Konvenciju o zatiti ljudskih prava i osnovnih sloboda je meunarodni ugovor koji mogu potpisati samo zemlje

lanice Saveta Evrope. Konvencija, kojom se Sud osniva i koja objanjava nain njegovog funkcionisanja, sadri
listu prava i garantija koje priznaje svaka drava lanica. Sud primenjuje ovu Konvenciju i njegov zadatak je da
obezbedi da drave lanice potuju prava i garantije koje su date Konvencijom. On to sprovodi kroz razmatranje
predstavki (aplikacija, tubi) podnetih od strane pojedinaca ili ponekad, drava. Kada se ustanovi da je drava
lanica prekrila jedno ili vie prava i garantija, Sud donosi presudu.
Presude ovog Suda su obavezujue: drava na koju se presuda odnosi je u obavezi da deluje u skladu sa njom.
Predstavka se podnosi sudu ukoliko neko smatra da je lino i direktno bio rtva krenja prava garantovanih
Konvencijom ili njenim Protokolima. Povreda prava mora biti uinjena od strane zemlje potpisnice Konvencije.
Konvencija garantuje brojna osnovna prava i slobode, a takoe zabranjuje brojne radnje koje smatra ugroavanjem
ovih prava i sloboda.
Da bi neko mogao da podnese predstavku mora da bude neposredno i lino rtva krenja jednog od prava
garantovanih Konvencijom. Ne moe se podnositi generalna prituba na zakon ili postupak, npr. ukoliko se smatra
nepravednim; niti se moe neko aliti u ime drugih lica (osim ako su jasno identifikovana a neko je njihov zvanini
predstavnik). Prema Konvenciji, krenje prava mora biti poinjeno u nadlenosti od strane jedne od drava koje
obavezuje Konvencija, to obino znai unutar njene teritorije. Povreeni ne mora biti dravljanin neke od drava
lanica Saveta Evrope.
Podnosilac predstavke moe biti pojedinac ili pravno lice poput preduzea ili udruenja. Da bi predstavka mogla da
se podnese potrebno je ispunjenje nekih uslova koji se odnose na nacionalne sudove. Naime, pre podnoenja
predstavke, mora se iskoristiti svaki pravni lek unutar drave koji bi mogao da pomogne u obeteenju u predmetu
povodom kojeg se podnosi predstavka. To obino podrazumeva obraanje nadlenom sudu, uz podnoenje albe,
odnosno albe viem sudu do pravosnane sudske odluke, kao i podnoenje ustavne albe Ustavnom sudu
Republike Srbije. Rok za ustavnu albu je 30 dana od pravosnanosti.
Takoe, nije dovoljno samo upotrebiti pravne lekove. Tokom postupka pred nacionalnim sudovima, takoe, mora se
istai primedbe na potovanje Konvencije. Rok za podnoenje predstavke je est meseci od dana donoenja
konane presude u domaem pravosuu (presuda najvieg suda). Nakon tog perioda predstavka ne moe biti
prihvaena od strane Suda.
Predstavka se moe podneti protiv jedne ili vie drava potpisnica Konvencije koja je direktno uticala i krila
Evropsku konvenciju o ljudskim pravima.
Nain na koji se obraa Sudu je da se predstavka podnosi slanjem pisma Sudu, davanjem jasnih informacija koje se
odnose na predstavku ili popunjavanjem formulara za podnoenje predstavke i slanjem na sledeu adresu: The
Registrar, European Court of Human Rights, Council of Europe, F-67075 Strasbourg Cedex.
Predstavku se pie na jednom od zvaninih jezika Suda (engleskom ili francuskom) ili na zvaninom jeziku jedne od
zemalja koje su ratifikovale Konvenciju, to znai i na srpskom.
Predstavka se razmatra besplatno, snose se samo lini trokovi npr. dnevnice advokata, trokovi vezani za
prepisku. Nakon to ste predali predstavku, moete se obratiti za pravnu pomo. Pravna pomo se ne odobrava
automatski i novac se ne dobija odmah, ve u kasnijim stadijumima postupka.Postupak se vodi pisanim putem.
Stoga, obino nema sasluanja i o presudi donetoj od strane Suda biete pismeno obaveteni.

Ako Sud utvrdi da je dolo do krenja odredbi Konvencije, moe se dobiti pravino zadovoljenje, odreena koliina
novca kao nadoknada za tetu koja je podnosiocu predstavke uinjena. Takoe, Sud moe traiti da se preduzmu
odreene individualne mere (kao na primer, ponovno otvaranje predmeta u sluaju nepravinog postupka,
unitavanja informacija dobijenih povredom prava na privatnost ili ponitenja odluke o deportaciji) ili opte mere(kao
na primer, promene u zakonodavstvu ili u sudskoj praksi) koje su neophodne kako bi drava ispunila obaveze koje
proizilaze iz presude. Sud takoe moe zatraiti od tuene drave da nadoknadi trokove koji su nastali u procesu
prezentacije sluaja. Ako Sud utvrdi da nije bilo krenja Konvencije, ne snose se nikakvi dodatni trokovi (kao na
primer trokovi ostvareni od strane tuene drave).
Sud ne moe da menja domae presude niti nacionalne zakone, a izvrenje presude nije u nadlenosti Suda.
Izricanjem presude ona prelazi u nadlenost Komiteta ministara Saveta Evrope, koji ima zadatak da nadgleda
izvrenje presude i isplatu nadoknade.
Znaajno je naglasiti da je mogue preispitivanje presude Suda, ako se otkrije injenica koja po svojoj prirodi moe
da ima odluujui uticaj i koja nije bila poznata stranci, niti se moe pretpostaviti da joj je bila poznata u trenutku
izricanja presude. Stranka moe, u roku od est meseci od kada je saznala za tu injenicu, zahtevati da Sud
preispita presudu. Druge, ve donete presude su javne i dostupne na internetu u bazi u bazi HUDOC:
http://www.echr.coe.int.
Odluke Suda imaju uticaj na zakonodavstvo zemlje lanice. Vie drava je preduzelo zakonske mere kao
posledicu presude u skladu s Konvencijom. Evropski sud za ljudska prava moe se kontaktirati slanjem
elektronske pote na adresu: webmaster@echr.coe.int.