispitni zadaci sa uputstvima . . . . . . . . . . . . . . . . . 98
8.3 Ispitni rokovi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 109
Glava 1
Skupovi, funkcije,
kardinalnost
Da bi student mogao uspesno pratiti sadrzaj ove skripte neophodno je, pre
svega, obnoviti neke od najvaznijih rezultata iz matematicke logike. U ovoj glavi
najpre uvodimo neke osnovne pojmove iz teorije skupova i dajemo kratak pregled
njenih najvaznijih posledica. Zatim uvodimo pojam preslikavanja i njihove najbitnije osobine. Na kraju je, u kratkim crtama, predstavljena elementarna teorija
kardinalnih brojeva.
1.1
Pojam skupa
Pojam skupa smatra se osnovnim pojmom u matematici pa se, kao takav, ne

definise, to jest ne svodi se na jos jednostavnije pojmove. Svaki skup se sastoji od
njegovih elemenata i on je njima potpuno odreden. Ako neki element x pripada
skupu X tada pisemo x X, u suprotnom pisemo x
/ X. Elemente skupova cesto
nazivamo tackama kao sto je to slucaj za elemente skupova realnih ili prirodnih
brojeva. Skup X najcesce se opisuje sa nekim svojstvom P , tako da elementima od
X smatramo sve one objekte x, koji u datim okolnostima dolaze u obzir, a imaju
svojstvo P . Tada pisemo
X = {x : x ima svojstvo P } ili X = {x : P (x)},
a citamo: X je skup svih elemenata x sa svojstvom P . Najvaznije relacije na
skupovima su relacija inkluzije i relacija jednakosti = izmedu dva proizvoljna
skupa A i B koje definisemo na sledeci nacin:

def
A B (x A)x A x B
def
A = B A B B A
Ove dve relacije imaju posebnu ulogu u dokazivanju mnogih tvrdenja u topologiji.
Dakle, ako za skupove A X i B X treba dokazati da je A = B tada je dovoljno
dokazati da za svako x X, za koje je x A, proizilazi x B, i obrnuto, da za
svako x X, za koje je x B, proizilazi x A.
4
GLAVA 1. SKUPOVI, FUNKCIJE, KARDINALNOST
Posmatrajmo sada skup svih podskupova skupa X (ukljucujuci prazan skup

koji obelezavamo sa i skup X). Takav skup zovemo partitivni skup od X i
oznacavamo sa P (X), tj.
def
P (X) = {A : A X}
Dakle, svi elementi partitivnog skupa P (X) su podskupovi skupa X sto mozemo
napisati kao:
A P (X) A X
Moze se pokazati da je (P (X), ) parcijalno ureden skup i da je relacija jednakosti
= izmedu podskupova skupa X jedna relacija ekvivalencije na partitivnom skupu
P (X).
1.2
Osnovne operacije sa skupovima
Neka su A X i B X proizvoljni skupovi. Unija , presek i razlika
\ skupova A i B su, redom, dati sa:
def
A B = {x X : x A x B}
def
A B = {x X : x A x B}
def
A \ B = {x X : x A x
/ B}
Komplement podskupa A X u skupu X je definisan sa:
def
X \ A = {x X : x
/ A}
U slucaju da nema opasnosti od zabune komplement podskupa A X u skupu X
oznacavamo sa AC ili CA.
Za uniju , presek i razliku \ kazemo da su osnovne operacije na
skupovima. Ako su A X, B X i C X proizvoljni podskupovi skupa X tada

se jednostavno mogu dokazati (za vezbu) sledece formule:
(1) (A B) C = A (B C)
(2) (A B) C = A (B C)
(3) A B = B A
(4) A B = B A
(5) A (A B) = A
(6) A (A B) = A
(7) A (B C) = (A B) (A C)
(8) A (B C) = (A B) (A C)
(9) A (X \ A) = X
(10) A (X \ A) =
(11) A = A
(12) A =
(13) X \ (A B) = (X \ A) (X \ B)
(14) X \ (A B) = (X \ A) (X \ B)
(15) X \ X =
(16) X \ = X
(17) A A = A
(18) A A = A
Primetimo da su formule (1)-(8) dualne, u smislu da zamenom znaka sa
u levoj koloni dobijamo desnu kolonu. Takode, iz formula (7) i (8) zakljucujemo
da su operacije i medusobno distributivne. Formule (13) i (14), koje
pokazuju odredenu distributivnost operacije komplementiranja u odnosu na
i obrnuto, zovu se De Morganove formule.
Napomenimo i sledeci vazan rezultat (dokazati):

X \ (X \ A) = A
Direktni (ili Kartezijev) proizvod dva skupa X i Y , u oznaci , jeste
skup svih uredenih parova (x, y) tako da x X i y Y , tj.:

def
X Y = {(x, y) : x X y Y }
Ovaj pojam mozemo prosiriti i na konacan broj skupova. Naime, Direktni (ili
Kartezijev) proizvod skupova X1 , X2 , . . . , Xn je definisan na sledeci nacin:
X1 X2 Xn =
n
Y
def
Xj = {(x1 , x2 , . . . , xn ) : xj Xj , j {1, 2, . . . , n}}
j=1
Napomenimo da je direktni proizvod dva skupa prazan ako i samo ako je bar jedan
od skupova koji ucestvuju u njemu prazan skup. Takode se moze dokazati (za
vezbu) da vazi:
(A B) (C D) = (A C) (B D)
1.3
Kolekcije (familije) skupova
Ako svakom elementu nepraznog skupa A pridruzimo skup A , tada se skup

ciji su elementi A naziva kolekcija (familija) skupova i oznacava sa
{A : A}
Skup A zove se indeksni skup. U ovom kursu cesto cemo govoriti o tzv. kolekcijama
(familijama) podskupova skupa X. Naime, svi podskupovi U partitivnog skupa
P (X) zovu se kolekcije (familije) podskupova skupa X. Drugim recima, ako je
U P (X) tada je U kolekcija podskupova skupa X. Ako za indeksni skup uzmemo
skup U i stavimo UU = U (U U) tada kolekciju U podskupova skupa X mozemo
zapisati u obliku:
U = {UU : U U} P (X)
Odavde zakljucujemo da kolekciju podskupova nekog skupa mozemo smatrati kao
poseban slucaj familije skupova.
Neka je {A : A} P (X) kolekcija podskupova skupa X. Unija i presek
ove kolekcije definisani su na sledeci nacin:
[
[
def
A =
{A : A} = {x X : ( A)x A }
A
\
A
A =
def
{A : A} = {x X : ( A)x A }
Za kolekcije {A : A} i {B : B} podskupova skupa X vazi:

[
\ [

[
A
B =
(A B )
A
\
[ \
[
\

B =
(1.2)
(A B )
(1.3)
(A B )
(1.4)
(,)AB
\

A
B =
(A B )
(,)AB
[

A
B =
(1.1)
(,)AB
\
(,)AB
Dokazacemo prvu jednakost, a ostale jednakosti se mogu dokazati na slican nacin

(dokazati za vezbu).
[
\ [

[
[
A
B x
(x X) x
A x
B
A
( A)x A ( B)x B ((, ) A B)x A B

[
x
(A B )
(,)AB
Takode se na jednostavan nacin mogu dokazati (za vezbu) i De Morganove formule:

[

\
X\
A =
(X \ A )
(1.5)
A
X\
\
A =
1.4
(X \ A )
(1.6)
Funkcije (preslikavanja)
Neka su X i Y dva neprazna skupa. Pod funkcijom (preslikavanjem) f skupa

X u skup Y podrazumevamo neko pravilo po kojem se svakom elementu x X
pridruzuje jedinstveni element y Y (koji zavisi od x). Pridruzeni element
zovemo vrednost (slika) elementa x i oznacavamo sa f (x). Funkciju (preslikavanje)
najcesce oznacavamo sa f : X Y .
Neka su data dva preslikavanja f1 : X1 Y1 i f2 : X2 Y2 . Tada vazi:
f1 = f2 X1 = X2 Y1 = Y2 (x X1 = X2 )f1 (x) = f2 (x)
Kompozicija preslikavanja f : X Y i g : Y Z, u oznaci , jeste preslika
vanje h : X Z takvo da vazi:
def
h = g f (x X)h(x) = g(f (x))

Graf funkcije f predstavlja skup
G(f ) = {(x, f (x)) : x X}
Restrikcija preslikavanja f : X Y na skup A X (A 6= ) je preslikavanje

f |A : A Y takvo da vazi
(x A) f |A (x) = f (x)
Za preslikavanje f : X Y kazemo da je:
(a) sirjektivno ( na) ako je
f (X) = Y ili (y Y )(x X)y = f (x)

(b) injektivno ( 1-1) ako je
(x1 , x2 X)f (x1 ) = f (x2 ) x1 = x2

ili (x1 , x2 X)x1 6= x2 f (x1 ) 6= f (x2 )
(c) bijektivno ako je f sirjektivno i injektivno preslikavanje.
Najjednostavniji primer bijektivnog preslikavanja je identicko preslikavanje idx :
X X definisano sa idx (x) = x.
1-1
Ako je dato preslikavanje f : X Y (f je bijekcija) tada postoji jedinstveno
na
preslikavanje f 1 : Y X koje zovemo inverzno preslikavanje dato sa

f 1 (y) = x y = f (x)
Za inverzno preslikavanje vazi
f 1 f = idx
f f 1 = idy
Neka je dato preslikavanje f : X Y i podskupovi A X i B Y .
(a) Tada skup f (A) = {f (x) Y : x A} zovemo slika skupa A. Dakle, za
elemente ovog skupa vazi:
y f (A) (x A) y = f (x)
(b) Tada skup f 1 (B) = {x X : f (x) B} zovemo inverzna slika1 skupa B.
Dakle, za elemente ovog skupa vazi:
x f 1 (B) f (x) B
(c) Ako je y Y tada skup f 1 (y) = {x X : f (x) = y} zovemo f-fibra (f-vlakno).
1 Skre
cemo
pa
znju
citaocu da napravi razliku izmedu inverzne slike i inverznog preslikavanja
1.5
Osobine slike i inverzne slike
Neka je dato preslikavanje f : X Y , podskupovi A X, A1 X, A2 X,

B Y , B1 Y , B2 Y i kolekcije podskupova {A : A} P (X) i
{B : B} P (Y ). Tada vaze sledece jednakosti:
(1) f () =
(2) f 1 () =
(3) f (X) Y
(4) f 1 (Y ) = X
(5) A1 A2 f (A1 ) f (A2 )

[

[
f 1 (B )
(7) f 1
B =
(6) B1 B2 f 1 (B1 ) f 1 (B2 )

\

\
f 1 (B )
(8) f 1
B =
(9) f
[
A =
f (A )
(10) f
\
(11) f je 1-1: f (AB) = f (A)f (B) (12) f je 1-1: f
f (A )
\
\
A = f (A )
(13) f 1 (B1 ) \ f 1 (B2 ) = f 1 (B1 \ B2 )
(14) f 1 (Y \ B) = X \ f 1 (B)
(15) f 1 (f (A)) A
(16) f (f 1 (B)) B
(17) f 1 (f (A)) = A ako je f 1-1
(18) f (f 1 (B)) = B ako je f na
Dokazacemo jednakosti (5), (7), (13), (15) i (17), a ostale jednakosti se dokazuju
na slican nacin (dokazati za vezbu).

(5) A1 A2 (y Y ) y f (A1 ) (a A1 A2 ) y = f (a)

(y Y ) y f (A1 ) y f (A2 ) f (A1 ) f (A2 )
[
[
(7) (x X) x f 1
B f (x)
B ( B) f (x) B
B
( B) x f
(B ) x
f 1 (B )
[
B
B =
(B )
(13) (x X) x f 1 (B1 ) \ f 1 (B2 ) x f 1 (B1 ) x

/ f 1 (B2 )
f (x) B1 f (x)
/ B2 f (x) B1 \ B2 x f 1 (B1 \ B2 )
f 1 (B1 ) \ f 1 (B2 ) = f 1 (B1 \ B2 )
(15) ((a A) a A f (a) f (A) a f 1 (f (A))) A f 1 (f (A))
(17) Dokazimo da u prethodnoj jednakosti umesto stoji = ako je f 1-1:
(b f 1 (f (A))) b f 1 (f (A)) f (b) f (A) (a A) f (b) = f (a)

b = a, jer je f 1-1 b = a A, odnosno f 1 (f (A)) A sto zajedno sa
A f 1 (f (A)) daje f 1 (f (A)) = A, ako je f 1-1.
1.6
10
Kardinalnost
Za dva skupa kazemo da imaju isti kardinalni broj (ili da su iste moci, kardinal
nosti) ako postoji bijekcija sa jednog skupa na drugi. Cesto
kazemo da su takvi
skupovi ekvipotentni ili ekvivalentni. Kazemo jos da su podskupovi nekog skupa
u relaciji imati isti kardinalni broj ili da su ekvipotentni ako postoji bijekcija sa
jednog skupa na drugi. Ovu relaciju oznacavamo sa . Dakle:

def
1-1
(A, B P (X)) A B postoji bijekcija f : A B

na
Pokazuje se da je relacija relacija ekvivalencije. Poznato je da svaka relacija
ekvivalencije definisana na nekom skupu razlaze taj skup na medusobno disjunktne

podskupove koji se zovu klase ekvivalencije. U nasem slucaju klasu ekvivalencije koja sadrzi skup A zovemo kardinalni broj (moc, kardinalnost) skupa A i
oznacavamo sa |A| (ili card(A)). Ako postoji injekcija sa skupa A u skup B, onda
to oznacavamo sa |A| |B|, a ako postoji injekcija koja nije sirjekcija onda pisemo
|A| < |B|. Za ovu relaciju vaze sledeca tvrdenja:
(a) Ako za date skupove A, B, C vazi A B C tada je:
|A| = |C| |B| = |C|
1-1
Uputstvo: Neka je f : C A bijekcija (postoji jer je |A| = |C|)

na
Indukcijom definisimo preslikavanja f n : C C sa:

f 0 (c) = c,
f n (c) = f (f n1 (c))
za svako c C. Dalje, definisimo funkciju g : C B na sledeci nacin:
f
(c),
c
f n (C \ B)
g(c) =
c,
c
/
n=0
f n (C \ B)
n=0
Moze se pokazati2 da je g bijekcija pa sledi |B| = |C|.

(b) (Kantor - Barn
stajn) relacija je antisimetricna u skupu kardinalnih brojeva to jest vazi:
|A| |B| |B| |A| |A| = |B|
Dokaz:
1-1
|A| |B| postoji funkcija f : A B

1-1
|B| |A| postoji funkcija g : B A

Tada je g f takode 1-1 , pa je g f : A g(f (A)) bijekcija, tj:
|A| = |g(f (A))|

2 Za
(1.7)
detalje videti: Matemati

cka analiza u n-dimenzionalnom realnom prostoru, prvi dio, Sibe
Mardesi
c
11
Dalje, imamo f (A) B, g(B) A i g(f (A)) g(B), pa je

g(f (A)) g(B) A
(1.8)
Iz tvrdenja pod (a) na osnovu (1.7) i (1.8) sledi |g(B)| = |A|. Po pretpostavci
1-1
je g : B A pa je g : B g(B) bijekcija tj. |B| = |g(B)|. Odavde, i iz
|g(B)| = |A|, sledi |A| = |B| sto je i trebalo dokazati.
(c) Ako je f : A B sirjekcija ( na) onda je |B| |A|.
Za skup A kazemo da je kona

can ako postoji n N tako da je A = {1, 2, . . . , n}
ili ako postoji bijekcija f : A {1, 2, . . . , n}. Pisemo |A| = n. U suprotnom,
za skup A kazemo da je beskona
can. Ako je kolekcija U podskupova skupa X
konacna onda pisemo U = {U1 , U2 , . . . , Un }.
Za skup A kazemo da je prebrojiv ako je A N, odnosno ako postoji bijekcija
f : N A. Tada kazemo da se A moze poredati u niz i pisemo:
A = {x1 , x2 , . . . , xn , . . . } = {xn : n N} (svi xj , j N su razliciti medu sobom)
Na isti nacin, kolekciju U podskupova skupa X za koju znamo da je prebrojiva
pisemo u obliku U = {U1 , U2 , . . . , Un , . . . } ili U = {Un : n N}.
Za skup A koji je konacan ili prebrojiv kazemo da je najvi
se prebrojiv. Kardinalni broj prebrojivih skupova oznacavamo sa 0 . Dakle, ako postoji bijekcija
f : N A tada je |A| = |N| = |0 |.
Moze se pokazati da svaki beskonacan skup sadrzi prebrojiv podskup.
Primer 1.6.1. Preslikavanje : N 2N = {2, 4, 6, . . . } definisano sa (n) = 2n
je bijekcija (dokazati), pa je |2N| = 0 iako je 2N ( N.
Primer 1.6.2. Neka je f : N Z preslikavanje dato sa:
(
k 1, ako je n = 2k
f (n) =
k,
ako je n = 2k 1
Dokazuje se da je f bijekcija, pa je |Z| = 0 to jest skup Z je prebrojiv.
Takode se moze pokazati da je i skup Q racionalnih brojeva prebrojiv. Skup
(0, 1) R nije ekvivalentan skupu prirodnih brojeva (Za takav skup kazemo da je
neprebrojiv i za njega vazi 0 < |(0, 1)|), dok je skup Q (0, 1) prebrojiv.
Primer 1.6.3. Funkcija : R (0, 1) definisana sa
1
1
(x) = arctg x +
2
je bijekcija, pa je |R| = |(0, 1)|. Dakle R je neprebrojiv i vazi 0 < |R|.
(d) Svaki podskup prebrojivog skupa je konacan ili prebrojiv. Unija najvise prebrojivo mnogo prebrojivih skupova je prebrojiv skup. Ako je A prebrojiv tada
je i Ak = A A A A prebrojiv.
|
{z
}
k
Napomena: Kardinalnost (kardinalni broj, moc) skupa je, dakle, zajednicka karakteristika svih medusobno ekvipotentnih skupova. Kod konacnih skupova kardinalni broj se poklapa sa brojem elemenata skupa, dok kod beskonacnih, dva skupa
mogu imati isti kardinalni broj, iako je jedan od njih pravi podskup drugog (primer
1.6.1: |2N| = |N| iako je 2N ( N).
Glava 2
Topolo
ski prostori
2.1
Osnovni pojmovi i primeri
Podsetimo se, najpre, pojma metrickog prostora.

Ako je X 6= proizvoljan skup i ako postoji funkcija d : X X R koja
ispunjava uslove:
1 (x, y X) d(x, y) 0
2 (x, y X) d(x, y) = 0 x = y
3 (x, y X) d(x, y) = d(y, x)
4 (x, y, z X) d(x, z) d(x, y) + d(y, z)
cki prostor. Funkcija d zove se rastojanje
tada uredeni par (X, d) zovemo metri
ili metrika na skupu X. Cesto

metricki prostor (X, d), ako ne postoji opasnost od
zabune, obelezavamo samo sa X.
Neka je > 0 i x0 X, gde je X metricki prostor. Tada skup
B(x0 , ) = {x X : d(x0 , x) < }
(2.1)
zovemo -okolina sa centrom u x0 X ili otvorena lopta sa centrom u tacki x0

poluprecnika .
Sledecom definicijom uvodimo pojam otvorenog skupa.
Definicija 2.1.1. Neka je X metricki prostor. Za skup U X kazemo da je
otvoren u X ako je prazan ili ako vazi:
(x U )( > 0)B(x, ) U
Drugim recima, podskup metrickog prostora je otvoren ako je prazan ili ako
sadrzi svaku svoju tacku zajedno sa nekom -okolinom sa centrom u toj tacki.
Teorema 2.1.1. Svaka -okolina jeste otvoren skup.
Dokaz. Treba dokazati:
(y B(x, ))( > 0)B(y, ) B(x, )
12
PROSTORI
GLAVA 2. TOPOLOSKI
13
Stavimo = d(x, y). Neka je z B(y, ) proizvoljan. Iz (2.1) sledi d(y, z) < .
Tada je:
d(x, z) d(x, y) + d(y, z) < d(x, y) + = d(x, y) + d(x, y) =
odnosno d(x, z) < , tj. z B(x, ). Dakle, B(y, ) B(x, ) sto je i trebalo
dokazati.
Teorema 2.1.2. Skup U X je otvoren u metrickom prostoru X akko je jednak
uniji neke kolekcije otvorenih lopti.
Dokaz. Neka je U proizvoljan otvoren skup. Tada, po definiciji, imamo:
(x U )(x > 0)B(x, x ) U
Lako je proveriti (dokazati za vezbu) da iz prethodnog iskaza sledi:
[
U = {B(x, x ) : x U }
Obrnuta implikacija se takode dokazuje na jednostavan nacin.
Teorema 2.1.3 (Teorema o otvorenim skupovima u metri
ckom prostoru).
Neka je Ud kolekcija svih otvorenih skupova metrickog prostora X. Tada za ovu
kolekciju vazi:
1 Skup X i prazan skup su otvoreni, tj. X, Ud ;
2 Unija proizvoljne kolekcije otvorenih skupova je otvoren skup, tj.
[
{U : A} Ud {U : A} Ud
3 Presek bilo koja dva otvorena skupa je otvoren skup, tj.
U, V Ud U V Ud
Dokaz.
1 Neka je > 0 proizvoljan broj. Tada, za svako x X, vazi B(x, ) X, a
odatle sledi:
[
B(x, ) X
(2.2)
xX
S druge strane, vazi: (x X) x B(x, )
B(x, ), pa je
xX
B(x, )
(2.3)
xX
Iz (2.2) i (2.3) dobijamo:

X=
B(x, ) Ud
xX
jer se moze predstaviti kao unija neke kolekcije otvorenih lopti (teorema 2.1.2).
Prazan skup mozemo shvatiti kao unija prazne kolekcije otvorenih lopti, pa je
Ud .
PROSTORI
GLAVA 2. TOPOLOSKI
14
2 Skupovi U ( A) su otvoreni
pa se mogu predstaviti kao unija neke kolekcije
S
otvorenih lopti. Tada je i {U : A} takode unija neke kolekcije otvorenih
lopti, pa je otvoren, tj:
[
{U : A} Ud
3 Neka su U i V otvoreni skupovi. Treba dokazati:
(x U V )( > 0)x B(x, ) U V
Neka je x U V proizvoljan. Tada je x U i x V . Iz definicije 2.1.1 sledi:
(1 > 0)x B(x, 1 ) U
(2 > 0)x B(x, 2 ) V
Uzmimo = min{1 , 2 }. Tada je:

B(x, ) B(x, 1 ) U B(x, ) B(x, 2 ) V B(x, ) U V
Ove tri osobine metrickih prostora posluzile su nam za definisanje apstraktnijih
prostora koji se nazivaju topoloski prostori. Njih uvodimo sledecom definicijom.
Definicija 2.1.2. Neka je X 6= proizvoljan skup. Kolekciju podskupova skupa
X nazivamo topologijom na X ako zadovoljava sledece uslove:
(T 1) Skup X i prazan skup su otvoreni, tj. X, ;
(T 2) Unija proizvoljne kolekcije elemenata iz je element iz , tj.
[
{U : A} {U : A}
(T 3) Presek bilo koja dva elementa iz
U, V
je element iz
, tj.
U V
Tada uredeni par (X, ) nazivamo topolo

ski prostor, a elemente topologije
otvorenim skupovima.
Cesto
topoloski prostor (X, ), ako ne postoji opasnost od zabune i ako se
topologija podrazumeva, obelezavamo samo sa X.
Primer 2.1.1. Iz teoreme 2.1.3 (Teorema o otvorenim skupovima u metrickom
prostoru) vidimo da svi metricki prostori zadovoljavaju uslove iz prethodne definicije, pa zakljucujemo da su metricki prostori primeri topoloskih prostora.
Primer 2.1.2. Neka je X 6= . Posmatrajmo sledece kolekcije skupova:
(a) D = P (X)
(b) I = {, X}
(a) Lako se pokazuje (proveriti) da je (X, D) topoloski prostor. Topologiju D

zovemo diskretna topologija na X, a odgovarajuci prostor - diskretan topoloski prostor. Primetimo da je diskretna topologija najbogatija otvorenim
skupovima.
PROSTORI
GLAVA 2. TOPOLOSKI
15
(b) Jos jednostavnije je pokazati da je (X, I) topoloski prostor. Topologiju I zovemo indiskretna topologija na X, a odgovarajuci prostor - indiskretan
topoloski prostor.
Iz ovog primera zakljucujemo da na svakom nepraznom skupu postoje bar dve
topologije.
Primer 2.1.3 (Obi
cna topologija na skupu R). Posmatrajmo sledecu kolekciju
skupova:
o = {U R : (x U )((a, b) R) x (a, b) U, < a < b < +} {}

Imajuci u vidu da za (a, b) (c, d) 6= vazi (dokazati)
(a, b) (c, d) = (max{a, c}, min{b, d})
bez teskoca se dokazuje da je o topologija na R koju zovemo obi
cna ili uobi
cajena
topologija. Na R cemo uvek, osim ako to ne kazemo drugacije, podrazumevati ovu
topologiju.
Skupove oblika (a, b) = {x R : a < x < b} zovemo otvorenim intervalima. Iz
definicije obicne topologije zakljucujemo da vazi sledeca teorema:
Teorema 2.1.4. Skup U R je otvoren u R akko je jednak uniji neke kolekcije
otvorenih intervala.
Dakle, na skupu R odmah imamo tri topologije: D, I, i o za koje vazi:
I o D. Topologije na istom skupu uporedujemo na sledeci nacin:
Definicija 2.1.3. Neka su 1 i 2 dve topologije na skupu X. Ako je 1 2 onda
kazemo da je 1 grublja (siromasnija, slabija, sa manje otvorenih skupova) od 2 ,
a za 2 kazemo da je finija (bogatija, jaca, sa vise otvorenih skupova) od 1 .
PROSTORI
GLAVA 2. TOPOLOSKI
2.2
16
Baza. Lokalna baza. Predbaza (subbaza)
Da bismo proucavali osobine neke topologije nije potrebno posmatrati sve njene
elemente, vec se njene osobine mogu dobiti i na osnovu posebno izabranih podskupova te topologije.
Definicija 2.2.1. Neka je (X, ) topoloski prostor. Tada, za kolekciju B
kazemo da je baza topologije ako se svaki otvoren skup iz X moze predstaviti
kao unija neke kolekcije elemenata iz B, tj.
[
[
(U ) U = {B : B B1 B} =
B
BB1 B
Iz skupovne ekvivalencije (dokazati za vezbu)

[
A=
A (x A)( A) x A A
(2.4)
A0 A
pokazuje se da je sledeca definicija ekvivalentna prethodnoj.

Definicija 2.2.2. Neka je (X, ) topoloski prostor. Tada, za kolekciju B
kazemo da je baza topologije ako
(U
)(x U )(B B) x B U
Ako u prethodnoj definiciji uzmemo fiksirano x dobijamo sledecu definiciju.

Definicija 2.2.3. Neka je (X, ) topoloski prostor i x X proizvoljan fiksiran
element prostora X. Tada, za kolekciju Bx kazemo da je lokalna baza
topologije u x ako
(U
, U 3 x)(B Bx) x B U
Primer 2.2.1. Iz definicije 2.1.1 otvorenih skupova u metrickom prostoru zakljucujemo da kolekcija svih otvorenih lopti predstavlja bazu za metricku topologiju
Ud , tj.
B = {B(x, r) : (x, r) X (0, +)}
je baza za Ud . Takode, za svako fiksirano x X, dobija se i lokalna baza u x:
Bx = {B(x, r) : r (0, +)}
Za svako r (0, +) postoji dovoljno veliko n tako da vazi
B(x,
1
n
< r, pa sledi:
1
) B(x, r)
n
Odavde nije tesko pokazati da u metrickim prostorima imamo i prebrojivu lokalnu

bazu:

1
B0x = B x,
:nN
n
PROSTORI
GLAVA 2. TOPOLOSKI
17
Definicija 2.2.4 ((prva) C1 - aksioma prebrojivosti). Za topoloske prostore

koji u svakoj svojoj tacki imaju prebrojivu lokalnu bazu kazemo da zadovoljavaju
(prvu) C1 - aksiomu prebrojivosti.
Definicija 2.2.5 ((druga) C2 - aksioma prebrojivosti). Za topoloske prostore koji imaju prebrojivu bazu kazemo da zadovoljavaju (drugu) C2 - aksiomu
prebrojivosti.
Primer 2.2.2. Neka je (X, D) diskretan topoloski prostor (primer 2.1.2). Neposredno se vidi da je
[
(A D)A = {{x} : x A}
pa je kolekcija {{x} : x A} baza za diskretnu topologiju. Ocigledno, ako je X
neprebrojiv, onda diskretan prostor (X, D) nema prebrojivu bazu.
Primer 2.2.3. Iz definicije obicne topologije na R (primer 2.1.3) sledi da je kolekcija svih otvorenih intervala baza te topologije. Drugim recima: podskup skupa R
je otvoren akko se moze predstaviti kao unija neke kolekcije otvorenih intervala.
Neka je (a, b) proizvoljan otvoren interval i x (a, b) proizvoljan element. Koristeci poznatu cinjenicu da izmedu svaka dva realna broja postoji racionalan broj,
dobijamo:
Izmedu a i x postoji racionalan broj p;
Izmedu x i b postoji racionalan broj q;
Odavde je x (p, q) (a, b), odakle zakljucujemo da je kolekcija
{(p, q) : (p, q) Q Q, p < q}
takode baza za obicnu topologiju. Posto otvorenih intervala sa racionalnim koeficijentima ima prebrojivo mnogo (|Q Q| = 0 ) zakljucujemo da obicna topologija
ima prebrojivu bazu (tj. zadovoljava drugu aksiomu prebrojivosti).
Takode, za x (a, b) postoji dovoljno malo > 0 tako da vazi (x , x + ) (a, b),
pa dobijamo jos jednu bazu obicne topologije:
B = {(x , x + ) : x R, > 0}
Za fiksirano x dobijamo lokalnu bazu obicne topologije o u tacki x:
Bx = {(x , x + ) : > 0}
Za proizvoljno > 0 i dovoljno veliko n vazi (x n1 , x + n1 ) (x , x + ), pa na
taj nacin dobijamo i prebrojivu lokalnu bazu ove topologije u tacki x:

1
1
0
Bx =
x ,x +
:nN
n
n
Na osnovu prethodnog, zakljucujemo da skup realnih brojeva R sa obicnom topologijom o ima i prebrojivu lokalnu bazu, i prebrojivu bazu, odnosno da zadovoljava
i prvu, i drugu aksiomu prebrojivosti.
PROSTORI
GLAVA 2. TOPOLOSKI
18
Analogno kao i u metrickim prostorima, zatvorene skupove u topoloskim prostorima definisemo na sledeci nacin.
Definicija 2.2.6. Neka je (X, ) topoloski prostor. Tada je F X zatvoren ako
je X \ F otvoren (X \ F ). Kolekciju svih zatvorenih skupova obelezavamo sa
F, tj.
F = {F X : X \ F }
Teorema 2.2.1. Kolekcija svih zatvorenih skupova F u topoloskom prostoru (X, )

zadovoljava sledece uslove:
1 Skup X i prazan skup su zatvoreni, tj. X, F;
2 Presek proizvoljne kolekcije zatvorenih skupova je zatvoren skup, tj.
\
{F : A} F {F : A} F
3 Unija bilo koja dva zatvorena skupa je zatvoren skup, tj.
F1 , F2 F F1 F2 F
Uputstvo. Koristiti De Morganove formule (poglavlje 1.3, formule 1.5 i 1.6) i definiciju topologije.
Zadatak 1. U obicnoj topologiji
zatvoreni.
na R, jednoelementni podskupovi {x} su
Resenje. Skup R\{x} = (, x) (x, +) je otvoren, jer su skupovi

[
[
(, x) =
(x n, x)
(x, +) =
(x, x + n)
nN
nN
otvoreni (mogu prikazati kao unije neke kolekcije otvorenih intervala). Kako je
skup R\{x} otvoren, izdefinicije 2.1.6 zakljucujemo da je skup {x} zatvoren. Na
isti nacin pokazuje se da je segment [a, b] = {x R : a x b} zatvoren jer je njegov
komplement R\[a, b] = (, a) (b, +) otvoren skup u obicnoj topologiji o .
Da presek proizvoljne kolekcije otvorenih skupova ne mora da bude otvoren,
pokazuje sledeci primer:

\
1
1
{x} =
x ,x +
n
n
nN
PROSTORI
GLAVA 2. TOPOLOSKI
19
Zadatak 2. Neka je dat skup X = {a, b, c, d, e}. Ispitati da li su sledece kolekcije

podskupova od X topologije na X:
(a)
(b)
1 = {, X, {a}, {a, b}, {a, e}, {a, b, c}}

2 = {, X, {a}, {a, b}, {a, c}, {a, c, d}, {a, b, c}, {a, b, c, d}}
Resenje.
(a) X, 1 pa je uslov (T 1) zadovoljen. Medutim {{a, b}, {a, e}} 1 , ali
{a, b} {a, e} = {a, b, e}
/ 1 , pa zakljucujemo da 1 nije topologija na X.
(b) X, 2 pa je uslov (T 1) zadovoljen. Kolekcija 2 podskupova od X ima
konacno mnogo elemenata, pa je bilo koja kolekcija podskupova iz 2 konacna.
Odavde sledi da unija bilo koje kolekcije elemenata iz 2 pripada 2 akko unija
bilo koja dva elementa iz 2 pripada 2 (dokazati indukcijom). Na osnovu toga
treba proveriti da li su presek i unija bilo koja dva elementa iz 2 takode u 2 .
Ako taj uslov vazi onda je 2 topologija. U slucaju da za podskupove A i B iz
2 vazi A B (B A) tada je:
AB =B
2 (A B = A 2)
AB =A
2 (A B = B 2)
pa je uslov zadovoljen. U ostalim slucajevima imamo:
2
{a, b} {a, c, d} = {a, b, c, d} 2
{a, c, d} {a, b, c} = {a, b, c, d} 2
{a, b} {a, c} = {a, b, c}
2
{a, b} {a, c, d} = {a} 2
{a, c, d} {a, b, c} = {a, c} 2
{a, b} {a, c} = {a}
Svi navedeni podskupovi su iz 2 pa, na osnovu prethodnog, zakljucujemo da

je 2 topologija na X.
Zadatak 3. Neka je dat skup X i
B 6= , A 6= B.
= {, X, A, B}, A 6= X, B 6= X, A 6= ,
(a) Koje uslove moraju zadovoljavati podskupovi A i B da bi

X?
bila topologija na
(b) Na skupu {a, b, c} naci sve topologije prethodnog tipa.

