Biblioteka

B E S K R A J N I S V E T FA N TA S T I K E

Urednik
Borislav Panti

Naslov originala
Christopher Paolini
INHERITANCE

Copyright 2011 by Christopher Paolini

Copyright 2012 za srpsko izdanje arobna knjiga

Autor ilustracije na naslovnoj strani: Dragan Bibin

ISBN 978-86-7702-231-0

This translation published by arrangement with Random House

Childrens Books, a division of Random House, Inc.
Nijedan deo ove publikacije, kao ni publikacija u celini, ne sme se
reprodukovati, umnoavati, pretampavati niti u bilo kojoj drugoj
formi i bilo kojim drugim sredstvom prenositi ili distribuirati bez
odobrenja izdavaa. Sva prava za objavljivanje ove knjige zadravaju
autor i izdava prema odredbama Zakona o autorskim pravima.

arobna knjiga
Beograd 2012.

Kristofer Paolini

NASLEE
ili

KRIPTA DUA
ETVRTA KNJIGA CIKLUSA NASLEE

Preveo
Miroslav Bai Palkovi

Kao i uvek, ovo je knjiga za moju porodicu,

ali i za one koji snivaju snove:
za umetnike, muziare i pripovedae
to mi omoguie ovo puteestvije.

SADRAJ
Na poetku: povest Eragona, Prvoroenog i Brisingra
Naslee
U najezdi
U ruevinama
Senke na horizontu
Maji kralj
U zatiju
Seanje na mrtve
ta ini oveka?
Cena moi
Odvano u susret zori
Uspavanka
Za umorne poinka nema
Igra maeva
Ni asti, ni slave, ve plikova samo na mestima nezgodnim
Lunoderka
Glasine i pisanija
Arouz
Dras Leona
Koska je baena
Prijatelju, neprijatelju moj
Brano od plamena sazdano
Pepeo i prah
Meuvlae
Thardsvergndnzmal
Uenje spoznajom
Otvori mi duu
Otkrie
Odluke
Pod brdom i stenjem
Hrana za boga
Bezbonici u bekstvu
Kad se zvona oglase
Crnotrna peina
Malj i kaciga
I zidine se obruie...
Pokraj obala jezera leone
Obeanje jahaevo
Skup kraljeva
Lavirint bez kraja
U delovima maglovitim i nejasnim

11
17
19
28
32
37
42
45
49
56
64
71
78
83
90
95
103
108
119
124
133
140
151
165
171
180
195
202
207
214
226
234
245
247
253
255
263
271
280
289
295

Pitanja bez odgovora

Odlazak
Muna neizvesnost
Dvorana blagozborive
Na krilima zmaja
Zvuk glasa njegovog, dodir ruke njegove
Sitne neposlunosti
Kruna od leda i snega
Larve rovice
Me ruevinama
Snalgl za dvoje
Stena kutian
itav je svet samo san
Pitanje karaktera
Kripta dua
Praznina, deo prvi
Praznina, deo drugi
Povratak
Pealni grad 
Ratno vee
Pitanje dunosti
Vatra u noi
Preko zida, pa u grotlo
Kad otpone oluja
Onaj to ne ubija...
U sreditu sukoba
Ime nad imenima
Miiima protiv metala
Dar spoznaje
U samrtnom ropcu
U moru kopriva
Prestolonaslednik carstva
Natpis na grobu
Figure na tabli
Firnen
Savestan ovek
Krvava cena
Obeanja nova, obeanja stara
Rastanak
Kraj
O poreklu imena
Jezik patuljaka
Nomadski jezik
Urgalski jezik
Zahvalnica

302
310
314
323
330
341
350
358
369
379
386
394
397
404
415
419
422
431
432
439
450
455
462
471
477
485
492
505
525
540
544
555
566
573
586
598
605
616
626
631
632
634
635
635
636

Na poetku: povest Eragona,

Prvoroenog i Brisingra

a poetku su postojali zmajevi: gordi, opasni i samosvojni. Krljuti

im poput dragulja behu, i svi to su u njih gledali od straha su
drhtali, jer im lepota bee golema i strahotna.
Zmajevi su iveli sami u zemlji Alageziji nebrojeno vekova.
Onda je bog Helzvog nainio smele i snane patuljke od kamena iz
pustinje Hadarak.
Ta se dva naroda upustie u vojevanja mnogobrojna.
Onda vilenjaci doplovie do Alagezije preko mora srebrnoga. I oni sa
zmajevima zaratie. No vilenjaci behu jai od patuljaka, pa bi zmajeve
potamanili, isto kao to bi zmajevi vilenjake potamanili.
Stoga je uspostavljeno primirje i zapeaen sporazum izmeu zmajeva
i vilenjaka. Tim saglasjem stvoreni behu Jahai zmajeva koji uvahu mir
po vasceloj Alageziji hiljadama godina.
Onda i ljudi doplovie do Alagezije. A za njima i Urgali rogati. I Razaci
to po tami love i ljudskim se mesom goste.
Zatim mlad Jaha zmajeva Galbatoriks podie bunu protiv naroda
sopstvenoga. Taj je crnog zmaja ruikana zatoio, da bi potom i trinaest
drugih Jahaa ubedio da s njim pou. Njih trinaestoricu Krivokletnicima
nazvae.
Galbatoriks i Krivokletnici zbacie Jahae, spalie im grad na ostrvu
Vroengardu, te pobie sve zmajeve to njihovi ne bejahu, sauvavi samo
tri jajeta: jedno crveno, jedno plavo i jedno zeleno. A od svakoga zmaja od
kojeg su mogli izvadie srce svih srca, Eldunari, koje mo zmajevu i razum
zmajev uva.
I tako je Galbatoriks dve stotine i osamdeset leta nadmono vladao
meu ljudima. Krivokletnici pomree, ali ne i on, poto u njemu sada bee
snaga svih zmajeva, te se niko nije mogao ni nadati svrgnuu njegovom.
U osamdeset treoj godini Galbatoriksove vladavine, neki ovek mu
iz dvorca ukrade plavo zmajevo jaje. To je jaje predato na brigu i uvanje
onima to su se i dalje protiv Galbatoriksa borili, onima to behu znani
kao Vordeni.
Vilenjakinja Arja je nosila jaje svuda po vilajetu vordenskom i
vilenjakom u potrazi za ovekom ili vilenjakom pred kojim bi se jaje
izleglo. U tome im proe dvadeset pet godina.

