GLOBALIZACIJA

Prof. dr Predrag Staleti

Pojmovno odreenje
Termin je prvi put upotrebljen u Americi, 1978.
O globalizaciji kao fenomenu govori se tek
poslednjih desetak godina.

Vreme u kojem ivimo naziva se vremenom

globalizacije.

Pojmovno odreenje - 2
Kontroverze oko znaenja termina: globalizacija:

izraz i posledica dramatinog razvoja komunikacija,

ekonomije, transporta, kulture.

U sociologiji: procesi koji intenziviraju meuljudske

odnose u svim delovima sveta.

Globalizacija predstavlja razvoj svetskih mreza

povezivanje drutvenih sistema udaljenih hiljadama

kilometara.

Globalizacija i savremeno drutvo

IMPLIKACIJE:
Uveanje drutvenog bogatstva
Prevladavanje naela u meunarodnim
odnosima: svet je celina!
Postepeno nestajanje geografskih barijera
Veliki uspon informacionih i komunikacionih
tehnologija
Menja se izgled sveta, ali i nain na koji svet
doivljavamo (globalna perspektiva)

Globalizacija i nai ivoti

Mnogi proizvodi iroke potronje prodiru na

daleka trita. Na njima su sadrane

deklaracije o kvalitetu na vie jezika.
Globalizacija se odnosi na injenicu da svi
ivimo u jednom, meuzavisnom svetu. Svetu
koji je istovremeno i duboko integrisan i
povezan vidljivim i nevidljivim nitima.
Globalizacija rui barijere lokalnih drutava u
svim sferama, rui otre granice meu ljudima.
Prodire u sve delove sveta: razvijene i
nerazvijene

Faktori koji doprinose globalizaciji

Ekonomija najrazvijenijih zemalja sveta. Neki

globalizaciju posmatraju iskljuivo kao
ekonomski fenomen: vodeu ulogu ovde
imaju TNK
Transnacionalne korporacije (multinacionalne
kompanije)

Globalizacija nastaje spajanjem politikih,

drutvenih, kulturnih i ekonomskih faktora.

Razvoj informacione i komunikacione

tehnologoije poveao je brzinu interakcija

meu ljudima irom sveta.
6

Promene u komunikacionim tehnoloogijama

Milisave, ajd
poalji pare!!

London

1935 2004.

ta kae, bre?

Njujork

Meunarodni razgovor London Njujork - nekad i sad

Godine 1935 3 minuta: Njujork London

235 dolara
Godine 2004: 3 minuta razgovora ispod 1 dolara

Mobilna telefonija:

Nae prilike

Mobtel mrea 061

Broj (kartica) pre 9 godina oko 5.000

Danas: 95% pokrivenost teritorije, novi servisi,

GPRS (pristup Internetu), MMS,G3 UMTS
mobilna telefonija kartica (broj) ispod 10
Oko 6 miliona korisnika
8

Digitalna elektronika
i optiki kabl

Propusna mo nosilaca informacija

poveana je u prolom veku vie od hiljadu

puta:
1957. kablovi izmeu Amerike i Evrope
mogli su da prenesu manje od 100
telefonskih razgovora
1997: samo jedan optiki kabl mogao je
da prenese 600.000 razgovora
Mrea od preko 200 komunikacionih
satelita olakava prenos informacija na
celoj planeti
9

Internet revolucija informacija

Internet se pojavio poetkom devedesetih

Kao komunikaciona i informaciona tehnologija
doiveo je najbri razvoj u istoriji

Sredinom 1998: Internet koristi oko 140

miliona ljudi

2001: 700 miliona ljudi povezano je na

Internet

10

Globalizacija i uspon informacionih tehnologija

Sve vea rasprostranjenost

Interneta i mobilne telefonije

ubrzava procese globalizacije
Sve vei broj ljudi se
meusobno povezuje
korienjem ovih tehnologoija
na mestima koja su ranije bila
informaciono zaputena
(ostrva)
Ostvarena je vizija Marala
Makluana o svetu kao
globalnom selu.
Rat i mir u globalnom selu
(1968)