Resenje.
(a) Zbog (T 3) mora biti A B . Treba razmotriti sledece slucajeve:
1 A B =
2 A B = X
3 A B = A
4 A B = B
PROSTORI
GLAVA 2. TOPOLOSKI
20
1 AB = . Tada, iz uslova AB ostaje samo jedna mogucnost AB = X

(A B = ne moze biti jer su A i B neprazni skupovi, A B ne moze biti
jednako ni A ni B jer bi tada npr. bilo AB = A B A AB = B 6= ).
Dakle, jedan od trazenih uslova je:
AB =AB =X
(2.5)
2 A B = X. Ovaj slucaj je nemoguc. Naime, iz A B = X sledi X A i

X B, pa je A = X = B sto je u suprotnosti sa pretpostavkom A 6= B datom
u zadatku.
3 A B = A. Odavde je B A, ali i A 6= B (pretpostavka). Tada vazi
A B = B . Dakle, jos jedan trazeni uslov je:
6= A ( B ( X
(2.6)
4 A B = B. Ovaj slucaj je analogan prethodnom. Njegovo resenje je:

6= B ( A ( X
(2.7)
(b) Neka student samostalno koriscenjem uslova (2.5), (2.6) i (2.7) resi ovaj deo
zadatka.
Zadatak 4. Neka je X 6= i (Y, ) topoloski prostor. Ako je dato preslikavanje
f : X Y dokazati da je kolekcija = {f 1 (U ) : U } topologija na X.
zadovoljava uslove definicije 2.1.2:
Kako je Y, to je X = f 1 (Y ) i = f 1 () pa je ovaj uslov
Resenje. Dokazimo da
(T 1)
ispunjen.
(T 2) Neka je {f 1 (U ) : A} proizvoljna kolekcija podskupova iz . Tada je,
po definiciji , {U : A} kolekcija otvorenih skupova u Y , pa imamo:

[
[
{U : A} {U : A} =
U
Odavde sledi:
!
[
{f
(U ) : A} =
(U ) = f
tj. unija neke kolekcije elemenata iz

ispunjen.
je element iz
pa je i ovaj uslov
(T 3) Neka su V1 i V2 proizvoljni elementi iz . Tada postoje otvoreni skupovi

U1 , U2 tako da vazi V1 = f 1 (U1 ) i V2 = f 1 (U2 ). Kako je U1 , U2 tada
je i U1 U2 pa imamo:
V1 V2 = f 1 (U1 ) f 1 (U2 ) = f 1 (U1 U2 )
tj. presek bilo koja dva elementa iz
dokazati.
je element iz
sto je i trebalo
PROSTORI
GLAVA 2. TOPOLOSKI
21
Definicija 2.2.7. Ako presek konacno mnogo elemenata neke kolekcije otvorenih skupova obrazuje bazu za topologiju , onda se ta kolekcija zove predbaza
(subbaza).
Primer 2.2.4. U obicnoj topologiji o , kolekcija {(, b), (a, +) : a, b R}
jeste predbaza za obicnu topologiju, jer se svaki otvoren interval (a, b) moze predstaviti u obliku:
(a, b) = (, b) (a, +)
Teorema 2.2.2 (Teorema o bazi). Neka je X neki skup i B kolekcija podskupova
skupa X. Kolekcija B je baza neke jedinstvene topologije na X akko za B vazi:
[
[
1 X =
B = {B : B B}
BB
2 (B1 , B2 B)(x B1 B2 )(B3 B) x B3 B1 B2
Dokaz.
(=): Neka je B baza za neku topologiju na X. je topologija na X, pa sledi
X , a B je baza topologije , pa se X predstavlja kao unija neke potkolekcije
kolekcije B:
[
[
[
X=
B
BX=
B
BB1 B
BB
BB
Dokazimo sada da vazi uslov (2 ). Neka su B1 , B2 B i x B1 B2 . Kako je

B1 , B2 B tada je i B1 B2 i kako je B baza za , to iz definicije 2.2.2
sledi:
(x B1 B2 )(B3 B) x B3 B1 B2
sto je i trebalo dokazati.

(=): Neka kolekcija B podskupova skupa X zadovoljava uslove (1 ) i (2 ). Dokazimo
da postoji topologija kojoj je B baza. Definisimo kolekciju na sledeci nacin:
= {U : U je unija neke kolekcije elemenata iz B}

[
= {U P (X) : (B1 B) U =
B}
(2.8)
BB1
Dokazimo da je
topologija na X:
(T 1) Iz (1 ) sledi X . Prazan skup shvatamo kao uniju prazne kolekcije, pa

je i .
(T 2) Neka je {U : A} proizvoljna kolekcija elemenata iz . Tada se, za svako
S A, U predstavlja kao unija neke kolekcije elemenata iz B, pa se i skup

{U : A} predstavlja kao unija neke kolekcije elemenata iz B, tj.
[
{U : A} {U : A}
dakle, kolekcija
ispunjava i uslov (T 2) definicije topologije.
PROSTORI
GLAVA 2. TOPOLOSKI
22
(T 3) Neka su V1 i V2 proizvoljni elementi iz . Tada se oni mogu prikazati kao unije

neke kolekcije elemenata iz B. Treba dokazati da se i V1 V2 takode moze
prikazati kao unija neke kolekcije elemenata iz . Iz skupovne ekvivalencije
(2.4) zakljucujemo da vazi
[
B (x V1 V2 )(B B) x B V1 V2
(2.9)
V1 V2 =
BB1 B
Dokazimo desnu stranu prethodnog iskaza. Neka je x V1 V2 proizvoljan.

Tada postoje B1 , B2 B takvi da je x B1 V1 i x B2 V2 (sledi iz 2.8), tj.
da je x B1 B2 V1 V2 . Odavde, i iz (2 ), sledi da postoji B3 B takvo
da je x B3 B1 B2 V1 V2 , odnosno x B3 V1 V2 . Time je desna
strana u (2.9) dokazana, a odatle sledi trazeni rezultat.
Ostaje jos dokazati jedinstvenost topologije . Neka je topologija

kojoj je B
S
takode baza. Svaki element U predstavlja se kao U = {B : B B1 B}.
Medutim, B je baza i za topologiju , pa U , odnosno . Na isti nacin
pokazujemo i da je , sto zajedno sa daje = . Drugim recima,

topologija sa bazom B je jedinstvena.
Definicija 2.2.8. Okolina neke tacke jeste svaki otvoren skup koji sadrzi tu tacku.
Napomena 2.2.1. U nekim udzbenicima se pod okolinom tacke x podrazumeva
svaki skup A za koji postoji neki otvoren skup U takav da vazi x U A. U ovom
slucaju, ako je A otvoren (zatvoren), za njega kazemo da je otvorena (zatvorena)
okolina tacke x. Tada takode vazi: Skup A je otvoren akko je okolina svake svoje
tacke. Mi cemo pod okolinom neke tacke podrazumevati prethodnu definiciju.
Teorema 2.2.3 (Teorema o lokalnoj bazi). Neka je (X, ) topoloski prostor i
BX lokalna baza topologije u tacki x. Tada su zadovoljeni sledeci uslovi:
1 (B Bx ) x B
2 B1 , B2 Bx B1 B2 Bx
3 (B Bx )(y B)(B 0 By ) y B 0 B
Iz prethodne teoreme zakljucujemo sledece:
1 Svaka bazna okolina tacke x sadrzi tu tacku;
2 Presek dve okoline neke tacke je okolina te tacke;
3 Okoline tacaka su otvoreni skupovi;
Definicija 2.2.9. Neka je (X, ) topoloski prostor. Za topoloski prostor (X, )
kaze se da je metrizabilan ako postoji metrika d takva da je topologija Ud , koja
je indukovana ovom metrikom, upravo topologija (tj. Ud = ).
PROSTORI
GLAVA 2. TOPOLOSKI
2.3
23
Podskupovi topolo
skog prostora i operacije sa
njima
Definicija 2.3.1. Neka je (X, ) topoloski prostor i A X. Tada, za tacku x X

kaze se da je:
(a) ta
cka zatvaranja (adherentna ta
cka) skupa A ako svaka okolina tacke x
ima neprazan presek sa skupom A, tj.
( okolinu U 3 x) U A 6=
Skup svih tacaka zatvaranja skupa A zovemo zatvaranje (adherencija) skupa
A i oznacavamo sa A (ili ClA, ili ClX A), tj.
A = {x X : x je tacka zatvaranja skupa A}
(b) ta
cka nagomilavanja skupa A ako svaka okolina tacke x, bez te ta
cke, ima
neprazan presek sa skupom A, tj.
( okolinu U 3 x) U \ {x} A 6=
Skup svih tacaka nagomilavanja skupa A zovemo izvodni skup skupa A i
oznacavamo sa A0 , tj.
A0 = {x X : x je tacka nagomilavanja skupa A}
(c) unutra
snja ta
cka skupa A ako postoji okolina U tacke x koja je podskup
skupa A, tj.
( okolina U 3 x) x U A
Skup svih unutrasnjih tacaka skupa A zovemo unutra
snjost (interior) skupa
A i oznacavamo sa intA (ili intX A, ili A ), tj.
intA = {x X : x je unutrasnja tacka skupa A}
(d) grani
cna (rubna) ta
cka skupa A ako svaka okolina U tacke x ima neprazan
presek sa skupom A i sa njegovim komplementom, tj.
( okolinu U 3 x) U A 6= U (X \ A) 6=
Skup svih granicnih (rubnih) tacaka skupa A zovemo granica (rub) skupa A
i oznacavamo sa A (ili frA), tj.
A = {x X : x je granicna tacka skupa A}
Primetimo odmah da iz (a) i (d) prethodne definicije sledi A = A (X \ A)
Teorema 2.3.1 (Teorema o zatvaranju). Za proizvoljan podskup A topoloskog
prostora vazi:
\
\
A = {F X : A F, F zatvoren} =
F
(2.10)
AF,F zat
PROSTORI
GLAVA 2. TOPOLOSKI
24
Dokaz. Posto X {F X : A F, F zatvoren} zakljucujemo da je familija na

desnoj strani u (2.10) neprazna. Treba dokazati:
\
\
A
F
i A
F
F X,F zat
AF,F zat
Prelaskom na komplement u poslednjim inkluzijama dobijamo:

\
\
X \AX \
F
i X \AX \
F
AF,F zat
Neka x X \
F =
(2.11)
AF,F zat
(X \ F ). Tada postoji zatvoren skup F A tako da
AF,F zat AF,F zat
vazi x X \ F . Odavde sledi da je U = X \ F 3 x otvoren i da vazi

U A (X \ F ) F =
Dakle, postoji okolina U 3 x takva da je U A = . Odavde sledi da je x
/ A, tj.
x X \ A pa je prva inkluzija u (2.11) dokazana.
Dokazimo sada drugu inkluziju u (2.11). Neka je x X \ A. Tada postoji
okolina U 3 x takva da vazi U\
A = . Odavde
\ sledi da je A X \ U , X \ U
zatvoren i x
/ X \ U , pa x
/
F , tj. x X \
F sto je i trebalo dokazati.
AF,F zat
AF,F zat
Iz prethodne teoreme mozemo zakljuciti sledece.

Posledica 2.3.1. Za podskup A topoloskog prostora X vazi:
(a) A jeste zatvoren skup.
(b) A jeste najmanji (u smislu inkluzije) zatvoren skup koji sadrzi A, tj.
(F A, F zatvoren) A F
(2.12)
(c) A je zatvoren A = A
Posledica 2.3.2. Za proizvoljne podskupove A, B topoloskog prostora X vazi:
(a) =
(b) A A
(c) A B = A B
Dokaz. Dokaz pod (a) i (b) sledi neposredno iz definicije tacke zatvaranja.
(c) Prvo dokazimo da je A B A B. Iz A A i B B sledi A B A B,
a skup A B je zatvoren, pa iz (2.12) sledi A B A B.
Sada dokazimo da je AB A B, ili ekvivalentno X \(AB) X \(A B).
Za svako x X \ (A B) postoji okolina U 3 x tako da je U (A B) = .
Tada je = U (A B) = (U A) (U B), pa dobijamo U A = i
U B = , odnosno x
/ A B, tj. x X \ (A B), sto je i trebalo dokazati.
Iz A B A B i A B A B sledi skupovna jednakost pod (c).
PROSTORI
GLAVA 2. TOPOLOSKI
25
Teorema 2.3.2 (Teorema o unutra

snjosti). Za podskup A topoloskog prostora
X vazi:
[
[
U
intA = {U X : U A, U otvoren} =
U A,U otv
Dokaz. Ostavljamo studentu za vezbu.

Posledica 2.3.3. Za podskup A topoloskog prostora X vazi:
(a) intA jeste otvoren skup.
(b) intA jeste najveci (u smislu inkluzije) otvoren podskup skupa A, tj.
(U A, U otvoren) U intA
(2.13)
(c) A je otvoren A = intA

Napomena 2.3.1. Iz stavke (c) prethodne posledice sledi da je podskup A topoloskog prostora X otvoren ako i samo ako je jednak svojoj unutrasnjosti. Kako
intA A uvek vazi, to je za dokazivanje otvorenosti skupa A dovoljno dokazati
A intA ili simbolicki:
A = intA A intA (x A)( okolina U 3 x) x U A
Poslednja relacija ima praktican znacaj u ispitivanju da li je neki skup otvoren ili
ne.
Posledica 2.3.4. Za proizvoljne podskupove A i B topoloskog prostora X vazi:
(a) X = intX
(b) intA A
(c) int(A B) = intA intB
(c) int(intA) = intA
Teorema 2.3.3. Za podskup A topoloskog prostora X vazi:

intA = X \ (X \ A)
Dokaz.
Dokazimo prvo intA X \ (X \ A):
(x X) x intA ( okolina U 3 x) U A
( okolina U 3 x) U (X \ A) =
x
/ X \ A x X \ (X \ A)
Sada dokazimo intA X\(X \ A). Iz posledice 2.3.2 pod (b) imamo X\A X \ A,
pa je prelaskom na komplement X \ (X \ A) X \ (X \ A) = A. Skup X \ (X \ A)
je otvoren (zasto?), pa iz posledice 2.3.3 pod (b) imamo X \ (X \ A) intA sto je
i trebalo dokazati.
PROSTORI
GLAVA 2. TOPOLOSKI
26
Definicija 2.3.2. Tacka x X je izolovana ta

cka podskupa A topoloskog prostora X ako postoji okolina U 3 x takva da je U A = {x}.
Napomena 2.3.2. Ako x
/ A0 (nije tacka nagomilavanja) tada postoji okolina
U 3 x takva da je U A {x}, pri cemu je U A = {x} samo u slucaju kada
x A.
Primer 2.3.1. Za A = [0, 1) {2} R (u obicnoj topologiji) 2
/ A0 , ali 2 A,
pa je 2 izolovana tacka skupa A.
Primer 2.3.2. Posmatrajmo skup celih brojeva
Z = {0, 1, 2, . . . } u topoloskom

prostoru (R, o ). Intervali n 21 , n + 12 , n Z ne sadrze ni jedan ceo broj osim
n, pa su svi celi brojevi izolovane tacke skupa Z u topoloskom prostoru (R, o ).
Definicija 2.3.3. Podskup nekog topoloskog prostora cije su sve tacke izolovane
naziva se diskretan podskup.
Zadatak 5. Za podskup A topoloskog prostora X vazi:
1 A = A A0
2 A = A A
3 A = intA A
4 A je zatvoren A0 A
5 A je zatvoren A A
6 (A B)0 = A0 B 0
Resenje. Uradicemo zadatak pod 1 , 2 , i 4 , a ostalo ostavljamo za vezbu.
1 Prvo dokazimo A A A0 , ili tome ekvivalentno X \ (A A0 ) X \ A. Za
svako x X \ (A A0 ) = (X \ A) (X \ A0 ) vazi x
/ Aix
/ A0 . Iz x
/ A0
sledi da postoji okolina U 3 x takva da vazi U A {x} (Napomena 2.3.1).
Ali x
/ A pa je U A = . Dokazali smo:
( okolina U 3 x) U A =
tj. x
/ A, odnosno x X \ A sto je i trebalo dokazati.
Sada dokazimo A A0 A. Znamo da vazi A A, a lako se pokazuje da je
A0 A (dokazati). Odavde imamo A A0 A A = A. Iz A A A0 i
A A A0 sledi 1 .
2 Prvo dokazimo A A A. Za svako x A i za svaku okolinu U 3 x vazi
U A 6= . Ako za svaku takvu okolinu U 3 x vazi i U (X \ A) 6= onda je
x A. U suprotnom, ako postoji okolina U0 3 x takva da je U0 (X \ A) =
tada je i x U0 X \ (X \ A) = A, tj. x A. Dakle, u oba slucaja sledi
x A A pa vazi A A A.
Sada dokazimo A A A. Znamo da uvek vazi A A, a iz A = A (X \ A)
sledi A A pa imamo A A A A = A odakle sledi trazeni rezultat.
PROSTORI
GLAVA 2. TOPOLOSKI
27
4 (=) Neka je A zatvoren (A = A). Tada imamo:

(a A0 )( okolinu U 3 a) 6= U \ {a} A U A
pa je U A 6= , a odavde sledi a A = A, tj. a A. Time smo dokazali
A0 A.
(=) Neka vazi A0 A. Treba dokazati da je A zatvoren, odnosno A = A.
Posto A A vazi uvek, treba jos pokazati A A, ili ekvivalentno tome X \A
X \ A. Po pretpostavci je A0 A, odnosno X \ A X \ A0 . Odavde, za svako
x X \ A sledi da x X \ A0 , a odatle da postoji okolina U0 3 x takva da je
U0 A {x}. Medutim, x
/ A (jer x X \ A), pa je U0 A = , tj. x X \ A.
Zadatak 6. Neka su A, B, A ( A) podskupovi topoloskog prostora X. Proveriti

tacnost sledecih relacija:
1 A B A0 B 0
2 int(A \ B) int(A \ intB) intA \ intB
3 ClA \ ClB Cl(A \ ClB) Cl(A \ B)
4 ClintA = Cl(A intA) = Cl(intA \ A)
5 A B = (A B)
[
[

6
intA int
A
A
intA int
\
A
10
ClA Cl
\
[
ClA Cl
\
A
intA = X \ Cl(X \ A) = A \ A
Resenje. Ostavljamo studentu za vezbu.

Zadatak 7. Neka je dat topoloski prostor (X, ), X = {a, b, c, d}, gde je
= {, X, {a}, {a, b}, {a, c}, {a, c, d}, {a, b, c}}

Za podskupove A = {a, b, d} i B = {b, c, d} naci A, B, intA, intB, A0 , B 0 ,A i B.
Resenje. Iz topologije
dobijamo kolekciju F svih zatvorenih skupova:
F = {, X, {b, c, d}, {c, d}, {b, d}, {b}, {d}}

Skup A je presek svih zatvorenih skupova koji su nadskup od A (Teorema 2.3.1),
pa je A = X (iz kolekcije F je samo X A). Skup B je zatvoren, pa je B = B =
{b, c, d}. intA je unija svih otvorenih (teorema 2.3.2) podskupova skupa A, pa je
intA = {a} {a, b} = {a, b}. Na isti nacin dobijamo intB = .
PROSTORI
GLAVA 2. TOPOLOSKI
28
Iz A = A A0 = {a, b, d} {c} sledi c A0 . Treba jos proveriti koje od tacaka a, b, d

pripadaju skupu A0 . Kako je skup {a} otvoren, to odmah sledi a
/ A0 . Sve okoline
tacke b sadrze tacku a, pa presek tih okolina sa skupom A\{b} nije prazan. Odavde
zakljucujemo da b A0 . Iz istih razloga je i d A0 , pa je A0 = {b, c, d}. Kako je
B = B = B B 0 treba proveriti koje su od tacaka b, c i d tacke nagomilavanja.
Imamo b
/ B 0 (jer {{a, b} \ {b}} B = ) i c
/ B 0 (jer {{a, c} \ {c}} B = ).
Okoline tacke d, bez te tacke, imaju neprazan presek sa B, pa je B 0 = {d}. Za
nalazenje skupova A i B koristimo skupovnu jednakost A = A (X \ A):
X \ A = {c} = X {b, c, d} {c, d} = {c, d},
X \ B = {a} = X
Odavde je A = A(X \A) = X {c, d} = {c, d} i B = B (X \B) = B X = B.

Definicija 2.3.4. Za podskup A topoloskog prostora X kazemo da je:
(a) svuda gust (ra
ce gust) u X ako je ClA = X (ili A = X);
(b) gust u odnosu na skup B ako je ClA B (ili A B);
(c) nigde gust u X ako je intClA = (ili intA = );
Napomena 2.3.3. Iz prethodne definicije neposredno zakljucujemo:
A je gust u X ( otvoren skup U 6= )U A 6=
Primer 2.3.3. U zadatku 7 primeri pravih gustih podskupova u X su {a, b, d} i
{a}. Neka student samostalno pronade jos takvih podskupova.
Teorema 2.3.4. Neka je A podskup metrickog prostora (X, d). Tada vazi:
A je gust u X (x X) d(x, A) = 01
Dokaz. Pretpostavljajuci da student ima potrebno predznanje iz metrickih prostora, dokaz ove teoreme ostavljamo za vezbu.
Definicija 2.3.5. Za topoloski prostor X kaze se da je separabilan ako postoji
prebrojiv i svuda gust podskup u X.
Primer 2.3.4. Svaki otvoreni interval realne prave sadrzi racionalan broj, pa je
skup racionalnih brojeva svuda gust (Q = R) u skupu realnih brojeva (sa obicnom
topologijom). Kako je skup racionalnih brojeva prebrojiv zakljucujemo da je skup
realnih brojeva sa obicnom topologijom separabilan.
Zadatak 8. Neka je kolekcija podskupova skupa R sastavljena od R, i svih
neogranicenih intervala oblika (a, +), a R. Dokazati da je topologija na R.
Resenje.
(T 1) Iz definicije kolekcije
1 Realan
sledi R, .
broj d(x, A) = inf{d(x, y) : y A} zove se rastojanje ta

cke x od skupa A.
PROSTORI
GLAVA 2. TOPOLOSKI
29
(T 2) Neka je {(a, +)[

: a A} proizvoljna kolekcija
[ elemenata iz . Treba do(a, +) pripada kolekciji .
kazati da i skup
{(a, +) : a A)} =
aA
Oznacimo sa inf A infimum skupa A. U skupu realnih brojeva R svaki podskup ima infimum koji je konacan (tj. realan broj) ako je podskup ogranicen
odozdo, odnosno jednak je ako podskup nije ogranicen odozdo. Dakle
inf A . Iz definicije infimuma (infimum je najvece donje ogranicenje)
imamo:
1 (a A)a inf A (infimum je donje ogranicenje)
2 (b R) b > inf A (a A) inf A a < b
(Uvecani infimum to vise nije)
[
Za svako x
(a, +) postoji a A takvo da je x (a, +), tj. da je
aA
x > a. Posto je a inf A (sledi iz 1 ) i x > a dobijamo

x > inf A, odnosno
[
x (inf A, +). Time smo dokazali da vazi
(a, +) (inf A, +).
aA
Sada dokazimo obrnutu inkluziju. Za svako x (inf A, +) vazi x > inf A,

pa iz 2 sledi da postoji a A takvo da je inf A a < x, odnosno x
(a, +). Time smo dokazali i obrnutu inkluziju, pa zakljucujemo da je
[
(a, +) = (inf A, +)
aA
Razmotrimo sledeca dva moguca slucaja:

(i) Ako je inf A = , tada je (inf A, +) = (, +) = R .
(ii) Ako je inf A > , tada je inf A R, pa iz definicije topologije
[
(a, +) = (inf A, +)
sledi
aA
U oba slucaja smo pokazali da
(a, +)
, sto je i trebalo dokazati.
aA
(T 3) Za bilo koja dva neogranicena intervala (a, +) i (b, +) imamo:

(a, +) (b, +) = (max{a, b}, +)
Zadatak 9. Neka je
svih skupova oblika:
(dokazati)
kolekcija podskupova od N sastavljena od praznog skupa i

Nk = {k, k + 1, k + 2, . . . }(k N)
(a) Dokazati da je
topologija na N;
(b) Navesti sve otvorene skupove koji sadrze broj 7;

(c) Naci izvodni skup skupa A = {10, 17, 24, 27};
(d) Naci kolekciju zatvorenih skupova ove topologije i naci zatvaranje (adherenciju)
skupova B = {7, 19, 21, 57} i C = {2, 4, 6, . . . };
PROSTORI
GLAVA 2. TOPOLOSKI
30
Resenje.
(a) Dokazimo da kolekcija
zadovoljava uslove definicije topologije:
(T 1) Iz pretpostavki zadatka imamo

je ovaj uslov zadovoljen.
i N = N1 = {1, 2, 3, . . . }
pa
(T 2) Neka je {Nl : l L}, ( 6= L [

N) proizvoljna kolekcija
elemenata iz
[
. Treba dokazati da i skup {Nl : l L} = Nl . Znamo
lL
da je skup N dobro ureden, tj da svaki njegov neprazan podskup ima

minimalni element.
[ Neka je l0 = min L. Tada je (l L) l l0 i l0 L.
Za svako m
Nl postoji l L tako da je m Nl = {l, l+1, l+2, . . . },
lL
tj. da je m l. Iz m l i l l0 dobijamo [
m l0 , odnosno m Nl0 =
{l0 , l0 + 1, l0 + 2, . . . }. Time smo dokazali
Nl Nl0 , a kako l0 L,
lL
to sledi i Nl0
Nl . Odavde sledi
lL
Nl = Nl0
lL
(T 3) Neka su k, l N i k l. Tada je:

Nk = {k, k + 1, k + 2, . . . , l, l + 1, l + 2, . . . } {l, l + 1, l + 2, . . . } = Nl
tj. (k, l N) k l Nk Nl . Odavde dobijamo da za svako
Nk , Nl (k, l N) vazi Nk Nl = Nmax{k,l} .
Topologija zadovoljava sva tri uslova definicije topologije, pa zakljucujemo
da je topologija na N.
(b) Svi otvoreni skupovi koji sadrze broj 7 su N1 , N2 , . . . , N7 (Objasniti).
(c) Kako za svako n N vazi n Nn Nk (k N, k n) zakljucujemo da su
sve okoline tacke n skupovi N1 , N2 , . . . , Nn . Tada imamo:
(n < 27) 27 Nn \ {n} A Nn \ {n} A 6= ,
n = 27 N27 \{27}A =
Odavde sledi da je skup svih tacaka nagomilavanja skupa A (tzv. indeksni
skup A0 ) jednak A0 = {1, 2, . . . , 26}.
(d) Kolekcija zatvorenih skupova F topologije
je data sa
F = {, N, {1}, {1, 2}, {1, 2, 3}, . . . }

pa je B = {1, 2, . . . , 57} i C = N (tj. C je gust u N).
PROSTORI
GLAVA 2. TOPOLOSKI
31
Zadatak 10 (Kofinitna topologija). Neka je kolekcija podskupova od R data

sa:
k = {U R : R \ U je konacan} {}
(a) Dokazati da je k topologija na R.

(b) Dokazati da topoloski prostor (R, k ) ne zadovoljava C1 -aksiomu prebrojivosti.
Resenje.
(a) Dokazimo da kolekcija k zadovoljava uslove definicije topologije:
(T 1) Iz definicije kolekcije k sledi k . Kako je R \ R = (prazan skup
je skup sa nula elemenata, pa je konacan) zakljucujemo R k .
(T 2) Neka je {U : [ A} proizvoljna[
kolekcija elemenata iz k . Treba
dokazati da je i {U : A} =
U element iz k . Posmatrajmo
A
skup:
R\
[

\
U =
(R \ U )
Po pretpostavci U k ( A), pa su skupovi R\U ( A) konacni

i vazi:
\
(R \ U ) R \ U ( A)
A
Kako konacan skup ne moze\

biti nadskup beskonacnog,[iz prethodne
inkluzije zakljucujemo da je
(R\U ) konacan, pa je
U k sto
je i trebalo dokazati.
(T 3) Neka su U i V proizvoljni podskupovi kolekcije k . Tada su skupovi
R \ U i R \ V konacni, pa je i njihova unija R \ U R \ V = R \ (U V )
konacna. Odavde mozemo zakljuciti da je U V k , pa je i ovaj uslov
ispunjen.
Kolekcija k ispunjava sva tri uslova definicije topologije pa je njom definisana
topologija na R. Zovemo je kofinitna topologija.
(b) Pretpostavimo suprotno, da topoloski prostor (R, k ) zadovoljava C1 - aksiomu
prebrojivosti (videti definiciju 2.2.4). Neka je {Bn : n N} prebrojiva lokalna
baza u nuli. Iz definicije S
topologije k sledi da su skupovi R \ Bn (n N)
konacni, pa je skup A = {R \ Bn : n N}, kao prebrojiva unija konacnih
skupova, prebrojiv. Tada je prebrojiv i skup A {0}. Skup R je neprebrojiv,
a skup A {0} R je prebrojiv, pa je R \ (A {0}) 6= . Neka je
[
\
a R \ (A {0}) = R \ (
(R \ Bn ) {0}) ==
(Bn ) (R \ {0})
nN
nN
Drugim recima, postoji realan broj a 6= 0 takav da je (n N) a Bn . Skup

R \ {a} je otvoren u k i zbog a 6= 0 sadrzi nulu (0 R \ {a}). Kako je
kolekcija {Bn : n N} lokalna baza u nuli i R \ {a} otvoren skup koji sadrzi
PROSTORI
GLAVA 2. TOPOLOSKI
32
nulu, to postoji n0 N tako da je 0 Bn0 R \ {a}. Medutim, vec smo ranije

pokazali da a Bn0 , pa imamo a Bn0 R \ {a}, tj. a R \ {a}, sto je
nemoguce. Do kontradikcije nas je dovela pretpostavka da (R, ) zadovoljava
C1 - aksiomu prebrojivosti. Odavde zakljucujemo da skup realnih brojeva sa
kofinitnom topologijom ne zadovoljava C1 - aksiomu prebrojivosti.
Zadatak 11. Ako topoloski prostor X zadovoljava C1 - aksiomu prebrojivosti tada
postoji lokalna prebrojiva opadajuca2 baza za svako x X.
Resenje. Neka je x proizvoljna tacka prostora X i {Bn : n N} odgovarajuca
(prebrojiva) lokalna baza u x. Posmatrajmo skupove:
Un = B1 B2 Bn (n N)
Kako x Bn (n N) to x Un (n N). Takode, za svako m < n (m, n N)
vazi:
Um = B1 B2 Bm B1 B2 Bm Bn = Un
Odavde zakljucujemo da je kolekcija {Un : n N} opadajuca. Ostaje jos dokazati
da je ova kolekcija lokalna baza u x. Neka je V proizvoljan otvoren skup koji sadrzi
x. Posto je {Bn : n N} lokalna baza u x sledi da postoji n0 N tako da je
x Bn0 V . Medutim, x Un0 i Un0 Bn0 V pa imamo x Un0 V . Time smo
dokazali da je {Un : n N} lokalna opadajuca baza u x.
Zadatak 12 (Zorgenfrejeva prava). Neka je B kolekcija podskupova od R data
sa:
B = {[a, b) : a R, b R, a < b}
(a) Dokazati da B predstavlja bazu neke jedinstvene topologije
na R.
(b) Dokazati da topoloski prostor (R, ) ima prebrojivu bazu.

(c) Topologija
jeste finija (sa vise otvorenih skupova)3 od obicne topologije o .
(d) Skupovi oblika [a, +) i (, b) (a, b R) su otvoreni, a skupovi oblika [a, b)

(a, b R, a < b) su otvoreno-zatvoreni u topologiji .
Resenje.
(a) Potrebni i dovoljni uslovi da kolekcija B bude baza neke jedinstvene topologije
na R su (Teorema o bazi 2.2.1):
[
[
1 R =
B = {B : B B}
BB
2 (B1 , B2 B)(x B1 B2 )(B3 B) x B3 B1 B2

2 Kolekcija
3 pogledati
{Un : n N} je opadaju
ca ako va
zi U1 U2 U3 . . .
definiciju 2.1.3
PROSTORI
GLAVA 2. TOPOLOSKI
33
1 Neka je > 0 proizvoljan realan broj. Tada imamo:

[
[
B
(x R) x [x , x + ) R {[x , x + ) : x R}
BB
tj. R
B. Kako uvek vazi
B R, to sledi R =
B.
BB
BB
BB
2 Za svako B1 , B2 B je B1 = [a1 , b1 ) i B2 = [a2 , b2 ) (ai , bi R, ai < bi , i =

1, 2). Za njih vazi (dokazati za vezbu)
B1 B2 = [max{a1 , a2 }, min{b1 , b2 }) = [a, b)
gde je a = max{a1 , a2 } R i b = min{b1 , b2 } R, pa imamo B3 = [a, b)
B. Dakle, za svako x B1 B2 , postoji B3 B tako da je x B3 B1 B2
(sledi iz B3 = B1 B2 ) sto je i trebalo dokazati.
Kolekcija B zadovoljava oba uslova teoreme o bazi pa mozemo zakljuciti da
ona predstavlja bazu neke jedinstvene topologije na R. Skup R sa ovakvom
topologijom zovemo Zorgenfrejeva prava i ona je vazan izvor kontraprimera.
(b) Ostavljamo studentu za vezbu (anologno kao u primeru 2.2.3)
(c) Treba dokazati da je o . Skup U je otvoren u topologiji (tj. U )
ako i samo ako je jednak svojoj unutrasnjosti (Napomena 2.3.1), odnosno ako
vazi:
(x U )( okolina V 3 x) x V U
(2.14)
Za svako U
i za svako x U postoji (pogledati primer 2.1.3) otvoren

[
1
interval (a, b) takav da vazi x (a, b) U . Iz (a, b) =
[a + , b) (dokazati)
n
nN
sledi (a, b) (zasto?). Imamo:
(x U )( okolina V = [a, b) 3 x) x V U
(gde je V okolina u ), odnosno U .
[
(d) Iz [a, +) =
[a, a + n), sledi [a, +)
(unija kolekcije sastavljene od
nN
elemenata baze). Pod (b) smo dokazali o
, a iz (, b) =
[
nN
(b n, b)
sledi (, b) o , odnosno (, b) . Iz [a, b) B sledi da su

skupovi [a, b) otvoreni u . Dokazimo sada da su oni i zatvoreni, odnosno da su
skupovi R\[a, b) = (, a)[b, +) otvoreni u . Prethodno smo pokazali da
su skupovi (, a) i [b, +) otvoreni, pa je i njihova unija (, a)[b, +) =
R \ [a, b) otvoren skup, odnosno [a, b) je zatvoren. Dakle, skupovi oblika [a, b)
su otvoreno- zatvoreni skupovi u .
PROSTORI
GLAVA 2. TOPOLOSKI
Zadatak 13. Neka je
kolekcija podskupova skupa X = {a, b, c, d, e} data sa:
= {, X, {a}, {a, c}, {a, c, d}, {a, b, c}, {a, b, c, d}}

(a) Dokazati da je
34
topologija na X.
(b) Naci intA, A, A0 za skup A = {a, b, c}.