12

Kristofer Paolini

Kada je Arja jednom do vilenjakog grada Osilona otputovala, nju i

njenu strau napade skupina Urgala. Meu Urgalima bee i Senka Durza:
vra zaposednut duhovima koje je sam sazvao da mu slue. Nakon smrti
Krivokletnika, on je postao najstraniji sluga Galbatoriksov. Urgali pobie
Arjinu strau, ali pre no to su je oni i Senka zatoili, Arji poe za rukom
da poalje jaje pomou arolija onome za kojeg se nadala da bi ga zatititi
mogao.
No njene arolije pooe naopako.
I tako se zbilo da Eragon, siroe od svega petnaest leta, pronae jaje u
gori zvanoj Kima. On jaje odnese na imanje na kojem je iveo sa ujakom
svojim Garouom i bratom jedinim Roranom. Jaje se pred Eragonom izleglo,
te je on sam zmaja odgajio, nadenuvi mu ime Safira.
Galbatoriks potom posla dva Razaka da pronau i vrate jaje, te oni
posekoe Garoua i Eragonov dom spalie. Galbatoriks je pre toga porobio
Razake, te ih samo aica meu ivima osta.
Eragon i Safira krenue da se osvete Razacima. S njima poe i pripoveda Brom, koji nekada i sam bejae Jahaem zmajeva, pre kraha njihovoga.
Upravo je Bromu vilenjakinja Arja onda kanila plavo jaje poslati.
Brom je Eragona dobrano poduio maevanju, arolijama i asti i
potenju. Eragonu je dao i Zarok, to nekada bee ma Morzana, prvog
i najmonijeg od Krivokletnik. No pri narednom susretu, Razaci ubie
Broma, a Eragon i Safira za dlaku im utekoe zahvaljujui mladom
Murtagu, sinu Morzanovom.
Tokom njihovog putovanja, Senka Durza je uspeo da zatoi Eragona u
gradu Dilidu. Eragonu poe za rukom da se oslobodi, i da pritom oslobodi
i Arju iz njene tamnice. Arja bee zatrovana i strano ranjena, te je Eragon,
Safira i Murtag odvedoe Vordenima, koji su iveli meu patuljcima u
Beor planinama.
Arju tamo iscelie, a Eragon dade svoj blagoslov kmekavoj bebi po
imenu Elva, blagoslovivi je da bude zatiena od svih nevolja. No Eragon
se tom prilikom loe izrazio, te je nehotice prokle, a njegova je kletva
pretvori u tit drugima protiv nevolja.
Nedugo potom, Galbatoriks posla golemu vojsku Urgala da napadne
patuljke i Vordene. U boju koji je usledio, Eragon ubi Senku Durzu.
Meutim, Durza je pritom ostavio Eragonu gorku ranu na leima, koja je
Eragona u strahovite bolove bacila i pored ini vordenskih iscelitelja.
U svem tom bolu, Eragon zau neki glas. A glas mu ree: Doi mi,
Eragone. Doi mi, jer ja odgovore imam na sva pitanja tvoja.
Tri dana kasnije, voa Vordena Aihad upade u zasedu, te ga ubie
Urgali pod vostvom dvaju vraeva blizanaca koji Vordene izdadoe
Galbatoriksu. Blizanci i Murtaga otee, te ga Galbatoriksu kriom odvedoe.

NASLEE

13

Meutim, Eragonu i svim Vordenima inilo se da je Murtag poginuo, te

Eragona spopade golema tuga.
Aihadova ki Nasuada potom posta predvodnica Vordena.
Iz Trondhima, prestonice patuljaka, Eragon, Safira i Arja otputovae
ka severnim umama Du Veldenvorden, u kojima su iveli vilenjaci. S
njima poe i patuljak Orik, neak Hrotgara, kralja patuljaka.
U Du Veldenvordenu, Eragon i Safira se sastae sa Oromisom i
Glejdrom, poslednjim nezatoenim Jahaem i njegovim zmajem, koji su
se skrivali itavo stolee, ekajui da predaju svoje znanje narednom
pokolenju Jahaa zmajeva. Eragon i Safira takoe sretoe kraljicu Islanzadi,
vilenjaku vladarku i majku Arjinu.
Dok su Oromis i Glejdr obuavali Eragona i Safiru, Galbatoriks posla
Razake i skupinu vojnika do Eragonovog rodnog sela Karvahola da zarobe
njegovog brata od ujaka Rorana. Meutim, Roran se na vreme sakri, te ga
oni ne bi ni pronali da ne bee zlehudog kasapina Slouna koji ubi jednog
od straara kako bi u selo pustio Razake da uhvate Rorana napreac.
Roranu poe za rukom da se oslobodi, no Razaci od njega otee Katrinu,
njegovu voljenu, koja bee Slounova ki. Roran je zatim uspeo da nagovori
seljane da pou s njim, te svi krenue na put kroz goru Kimu, pa niz
obale Alagezije, i onda juno ka zemlji Surdi, koja je jo bila nezavisna od
Galbatoriksove vlasti.
Eragonu je i dalje mnogo muke zadavala rana na leima. Meutim,
tokom Proslave zakletve u krvi, vilenjake svetkovine kojom oni slave saglasje izmeu Jahaa i zmajeva, ranu mu isceli utvarni zmaj kojeg vilenjaci
sazvae pri zavretku svetkovine. Utvara, pored toga, Eragonu dade i snagu i brzinu ravnu samim vilenjacima.
Eragon i Safira potom odletee u Surdu, kuda je Nasuada povela svoje
Vordene kako bi pokrenula napad na Galbatoriksovo Carstvo. Urgali
tamo stadoe na stranu Vordena, tvrdei da im je Galbatoriks umove
zamaglio i da mu se ele osvetiti. Meu Vordenima, Eragon ponovo srete
devojicu Elvu, koja je zbog njegovih ini izrasla neprirodnom brzinom.
Od kmekavog odojeta postala je devojica od tri ili etiri leta i nosila je u
oima zastraujui pogled, jer bee svesna boli svih ljudi oko sebe.
I tako se, nedaleko od surdskih granica, u tmini Ognjene ravnice,
Eragon, Safira i Vordeni upustie u krvav boj s Galbatoriksovom vojskom.
Na vrhuncu bitke, Roran i njegovi seljani pridruie se Vordenima s
patuljcima, koji se za njima spustie s Beor planina.
No tad se sa istoka pojavi prilika u blistav oklop odevena, jaui na svetlucavom crvenom zmaju, koja potom, sluei se inima, ubi kralja Hrotgara.
Eragon i Safira se uhvatie ukotac s Jahaem i njegovim crvenim
zmajem. Tu otkrie da je Jaha zapravo Murtag, koji sada neraskidivim