Marshal Mcluan
11

Promene u svetskoj ekonomiji

U ranijim epohama prevladavala

je poljoprivreda kao osnova
ekonomskih aktivnosti globalnih
drutava

Docnije se ekonomija zasnivala

na industrijalizaciji

Danas dominiraju besteinske

ekonomije: proizvodi koji se
sve vie trae - industrija
softvera, industrija zabave
(muzika, film), kompjuterske
igre - jednom reju industrija
znanja.
12

Ekonomija znanja
Razvila se iroka baza

potroaa koji svoja znanja

iz oblasti raunarstva,
zabave i komunikacija
umeju da integriu u svoj
ivot.

Kompanije se prilagoavaju
duhu vremena: prolaze
kroz procese
restruktuiranja da bi bile
konkurentnije i fleksibiilnije
13

Politike promene
Proces globalizacije ubrzao je pad komunizma
(1989 - 1991).

14

Porast meunarodnih i regionalnih centara moi

Organizacija Ujedinjenih

nacija i Evropska unija jesu

najpoznatiji primeri
politikih integracija
savremenog sveta.
Zemlje Evropske Unije
formirale su asocijaciju na
koju su prenele znaajan
deo svoje vlasti
(suvereniteta), ukljuujui
monetarnu i zakonodavnu.
15

Uloga transnacionalnih korporacija

Jedan od bitnih faktora koji podstiu globalizaciju jesu
Transnacionalne korporacije.
TNK jesu preduzea koja proizvode robu i usluge i
imaju afilijacije ili ogranke u vie od jedne zemlje.

16

Obrt kapitala TNK

TNK su orijentisane prema globalnom tritu.
TNK ostvare 2/3 celokupne svetske trgovine i
glavni su faktori na meunarodnim svetskim
tritima (berzama)

Preko 400 TNK imalo je godinji prihod od

prodaje od preko 10 mrd $USA. Preko 70 zemalja

imalo je manji nacionalni dohodak od te cifre!

Nema zemlje u svetu koje nisu ugostile TNK.

Orijentacija u poslednjoj deceniji je na zemlje u

tranziciji.

Zakljuak: vodee TNK su ekonomski snanije

od najveeg broja zemalja sveta.
17

Coca Cola

Bilbord u18Hanoju - Vijetnam

Problemi epohe globalizacije

Meunarodni terorizam

Dogaaj koji je promenio

odnose u savremenom
svetu: napad na Svetski
trgovinski centar u Njujorku
19

Kompjuterski virusi
Savremeni kompjuterski virusi dizajnirani su tako da
unitavaju ili onesposobljavaju raunare povezane u
velike raunarske mree.

20

Klimatske promene globalno otopljenje

Zemlja je kolevka oveanstva, ali i u kolevci se ne
moe veito iveti Konstantin Eduardovi Cijalkovski

21

Zatita intelektualne svojine

Borba protiv
ilegalnog
posedovanja i
korienja
intelektualne
svojine
softvera, filmova,
muzike,
kompjuterskih
igara.
BCSA.
97% svih
patenata
poseduju
razvijene zemlje.

22

Droga bolest zavisnosti

Drug

198

199

199

200

23

Senke globalnog drutva

Ogromna veina bogatstva koncentrisana je u
najrazvijenijim zemljama sveta.

Proseni prihod 20% stanovnitva planete,

koje ivi u najrazvijenijim delovima sveta, 74

puta je vei od ostatka (80% stanovnitva):
1999, OUN

Krajem 1996 20% stanovnitva potroi

86% svetske potronje.

24

Senke globalnog drutva - 2

Imovina 3 najbogatija oveka u svetu premauje
nacionalni dohodak zemalja u kojima ivi 600
miliona ljudi

Globalizacija pojaava razlike izmeu razvijenih i

nerazvijenih.

Integracija nerazvijenih u globalizaciju ide sporo.

Od 96 zemalja, samo 23 napreduje

25

Nacionalni dohodak per capita (2000)

26

Korisne Internet adrese

www.ifg.org meunarodni forum o

globalizaciji
www.foreignpolicy.com

27

Q&A

28