6.

RAUNARSKE MREE

6. RAUNARSKE MREE
Umreeni raunar koji slui za obezbeivanje
resursa naziva se server.
Umreeni raunar koji koristi te resurse naziva se
radna stanica (workstation) ili klijent.
Za servere se biraju najsnaniji raunari, kako bi
mogli opsluivati zahteve za resursima koje
postavljaju ostali raunari.,
Radne stanice, odnosno klijenti, obino su jeftiniji
i slabiji PC raunari.

6. RAUNARSKE MREE
Male mree, s relativno malim brojem korisnika,
mogu se realizovati kao mree ravnopravnih
raunara (peer-to-peer network).
U takvoj mrei, svaki PC raunar deli svoje
resurse sa ostalima.
Svi raunari u mrei moraju biti fiziki povezani.
Te veze se obino ostvaruju pomou mrenih
kartica (Network Interface Card) i bakarnih
kablova, umesto kojih se mogu upotrebiti optika
vlakna i beine veze

6. RAUNARSKE MREE
Umreeni raunari mogu zajedno koristiti:
dokumente (memorandume, tabelarne
proraune, raune i slino)
razmenu poruka putem elektronske pote
softver za obradu teksta
softver za praenje rada na projektima
slike, fotografije, zvune i video zapise
ive radio i TV prenose
tampae
faks ureaje
modeme
CD-ROM jedinice i ostale prenosive ureaje za
skladitenje podataka
vrste diskove.

6. RAUNARSKE MREE
Shodno geografskoj rasprostranjenosti
raunarske mree se razvrstavaju u tri osnovne
grupe:
Lokalna mrea (Local Area Network , LAN)
Mrea gradskog podruja (Metropolitan Area
Network , MAN)
Regionalna raunarska mrea (Wide Area
Network, WAN)

6. RAUNARSKE MREE
Lokalna mrea jedna je od najvanijih kategorija
raunarskih mrea.
Arhitektura lokalnih mrea obuhvata irok
spektar realizacija, od jednostavnih (dva
raunara povezana kablom) do veoma sloenih
(stotine povezanih raunara i periferijskih
ureaja u korporacijskoj mrei).
Istaknuta osobina lokalnih mrea jeste njihova
prostorna ogranienost lokalnu mreu je
mogue ostvariti na ogranienoj geografskoj
povrini, kao to je zgrada ili podruje (povrinu
prenika do 5 km).

6. RAUNARSKE MREE
Mrea koju ine raunari iz razliitih zgrada u
velikoj gradskoj oblasti, naziva se mrea
gradskog podruja (Metropolitan Area Network ,
MAN prenika od 5 do 50 km).
Za razliku od pomenutih vrsta mrea, regionalna
raunarska mrea (Wide Area Network, WAN)
nema geografskih ogranienja.
Ovakva mrea moe povezivati raunare i
periferijske ureaje sa suprotnih strana sveta.

U veini sluajeva, WAN mrea se sastoji od vie

meusobno povezanih LAN mrea.
Internet je WAN mrea.

6.2 PROCENJIVANJE POTREBA

Pri procenjivanju da li je za poslovanje firme
potrebna raunarska mrea:
Vaa kompanija ili sluba neprekidno investira u
suvian hardver i softver. Na primer, kupovina ili
nadogradnja deset tampaa moe biti skuplja od
uvoenja jednog mrenog tampaa
Zbog nekompatibilnosti softvera deavaju se
greke i gubici. Ovo je sluaj kada korisnici rade s
razliitim verzijama istog softvera.
Trokovi obuke i podrke. U mrei sa
standardizovanim
verzijama
softvera
nema
arenila aplikacija. Manji broj aplikacija umanjuje
potrebe za podrkom.
Vreme se gubi u ekanju na resurse. Mnogo
vremena se gubi ako korisnici moraju ekati da bi
pristupili drugim sistemima

6.2 VRSTE MREA

Sasvim uopteno, mree se dele u dve kategorije:
1. Mree ravnopravnih raunara (peer-to-peer
network) i
2. Mree zasnovane na serverima (server based
networks).
Mree ravnopravnih raunara su jednostavnije i
jeftinije, primenjuju se u malim i kunim
kancelarijama (Small Office/Home Office), i u
malim radnim grupama.
Mree zasnovane na serverima sreu se u
srednjim i velikim organizacijama, gde je vano
ostvariti bezbednost, centralizovano
upravljanje i veliku protonost saobraaja.