14

Kristofer Paolini

zakletvama bee vezan za Galbatoriksa. A zmaj se zvae Trn, drugi od tri

izlegla jajeta.
Murtag porazi Eragona i Safiru snagom Eldunarija koju mu Galbatoriks
dade. Meutim, Murtag je ipak dopustio Eragonu i Safiri da pobegnu
poto je i dalje gajio prijateljstvo prema Eragonu, ali i zato to su, kako
ree Eragonu, bili braa, sinovi Morzanove voljene ljube Selene.
Murtag potom od Eragona uze Zarok, ma njihovog oca, te se on i Trn
povukoe sa Ognjene ravnice sa ostatkom Galbatoriksovih snaga.
Pri okonanju boja, Eragon, Safira i Roran odletee ka Helgrindu, crnoj
kamenoj kuli koja je Razacima sluila kao skrovite. Tamo ubie jednog
Razaka i njegove pogane roditelje Letrblake, te iz Helgrinda oslobodie
Katrinu. Eragon u jednoj eliji pronae i Katrininog oca, slepog i napola
mrtvog.
Eragon je nameravao da ubije Slouna zbog njegove izdaje, ali ipak je
odbacio tu pomisao. Bacio je Slouna u dubok san, rekavi Roranu i Katrini
da je njen otac umro. Potom je zamolio Safiru da odnese Rorana i Katrinu
do Vordena dok on bude lovio poslednjeg Razaka.
Eragon je sam usmrtio i tog preostalog Razaka. Potom je odneo Slouna
iz Helgrinda. Nakon mnogo premiljanja, Eragon je otkrio Slounovo pravo
ime na drevnom jeziku, jeziku sile i arolija. Onesposobivi ga pomou
toga imena, Eragon je naterao kasapina da se zakune da nikada vie nee
videti svoju ker, a onda ga je poslao da nastavi ivot meu vilenjacima.
Meutim, Eragon mu ne ree da e vilenjaci povratiti kasapinu vid ukoliko
se bude pokajao zbog izdaje i ubistva.
Arja se sastala sa Eragonom na pola puta do Vordena, te se skupa
vratie, prevalivi neprijateljske zemlje peice.
Ponovo se obrevi meu Vordenima, Eragon otkri da kraljica Islanzadi
bee poslala dvanaest vilenjakih vraeva, predvoenih vilenjakom po
imenu Blodgarm, da zatite i njega i Safiru. Eragon je potom skinuo s male
Elve onoliko ini koliko je mogao, ali ona je ipak zadrala mo da osea bol
drugih ljudi, mada vie nije oseala nagon da ih spase muka.
Roran se oenio Katrinom, koja bee trudna, te se Eragon, prvi put u
mnogo godina, konano osetio srenim.
Ali onda Murtag, Trn i skupina Galbatoriksovih ljudi napadoe Vordene. Uz pomo vilenjaka, Eragon i Safira su ih odbili, ali Eragon i Murtag
nisu porazili jedan drugog. Bee to teka bitka, poto je Galbatoriks zaarao svoje vojnike tako da ne oseaju bol, pa su Vordeni pretrpeli mnogo
povreenih.
Nasuada je zatim poslala Eragona da predstavlja Vordene na izboru
novog kralja patuljaka. Eragonu bee mrsko da poe, poto je Safira morala
da ostane i da titi tabor Vordena. Ipak je otiao.

NASLEE

15

Roran je stupio u slubu Vordena, te se uzdigao u njihovim redovima,

pokazavi se kao vet ratnik i predvodnik ljudi.
Dok je Eragon bio kod patuljaka, njih sedmoro je pokualo da ga ubije.
Istragom je otkriveno da je klan Az Sweldn rak Anhin stajao iza napada.
Zasedanje plemenskog saveta ipak se nastavilo, te je Orik naposletku
izabran da nasledi svoga strica. Safira se pridruila Eragonu na krunisanju.
Tokom proglaenja, ispunila je svoje obeanje da e patuljcima popraviti
njihov voljeni zvezdani safir koji je polomila tokom Eragonove borbe sa
Senkom Durzom.
Eragon i Safira se onda vratie u Du Veldenvorden. Oromis je tamo
Eragonu otkrio istinu o njegovom poreklu: da zapravo nije Morzanov sin,
ve Bromov, mada on i Murtag imaju istu majku, Selenu. Oromis i Glejdr
takoe mu objasnie i sve o Eldunariju, kojeg zmaj svojom voljom moe
da izbaci iz sebe dok je jo iv, ali to mora da uini veoma paljivo, poto
onaj koji ga dobije moe da ga upotrebi kako bi upravljao zmajem od kojeg
je i potekao.
Boravei u umi, Eragon zakljui da mu je potreban ma kojim bi
zamenio Zarok. Prisetivi se saveta koji je onda dobio od makodlaka
Solembuma, tokom svojih putovanja s Bromom, Eragon otide do mudrog
drveta menoa u Du Veldenvordenu. Tamo se obratio drvetu, koje pristade
da mu da elik to mu bee ispod korenja u zamenu za neimenovanu cenu.
Vilenjaka kovaica Runon, koja je skovala sve maeve Jahaa, potom
se dala na posao sa Eragonom da bi napravili novo seivo za njega. Ma
bejae plav, te ga Eragon nazva Brisingr vatra. Ma bi planuo kad god
bi mu izgovorio ime.
Glejdr je potom svoje srce svih srca poverio Eragonu i Safiri, te oni
krenue nazad ka Vordenima, a Glejdr i Oromis su se pridruili svojim
sunarodnicima u napadu na severni deo Carstva.
Pri opsadi Feinstera, Eragon i Safira naioe na tri neprijateljska vraa,
od kojih jedan bee preoblien u Senku Varauga, kojeg je Arja usmrtila uz
Eragonovu pomo.
Oromis i Glejdr istovremeno su se borili protiv Murtaga i Trna.
Galbatoriks je uspeo da zae u Murtagov um i da ga prisvoji. Povlaei
Murtagovu ruku, Galbatoriks je pokosio Oromisa, te i Trn ubi Glejdra.
Mada Vordeni izaoe kao pobednici iz boja kod Feinstera, Eragon i
Safira behu tuni zbog pogibije svoga uitelja Oromisa. No Vordene to
nije zaustavilo, ve su nastavili pohod na Carstvo, zaavi jo dublje
ka prestonici Urubejnu, stonom gradu Galbatoriksa, koji bee gord,
samouveren i nadmen, dian zbog snage zmajeva.

NASLEE

U NAJEZDI

maj Safira zagrme, obeshrabrivi vojnike pred sobom.

Za mnom!, viknu Eragon. Podigao je Brisingr visoko iznad glave
kako bi ga svi videli. Plavi ma jarko blesnu presijavajui se onako
blistav spram zida od crnih oblaka koji poee da se nagomilavaju na
zapadu. U slavu Vordena!
Jedna strela proita pokraj njega, ali on se nije obazirao.
Ratnici okupljeni u podnoju gomile obruenog kamena na kojoj su Eragon
i Safira stajali odgovorie mu slonim i glasnim uzvikom: U slavu Vordena!
Maui sopstvenim orujem, svi nagrnue napred, penjui se po poruenim
kamenim ploama.
Eragon je okrenuo lea svojim ljudima. S druge strane ruevina prualo se
prostrano unutranje dvorite. Dvestotinak carskih vojnika stajalo je nabijeno
unutra. Iza njih se uzdizala visoka crna tvrava sa uzanim procepima umesto
prozora i s nekoliko kockastih kula, a u gornjim odajama povie njih videla
se upaljena lampa. Eragon je znao da se negde u tvravi nalazi gospodar
Bradburn, naelnik Belatone grada oko kojeg su se Vordeni borili ve
nekoliko mukotrpnih asova.
Uz ratni pokli, Eragon poskoi s ruevina pravo ka vojnicima. Ljudi
odmah ustuknue, mada su i dalje drali koplja i dilite uperene ka rupi koju
je Safira probila u spoljnim bedemima zamka.
Eragon je izvrnuo lanak pri padu, te se sruio na koleno doekavi se
desnom rukom.
Jedan vojnik je iskoristio priliku da izleti iz stroja i isturi koplje ka
Eragonovom ogoljenom grlu.
Eragon odbi njegov napad tako to trgnu zglobom i zamahnu Brisingrom
bre nego to bi to bilo koje ljudsko ili vilenjako bie moglo ispratiti. Vojniku
se lice ispuni strahom im je uvideo svoju greku. Pokuao je da pobegne, ali
Eragon je, pre nego to se on pomerio i nekoliko pedalja, nagrnuo napred da
bi ga posekao po stomaku.
Uz snop plavo-utog plamena koji joj pokulja kroz eljusti, Safira je
uskoila u dvorite za Eragonom. unuo je stegnuvi noge im je ona dotakla
poploano tlo. itavo se dvorite zatreslo od silnog udara. Mnogobrojni
komadii stakla koji su sainjavali aren mozaik u prednjem delu tvrave
poispadae te poletee uvis vrtei se u vazduhu poput novia na dobou. Na
jednom od gornjih prozora zatandrkae kapci.