(c) naci B za skup B = {c, e} i guste prave podskupove od X.
(d) Naci C 0 za skup C = {c, d, e}.
Uputstvo. Analogno zadatku 7.
Glava 3
Neprekidnost
3.1
Pojam neprekidnosti u topolo

skim prostorima
Prisetimo se definicije neprekidnosti u metrickim prostorima:

Neka su (X, d) i (Y, d1 ) metricki prostori. Za preslikavanje f : X Y kaze
se da je neprekidno u tacki x X ako za svako > 0 postoji = () > 0
tako da za svako y X, iz d(x, y) < sledi d1 (f (x), f (y)) < , tj. ako vazi
( > 0)( > 0)(y X) d(x, y) < d1 (f (x), f (y)) <
(3.1)
Kako je uslov d(x, y) < ekvivalentan uslovu y Bd (x, ), a uslov d1 (f (x), f (y)) <
ekvivalentan uslovu f (y) Bd1 (f (x), ), to (3.1) mozemo zapisati i u obliku:
( > 0)( > 0)(y X) y Bd (x, ) f (y) Bd1 (f (x), )
Ubuduce cemo (nadajuci se da to nece dovesti do zabune) otvorene lopte u oba
metricka prostora obelezavati sa B(a, ).
Preslikavanje f je neprekidno na skupu A X ako je neprekidno u svakoj
tacki skupa A. U slucaju da je preslikavanje f neprekidno na celom skupu X, onda
kazemo da je neprekidno.
Sledeca teorema daje nam ekvivalentan uslov za neprekidnost u metrickim prostorima. Ovaj uslov ce nam biti inspiracija za uvodenje definicije neprekidnosti na
proizvoljnim topoloskim prostorima.
Teorema 3.1.1. Preslikavanje f : (X, d) (Y, d1 ) je neprekidno ako i samo ako
je skup f 1 (V ) otvoren u X za svaki otvoren skup V u Y .
Dokaz.
(=) Neka je f : X Y neprekidno preslikavanje i V Y proizvoljan otvoren
skup. Skup V je otvoren, pa za svako x f 1 (V ), tj. f (x) V , postoji > 0
tako da je B(f (x), ) V . Takode, iz definicije neprekidnosti, sledi da postoji
> 0 tako da za svako y B(x, ) vazi f (y) B(f (x), ) V , tj. da za svako
f (y) f (B(x, )) vazi f (y) B(f (x), ) V . Time smo dokazali:
f (B(x, )) B(f (x), ) V
GLAVA 3. NEPREKIDNOST
36
Prelaskom na inverznu sliku i koristeci osobinu A f 1 (f (A)) dobijamo:

B(x, ) f 1 (f (B(x, )) f 1 (B(f (x), )) f 1 (V )
Na osnovu prethodnog, imamo: (x f 1 (V ))( > 0) x B(x, ) f 1 (V ), tj.
skup f 1 (V ) je otvoren u X sto je i trebalo dokazati.
(=) Neka je f 1 (V ) otvoren u X za svaki otvoren skup V u Y . Za svako x X i za
svako > 0, otvorene lopte B(f (x), ) su otvoreni skupovi u Y , pa iz pretpostavke
sledi da je i skup f 1 (B(f (x), )) X otvoren i sadrzi x. Odavde sledi da postoji
> 0 tako da je x B(x, ) f 1 (B(f (x), )). Dakle:
( > 0)( > 0)(y X) y B(x, ) y f 1 (B(f (x), )) f (y) B(f (x), )
tj. preslikavanje f je neprekidno.
Definicija 3.1.1. Neka su (X, ) i (Y, 1 ) topoloski prostori. Za preslikavanje
f : (X, ) (Y, 1 ) kaze se da je neprekidno ako i samo ako je f 1 (V ) otvoren
skup u X, za svaki otvoren skup V u Y , tj.
(V
1) f 1(V )
Zadatak 14. Neka su X i Y topoloski prostori i y Y fiksiran element. Tada

vazi:
(a) Identicko preslikavanje id : X X definisano sa id(x) = x je neprekidno.
(b) Konstantno preslikavanje : X Y definisano sa (x) = y je neprekidno.
Resenje.
(a) Dokazimo da je id1 (U ) = U , za svaki otvoren skup U u X:
x id1 (U ) x = id(x) U x U id1 (U ) U
x U id(x) = x U x id1 (U ) U id1 (U )
Time smo dokazali id1 (U ) = U , to jest skup id1 (U ) je otvoren u X. Sledi:
identicko preslikavanje je neprekidno.
(b) Neka je V proizvoljan otvoren skup u Y . Tada vazi:
(
X, ako y V
1 (V ) =
, ako y
/V
U oba slucaja je 1 (V ) otvoren skup pa je konstantno preslikavanje neprekidno.
Primer 3.1.1. Neka je (X, D) diskretan topoloski prostor, a (Y, ) proizvoljan

topoloski prostor. Tada su sva preslikavanja f : (X, D) (Y, ) neprekidna
(Proveriti).
37
Sledeca teorema je veoma vazna jer ima praktican znacaj u ispitivanju da li je

neka funkcija neprekidna:
Teorema 3.1.2 (Teorema o neprekidnom preslikavanju). Neka su X i Y
topoloski prostori i neka je dato preslikavanje f : X Y . Tada su sledeci uslovi
ekvivalentni:
1 Preslikavanje f je neprekidno.
2 (x X)( okolinu V 3 f (x))( okolina U 3 x) f (U ) V
3 (A X) f (A) f (A)
4 Inverzna slika svakog zatvorenog skupa u Y je zatvoren skup u X, tj.
(F = F Y ) f 1 (F ) = f 1 (F ) X
Resenje.
(1 = 2 ) Neka je x X i V 3 f (x) proizvoljna okolina tacke f (x). Preslikavanje
f je neprekidno, pa je skup U = f 1 (V ) otvoren i x U = f 1 (V ). Odavde sledi
da je f (U ) = f (f 1 (V )) V (pogledati formulu 16, poglavlje 1.5) pa je uslov 2
ispunjen.
(2 = 3 ) Neka vazi 2 i neka je A X proizvoljan skup. Za svako f (x) f (A)
vazi x A. Treba dokazati f (x) f (A), odnosno:
(x A)f (x) f (A) ( okolinu V 3 f (x))V f (A) 6= f (x) f (A) (3.2)
Neka je x A proizvoljna tacka i V 3 f (x) proizvoljna okolina. Tada, iz 2 sledi
da postoji okolina U 3 x takva da je f (U ) V . Kako je U okolina tacke x i kako
x A, to sledi U A 6= , tj. postoji a U A. Sada imamo:
f (a) f (U A) f (A)
f (a) f (U A) f (U ) V
tj. f (a) f (A) V , odnosno f (A) V 6= , pa je iskaz (3.2) dokazan. Iz (3.2)

dobijamo f (A) f (A) tj. uslov 3 je ispunjen.
(3 = 4 ) Neka vazi 3 i neka je F = F proizvoljan zatvoren skup u Y . Treba
dokazati da je skup W = f 1 (F ) X zatvoren, odnosno W = W . Posto W W
vazi uvek, dovoljno je dokazati W W . Iz 3 sledi
f (W ) f (W ) = f (f 1 (F )) F = F
tj. f (W ) F . Prelaskom na inverznu sliku dobijamo f 1 (f (W )) f 1 (F ),
odnosno W f 1 (f (W )) f 1 (F ) = W , a to je upravo W W pa zaista vazi
f 1 (F ) = W = W = f 1 (F ).
(4 = 1 ) Neka vazi 4 . Treba dokazati da je f 1 (V ) X otvoren za svaki
otvoren skup V Y . Skup Y \ V je zatvoren u Y , pa iz 4 sledi da je skup
f 1 (Y \V ) = X\f 1 (V ) zatvoren u X. Odavde zakljucujemo da je skup f 1 (V ) X
otvoren, pa je, pri datim pretpostavkama, uslov 1 ispunjen.
38
Napomena 3.1.1. Aku u uslovu 2 prethodne teoreme umesto za svako x
uzmemo x X fiksirano, tada dobijamo definiciju neprekidnosti funkcije u tacki x.

Sledecom definicijom uvodimo jedan od najvaznijih pojmova u topologiji, ali
na kojem se, zbog opstosti gradiva koje izlazemo u ovoj skripti, necemo dugo
zadrzavati.
Definicija 3.1.2. Za preslikavanje f : (X, ) (Y, 1 ) kazemo da je homeomorfizam ako je f bijekcija, a f i f 1 neprekidna preslikavanja.
Napomenimo jos jednu vrstu preslikavanja koja su specificna za metricke prostore:
Definicija 3.1.3. Neka su (X, d) i (X, d1 ) metricki prostori. Za preslikavanje
f : (X, d) (X, d1 ) kaze se da je uniformno ako vazi:
( > 0)( = () > 0)(x, y X)d(x, y) < d1 (f (x), f (y)) <
3.2
Topolo
ski potprostor i relativna topologija
Teorema 3.2.1. Neka je (X, ) topoloski prostor i A X proizvoljan skup.

Kolekcija
A = {U A : U }
je topologija na skupu A.
Dokaz. Dokaz ove teoreme ostavljamo citaocu za vezbu.

Definicija 3.2.1. Neka je (X, ) topoloski prostor i A X proizvoljan skup.
Kolekcija
A = {U A : U }
zove se relativna (nasledna, indukovana) topologija na skupu A, a topoloski
prostor (A, A ) zove se topolo
ski potprostor prostora (X, ). Ako je A otvoren (zatvoren) skup onda za (A, A ) kazemo da je otvoren (zatvoren) topoloski
potprostor.
Primer 3.2.1. Posmatrajmo skup (segment) A = [a, b] = {x R : a x b}

u obicnoj topologiji o na R. Bazni otvoreni skupovi u topoloskom potprostoru
(A, A ) su:
[a, a + ), (c , c + ) za c (a, b), (b , b]
Na primer, bazne okoline tacke a dobijamo kao (a , a + ) [a, b] = [a, a + ).
Napomena 3.2.1. Neka su (X, ) i (Y, 1 ) topoloski prostori i (A, A ),A X
odgovarajuci topoloski potprostor. Iz definicije neprekidnosti (3.1.1) sledi da je
preslikavanje g : (A, A ) (Y, 1 ) neprekidno ako i samo ako je skup g 1 (V )
oblika otvoren skup iz X presek A za svaki otvoren skup V u Y . Slicno,
preslikavanje g : (A, A ) (Y, 1 ) je neprekidno u tacki x A ako (pogledati

napomenu 3.1.1):
( okolinu V 3 g(x))( okolina U 3 x) g(U A) V
Na isti nacin iz teoreme o neprekidnosti 3.1.2 mogu se dobiti ekvivalentni uslovi za
neprekidnost funkcije g.
39
Teorema 3.2.2. Neka su (X, ) i (Y, 1 ) topoloski prostori i (A, A ), A X

odgovarajuci topoloski potprostor prostora (X, ). Ako je f : (X, ) (Y, 1 )
neprekidno preslikavanje, tada je i restrikcija ovog preslikavanja na skup A takode
neprekidno u odnosu na relativnu topologiju A skupa A.
Dokaz. Treba dokazati da je preslikavanje f |A : (A, A ) (Y, 1 ) neprekidno.
Skup f 1 (V ) je otvoren u X za svaki otvoren skup V u Y . Tada je i skup
1
f |A (V ) = f 1 (V ) A takode otvoren u relativnoj topologiji A , pa je preslikavanje f |A neprekidno.
Teorema 3.2.3. Neka je (Y, Y ) topoloski potprostor prostora (X, ) i A Y
proizvoljan skup. Dokazati:
(a) A Y je zatvoren u Y (u odnosu na relativnu topologiju Y ) ako i samo ako
postoji zatvoren skup F u (X, ) takav da vazi A = F Y .
(b) ClY A = ClX A Y
Dokaz.
(a) (=): Neka je A Y zatvoren u Y . Tada je Y \ A otvoren u Y , pa postoji
otvoren skup U iz X takav da vazi Y \ A = U Y . Sada imamo:
Y \ (Y \ A) = Y \ (U Y ) A = (Y \ U ) (Y \ Y ) A = Y \ U
Iz A = Y \ U sledi A = Y (X \ U ) (dokazati). Uzmimo F = X \ U . Skup
F = X \ U je zatvoren u X i vazi A = F U , a to je upravo i trebalo dokazati.
(=): Neka je F zatvoren skup u X takav da vazi A = F Y . Tada je
Y \ A = Y \ (F Y ) Y \ A = (Y \ F ) Y \ A = Y (X \ F )
Uzmimo U = X \ F . Tada je Y \ A = Y U , gde je skup U otvoren u
X. Odavde, i iz definicije relativne topologije zakljucujemo da je skup Y \ A
otvoren u Y , a odatle sledi da je A zatvoren u Y .
(b) Iz A Y i A ClX A dobijamo A = A A ClX A Y . Iz (a) zakljucujemo
da je skup ClX A Y zatvoren u Y i za njega vazi A ClX A Y , pa je
ClY A ClX A Y (posledica 2.3.1 pod (b)).
Dokazimo sada obrnutu inkluziju, tj. ClX A Y ClY A. Skup ClY A je
zatvoren u Y , pa iz (a) zakljucujemo da postoji zatvoren skup F = ClX F tako
da vazi ClY A = F Y . Odavde, i iz A ClY A = F Y sledi A F , tj
ClX A ClX F . Sada imamo:
ClX A Y ClX F Y = ClY A
Dakle, vazi i ClX A Y ClY A pa je jednakost u (b) zadovoljena.
3.3
40
Topolo
ski proizvod
U uvodnoj glavi (poglavlje 1.2) uveli smo definiciju direktnog proizvoda i rekli
smo da direktni proizvod nepraznih skupova X1 , X2 , . . . , Xn jeste skup
n
Y
Xi = X1 X2 Xn = {(x1 , x2 , . . . , xn ) : xj Xj (j {1, 2, . . . , n})}
i=1
Iz ranijih kurseva poznato nam je da pod nizom iz skupa X podrazumevamo bilo

koje preslikavanje x : N X definisano sa x(n) = xn X(n N) i oznacavamo
ga sa (xn )nN ili (xn ), a ponekad i sa (x1 , x2 , . . . , xn , . . . ) (uredena beskonacnotorka).
Definicija niza nam sugerise da direktni proizvod nepraznih skupova X1 , X2 , . . . , Xn
mozemo posmatrati kao skup svih preslikavanja oblika:
x : {1, 2, . . . , n}
n
[
Xj za koje vazi x(j) = xj Xj (j {1, . . . , n})
j=1
Oznacavajuci ova preslikavanja, kao i uobicajeno, sa (x1 , x2 , . . . , xn ) ili (xj )nj=1

dobijamo:
n
Y
Xi = X1 X2 Xn = {(xj )nj=1 : xj Xj (j {1, 2, . . . , n})}
j=1
Slicno, direktni proizvod prebrojivo mnogo nepraznih skupova X1 , X2 , . . . , Xn , . . .

je skup svih nizova (xn )nN za koje vazi xn Xn (n N), tj.
+
Y
Xj =
Y
{Xn : n N} = X1 X2 Xn = {(xn )nN : xn Xn (n N)}
j=1
Razmotrimo sada opsti slucaj. Neka je A 6= i {X : A} kolekcija

nepraznih skupova. Direktni proizvod kolekcije {X : A} jeste skup svih
preslikavanja
[
[
x : A {X : A} =
X za koje vazi x() = x X ( A)
A
Ovakva preslikavanja oznacavamo sa (x )A . Sada imamo:

Y
Y
X =
{X : A} = {(x )A : x X ( A)}
A
Razmotrimo sada sledeci primer koji ce nam posluziti za bolje razumevanje

topologije na direktnom proizvodu dva topoloska prostora.
Primer 3.3.1. Posmatrajmo kolekciju
{(a, b) (c, d) : (a, b) R, (c, d) R}
(3.3)
podskupova direktnog proizvoda R2 = R R. Elemente ove kolekcije nazivamo

otvorenim pravougaonicima (nacrtati sliku). Dokazimo da ta kolekcija zadovoljava
oba uslova teoreme o bazi (teorema 2.2.1).
41
1 Svako (x, y) R2 pripada bar jednom otvorenom pravougaoniku, recimo

(x 1, x + 1) (y 1, y + 1), pa vazi:
R2 {(a, b) (c, d) : (a, b) R, (c, d) R}
Obrnuta inkluzija takode vazi, pa je prvi uslov teoreme o bazi ispunjen.
2 Neka su (a1 , b1 ) (c1 , d1 ) i (a2 , b2 ) (c2 , d2 ) dva proizvoljna otvorena pravougaonika koja imaju neprazan presek. Dokazimo da je njihov presek takode
otvoren pravougaonik. Iz primera 2.1.3 (obicna topologija) sledi:
(a1 , b1 )(a2 , b2 ) 6= (a1 , b1 )(a2 , b2 ) = (a, b), a = max{a1 , a2 }, b = min{b1 , b2 }
(c1 , d1 )(c2 , d2 ) 6= (c1 , d1 )(c2 , d2 ) = (c, d), c = max{c1 , c2 }, d = min{d1 , d2 }
Odavde, i iz skupovne jednakosti (A B) (C D) = (A C) (B D) imamo:
((a1 , b1 ) (c1 , d1 )) ((a2 , b2 ) (c2 , d2 )) 6=
((a1 , b1 ) (a2 , b2 )) ((c1 , d1 ) (c2 , d2 )) = (a, b) (c, d)
tj. (neprazan) presek dva otvorena pravougaonika je otvoren pravougaonik.
Sada je lako pokazati da je i uslov 2 teoreme o bazi zadovoljen.
Dakle, kako vaze oba uslova teoreme o bazi, zakljucujemo da postoji jedinstvena
topologija na R2 kojoj je kolekcija (3.3) baza. Ovu topologiju zovemo obicna topologija na R2 i obelezavamo je sa R2 . Kao sto vidimo, elementi ove topologije
su oblika otvoren interval puta otvoren interval, tj. (bazni) otvoren skup puta
(bazni) otvoren skup.

Razmotrimo sada direktni proizvod dva proizvoljna topoloska prostora (X1 , 1 )
i (X2 , 2 ). Prethodni primer nam sugerise da posmatramo kolekciju
BX1 X2 = {U1 U2 : U1
1, U2 2}
podskupova proizvoda X1 X2 . Lako se moze proveriti da vaze oba uslova teoreme

o bazi. Uputstvo:
1 Za svako (x1 , x2 ) X1 X2 postoje otvoreni skupovi U1 X1 i U2 X2
(recimo U1 = X1 i U2 = X2 ) takvi da je (x1 , x2 ) U1 U2 , pa je prvi uslov
zadovoljen.
2 Iz
(U1 , V1
1 )(U2, V2 2 )(U1 U2) (V1 V2) = (U1 V1) (U2 V2)
lako se pokazuje da je i ovaj uslov zadovoljen.

Zakljucujemo da je kolekcija BX1 X2 baza neke (jedinstvene) topologije
X2
Definicija 3.3.1. Topolo

ski proizvod dva topoloska prostora (X1 , 1 ) i (X2 , 2 )
jeste topoloski prostor koji se sastoji od skupa X1 X2 i topologije X1 X2 kojoj
je baza kolekcija BX1 X2 = {U1 U2 : U1 1 , U2 2 }.
Topologiju X1 X2 zovemo topologija proizvoda prostora (X1 , 1 ) i (X2 , 2 ),
a topoloski prostor oznacavamo uobicajeno sa (X1 X2 , X1 X2 ), ili sa X1 X2
podrazumevajuci topologiju proizvoda.
42
Primetimo da su elementi baze topologije proizvoda oblika Otvoren skup iz X1
puta otvoren skup iz X2. i da je svaki otvoren skup topologije X1 X2 jednak

uniji neke kolekcije baznih elemenata (tj. elemenata oblika U1U2 , U11 , U22 ).
Primer 3.3.2. Par (R2 , R2 ) jeste topoloski proizvod prostora (R, o ) sa samim
sobom. Bazu ove topologije, kao sto smo pokazali, cine otvoreni pravougaonici
(a, b) (c, d), (a, b) R, (c, d) R. Svaki otvoren skup iz R2 jeste unija neke
kolekcije otvorenih pravougaonika. Na isti nacin, proizvod R3 = R R R sa
topologijom cija je baza kolekcija podskupova oblika (a, b) (c, d) (e, f ), (a, b)
R, (c, d) R, (e, f ) R jeste topoloski proizvod sa obicnom topologijom na R3 .
Primer 3.3.3. Uredeni par (X1 X2 Xn , X1 X2 Xn ) jeste topoloski proizvod prostora (Xj , j )(j {1, 2, . . . , n}) sa topologijom proizvoda
X1 X2 Xn cija je baza kolekcija podskupova U1 U2 Un gde je
Uj j (j {1, 2, . . . , n}).
Primer 3.3.4 (vazan). Uredeni par (X1 X2 Xn , X1 X2 Xn ) jeste
topoloski proizvod prostora (Xj , j )(j {1, 2, . . . , n}). Preslikavanja
pj : X1 X2 Xn Xj data sa pj (x1 , x2 , . . . , xn ) = xj (j {1, 2, . . . , n})
zovu se projekcije.
Dokazimo da su projekcije neprekidna preslikavanja. Jednostavnosti radi, dokazacemo samo za topoloski proizvod dva topoloska prostora. Dakle, treba dokazati
da su preslikavanja
pj : X1 X2 Xj , pj (x1 , x2 ) = xj (j {1, 2})
neprekidna, tj. da je za svaki otvoren skup Uj iz Xj , skup p1
j (Uj ) otvoren u
X1 X2 (j {1, 2}). Za svaki otvoren skup U1 X vazi:
(x1 , x2 ) p1
1 (U1 ) p1 (x1 , x2 ) = x1 U1 , x2 X2 (x1 , x2 ) U1 X2
Odavde sledi p1
cin pokazujemo da, za svaki otvoren
1 (U1 ) = U1 X2 . Na isti na
skup U2 X2 , vazi p1
2 (U ) = X1 U2 . Kako su skupovi U1 X2 i X1 U2 otvoreni
1
u X1 X2 , tj. p1
1 (U1 ) = U1 X2 X1 X2 i p2 (U2 ) = X1 U2 X1 X2
sledi da su preslikavanja p1 i p2 neprekidna.
Primetimo da je
1
p1
1 (U1 )p2 (U2 ) = (U1 X2 )(X1 U2 ) = (U1 X1 )(U2 X2 ) = U1 U2 BX1 X2
tj. bazni element topologije proizvoda, pa mozemo zakljuciti da je kolekcija ciji

su elementi p1
j (Uj ), (Uj j , j {1, 2}) predbaza (subbaza) topologije proizvoda
(pogledati definiciju 2.2.6).
Sledeca teorema je veoma vazna i ima veliku primenu u zadacima:
Teorema 3.3.1. Neka su X, X1 , X2 topoloski prostori sa odgovarajucim topologijama. Dokazati:
(a) Ako su f : X X1 i g : X1 X2 neprekidna preslikavanja, tada je i njihova
kompozicija g f : X X2 neprekidno preslikavanje.
43
(b) Preslikavanje f : X X1 X2 je neprekidno ako i samo ako su preslikavanja

pj f : X Xj (j {1, 2}) neprekidna. (Ovakva preslikavanja zovu se
koordinatna preslikavanja).
Dokaz.
(a) Za svaki otvoren skup V X2 vazi:
(g f )1 (V ) = f 1 g 1 (V ) = f 1 (g 1 (V ))
Preslikavanje g : X1 X2 je neprekidno i V X2 je otvoren skup, pa je
i g 1 (V ) X1 otvoren. Slicno, preslikavanje f : X X1 je neprekidno i
g 1 (V ) X1 je otvoren skup, pa je i (g f )1 = f 1 (g 1 (V )) X otvoren,
tj. g f : X X2 je neprekidno preslikavanje.
(b) (=): Kako su projekcije pj : X1 X2 Xj (j {1, 2}) i funkcija f :
X X1 X2 neprekidna preslikavanja, to iz (a) sledi da su i kompozicije
pj f : X Xj (j {1, 2}) neprekidna preslikavanja.
(=): Neka su kompozicije pj f : X Xj (j {1, 2}) neprekidna preslikavanja. Dokazimo da je i preslikavanje f : X X1 X2 neprekidno. Kako se
svaki otvoren skup iz X1 X2 predstavlja kao unija neke kolekcije baznih elemenata U1 U2 (Uj Xj otvoreni skupovi, j {1, 2}) to je dovoljno dokazati
da je za svako U1 U2 X1 X2 (Uj Xj otvoreni skupovi, j {1, 2}), skup
f 1 (U1 U2 ) otvoren u X. Imamo:
1
f 1 (U1 U2 ) =f 1 ((U1 X2 ) (X1 U2 )) = f 1 (p1
1 (U1 ) p2 (U2 ))
1
1
=f 1 p1
p1
(U1 ) (p2 f )1 (U2 )
1 (U1 ) f
2 (U2 ) = (p1 f )
Po pretpostavci, preslikavanja pj f : X Xj (j {1, 2}) su neprekidna,

pa su skupovi (p1 f )1 (U1 ) i (p2 f )1 (U2 ) otvoreni u X. Tada je i skup
f 1 (U1 U2 ) = (p1 f )1 (U1 )(p2 f )1 (U2 ) otvoren, kao presek dva otvorena
skupa. Dokazali smo da je za svako U1 U2 X1 X2 (Uj Xj otvoreni
skupovi, j {1, 2}) skup f 1 (U1 U2 ) otvoren u X, a odavde zakljucujemo
da je preslikavanje f : X X1 X2 neprekidno.
Pojam topologije Tihonova
Problem definisanja topologije na direktnom proizvodu proizvoljne kolekcije
topoloskih prostora prvi je resio Tihonov, pa se ova topologija zove Tihonova topologija. Neka je A 6= i neka je data kolekcija {X : A} topoloskih prostora.
Na direktnom proizvodu
Y
Y
X =
{X : A} = {(x )A : x X ( A)}
A
definisimo preslikavanja
( A)p :
X X , p ((x )A ) = x X
koja zovemo projekcije. Topologija cija je predbaza kolekcija

{p1
(U ) : A, U otvoren u X }
zovemo topologijom proizvoda, ili Tihonovom topologijom.
44
Primetimo da je
Y
{X : A \ {}};
Y
1
p1
{X : A \ {, }}
(U ) p (V ) =U V
p1
(U ) =U
gde je U otvoren u X i V otvoren u X . Odavde i iz definicije predbaze zakljucujemo da su bazni skupovi za Tihonovu topologiju oblika
Y
U1 U2 Un
{X : A \ {1 , 2 , . . . , n }}
gde je Uj otvoren u Xj (j {1, 2, . . . , n}). Specijalno, za direktni proizvod
Q
{Xn : n N} prebrojivo mnogo topoloskih prostora X1 , X2 , . . . , Xn , . . . , bazni
skupovi su oblika
Y
Un1 Un2 Unk {Xn : n N \ {n1 , n2 , . . . , nk }}
gde je Unj otvoren u Xnj (j {1, 2, . . . , k}).
Q
Napomena 3.3.1. Intuitivno je prihvatljivo da je skup {X : A} neprazan
jer su skupovi
X ( A) neprazni. Drugim recima, postoji bar jedno preslikavanje
[
x: A
X . Bez aksiome izbora ovo ne bi mogli da dokazemo. Prihvatajuci
A
aksiomu izbora bice uvek
X 6= kada su svi X 6= ( A).
Zadatak 15. Dokazati da su preslikavanja j : R2 R (j {1, 2, 3}) neprekidna:

(a) 1 (x, y) = x + y
(b) 2 (x, y) = x y
(c) 3 (x, y) = x y
Napomena 3.3.2. Iz ovog zadatka zakljucujemo da su u skupu R operacije sabiranja, oduzimanja i mnozenja neprekidna preslikavanja u odnosu na uobicajene
topologije na R2 i R. Skup R mozemo posmatrati i kao vektorski prostor nad samim sobom. U ovom slucaju je (a) sabiranje vektora, a (c) mnozenje vektora
skalarom. Ovaj zadatak nam govori o spoju algebre i topologije koristeci neprekidnost operacija u odgovarajucim algebarskim strukturama. Naime, ako je neki
skup snabdeven strukturom grupe i topologijom takvom da su skupovna operacija
i invertiranje elemenata iz X neprekidna preslikavanja, onda za njega kazemo da je
topolo
ska grupa. Dakle, (R, +, o ) je primer topoloske grupe. Slicno se definisu
topoloski vektorski prostori: realni vektorski prostori sa topologijom kome su sabiranje vektora i mnozenje vektora skalarom neprekidna preslikavanja. Svi realni
normirani prostori su primeri topoloskih vektorskih prostora.
45
Resenje. Koristeci ekvivalenat 2 iz teoreme o neprekidnosti (teorema 3.2.1, pogledati i napomenu 3.1.1) dokazacemo da su funkcije j (j {1, 2, 3}) neprekidne
u proizvoljnoj tacki (a, b) R2 . Lokalne baze u tackama (a, b) R2 i j (a, b)
(j {1, 2, 3}) (u obicnoj topologiji na R2 i R) su kolekcije:
{(a , a + ) (b , b + ) : > 0}
i {(j (a, b) , j (a, b) + ) : > 0}
Neka je (a, b) R2 proizvoljna tacka i > 0 proizvoljan broj. Treba dokazati:

( > 0)j ((a , a + ) (b , b + )) (j (a, b) , j (a, b) + )
(3.4)
za j {1, 2, 3}. Prethodna relacija je ekvivalentna sa

( > 0)((x, y) R2 )(x, y) (a , a + ) (b , b + )
j (x, y) (j (a, b) , j (a, b) + )
za j {1, 2, 3}. Medutim, iz ekvivalencija
(x, y) (a , a + ) (b , b + ) x (a , a + ) y (b , b + )
|x a| < |y b| <
i
j (x, y) (j (a, b) , j (a, b) + ) |j (x, y) j (a, b)| < (j {1, 2, 3})
sledi da je (3.4) ekvivalentno sa

( > 0)((x, y) R2 )|x a| < |y b| < |j (x, y) j (a, b)| < (3.5)
za j {1, 2, 3}. Na osnovu prethodnog, zakljucujemo da su funkcije j (j
{1, 2, 3}) neprekidne ako i samo ako vazi relacija (3.5). Relacija (3.5) nam signalizira da pri nalazenju odgovarajuceg > 0 podemo od |j (x, y) j (a, b)|
(j {1, 2, 3}).
(a) |1 (x, y) 1 (a, b)| = |x + y a b| |x a| + |y b|. Posmatranjem relacije
(3.5) i poslednje relacije vidimo da ce za = 2 vaziti:
|1 (x, y) 1 (a, b)| |x a| + |y b| + = 2 =
Dakle, za =
dobijamo
((x, y) R2 )|x a| <
|y b| < |1 (x, y) 1 (a, b)| <

2
2
a to je upravo (3.5) za = 2 . Relacije (3.5) i (3.4) su ekvivalentne, pa je
1 ((a , a + ) (b , b + )) (1 (a, b) , 1 (a, b) + )

2
2
2
2
Time smo dokazali da je preslikavanje 1 neprekidno u proizvoljnoj tacki
(a, b) R2 , pa je ona neprekidna na R2 .
(b) Neprekidnost funkcije 2 pokazuje se na analogan nacin kao za funkciju 1 .
46
(c)
|3 (x, y) 3 (a, b)| = |xy ab| = |xy ay + ay ab| = |(x a)y + a(y b)|
= |(x a)(y b) + (x a)b + a(y b)|
|x a||y b| + |x a||b| + |a||y b|
Odavde sledi:
( > 0)((x, y) R2 )|xa| < |yb| < |3 (x, y)3 (a, b)| < +|b|+|a|
Medutim, za svako R za koje vazi 0 < 1 imamo
|3 (x, y) 3 (a, b)| < 1 + |b| + |a| = (1 + |a| + |b|)
Ponovo kao pod (a), posmatranjem relacije (3.5) i poslednje nejednakosti (koja
vazi za 0 < 1), vidimo da za = min{1, 1+|a|+|b|

} vazi
((x, y) R2 )|xa| < |y b| < |3 (x, y)3 (a, b)| < (1+|a|+|b|)
Time je tacnost relacije (3.5) za funkciju 3 dokazana, pa je ona neprekidna u
proizvoljnoj tacki (a, b) R2 , odnosno ona je neprekidna na R2 .
Zadatak 16. Neka je X proizvoljan topoloski prostor i f : X R neprekidna

funkcija.
(a) Dokazati da je i funkcija F : X R R data sa F (x, y) = y f (x) neprekidna.
(b) Dokazati da je skup A = {(x, y) X R : y f (x)} zatvoren u X R.
Resenje.
(a) (Prvi nacin) Postupamo slicno kao kod prethodnog zadatka. Lokalna baza u
proizvoljnoj tacki (a, b) X R je kolekcija
{U (b , b + ) : U okolina od a, > 0}
(U okolina od a znaci U X, U otvoren i U 3 a).
Neka je (a, b) X R proizvoljna tacka i > 0 proizvoljan broj. Treba
dokazati da
( okolina U 3 a)( > 0)F (U (b , b + )) (F (a, b) , F (a, b) + )
Poslednja relacija je ekvivalentna sa (videti prethodni zadatak)
( okolina U 3 a)( > 0)(x U )(y R)|yb| < |F (x, y)F (a, b)| <
Imamo |F (x, y) F (a, b)| = |y f (x) b + f (a)| |f (x) f (a)| + |y |. Po
pretpostavci je preslikavanje f : X R neprekidno, pa za 2 > 0
( okolina U 3 a)f (U ) (f (a) , f (a) + )

2
2
( okolina U 3 a)(x U )|f (x) f (a)| <

2
Sada, za =
47
i za okolinu U 3 a za koju vazi prethodna nejednakost imamo:
|F (x, y) F (a, b)| |f (x) f (a)| + |y b| <

+ =
2 2
tj. |F (x, y)F (a, b)| < , pa je F neprekidna u proizvoljnoj tacki (a, b) XR,
odnosno neprekidna na X R.
(Drugi nacin) Transformisimo funkciju F : X R R na sledeci nacin:
F (x, y) = y f (x) = 2 (y, f (x)) = 2 ((x, y)) = 2 (x, y)
gde je 2 : R2 R, 2 (x, y) = x y i : X R R2 , (x, y) = (y, f (x)). Na
osnovu prethodnog zadatka pod (b) znamo da je funkcija 2 neprekidna, pa
je za neprekidnost funkcije F dovoljno dokazati da je i funkcija neprekidna
(kompozicija dva neprekidna preslikavanja je neprekidno preslikavanje). Neka
su
p1 : R2 R, p1 (x1 , x2 ) = x1
p2 : R2 R, p2 (x1 , x2 ) = x2
q1 : X R X, q1 (x, ) = x
q2 : X R R, q2 (x, ) =
projekcije odgovarajucih proizvoda. Za projekcije znamo da su neprekidna

preslikavanja. Koordinatna preslikavanja funkcije : X R R2 su:
p1 (x, y) = p1 ((x, y)) = p1 (y, f (x)) = y = q2 (x, y)
p2 (x, y) = p2 ((x, y)) = p2 (y, f (x)) = f (x) = f (q1 (x, y)) = f q1 (x, y)
za svako (x, y) X R, tj. p1 = q2 i p2 = f q1 . Ova preslikavanja su
neprekidna kao projekcija q2 , odnosno kao kompozicija neprekidne funkcije f
i projekcije q1 (koja je takode neprekidna). Dakle, koordinatna preslikavanja
funkcije su neprekidna, pa je na osnovu teoreme 3.3.1 i preslikavanje neprekidno. Odavde sledi da je i F = 2 takode neprekidno kao kompozicija
dva neprekidna preslikavanja.
(b) Dokazimo da je skup (X R) \ A otvoren u topologiji proizvoda X R. Imamo
(X R) \ A = {(x, y) X R : y < f (x)} = {(x, y) X R : y f (x) < 0}
= {(x, y) X R : F (x, y) < 0} = F 1 ((, 0))
Skup (, 0) je otvoren u obicnoj topologiji skupa R i preslikavanje F : X
R R, F (x, y) = y f (x) je neprekidno (dokazano pod (a)), pa je skup
F 1 ((, 0)) = (X R) \ A otvoren u X R, tj. A je zatvoren sto je i trebalo
dokazati.
48
Zadatak 17. Ako je f : X Y neprekidno preslikavanje topoloskog prostora X

u topoloski prostor Y i G(f ) = {(x, f (x)) : x X} X Y graf preslikavanja f ,
dokazati da je X homeomorfno sa G(f ).
Resenje. Definisimo preslikavanje F : X G(f ) sa F (x) = (x, f (x)) (x X).
Lako se dokazuje da je F bijekcija (dokazati!). Treba dokazati da su preslikavanja F : X G(f ) i F 1 : G(f ) X, F 1 ((x, f (x))) = x ((x, f (x)) G(f ))
neprekidna. Napomenimo da graf G(f ) posmatramo kao topoloski potprostor topoloskog proizvoda X Y , pa su njegovi bazni skupovi oblika (U V ) G(f ) gde
je U otvoren u X i V otvoren u Y .
Prvo dokazimo da je preslikavanje F : X G(f ) neprekidno. Neka je (U
V ) G(f ), (U otvoren u X, V otvoren u Y ) proizvoljan (bazni) otvoren skup u
G(f ). Dokazimo da je njegova inverzna slika otvoren skup u X. Imamo:
x F 1 ((U V ) G(f )) F (x) = (x, f (x)) (U V ) G(f )
x U f (x) V
x U x f 1 (V )
x U f 1 (V )
tj. F 1 ((U V ) G(f )) = U f 1 (V ). Skup V je otvoren u Y , pa je f 1 (V ), kao

inverzna slika neprekidnog preslikavanja, otvoren u X. Takode je i skup U otvoren
u X pa je i njihov presek U f 1 (V ) = F 1 ((U V ) G(f )) otvoren u X. Dakle,
inverzna slika F 1 proizvoljnog baznog otvorenog skupa u G(f ) je otvoren u X,
pa zakljucujemo da je F neprekidno.
Sada dokazimo da je i preslikavanje F 1 : G(f ) X neprekidno. Projekcija
p1 : X Y X je neprekidno preslikavanje, pa je i njegova restrikcija p1 |G(f ) :
G(f ) X na potprostor G(f ) takode neprekidno preslikavanje (teorema 3.2.2).
Kako je
p1 |G(f ) (x, f (x)) = p1 (x, f (x)) = x = F 1 (x, f (x))
za svako (x, f (x)) G(f ), to je i F 1 : G(f ) X neprekidno preslikavanje.
Dakle, preslikavanje F : X G(f ) je bijekcija takva da su F i F 1 neprekidna
preslikavanja, pa je F : X G(f ) homeomorfizam, tj. X i G(f ) su homeomorfni.
Glava 4
Aksiome separacije
4.1
Razmotrimo, pre svega, nekoliko primera.

