SAOBRAAJNI FAKULTET

DOBOJ

SEMINARSKI RAD
Na temu:

Drumski i eljezniki saobraaj Srbije

Profesor: Dr. Milovan Pecelj

Asistent:

Studenti:

Doboj, 2014.

Drumski i eljezniki saobraaj u Srbiji

-SADRAJGeostrateki znaaj Srbije - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 3

Geografski poloaj Srbije - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 4
Demografija - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 6
Privreda Srbije- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 7
Opte karakteristike saobraaja - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 8
Infrastruktura i saobraaj Srbije - - - - - - - - - - - -

- - - - - - - - - - - - - - 10

Drumski saobraaj- - - - - - - - - - - - - - - - - - - -

- - - - - - - - - - - - - - 11

eljezniki saobraaj - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -18

Zakljuak- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 21
Izvori - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 22

-2-

Drumski i eljezniki saobraaj u Srbiji

-Geostrateki znaaj SrbijeDobro je poznato koliko geografski poloaj jedne drave moe
uticati na njenu sudbinu, naroito ako su u pitanju manje
zemlje. Na pitanje da li je bolje da drava bude blie ili dalje
centralnim svetskim tokovima, odgovor nije jednostavan. Na
jednoj strani je primer Portugalije, dugo izolovane na krajnjem
zapadu Evrope, uglavnom poteene udara stranih zavojevaa i
okrenute okeanima i geografskim otkriima. Na drugoj strani je
primer
Srbije,
koju
nije
zaobila
nijedna
istorijska
kataklizma.Prie o Srbiji kao kui nasred puta odavno su
poznate. Kroz ovu zemlju su vodili putevi svih velikih istorijskih
sila od Rimljana, preko krstaa, Turaka, Nemaca, sve do
NATO-a. I posledice su dobro poznate odrazile su se na srpski
narod i kvantitativno i kvalitativno. Koliko puta je pominjano
geografsko prokletstvo.
Ne moe se rei da Srbija nije imala povremeno i koristi od
svog geografskog poloaja. Pored ekonomskih koristi od
trgovinskih puteva, zemlja je povremeno imala i strateki
znaaj, ne samo za Evropu, ve i za svet. Poslednji takav
primer odnosi se na period hladnog rata, kada je zemlja bila
izmeu dva ekstremno suprotstavljena bloka. Iako je tada
Srbija bila deo mnogo vee drave, to je dodatno potenciralo
njenu geostrateku poziciju.
Meutim, oigledna je razlika izmeu geografskog poloaja i
geostratekog znaaja jedne zemlje. Geografski poloaj je
istorijska konstanta, dok je strateki znaaj vrlo promenljiv.
Opet je Srbija dobar primer. Posle sloma sovjetskog bloka i
raspada SFRJ, geostrateki znaaj Srbije se drastino promenio.
Tome je posebno doprineo proces zaokruivanja Rusije
dravama EU i NATO. S gubitkom Kosova, strateki znaaj
Srbije je sveden na minimum. Dodue, ne jo u potpunosti
okruena dravama NATO-a, ali izlazi prema Makedoniji i BiH
nisu velika uteha.
Pregovori o ulasku Srbije u EU najbolje pokazuju kakav je
geostrateki znaaj Srbije i njena sadanja pozicija. Nema kraja
pritiscima i ucenama. To je dananja alosna pozicija Srbije u
Evropi, s kojom se treba pomiriti, s tim to istorija pokazuje da
-3-

Drumski i eljezniki saobraaj u Srbiji

se pozicije pojedinih drava menjaju. Poboljanje politikog

ureenja zemlje i okretanje ka potencijalnim saveznicima i
partnerima na svim kontinentima sigurno mogu doprineti
jaanju ugleda i poveanju geostratekog znaaja Srbije.