20

Kristofer Paolini

Vilenjakinja Arja pojavila se za Safirom. Duga crna kosa zalepra joj oko
okastog lica im je poskoila s gomile obruenog kamenja. Pruge isprskane
krvlju iarale su joj ruke i vrat, kao i seivo njenog maa. Spustila se uz gotovo
neujan bat konih izama na kamenu.
Njena je pojava ohrabrila Eragona. Ni sa kim se ne bi borio rame uz rame
radije nego s njom i Safirom. Po njegovom miljenju, ona je bila savren
saborac.
Uputio joj je hitar osmejak, koji mu je ona uzvratila radosnog ali zategnutog
lica. Njeno uzdrano ponaanje nestajalo je u boju, zamenjeno otvorenou
koju je u drugim prilikama retko iskazivala.
Eragon se sagnu iza tita kad se talas plave vatre pojavi izmeu njih
dvoje. Preko ruba kacige, gledao je kako Safira zapljuskuje uurene vojnike
bujicom plamena koji zatitra oko njih, ne nanosei im ozlede.
Red strelaca na grudobranima tvrave odape plotun strela ka Safiri. Vrelina
iznad nje bee tolika da je aka strela planula u vazduhu pretvorivi se u pepeo.
ini koje je Eragon postavio oko Safire odbie ostale. Jedna od zalutalih strela
odbi se o Eragonov tit uz potmuo udarac, ostavljajui ulubljenje za sobom.
Jezici vatre odjednom okruie tri vojnika, te ih toliko hitro ubie da nisu
imali vremena ni da vrisnu. Ostali se vojnici zbie u sreditu tog pakla isturivi
otrice kopalja i dilita na kojima zatitrae odblesci jarkoplavog plamena.
Ali koliko god da se trudila, Safira nije uspela ni da oprlji preivele vojnike.
Naposletku je odustala, odluno zatvorivi eljusti. Nestanak vatre je ostavio
dvorite u neuvenom muku.
Eragonu je, kao i nekoliko puta ranije, sinulo da je taj koji je postavio zatitu nad vojnicima izvesno vet i moan arobnjak. Da nije Murtag?, zapitao se. Ako jeste, zato onda on i Trn nisu tu da brane Belatonu?
Zar Galbatoriksu nije stalo do toga da zadri upravu nad svojim gradovima?
Potravi napred, Eragon je jednim zamahom Brisingrom otfikario vrhove
bar desetak kopalja, jednako lako kao to je njeo klasje jema kada je bio
mlai. Posekao je i najblieg vojnika po prsima, zasekavi mu verinjau kao
da je bluza od najtanje tkanine. Kroz nju odmah iknu krv. Eragon potom
ubode i narednog vojnika u stroju, istovremeno tresnuvi vojnika s leve strane
titom kako bi ga odgurnuo na njegova tri druga koji popadae jedan preko
drugog.
Eragonu se inilo da vojnici uzvraaju veoma usporeno i nespretno dok se
lagano provlaio kroz njihove redove kosei ih bez milosti. Safira se ubacila
u okraj s njegove leve strane, bacajui vojnike uvis golemim kandama,
ibajui ih bodljikavim repom, grizui ih i ubijajui odmahivanjem glave, dok
je, s njegove desne strane, Arja svakim pokretom, poput munje, donosila smrt
jo jednom carskom posluniku. Kada se naglo okrenuo kako bi izbegao dva

NASLEE

21

koplja, Eragon je u blizini video i krznatog vilenjaka Blodgarma s jo jedanaest

vilenjaka iji je zadatak bio da tite njega i Safiru.
Dalje u pozadini, Vordeni pokuljae u dvorite kroz rupu u spoljnom
bedemu zamka, ali uzdravali su se od napada: bilo je isuvie opasno nai se
blizu Safire. Ni njoj, ni Eragonu, ni vilenjacima nije bila potrebna pomo pri
odstranjivanju vojnika.
Eragon i Safira ubrzo su se razdvojili u bici koja ih je odnela na suprotne
strane dvorita. Ali Eragona to nije zabrinulo. I bez zatitnih ini, Safira je bila
i vie nego sposobna da sama odbrani veliku skupinu od dvadeset ili trideset
ljudi.
Neije se koplje odbi o Eragonov tit, ostavivi mu modricu na ramenu.
Naglo se okrenuo ka onome koji ga je izbacio, nekom krupnom oveku sa
oiljkom kojem su nedostajali donji zubi, te potra k njemu. ovek bre-bolje
poe da izvlai bode iz pojasa. Eragon se izvio u poslednjem trenutku, zgrio
ruke i grudi, te se nabio onim povreenim ramenom o ovekovu grudnu kost.
Silina udarca zanela je vojnika nekoliko metara unazad, te on pade drei
se rukama za srce.
A onda se na njih stutila kia strela sa crnim perima, pokosivi ili ranivi
mnogo vojnika. Eragon se sakrio od tog naleta pokrivi se titom, iako je bio
siguran da e ga njegove ini zatititi. Ali nema vajde od nemara: nikada se ne
zna kada e neki neprijateljski vra izbaciti zamaijanu strelu koja bi mogla
da mu probije zatitne ini.
Eragonove se usne izvie u gorak osmeh. Strelci s vrha zamka shvatili su
da im jedina nada lei u smrti Eragona i vilenjaka, ma koliko svojih morali
usput da rtvuju.
Zakasnili ste, pomisli Eragon, zadovoljan. Trebalo je da napustite carske
redove dok ste jo imali priliku.
Nalet strela s neba pruio mu je priliku da naas predahne, koju je rado
prihvatio. Napad na grad poveden je u praskozorje, a on i Safira su bili na elu
sve vreme.
im su strele prestale da padaju, Eragon je prebacio Brisingr u levu ruku,
pa je podigao jedno od vojnikih kopalja i zavrljaio ga ka strelcima desetak
metara iznad sebe. Eragon je i ranije otkrio da je teko izbaciti koplje bez
prethodnog uvebavanja. Stoga se i nije iznenadio kad je promaio oveka
kojeg je ciljao, ali jeste ga iznenadilo to to je promaio itav red strelaca na
grudobranima. Koplje je samo preletelo preko njih, te tresnulo o zid iznad
njih. Strelci stadoe da mu se smeju i da mu se podsmevaju, pokazujui mu
nedoline stvari rukama.
Hitar pokret na samom rubu vidokruga privukao je Eragonovu panju.
Podigao je pogled ba kad je Arja izbacila sopstveno koplje ka strelcima: zabilo
se u dvojicu koja su stajala jedan pokraj drugog. Arja je potom uperila svoj ma

22

Kristofer Paolini

ka ljudima, te ree: Brisingr! Koplje planu smaragdnozelenim plamenom.