6.2.2. Mree zasnovane na serverima

Zbog toga su mree zasnovane na serverima
postale standard za savremene poslovne
mree.
Mree zasnovane na serverima nazivaju se i
klijentsko-serverske mree (dvoslojna
arhitektura).
Ne zaboravite da se klijentsko-serverske mree i
mree ravnopravnih raunara razlikuju po
operativnom sistemu i ostalom mrenom
softveru.
Hardver i fizike veze istovetni su u oba sluaja.

6.2.3. PREDNOSTI KONCEPTA KLIJENT/SERVER

Iako se mree zasnovane na serverima malo

sloenije instaliraju i podeavaju, one su u
nekim stvarima ubedljivo nadmone nad
mreama ravnopravnih raunara:
Zajedniko korienje.
Bezbednost.
Rezervne kopije podataka.
Otpornost na greke (fault tolerance).
Korisnici.
Pouzdanost servera.
Visoka raspoloivost servera.
Proirivost servera.
SMP i paralelna obrada.
Grupisanje servera.

6.6. TOPOLOGIJE MREA

Pojam topologija odnosi se na nain

povezivanja raunara i ostalih ureaja u mrei.
Vrsta kabla koju koristite u mrei odreuje njenu
topologiju. Pri realizaciji mree ne moete
upotrebiti odreenu vrstu kabla za bilo koju
topologiju. Za svaku vrstu kabla postoji
odgovarajua topologija.
Tri osnovne topologije lokalnih mrea jesu
magistrala, zvezda i prsten.

Objasniemo sedam topologija: magistrala,

zvezda, zvezdamagistrala, hijerarhijska
topologija zvezde, prsten, reetka i beina
topologija

6.6.1. TOPOLOGIJA MAGISTRALE

Kada u mrei primenite topologiju magistrale, raunari i

ostali ureaji povezani su u jednu liniju, svako sa svojim
susedima.
Da bi svi signali koje generie sistem stigli na svoje
odredite, prenose se magistralom u oba smera ka svim
ostalim sistemima.
Topologija magistrale uvek ima dva otvorena kraja. Oba
kraja magistrale moraju se zatvoriti otpornicima da bi se
izbegla refleksija signala u suprotnom smeru koja izaziva
interferenciju s novim signalima koji se prenose.

6.6.1. TOPOLOGIJA MAGISTRALE

Slika 6.4. Topologija magistrale

6.6.2. TOPOLOGIJA ZVEZDE

Topologija zvezde koristi centralni ureaj za
povezivanje, koji se zove razvodnik (hub), odnosno
koncentrator.
Svaki raunar je na razvodnik povezan zasebnim
kablom. Topologija zvezde koristi kabl sa upredenim
paricama.
Veina Ethernet lokalnih mrea i mnoge lokalne mree
koje koriste ostale protokole imaju zvezdastu
topologiju.
Iako je svaki raunar povezan na razvodnik pomou
zasebnog kabla, razvodnik proputa sve signale koji
ulaze kroz jedan prikljuak, na sve ostale prikljuke.
Zbog toga, svi signali koje odailje jedan raunar na
mrei, stiu do svih ostalih raunara u mrei.

6.6.2. TOPOLOGIJA ZVEZDE

6.6.5. TOPOLOGIJA PRSTENA

Topologija prstena lii na topologiju magistrale po
tome to je svaki raunar povezan sa susednim.
Meutim, umesto da postoje dva kraja sa zavrecima,
krajevi su spojeni i ine prsten.
Zbog ove veze, signali putuju od jednog raunara do
sledeeg, ukrug, vraajui se do poetne take.