Primer 4.1.1 (Svezana dvotacka). U topoloskom prostoru (X, ), X = {a, b} gde
je
= {, {a}, {a, b}}

primetimo sledece:
1 Jednoelementni podskup {a} je otvoren.
2 Podskup {a} je okolina tacke a koja ne sadrzi tacku b.
3 Svaka okolina tacke {b} (u ovom slucaju samo jedna: {a, b}) sadrzi i tacku a,
pa zakljucujemo da ne postoje disjunktne okoline tacaka a i b.
Primer 4.1.2. Razmotrimo sada topoloski prostor (R, o ):
1 U prostoru (R, o ) jednoelementni skupovi {x} su zatvoreni (zadatak 4).
2 Za svake dve tacke x, y R, za koje je x 6= y, imamo da je x < y ili x > y.
Neka je, recimo x < y. Tada je x (x 1, y) i okolina (x 1, y) y. Dakle,
postoji okolina tacke x koja ne sadrzi tacku y.
3 Za svake dve tacke x, y R, za koje je x 6= y, imamo da je x < y ili x > y.

x+y
Neka je, recimo x < y. Tada, iz x < x+y
2 < y sledi da za okoline (x 1, 2 ) i
( x+y
caka x i y, redom, vazi
2 , y + 1) ta
(x 1,
x+y
x+y
)(
, y + 1) =
2
2
Odavde zakljucujemo da za svake dve tacke iz R postoje okoline tih tacaka koje
su disjunktne, tj. postoje otvoreni intervali koji sadrze ove dve tacke i ciji je
presek prazan.
GLAVA 4. AKSIOME SEPARACIJE
50
Primer 4.1.3. Neka je (X, d) metricki prostor.

1 Dokazimo da je za svaku tacku x X skup X \ {x} otvoren u X. Za svako
y X \ {x} imamo da, za = d(y, x) > 0 (y 6= x d(y, x) > 0), vazi
B(y, ) X \ {x}, tj.
(y X \ {x})( > 0)B(y, ) X \ {x}
Odavde zakljucujemo da je X \ {x} otvoren, odnosno {x} zatvoren skup u metrickom prostoru. Dakle, svi jednoelementni podskupovi {x} metrickog prostora
su zatvoreni.
2 Ako su x, y X, x 6= y proizvoljne tacke metrickog prostora, tada za = d(x, y)
imamo da je x B(x, ) i y
/ B(x, ). Dakle, postoji okolina tacke x koja ne
sadrzi tacku y.
3 Neka su x, y X, x 6= y proizvoljne tacke u metrickom prostoru i = d(x,y)
2 .
Tada za okoline B(x, ) 3 x i B(y, ) 3 y vazi B(x, ) B(y, ) = , jer bi, u
suprotnom, za neko z X bilo z B(x, ) B(y, ) pa bi dobili:
d(x, y) d(x, z) + d(z, y) < + = 2 = d(x, y)
tj. d(x, y) < d(x, y) sto je nemoguce. Zakljucujemo: U metrickim prostorima
svake dve razlicite tacke imaju disjunktne (bazne) okoline.
Primer 4.1.4. U indiskretnom topoloskom prostoru (X, {, X}) za bilo koje dve
razlicite tacke ne postoji ni jedna okolina, ni jedne od ovih tacaka, koja ne sadrzi
onu drugu tacku.
T 0 - prostori
Definicija 4.1.1. Za topoloski prostor X kaze se da je T 0 - prostor i pise se
X T0 ako za svake dve razlicite tacke vazi da bar jedna od ovih tacaka ima
okolinu koja ne sadrzi drugu tacku, tj.
(x, y X, x 6= y)(( okolina U 3 x)y
/ U ili ( okolina V 3 y)x
/ V ))
Iz prethodnih primera vidimo da su svi oni, sem indiskretnog prostora, T0 prostori. Dakle, svezana dvotacka, R sa obicnom topologijom i metricki prostori
su primeri T0 - prostora.
Sledeca teorema nam daje karakterizaciju T0 - prostora.
6 {y}
Teorema 4.1.1. X T0 (x, y X, x 6= y){x} =
Dokaz.
(=): Neka je X T0 i x, y X bilo koje dve tacke za koje vazi x 6= y. Tada, na
primer, postoji okolina U 3 x za koju y
/ U . Iz x {x} i y
/ U sledi x {x} i
U {y} = , a odavde x {x} i x
/ {y} (jer bi, u slucaju da je x {y}, za okolinu
U 3 x vazilo U {y} =
6 ). Pokazali smo x {x} i x
/ {y}, pa zakljucujemo
{x} =
6 {y}.
51
(=): Neka za svako x, y X, za koje je x 6= y, vazi {x} 6= {y}. Dokazimo

6 {y} sledi da postoji
da X T0 . Za svake dve razlicite tacke x, y X, iz {x} =
a {x} \ {y} ili da postoji b {y} \ {x} (Za proizvoljna dva skupa A i B takva
da je A \ B = i B \ A = sledi A B i B A, odnosno A = B). Neka je,
/ {y} sledi da postoji okolina U 3 a takva da je
na primer, a {x} \ {y}. Iz a
U {y} = . Sa druge strane, iz a {x} sledi da svaka okolina tacke a, pa i okolina
U ima neprazan presek sa {x}, tj. U {x} =
6 . Kako U {x} =
6 i U {y} =
povlaci x U i y
/ U , i kako je U otvoren skup, to je X T0 - prostor.
T 1 - prostori (Fre
seovi prostori)
Definicija 4.1.2. Za topoloski prostor X kaze se da je T 1 - prostor ili Fre
seov
prostor, i pise se X T1 , ako za svake dve razlicite tacke ovog prostora postoje
okoline ovih tacaka takve da one ne sadrze drugu tacku, tj.
(x, y X, x 6= y)( okolina U 3 x)( okolina V 3 y)y
/ U x
/V
Sledeca veoma vazna teorema nam daje karakterizaciju T1 - prostora.
Teorema 4.1.2. Topoloski prostor X je T1 - prostor ako i samo ako su svi njegovi
jednoelementni podskupovi zatvoreni, tj.
X T1 (x X){x} = {x}
Dokaz.
(=): Neka je X T1 i x X proizvoljna tacka. Dokazacemo da je skup X \ {x}
otvoren. Treba dokazati da je svaka tacka y X \ {x} unutrasnja tacka skupa
X \ {x}. Za svako y X \ {x} vazi y 6= x, pa kako je X T1 , to postoje okoline
U 3 x i V 3 y takve da y
/ U i x
/ V . Iz x
/ V sledi V {x} = , odnosno
V X \ {x}. Medutim, V je okolina tacke y za koju je y V X \ {x}, pa je
svaka tacka y X \ {x} unutrasnja, tj. X \ {x} je otvoren, odnosno {x} je zatvoren
skup u X.
(=): Neka je {x} (x X) zatvoren skup u X. Dokazimo da X T1 . Za svako
x, y X, x 6= y, skupovi {x} i {y} su zatvoreni, odnosno skupovi X \ {x} i X \ {y}
su otvoreni, y X \ {x}, x X \ {y} (sledi iz x 6= y), x
/ X \ {x} i y
/ X \ {y}.
Odavde zakljucujemo da je X, T1 - prostor.
Na osnovu prethodne teoreme, iz uvodnih primera mozemo zakljuciti da su
metricki prostori i skup R sa obicnom topologijom T1 - prostori, a da svezana
dvotacka nije T1 - prostor.
Primer 4.1.5. Neka je X beskonacan skup i x0 X fiksiran element. Na X
definisimo topologiju sa (dokazati da je kolekcija zaista topologija na X)
= {U X : X \ U = (X \ U ) {x0}} X
Za svako x 6= x0 je X \ {x} = (X \ {x}) {x0 }, tj. skup {x} je otvoren pa
zakljucujemo X
/ T1 . Sa druge strane, za svake dve tacke x, y X, x 6= y vazi ili
x 6= x0 ili y 6= x0 . Neka je, recimo x 6= x0 . Tada je {x}, kao sto smo videli, okolina
tacke x za koju vazi y
/ {x} (sledi iz x 6= y), pa zakljucujemo X T0 .
52
Prethodni primer nam pokazuje da postoje T0 - prostori koji nisu T1 - prostori.

Ocigledno je svaki T1 - prostor ujedno i T0 - prostor (x T1 x T0 ), dok
obrnuto ne vazi u opstem slucaju.
T 2 - prostori (Hausdorfovi prostori)
Definicija 4.1.3. Za topoloski prostor X kaze se da je T 2 - prostor ili Hausdorfov prostor, i pise se X T2 , ako za svake dve razlicite tacke ovog prostora
postoje disjunktne okoline, tj.
(x, y X, x 6= y)( okolina U 3 x)( okolina V 3 y)U V =
Iz uvodnih primera zakljucujemo da su metricki prostori i skup R sa obicnom
topologijom Hausdorfovi prostori (T2 - prostori), a da svezana dvotacka nije Hausdorfov prostor.
Primer 4.1.6. Neka je X beskonacan skup i k kofinitna topologija definisana na
skupu X (pogledati zadatak 10). Dakle,
k = {U X : X \ U konacan} {}
Za svako x X skupovi X \ {x} su otvoreni, jer su njihovi komplementi X \
(X \ {x}) = {x} konacni. Kako su, za svako x X, skupovi X \ {x} otvoreni, to
su skupovi {x} zatvoreni, pa je (X, k ) T1 - prostor. Dokazimo da prostor (X, k ),
ne samo da nije Hausdorfov, vec da je anti-Hausdorfov, u smislu da presek svaka
dva otvorena skupa iz (X, k ) nije prazan. Pretpostavimo suprotno, da postoje
otvoreni skupovi U i V takvi da je U V = . Prelaskom na komplement dobijamo
X \ (U V ) = X \ = X, odnosno (X \ U ) (X \ V ) = X. Kako su skupovi
U i V otvoreni u kofinitnoj topologiji, to je leva strana u prethodnoj jednakosti
konacan skup (kao unija dva konacna skupa), dok je desna strana beskonacan skup.
Zakljucujemo da (X, ) nije Hausdorfov prostor (X
/ T2 ).
Lako se uveravamo da je svaki T2 - prostor ujedno i T1 - prostor (X T2
X T1 ), dok obrnuto, kao sto smo videli u prethodnom primeru, ne vazi u opstem
slucaju.
T 3 - prostori (Regularni prostori)
Definicija 4.1.4. Za topoloski prostor X kaze se da je T 3 - prostor ili regularni
prostor, i pise se X T3 , ako za svaki zatvoren skup iz X i za svaku tacku koja ne
pripada tom zatvorenom skupu, postoje disjunktne okoline te tacke i zatvorenog
skupa (Okolina skupa A jeste svaki otvoren skup U za koji je U A). Simbolicki
X T3 (X T1 )(F = F X)(x X \F )( okoline U 3 x i V F )U V =
Na ovom mestu napomenimo izuzetno vaznu metrizacionu teoremu Urisona.
Teorema 4.1.3 (Teorema Urisona). Svaki regularni topoloski prostor sa prebrojivom bazom jeste metrizabilan, tj. postoji metrika tako da se topologija indukovana metrikom poklapa sa polaznom topologijom.
Regularnost mozemo okarakterisati na sledeci nacin:
X T3 (X T1 )(x X)( okolinu U 3 x)( okolina V 3 x)x V V U
53
T 4 - prostori (Normalni prostori)

Definicija 4.1.5. Za topoloski prostor X kaze se da je T 4 - prostor ili normalan
prostor, i pise se X T4 , ako za svaka dva zatvorena i disjunktna skupa iz X
postoje disjunktne okoline ovih skupova. Simbolicki X T4 ako i samo ako
X T4 (X T1 )(F1 , F2 X, F1 = F1 , F2 = F2 , F1 F2 =)
( okoline U F1 i V F2 )U V =
Primer 4.1.7. Svaki metricki prostor (X, d) jeste normalan (a samim tim i regularan). Naime. X T1 (primer 4.1.3, teorema 4.1.2) i za svaka dva zatvorena i
disjunktna podskupa A X i B X moze se pokazati da su skupovi
U = {x X : d(x, A) <
}A
2
V = {x X : d(x, B) <
}B
2
gde je = d(A, B) = inf{d(a, b) : a A, b B} > 0, neprazni, otvoreni i

disjunktni.(pogledati zadatak 32 u dodatku).
Zadatak 18. Neka je X = {p, q, r} i Y = {a, b} i neka su
X = {, X, {p}, {r}, {p, q}, {p, r}}
= {, Y, {a}, {b}}
odgovarajuce topologije na X i Y .
(a) Naci bazu topoloskog proizvoda (X Y, ).
(b) Da li je (X Y, ) Hausdorfov?
(c) Ispitati neprekidnost preslikavanja f : X Y X i g : X Y Y definisanih
sa

(p, a) (q, a) (r, a) (p, b) (q, b) (r, b)
f:
p
r
p
p
q
p

g:
(p, a)
a
(q, a)
a
(r, a)
a
(p, b)
b
(q, b)
b
(r, b)
b
Resenje.
(a) Baza topologije proizvoda jeste kolekcija podskupova oblika otvoren u X puta
otvoren u Y , pa imamo:
B = {{p} {a}, {p} {b}, {p} Y, {r} {a}, {r} {b}, {r} Y,
{p, q} {a}, {p, q} {b}, {p, q} Y, {p, r} {a}, {p, r} {b}, {p, r} Y,
X {a}, X {b}, X Y }
(b) Svaka okolina tacke q (to su {p, q} i X) sadrzi tacku p, pa u prostoru (X, X )
ne postoje disjunktne okoline tacaka p i q, tj. X nije Hausdorfov prostor, pa
ni X Y nije Hausdorfov prostor jer je
X T2 Y T2 X Y T2 (zadatak 21)
(c) Kako f 1 ({r}) = {(q, a)}={q} {a}

/
(objasniti). Iz
54
, to preslikavanje f
nije neprekidno
g ({b}) = {(p, b), (q, b), (r, b)} = {p, q, r} {b} = X {b}
g 1 (Y ) = X Y
g 1 () =
g 1 ({a}) = {(p, a), (q, a), (r, a)} = {p, q, r} {a} = X {a}
1
zakljucujemo da je inverzna slika svakog otvorenog skupa iz Y otvoren skup u

X Y , pa je g neprekidno preslikavanje.
Zadatak 19. Dokazati ekvivalenciju

X T2 dijagonala X = {(x, x) : x X} jeste zatvoren skup u X 2 = X X
Resenje.
(=): Neka je X Hausdorfov prostor. Dokazacemo da je skup X 2 \ X otvoren u
X 2 , tj. da je svaka njegova tacka unutrasnja. Neka je (a, b) X 2 \ X proizvoljna
tacka. Tada je a 6= b, pa kako je X T2 , to postoje okoline U i V , U 3 a, V 3 b
tako da je U V = . Dokazimo da je (U V ) X = . Ako bi postojalo neko
(p, q) (U V ) X , tada bi imali da je p = q (zbog (p, q) X ) i p U, q V
(zbog (p, q) U V ), odnosno p = q U V , sto je suprotno sa U V = .
Dakle, vazi (U V ) X = , a odavde sledi (a, b) U V X 2 \ X . Posto je
skup U V 3 (a, b) otvoren u X 2 , iz prethodnog sledi da je tacka (a, b) X 2 \ X
unutrasnja tacka skupa X 2 \ X , pa je skup X 2 \ X X 2 otvoren, tj. dijagonala
X X 2 jeste zatvoren skup u X 2 .
(=): Neka je X X 2 zatvoren skup. Dokazimo da je X Hausdorfov prostor.
Za svako a, b X, za koje je a 6= b imamo da (a, b)
/ X , tj. (a, b) X 2 \ X . Po
2
pretpostavci X je zatvoren, pa je X \ X otvoren. Odavde, i iz (a, b) X 2 \ X
sledi da postoje okoline U 3 a i V 3 b takve da je (a, b) U V X 2 \ X .
Ako bi postojalo neko c U V , tada bi dobili da je (c, c) U V X 2 \ X i
(c, c) X , sto je nemoguce. Dakle U V = . Time smo dokazali
(a, b X, a 6= b)( okolina U 3 a)( okolina V 3 b)U V =
tj. X je Hausdorfov prostor (X T2 ).
Zadatak 20. Neka je X topoloski prostor, Y Hausdorfov prostor i f, g : X Y
neprekidna preslikavanja. Dokazati da je skup
A = {x X : f (x) = g(x)}
zatvoren u X.
Resenje. Ako je f (x) 6= g(x) (x X) tada je A = zatvoren skup. Takode, ako
je f (x) = g(x) (x X) tada je A = X zatvoren skup. U ostalim slucajevima
55
dokazimo da je skup X \ A otvoren, tj. da je svaka njegova tacka unutrasnja ili

simbolicki
(p X)p X \ A ( okolina U 3 p)p U X \ A
Za svako p X \ A imamo da je f (p) 6= g(p), pa kako Y T2 zakljucujemo da
postoje okoline V1 , V2 iz Y ,V1 3 f (p), V2 3 q(p) takve da vazi V1 V2 = . Funkcije
f i g su neprekidne na X, pa za uocene okoline V1 3 f (p) i V2 3 g(p) postoje okoline
U1 3 p i U2 3 p takve da je f (U1 ) V1 i f (U2 ) V2 . Skup U = U1 U2 je takode
okolina tacke p za koju vazi
f (U ) = f (U1 U2 ) f (U1 ) V1
g(U ) = g(U1 U2 ) g(U2 ) V2
Odavde je f (U ) g(U ) V1 V2 = , tj. f (U ) g(U ) = . Za svako q U

je f (q) 6= g(q), jer bi, u suprotnom, iz f (q) = g(q), q U dobili f (q) = g(q)
f (U ) g(U ), sto je, kao sto smo pokazali, nemoguce. Dakle, za svako q U je
f (q) 6= g(q), tj. U X \ A i p U , pa je svaka tacka skupa X \ A unutrasnja.
Zakljucujemo da je X \ A otvoren, odnosno A je zatvoren.
Na primer, skup A = {(x, y) R2 : x2 + y 2 = 1} je zatvoren (objasniti).
Zadatak 21. Dokazati ekvivalenciju
X, Y T2 X Y T2
Resenje.
(=): Ovaj deo ekvivalencije nam govori da je hausdorfnost multiplikativno
svojstvo: Direktni proizvod dva T2 - prostora je T2 - prostor. Neka je X, Y T2

i p = (a, b), q = (c, d) proizvoljne tacke iz X Y , takve da je p 6= q. Tada je,
na primer a 6= c (dva uredena para su razlicita akko se razlikuju bar u jednoj
komponenti). Iz X T2 , a, c X, a 6= c sledi da postoje okoline U i V , U 3 a
i V 3 c takve da je U V = . Projekcija p1 : X Y X je neprekidno
1
preslikavanje, pa su p1
1 (U ) = U Y 3 p i p1 (V ) = V Y 3 q otvoreni skupovi
u X Y i za njih vazi
1
p1
1 (U ) p1 (V ) = (U Y ) (V Y ) = (U V ) Y =
1
jer je U V = . Drugim recima, za okoline p1
1 (U ) 3 p i p1 (V ) 3 q imamo da
1
1
je p1 (U ) p1 (V ) = , pa je X Y Hausdorfov prostor, tj. X Y T2 .
(=): Neka je X Y T2 . Dokazacemo da je X T2 . Neka su a i b proizvoljne
tacke iz X za koje je a 6= b i neka je c Y . Tada je (a, c) 6= (b, c), pa kako je
X Y T2 , to postoje (bazne) okoline U1 V1 3 (a, c) i U2 V2 3 (b, c) takve da
je (U1 V1 ) (U2 V2 ) = . Iz = (U1 V1 ) (U2 V2 ) = (U1 U2 ) (V1 V2 )
i c V1 V2 sledi da je U1 U2 = . Time smo dokazali da za svake dve razlicite
tacke a i b iz X postoje okoline U1 3 a i U2 3 b takve da je U1 U2 = , pa je X
Hausdorfov prostor. Na isti nacin pokazuje se i Y T2 .
Glava 5
Konvergencija
5.1
Niz u metrickom prostoru (X, d), kao sto nam je poznato od ranije, definisali
smo kao preslikavanje x : N X. Stavljajuci x(n) = xn , (n N) niz oznacavamo
sa (xn ) ili (xn )nN . Cesto

kazemo da je niz (xn )nN iz A ako xn A (n N).
Kaze se da niz (xn )nN u metrickom prostoru X konvergira ka x X, i pise
se (xn )nN x (ili xn x(n ), ili lim xn = x) ako je niz realnih brojeva
n+
(d(xn , x))nN nula niz, tj.

lim xn = x lim d(xn , x) = 0
n+
n+
Neka niz (xn )nN u metrickom prostoru X konvergira ka x X. Za svaku

okolinu U 3 x postoji > 0 tako da je B(x, ) U . Medutim, iz d(xn , x) 0
(n +) sledi da postoji n0 = n0 () N tako da je d(xn , x) < za svako n n0 ,
odnosno xn B(x, ) za svako n n0 . Dakle, iz (xn )nN x sledi da za svaku
okolinu U 3 x postoji > 0 i prirodan broj n0 = n0 () = n0 (U ) tako da za svako
n n0 vazi xn B(x, ) U . Drugim recima:
Proizvoljna okolina U granice konvergentnog niza (xn )nN sadrzi skoro sve
clanove tog niza, tj. xn U za sve dovoljno velike prirodne brojeve n.
Naravno, vazi i obrnuto: Ako svaka okolina U 3 x sadrzi skoro sve clanove niza
(xn )nN , tj.
( okolinu U 3 x)(n0 N)(n N)n n0 xn U
tada je niz (xn )nN konvergentan i granica mu je x. Zaista, - okoline tacke x
su otvoreni skupovi, tj. okoline tacke x, pa na osnovu prethodnog sledi da postoji
n0 N takvo da je xn B(x, ) za sve prirodne brojeve n n0 . Medutim,
xn B(x, ) je ekvivalentno sa d(xn , x) < , pa zakljucujemo:
( > 0)(n0 = n0 () N)(n N)n n0 d(xn , x) <
tj.
lim d(xn , x) = 0, pa (xn ) x(n +).
n+
GLAVA 5. KONVERGENCIJA
57
Iz prethodnog zakljucujemo da se konvergencija nizova u metrickom prostoru

moze okarakterisati bez pozivanja na metriku. Kako su metricki prostori ujedno i
topoloski, prirodno se namece sledeca definicija.
Definicija 5.1.1. Neka je (X, ) topoloski prostor. Za niz (xn )nN iz X kazemo
da konvergira ka x X i pisemo (xn )nN x ako za svaku okolinu U 3 x postoji
n0 = n0 (U ) N tako da za sve prirodne brojeve n n0 vazi xn U , tj.
( okolinu U 3 x)(n0 N)(n N)n n0 xn U
Tada kazemo da okolina tacke U sadr
zi skoro sve
clanove niza (xn )nN .
Prosirimo sada pojam niza. Za to ce nam trebati neki novi pojmovi.
Definicija 5.1.2. Neka je dat skup X 6= i relacija tako da za sve x, y, z X
vazi:
xx
(refleksivnost)
xyy xx=y
(antisimetricnost)
xyy z xz
(tranzitivnost)
Tada za uredeni par (X, ) kazemo da je parcijalno (delimicno) ureden skup.

Definicija 5.1.3. Ako su svaka dva elementa parcijalno uredenog skupa (X, )
uporediva1 , tada za njega kazemo da je linearno (kompletno) ureden skup (lanac).
Primer 5.1.1. (N, ) i (R, ) jesu primeri linearno uredenih skupova.
Definicija 5.1.4. Neka je (D, ) parcijalno ureden skup. Za (D, ) kazemo da je
usmeren udesno (mreza) ako
(, D)( D)
Primer 5.1.2. U linearno uredenom skupu (N, ) za svako m, n N vazi m n
ili n m. Neka je, na primer, m n. Tada je m n i m m, pa je (N, )
usmeren udesno.
Primer 5.1.3. U linearno uredenom skupu (L, ) za svako x, y L vazi x y
ili y x. Neka je, na primer, x y. Tada je x y i x x (refleksivnost), pa je
(L, ) usmeren udesno.
Primer 5.1.4. Neka je (X, ) topoloski prostor, x X proizvoljan, ali fiksiran
element i Bx lokalna baza u x. Definisimo relaciju na Bx sa:
(B1 , B2 Bx )B1 B2 B1 B2
Tada je (Bx , ) parcijalno ureden skup. Takode imamo
(B1 , B2 Bx )B1 B2 Bx B1 B2 B1 B1 B2 B2
odnosno da je B1 B2 B1 i B1 B2 B2 , pa je (Bx , ) usmeren udesno.
1x
i y su uporedivi x y y x
58
Definicija 5.1.5. Neka je (X, ) topoloski prostor i (D, ) usmeren skup. Tada
svako preslikavanje : D X zovemo uopsteni niz (mreza). Stavljajuci () =
x X, ( D) uopsteni niz oznacavamo sa (x )D .
Kazemo da je uopsteni niz (x )D iz A ako je x A ( D).
Definicija 5.1.6. Za x X kaze se da je tacka nagomilavanja uopstenog niza
(x )D ako
( okolinu U 3 x)( D)( D, )x U
Definicija 5.1.7. Kaze se da niz (x )D konvergira ka x X i pise (x )D x
ako
( okolinu U 3 x)(0 D)( D) 0 x U
Primer 5.1.5. Neka je u diskretnom prostoru (X, D) dat uopsteni niz (x )D
koji konvergira ka x X, tj. (x )D x. Kako je {x} okolina tacke x imamo
da su pocev od nekog 0 D svi clanovi niza (x )D jednaki x, tj. on je oblika
x , x , x , . . . , x, x, x, . . . .
Primer 5.1.6. Neka je u indiskretnom prostoru (X, {, X}) sa bar dva elementa
dat konvergentan uopsteni niz (x )D x. Tada i za svako y X, x 6= y
vazi (x )D y jer je svaka okolina tacke y ujedno i okolina tacke x. Dakle
(x )D x i (x )D y.
Primer 5.1.7. U topoloskom prostoru (X, ), X = {a, b}, = {, {a}, {a, b}}
(svezana dvotacka) za niz (xn )nN takav da postoji n0 N tako da za sve prirodne
brojeve n n0 vazi xn = a, imamo da svaka okolina tacke a (okoline {a}, {a, b}, X)
i svaka okolina tacke b (okoline {a, b}, X) sadrzi skoro sve clanove niza (xn )nN .
Dakle, (xn )nN a i (xn )nN b.
Iz ovih primera uocavamo da konvergentni nizovi u topoloskim prostorima mogu
imati dve ili cak beskonacno mnogo limesa. Ovo moze da nas iznenadi jer smo u dosadasnjim kursevima koji govore o konvergenciji nizova veoma cesto koristili sledecu
cinjenicu: ako limes postoji, on je jedinstven (Konvergentni realni nizovi imaju jedinstvenu granicu, konvergentni nizovi u metrickim prostorima imaju jedinstvenu
granicu). Objasnjenje ovih poteskoca nalazi se u cinjenici da topoloski prostori
u primerima 5.1.6 i 5.1.7 nisu Hausdorfovi, a da u Hausdorfovim prostorima vazi
sledeca teorema.
Teorema 5.1.1. U Hausdorfovim prostorima uopsteni niz moze da konvergira
najvise jednoj tacki.
Dokaz. Pretpostavimo suprotno, da uopsteni niz (x )D iz Hausdorfovog prostora
X konvergira ka tackama x, y X, x 6= y i dokazimo da je to nemoguce. Kako
je X Hausdorfov prostor i x 6= y to postoje okoline U 3 x i V 3 y takve da vazi
U V = . Medutim, iz pretpostavki da (x )D x i (x )D y sledi:
(x )D x = (1 = 1 (U ) D))( D) 1 x D
(5.1)
(x )D y = (2 = 2 (V ) D))( D) 2 x D
(5.2)
59
Skup D je usmeren udesno, pa za 1 , 2 D postoji 0 D tako da vazi 0 1

i 0 2 . Odavde, i iz (5.1) i (5.2) sledi x0 U V , sto je u suprotnosti sa
izborom okolina U i V (U V = ).
Zadatak 22. Neka je (X, ) topoloski prostor i neka niz (xn )nN iz A X (tj.
xn A za n = 1, 2, . . . ) konvergira ka x X. Tada x A.
Resenje. Za svaku okolinu U 3 x treba dokazati da je U A 6= . Neka je U 3 x
proizvoljna okolina. Iz konvergencije niza (xn )nN sledi da postoji prirodan broj
n0 = n0 (U ) takav da xn U (n n0 , n N). Odavde, i iz xn A (n = 1, 2, . . . )
imamo xn0 U A, tj. U A 6= . Kako je U proizvoljna okolina, iz U A 6=
zakljucujemo da x A.
Zadatak 23. Za podskup A topoloskog prostora X vazi
x A postoji uopsteni niz (x )D iz A takav da (x )D x
Specijalno, za podskup A metrickog prostora (X, d) vazi
x A postoji niz (xn )nN iz A takav da (xn )nN x
Resenje.
(=): x A. Neka je kolekcija Bx lokalna baza u x X. Tada je skup (Bx , ),
gde je relacija definisana sa
(B1 , B2 Bx )B1 B2 B1 B2
usmeren udesno (primer 5.1.4). Iz x A sledi da je B A 6= (B Bx ). Drugim
recima, za svako B Bx postoji xB X tako da xB B A. Posmatrajmo
uopsteni niz (xB )BBx iz A. Neka je U proizvoljna okolina tacke x. Kako je Bx
lokalna baza, to postoji B0 Bx tako da je x B0 U . Iz xB B A (B Bx )
i iz B B0 U (B B0 ) sledi
(B B0 )xB B B0 U
Dokazali smo da za proizvoljnu okolinu U tacke x vazi
(B0 = B0 (U ) Bx )(B Bx )B B0 xB U
tj. (xB )BB x. Dakle, niz (xB )BB je iz A i za njega vazi (xB )BB x.
(=): Postupamo slicno kao u zadatku 22. Neka je (x )D uopsteni niz iz A
takav da (x )D x i U 3 x proizvoljna okolina. Tada
(0 = 0 (U ) D)( D) 0 x U
Za = 0 je x0 A i x0 U , pa je x0 U A. Dakle, za proizvoljnu okolinu
U 3 x vazi U A 6= , pa zakljucujemo x A.
Posledica 5.1.1. Za podskup A topoloskog prostora (X, ) koji zadovoljava prvu
aksiomu prebrojivosti vazi
x A postoji niz (xn )nN iz A takav da (xn )nN x
60
Okarakterisimo neprekidnost jezikom konvergencije.

Teorema 5.1.2. Neka su X i Y topoloski prostori i f : X Y preslikavanje.
Tada
f je neprekidno u x X za svaki niz (x )D x vazi (f (x ))D f (x)
Specijalno, za metricke prostore (X, d1 ) i (Y, d2 ) vazi
f je neprekidno u x X za svaki niz (xn )nN x vazi f (xn ) f (x)(n )2
Resenje.
(=): Neka je preslikavanje f neprekidno u x X i (x )D x proizvoljan
uopsteni niz. Iz neprekidnosti funkcije f u x X sledi da za proizvoljnu okolinu
V 3 f (x) postoji okolina U 3 x takva da je f (U ) V . Za tu okolinu U , iz
konvergencije uopstenog niza (x )D x zakljucujemo:
(0 = 0 (U ) D)( D) 0 x U
Medutim, tada je i f (x ) f (U ) V ( D, 0 ). Drugim recima, za
proizvoljnu okolinu V 3 f (x) imamo
(0 = 0 (V ) D)( D) 0 f (x ) V
tj. (f (x ))D f (x) sto je i trebalo dokazati.
(=): Neka vazi desna strana ekvivalencije. Pretpostavimo suprotno, da f nije
neprekidna u x X. Tada postoji okolina V 3 f (x) takva da za svaku okolinu U 3 x
nije ispunjeno f (U ) V , odnosno da, za svako U 3 x, vazi f (U ) \ V 6= . Neka je
Bx lokalna baza u x. Tada je (Bx , ) usmeren skup i, na osnovu prethodnog, sledi
f (B) \ V 6= (B Bx ). Dakle:
(B Bx )(xB B)f (xB ) f (B) \ V
Posmatrajmo sada uopsteni niz (xB )BBx . Neka student sam proveri da vazi
(xB )BBx x. Tada, po pretpostavci mora biti (f (xB ))BBx f (x). Medutim,
za odabranu okolinu V 3 f (x) vazi f (xB )
/ V (B Bx ), pa (f (xB ))BBx 9 f (x),
sto je u kontradikciji sa ranije dokazanim. Do kontradikcije nas je dovela pretpostavka da funkcija f nije neprekidna u x X. Dakle, funkcija f je neprekidna u
x X.
2 Za
ve
zbu doka
zite ovu ekvivalenciju uz pomo
c metrike
Glava 6
Kompaktnost
6.1
Pokriva
ci i potpokriva
ci
Definicija 6.1.1. Neka je dat skup X 6= i kolekcija U P (X) takva da vazi

[
[
X=
U = {U : U U}
Tada se za kolekciju U kaze da je pokrivac za X. Ako je kolekcija U1 U takva da
vazi
[
[
X=
U1 = {U : U U1 }
tada za kolekciju U1 kazemo da je potpokrivac pokrivaca U.
Kolekciju U P (X) mozemo napisati u obliku U = {U : A}, gde je A
odgovarajuci skup indeksa. Ako je jos i
[
[
X = {U : A} =
U
A
tada kolekciju {U : A} zovemo pokrivac za X. Ako je A1 A skup indeksa

za koji vazi:
[
[
X = {U : A1 } =
U
A1
tada kolekciju {U : A1 A} zovemo potpokrivac pokrivaca {U : A}.