Strelci se pognue iza spaljenih leeva, te svi pobegoe od grudobrana
sjurivi se kroz vrata koja su vodila ka gornjim delovima zamka.
Nije pravedno, ree Eragon. Ja ne mogu da upotrebim tu aroliju a da mi
ma ne bukne poput logorske vatre.
Arja se zagleda u njega blago eretskim pogledom.
Borbe su se nastavile jo nekoliko minuta, a onda se preostali vojnici ili
predadoe, ili pokuae da uteknu.
Eragon je petorici ljudi ispred sebe dopustio da pobegnu: znao je da nee
stii daleko. Nakon to je na brzinu pregledao tela koja su leala razbacana
oko njega kako bi proverio da li su svi zaista mrtvi, bacio je pogled preko
dvorita. Neki od Vordena otvorili su kapije na spoljnim bedemima kako bi
uneli bojnog ovna kroz ulicu koja je vodila ka zamku. Ostali su se u labavom
stroju okupili ispred vrata tvrave, spremni da uu u zamak i da se suoe s
vojnicima unutra. Meu njima je stajao i Eragonov brat Roran, pokazujui oko
sebe maljem od kojeg se nikada nije odvajao dok je izdavao nareenja odredu
pod svojom upravom. Na samom kraju dvorita, Safira se nadvila nad leeve
svojih rtava koje behu raskidane na froncle. Kapi krvi orosie njene blistave
krljuti, crvene spram plave boje njenog tela. Zabacila je bodljikavu glavu i
pobedniki riknula, nadjaavi tutnjavu u gradu silinom svoga urlika.
A onda, odnekud iz zamka, Eragon zau zveket lanaca i zupanika
propraen kripom tekih drvenih greda koje je neko stao da povlai unazad.
Taj je zvuk svima prikovao poglede za vrata tvrave.
Uz tup prasak, vrata se razdvojie i otvorie. Gust oblak dima od upaljenih
baklji pokulja napolje, terajui najblie Vordene da se zakalju i pokriju lica.
Odnekud iz dubine tame, zau se dobovanje gvozdenih potkovica po kamenu,
a onda konj i njegov jaha izletee iz sveg tog dima. Konjanik je u levoj ruci
drao neto za ta je Eragon isprva pomislio da je obino koplje, ali ubrzo je
zapazio da je napravljeno od neobinog zelenog materijala i da ima nazubljen
iljak iskovan u nepoznatom obliku. Blag odsjaj je okruivao vrh koplja,
odajui prisustvo arolije neprirodnim odbleskom.
Konjanik zategnu uzde i okrenu konja ka Safiri, koja poe da se propinje
na zadnje noge, spremajui se da mu nanese zastraujui, smrtonosni udarac
prednjom desnom kandom.
Eragona obuzee brige. Konjanik bee isuvie samouveren, a koplje isuvie
drugaije, nekako previe sablasno. Mada bi zatitne ini trebalo da je zatite,
Eragon je bio siguran da se Safira nala u kobnoj opasnosti.
Neu stii do nje na vreme, shvatio je. Usmerio je um ka jahau, ali taj
ovek je bio toliko usredsreen na svoj zadatak da nije ni zapazio Eragonovo
prisustvo, a njegova nepokolebljiva odlunost spreavala je Eragona da uini
bilo ta do da mu tek ovla zaviri u svest. Povukavi se u sebe, Eragon je

NASLEE

23

u umu preao nekoliko rei iz drevnog jezika kako bi sastavio jednostavne

ini kojima e tog bojnog paripa zaustaviti u galopu. Bee to oajniki in
poto Eragon nije znao da li je i sam jaha arobnjak, ni da li je preduzeo
mere predostronosti protiv napada arolijama; no nije mogao samo da stoji
besposlen dok je Safirin ivot u opasnosti.
Eragon ispuni plua vazduhom. Pokuao je da se podseti izgovora nekoliko
tekih glasova drevnog jezika. Onda je zinuo kako bi izgovorio aroliju.
Mada je bio brz, vilenjaci behu bri. Pre nego to je stigao da izusti i jednu
jedinu re, iza njega se zau potmulo bajanje prepletenih glasova koji stvorie
nepovezanu, uznemirujuu melodiju.
Me..., uspeo je da izgovori, ali potom se vilenjaka arolija obistinila.
Mozaik ispred konja odjednom se uzdrmao i pomerio, te komadii stakla
potekoe nanie poput vode. U tlu se otvori golema pukotina poput zjapeeg
bezdana. Glasno zanjitavi, konj niice pade u rupu slomivi obe prednje
noge.
Dok su konj i jaha padali, ovek u sedlu je povukao ruku unazad kako bi
zabacio svoje blistavo koplje prema Safiri.
Safira nije mogla da utekne. Nije mogla da ga izbegne. Stoga je zamahnula
apom ka dilitu u nadi da e ga oboriti u stranu. Promaila je, i to za svega
nekoliko centimetara, te Eragon uasnuto vide kako joj koplje za itav metar
ili i vie uranja u grudi tik ispod kljune kosti.
Od ustreptalog gneva, Eragonu pade mrak na oi. Posegnuo je za svom
energijom u sebi u telu, u safirima na jabuci svoga maa, u dvanaest
dijamanata skrivenih u pojasu Belota Mudrog to mu bee obavijen oko struka
i u onim golemim zalihama u Arenu, vilenjakom prstenu koji mu je krasio
desnu aku. Spremao se da razori konjanika, ne hajui za opasnost.
No Eragon je morao da se zaustavi kada se odjednom pojavio Blodgarm,
preskoivi preko Safirine prednje leve noge. Vilenjak se obreo na konjaniku poput pantera koji kidie na jelena, te je oborio oveka na bok. Divljaki iskrenuvi glavu, Blodgarm raskida oveku grlo dugakim belim zubima.
Vrisak neobuzdanog oaja razlee se s prozora visoko iznad otvorenog
ulaza u tvravu, propraen vatrenim praskom od kog se iz unutranjosti
zgrade razletee kameni blokovi koji sletee pravo meu okupljene Vordene
lomei im udove i trupove kao da su suve granice.
Eragon je zanemario to kamenje koje je zasulo dvorite, te potra ka Safiri
i ne primeujui da su Arja i njegovi straari krenuli za njim. Ostali vilenjaci,
koji su se nalazili mnogo blie, ve se okupie oko nje, zagledajui koplje koje
joj je tralo iz grudi.
Koliko je loe?, upita Eragon, isuvie uznemiren da bi dovrio
reenicu. eleo je da se obrati Safiri mislima, ali poto je postojala opasnost

