Karakteristike i struktura senzora i

pretvaraa
Pretvara kao izvor informacija.
Podela u dve velike grupe:
merni sistemi
kontrolni sistemi

Osnovne karakteristike i osobine:

vrednosti merene
princip rada
konstruktorske karakteristike
radne karakteristike
karakteristike pouzdanosti

Merne veliine
Osnovne jedinice Medjunarodnog sistema jedinica

Izvedene jedinice fizikih veliina

Linearni i ugaoni pomeraj, kretanje, duina i gustina
Linearna ili ugaona brzina
Ubrzanje i trzaj
Uspon (nagib) i brzina promene nagiba
Naprezanje i istezanje
Torzija-Moment
Pritisak
Zvuni pritisak
Protok
Nivo tenosti
Vlanost, vlaga i taka rose
Vakuum
Gustina i specifina teina
Viskoznost fluida
Temperatura
Intenzitet toplotnog zraenja i toplotni fluks
Jaina svetlosti
Napon, elektrostatiko naelektrisanje (kapacitivnost), jaina elektrine struje, elktrina snaga,
proteklo vreme i frekvencija
Jaina magnetnog polja i gustina fluksa
Radioaktivnost
Hemijske osobine i hemijski sastav

Podvrste mernih veliina pritisak:

apsolutni, manometarski, diferencijalni, barometarski, atmosferski, statiki ili dinamiki.
Merena veliina kao vektor ubrzanje:
u jednom dva ili tri pravca.

Primer: merenje temperature

U0

t
5
4
2
1
3

1- gasom ispunjena ampula

2 - kapilarna cev
3- membrana osetljiva na pritisak
4 - nosa
5 - naponska traka

Metode pretvaranja
Redni
broj

Promena
...

Koja je posledica promene ...

otpornosti
otpornih
elemenata

a)
b)
c)
d)
e)
f)
g)
h)
i)

pozicije klizaa u linearnom ili obrtnom potenciometru

otpornost i dimenzija mernih traka
geometrija elastine cevice koja nosi providnu tenost
otpornost temperaturno osetljivog materijala
pozicija anode u vakuumskoj cevi (promena
transkonduktanse-aktivne strmine)
promena napona ili struje u varistoru (element ima
nelinearnu naponsko-strujnu karakteristiku )
otpornosti metala i poluprovodnikih materijala osetljivih na
jainu magnetnog polja
otpornosti poluprovodnikih materijala pri promeni
intenziteta svetlosti
koncetracija hemikalija u rastvoru

Redni
broj

Promena ...

Koja je posledica promene ...

samoinduktivnosti ili
medjusobne
induktivnosti

a) Duine linija magnetnih polja (trajektorija)

b) Povrine preseka magnetnih linija
c) Permeabilnosti feromagnetika induktivne
sprege dva ili vie kalema

Redni
broj

Promena ...

Koja je posledica promene ...

kapacitivnosti

a)

b)

c)

naelektrisanja

a)

Odstojanje izmedju dve elektrode, koje ine

kondenzator
Dielektrine konstante, usled pomeranja (izvlaenja)
materijala visoke dielektrine kondstante, koji se
nalazi izmedju elektroda kondenzatora
Podudarnost prostora izmedju dve elektrode, koje
ine kondenzator

proces jonizacije gasova izloenih zraenju

Redni
broj

Promena ...

Koja je posledica ...

napona ili
struje

a)
b)
c)

d)

e)
f)
g)

h)

Relativne pozicije provodnika i linija magnetnog polja

Temperature spoja dva provodnika razliitog materijala
(Zibekov (Seebeck) efekat u termoparovima)
Naelektrisanja u kristalima koji su izloeni toploti
(Piroelektrini (Pyroelectric) efekat)
Naelektrisanja u kristalima ili keramikim materijalima
koji su izloeni naprezanju (Piezoelektrini
(Piezoelectric) efekat)
Uzraene svetlosne energije na povrinu p-n spoja
poluprovodnika
Hemijske reakcije
Stvaranje suprotnog naelektrisanja na dva razliita
nenaelektrisana kontaktna metala (Efekat potencijala
kontakta (Contact-Potential))
Kretanja tenosti koja prolazi kroz stacionarnu tanku
cev kada postoji gradijent elektrinog potencijala du
cevi (Elektrokinetiki (Electrocineting) efekat)

Redn
i broj

Promena ...