Ako je skup A1 konacan (prebrojiv, najvise prebrojiv) tada za potpokrivac
{U : A1 A} skupa X kazemo da je konacan (prebrojiv, najvise prebrojiv).
Ako[
je, recimo, U prebrojiv pokrivac za X tada mozemo pisati U = {Un : n N}
iX=
Un .
nN
Slicno, ako je U konacan pokrivac za X tada mozemo pisati U = {U1 , U2 , . . . , Un }

n
[
Uj .
iX=
j=1
Kolekcija {U : A} jeste pokrivac za A X ako je A
[
A
61
GLAVA 6. KOMPAKTNOST
62
Definicija 6.1.2. Neka je (X, ) topoloski prostor i U pokrivac za X. Ako su

elementi pokrivaca U otvoreni (zatvoreni) skupovi tada se U zove otvoreni (zatvoreni) pokriva
c za X.
6.2
Kompaktnost u metri
ckim prostorima
Neka je (xn )nN niz u metrickom prostoru i neka je 1 < k1 < k2 < . . . < kn < . . .
strogo rastuci niz prirodnih brojeva. Tada niz (xkn )nN zovemo podnizom niza
(xn )nN . Ocigledno vazi kn n (n N).
Definicija 6.2.1. Metricki prostor (X, d) je kompaktan ako svaki niz (xn )nN iz
X ima konvergentan podniz.
Definicija 6.2.2. Podskup A metrickog prostora (X, d) je kompaktan ako svaki
niz (xn )nN iz A ima konvergentan podniz cija je granica u A.
Nas cilj je da dokazemo sledecu teoremu:
Teorema 6.2.1 (Hajne - Borel). Metricki prostor (X, d) je kompaktan ako i
samo ako se iz svakog otvorenog pokrivaca za X moze izdvojiti konacan potpokrivac.
Definicija 6.2.3 (-mre
za). Neka je (X, d) metricki prostor i > 0. Skup S X
je -mreza za X ako je
[
X=
B(s, ), tj. (x X)(s S)d(x, s) <
sS
Stav 6.2.1. (X, d) kompaktan = ( > 0) postoji konacna -mreza za X.

Dokaz. Pretpostavimo suprotno, da postoji 0 > 0 tako da ne postoji konacna 0
-mreza, tj.
(0 > 0)(S X, S je konacan)(x X)(s S)d(x, s) 0
Neka je s0 X. Skup {s0 } nije 0 - mreza, pa imamo
(s1 X)d(s1 , s0 ) 0
Skup {s0 , s1 } nije 0 - mreza, pa imamo
(s2 X)d(s2 , s1 ) 0 d(s2 , s0 ) 0
Na ovaj nacin, konstruisimo elemente s0 , s1 , . . . , sn za koje vazi
d(sn , sj ) 0 , (j {0, 1, . . . , n 1})
Skup {s0 , s1 , . . . , sn } nije 0 - mreza za X pa imamo
(sn+1 X)d(sn+1 , sj ) 0 , (j {0, 1, . . . , n})
63
Nastavljajuci ovako, matematickom indukcijom konstruisali smo niz (sn )nN iz X

takav da
(n N)d(sn , sj ) 0 , (j {0, 1, . . . , n 1})
(6.1)
Metricki prostor X je po pretpostavci kompaktan, pa niz (sn )nN ima konvergentan podniz (skn )nN . Konvergentni nizovi su Kosijevi, pa postoji n0 N tako
da za sve prirodne brojeve n, m n0 vazi d(skn , skm ) < 0 , tj.
(n0 N)(n, m N, n, m n0 )d(skn , skm ) < 0
Neka je n2 > n1 > n0 , (n1 , n2 N). Tada iz poslednje nejednakosti dobijamo
d(skn1 , skn2 ) < 0
(6.2)
Iz konstrukcije niza (sn )nN (pogledati 6.1) imamo

d(skn2 , sj ) 0 , (j {0, 1, . . . , kn2 1})
Kako je kn1 {0, 1, . . . , kn2 1} (sledi iz n2 > n1 kn2 > kn1 kn2 1 kn1 ),
to je
d(skn2 , skn1 ) 0
(6.3)
sto je nemoguce (pogledati 6.2). Dakle, za svako > 0 postoji konacna - mreza
za X.
Stav 6.2.2. Neka je metricki prostor (X, d) kompaktan. Tada je X separabilan,
tj.
(X, d) kompaktan = postoji najvise prebrojiv i gust podskup A X u X
Dokaz. Iz stava 6.2.1 sledi da za svako > 0 postoji konacna - mreza. Uzmimo
vrednosti za redom 1, 21 , 13 , . . . , n1 , . . . i n1 - mrezu oznacimo sa An (n N) i
posmatrajmo skup
[
A = {An : n N}
Skupovi An (n N) su konacni, pa je skup A, sastavljen od prebrojive unije
konacnih skupova, najvise prebrojiv. Dokazimo jos da je A i gust u X, tj. da je
A = X. Kako uvek vazi A X, to je dovoljno pokazati X A, odnosno
(x X)( > 0)B(x, ) A 6=
Neka su > 0 i x X proizvoljni. Za takvo , postoji n N tako da je n1 < .
Skup An je - mreza za X i x X pa postoji a An tako da je d(x, a) < n1 , tj.
a B(x, n1 ). Tada je
a B(x,
1
) An B(x, ) A
n
Dakle, a B(x, ) A, odnosno B(x, ) A 6= ( > 0), pa je x A. Na kraju

dobijamo X A, odnosno X = A.
64
Stav 6.2.3. (X, d) kompaktan = X ima prebrojivu bazu

Dokaz. Iz stava 6.2.2 sledi da postoji prebrojiv i gust skup A X u X. Posmatrajmo kolekciju
1
B = {B(a, ) : a A, n N}
n
Kolekcija B je prebrojiva jer je skup A najvise prebrojiv. Treba jos dokazati da je
kolekcija B baza za X. Drugim recima, treba dokazati
(U X, U otvoren)(x U )(a A, n N)x B(a,
1
)U
n
(6.4)
Neka je x U proizvoljan. Skup U je otvoren, pa postoji > 0 tako da je

B(x, ) U . Za dovoljno veliko n N vazi n1 < tj. B(x, n1 ) B(x, ). Skup
1
A je svuda gust u X, tj. A = X 3 x, pa je B(x, 2n
) A 6= , odnosno postoji
1
a B(x, 2n ) A. Tada vazi:
a B(x,
1
1
1
) d(x, a) <
x B(a,
)
2n
2n
2n
(6.5)
Dokazimo da je
B(a,
1
1
) B(x, )
2n
n
(6.6)
1
1
1
Neka je y B(a, 2n
) proizvoljan. Tada je d(x, y) d(x, a)+d(a, y) < 2n
+ 2n
=
1
odnosno y B(x, n ), a odavde sledi (6.6). Na osnovu (6.5) i (6.6) imamo
x B(a,
1
n,
1
1
) B(x, ) B(x, ) U
2n
n
pa je (6.4) dokazano. Dakle, kolekcija B je prebrojiva baza metrickog prostora

X.
Stav 6.2.4. (X, d) je separabilan X ima prebrojivu bazu
Dokaz.
(=): Neka je X separabilan. Tada postoji prebrojiv i gust podskup A X u X.
Isto kao u dokazu stava 6.2.3 pokazuje se da je kolekcija
B = {B(a,
1
) : a A, n N}
n
prebrojiva baza u X.
(=): Neka je B = {Bn : n N} prebrojiva baza za X. Posmatrajmo skup
A = {an : n N}
gde je an Bn (n N). Skup A je prebrojiv. Treba jos dokazati da je gust u X,
tj.
(x X)( > 0)B(x, ) A 6=
(6.7)
65
Neka je > 0 i x X proizvoljan. Kolekcija B jeste baza za X i skup B(x, ) jeste

otvoren u X, pa imamo
(n0 N)x Bn0 B(x, )
Medutim, an0 Bn0 B(x, ) i an0 A, odnosno an0 B(x, )A, tj. B(x, )A 6=
pa je (6.7) dokazano.
Lema 6.2.1. Neka metricki prostor (X, d) (topoloski prostor (X, )) ima prebrojivu bazu. Tada se iz svakog otvorenog pokrivaca moze izdvojiti najvise prebrojiv
potpokrivac.
Dokaz. Neka je U otvoren pokrivac za X, B = {Bn : n N} prebrojiva baza za X
i neka je skup N 0 N dat sa
N 0 = {n0 N : (U U)Bn0 U }
Skup N 0 nije prazan jer za U U i x U postoji Bn1 B tako da je Bn1 U ,
pa n1 N 0 . Neka je Un0 (n0 N 0 ) proizvoljan skup iz U takav da je Bn0 Un0 .
Posmatrajmo kolekciju
U0 = {Un0 : n0 N 0 }
Kolekcija U0 je najvise prebrojiva (jer je N 0 N). i potkolekcija je kolekcije U, pa
treba jos dokazati da pokriva X.
S
Za proizvoljno x X postoji U U tako da je x U (sledi iz X = U).
Kolekcija B je baza, pa imamo
(n1 N)x Bn1 U n1 N 0
Skup Un1 S
je odabran tako da je x Bn1 Un1 . Odavde mozemo zakljuciti
x Un1 U0 , pa kolekcija U0 zaista pokriva X, sto je i trebalo dokazati.
Lema 6.2.2. Neka niz (xn )nN iz (X, d) nema nijedan konvergentan podniz. Tada
su skupovi
(m N)Fm = {xn : n m}
zatvoreni.
Napomena 6.2.1. Skupovi Fm (m N) ne mogu biti konacni jer bi, u suprotnom
niz (xn )nN imao stacionaran, a samim tim i konvergentan podniz.
Dokaz. Pretpostavimo suprotno, da postoji m N tako da je F m 6= Fm , odnosno
F m * Fm . Tada postoji x0 F m \ Fm , tj.
( > 0)(B(x0 , ) \ {x0 }) Fm 6=
Primetimo prvo da je (l N)l m d(x0 , xl ) > 0, jer bi, u suprotnom za neko
n N, n m za koje je d(x0 , xn ) = 0 bilo x0 = xn Fm sto je nemoguce. Dalje
imamo
x0 F m \ Fm (B(x0 , 1) \ {x0 }) Fm 6=
(l N)xl (B(x0 , 1) \ {x0 }) Fm
(l N, l m)0 < d(x0 , xl ) < 1
66
Neka je l1 = min{l N : l m, 0 < d(x0 , xl ) < 1, }. Tada je 0 < d(x0 , xl1 ) < 1.
Stavimo = d(x0 , xl1 ). Imamo

d(x0 , xl1 )
x0 F m \ Fm B(x0 ,
) \ {x0 } Fm 6=
2

d(x0 , xl1 )
(l N)xl B(x0 ,
) \ {x0 } Fm
2
d(x0 , xl1 )
(l N, l m)0 < d(x0 , xl ) < d(x0 ,
)
2
Neka je l2 = min{l N : l m, 0 < d(x0 , xl ) <
0 < d(x0 , xl2 ) <
d(x0 ,xl1 )
}.
2
Tada je
1
d(x0 , xl1 )
< <1
2
2
tj. d(x0 , xl2 ) < 1. Odavde je:

l2 l1 jer je l1 najmanji prirodan broj l m za koji vazi d(x0 , xl ) < 1,
d(x0 ,xl1 )
tj. 1 <
l1 6= l2 jer bi za l1 = l2 dobili d(x0 , xl1 ) = d(x0 , xl2 ) <
2
nemoguce.
d(x0 ,xl1 )
Dakle, vazi l2 > l1 i d(x0 , xl2 ) <
.
2
Pretpostavimo da su xl1 , xl2 , . . . , xlk elementi skupa Fm takvi da je:
l1 = min{l N : l m, 0 < d(x0 , xl ) < 1, }
lj = min{l N : l m, 0 < d(x0 , xl ) <
1
2
sto je
(6.8)
d(x0 , xlj1 )
} (j {2, 3, . . . , k})
2
(6.9)
1
Tada vazi l1 < l2 < < lk i 0 < d(x0 , xlj ) < 2j1
(j {1, 2, . . . , k}). Sada
imamo

d(x0 , xlk )
x0 F m \ Fm B(x0 ,
) \ {x0 } Fm 6=
2

d(x0 , xlk )
(l N)xl B(x0 ,
) \ {x0 } Fm
2
d(x0 , xlk )
(l N, l m)0 < d(x0 , xl ) < d(x0 ,
)
2
Neka je lk+1 = min{l N : l m, 0 < d(x0 , xl ) <

d(x0 , xlk+1 ) <
tj. d(x0 , xlk +1 ) <
d(x0 ,xlk )
}.
2
Tada je
d(x0 , xlk1 )
d(x0 , xlk1 )
d(x0 , xlk )
<
<
2
2
2
2
d(x0 ,xlk1 )
.
2
Odavde je:
d(x0 ,xlk1 )
,
2
d(x0 ,xlk )
1
tj. 1 < 2
2
lk+1 lk jer je lk najmanji prirodan broj l m za koji vazi d(x0 , xl ) <

lk+1 6= lk jer bi za lk+1 = lk dobili d(x0 , xlk ) = d(x0 , xlk+1 ) <
sto je nemoguce.
d(x0 ,xlk )
Dakle, vazi lk+1 > lk i d(x0 , xlk+1 ) <
.
2
67
Na ovaj nacin, matematickom indukcijom, konstruisali smo niz (xlk )kN iz Fm za

koji vazi
l1 < l2 < < lk < . . .
1
0 < d(x0 , xlk ) < k1 (k N)
2
(6.10)
(6.11)
Elementi skupa Fm su clanovi niza (xn )nN pocev od prirodnog broja m, pa iz

(6.10) zakljucujemo da je niz (xl )lN podniz niza (xn )nN za koji, zbog (6.11) i
1
lim k1 = 0 vazi lim d(x0 , xlk ) = 0 tj. lim xlk = x0 , sto je u suprotnosti
k+ 2
k+
k+
sa pretpostavkom da niz (xn )nN nema nijedan konvergentan podniz. Dakle, svi
skupovi Fm (m N) su zatvoreni.
Napomena 6.2.2. Moze se pokazati (jednostavnije je) da je x0 F m \ Fm
tacka nagomilavanja niza (xn )nN , sto je ekvivalentno sa postojanjem podniza niza
(xn )nN koji konvergira ka x0 . Mi smo ovde, medutim, efektivno konstruisali takav
niz.
Dokaz teoreme Hajne - Borel (Teorema 6.2.1)
(=): Neka je (X, d) kompaktan metricki prostor. Iz stava 6.2.3 i leme 6.2.1 sledi
da umesto bilo kojih otvorenih pokrivaca mozemo posmatrati prebrojive otvorene
pokrivace.
Pretpostavimo suprotno, da postoji prebrojivi pokrivac {Un : n N} iz koga
se ne moze izdvojiti konacan potpokrivac. Tada je X \ (U1 U2 Un ) 6=
(n N), tj.
(n N)xn X \ (U1 U2 Un )
(6.12)
Posmatrajmo niz (xn )nN iz X. X je kompaktan, pa se iz njega moze izdvojiti
podniz (xkn ) koji konvergira ka x X. Kako je {Un : n N} pokrivac za X, to
imamo
(n0 N)x Un0
Takode, iz x = lim xkn i x Un0 imamo
n+
(n1 N)(n N)n n1 xkn Un0
(6.13)
Neka je n2 N tako da vazi n2 n1 i n2 n0 , odnosno kn2 kn1 i kn2 kn0 . Iz

n2 n1 i (6.13) dobijamo
xkn2 Un0
(6.14)
Medutim, iz xkn2 X \ (U1 U2 Ukn2 ) (sledi iz 6.12) i kn2 kn0 n0

dobijamo
xkn2 X \ (U1 U2 Ukn2 ) X \ Un0 xkn2
/ Un0
sto je u suprotnosti sa (6.14). Dakle, zakljucujemo da se iz svakog otvorenog
pokrivaca moze izdvojiti konacan potpokrivac.
(=): Neka se iz svakog otvorenog pokrivaca moze izdvojiti konacan potpokrivac.
Pretpostavimo suprotno, da metricki prostor (X, d) nije kompaktan, tj. da tada
68
postoji niz (xn )nN iz X koji nema konvergentan podniz. Iz leme 6.2.2 sledi da su
skupovi Fm = {xn : n m} (m N) zatvoreni. Tada su skupovi X \ Fm (m N)
otvoreni. Posmatrajmo kolekciju
{X \ Fm : m N}
i dokazimo da je ona otvoren pokrivac za X. Mogu nastupiti sledeca dva slucaja:
1 x = xl za neko l N. Tada x = xl
/ Fl+1 , tj. x = xl X \ Fl+1
2 x 6= xl za svako l N. Tada x
/ F1 = {xn : n 1}, tj. x X \ F1 .
U oba slucaja imamo
(x X)(m N)x X \ Fm
pa je kolekcija {X \ Fm : m N} zaista otvoren pokrivac za X. Po pretpostavci,
iz njega mozemo izdvojiti konacan potpokrivac. Neka je to
{X \ Fi1 , X \ Fi2 , . . . , X \ Fik }
gde su brojevi ij (j {1, . . . , k}) izabrani tako da vazi i1 < i2 < . . . ik , odnosno
Fi1 Fi2 Fik
Kako je X =
k
[
(X \ Fij ), prelaskom na komplement dobijamo =
j=1
k
\
Fij = Fik ,
j=1
tj. Fik = , sto je nemoguce (Fm = {xn : n m} 6= za sve m N). Dakle,

metricki prostor (X, d) je, pri datoj pretpostavci, kompaktan.
6.3
Kompaktnost u topolo
skim prostorima
Iz teoreme Hajne - Borela vidimo da se kompaktnost u metrickim prostorima

karakterise pomocu egzistencije konacnog potpokrivaca bilo kojeg otvorenog pokrivaca, tj. kompaktnost u metrickim prostorima karakterise se iskljucivo pomocu
topoloske strukture metrickog prostora, pa sledeca definicija ne bi trebala izgledati
neobicno.
Definicija 6.3.1. Neka je (X, ) topoloski prostor. Za topoloski prostor (X, )
kaze se da je kompaktan ako se iz svakog otvorenog pokrivaca za X moze izdvojiti
konacan potpokrivac. Simbolicki, X je kompaktan ako i samo ako
[
[
(U )X =
U (U1 U, U konacan)X =
U1 , ili
({U
: A})X =
U ({U1,U2,. . .,Un } {U
: A})X =
n
[
Uj
j=1
Definicija 6.3.2. Podskup A topoloskog prostora X je kompaktan ako se iz svakog

otvorenog pokrivaca za A moze izdvojiti konacan potpokrivac, tj.
({U
: A})A
U ({U1,U2,. . .,Un } {U
: A})A
n
[
Uj
j=1
69
Sledeca definicija je ekvivalentna prethodnoj:

Definicija 6.3.3. Podskup A topoloskog prostora (X, ) je kompaktan ako je
potprostor (A, A ) kompaktan (gde je A = {U A : U } relativna topologija
na A).
Napomenimo da se kompaktan topoloski prostor koji je jos i Hausdorfov zove kompakt.
Primer 6.3.1. Neka je X beskonacan skup i k kofinitna topologija na X data sa
k = {U X : X \ U konacan} {}
Dokazimo da je (X, k ) kompaktan. Neka je U proizvoljan otvoren pokrivac za X,
tj.
[
[
X=
U = {U : U U}
Fiksirajmo U0 U. Iz definicije kofinitne topologije sledi da je X \ U0 konacan.

Kako je U pokrivac, a X \ U0 konacan, to postoje skupovi U1 , U2 , . . . , Un (Uj U
za j = 1, 2, . . . , n) koji pokrivaju X \ U0 , tj.
X \ U0 U1 U2 Un
Tada je
X = U0 (X \ U0 ) U0 U1 U2 Un
odnosno X = U0 U1 U2 Un . Dakle, iz proizvoljnog pokrivaca U za
X izdvojili smo konacan potpokrivac, pa zakljucujemo da je (X, k ) kompaktan
prostor (ali nije kompakt, pogledati primer 4.1.6).
Primer 6.3.2. Neka je X beskonacan skup i I = {, X} indiskretna topologija
na X. Tada je (X, I) kompaktan jer svaki otvoreni pokrivac sadrzi samo X.
Primer 6.3.3. Neka je (X, D), gde je D = P (X), diskretan topoloski prostor.
Ako je skup X beskonacan, tada se iz
[
X=
{x}
xX
ne moze izdvojiti konacan potpokrivac, jer bi, u protivnom imali

X = {x1 } {x2 } {xn } = {x1 , x2 , . . . , xn }
tj. skup X bi bio konacan, sto je nemoguce.
Definicija 6.3.4. Za kolekciju {A : A} podskupova skupa X kaze se da
ima svojstvo konacnog preseka ili da je centrirana familija ako svaka konacna
potkolekcija kolekcije {A : A} ima neprazan presek, tj.
({A1 , A2 , . . . , An } {A : A})
n
\
j=1
Aj = A1 A2 An 6=
70
Dokazacemo veoma vazno tvrdenje vezano za kompaktnost.

Teorema 6.3.1. Topoloski prostor jeste kompaktan ako i samo ako svaka centrirana familija zatvorenih skupova ima neprazan presek, tj.
\
F 6=
(X, ) je kompaktan ( centrirana familija {F : A})
Dokaz.
(=): Neka je (X, ) kompaktan. Pretpostavimo suprotno, tj. da postoji centrirana familija zatvorenih skupova {F : A} za koju vazi
\
F =
A
Prelaskom na komplement, dobijamo

\
[
X\
F = X \
(X \ F ) = X
A
Kako su svi F ( A) zatvoreni skupovi i kako vazi poslednja jednakost, to

je kolekcija {X \ F : A} otvoreni pokrivac za X. Po pretpostavci, X je
kompaktan, pa se iz svakog otvorenog pokrivaca, pa i ovog, moze izdvojiti konacan
potpokrivac. Dakle,
({X \ F1 , X \ F2 , . . . , X \ Fn } {X \ F : A})
n
[
(X \ Fj ) = X
j=1
odnosno prelaskom na komplement

n
\
Fj =
j=1
Medutim, ovo je nemoguce jer sve konacne potkolekcije centrirane familije {F :

A} imaju neprazan presek.
(=): Neka sada svaka centrirana familija zatvorenih skupova ima neprazan [
presek
i neka je {U : A} proizvoljan otvoren pokrivac za X. Tada, iz X =
U
A
prelaskom na komplement dobijamo

[
\
X \X =X \
U =
(X \ U )
A
(6.15)
Kolekcija {X \ U : A} jeste kolekcija zatvorenih skupova. Poslednja

kolekcija
\
ne moze biti centrirana jer bi, u protivnom, po pretpostavci imali
(X \U ) 6= ,
A
sto je u suprotnosti sa (6.15). Dakle, kolekcija {X \ U : A} nije centrirana,

pa mora postojati bar jedna konacna potkolekcija {X \ U1 , X \ U2 , . . . , X \ Un }
takva da vazi
(X \ U1 ) (X \ U2 ) (X \ Un ) =
71
odnosno X \ (U1 U2 Un ) = , sto prelaskom na komplement daje

U1 U2 Un = X
Drugim recima, iz proizvoljnog otvorenog pokrivaca {U : A} za X mozemo
izdvojiti konacan potpokrivac {U1 , U2 , . . . , Un }, pa je topoloski prostor (X, )
kompaktan.
Napomena 6.3.1. Za tacku x X kazemo da je tacka potpunog nagomilavanja
ili tacka hiper nagomilavanja beskonacnog podskupa A X ako za svaku okolinu
U 3 x vazi |U A| = |A|. Moze se pokazati da je topoloski prostor kompaktan ako
i samo ako svaki njegov beskonacni podskup ima tacku hiper nagomilavanja.
Napomena 6.3.2. Za topoloski prostor kazemo da je prebrojivo kompaktan
ako se iz svakog njegovog prebrojivog otvorenog pokrivaca moze izdvojiti konacan
potpokrivac.
Napomena 6.3.3. Za topoloski prostor kaze se da je Lindelefov ako se iz svakog
otvorenog pokrivaca moze izdvojiti prebrojiv potpokrivac.
Napomena 6.3.4. Za topoloski prostor kaze se da je sekvencijalno (nizovno)
kompaktan ako svaki niz ima konvergentan podniz.
Napomena 6.3.5. Iz definicije kompaktnosti i teoreme Hajne - Borela, kao i samog
dokaza te teoreme, sledi da su sledeci iskazi ekvivalentni:
1 Metricki prostor je kompaktan.
2 Metricki prostor je sekvencijalno kompaktan.
3 Metricki prostor je prebrojivo kompaktan.
Napomena 6.3.6. Ako svaka tacka topoloskog prostora ima okolinu cije je zatvaranje kompaktan skup, tada za takav prostor kazemo da je lokalno kompaktan.
Zadatak 24. Segment [a, b] R ( < a < b < +) jeste kompaktan u odnosu
na obicnu topologiju.
Resenje. Bazu za relativnu topologiju na skupu [a, b](primer 3.2.1) cine skupovi
oblika
[a, a + ), (c , c + ) za c (a, b), (b , b]
S
Neka je U proizvoljan otvoren pokrivac za [a, b] u relativnoj topologiji:[a, b] = U
Posmatrajmo skup
K = {c [a, b] : [a, c] se moze pokriti sa konacno mnogo elemenata iz U}
S
Pokazimo da je K 6= . Iz a [a, b] = U sledi da postoji U0 U takav da je
a U0 . Kako su bazni skupovi tacke a u relativnoj topologiji oblika [a, a + ) (0 <
< b a), to postoji 0 < 0 < b a tako da je [a, a + 0 ) U0 . Odavde je
[a, a +
0
] [a, a + 0 ) U0
2
pa je {U0 } konacan potpokrivac za [a, a + 20 ]. Dakle, a + 20 K, odnosno K 6= .
72
Skup K jeste neprazan i ogranicen odozgo sa b, pa on ima konacan supremum

c0 = sup K. Za supremum c0 = sup K vazi
a<a+
0
c0 b
2
tj. c0 (a, b] (c0 a > 0). Neka je > 0, 0 < < c0 a. Tada je c0 umanjeni
supremum, pa imamo
(d K)c0 < d c0
Po definiciji skupa K, konacno mnogo elemenata iz U pokriva segment [a, d], pa ista
kolekcija konacno mnogo elemenata iz U, zbog [a, c0 ] [a, d] pokriva i segment
[a, c0 ]. Dakle, dokazali smo [a, c0 ] K (za sve za koje vazi 0 < < c0 a).
Kako je U otvoren pokrivac za [a, b] i c0 [a, b] to postoji U1 U takav da je
c0 U1 . Po definiciji relativne topologije na segmentu [a, b] (nasledene od obicne
topologije) postoje 1 > 0 i 2 > 0 takvi da je
(c0 1 , c0 ] (c0 1 , c0 + 1 ) U1 ako je c0 < b, odnosno
(c0 2 , c0 ] U1 ako je c0 = b
Dakle, u oba slucaja imamo ( > 0)(c0 , c0 ] U1 . Napisimo [a, c0 ] u obliku
[a, c0 ] = [a, c0 ] (c0 , c0 ]
Vec smo ranije pokazali da je segment [a, c0 ] pokriven sa konacno mnogo elemenata iz U, a kako je i (c0 , c0 ] U1 , sledi da pokrivanje segmenta [a, c0 ]
kome je dodat i element U1 U predstavlja pokrivanje segmenta [a, c0 ]. Dakle
c0 = sup K K.
Dokazimo jos da je c0 = b. Ako je c0 < b, tada postoji > 0 i otvoren skup
U U, c0 U (a < c0 < b) takvi da je
[c0 , c0 + ) (c0 , c0 + ) U
Tada, za segment [c0 , c0 + 2 ] vazi
[c0 , c0 + ] [c0 , c0 + ) (c0 , c0 + ) U

2
tj. segment [c0 , c0 + 2 ] je pokriven sa jednim elementom {U } iz kolekcije U. Iz
[a, c0 + ] = [a, c0 ] [c0 , c0 + ]

2
2
i iz c0 = sup K K zakljucujemo da se segment [a, c0 + 2 ] moze pokriti sa konacno
mnogo elemenata kolekcije U koje pokrivaju [a, c0 ] i kojima je pridodat element
{V }. Odavde sledi c0 + 2 K, ali c0 je supremum skupa K, pa je c0 c0 + 2 ,
odnosno 0, sto je nemoguce. Dakle b = c0 = sup K K, pa po definiciji skupa
K zakljucujemo da, za proizvoljan pokrivac U za [a, b], postoji konacan potpokrivac,
tj. segment [a, b] je kompaktan.
73
Zadatak 25.
1 Interval (0, 1) nije kompaktan
2 R nije kompaktan, ali je lokalno kompaktan.
Resenje.
1 Lako se pokazuje da je (pokazati za vezbu)
(0, 1) =
n=1
1
1
, )
n+2 n
1
Kolekcija {( n+2
, n1 ) : n N} je otvoren pokrivac za (0, 1), pa bi iz pretpostavke
da je (0, 1) kompaktan dobili egzistenciju prirodnih brojeva n1 , n2 , . . . , nm takvih da je
(0, 1) = (
1
1
1
1
1
1
, )(
, ) (
,
)
n1 + 2 n1
n2 + 2 n2
nm + 2 nm
Neka je = min{ n11+2 , n21+2 , . . . , nm1+2 }. Tada bi interval (0, ) bio nepokri
ven. Dakle, interval (0, 1) nije kompaktan.
2 Slicnim razmatranjem, buduci da je kolekcija {(n, n) : n N} otvoren pok
[
(n, n)), mozemo zakljuciti da se iz ovog otvorenog pokrivac za R (R =
n=1
rivaca ne moze izdvojiti konacan potpokrivac.

Medutim, R je lokalno kompaktan (svaka tacka ima okolinu cije je zatvaranje
kompaktan skup). Naime,
(x R)(x , x + )
jeste okolina tacke x cije je zatvaranje u obicnoj topologiji Cl(x , x + ) =
[x , x + ], kao sto smo pokazali, kompaktan skup.
Teorema 6.3.2.
(a) Kompaktnost se nasleduje po zatvorenim skupovima (kompaktnost je nasledna
osobina), tj. ako je X kompaktan i F X, F - zatvoren, tada je i F kompaktan.
(b) Kompaktnost je invarijanta neprekidnih preslikavanja (Neprekidna slika kompaktnog skupa je kompaktan skup).
74
Dokaz.
(a) Treba dokazati:
X kompaktan, F X - zatvoren F kompaktan
Neka je {U : A} proizvoljan otvoren pokrivac za F , tj.
[
U
F
A
Kako je skup F zatvoren, to je skup X \ F otvoren. Tada imamo

[
X = F (X \ F )
U (X \ F )
A
tj. X =
U (X \ F ), pa je kolekcija {U : A} {X \ F } otvoren pok-
rivac za X. Kako je X kompaktan, to iz poslednje kolekcije mozemo izdvojiti

konacan potpokrivac
X = U1 U2 Un (X \ F )
(Primetimo da skup X \ F mora pripadati pokrivacu za X). Sada imamo
F = F X = F (U1 U2 Un (X \ F ))
= (F U1 ) (F U2 ) (F Un ) (F (X \ F ))
= (F U1 ) (F U2 ) (F Un )
U1 U2 Un
n
[
tj. F
Uj . Dakle, iz proizvoljnog otvorenog pokrivaca za F izdvojili smo
j=1
konacan potpokrivac, pa zakljucujemo da je F X kompaktan.