6.6.7. BEINA TOPOLOGIJA

Beine mree kao medijum koriste etar, odnosno
informacije se prenose radio-talasima ili svetlosnim
talasima.
Postoje dve osnovne beine topologije:
infrastrukturna topologija i
ad hoc topologija.
Infrastrukturna mrea se sastoji od raunara opremljenih
beinim primopredajnicima koji su sami povezani na mreu
standardnim kablovima..
Ad hoc topologija se sastoji od grupe raunara opremljenih
beinim mrenim karticama koji su sposobni da
komuniciraju meusobno.
Mana obe beine topologije jeste to to raunari moraju
ostati unutar dometa beine topologije.

6.6.7. BEINA TOPOLOGIJA

6.7. OSNOVE KABLIRANJA

Postoje tri osnovne vrste kablova:
koaksijalni kablovi,
upredene parice i
optika vlakna.
Koaksijalni kablovi i kablovi sa upredenim paricama prenose
elektrine signale i uglavnom se sastoje od bakarnih ica.
Kablovi sa optikim vlaknima prenose optike signale i
sastoje se od staklenih ili plastinih vlakana.

6.7. OSNOVE KABLIRANJA

KOAKSIJALNI KABL
Koaksijalni kabl se tako zove jer se sastoji od dva kruna
provodnika unutar omotaa koji ih razdvaja, pri emu svi
imaju
zajedniku
centralnu
osu
(provodnici
su
koaksijalni).
Koaksijalni kabl ima kruan presek, pri emu je jedan
provodnik unutar drugog.
Prvi provodnik se nalazi u sredini kabla i napravljen je od
bakra. On prenosi elektrine signale. Bakarno jezgro moe
biti ica punog preseka ili licnasta ica (pletenica).
Oko bakarnog jezgra je sloj dielektrinog penastog
izolatora, koji jezgro titi od drugog provodnika.
Drugi provodnik je najee napravljen od bakarne mreice
(irm) i ponaa se kao uzemljenje kabla.

Sve ovo je obuhvaeno zatitnim izolatorom od PVC-a .

6.7. OSNOVE KABLIRANJA

Slika 6.12. Koaksijalni kabl

Slika 6.13. N konektori koji se koriste za debeli Ethernet

Slika 6.14. BNC konektori koji se koriste za kabl RG-58

6.7. OSNOVE KABLIRANJA

KABL SA UPREDENIM PARICAMA
Trenutno se u lokalnim mreama
zvezdastom topologijom najvie
upredenim paricama.

koje su oiene
koristi kabl sa

Postoje dve vrste kablova sa upredenim paricama:

neoklopljena upredena parica (Unshielded Twisted Pair
UTP), koja se koristi u veini lokalnih mrea, i
oklopljena upredena parica (Shielded Twisted Pair,
STP), koja se koristi u okruenjima gde se javlja
elektromagnetna interferencija.
Kabl sa upredenim paricama sadri osam pojedinano
izolovanih bakarnih ica.
ice su razliito upredene, odnosno upredene su s
razliitim korakom, da bi se ublailo presluavanje i
interferencija koja potie od spoljnih izvora.

6.7. OSNOVE KABLIRANJA

Slika 6.15. Kabl sa upredenim paricama

Slika 6.16. Konektor RJ-45

6.7. OSNOVE KABLIRANJA

KABLOVI SA OPTIKIM VLAKNIMA
Kabl sa optikim vlaknima sastoji se od providnog
staklenog ili plastinog jezgra koje prenosi svetlosne
impulse.
Oko primarnog omotaa nalazi se plastini sloj, a oko
njega je zatitni sloj od talasastih vlakana kevlara.
Svetlosni impulsi nose binarne informacije koje koriste
raunari.
Poto optiki kablovi za prenos signala koriste svetlost
umesto elektriciteta, otporni su na svaku vrstu
elektromagnetne interferencije.
Ne postoji presluavanje, a slabljenje (izoblienje i
slabljenje intenziteta signala tokom putovanja kroz
medijum) mnogo je manje izraeno nego kod bakarnih
kablova.

6.7. OSNOVE KABLIRANJA

Slika 6.18. Kabl sa optikim vlaknima

Slika 6.19. Konektori za optike kablove