24

Kristofer Paolini

da su neprijateljski vraevi blizu, nije se usuivao da joj otvara svoju svest

kako mu neprijateljske uhode ne bi proitale misli ili preuzele upravljanje
njegovim telom.
Nakon naizgled beskrajne stanke, vilenjak Virden ree: Moe zahvaliti
sudbi, Senkoubico: koplje je promailo sve vee vene i arterije u vratu.
Pogodilo joj je samo mii, a mii se da izleiti.
Moe li da ga ukloni? Da nije zamaijano inima koje bi spreile da
ga...
Postaraemo se za to, Senkoubico.
Ozbiljni poput svetenika oko oltara, svi vilenjaci osim Blodgarma spustie
dlanove na Safirine grudi te zapojae tiho kao kad vetar uti kroz vrbik.
Zapojali su o toplini i rastu, zapojali o miiima i tetivama i protoku krvi,
i o drugim stvarima tajnovitim. Uz golem napor i naprezanje, Safira se nije
micala sa svog mesta tokom njihovog bajanja, iako su joj grevi tresli telo u
razmacima od nekoliko sekundi. Potoi krvi potee joj niz grudi oko koplja
zabodenog u nju.
Kada mu je Blodgarm priao, Eragon mu je uputio hitar pogled. Krzno na
bradi i vratu bilo mu je umrljano krvlju, potamnivi ga od tamnoplave u crnu
boju.
ta to bi?, upita ga Eragon, pokazujui na plamenove koji su jo tinjali na
prozoru iznad dvorita.
Blodgarm se obliznu iskezivi maje onjake, a onda mu odgovori: Pre
no to je vojnik umro, uspeo sam da uem u njegov um, a kroz njega i u um
arobnjaka koji mu je pomagao.
Ubio si arobnjaka?
U neku ruku jesam: naterao sam ga da se sam ubije. Inae ne poteem za
dramatinim potezima, ali sada su me ba... nasekirali.
Eragon krenu napred, ali se zaustavi im Safira izbaci dug, potmuo vapaj
jer je koplje, mada ga niko nije ni taknuo, poelo da joj klizi iz grudi. Ona
zatrepta i poe da dahe i breke dok joj je poslednjih desetak centimetara
izlazilo iz tela. Bodljikav iljak, uz onaj blagi oblai smaragdne svetlosti, pade
na tlo odskoivi o kamene ploe uz zvuk koji je vie podseao na lomljenje
grnarije nego na zveckanje metala.
Kada su vilenjaci prestali da poju i kad su sklonili ruke sa Safire,
Eragon potra ka njoj da joj pomiluje vrat. Hteo je da je utei, da joj kae
koliko se uplaio, da spoji svoju svest s njenom. No zadovoljio se samo
jednim pogledom u njeno blistavo plavo oko i pitanjem: Jesi li dobro?
Te mu se rei uinie beznaajnima u poreenju s dubinom njegovih oseanja.
Safira mu odgovori treptajem oka, a onda pognu glavu da bi mu pomazila
lice neno izbacivi malo toplog vazduha kroz nozdrve.

NASLEE

25

Eragon se nasmei. Onda se okrenu ka vilenjacima, te im ree: Eka elrun

ono, lfya, wiol frn thornessa. Zahvalio im je na pomoi na drevnom jeziku.
Vilenjaci koji su uestvovali u isceljenju, ukljuujui i Arju, naklonie mu se i
obrnue desnu ruku po sredini grudi iskazujui mu potovanje prema svojim
obiajima. Eragon je zapazio da je vie od polovine vilenjaka koji su imali
zadatak da uvaju njega i Safiru bledo, slabo i onemoalo.
Povucite se i malo se odmorite, rekao im je. Nastradaete ako ostanete
uz nas. Idite, to vam je nareenje!
Mada je Eragon bio siguran da im je mrsko da odu, sedam vilenjaka mu
odgovori: Kako ti eli, Senkoubico. Potom se povukoe iz dvorita, preavi
preko leeva i ruevina. Delovali su plemenito i uzvieno ak i na rubu
izdrljivosti.
Eragon je priao Arji i Blodgarmu, koji su prouavali ono koplje sa udnim
izrazima na licima, kao da nisu sigurni kako bi trebalo da se postave. Eragon
unu pokraj njih, pazei da nijednim delom tela ne dodirne to oruje.
Zagledao se u prefinjene linije urezane u podnoju iljka, linije koje su mu
se inile poznatim mada nije bio siguran zbog ega, u zelenkasto dralje koje
nije bilo sazdano ni od drveta ni od metala, pa ponovo u onaj odblesak koji
ga je podsetio na besplamne lampe koje su vilenjaci i patuljci koristili da bi
osvetlili svoje dvorane.
To je Galbatoriksov runi rad, zar ne?, upita ih Eragon. Moda je odluio
da ubije Safiru i mene umesto da nas zarobi. Moda je poverovao da smo mu
zaista postali pretnja.
Blodgarm se osmehnu s nelagodom: Ne bih ja zamajavao sebe takvim
matarijama, Senkoubico. Mi Galbatoriksu predstavljamo tek malenu
smetnju. Ako bi zaista poeleo da ubije tebe ili bilo koga od nas, trebalo bi
samo da doleti iz Urubejna i da se suoi s nama, a mi bismo pali pred njim
poput suvog lia pred meavom. On u sebi nosi snagu zmajeva, i njegovu
mo niko ne moe da izdri. Osim toga, Galbatoriks ne menja miljenje lako.
Jeste on lud, ali je i prepreden i odluan, povrh svega. Ako poeli da te
zatoi, proganjae te do izbezumljenosti i nita ga nee zaustaviti, osim moda
nagona za preivljavanjem.
Ovo ionako nije Galbatoriksov runi rad, ve na, ree Arja.
Eragon se namrti: Na? Ovo nisu napravili Vordeni.
Nisu Vordeni, ve neki od vilenjaka.
Ali..., zastao je, pokuavajui da nae razumno objanjenje, ali nijedan
vilenjak ne bi pristao da radi za Galbatoriksa. Radije bi pomrli nego da
Galbatoriks nema veze sa ovim, a ak i da ima, teko da bi on dao retko i
mono oruje oveku koji nije uspeo bolje da ga sauva. Od sveg ratnog orua
razbacanog po vasceloj Alageziji, ovo je poslednje koje bi Galbatoriks hteo da
imamo.

26

Kristofer Paolini

Zato?
Blago predui dubokim, raskonim glasom, Blodgarm ree: E moj Eragone
Senkoubico zato to ti je ovo Dautdert.
A ime mu je Niernen Orhideja, ree Arja. Pokazala mu je linije urezane
u iljak, linije za koje je Eragon tek tada shvatio da predstavljaju stilizovane
glifove jedinstvenog vilenjakog pisma krivudave, prepletene oblike koji se
zavravaju izduenim, trnolikim ispupenjima.
Dautdert? Poto ga i Arja i Blodgarm pogledae s nevericom, Eragon
slegnu ramenima, postien svojim neznanjem. Uvek ga je jedilo to to
vilenjaci tokom odrastanja uivaju u viedecenijskom uenju s najboljim
uenjacima svog naroda, dok njega njegov ujka Garou nije nauio ak ni
abecedi, smatrajui to nevanim. U Elesmeri nisam imao mnogo prilika za
itanje. ta je to? Da nije iskovan tokom kraha Jahaa, kako bi bio upotrebljen
protiv Galbatoriksa i Krivokletnika?
Blodgarm odmahnu glavom: Niernen je mnogo, mnogo stariji.
Dautderti su, ree Arja, stvoreni iz straha i mrnje koja je obeleila
poslednje godine naega rata sa zmajevima. Nai ih najvetiji kovai i vraevi
skovae od materijala koji nama vie nisu jasni, ispunivi ih maijama ijih se
rei vie ne seamo, te ih nazvae, njih dvanaest, imenima najlepih cvetova,
to je jedan od najgadnijih spojeva svih vremena poto smo ih napravili s
jednim jedinim ciljem na umu: da njima pobijemo zmajeve.
Eragona obuze gaenje kada se zagleda u blistavo koplje. I jeste li?
Oni koji behu prisutni vele da je krv zmajeva pljutala s neba poput letnje
kie.
Safira glasno i otro zasikta.
Eragon je na tren pogleda, krajikom oka primetivi da Vordeni i dalje dre
poloaj pred tvravom ekajui da on i Safira preuzmu vostvo u napadu.
Verovalo se da su svi Dautderti uniteni ili da su bespovratno nestali, ree
Blodgarm. Oito je da smo pogreili. Niernen je sigurno zavrio u rukama
porodice Valdgrejv, koja ga je izvesno skrivala tu, u Belatoni. Pretpostavljam
da je, po naem upadu kroz bedeme, gospodar Bradburn izgubio hrabrost, pa
je zapovedio da mu iznesu Niernen iz orunice kako bi pokuao da zaustavi
tebe i Safiru. A Galbatoriks e zasigurno biti van sebe od besa ako sazna da je
Bradburn pokuao da te ubije.
Mada je bio svestan da bi morali da poure, Eragon nije mogao da krene od
znatielje. Bio to Dautdert ili ne, ti meni jo nisi objasnio zato Galbatoriks
ne bi eleo da ga imamo. Pokazao je na koplje. ta Niernen ini opasnijim
od onog koplja tamo ili ak i od Brisi... obuzdao se pre nego to je izgovorio
puno ime ili od mog maa?
Arja mu je pruila odgovor: Ne moe ga slomiti na obian nain, vatra
mu nita ne moe i gotovo je sasvim otporan na arolije, kao to si i sam video.