(b) Neka su X i Y topoloski prostori, f : X Y neprekidno preslikavanje i X
kompaktan. Treba dokazati da je i f (X) Y kompaktan podskup u Y . Neka
je {V : A} proizvoljan pokrivac za f (X), tj.
[
f (X)
V
A
Tada imamo
X = f 1 (f (X)) f 1 (
tj. X =
[
A
V ) =
f 1 (V )
f 1 (V ). Preslikavanje f je neprekidno, pa su skupovi f 1 (V )
( A), otvoreni kao inverzne slike otvorenih skupova. Odavde zakljucujemo
75
da je kolekcija {f 1 (V ) : A} otvoren pokrivac za X. Kako je X kompaktan, to postoji konacan potpokrivac {f 1 (V1 ), f 1 (V2 ), . . . , f 1 (Vn )}
pokrivaca {f 1 (V ) : A}, tj.
X=
n
[
f 1 (Vj )
j=1
Tada je
n
[
f (X) = f (
f 1 (Vj )) =
j=1
n
[
(f (f 1 (Vj )))
j=1
n
[
Vj
j=1
Dakle, iz proizvoljnog otvorenog potpokrivaca za f (X) izdvojili smo konacan

potpokrivac, pa zakljucujemo da je skup f (X) kompaktan podskup u Y .
Teorema 6.3.3.
(a) Svaki kompaktan podskup Hausdorfovog prostora jeste zatvoren.
(b) Svako neprekidno preslikavanje kompaktnog prostora X u Hausdorfov prostor
Y jeste zatvoreno.
Dokaz.
(a) Neka je A X kompaktan podskup Hausdorfovog prostora X. Dokazimo da je
X\A otvoren skup. Za svako x X\A sledi x 6= a (a A). Medutim, X T2 ,
pa za svako a A postoje okoline Ua 3 a i Va 3 x takve da je Ua Va = .
Kako je, za svako a A, Ua okolina tacke a, sledi da kolekcija {U : A}
pokriva skup A. Skup A je kompaktan, pa se iz svakog pokrivaca, pa i iz ovog
moze izdvojiti konacan potpokrivac. Neka je to {Ua1 , Ua2 , . . . , Uan }, odnosno
A Ua1 Ua2 Uan
Njima odgovarajuce okoline Va 3 x takve da je Ua Va = su Va1 , Va2 , . . . , Van
(Uaj Vaj = za j {1, 2, . . . , n}). Stavimo
V = Va1 Va2 Van
Odavde sledi da je skup V otvoren, a iz x Vaj (j {1, 2, . . . , n}) sledi x V ,
pa zakljucujemo da je V okolina od x. Takode, za svako j {1, 2, . . . , n} vazi
V Uaj Vaj Uaj = V Uaj =
a odave sledi
V AV (
n
[
j=1
Uaj ) =
n
[
(V Uaj ) = =
j=1
tj. V A = , odnosno V X \ A. Dokazali smo da, za svako x X \ A,

postoji okolina V 3 x takva da je x V X \ A, a to upravo znaci da je X \ A
otvoren. Njegov komplement je zatvoren. Dakle, skup A je zatvoren.
76
(b) Treba dokazati da je direktna slika svakog zatvorenog skupa iz X, zatvoren u

Y . Neka je F X bilo koji zatvoren skup. Kako je X kompaktan, a F X
zatvoren, tada je (teorema 6.3.2 pod (a)) i F kompaktan. Preslikavanje f je
neprekidno, pa je skup f (F ) kompaktan podskup Hausdorfovog prostora Y
(teorema 6.3.2 pod (b)), pa iz (a) sledi da je f (F ) i zatvoren, sto je i trebalo
dokazati.
Iz ove teoreme sledi da je svaki kompaktan podskup skupa realnih brojeva zatvoren.
Teorema 6.3.4. Neka je (X, ) topoloski prostor i B baza tog prostora. Tada je
X kompaktan ako i samo ako se iz svakog otvorenog pokrivaca ciji su elementi iz
baze B moze izdvojiti konacan potpokrivac.
Dokaz.
(=) Sledi iz definicije kompaktnosti.
(=) Neka je {U : A} proizvoljan otvoren pokrivac za X, tj.
[
X=
U
A
Tada
(x X)(U(x) U)x U(x) ((x) A)
Kolekcija B je baza za X pa je
(x X)(B(x) B)x B(x) U(x)
Odavde zakljucujemo da je kolekcija {B(x) : x X} otvoren pokrivac za X, ciji
su elementi bazni skupovi, pa se, na osnovu pretpostavke, iz ovog pokrivaca moze
izdvojiti konacan potpokrivac {B(x1 ) , B(x2 ) , . . . , B(xn ) }.
Medutim, B(xj ) (j {1, 2, . . . , n}) izabrani su tako da je B(xj ) U(xj ) (j
{1, 2, . . . , n}). Zbog toga je
X = B(x1 ) B(x2 ) B(xn ) U(x1 ) U(x2 ) U(xn )
odnosno X = U(x1 ) U(x2 ) U(xn ) . Dakle, {U : A} je proizvoljan
pokrivac iz koga smo izdvojili konacan potpokrivac {U(x1 ) , U(x2 ) , . . . , U(xn ) }, pa
je X kompaktan, sto je i trebalo dokazati.
Zadatak 26. Dokazati da je kompaktnost multiplikativno svojstvo, tj.
X i Y su kompaktni X Y je kompaktan
Vazi li obrnuto?
Resenje. Na osnovu prethodne teoreme, mozemo pretpostaviti da su elementi otvorenog pokrivaca iz X Y oblika U V , U otvoren u X, V otvoren u Y , odnosno
neka je
[
X Y = {U V : A, B}
gde su U ( A) otvoreni skupovi u X i gde su V ( B) otvoreni skupovi
u Y.
77
Posmatrajmo projekcije px i py :

[
[
[
U
X = px (X Y ) = px
(U V ) =
px (U V ) =
(,)AB
X = py (X Y ) = py
(,)AB

[
[
V
(U V ) =
py (U V ) =
(,)AB
(,)AB
Odavde sledi da su kolekcije {U : A} i {V : B} otvoreni pokrivaci za kompaktne prostore X i Y , redom, pa se iz njih mogu izdvojiti konacni potpokrivaci.
Neka su to
{U1 , U2 , . . . , Un } {U : A}
{V1 , V2 , . . . , Vm } {V : B}
odnosno
X=
n
[
Ui
Y =
i=1
m
[
Vj
j=1
Tada imamo
X Y =
n
[
i=1
m
n [
m
[
[
Ui
Vj =
(Ui Vj ) =
j=1
i=1 j=1
(Ui Vj )
(i,j){1,2,...,n}{1,2,...,m}
Dokazali smo da se iz proizvoljnog pokrivaca ciji su elementi bazni skupovi moze

izdvojiti konacan potpokrivac, pa je prostor X Y kompaktan.
Napomena 6.3.7. Jedna od najprimenjenijih teorema u matematici jeste teorema Tihonova koja glasi: Direktan proizvod proizvoljne kolekcije kompaktnih
skupova je kompaktan.
Teorema 6.3.5. Za A Rn vazi
A je kompaktan A je zatvoren i ogranicen
Dokaz.
(=): Ako je A kompaktan u Rn , tada je on i zatvoren, jer je Rn Hausdorfov
(teorema 6.3.3 pod (a)).
Projekcije pj : A Rn R (j {1, 2, . . . , n}) su neprekidna preslikavanja, pa
su svi pj (A) (j {1, 2, . . . , n}) kompaktni podskupovi od R ((teorema 6.3.2 pod
(b)), dakle i ograniceni u R (dokazati).
(=): Neka je A Rn zatvoren i ogranicen. Tada postoji podskup I Rn :
I = [a1 , b1 ] [a2 , b2 ] [an , bn ]
takav da je A I. Po teoremi Tihonova, I je kompaktan (napomena 6.3.7, zadatak
24), pa je i A kompaktan kao zatvoren podskup kompaktnog skupa I (teorema 6.3.2.
pod (a)).
Glava 7
Povezanost (Koneksnost)
7.1
Otvorena i zatvorena diskoneksija
Definicija 7.1.1. Neka je (X, ) topoloski prostor. Ako postoje otvoreni skupovi
U i V takvi da je
X = U V, U 6= , V 6= , U V =
(7.1)
tada kazemo da postoji otvorena diskoneksija za X.

Definicija 7.1.2. Neka je (X, ) topoloski prostor. Ako postoje zatvoreni skupovi
F1 i F2 takvi da je
X = F1 F2 , F1 6= , F2 6= , F1 F2 =
(7.2)
tada kazemo da postoji zatvorena diskoneksija za X.

Teorema 7.1.1. Postoji otvorena diskoneksija za X akko postoji zatvorena diskoneksija za X.
Dokaz.
(=): Neka postoji otvorena diskoneksija za X. Tada postoje otvoreni skupovi U
i V takvi da vazi (7.1). Iz X = U V , prelaskom na komplement, dobijamo
= X \ (U V ) = (X \ U ) (X \ V )
Stavimo F1 = X \U i F2 = X \V . Tada, na osnovu prethodnog, imamo F1 F2 = .
Takode, iz U V = , prelaskom na komplement, dobijamo
(X \ U ) (X \ V ) = X F1 F2 = X
Medutim, iz U V = , U 6= , V 6= dobijamo i
6= V X \ U = F1
6= U X \ V = F2
odnosno F1 6= i F2 6= . Dakle, za zatvorene skupove F1 i F2 vazi (7.2), pa

postoji zatvorena diskoneksija za X.
78
GLAVA 7. POVEZANOST (KONEKSNOST)
79
(=): Neka postoji zatvorena diskoneksija za X. Tada postoje zatvoreni skupovi

F1 i F2 takvi da vazi (7.2). Na isti nacin kao i u obnutom slucaju pokazuje se da
za otvorene skupove U = X \ F1 i V = X \ F2 vazi (7.1), tj. da postoji otvorena
diskoneksija za X.
Iz prethodne teoreme sledi ekvivalentnost definicija 7.1.1 i 7.1.2.
7.2
Definicija povezanosti
Definicija 7.2.1. Topoloski prostor jeste povezan (koneksan) ako ne postoji

otvorena diskoneksija.
Iz definicije povezanosti i ekvivalenotnosti definicija otvorene i zatvorene diskoneksije zakljucujemo da je topoloski prostor X povezan akko:
(P1) za svaka dva otvorena skupa U i V vazi
X = U V, U 6= , V 6= = U V 6=
(P2) za svaka dva otvorena skupa U i V vazi
X = U V, U V = = U = V =
(P3) za svaka dva zatvorena skupa F1 i F2 vazi
X = F1 F2 , F1 6= , F2 6= = F1 F2 6=
(P4) za svaka dva zatvorena skupa F1 i F2 vazi
X = F1 F2 , F1 F2 = = F1 = F2 =
Teorema 7.2.1. Topoloski prostor X je povezan akko su i X jedini otvorenozatvoreni skupovi u X.
Dokaz.
(=): Neka je X povezan i A X otvoreno-zatvoren skup. Tada su skupovi A i
X \ A otvoreni i za njih vazi
X = A (X \ A), A (X \ A) =
pa iz (P2) sledi A = ili X \ A = , odnosno A = ili A = X.
(=): Neka su i X jedini otvoreno-zatvoreni skupovi u X i neka su U i V
proizvoljni otvoreni skupovi za koje vazi
X = U V, U V =
(7.3)
Tada, iz U V = sledi U X \ V . Takode, iz X = U V , prelaskom na

komplement, dobijamo
= (X \ U ) (X \ V )
a odavde sledi X \ V X \ (X \ U ) = U , tj. X \ V U .
80
Kako smo prethodno pokazali da vazi i U X \V , to zakljucujemo da je U = X \V .

Odavde sledi da je skup U otvoreno-zatvoren, pa po pretpostavci imamo U =
ili X \ V = U = X, odnosno U = ili V = . Dakle, za proizvoljne otvorene
skupove U i V za koje vazi (7.3) sledi U = ili V = , sto je upravo osobina (P2),
pa zakljucujemo da je X povezan.
Definicija 7.2.2. Podskup A topoloskog prostora (X, ) je povezan ako je potprostor (A, A ) povezan gde je
A = {U A : U }
relativna topologija na A.
Pojam otvorene i zatvorene diskoneksije za topoloski prostor X, uz pomoc relativne
topologije, mozemo preneti i na podskup A X na sledeci nacin:
(1 ) Postoji otvorena diskoneksija za A X ako postoje otvoreni skupovi U i V
takvi da je
A = (U A) (V A) U V, U A 6= , V A 6= , U V A =
(2 ) Postoji zatvorena diskoneksija za A X ako postoje zatvoreni skupovi F1 i
F2 takvi da je
A = (F1 A) (F2 A) F1 F2 , F1 A 6= , F2 A 6= , F1 F2 A =
U nastavku cemo cesto koristiti sledecu skupovnu ekvivalenciju (dokazati)
A B C A = (B A) (C A)
(7.4)
Osobine (P1), (P2), (P3) i (P4) povezanosti topoloskih prostora mozemo modifikovati za podskup A topoloskog prostora X. Naime, podskup A topoloskog prostora
X je povezan akko
(Pp1) za svaka dva otvorena skupa U i V vazi
A = (U A) (V A), U A 6= , V A 6= = U V A 6=
(Pp2) za svaka dva otvorena skupa U i V vazi
A = (U A) (V A), U V A = = U A = V A =
(Pp3) za svaka dva zatvorena skupa F1 i F2 vazi
A = (F1 A) (F2 A), F1 A 6= , F2 A 6= , = F1 F2 A 6=
(Pp4) za svaka dva zatvorena skupa F1 i F2 vazi
A = (F1 A) (F2 A), F1 F2 A = = F1 A = F2 A =
81
Zadatak 27. Neka je A X povezan podskup topoloskog prostora X i neka su

U i V otvoreni podskupovi takvi da je A U V i U V = . Tada je A U ili
AV.
Resenje. Iz A U V , primenom (7.4), dobijamo
A = (U A) (V A)
(7.5)
Takode, iz U V = , dobijamo
U V AU V =
Podskup A je povezan, pa iz (Pp2) sledi U A = ili V A = , odnosno
zamenom u (7.5): A = V A V ili A = U A U , sto je i trebalo dokazati.
Teorema 7.2.2. Neka su A i B povezani podskupovi topoloskog prostora X takvi
da je X = A B i A B 6= . Tada je X povezan topoloski prostor.
Dokaz. Pretpostavimo suprotno, da X nije povezan. Tada postoji otvorena diskoneksija, odnosno postoje otvoreni skupovi U i V takvi da je
X = U V, U 6= , V 6= , U V =
Odatle sledi
A X = U V (B X = U V )
pa primenom prethodnog zadatka dobijamo A U ili A V (B U ili B V ).
Neka je, recimo, A U . Tada ne moze biti B V jer bi, u suprotnom imali
A B U V = , odnosno A B = , sto je u suprotnosti sa pretpostavkom
A B 6= . Dakle, ako je A U , tada mora biti i B U . Medutim, tada je
X =AB U
odnosno X = U , a kako je U V = , to sledi da je V = , sto je nemoguce.
Dakle, ne postoji otvorena diskoneksija, tj. X je povezan.
Teorema 7.2.3. Neka su A i B povezani podskupovi topoloskog prostora X takvi
da je A B 6= . Tada je C = A B povezan.
Dokaz. Neka su U i V bilo koja dva otvorena skupa za koje vazi
C = (U C) (V C), U V C =
Treba dokazati: U C = ili V C = (Pp2). Imamo
A A B = C = (U C) (V C)
Odavde, primenom (7.4) dobijamo
A = ((U C) A) ((V C) A) = (U A) (V A)
(7.6)
82
Takode imamo
U V AU V C =
tj. U V A = . Dakle, U i V su otvoreni skupovi za koje vazi
A = (U A) (V A), U V A =
pa posto je A X povezan, iz (Pp2) sledi U A = ili V A = . Neka je,
recimo U A = . Tada je A = (U A) (V A) = V A V . Dakle
A V, U A = ili A U, V A =
Na isti nacin pokazujemo
B V, U B = ili B U, V B =
Ako je A U i B V tada je A B U V pa bi imali
A B = A B (A B) = A B C U V C
Medutim, po pretpostavci zadatka je A B 6= , pa iz poslednje inkluzije sledi
U V C 6= , sto je u suprotnosti sa (7.6). Zakljucujemo da mora biti ili A U
i B U , ili A V i B V .
Neka je A U i B U . Tada je C = A B U , odnosno U C = C, a odavde
sledi
V C = V (U C) = U V C =
tj. u ovom slucaju je V C = .
Neka je A V i B V . Tada je C = A B V , odnosno V C = C, a odavde
sledi
U C = U (V C) = U V C =
tj. u ovom slucaju je U C = .
Zakljucujemo da pri navedenim pretpostavkama sledi U C = ili V C = ,
pa je (Pp2) zadovoljeno, tj. C = A B je povezan.
Napomena 7.2.1. Moze se pokazati da prethodno tvrdenje vazi i u opstem slucaju.
Naime,
kolekcija povezanih podskupova za koju
T ako je {A : A} proizvoljna
S
vazi {A : A} =
6 , tada je {A : A} povezan.
na
Zadatak 28. Neka je f : X Y neprekidno sirjektivno preslikavanje i neka je

prostor X povezan. Tada je Y povezan prostor.
Resenje. Neka su U i V bilo koja dva otvorena skupa za koje vazi
Y = U V, U V =
Treba dokazati da vazi: U = ili V = (P2). Iz Y = U V , prelaskom na
inverznu sliku dobijamo
X = f 1 (Y ) = f 1 (U V ) = f 1 (U ) f 1 (V )
tj. X = f 1 (U ) f 1 (V ).
83
Takode, prelaskom na inverznu sliku u U V = dobijamo

f 1 (U ) f 1 (V ) = f 1 (U V ) = f 1 () =
tj. f 1 (U ) f 1 (V ) = . Preslikavanje f je neprekidno, pa su skupovi f 1 (U ) i
f 1 (V ) otvoreni u X i za njih smo pokazali da vazi
X = f 1 (U ) f 1 (V ), f 1 (U ) f 1 (V ) =
a kako je X povezan to sledi f 1 (U ) = ili f 1 (V ) = , odnosno
U = f (f 1 (U )) = f () = ili V = f (f 1 (V )) = f () =
(Koristili smo osobinu da je A = f (f 1 (A)) ako je f na). Dakle, dokazali smo
da je U = ili V = , pa iz (P2) sledi da je Y povezan.

Napomena 7.2.2. Neka je A R zatvoren i neka niz (xn )nN iz A konvergira ka
x R. Tada je, kao sto znamo, x A = A (zadatak 22). Drugim recima, zatvoreni
skupovi u R sadrze sve granice svojih konvergentnih nizova.
Napomena 7.2.3. Neka je A R zatvoren i ogranicen odozgo1 . Stavimo =
sup A M < +. Iz definicije supremuma sledi da kada smanjimo supremum
on to vise nije, pa imamo

(n N)(an A)
1
< an
n
Tada an (n ) (na osnovu teoreme o dva strazara). Time smo pokazali da

za svaki odozgo ogranicen skup postoji niz koji konvergira ka supremumu:
= sup A < + = postoji niz (an )nN iz A za koji je lim an =
n
Odavde i iz prethodne napomene zakljucujemo da zatvoreni i ograniceni skupovi u

R (kompaktni) dostizu svoj supremum tj. = sup A = max A A.
Teorema 7.2.4. Skup R sa obicnom topologijom jeste povezan.
Dokaz. Neka su F1 i F2 bilo koja dva zatvorena skupa za koja vazi
R = F1 F2 , F1 6= , F2 6=
Treba dokazati F1 F2 6= (P3). Iz F1 6= i F2 6= imamo
F1 6= , F2 6= = (1 , 2 R)1 F1 , 2 F2
Zbog linearne uredenosti skupa R vazi 1 2 ili 2 1 . Neka je, recimo, 1 2 .
1 Skup
A R je ograni
cen odozgo ako (M > 0)(a A)a M
84
Posmatrajmo skup
F1 (, 2 ]
Ovaj skup je neprazan jer 1 F1 (, 2 ], ogranicen odozgo sa 2 i zatvoren
kao presek dva zatvorena skupa u obicnoj topologiji, pa zakljucujemo da postoji
R tako da je
= sup(F1 (, 2 ]) = max(F1 (, 2 ]), 2
(7.7)
(pogledati napomenu 7.2.3). Ako je = 2 onda F1 F2 pa je ovaj slucaj

trivijalan. Neka je < 2 . Dokazimo
(, 2 ] F1 =
U suprotnom, ako bi postojalo neko 0 (, 2 ]F1 tada bi vazilo < 0 . Medutim,
iz
0 (, 2 ] F1 (, 2 ] F1
i iz (7.7) sledi 0 , sto zajedno sa < 0 daje < 0 sto je nemoguce.
Dakle, zaista je (, 2 ] F1 = , a odavde sledi
(, 2 ] R \ F1
Sada dokazimo da je R \ F1 F2 . Iz R = F1 F2 , prelaskom na komplement
dobijamo
= (R \ F1 ) (R \ F2 ) = R \ F1 R \ (R \ F2 ) = F2
Dakle (, 2 ] R \ F1 F2 . Dalje imamo:
(, 2 ] F2 Cl(, 2 ] Cl(F2 ) = F2 [, 2 ] F2 F2
(7.8)
Iz (7.7) i (7.8) sledi F1 F2 , odnosno F1 F2 6= , odakle sledi da je R

povezan.
Primer 7.2.1. Primenom prethodne teoreme i zadatka 28 lako mozemo zakljuciti
da je segment [, ] zatvoren. Naime, posmatrajmo neprekidno preslikavanje
1 : R [0, 1], 1 (t) = | sin(t)|
Kako je R povezan skup i preslikavanje 1 neprekidno, iz 1 (R) = [0, 1] sledi da je
segment [0, 1] povezan. Posmatrajmo sada preslikavanje
2 : [0, 1] [, ], 2 (t) = + ( )t
Preslikavanje 2 je takode neprekidno i vazi 2 ([0, 1]) = [, ], pa zakljucujemo da
je i segment [, ] povezan.
Primer 7.2.2. Pokazimo da su i otvoreni intervali (, ) povezani skupovi. Posmatrajmo preslikavanje
3 : R (0, 1), 3 (t) =
1
1
arctg(t) +
85
Kako je 3 (R) = (0, 1), na isti nacin kao i u proslom primeru zakljucujemo da je
interval (0, 1) povezan, a iz preslikavanja
4 : R (, ), 4 (t) = + ( )t
zakljucujemo da je (, ) povezan.
Primer 7.2.3. Takode su i neograniceni intervali (, +) i [, +) povezani. Da
bismo to pokazali, posmatrajmo preslikavanja
5 : R (, +), 5 (x) = + ex
6 : R [, +), 6 (x) = + |x|
Kako je 5 (R) = (, +) i 6 (R) = [, +), i kako su preslikavanja 5 i 6

neprekidna, a R povezan skup, sledi da su i intervali (, +) i [, +) povezani.
Na isti nacin, posmatranjem preslikavanja
7 : R (, ), 7 (x) = ex
8 : R (, ], 8 (x) = |x|
pokazuje se da su i (, ) i (, ] povezani.
Primer 7.2.4. Posmatrajmo sada segmente oblika (, ]. Kako za [, +
2 ]
(, ] i ( +
,
)
[,
)
va
z
i
4
[,
+
+ +
+
](
, ) = (
,
] 6=
2
4
4
2
+
i kako su [, +
2 ] i ( 4 , ) povezani (primer 7.2.1 i 7.2.2), na osnovu teoreme
7.2.3 sledi da je i
+
+
](
, )
[, ) = [,
2
4
povezan.
+
Na slican nacin, iz povezanosti intervala (, +
2 ) i segmenta [ 4 , ] pokazuje
se da je (, ] povezan.
Definicija 7.2.3. Podskup A R zovemo interval ako sadrzi bar dve razne tacke
i ako vazi
(x, y A, x < y)(z R)x < z < y z A
Teorema 7.2.5. Jednoelementni skupovi i intervali su jedini povezani skupovi u
R.
Dokaz. Neka student sam pokaze da je prazan skup nepovezan, a da su jednoelementni skupovi povezani. U prethodnim primerima pokazali smo da su intervali
ma kog tipa povezani u R.
Dokazimo da su intervali jedini skupovi sa bar dva elementa koji su povezani.
Pretpostavimo suprotno, da postoji povezan skup A sa bar dva elementa koji nije
interval, tj.
(x, y R, x < y)(z R)x < z < y z
/A
Posmatrajmo otvorene skupove (, z) i (z, +). Tada vazi
A = ((, z) A) ((z, +) A), (, z) A 6= , (z, +) A 6=
pa iz (Pp1) sledi A (, z) (z, +) 6= sto je nemoguce. Dakle, jedini
povezani skupovi sa bar dva elementa u R su intervali. Time je teorema dokazana
u potpunosti.
7.3
86
Komponente povezanosti
Neka je (X, ) topoloski prostor i neka su A i B maksimalni povezani podskupovi od X (nisu sadrzani strogo ni u jednom drugom povezanom podskupu od X).
Dokazimo da tada mora biti A B = ili A = B. Ako je A B 6= tada je A B
povezan (teorema 7.2.3), pa kako su A i B maksimalno povezani podskupovi od
X, to imamo
AB AA=AB
AB B B =AB
odnosno A = B.
Pod komponentom povezanosti podrazumeva se maksimalni povezani podskup od X, pri cemu se komponenta koja sadrzi tacku x X obelezava sa Cx . Na
osnovu prethodnog razmatranja zakljucujemo:
(x, y X)Cx = Cy ili Cx Cy =
Pod kvazi komponentom tacke x X u topoloskom prostoru X podrazumeva
se presek svih otvoreno-zatvorenih podskupova od X koji sadrze tu tacku.
7.4
Putna povezanost
Za svaka dva segmenta [a, b] R i [c, d] R postoji homeomorfizam : [a, b]

[c, d] dat sa
dc
(x a)
(7.9)
(t) = c +
ba
ta
Specijalno, ako je [c, d] = [0, 1] tada je 0 (t) =
.
ba
Definicija 7.4.1. Neka je X topoloski prostor. Svako neprekidno preslikavanje
: [a, b] X zovemo put pri cemu je (a) = x pocetak puta, a (b) = y kraj
puta.
Primer 7.4.1. Preslikavanje : [a, b] X, gde je dato sa (7.9) je takode
put.
Definicija 7.4.2. Ako su x, y X tacke topoloskog prostora X i ako postoji put
: [a, b] X takav da je (a) = x i (b) = y tada kazemo da su tacke x i y putno
povezane ili da postoji put koji ih povezuje.
p
Uvedimo relaciju sa
x y postoji put koji povezuje x i y

p
Dokazimo da je relacija ekvivalencije:

p
(1 ) Dokazimo x x. Posmatrajmo put : [0, 1] X dat sa (t) = x. Tada vazi

(0) = x i (1) = x pa zakljucujemo da je put koji povezuje tacku x sa x,
p
tj. x x.
87
(2 ) Dokazimo x y y x. Iz x y sledi da postoji put : [a, b] X tako

da je (a) = x i (b) = y. Posmatrajmo preslikavanje
: [a, b] [a, b], (t) = (b + a t)
Preslikavanje je neprekidno, tj. je put i za njega vazi (a) = (b) = y i
p
(b) = (a) = x, pa zakljucujemo da vazi y x.
p
(3 ) Dokazimo x y y z x z Iz x y i y z sledi da postoje putevi

: [a, b] X, (a) = x, (b) = y
: [c, d] X, (c) = y, (d) = z
Definisimo preslikavanje : [a, b + b ] X sa

(
(t)
t [a, b]
(t) =
(t) t (b, b + b0 ]
gde je preslikavanje : [b, b + b0 ] [c, d] homeomorfizam (pogledati 7.9).
Ispitajmo neprekidnost preslikavanja u tacki b:
lim (t) = lim (t) = (b) = y
tb
tb
lim (t) = lim (t) = (b) = (c) = y
tb+
tb+
Kako su levi i desni limes u b jednaki i kako je (b) = (b) = y zakljucujemo

da je preslikavanje neprekidno u tacki b. Takode, je neprekidno i u ostalim
tackama segmenta [a, b + b0 ] (zasto?), pa je put koji povezuje tacke (a) =
p
(a) = x i (b + b0 ) = (b + b0 ) = (d) = z, odnosno x z sto je i trebalo
dokazati.
Definicija 7.4.3. Za topoloski prostor X kaze se da je putno povezan ako za svake
dve tacke prostora X postoji put koji ih povezuje.
Teorema 7.4.1. Svaki putno povezan skup jeste povezan.
Dokaz. Neka je x0 X fiksiran. Kako je X putno povezan, to sledi
(x X) postoji put x : [ax , bx ] X koji povezuje x (ax ) = x0 sa x (bx ) = x
Posmatrajmo
[
x ([ax , bx ])
xX
Za svako x X, skupovi x ([ax , bx ]) su povezani jer je neprekidna slika povezanog

skupa povezan skup. Takode vazi
\
(x X)x0 = x (ax ) x ([ax , bx ]) x0
x ([ax , bx ])
xX
pa je skup
x ([ax , bx ]) povezan kao unija povezanih skupova koji imaju nepra-
xX
zan presek (napomena 7.2.1). Nije tesko pokazati da je

[
x ([ax , bx ]) = X
xX
pa, na osnovu prethodnog, zakljucujemo da je X povezan.
88
Napomena 7.4.1. Obrat prethodne teoreme ne vazi u opstem slucaju, ali vazi za
otvorene povezane skupove Euklidovog normiranog prostora (Rn , || ||), odnosno za
otvorene povezane skupove normiranih prostora, sto cemo u nastavku i dokazati.
Podsetimo se najpre definicije normiranih prostora:
Neka je X realni vektorski prostor. Funkcija |||| R zove se norma ako zadovoljava
sledece osobine:
1 ||x|| 0
2 ||x|| = 0 x = 0
3 ||x|| = || ||x||
4 ||x + y|| ||x|| + ||y||
gde je x, y X i R. Vektorski prostor X na kome je definisana norma || || zove
se normirani prostor i obelezava sa (X, || ||). Svaki normirani prostor je metricki
prostor, gde je metrika definisana sa
d(x, y) = ||x y||
a metricki prostor je i topoloski prostor kome se baza sastoji od otvorenih lopti
oblika
B(x, r) = {y X : ||y x|| < r}
Slicno kao u zadatku 15 pokazuje se da su sabiranje vektora i mnozenje vektora skalarom u normiranom prostoru neprekidna preslikavanja. Dakle, mozemo zakljuciti
da su normirani prostori primeri vektorskih topolo
skih prostora (pogledati
napomenu 3.3.2).
Neka je X normiran prostor i neka x, y X. Pokazimo da je preslikavanje
: [0, 1] X dato sa
(t) = x + t(y x)
(7.10)
neprekidno na [0, 1]. Neka je > 0. Imamo
||(t) (t0 )|| = ||x + t(y x) x t0 (y x)|| = ||(t t0 )(y x)|| = |t t0 | ||y x||
, za |t t0 | < imamo ||(t) (t0 )|| < , a odavde sledi

Ako stavimo = ||yx||
neprekidnost preslikavanja .
Neprekidno preslikavanje : [0, 1] X dato sa (7.10) zove se pravolinijski
put koji povezuje x sa y. Segment [x, y], x 6= y u normiranom prostoru X je dat
sa
[x, y] = ([0, 1]) = {x + t(y x) : t [0, 1]}
Definicija 7.4.4. Podskup normiranog prostora jeste konveksan ako za svake

dve tacke sadrzi pravolinijski put koji ih povezuje, tj.
(x, y A)x + t(y x) A, (t [0, 1])
ili ekvivalentno tome
(x, y A)[x, y] A
89
Napomena 7.4.2. Konveksni podskupovi su povezani u normiranom prostoru

(videti teoremu 7.4.1).
Primer 7.4.2. Pokazimo da su otvorene lopte u normiranom prostoru X
B(x, r) = {y X : ||y x|| < r}, (x X, r R)
konveksni podskupovi, a samim tim i povezani. Neka y, z B(x, r), tj. ||y x|| < r
i ||z x|| < r. Treba dokazati: (t) = y + t(z y) B(x, r), (t [0, 1]). Imamo
||(t) x|| =||y+t(zy)x|| = ||(1t)y+tzx|| = ||(1t)y+tz(1t+t)x|| =
=||(1 t)(y x) + t(z x)|| ||(1 t)(y x)|| + ||t(z x)|| =
=(1 t)||y x|| + t||z x|| < (1 t)r + tr = r
Dakle ||(t) x|| < r, odnosno (t) B(x, r), (t [0, 1]) sto je i trebalo dokazati.
Dokazimo sada obrat teoreme 7.4.1 koji vazi u specijalnim slucajevima.
Teorema 7.4.2. Svaki otvoren i povezan2 podskup normiranog prostora je i putno
povezan.
Dokaz. Neka je U X otvoren i povezan podskup normiranog prostora X i x U
fiksirana tacka. Posmatrajmo skup
p
V = {y U : y x}
p
(1 ) Relacija je relacija ekvivalencije, pa vazi x x, tj. x V . Dakle, skup V

je neprazan.
(2 ) Dokazimo da je skup V otvoren. Neka je y V U proizvoljna tacka. Kako
je x U i skup U je otvoren, to imamo
( > 0)B(y, ) U
Kako je otvorena lopta B(y, ) povezan skup (primer 7.4.2), to za svako z
p
p
B(y, ) vazi z y. Takode, iz y V sledi y x, pa iz tranzitivnosti relacije
p
p
zakljucujemo da vazi z x, tj. z V , odnosno B(y, ) V . Dakle, skup
V zajedno sa svakom svojom tackom sadrzi i otvorenu loptu sa centrom u toj
tacki, pa je skup V otvoren.
(3 ) Dokazimo da je skup V zatvoren. Neka je y U \ V proizvoljna tacka. Tada
y U pa imamo
( > 0)B(y, ) U
Pokazimo da je B(y, ) V = . Pretpostavimo suprotno, da postoji z
p
p
p
B(y, ) V . Odatle sledi y z i z x, pa iz tranzitivnosti relacije imamo
p
y x, tj. y V , sto je nemoguce (y U \ V ). Dakle, B(y, ) V = , a
odatle sledi B(y, ) U \ V , tj. skup U \ V otvoren, odnosno V je zatvoren.
Kako je skup V U neprazan i otvoreno-zatvoren, na osnovu teoreme 7.2.1 zakljucujemo da je U = V , a kako je skup V putno povezan to je i skup U = V putno
povezan.
2 Otvoren
i povezan skup naziva se oblast
Glava 8
Dodatak
8.1
Odabrani ispitni zadaci sa re

senjima
Zadatak 29 (januar, 2011.). Topoloski prostor je kompaktan ako i samo ako svaki
uopsteni niz iz X ima tacku nagomilavanja.
Pre svega, dokazimo sledecu lemu koja ce nam pomoci pri resavanju ovog zadatka.
Lema 8.1.1. Neka je (D, ) usmeren udesno skup. Ako je {1 , 2 , . . . , n } konacan
podskup skupa D tada
(n D)n j , (n N, j {1, 2, . . . , n})
(8.1)
Dokaz. Dokaz sprovodimo metodom matematicke indukcije.