Koja je posledica promene ...

napona ili struje

generisane u
elementu koji se
napaja pomonim
izvorom energije

a)

b)

c)

d)

Gradijenta el. Potencijala uz delovanje magnetnog

polja pod pravim uglom u odnosu na smer struje
(Halov (Hall) efekat).
Gradijenta elektrinog potencijala du metalne trake
izloene magnetnom polju vertikalno na njegovu ravan
(Nernstov (Nernst) efekat).
Otpornosti i kapacitivnosti u provodniku usled polja
stvorenog od strane susednog provodnika (efekat
blizine (Proximity))
Brzine emitovanja elektrona oslobodjenih sa
osvetljene povrine (efekat fotoemisije
(Photoemissive))

Redn
i broj

Promena ...

Koja je posledica promene ...

optikih osobina
providnih
(transparentnih)
materijala

a)

dvostruke refleksije kada je materijal izloen

naprezanju (fotoelastini efekat (photoelastic))

emisije svetlosti

a)

zagrevanja nekih supstanci (napr. dijamanta) ispod

temperature crvenog usijanja
hemijskih reakcija
Bombardovanjem brzim elektronima
Pobuda jakim elektrinim poljem
Pobuda fosfora elektromagnetnim radioaktivnim
talasima koji imaju razliite talasne duine
Pobuda fosfora radioaktivnim esticama

b)
c)
d)
e)

f)

Redn
i broj

Promena ...

Koja je posledica promene ...

veliine ili
poloaja tela

a)
b)
c)
d)
e)

irenja i skupljanja tela u funkciji temperature

veliine ubrzanja
pritiska zagrejanih ili ohladjenih gasova u zatvorenim
sudovima.
pritiska na membranama, mehovima, Bourdon_ovim
cevima ili drugim elementima osetljivim na pritisak
ugaonog momenta (u iroskopima)

Potenciometar

Kontaktni enkoder

Linearni poloaj

Kapacitivni

Induktivni

LVDT - linear variable differential transformer

Optiki

Laserski

Ugaoni poloaj
Magnesyn

Optiki enkoder

Synchro

Brzina
Centrifugalni tahometar

Ubrzanje
Akcelerometarski prekida

Akcelerometar sa mernim trakama

Nivo tenosti

Ultrazvuni

Magnetni

Konstruktivne karakteristike
Merene

Elektrine

Mehanike

Opseg

Pobuda

Konfiguracija

Prekoraenje

Izolacija

Dimenzije

Vreme oporavka

Uzemljenje

Montiranje

Imepedansa izvora

Povezivanje

Impedansa optereenja

Materijal kuita

Ulazna impedansa

Kontaktni materijal

Izlazna impedansa

Izolovanost kuita

Izolaciona otpornost

Merene

Elektrine
Probojni napon
Nestabilnost pojaanja
Izlaz

Prikljune take
Napon bruma
Sadraj harmonika
um
Greka oitavanja

Mehanike

Radne karakteristike
Podele u tri grupe:
statike
dinamike
vezane za okruenje
Statike osobine: Sobni uslovi rada, pretvara nije izloen pomeranju,
vibriranju ili potresima i gde se merena vrednost sporo menja.

Dinamike karakteristike: definiu odgovor pretvaraa na vremensku

promenu merene veliine.
Okruenje: neoperativne i operativne, koje se odnose na osobine pretvaraa
posle i za vreme izlaganja specifinim uticajem okoline.

Karakteristike pouzdanosti
Najvanije karakteristike koje definiu pouzdanost su:
radni vek,
vreme neprekidnog rada i
vreme skladitenja.
Parametri koji odredjuju ekstremne uslove rada i granice sigurnosti pretvaraa.
Vrednost maksimalnog pritiska ili napon proboja.
Karakteristika bezbednosti radnika u sistemu u gde je pretvara ugradjen.