NASLEE

27

Dautderti su osmiljeni tako da na njih ne utie nijedna zmajeva arolija i

tako da tite onog ko ih koristi od njih to je velika stvar s obzirom na snagu,
sloenost i nepredvidivu prirodu zmajevih arolija. Sasvim je mogue da je
Galbatoriks obavio i sebe i ruikana s vie zatitnih ini od bilo koga drugog u
Alageziji, ali takoe je mogue da bi Niernen mogao da se probije kroz njegove
odbrane kao da ne postoje.
Eragon je razumeo ta je htela da kae, te ga ispuni ushienje: Moramo
da...
Ali presee ga neka cika.
Zvuk je zaliio na probadanje, seenje, drhtanje, kao kada metal zagrebe
kamen. Eragon zakrguta zubima, te pokri ui rukama. Iskezivi se, okrenuo
se u pokuaju da pronae izvor te buke. Safira je zabacila glavu, a on je ak i
u toj jeci uo njeno uznemireno stenjanje.
Eragon je preao pogledom po dvoritu ak dva puta pre nego to je zapazio
blag oblak praine to se podigao uza zid tvrave kroz pukotinu iroku jedan
lakat, koja se pojavila ispod ogaravljenog i delom unitenog prozora iza kog
je Blodgarm usmrtio onog arobnjaka. Kako se cika pojaavala, Eragon se
odvaio da odigne jednu ruku sa uva kako bi pokazao ka toj pukotini.
Onamo!, doviknuo je Arji, koja mu klimnu. Ponovo je vratio ruku na uvo.
A onda taj zvuk utihnu bez ikakvog uvoda i najave.
Eragon je saekao trenutak-dva, a onda je lagano spustio ruke, prvi put
poelevi da nema toliko istanan sluh.
im je on to uinio, pukotina se naglo proirila dostigavi irinu veu od
metra, te je poela da se iri niz zid tvrave. Poput munje, pukotina poe
da mrvi i razbija kamen iznad ulaza u zamak, zasipajui tlo ljunkom. itav
zamak zabruja te, od oteenog prozora sve do polomljenog kamena, prednji
deo tvrave poe da pada napred.
Beite!, viknu Eragon Vordenima, mada ljudi ve behu poeli da tre na
obe strane dvorita u oajnikom pokuaju da se odmaknu od klimavog zida.
Eragon naini korak napred napevi sve miie u telu, te poe da trai Rorana
u masi ratnika.
Konano ga ugleda zarobljenog u poslednjoj skupini ljudi pokraj vrata,
kako izbezumljeno vie na njih; rei su mu se gubile u silnom komeanju.
Onda se zid pomerio i nagnuo za nekoliko centimetara, jo se vie odvojivi
od ostatka tvrave, te je zasuo Rorana kamenjem. Ostavi bez ravnotee, bio
je primoran da se zatetura pod dovratak.
Kada se uspravio, njegov se pogled susreo sa Eragonovim, te mu Eragon
u oima ugleda strah i beznae, za kojima usledi pomirenost Roran kao da
je znao da, ma koliko brzo potrao, nikada ne bi na vreme stigao na sigurno.
Kiseo osmeh se pojavi na Roranovim usnama.
Potom zid pade.

U RUEVINAMA

e!, viknu Eragon kada se zid tvrave obrui uz grmljavinu,

zakopavi Rorana i jo petoro ljudi ispod gomile kamenja
visoke gotovo sedam metara i prekrivi itavo dvorite crnim
oblakom praine.
Vaetna, nekako je izustio mahnuvi rukom. Uz zvuk nalik na utanje
svile, gusta siva praina se razila ostavljajui dvorite isto po sredini.
Zabrinut za Rorana, Eragon gotovo nije ni opazio koliko mu je snage ta
arolija izvukla.
Ne, ne, ne, ne, promrmlja Eragon. Ne moe on da umre. Ne moe,
ne moe, ne moe... Kao da e se ponavljanjem sve to obistiniti, Eragon je
nastavio da ponavlja tu frazu u mislima. Ali pri svakom ponavljanju, ona je
sve manje predstavljala injenicu a sve vie molitvu.
Arja i ostali vordenski ratnici stajali su pred njim kaljui i trljajui oi
dlanovima. Mnogi su se pognuli kao da oekuju nekakav nalet, a ostali
su zurili u prednji deo razruene tvrave. Ruevine su se rasule nasred
dvorita, sakrivi mozaik. Dve i po odaje na drugom spratu tvrave i jedna
na treem ona u kojoj je onaj arobnjak umro nasilnom smru sada su
stajale ogoljene. Odaje i nametaj su se doimali prilino prljavim i otrcanim
pod punom dnevnom svetlou. Unutar njih, nekoliko vojnika naoruanih
strelometima jurnulo je od ponora pokraj kojeg su se odjednom zatekli.
Laktajui se i gurajui se, pojurili su kroz vrata u dnu odaja, te nestadoe u
dubini tvrave.
Eragon je pokuao da odmeri masu jedne gromade na gomili obruenog
kamenja: sigurno je bila teka nekoliko stotina kilograma. Bio je siguran da bi
on, Safira i vilenjaci, ako bi udruili snage, podigli kamenje arolijama, ali i
da bi od silnog naprezanja ostali slabi i ranjivi. Osim toga, izgubili bi previe
vremena. Eragon se na tren setio Glejdra zlatni zmaj je bio i vie nego
dovoljno snaan da odjednom podigne itavu gomilu, ali vreme je sada bilo
pree, a trebalo bi im mnogo vremena da povrate Glejdrov Eldunari. Eragon
je ionako znao da moda ne bi ubedio Glejdra ni da ga saslua, a kamoli da
im pomogne da spasu Rorana i ostale ljude.
Eragon je potom zamislio Rorana onakvim kakvog ga je video pre odrona,
pre nego to ga je praina sklonila s vidika, dok je stajao ispod dovratka na
ulazu u tvravu, te je shvatio ta mu je initi.
Safira, pomozi im!, viknu Eragon odbacivi tit u stranu, te potra
napred.