Neka je {1 } D. Tada je 1 D i 1 D, pa kako je skup D usmeren
udesno, to postoji 1 D tako da je 1 1 i 1 1 , tj.
(1 D)1 1
Pretpostavimo da za neki podskup {1 , 2 , . . . , n } D, n N, vazi
(n D)n j , (j {1, 2, . . . , n})
(8.2)
i dokazimo da za {1 , 2 , . . . , n+1 } takode vazi

(n+1 D)n+1 j , (j {1, 2, . . . , n + 1})
(8.3)
Kako je n D i n+1 D, to postoji n+1 D tako da vazi n+1 n

i n+1 n+1 . Tada, iz (8.2) i tranzitivnosti relacije sledi i n+1 j ,
(j {1, 2, . . . , n}), sto zajedno sa n+1 n+1 daje (8.3), cime je lema dokazana
u potpunosti.
90
GLAVA 8. DODATAK
91
Resenje zadatka.
(=): Neka je X kompaktan i neka je (x )D proizvoljan niz iz X. Posmatrajmo
skupove
A = {x : }, ( D)
Familija {A : D} je centrirana (definicija 6.3.4.). Zaista, za svaki konacan
podskup {1 , 2 , . . . , n } D, na osnovu leme 8.1.1 postoji n D tako da vazi
n j , tj. xn Aj (j {1, 2, . . . , n}), pa imamo
xn A1 A2 An A1 A2 An 6=
Takode, odavde sledi
A1 A2 An A1 A2 An 6=
pa je i familija zatvorenih skupova {A : D} takode centrirana. Na osnovu
teoreme\
6.3.1. sledi da ova familija ima neprazan presek, tj. postoji x tako da
je x
A . Dokazimo da je x tacka nagomilavanja uopstenog niza (x )D .
D
Imamo
\
x
A ( D)x A ( okolinu U 3 x)( D)U A 6=
D
( okolinu U 3 x)( D)( D)x U A

( okolinu U 3 x)( D)( D)x U x A = {x : }
( okolinu U 3 x)( D)( D)x U
Odavde, po definiciji 5.1.6 sledi da je x tacka nagomilavanja uopstenog niza (x )D .
(=): Neka sada svaki uopsteni niz ima tacku nagomilavanja. Ponovo, koriscenjem
teoreme 6.3.1., dokazimo da je (X, ) kompaktan. Neka je = {Fc : c C} bilo
koja centrirana familija zatvorenih skupova prostora X, a familija svih skupova
oblika
Fc1 Fc2 Fcn , (cj C za svako j {1, 2, . . . , n}, n N)
Primetimo da elementi ove familije nisu prazni skupovi, jer je centrirana. Prvo
dokazimo da vazi
\
\
(8.4)
T
Ako postoji x , tada x pripada svim konacnim presecima elemenata iz , pa
i presecima sa jednim elementom
T (n = 1) iz (to su skupovi Fc , c C). Dakle,
x Fc , (c C), odnosno x , a odavde sledi (8.4).
Sada, slicno kao u primeru 5.1.4., uvedimo relaciju na sa
1 2 1 2 , (1 , 2 )
Na isti nacin kao u pomenutom primeru pokazuje se da je ( , ) usmeren udesno

(pokazati!). Po pretpostavci, je centrirana familija zatvorenih skupova, pa su
i svi konacni preseci te familije (tj. svi elementi familije ) zatvoreni i neprazni
skupovi. Odatle sledi:
( )(x X)x
GLAVA 8. DODATAK
92
Kako je ( , ) usmeren udesno, to mozemo posmatrati uopsteni niz (x ) . Po

pretpostavci, svaki uopsteni niz, pa i niz (x ) ima tacku nagomilavanja.
Neka je
T
x X tacka nagomilavanja niza (x ) . Dokazimo da x . Pretpostavimo
suprotno, da postoji 0 tako da x
/ 0 . Tada bi X \ 0 = U0 bila okolina
tacke x koja je tacka nagomilavanja niza (x ) , pa bi postojalo 1 tako da
je 1 0 (tj. 1 0 ) i x1 U0 . Medutim, x1 1 0 iTx1 U0T= X \ 0 ,
odnosno x1 0 i x1
/ 0 , sto je nemoguce. Dakle, x
6= .
T , tj.
Medutim, odavde i iz ranije dokazane inkluzije (8.4) sledi i 6= .
T
Kako je bilo koja centrirana familija zatvorenih skupova za koju vazi 6= ,
tj. presek svake centrirane familije zatvorenih skupova nije prazan, na osnovu
teoreme 6.3.1. zakljucujemo da je X kompaktan.
Zadatak 30 (januar, 2011.). Neka je X separabilan topoloski prostor. Dokazati
da svaka familija {U : A} disjunktnih, nepraznih i otvorenih skupova jeste
najvise prebrojiva (Suslinovo svojstvo).
U dokazu ove teoreme posluzicemo se sa jednim od ekvivalenata aksiome izbora.
Aksioma izbora: Ako je {X : } neka kolekcija nepraznih podskupova skupa
X, onda postoji funkcija : X sa osobinom da je () X ( ).
Bez ove aksiome mnogi rezultati u opstoj teoriji skupova ne bi se mogli dokazati.
Resenje zadatka. Kako je topoloski prostor X separabilan, to postoji prebrojiv
skup D X takav da vazi D = X. Skupovi U ( A) su neprazni i otvoreni,
pa iz D = X sledi U D 6= ( A). Kolekcija {U D : A}, na osnovu
prethodnog, jeste kolekcija nepraznih skupova, pa iz aksiome izbora sledi da postoji
funkcija : A D takva da je
( A)() U D
Dokazimo da je injektivna funkcija. Neka su 1 , 2A takvi da vazi (1 )=(2 ).
Iz 1 A sledi (1 ) U1 D, a iz 2 A sledi (2 ) U2 D. Tada je
(1 ) = (2 ) U1 U2 D
pa mora biti 1 = 2 , jer bi, u suprotnom, za 1 6= 2 imali U1 U2 6= , sto
je suprotno pretpostavci zadatka da je familija {U : A} disjunktna. Odavde
sledi da je injektivna funkcija.
Kako je : A (A) D injektivna funkcija, to su skupovi A i (A) iste
kardinalnosti (videti poglavlje 1.6). Skup D je prebrojiv, pa je skup (A) D,
kao podskup prebrojivog skupa, najvise prebrojiv. Medutim, tada je i A najvise
prebrojiv (skupovi A i (A) su iste kardinalnosti), tj. kolekcija {U : A}
disjunktnih, nepraznih i otvorenih skupova je najvise prebrojiva, sto je i trebalo
dokazati.
Zadatak 31 (april, 2011.). Neka su 1 i 2 dve topologije na skupu X takve
da je (X, 1 ) Hausdorfov, a (X, 2 ) kompaktan topoloski prostor i vazi 1 2 .
Dokazati da je 1 = 2 .
Resenje. Treba jos dokazati da je 2 1 . Neka je U 2 -otvoren (U 2 ) i
dokazimo da je U takode i 1 -otvoren (U 1 ). U je 2 -otvoren, pa je F = X \ U
2 -zatvoren. Po pretpostavci, (X, 2 ) je kompaktan topoloski prostor, F X, pa
je i F 2 -kompaktan (kompaktan u (X, 2 ), videti teoremu 6.3.2. pod (a)).
GLAVA 8. DODATAK
93
Neka je kolekcija U, 1 -otvoren pokrivac za F . Tada, iz 1 2 sledi da je

kolekcija U takode i 2 -otvoren pokrivac za F . Prethodno smo pokazali da je F ,
2 -kompaktan, pa sledi da se iz otvorenog pokrivaca U moze izdvojiti konacan 2 potpokrivac, odnosno konacan 1 -potpokrivac za F (jer je U, 1 -otvoren pokrivac
za F ). Dakle, za svaki otvoren 1 -pokrivac za F moze se izdvojiti konacan 1 potpokrivac, pa zakljucujemo da je F takode i 1 -kompaktan. Kako je (X, 1 )
Hausdorfov prostor, i F kompaktan podskup tog prostora, to je skup F = X \ U
zatvoren u 1 (teorema 6.3.3.), odnosno U je otvoren u 1 (U 1 ), sto je i trebalo
dokazati.
Zadatak 32 (april, 2010.). Neka je (X, d) metricki prostor, 6= A X i rastojanje
d(x, A) tacke x X od skupa A dato sa
d(x, A) = inf{d(x, a) : a A}
(a) Dokazati da je preslikavanje : X R definisano sa (x) = d(x, A) neprekidno.
(b) Odrediti (uz precizna objasnjenja) skup {x X : (x) = 0}.
(c) Neka je A = A, B = B, ( 6= A X, 6= B X), i A B = . Dokazati da
su skupovi U i V dati sa

d(A, B)
d(A, B) 1
U = x X : d(x, A) <
V = x X : d(x, B) <
2
2
otvoreni, neprazni i disjunktni, takvi da je A U i B V .
Resenje.
(a) Neka x, y X. Primenom nejednakosti trougla imamo:
(a A)d(y, a) d(y, x) + d(x, a)
(a A)d(x, a) d(x, y) + d(y, a)
Poslednje nejednakosti vaze za svako a A, pa prelazeci na infimum dobijamo
inf{d(y, a) : a A} d(y, x) + inf{d(x, a) : a A}
inf{d(x, a) : a A} d(y, x) + inf{d(y, a) : a A}
tj.
d(y, A) d(y, x) + d(x, A)
d(x, A) d(y, x) + d(y, A)
odnosno (y) d(y, x) + (x) i (x) d(y, x) + (y). Odavde je d(x, y)
(y) (x) d(x, y), tj.
(x, y X)|(y) (x)| d(y, x)
1 Rastojanje
(8.5)
d(A, B) izmedu skupova A i B dato je sa d(A, B) = inf{d(a, b) : a A, b B}
GLAVA 8. DODATAK
94
Dokazimo da je preslikavanje neprekidno u proizvoljnoj tacki x X. Neka

je x X proizvoljna tacka i > 0. Tada, za = , primenom nejednakosti
(8.5) dobijamo
(y X)d(y, x) < |(y) (x)| d(y, x) < =
odnosno
( > 0)( = > 0)d(y, x) < |(y) (x)| <
odakle sledi neprekidnost preslikavanja u tacki x X. Kako je x X
proizvoljna tacka, zakljucujemo da je neprekidno na X.
(b) Neka za neko x X vazi (x) = d(x, A) = 0. Tada, za svako > 0 vazi
( uvecani infimum to vise nije)
(a A)d(x, a ) < a B(x, ) A

Dakle, ( > 0)B(x, ) A 6= , pa je x A. Zakljucujemo:
(x) = d(x, A) = 0 x A
(8.6)
Neka je, sada x A. Tada

1
1
(n N)B x,
A 6= (n N)(an A)an B x,
n
n
tj.
(n N)(an A)0 d(x, A) d(x, an ) <
1
n
1
= 0, tj. (x) = 0.
Ako pustimo da n , dobijamo 0 d(x, A) lim
n n
Dakle
x A (x) = d(x, A) = 0
Odavde, i iz (8.6) zakljucujemo x A d(x, A) = 0, pa je
A = {x X : (x) = 0}
(c) Prvo dokazimo sledecu lemu.
Lema 8.1.2. Ako su A i B neprazni, zatvoreni i disjunktni podskupovi metrickog
prostora X, tada je d(A, B) > 0.
Dokaz. Fiksirajmo c A. Tada, zbog A B = , vazi c
/ B = B, odnosno postoji
> 0 tako da je B(c, ) B = , tj. d(c, b) , (b B). Sada imamo
0 < d(c, b) d(c, a) + d(a, b) (a A)(b B)
Prelazeci na infimum po svim a A i b B dobijamo
0 < inf{d(c, b) : b b} inf{d(c, a) : a A} + inf{d(a, b) : a A, b B}
tj. 0 < d(c, B) d(c, A) + d(A, B) = (c) + d(A, B). Kako c A = A, na
osnovu dokaza pod (b) dobijamo (c) = 0, pa iz poslednje nejednakosti dobijamo
d(A, B) > 0, tj. d(A, B) > 0, sto je i trebalo dokazati.
GLAVA 8. DODATAK
95
U nastavku, dokazacemo da je U 6= (V 6= ), U otvoren (V otvoren), i U V = .

Za skupove A i B, na osnovu prethodne leme, vazi d(A, B) > 0. Takode, iz (b)
sledi da za svako a A = A vazi (a) = d(a, A) = 0. Tada je
(a A)d(a, A) = 0 <
d(A, B)
2
pa, po definiciji skupa U , sledi 6= A U , tj. U =

6 (na isti nacin pokazuje se
da je V 6= ).
U dokazupod (a), pokazali smo da je funkcija neprekidna, pa kako je skup
, d(A,B)
2
otvoren u R, to je i skup

d(A, B)
,
2

=
d(A, B)
x X : (x) <
2

=U
otvoren u X (na isti nacin se pokazuje da je i V otvoren).

Sada dokazimo da je U V = . Pretpostavimo suprotno, da postoji c AB.
Imamo
d(a, b) d(a, c) + d(c, b) (a A)(b B)
Prelazeci na infimum po svim a A i b B dobijamo
inf{d(a, b) : a A, b B} inf{d(c, a) : a A} + inf{d(c, b) : b B}
tj. d(A, B) d(c, A) + d(c, B). Iz c U V dobijamo d(c, A) < d(A,B)
i d(c, B) <
2
d(A,B)
d(A,B)
d(A,B)
. Sada je d(A, B) < 2 + 2 = d(A, B), tj. d(A, B) < d(A, B) sto je
2
nemoguce. Dakle, mora biti U V = . Time su sva trazena svojstva skupova U
i V dokazana.
Napomena 8.1.1. Dokazujuci deo pod (c) ovog zadatka, mi smo u stvari dokazali
jednu vaznu cinjenicu, a to je da su svi metricki prostori ujedno i T4 - prostori
(normalni prostori, definicija 4.1.5.).
Zadatak 33. Neka je X topoloski prostor i A X. Dokazati ekvivalenciju

intA = X \ A je gust u X
Resenje.
(=): Neka je intA = . Tada vazi
( otvoren skup U 6= )U (X \ A) 6=
(8.7)
jer bi, u protivnom, za neki otvoren skup 6= U0 , za koji vazi U0 (X \ A) = ,

dobili U0 X \ (X \ A) = A, tj. intA 6= , sto je u suprotnosti sa pretpostavkom.
Upravo iz (8.7) sledi X \ A = X, tj X \ A je gust u X (videti napomenu 2.3.3.).
(=): Neka je sada X \ A = X. Skup intA je otvoren. Pretpostavimo suprotno,
da je intA 6= . Tada bi imali
6= intA (X \ A) A (X \ A) =
sto je nemoguce. Dakle, mora biti intA = .
GLAVA 8. DODATAK
96
Zadatak 34. Neka je X topoloski prostor, A B X i neka je skup A gust na

B, a skup B gust na X. Dokazati da je i A gust na X.
Dokaz. A je gust na B, pa sledi B A, a odavde je X = B A = A, odnosno.
X A, sto implicira A = X, tj. A je svuda gust u X (koristili smo osobine
A B A B i A = A).
Zadatak 35 (januar, 2011.). Neka je (X, d) metricki prostor, Y topoloski prostor
i g : Y X homeomorfizam. Dokazati da je formulom
d0 (y1 , y2 ) = d(g(y1 ), g(y2 ))
y1 , y2 Y
definisana metrika na Y koja indukuje polaznu topologiju prostora Y .

Resenje. Prvo pokazimo da je funkcija d0 : Y Y R metrika na Y . Zaista, za
svako y1 , y2 , y3 Y vazi:
1 d0 (y1 , y2 ) = d(g(y1 ), g(y2 )) 0, jer je d metrika na X.
2 Funkcija d je metrika na X, a g je homeomorfizam, pa je samim tim i bijekcija.
Zato imamo
d0 (y1 , y2 ) = 0 d(g(y1 ), g(y2 )) = 0 g(y1 ) = g(y2 ) y1 = y2
3 d0 (y1 , y2 ) = d(g(y1 ), g(y2 )) = d(g(y2 ), g(y1 )) = d0 (y2 , y1 ), jer je d metrika na X.
4 d0 (y1 , y3 ) = d(g(y1 ), g(y3 )) d(g(y1 ), g(y2 ))+d(g(y2 ), g(y3 )) = d0 (y1 , y2 )+d0 (y2 , y3 ),
jer je d metrika na X.
Oznacimo sa polaznu topologiju na Y , a sa d i d0 topologije na X i Y indukovane metrikama d i d0 redom. Treba dokazati da je = d0 .
Oznacimo -okoline u metrickim prostorima (X, d) i (Y, d0 ) u tackama a X i
b Y , redom, sa
Bd (a, ) = {x X : d(x, a) < },
Bd0 (b, ) = {y Y : d0 (y, b) < }
Setimo se da za bijekciju g : Y X, A Y , B X vazi:

g(g 1 (B)) = B,
g 1 (g(A)) = A, (g 1 )1 (A) = g(A)
Pre svega, dokazimo da je

g(Bd0 (y, )) = Bd (g(y), ) y Y, > 0
(8.8)
Za z g(Bd0 (y, )) postoji y1 Bd0 (y, ) tako da je z = g(y1 ). Tada je, zbog
y1 Bd0 (y, )
d(z, g(y)) = d(g(y1 ), g(y)) = d0 (y1 , y) <
odnosno z Bd (g(y), ). Time smo dokazali g(Bd0 (y, )) Bd (g(y), ).
Pokazimo sada da vazi i obrnuta inkluzija Bd (g(y), ) g(Bd0 (y, )). Za z
Bd (g(y), ) X = G(Y ) (g je sirjekcija) postoji y2 Y tako da je z = g(y2 ).
Odavde je, zbog z Bd (g(y), ),
d0 (y2 , y) = d(g(y2 ), g(y)) = d(z, g(y)) <
odnosno y2 Bd0 (y, ), a odavde sledi z = g(y2 ) g(Bd0 (y, )). Time smo dokazali
i obrnutu inkuziju Bd (g(y), ) g(Bd0 (y, )), pa sledi (8.8).
GLAVA 8. DODATAK
97
Prvo, dokazimo da je d0 . Neka je U i neka y U . Treba dokazati

U d0 , tj. da U sadrzi tacku y zajedno sa nekom svojom -okolinom Bd0 (y, ).
Preslikavanje g : (Y, ) (X, d ) je homeomorfizam, pa je g 1 neprekidno preslikavanje, a odatle sledi da je (g 1 )1 (U ) = g(U ) d (inverzna slika otvorenog
skupa iz je otvoren skup u d ). Kako su otvorene lopte baze za metricku topologiju d i g(y) g(U ) d , to postoji > 0 tako da Bd (g(y), ) g(U ), a odavde,
primenom (8.8), dobijamo g(Bd0 (y, )) g(U ). Sada je
y Bd0 (y, ) = g 1 (g(Bd0 (y, ))) g 1 (g(U )) = U
tj. y Bd0 (y, ) U . Dakle, skup U sadrzi svaku svoju tacku sa nekom -okolinom
u metrickom prostoru (Y, d0 ), pa je d0 .
Dokazimo sada d0 . Kako je svaki otvoren skup iz metrickog prostora
(Y, d0 ) jednak uniji neke kolekcije otvorenih lopti, to je dovoljno pokazati
(y Y )( > 0)Bd0 (y, )
(8.9)
Zaista, bijektivno preslikavanje g : (Y, ) (X, d ) je neprekidno (g je homeomorfizam), pa iz (8.8) sledi

Bd0 (y, ) = g 1 (g(Bd0 (y, ))) = g 1 (Bd (g(y), ))
y Y, > 0
Time je (8.9) dokazano, a samim tim i d0 . Prethodno smo pokazali da vazi i

d0 , pa je = d0 . Dakle, polazna metrika se poklapa sa sa topologijom d0
koja je indukovana metrikom d0 .
Zadatak 36 (septembar, 2010.). Neka je (X, ) topoloski prostor, A X povezan

i A B A. Tada je i B povezan. Dokazati.
Resenje. Po definiciji, podskup C topoloskog prostora je povezan ako je potprostor
(C, C ) (C = {U C : U } je indukovana topologija) povezan topoloski
prostor. Neka je A povezan i neka vazi A B A. Dokazimo da je (B, B )
povezan. Pretpostavimo da postoje otvoreni skupovi U i V iz X takvi da je
B = (U B) (V B), (U B) (V B) = U V B =
i dokazimo da je U B = ili V B = (Pp2). Tada je U V A U V B = ,
tj.
U V A=
(8.10)
Dokazimo da je tada i U A = ili V A = . Pretpostavimo suprotno, tj. da
je U A 6= i V A 6= . Tada postoji a U A i b V A. Iz a U A sledi
a U i a A, pa kako je U okolina tacke a, to iz a A sledi U A 6= . Na isti
nacin pokazujemo i V A 6= . Sada, iz A B = (U B) (V B) U V ,
primenom skupovne ekvivalencije (7.4), dobijamo
A = (U A) (V A)
Medutim, iz (8.10) i iz U A 6= i V A 6= sledi da postoji otvorena diskoneksija
za A, tj. da A nije povezan, sto je suprotno pretpostavci. Dakle, vazi U A = ili
V A = . Neka je, na primer, U A = . Tada, iz B A sledi U B U A = ,
pa na osnovu (Pp2) zakljucujemo da je (B, B ) povezan. Specijalno, ako je A
povezan, tada je i A povezan.
GLAVA 8. DODATAK
98
Zadatak 37 (oktobar, 2010.). Neka su A, B, C povezani podskupovi topoloskog

prostora X takvi da je A B C 6= . Dokazati da je Y = A B C povezan.
Resenje. Neka su U i V otvoreni skupovi takvi da je
A B C = Y = (U Y ) (V Y ), U V Y =
i dokazimo da je tada U Y = ili V Y = (Pp2). Imamo
U V AU V Y =
tj. U V A = . Takode, iz
A A B C = Y = (U Y ) (V Y ) U V
primenom skupovne ekvivalencije (7.4) dobijamo A = (U A) (V A). Kako je
A povezan i kako za A vazi U V A = i A = (U A) (V A), primenom
(Pp2) dobijamo U A = ili V A = .
Neka je, recimo, V A = . Tada je A = (U A) (V A) = U A U .
Na potpuno isti nacin pokazujemo da i za skupove B i C vazi B U ili B V i
C U ili C V . Medutim, ne moze biti B V , jer bi onda imali
6= A B C U V Y =
sto je nemoguce. Slicno se pokazuje da ne moze biti ni C V . Dakle, ako je
A U , tada mora biti B U i C U , odnosno A V = , B V = i
C V = . Medutim, tada je i
Y V = (A V ) (B V ) (C V ) =
pa na osnovu (Pp2) zakljucujemo da je Y povezan.
8.2
Odabrani ispitni zadaci sa uputstvima
Zadatak 38 (jun, 2012.). Neka je {An : n N} kolekcija (nepraznih) kompaktnih

podskupova kompaktnog topoloskog prostora X T2 za koji je An+1 An (n N).
Tada je:
T
(a) {An : n N} = A0 6=
(b) ( otvoren U A0 )(m N)(n N)n m An U
(c) Ako je kolekcija {An : n N} kolekcija povezanih podskupova u X, tada je A0
kompaktan i povezan skup.
Uputstvo.
(a) (n N) uslov 6= An+1 An daje
n
\
Ak = An 6= . Skupovi An (n N)
k=1
su
\ zatvoreni (zasto?). Na osnovu prethodnog, iz teoreme 6.3.1 sledi da je
{An : n N} = A0 6= sto je i trebalo dokazati.
GLAVA 8. DODATAK
99
(b) Svi An (n N) su zatvoreni, pa je {X \An : n N} kolekcija otvorenih skupova

za koju je X \ An X \ An+1 . Primetiti da je za svaki otvoren skup U A0 ,
skup X \ U kompaktan, da je {X \ An : n N} otvoren pokrivac za X \ U , a
odatle izvesti zakljucak (paziti X \ An+1 X \ An !) da postoji m N takav
da je X \ U X \ Am . Odavde je prelaskom na komplement An Am U
za svako n N, n m.
(c) A0 je zatvoren (zasto), pa je kompaktan (objasniti). Pokazati da A0 nema
zatvorenu diskoneksiju na sledeci nacin. Za bilo koje F1 = F1 , F2 = F2 za koje
vazi A0 = (A0 F1 ) (A0 F2 ) i A0 F1 F2 = treba dokazati da vazi
F1 A0 = ili F2 A0 = (uslov povezanosti Pp4). Uociti da su F1 A0
i F2 A0 kompaktni disjunktni skupovi, pa postoje otvoreni skupovi U i V
takvi da je
F1 A0 U, F2 A0 V, U V =
Egzistenciju ovakvih otvorenih skupova pokazati koristeci se idejom kao u dokazu teoreme 6.3.2 pod (a). Za otvoren skup U V A0 iz (b) sledi da postoji
n N takav da je An U V . Skup An je povezan i U V = , pa je, recimo
An U (zasto?). Primetiti da je A0 An U, V A0 = i V A0 = F2 A0
sto je moguce samo kada je F2 A0 = .
Zadatak 39 (jun, 2012.).
(a) Neka je X Hausdorfov prostor, x X, K X kompaktan i x
/ K. Tada
postoje otvoreni skupovi U i V takvi da je x U, K V i U V = .
(b) Ako su K1 X i K2 X kompaktni i disjunktni podskupovi Hausdorfovog
prostora X, tada postoje otvoreni skupovi U i V takvi da K1 U i K2 V i
U V = .
(c) Ako je (X, d) metricki prostor, F X zatvoren, x
/ F , tada postoje otvoreni
skupovi U i V takvi da je x U , F V i U V = .
Uputstvo.
(a) Za svako y K, postoje otvoreni skupovi Uy i Vy takvi da je x Uy , y Vy
i Uy Vy = . Primetiti da je {Vy : y K} otvoren pokrivac za kompaktan
skup K, izdvojiti konacan potpokrivac i postupiti kao u dokazu teoreme 6.3.3
pod (a).
(b) Iz (a) sledi da za svako x K1 , postoje otvoreni skupovi Ux i Vx takvi da je
x Ux , K2 Vx i Ux Vx = . Nastaviti kao u dokazu pod (a).
(c) Videti zadatak 32. Postoji > 0, tako da je d(y, x) (y F ). Sledi
d(x, F ) > 0. Skupovi

d(x, F )
d(x, F )
U = y X : d(y, x) <
V = y X : d(y, F ) <
2
2
su otvoreni, neprazni i disjunktni i x U, F V .
!
d(y0 , x) <
d(x,F )
2
i d(y0 , F ) <
d(x,F )
2
sledi d(y0 , x) + d(y0 , F ) < d(x, F )
GLAVA 8. DODATAK
100
S druge strane, za svako z F imamo d(x, z) d(x, y0 ) + d(y0 , z), odnosno

prelazeci na infimum po z F dobijamo d(x, F ) d(x, y0 ) + d(y0 , F ). Dakle,
U V = .
Zadatak 40 (jun, 2012.).
(a) Neka su X i Y topoloski prostori, A X i B Y . Dokazati da je
AB =AB
(b) Neka je A X povezan skup topoloskog prostora X, f : A R neprekidna
funkcija takva da je f (x) 6= 0 (x A). Dokazati da je tada f (x) < 0 (x A)
ili f (x) > 0 (x A).
Uputstvo.
(a) A B je zatvoren skup iz X Y , A B A B, a A B je najmanji
zatvoren skup koji sadrzi A B, pa je A B A B. Koristiti i jednakost
(U V ) (A B) = (U A) (V B).
(b) Skupovi {x A : f (x) < 0} = A1 i {x A : f (x) > 0} = A2 su otvoreni u
potprostoru A i vazi A = A1 A2 i A1 A2 = . Skup A je povezan, pa mora
biti A1 = ili A2 = , jer bi u protivnom postojala otvorena diskoneksija za
A.
Zadatak 41 (septembar, 2012.). Neka su (X, ) i (Y, U) topoloski prostori i
f : X Y neko preslikavanje.
(a) Dokazati da je f neprekidno u x0 X ako i samo ako vazi
(B Y )f (x0 ) intB x0 intf 1 B
(8.11)
(b) Neka je D X skup svih tacaka u kojima f nije neprekidna. Dokazati da je

tada
[

f 1 (V ) \ intf 1 (V )
D=
V U
Uputstvo.
(a) Za zadatke vezane za neprekidnost u tacki potrebno je dobro prostudirati teoremu o neprekidnosti 3.1.2 (pogledati i napomenu 3.1.1). Koristeci definiciju
neprekidnosti u tacki koja je sadrzana u 2 pomenute teoreme lako se pokazuje
da je funkcija f : X Y neprekidna u tacki x0 X akko
( okolinu V 3 f (x0 ))( okolina U 3 x0 )x0 U f 1 (V )
Sledi iz relacija (ispisati detalje)
U f 1 (V ) f (U ) f (f 1 (V )) V f (U ) V
i
f (U ) V U f 1 (f (U )) f 1 (V ) U f 1 (V )
(8.12)
GLAVA 8. DODATAK
101
Buduci da za svaku okolinu V 3 f (x0 ) postoji okolina U 3 x0 takva da je

x0 U f 1 (V ), to je x0 intf 1 (V ). Zakljucujemo:
Funkcija f : X Y je neprekidna u x0 X x0 intf 1 (V )
(8.13)
Ovaj uslov, kao i (8.12) cesto se koristi za karakterizaciju neprekidnosti u tacki.

Ako je f neprekidna u x0 i f (x0 ) intB (intB je okolina od f (x0 )!), tada
je x0 f 1 (intB) f 1 (B) (intB B), pa iz (8.12) i (8.13) sledi x0
intf 1 (intB) intf 1 (B), a to je upravo (8.11).
Ako je V proizvoljna okolina od f (x0 ), stavljajuci u (8.11) B = V dobijamo
x0 intf 1 (V ), a to je (8.13), odnosno (8.12).
(b) Na osnovu razmatranja iz (a) i (8.12), odnosno (8.13) zakljucujemo da funkcija
f nije neprekidna u x0 X ako postoji okolina V0 3 f (x0 ) (tj. x0 f 1 (V0 ))
tako da x0
/ intf 1 (V0 ) (za svaku okolinu U 3 x0 , U \ f 1 (V0 ) 6= ).
Napomena 8.2.1. Naravno, zadatak pod (b) mozemo resiti samo pomocu definicije neprekidnosti u tacki datoj u napomeni 3.1.1. Naime, ako je f neprekidna
u x0 X i intB 3 f (x0 ), (B Y ), tada je intB okolina (zasto?) od f (x0 ), pa
postoji okolina U 3 x0 (napomena 3.1.1) takva da je f (U ) intB, a odavde sledi
U f 1 (f (U )) f 1 (intB) f 1 (B), sto implicira x0 intf 1 (B) (objasniti).
Obrnuto, neka je tacna implikacija
(B Y )f (x0 ) intB x0 intf 1 (B)
i neka je V 3 f (x0 ) proizvoljna okolina od f (x0 ). Pokazati da je tada intf 1 (V ) = U
okolina tacke x0 za koju je f (U ) V (primetiti da je f (x0 ) intV = V i primeniti
gornju implikaciju). Ako je x0 X, tacka diskontinuiteta, tada
(B0 Y )f (x0 ) intB0
ali x0
/ intf 1 (B0 ). Iz x0
/ intf 1 (B0 ) sledi x
/ intf 1 (intB0 ) (zasto?), pa za
1
1
V0 = intB0 , vazi x0 f (V0 ) \ intf (V0 ), V0 U.
Obrnuto, ako x0 f 1 (V ) \ intf 1 (V ), za neko V U, koristeci (a) i dokazanu
implikaciju za B = V , pokazati da f ne moze biti neprekidna u x0 . Otuda sledi
(b). Za vezbu dokazati (b) ne pozivajuci se na (a), dokazujuci da je za neko V U,
V 3 f (x) i za svaku okolinu U 3 x0 u tackama diskontinuiteta vazi U \f 1 (V ) 6= .
Zadatak 42 (septembar, 2012.). Neka su A ( A) podskupovi topoloskog prostora X. Proveriti tacnost inkluzija:
\

[

\
[
(a)
intA int
A
(b)
ClA Cl
A
A
Uputstvo. Sledi iz intA intB int(A B) i ClA ClB Cl(A B), slicnim
razmatranjem. Naime, intA intB A B, a int(A B) je najveci otvoren
podskup od A B, pa je intA intB int(A B). Mozemo koristiti relaciju
C D intC intD, (ClC ClD), tako da iz intA intB A B dobijamo
intA intB = int(intA intB) int(A B) buduci da je intA intB otvoren.
Slicno, A B ClA ClB daje Cl(A B) Cl(ClA ClB) = ClA ClB, jer je
ClA ClB zatvoren skup.
GLAVA 8. DODATAK
102
Zadatak 43 (septembar, 2012.).

(a) Dokazati da je svaki sekvencijalno kompaktan topoloski prostor i prebrojivo
kompaktan.
(b) Ako je f : X Y neprekidna sirjekcija i X prebrojivo kompaktan, tada je i Y
prebrojivo kompaktan.
(c) Ako je f : X Y neprekidna sirjekcija i X sekvencijalno kompaktan, tada je
i Y sekvencijalno kompaktan.
Uputstvo.
(a) Videti napomene 6.3.2, 6.3.4 i 6.3.5, kao i dokaz teoreme Hajne - Borel (6.2.1).
Ako otvoren pokrivac {Un : n N} nema konacan potpokrivac, tada postoji
niz (xn )nN iz X takav da je
!
n
[
[
Un , n N
Uk ,
X=
xn X \
n=1
k=1
Ovaj niz nema nijedan konvergentan podniz. Dokazite ovo pretpostavljajuci

suprotno (videti dokaz teoreme 6.2.1).
(b) Neka je {Un : n N} proizvoljan otvoren pokrivac za Y , tj.
Y =
Vn
n=1
Tada je X =
f 1 (Vn ), pa je {f 1 (Vn ) : n N} otvoren pokrivac i postoji
n=1
m N (zasto?) takav da je X =
m
[
n=1
f 1 (Vn ). Odavde sledi Y =
m
[
Vn , pa je
n=1
{V1 , V2 , . . . , Vm } konacan otvoren potpokrivac pokrivaca {Vn : n N}.

(c) Za bilo koji niz (yn )n iz Y , postoji niz (xn )n iz X tako da je f (xn ) = yn (n N).
Neka je (xkn )n konvergentan podniz niza (xn )n i x0 X tako da (xkn )n x0 .
Za bilo koju okolinu V 3 f (x0 ) postoji okolina (objasniti) U 3 x0 , tako da je
f (U ) V . Kako je U okolina tacke x0 i kako (xkn )n x0 , to xkn U za sve
dovoljno velike n. Odavde sledi ykn = f (xkn ) f (U ) V , odnosno ykn U
za sve dovoljno velike n, pa je (ykn )n konvergentan podniz niza (yn )n .
Zadatak 44 (septembar, 2012.). Neka su f, g : X Y neprekidna preslikavanja
topoloskih prostora X i Y , gde je Y Hausdorfov prostor. Ako je f (x) = g(x) za
svako x iz nekog svuda gustog podskupa od X, onda je f (x) = g(x) za svako x X.
Dokazati.
Uputstvo. Neka je D X i D = X. Ako za neko x0 X vazi f (x0 ) 6= g(x0 ), tada
postoje otvoreni skupovi (zasto?) V Y i V1 Y takvi da je f (x0 ) V, g(x0 ) V1 ,
V V1 = i postoji okolina U 3 x0 takva da je f (U ) V1 i G(U ) V . Onda za
y U D dobijamo f (y) = g(y) f (U ) g(U ) V V1 . Dakle, f (y) = g(y)
V V1 i V V1 6= , sto je u suprotnosti sa V V1 = , pa je f (x) = g(x) za sve
x X.
GLAVA 8. DODATAK
103
Zadatak 45 (januar, 2014.). Neka su A, B, C i D podskupovi topoloskog prostora

X. Dokazati:
(a) int(A B C D) = intA intB intC intD
(A B C D) = A B C D
(b) ClintA = Cl(A intA) = Cl(intA \ A)
Uputstvo.
(a) Iz x X \ (A B C D) = (X \ A) (X \ B) (X \ C) (X \ D) sledi
da x
/ A, x
/ B, x
/C ix
/ D, a odavde da postoje okoline U1 , U2 , U3 , U4
tacke x takve da je U1 A = U2 B = U3 C = U4 D = . Tada je
U = U1 U2 U3 U4 okolina tacke x (zasto?) i vazi
U (A B C D) = (U A) (U B) (U C) (U D)
(U1 A) (U2 B) (U3 B) (U4 D)
==
/ A B C D)
odnosno x X \ A B C D (x
Dokazimo da je int(A B) = intA intB. Iz intA intB A B i cinjenice
da je int(A B) po definiciji najveci otvoren podskup od A B sledi
intA intB int(A B)
Iz x int(A B) sledi da postoji okolina U 3 x takva da je x U A B, a
odavde x U A i x U B, odnosno x intA i x intB. Zakljucujemo
int(A B) intA intB
Ovo mozemo dokazati i pomocu osobine interiora: A B intA intB. U
tom slucaju, iz A B A i A B B sledi int(A B) intA i int(A B)
intB, a odavde int(A B) intA intB.
(b) Proveriti tacnost implikacije: A B ClA ClB i uociti da iz intA A
primenom gornje implikacije dobijamo ClintA ClA.
Dalje imamo:
Cl(A intA) = Cl(A int(A (X \ A))) = Cl(A intA int(X \ A))
ClA ClintA Clint(X \ A) = ClintA Clint(X \ A)
intA intX \ A = int(A (X \ A)) = intA
Odavde sledi intA Cl(A intA), a odavde ClintA Cl(A intA)
Cl(A intA) je zatvoren skup koji sadrzi skup intA, a ClintA
je najmanji
zatvoren skup koji sadrzi intA, pa je ClintA Cl(A intA) .
Takode je
Cl(intA \ A) = Cl(intA (X \ A) ClintA
GLAVA 8. DODATAK
104
Zadatak 46 (jun 1, 2014.).