Osnovne karakteristike pretvaraa

Idealni pretvara:

Izlaz
Teorijska kriva

0
Nema nulti ofset u
idealnom sluaju

Ulaz

Ofset realnog pretvaraa:

Teorijska i

Izlaz

realne krive;
nagib je nepromenjen

0
Pozitivan
i
negativan
ofset

Ulaz

Grika osetljivosti realnog pretvaraa:

Izlaz

Teorijska kriva
realne krive;
nagib je promenjen

Faktora koji izazivaju ovu greku su:

varijacija temperature,
varijacija napona napajanja,
starenje materijala.

Ulaz

Nelinearnost pretvaraa:

Izlaz

Nelinearna 1

Idealna linearna

Nelinearna 2

Nelinearna 3

Ulaz

Specifikacija nelinearnosti
Nelinearnost kao maksimalno rastojanje od:

prave llinije koja prolazi kroz nulu i izlaz pune skale,

tangente povuene na poetku, ili

najbolje prave linije, linije najmanjeg kvadrata, ili druge

linije koja mora biti specificirana.

Nelinearnost sa referenciranjem na
nulu i krajnju taku pune skale
Izlaz

100%
Nelinearnost

100%

Ulaz

Nelinearnost sa referenciranjem na
tangentu u poetku krive
Izlaz

100%
Nelinearnost
Tangenta

100%

Ulaz

Nelinearnost sa referenciranjem na
najbolju pravu liniju
Izlaz

Najbolja naponska
karakteristika

100%

Nelinearnost

100%

Ulaz

Neslaganje sa referentnom teorijskom krivom

Realna
kriva

Izlaz

Teorijska
kriva

Nelinearnost

Ulaz

Histerezis pretvaraa
Izlaz pretvaraa moe da zavisi ne samo od veliine ulaznog signala ve
i od prethodnih vrednosti izlaznog signala
Izlaz

Smanjenje
ulaza

Poveanje
ulaza

Histerezis

Ulaz

Neidealno ponaanje pretvaraa se procenjuje grekama.

Razlika izmedju stvarnog i teorijskog (ili specificiranog) izlaza

Tanost je odnos greke i pune skale izlaza.

Obino se izraava u obliku %FSO ili u jedinicama merene veliine.

Dinamike greke

Dinamike greke se javljaju kada izlazna veliina pretvaraa zavisi od

vremenskih karakteristika ulaznog signala - na primer, brzine njegove
promene ili frekvencije.
Praktino odredjivanje dinamikih karakteristika:
Primena ulazne step funkcije (jedinina pobuda).
Snimanje frekventne karakteristike.

Odziv pretvaraa na step promenu ulaza

Underdamping, overdamping, kritino prigueni sistem
Izlaz
Prekoraenje
Podpriguivanje
Kritino
priguenje
izlaza
Prekomerno priguenje izlaza

Ulazna step promena

Ulaz

Krajnji
izlaz

Karakteristika u vremenskom domenu

Izlaz

100%
90%

Konaan izlaz

64%

0 90% Vreme usponske ivice

90% Vreme prelaza

Originalni
izlaz

5%
Ulaz

0
Vremenska konstanta

Karakteristike u frekventnom domenu

Izlazna
amplituda

Ravna oblast
(koristan frekventni opseg)

0
Referentna
frekvencija

Nulto-fazna provodna
oblast

Izlazna
faza

Rezonantna frekvencija

Frekvencija merene vrednosti

Pojas greke (error band)

Opseg maksimalne devijacije izlaza u odnosu na specificiranu referentnu liniju

Izlaz
(% ili FSO)

Referenca
(teorijska kriva)

100%

Realna kriva izoblienja zbog

nula ofseta, nelinearnosti,
histerezisa itd.

Pojas greke

100%

Ulaz
(% ili max. uzorak)

Stepenasti pojas greke u odnosu na

teorijsku liniju
Izlaz
(% ili FSO)

Referenca

100%
iroki opseg
pojasa greke

Teorijska
kriva

iroki opseg
pojasa greke

100%

Ulaz
(% ili max. uzorak)