NASLEE

29

Iza sebe je zauo Arju kako govori neto na drevnom jeziku, kratku frazu
koja je vrlo lako mogla biti i: Sakrij ovo! Potom ga je sustigla trei s maem
u ruci, spremna za borbu.
Kada je stigao do podnoja obruenog kamenja, Eragon je poskoio najvie
to je mogao. Spustio se jednom nogom na iskoenu kamenu plou, a onda
je ponovo poskoio, poskakujui s jedne take na drugu poput gorske koze
koja se penje uza zid neke klisure. Nije eleo da pomeri ploe, ali pentranje
uz gomilu kamenja predstavljalo je najbri nain da stigne do svog odredita.
Poslednjim skokom, Eragon preskoi rub drugog sprata, te potra na drugi
kraj odaje. Gurnuo je vrata pred sobom toliko silno da je polomio rezu i arke
i odbacio vrata pravo na suprotni zid hodnika, usput razbivi teke hrastove
daske.
Eragon se sjurio niz hodnik. I njemu samom njegovi koraci i disanje
zazvuae udnovato prigueno, kao da su mu ui pune vode.
Usporio je kada se pribliio nekim otvorenim vratima. Kroz njih se videla
radna soba, a u njoj petorica naoruanih ljudi koji su pokazivali neto na
karti raspravljajui se. Nijedan od njih nije primetio Eragona.
Nastavio je da tri.
Pourio je iza oka, gde je naleteo na nekog vojnika koji je iao u
suprotnom smeru. Eragonu pred oima zatitra crveno-uti odblesak kada je
elom udario o rub ovekovog tita. Uhvatio se za oveka, te se njih dvojica
zateturae levo-desno po hodniku, poput dva pijanca.
Vojnik opsova, pokuavajui da povrati ravnoteu. ta je s tobom, prokletnie jedan?, ree, a onda ugleda Eragonovo lice te mu se oi razrogaie.
Pa ti si onaj!
Eragon stegnu desnu aku i tresnu oveka u stomak tik ispod grudnog
koa. ovek polete od udarca, te mlatnu glavom o tavanicu. Taj sam, saglasi
se Eragon kada ovek beivotno pade na pod.
Eragon je nastavio niz hodnik. inilo mu se da mu ve ubrzano bilo
dvostruko bre udara otkako je uao u tvravu: imao je oseaj da e mu srce
iskoiti iz grudi.
Gde li je?, pomislio je usplahireno, zavirivi kroz jo jedna vrata, iza kojih
ponovo nije video nita sem prazne odaje.
Naposletku je, pri kraju skuenog bonog hodnika, ugledao krivudavo
stepenite. Prelazio je po pet stepenika odjednom, ne marei za sopstvenu
bezbednost dok se sputao prema prvom spratu. Zastao je samo jednom kako
bi nekog prepadnutog strelca odgurnuo s puta.
Popeo se na vrh stepenita i naao se u odaji visokog svoda nalik na
katedralu u Dras Leoni. Naglo se osvrnuo oko sebe da bi na brzinu sve
pogledao: titovi, oruje i crveni barjaci visili su okaeni po zidovima,
tik ispod tavanice stajali su uzani prozori, bilo je baklji nataknutih u dr-

30

Kristofer Paolini

ae od kovanog gvoa, praznih ognjita, dugakih crnih stolova poreanih sa obe strane dvorane, a na uzdignutom delu u elu odaje neki je
bradat mukarac u odori stajao ispred stolice s visokim naslonom. Eragon
se naao u glavnoj dvorani zamka. S desne strane, izmeu njega i vrata koja su vodila ka ulazu u tvravu, nalazio se odred od pedeset ili vie
vojnika. Zlatni konac u njihovim tunikama blesnu kada se iznenaeno
okrenue.
Ubijte ga!, naredi im ovek u odori, zazvuavi vie preplaeno nego
zapovedniki. Ko ga ubije, dobija treinu moga blaga! Dajem obeanje!
Eragon oseti strahovito razoaranje zbog toga to ga neko opet zaustavlja.
Istrgao je ma iz kanija, podigao ga iznad glave i viknuo:
Brisingr!
Uz kovitlac vazduha, plavi plamenovi poput vresa obavie seivo nalik
na auru, pruajui se sve do vrha. Vrelina vatre zagreja Eragonovu aku,
ruku i obraz.
Onda je spustio pogled ka vojnicima. Hajde!, zaurlao je.
Vojnici su jo koji trenutak oklevali, a onda se okrenue i pobegoe.
Eragon potra napred, ne obraajui panju na zaostale usplahirene
vojnike koji mu behu nadohvat plamenog maa. Jedan zape te pade pred
njim, ali Eragon ga preskoi ne dotiui mu ak ni elenku na kacigi.
Nalet vazduha koji je Eragon izazvao svojim skokom zahvatio je plamenove
na seivu, te ih je razvukao i iza maa poput grive konja u galopu.
Pognuvi ramena, Eragon se probio kroz dvokrilna vrata koja su preila
ulaz u glavnu dvoranu. Projurio je kroz dugaku i iroku odaju oivienu
sobama prepunim vojnika, ali i zupanika, koturova i druge opreme potrebne
za podizanje i sputanje kapija tvrave, a potom je svom silinom utrao
u reetku koja mu je preila put ka mestu na kom je Roran stajao kada se
tvrava obruila.
Gvozdena reetka se ulubila kada je Eragon uleteo u nju, ali nedovoljno
da bi metal pukao.
Zateturao se nekoliko koraka unazad.
Ponovo je posegnuo za snagom sakupljenom u dijamantima na svom
pojasu, pojasu Belota Mudrog, kao i onom iz Brisingra, te je ispraznio sve
dragocene zalihe kako bi potpirio vatru na mau do gotovo nepodnoljive
jaine. Izbacivi urlik iz sebe, povukao je ruku unazad kako bi udario po
reetki. Narandaste i ute varnice prsnue ka njemu, buei mu rukavice
i tuniku i arei mu ogoljenu kou. Kap otopljenog gvoa, onako usijana,
pade mu na vrh izme. Otresao ju je trgnuvi lanak.
Nakon tri poteza maem, probio je rupu veliine oveka u reetki.
Odseeni rubovi ipaka blesnue uarenim belim sjajem, osvetljavajui taj
deo mekim odbleskom.

NASLEE

31

Eragon je dopustio da se plamenovi na Brisingru ugase, te se dade kroz

probijenu rupu.
Prvo je potrao nalevo, pa nadesno, pa opet nalevo kako je hodnik menjao
smer, poto je krivudav prolaz bio napravljen tako da uspori napredovanje
vojnika ako prodru u tvravu.
Kada je zaao za poslednji ugao, Eragon ugleda svoje odredite: predvorje
zatrpano utom. Uprkos svom vilenjakom vidu, uspeo je da razazna
samo najvee oblike u mraku, poto je obrueno kamenje ugasilo baklje na
zidovima. Zauo je udno grebuckanje i ukanje, kao da se neka nezgrapna
zver probija kroz ruevine.
Naina, ree Eragon.
Utom neodreena plava svetlost osvetli prostor. Tad se pred njim, pokriven
prainom, krvlju, pepelom i znojem, s neustraivo isturenim zubima, pojavio
Roran, rvui se s jednim vojnikom preko leeva druge dvojice.
Vojnik se tre pred iznenadnom svetlou, te Roran iskoristi tren njegovog
nehata da se okrene i da ga gurne na kolena; zatim je vojniku iz pojasa
izvukao bode i zario mu ga ispod vilice.
Vojnik se dvaput ritnu, te ostade nepomian.
Sav zadihan, Roran se podigao s njegovog tela okrvavljenih prstiju.
Radoznalo je pogledao Eragona zamagljenim pogledom.
Pa bilo je krajnje vreme da..., ree, ali zakoluta oima i pade onesveen.