(a) Neka su X i Y topoloski prostori sa odgovarajucim topologijama. Ako su
f : X R, g : Y R neprekidna preslikavanja, tada je i preslikavanje
F : X Y R, F (x, y) = f (x) g(y) neprekidno, a skup
{(x, y) X Y : f (x) = g(y)}
je zatvoren.
(b) Ako za svaki A X vazi f (A) f (A), ispitati da li je preslikavanje f : X Y
neprekidno.
Uputstvo.
(a) Primetiti da je F (x, y) = 2 ((x, y)) = 2 (x, y), gde je 2 : R2 R,
2 (u, v) = u v i : X Y R, (x, y) = (f (x), g(y)) Odgovarajuce
projekcije date su sa
p1 : X Y X, p1 (x, y) = x
p2 : X Y Y, p2 (x, y) = y
p01 : R2 R, p01 (x, y) = f (x) = f p1 (x, y), p01 (u, v) = u
p02 : R2 R, p02 (x, y) = g(y) = f p2 (x, y), p02 (u, v) = v
Dalje primeniti teoremu 3.3.1. i zadatak 15.
(b) Koristiti karakterizaciju neprekidnosti funkcije f : X Y u teoremi 3.1.2. pod
(3 ). Ako f nije neprekidna onda postoji A X tako da je f (A) \ f (A) 6= i
primetiti da za y = f (a) f (A)\f (A), (a A) a ne moze biti unutrasnja tacka
(u suprotnom, dobili bi y = f (a) f (A) f (A)). Ako je a granicna tacka
skupa A, uslov f (A) f (a) ponovo daje kontradikciju y = f (a) f (A).
Dakle, f je neprekidna.
Zadatak 47 (jun 1, 2014.). Neka je X topoloski prostor, K X, B R kompaktni skupovi, A X povezan skup i f : X R neprekidno preslikavanje.
Dokazati:
(a) B je zatvoren i ogranicen, sup B B, inf B B.
(b) (k1 K)(k2 X) tako da je f (k1 ) = max f (K), f (k2 ) = min f (K).
(c) Ako f (A) R sadrzi bar dve tacke, tada za svako R, tako da je
inf f (A) < < sup f (A)
postoji a A tako da je f (a ) = (sup f (A) = +, inf f (A) = , ako
f (A) nije ogranicen odozgo, odnosno odozdo).
GLAVA 8. DODATAK
105
Uputstvo.
(a) Za svako x R \ B postoje kolekcije intervala {Ib : b B} i {Jb : b B}
gde je Ib = (b b , b + b ), Jb = (x b , x + b ) takvi da je Ib Jb = .
Kolekcija {Ib : b B} je otvoren pokrivac za B, pa postoji otvoren potpokrivac
{Ibj : j {1, 2, . . . , n}} i odgovarajuca kolekcija {Jbj : j {1, 2, . . . , n}}, takva
n
\
da je Ibj Jbj = , j {1, 2, . . . , n}. Skup U =
Jbj je otvoren, sadrzi
j=1
tacku x i vazi x U R \ B, pa je B zatvoren (videti dokaz teoreme 6.3.3).

Za fiksirano
[ > 0, kolekcija {b , b + : b B} je otvoren pokrivac za B
(B
(b , b + )). Neka je {bj , bj + : j {1, 2, . . . , n}} otvoren
bB
potpokrivac (zasto postoji?). Tada je m b n za svako b B, gde je

m = min{bj : j {1, 2, . . . , n}}, M = max{bj + : j {1, 2, . . . , n}},
tj. B je ogranicen. Sledi sup B < + i da postoji niz (bn )n iz B, takav da
je sup B n1 < bn sup B. Zakljucujemo bn sup B B = B (n +)
(videti zadatak 22).
(b) Primeniti (a).
(c) Neka
/ f (A). Zakljuciti da su skupovi f (A)(inf f (A), ), f (A)(, sup f (A))
neprazni, da je f (A) povezan, a pomenuti skupovi su otvorena diskoneksija za
potprostor f (A), sto daje kontradikciju.
Zadatak 48 (jun 2, 2014.). Neka je X beskonacan skup, a, b, c, d i e elementi skupa
X i neka je data kolekcija podskupova skupa X
= {U X : X \ U = (X \ U ) {a, b, c, d, e}} {X}

(a) Dokazati da je
topologija na X;
(b) Ispitati da li je X T1 , odnosno T2 prostor;

(c) Ispitati povezanost;
(d) Postoji li pravi gust podskup od X?
Uputstvo.
(a) Za U , A imamo
[

\
\

X\
U =
(X \ U ) =
X \ U {a, b, c, d, e}
A
X \ U {a, b, c, d, e} = X \
[

U {a, b, c, d, e}
X \ (U V ) = (X \ U ) (X \ V )
= ((X \ U ) {a, b, c, d, e}) ((X \ V ) {a, b, c, d, e})
= (X \ U ) (X \ V ) {a, b, c, d, e}
= (X \ (U V ) {a, b, c, d, e} (U, V
GLAVA 8. DODATAK
106
(b) {a} nije zatvoren, jer iz

(X \ (X \ {a}) = {a} =
6 {a, b, c, d, e} = X \ (X \ {a}) {a, b, c, d, e}
sledi da skup X \ {a} nije otvoren. Primetiti da je jedina okolina tacaka
a, b, c, d, e ceo prostor X!. Na primer, a i b nemaju disjunktne okolne.
(c) Ako su U i V bilo koji otvoreni skupovi takvi da je X = U V, U 6= , V 6= ,
tada recimo a U ili a V , pa jedna od okolina U, V mora biti X.
[
U , (U , A), tada a U za neko A, pa
(d) Ako je X =
A
je U = X. Posmatrati skup A = X \ {a, b, c, d, e} i pokazati da za svako

U , U 6= vazi U A = U 6= , tj. A = X.
Zadatak 49 (jun 2, 2014.). Neka su X i Y topoloski prostori i f : X Y
bijekcija. Dokazati da su sledeci uslovi ekvivalentni:
(a) f je homeomorfizam;
(b) f je neprekidno i otvoreno;
(c) f je neprekidno i zatvoreno;
(d) f (A) = f (A) za svako A X;
Uputstvo. Dokazacemo (d)=(a) i (b)=(d). Koristicemo teoremu 3.1.2 pod 3 i
4 za karakterizaciju neprekidnosti.
(d)=(a): Kako je f bijekcija i f (A) f (a) za svako A X, to je f neprekidna
bijekcija. Za preslikavanje f 1 : Y X treba dokazati da je (f 1 )1 (F ) = f (F )
zatvoren za svaki zatvoren skup F X. Iz uslova (d) dobijamo
(f 1 )1 (F ) = f (F ) = f (F ) = f (F )
pa je f 1 neprekidno.
(b)=(d): Ako je f neprekidno i otvoreno, tada je f (A) f (A) za svako A X
i Y \ f (X \ A) zatvoren skup, jer je X \ A otvoren (f je otvoreno preslikavanje).
Imamo i
Cl(Y \ f (X \ A)) = Y \ f (X \ A) = f (X \ (X \ A)) = f (A) = f (A)
A A f (A) f (A) f (A) f (A) = f (A)
Zadatak 50 (jun 2, 2014.). Neka su A, B, C proizvoljni podskupovi topoloskog

prostora X. Dokazati:
(a) (A B C) = A B C
(b) int(A B C) = intA intB intC
(c) Ako je A zatvoren, tada je A = A.
GLAVA 8. DODATAK
107
Uputstvo.
(c) Koristiti osobine X \ A = X \ A, A = A (X \ A) i A = A.
A =(A (X \ A)) = Cl(A (X \ A)) Cl(X \ (A (X \ A))
A (X \ A) Cl(X \ (A (X \ A))) = A (X \ A) (X \ A) (X \ (X \ A))
=A (X \ A) (X \ A) A = A (X \ A) X = A (X \ A) = A
Zadatak 51 (jun 2, 2014.). Ako je (X, d) metricki prostor i A X, B X, tada
je diam(A) = diam(A)2 , d(A, B) = d(A, B) = d(A, B) = d(A, B).
Uputstvo. (Obavezno pogledati zadatak 32). Dokazacemo da je diam(A) diam(A)
i d(A, B) d(A, B).
Za svako x, y A i > 0, postoje a , b A (zasto?) tako da je d(x, a ) < 2 i
d(y, b ) < 2 . Imamo:
d(x, y) d(x, a ) + d(a , b ) + d(y, b ) <
+ diam(A) + = + diam(A)
2
2
diam(A) = sup{d(x, y) : x, y A} + diam(A)

pa kako je > 0 proizvoljan, imamo diam(A) diam(A).
Slicno, za svako x A, y B i > 0, postoje a A, b B (zasto?) tako da
je d(x, a ) < 2 i d(y, b ) < 2 . Imamo:
d(A, B) d(a , b ) d(a , x) + d(x, y) + d(y, b ) <
+ d(A, B) + = + d(A, B)
2
2
Uzimajuci infimum po svim x A i y B dobijamo d(A, B) < + d(A, B). Kako

je > 0 proizvoljno, to je d(A, B) d(A, B).
Zadatak 52 (septembar, 2014.). Neka su A, B, C podskupovi topoloskog prostora
X. Dokazati:
(a) (A B C) = A B C
(c) (A B C)0 = A0 B 0 C 0
(d) Ako je A zatvoren, tada je A = A.
Uputstvo. Resicemo zadatak pod (c).
x A0 B 0 C 0 (okolinu U 3 x)U \{x}A 6= ili U \{x}B 6= ili U \{x}C 6=
(jer bi u protivnom postojala okolina U0 3 x takva da je U \{x}A = U \{x}B =
U \ {x} C = , odnosno x
/ A0 B 0 C 0 ). Sada dobijamo
(U \ {x}) (A B C) = ((U \ {x} A) ((U \ {x} B) ((U \ {x} C) 6=
(bar jedan skup u uniji je neprazan), odnosno x (A B C)0 . Zakljucujemo
A0 B 0 C 0 (A B C)0 .
2 diam(A)
= sup{d(a, b) : a, b A}, d(A, B) = inf{d(a, b) : a A, b B}
GLAVA 8. DODATAK
108
Sada dokazimo da je X \ (A0 B 0 C 0 ) X \ (A B C)0 , sto je ekvivalentno

sa (A B C)0 A0 B 0 C 0 . Neka x X \ (A0 B 0 C 0 ). Tada
x
/ A0 , x
/ B0, x
/ C 0 (okolina U1 3 x)(okolina U2 3 x)(okolina U3 3 x)
(U1 \ {x}) A = (U2 \ {x}) B = (U3 \ {x}) C =
Tada je U = U1 U2 U3 okolina tacke x i vazi
(U \ {x}) (A B C) =((U \ {x}) A) ((U \ {x}) B) ((U \ {x}) C)
((U1 \ {x}) A) ((U2 \ {x}) B) ((U3 \ {x}) C)
= =
Odavde sledi x
/ (A B C)0 , tj. x X \ (A B C)0 sto je i trebalo dokazati.
Zadatak 53 (septembar, 2014.). Neka su X i Y topoloski prostori, f : X Y
neko preslikavanje i
(f ) = {(x, f (x)) : x X} X Y
graf preslikavanja f . Dokazati:
(a) Ako je Y kompaktan, tada je p1 : X Y X zatvoreno preslikavanje (p1 prva
projekcija).
(b) Ako je Y kompaktan i (f ) zatvoren skup, tada je f neprekidno preslikavanje.
Uputstvo.
(a) Treba dokazati da je X \ p1 (W ) otvoren skup za svaki zatvoren W X Y .
Neka je x X \p1 (W ) proizvoljna tacka. Tada (x, y)
/ W ((x, y) X Y \W )
za svako y Y (zasto?). Odavde sledi da za svako y Y postoje kolekcije
otvorenih skupova {Uy : y Y } i {Vy : y Y } takve da je Uy 3 x (y Y ),
Vy 3 y (y Y ) i (x, y) Uy Vy X Y \ W (objasniti!). Odavde sledi da
postoji {y1 , y2 , . . . , yn } Y tako da je
Y =
n
[
Vyj , (x, yj ) Uyj Vyj X Y \ W (j = 1, 2, . . . , n)
j=1
Tada je U =
n
[
Uyj okolina tacke x i vazi x Un X \ p1 (W ) (videti primer
j=1
3.3.4, uociti da je U Y =
n
[
(U Vyj )
j=1
n
[
(Uyj Vyj ) i (U Y ) W = ,
j=1
a odavde sledi U p1 (W ) = (dokazati).

Napomena 8.2.2. Zadatak se moze resiti i uz pomoc uopstenih nizova na
sledeci nacin (pogledati definiciju 5.1.6 i zadatak 23, kao i zadatak 29). Dokazati da je p1 (W ) zatvoren za svaki W = W X Y . Neka je x p1 (W ). Tada
postoji mreza (x )D takva da je x = p1 (x , y ), (x , y ) W X Y ,
GLAVA 8. DODATAK
109
( D) i (x )D x. Y je kompaktan, pa niz (y )D ima tacku nagomilavanja y Y . Neka je U V proizvoljna okolina tacke (x, y). Tada
postoji 0 D i D tako da x U za svako 0 i y V, 0
(zasto?). Sada je (x , y ) (U V ) W , odakle sledi (x, y) W = W i
x = p1 (x, y) p1 (W ) (objasniti). Dakle, p1 (W ) p1 (W ).
(b) Neka je F Y proizvoljan otvoren skup. Tada je p1
2 (F ) (f ) X Y
zatvoren skup (zasto?) i na osnovu (a) je p1 (p1
(F
)
(f
)) zatvoren (nacrtati
2
1
sliku). Ostaje da se proveri da je p1 (p1
(F
)
(f
))
=
f
(F ).
2
Napomena 8.2.3. I ovaj zadatak mozemo resiti pomocu uopstenih nizova
slicno kao pod (a). Za x f 1 (F ) imamo mrezu (x )D iz f 1 (F ) tako da
je (x )D x. Tada mreza (f (x ))D iz F ima tacku nagomilavanja y F
(zasto?) i postoji D tako da je x U , f (x ) V , gde je U V proizvoljna
(bazna) okolina tacke (x, y). Sada dobijamo (x , f (x )) (U V ) (f ) i
(x, y) (f ) = (f ), a odavde f (x) F , odnosno x f 1 (F ).
8.3
Ispitni rokovi
Jun 2012
1. Neka je {An : n N} kolekcija (nepraznih) kompaktnih podskupova kompaktnog topoloskog prostora X T2 za koji je An+1 An (n N). Tada
je:
T
(a) {An : n N} = A0 6=
(b) ( otvoren U A0 )(m N)(n N)n m An U
(c) Ako je kolekcija {An : n N} kolekcija povezanih podskupova u X, tada
je A0 kompaktan i povezan skup.
2. (a) Neka je X Hausdorfov prostor, x X, K X kompaktan i x
/ K.
Tada postoje otvoreni skupovi U i V takvi da je x U, K V i
U V = .
(b) Ako su K1 X i K2 X kompaktni i disjunktni podskupovi Hausdorfovog prostora X, tada postoje otvoreni skupovi U i V takvi da K1 U
i K2 V i U V = .
(c) Ako je (X, d) metricki prostor, F X zatvoren, x
/ F , tada postoje
otvoreni skupovi U i V takvi da je x U , F V i U V = .
3. Neka je f : X Y neprekidno preslikavanje topoloskog prostora X u Y .
Dokazati da su preslikavanja
(a) X 3 x (x, f (x)) X Y
(b) X X 3 (x, y) (y, f (x)) X X
neprekidna.
GLAVA 8. DODATAK
110
4. (a) Neka su X i Y topoloski prostori, A X i B Y . Dokazati da je

AB =AB
(b) Neka je A X povezan skup topoloskog prostora X, f : A R neprekidna funkcija takva da je f (x) 6= 0 (x A). Dokazati da je tada
f (x) < 0 (x A) ili f (x) > 0 (x A).
Septembar 2012
1. Neka su (X, ) i (Y, U) topoloski prostori i f : X Y neko preslikavanje.
(a) Dokazati da je f neprekidno u x0 X ako i samo ako vazi
(B Y )f (x0 ) intB x0 intf 1 B
(b) Neka je D X skup svih tacaka u kojima f nije neprekidna. Dokazati
da je tada
[

D=
f 1 (V ) \ intf 1 (V )
V U
2. Neka su A ( A) podskupovi topoloskog prostora X. Proveriti tacnost

inkluzija:
\

[

\
[
(a)
intA int
A
(b)
ClA Cl
A
A
3. (a) Dokazati da je svaki sekvencijalno kompaktan topoloski prostor i prebrojivo kompaktan.

(b) Ako je f : X Y neprekidna sirjekcija i X prebrojivo kompaktan, tada
je i Y prebrojivo kompaktan.
(c) Ako je f : X Y neprekidna sirjekcija i X sekvencijalno kompaktan,
tada je i Y sekvencijalno kompaktan.
4. Neka su f, g : X Y neprekidna preslikavanja topoloskih prostora X i Y ,
gde je Y Hausdorfov prostor. Ako je f (x) = g(x) za svako x iz nekog svuda
gustog podskupa od X, onda je f (x) = g(x) za svako x X. Dokazati.
Januar 2014
1. Dat je skup X = {e, f, g, h} i kolekcija
podskupova skupa X:
= {, {e}, {f }, {e, f }, {g, h}, {e, g, h}, {f, g, h}, X}

(a) Dokazati da je
topologija na X;
(b) Ispitati da li je X T2 ;
(c) Navesti bar jednu bazu B, B 6= topologije
0
(d) Za skup A = {e, g} naci intA, A, A i A;

(e) Naci pravi gust podskup skupa X.
GLAVA 8. DODATAK
111
2. Neka je f : X Y homeomorfizam topoloskih prostora X i Y .

(a) Dokazati da su preslikavanja f i f 1 otvorena i zatvorena;
(b) Ako za neprekidne funkcije f, g : X R vazi f (x) = g(x) za svako x iz
nekog svuda gustog skupa u X, tada je f = g. Dokazati.
3. Neka su A, B, C i D podskupovi topoloskog prostora X. Dokazati:
(a) int(A B C D) = intA intB intC intD
(A B C D) = A B C D
(b) ClintA = Cl(A intA) = Cl(intA \ A)
4. Ako su A, B, C podskupovi topoloskog prostora X, tada je AB C kompaktan podskup od X ako su A, B, C kompaktni, odnosno A B C je povezan
ako su A, B, C povezani i jos je A B C 6= .
Jun 1 2014
1. Data je kolekcija podskupova
= {U X : U = U {a, b, c}} {}
skupa X, gde su a, b, c razliciti elementi skupa X.
(a) Dokazati da je
topologija na X;
(b) Ispitati da li je X, T1 prostor, odnosno T2 prostor;

(c) Ispitati da li je X povezan prostor;
(d) Naci pravi gust podskup od X;
2. (a) Neka su X i Y topoloski prostori sa odgovarajucim topologijama. Ako su
f : X R, g : Y R neprekidna preslikavanja, tada je i preslikavanje
F : X Y R, F (x, y) = f (x) g(y) neprekidno, a skup
{(x, y) X Y : f (x) = g(y)}
je zatvoren.
(b) Ako za svaki A X vazi f (A) f (A), ispitati da li je preslikavanje
f : X Y neprekidno.
3. Neka je X topoloski prostor, K X, B R kompaktni skupovi, A X
povezan skup i f : X R neprekidno preslikavanje. Dokazati:
(a) B je zatvoren i ogranicen, sup B B, inf B B.
(b) (k1 K)(k2 X) tako da je f (k1 ) = max f (K), f (k2 ) = min f (K).
(c) Ako f (A) R sadrzi bar dve tacke, tada za svako R, tako da je
inf f (A) < < sup f (A)
postoji a A tako da je f (a ) = (sup f (A) = +, inf f (A) = ,
ako f (A) nije ogranicen odozgo, odnosno odozdo).
GLAVA 8. DODATAK
112
Jun 2 2014
1. Neka je X beskonacan skup, a, b, c, d i e elementi skupa X i neka je data
kolekcija podskupova skupa X
= {U X : X \ U = (X \ U ) {a, b, c, d, e}} {X}

(a) Dokazati da je
topologija na X;

(c) Ispitati povezanost;
(d) Postoji li pravi gust podskup od X?
2. Neka su X i Y topoloski prostori i f : X Y bijekcija. Dokazati da su
sledeci uslovi ekvivalentni:
(b) f je neprekidno i otvoreno;
(c) f je neprekidno i zatvoreno;
(d) f (A) = f (A) za svako A X;
3. Neka su A, B, C proizvoljni podskupovi topoloskog prostora X. Dokazati:
(a) (A B C) = A B C
(c) Ako je A zatvoren, tada je A = A.
4. Ako je (X, d) metricki prostor i A X, B X, tada je diam(A) = diam(A)3 ,
d(A, B) = d(A, B) = d(A, B) = d(A, B).
Septembar 2014
1. Dat je skup X = {1, 2, 3, 4, 5, 6} i kolekcija podskupova
={{3}, {1,3}, {3,4}, {2,5,6}, {1,3,4}, {2,3,5,6}, {1,2,3,5,6}, {2,3,4,5,6}, , X}

(a) Dokazati da je
topologija na X;

(c) Ispitati povezanost i kompaktnost;
(d) Za skup A = {2, 4, 5, 6} odrediti intA, A, A i A0 ;
(e) Naci pravi gust podskup od X;
2. Neka su A, B, C podskupovi topoloskog prostora X. Dokazati:
(a) (A B C) = A B C
(c) (A B C)0 = A0 B 0 C 0
(d) Ako je A zatvoren, tada je A = A.
3 diam(A)
= sup{d(a, b) : a, b A}, d(A, B) = inf{d(a, b) : a A, b B}
GLAVA 8. DODATAK
113
3. Neka je f neprekidna bijekcija sa topoloskog prostora X na topoloski prostor

Y . Tada su sledeci uslovi medusobno ekvivalentni
(b) f je zatvoreno preslikavanje;
Ako je X kompaktan i Y Hausdorfov, tada je f homeomorfizam. Dokazati.
4. Neka su X i Y topoloski prostori, f : X Y neko preslikavanje i
(f ) = {(x, f (x)) : x X} X Y
graf preslikavanja f . Dokazati:
(a) Ako je Y kompaktan, tada je p1 : X Y X zatvoreno preslikavanje
(p1 prva projekcija).
(b) Ako je Y kompaktan i (f ) zatvoren skup, tada je f neprekidno preslikavanje.
April 2010
1. Neka je (X, d) metricki prostor, 6= A X i rastojanje d(x, A) tacke x X
od skupa A dato sa
d(x, A) = inf{d(x, a) : a A}
(a) Dokazati da je preslikavanje : X R definisano sa (x) = d(x, A)
neprekidno.
(b) Odrediti (uz precizna objasnjenja) skup {x X : (x) = 0}.
(c) Neka je A = A, B = B, ( 6= A X, 6= B X), i A B = .
Dokazati da su skupovi U i V dati sa

d(A, B)
d(A, B)
U = x X : d(x, A) <
V = x X : d(x, B) <
2
2
otvoreni, neprazni i disjunktni, takvi da je A U i B V .
2. Neka je (X, ) topoloski prostor sa prebrojivom bazom. Dokazati:
(a) (X, ) je kompaktan Iz svakog otvorenog pokrivaca za X moze se
izdvojiti konacan potpokrivac;
(b) (X, ) je kompaktan familiju {F : A} zatvorenih skupova u
X vazi:
[
(n N)(1 , 2 , . . . , n A)F1 Fn 6= {F : A} =
6
3. Neka je f : X Y bijekcija, X kompaktan i Y Hausdorfov topoloski prostor.
Ako je f neprekidno preslikavanje, dokazati da je f homeomorfizam.
4. Dokazati da je topoloski prostor X povezan ako i samo ako za proizvoljne
njegove tacke a i b postoji povezan skup koji sadrzi a i b.
GLAVA 8. DODATAK
114
Jun 2010
1. Neka je A X, A 6= i (X, ) topoloski prostor. Dokazati:
(a) A A = A;
(b) intA = A \ A;
(c) A00 je zatvoren skup;
2. Neka je skup X neprebrojiv, A X najvise prebrojiv i
= {U X : U = A U X}
(a) Pokazati da je
topologija na X;
(b) Ispitati da li je (X, ) Hausdorfov;

(c) Ispitati da li je (X, ) separabilan;
3. Topoloski prostor je kompaktan ako i samo ako svaki niz ima tacku nagomilavanja.
S
4. S
Neka je X = {A : A} gde su A povezani skupovi za svako A i
{A : A} =
6 Tada je X povezan topoloski prostor.
5. Neka je X topoloski prostor, A X povezan i A B A. Tada je i B
povezan. Dokazati.
Oktobar 2010
1. Neka je B A X, gde je (X, ) topoloski prostor. Oznacimo sa
indukovanu topologiju na A.
(a) Dokazati da je zatvaranje skupa B u topologiji A jednako preseku skupa

A i zatvaranja skupa B u ;
(b) Dokazati da je unutrasnjost skupa B u
B u A .
podskup unutrasnjosti skupa
2. Neka je X beskonacan skup, a skup ciji su elementi i komplementi

konacnih podskupova od X. Dokazati da je
(a) (X, topoloski prostor;
(c) Ako je X = R, dokazati da je topologija
grublja od uobicajene;
(d) Pokazati da je skup B = {[a, b) : a, b R, a < b} baza za neku topologiju

na R. Dokazati da je ova topologija finija od uobicajene na R;
3. Neka su A, B, C povezani podskupovi topoloskog prostora X takvi da je A
B C 6= . Dokazati da je podskup Y = A B C povezan.
GLAVA 8. DODATAK
115
Januar 2011
1. Neka je
= {R, } {(, a) : a R}, R = (, +).
(a) Dokazati da je topologija na R i da je

topologija na R.
o , o
je uobicajena
(b) Ispitati da li je (R, ) Hausdorfov;

(c) Ispitati da li je (R, ) povezan;
(d) Ispitati da li je (R, ) kompaktan;
2. (a) Neka je f : (X, ) (Y, ) neprekidno bijektivno preslikavanje. Ako je
f otvoreno, tada je f homeomorfizam. Dokazati.
(b) Neka su X1 , X2 , Y1 , Y2 topoloski prostori i f1 : X1 Y1 , f2 : X2 Y2
neprekidna preslikavanja. Dokazati da je tada preslikavanje
: X1 X2 Y1 Y2 , (x1 , x2 ) = (f1 (x1 ), f2 (x2 ))
neprekidno.
(c) Neka su f, g : (X, ) R neprekidne funkcije. Dokazati da je skup
A = {x X : f (x) = g(x)}
zatvoren i da iz f (x) = g(x), (x D, ClD = X) sledi da je f (x) = g(x)
(x X).
(d) Dokazati da je A B = A B, A X, B Y , X, Y su topoloski
prostori.
(e) Dokazati ekvivalenciju X T2 , Y T2 X Y T2 .
3. Neka je X separabilan prostor. Dokazati da je svaka familija {U : A}
disjunktnih nepraznih otvorenih skupova prebrojiva.
4. Neka je (X, d) metricki prostor, Y topoloski prostor i g : Y X homeomorfizam. Dokazati da je formulom
d0 (y1 , y2 ) = d(g(y1 ), g(y2 ))
y1 , y2 Y
definisana metrika na Y koja indukuje polaznu topologiju prostora Y .
April 2011
1. Neka je dat skup X = {1, 2, 3, 4} i kolekcija
podskupova skupa X data sa
= {, {1}, {2}, {1, 2}, {3, 4}, {1, 3, 4}, {2, 3, 4}, X}
(a) Dokazati da je (X, ) topoloski prostor. Da li je Haudorfov?
(b) Navesti bar jednu bazu B topologije
(B 6= );
(c) A = {1, 3}. Naci intA, A, A i A;

(d) Naci pravi podskup skupa X koji je gust u (X, );
GLAVA 8. DODATAK
116
2. Neka je (X, X ) topoloski prostor, Y 6= neki skup i f : X Y funkcija

koja preslikava X na Y .
(a) Dokazati da je f = {B Y : f 1 (B) X } topologija na Y . Pokazati
da je u ovoj topologiji f neprekidno preslikavanje.
(b) Ako je (Y, Y ) topoloski prostor, a f : X Y neprekidno preslikavanje
koje je i otvoreno, tada je Y = X .
3. Neka su f i g neprekidne funkcije koje preslikavaju topoloski prostor (X, X )
u R.
(a) Dokazati da je skup sup A = {x X : f (x) = g(x)} zatvoren.
(b) Ako je f (x) = g(x) za svako x iz svuda gustog podskupa skupa X, onda
je f (x) = g(x) za svako x X, tj. f = g.
(c) Grafik neprekidne funkcije f : X Y , Gf = {(x, f (x)) : x X} jeste
zatvoren u topoloskom prostoru X Y .
4. Neka su 1 i 2 dve topologije na skupu X. Ako je 1 2 , 1 Hausdorfova
topologija, a 2 kompaktna, onda je 1 = 2 . Dokazati.
Jun 2011
1. Neka je skup X neprebrojiv, A X najvise prebrojiv i
= {U X : U = A U X}
(a) Pokazati da je
topologija na X;

(c) Ispitati da li je (X, ) separabilan i da potprostor koji
X \ A nije separabilan;
indukuje na
(d) Ispitati kompaktnost skupa A.

2. Dokazati: Funkcija f : (X, ) R je neprekidna ako i samo ako su skupovi
Ga = {x X : f (x) < a},
Fa = {x X : f (x) > b}
otvoreni za svako a, b R.
3. Neka su (Xi , i ), i = 1, 2 topoloski prostori sa odgovarajucim bazama topologije Bi , i = 1, 2. Da li je B = {B1 B2 : B1 B1 , B2 B2 } baza topoloskog
proizvoda? Ako je (X1 , 1 ) konacan, a (X2 , 2 ) kompaktan topoloski prostor,
da li je topoloski proizvod ovih topoloskih prostora kompaktan?
4. Neka je (X, X ) kompaktan topoloski prostor i X Y , X 6= Y . Ako je
je
Y = X {Y }, pokazati da je (Y, Y ) kompaktan topoloski prostor. Sta
0
X u (Y, Y ) ako X ne sadrzi jednoclane skupove?

TOPOLOGIJA, DR Dženis F. pučić-DRŽAVNI UNIVERZITET U NOVOM PAZARU - Studijski Program MATEMATIKA

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

TOPOLOGIJA, DR Dženis F. pučić-DRŽAVNI UNIVERZITET U NOVOM PAZARU - Studijski Program MATEMATIKA

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

DRZAVNI

UNIVERZITET U NOVOM PAZARU

NOVI PAZAR, 2014 (2011).

Predgovor prvom izdanju

Predgovor drugom izdanju

Pojam skupa smatra se osnovnim pojmom u matematici pa se, kao takav, ne

skupa A i B koje definisemo na sledeci nacin:

GLAVA 1. SKUPOVI, FUNKCIJE, KARDINALNOST

Posmatrajmo sada skup svih podskupova skupa X (ukljucujuci prazan skup

Osnovne operacije sa skupovima

Neka su A X i B X proizvoljni skupovi. Unija , presek i razlika

\ skupova A i B su, redom, dati sa:

skupovima. Ako su A X, B X i C X proizvoljni podskupovi skupa X tada

Primetimo da su formule (1)-(8) dualne, u smislu da zamenom znaka sa

pokazuju odredenu distributivnost operacije komplementiranja u odnosu na

i obrnuto, zovu se De Morganove formule.

GLAVA 1. SKUPOVI, FUNKCIJE, KARDINALNOST

Napomenimo i sledeci vazan rezultat (dokazati):

skup svih uredenih parova (x, y) tako da x X i y Y , tj.:

Xj = {(x1 , x2 , . . . , xn ) : xj Xj , j {1, 2, . . . , n}}

Kolekcije (familije) skupova

Ako svakom elementu nepraznog skupa A pridruzimo skup A , tada se skup

GLAVA 1. SKUPOVI, FUNKCIJE, KARDINALNOST

Za kolekcije {A : A} i {B : B} podskupova skupa X vazi:

Dokazacemo prvu jednakost, a ostale jednakosti se mogu dokazati na slican nacin

( A)x A ( B)x B ((, ) A B)x A B

Takode se na jednostavan nacin mogu dokazati (za vezbu) i De Morganove formule:

Neka su X i Y dva neprazna skupa. Pod funkcijom (preslikavanjem) f skupa

h = g f (x X)h(x) = g(f (x))

GLAVA 1. SKUPOVI, FUNKCIJE, KARDINALNOST

Restrikcija preslikavanja f : X Y na skup A X (A 6= ) je preslikavanje

f (X) = Y ili (y Y )(x X)y = f (x)

(x1 , x2 X)f (x1 ) = f (x2 ) x1 = x2

preslikavanje f 1 : Y X koje zovemo inverzno preslikavanje dato sa

GLAVA 1. SKUPOVI, FUNKCIJE, KARDINALNOST

Osobine slike i inverzne slike

Neka je dato preslikavanje f : X Y , podskupovi A X, A1 X, A2 X,

(5) A1 A2 f (A1 ) f (A2 )

(6) B1 B2 f 1 (B1 ) f 1 (B2 )

(11) f je 1-1: f (AB) = f (A)f (B) (12) f je 1-1: f

(13) f 1 (B1 ) \ f 1 (B2 ) = f 1 (B1 \ B2 )

(17) f 1 (f (A)) = A ako je f 1-1

(18) f (f 1 (B)) = B ako je f na

(13) (x X) x f 1 (B1 ) \ f 1 (B2 ) x f 1 (B1 ) x

(b f 1 (f (A))) b f 1 (f (A)) f (b) f (A) (a A) f (b) = f (a)

A f 1 (f (A)) daje f 1 (f (A)) = A, ako je f 1-1.

GLAVA 1. SKUPOVI, FUNKCIJE, KARDINALNOST

jednog skupa na drugi. Ovu relaciju oznacavamo sa . Dakle:

(A, B P (X)) A B postoji bijekcija f : A B

Pokazuje se da je relacija relacija ekvivalencije. Poznato je da svaka relacija

ekvivalencije definisana na nekom skupu razlaze taj skup na medusobno disjunktne

Uputstvo: Neka je f : C A bijekcija (postoji jer je |A| = |C|)

Indukcijom definisimo preslikavanja f n : C C sa:

za svako c C. Dalje, definisimo funkciju g : C B na sledeci nacin:

Moze se pokazati2 da je g bijekcija pa sledi |B| = |C|.

|A| |B| postoji funkcija f : A B

|B| |A| postoji funkcija g : B A

|A| = |g(f (A))|

detalje videti: Matemati

GLAVA 1. SKUPOVI, FUNKCIJE, KARDINALNOST

Dalje, imamo f (A) B, g(B) A i g(f (A)) g(B), pa je

Za skup A kazemo da je kona

Osnovni pojmovi i primeri