-Geografski poloajSrbija,
ili
zvanino Republika
Srbija, kontinentalna
je
drava koja se nalazi u jugoistonoj Evropi a prostire se
na Balkanskom
poluostrvu i
jednim
delom
u srednjoj
Evropi (Panonskoj niziji). Glavni grad je Beograd. Sa 1.639.121
stanovnika u iroj okolini po popisu iz 2011. godine, on je
administrativno i ekonomsko sredite drave. Srbija se na
severu granii sa Maarskom, na severoistoku sa Rumunijom,
na istoku sa Bugarskom, na jugu sa Bivom Jugoslovenskom
Republikom Makedonijom, na jugozapadu sa Albanijom i Crnom
Gorom a
na
zapadu
sa Hrvatskom i Bosnom
i
Hercegovinom (Republika Srpska).
Srbija je od zavretka Prvog svetskog rata bila osniva i
sastavni deo zajednike drave sa veinom balkanskih Junih
Slovenaprvobitno u Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca, (kasnije
preimenovanoj u Kraljevinu Jugoslaviju), zatim u Socijalistikoj
Federativnoj
Republici
Jugoslaviji, Saveznoj
Republici
Jugoslaviji i Srbiji i Crnoj Gori. 2006. godine, posle
odranog referenduma u Republici Crnoj Gori Dravna zajednica
SCG je prestala da postoji i Republika Srbija je, na
osnovu Ustavne
povelje
DZ
SCGnastavila dravno-pravni
kontinuitet sa Dravnom zajednicom Srbija i Crna Gora.
Srbija se nalazi na Balkanu regionu jugoistone Evrope (oko
75% teritorije) i u Panonskoj niziji regionu srednje
Evrope (oko 25% teritorije). No, geografski, a i klimatski,
jednim delom se ubraja i u mediteranske zemlje. Ukupna
duina granica sa okolnim zemljama iznosi 2.397 km, od ega
je 1.717 km suvozemnih i 680 km renih.
Severni deo Republike zauzima ravnica, a u junim predelima
su breuljci i planine. Postoji preko 30 planinskih vrhova iznad
2.000
metara nadmorske
visine,
a
najvii
vrh
je eravica (na Prokletijama) sa visinom od 2.656 metara.
Planinski
reljef
Srbije objanjava
pojavu
mnogih kanjona, klisura i peina (Resavska
-4-

Drumski i eljezniki saobraaj u Srbiji

peina, Ceremonja, Risovaa). Najnia taka se nalazi na

tromei sa Rumunijom i Bugarskom, na uu Timoka u Dunav,
na 28-36 metara nadmorske visine.

Najvia taka: eravica, Prokletije (2.656 m.).

Najnia taka: Ue Timoka u Dunav (28 m.).
Najvee jezero: erdapsko jezero.
Najdua reka: Dunav.
Najvei grad: Beograd (1.639.121 st.)

-5-

Drumski i eljezniki saobraaj u Srbiji

-DemografijaPrema popisu iz 2002. godine, koji nije izvren na celoj teritoriji

Republike Srbije, jer nije izvren na jugu Srbije, u AP Kosovo i
Metohija, popisani deo teritorije Republike Srbije imao je
7.498.001 stanovnika. 52% stanovnitva ivi u gradovima.
Procenat pismenog stanovnitva je 97,8%. (mukarci 98,9%,
ene 94,1%).
Stopa raanja je 1,78 dece u proseku po svakoj eni. Prosena
duina ivota stanovnika Srbije je 75,3 godine (mukarci
71,25; ene 77,1).
Prema popisu iz 2011. godine, koji ni ovog puta nije sproveden
na teritoriji Kosova i Metohije, a nije obuhvatio ni Albance sa
juga Srbije koji su ga bojkotovali, broj stanovnika Srbije bez
Kosova i Metohije iznosio je 7.186.862. Taj broj predstavlja pad
od 311.139 popisanih u odnosu na prethodni popis iz 2002.
Prema odvojenom kosovskom popisu, koji nije sproveden
na Severnom Kosovu, na Kosovu su 2011. ivela 1.733.872
stanovnika.
Procenjuje se da na jugu Srbije ivi jo oko 36.000 Albanaca
koji nisu uestvovali u popisu, a da na Severnom Kosovu ivi
jo oko 68.000 stanovnika.
Srbi ine veinu od 83,32% stanovnitva. Slede Maari 3,53%,
Romi2,05%,Bonjaci(02%),Hrvati 0,80%,Slovaci 0,73%,Crnogo
rci(0,54%)Vlasi(0,49%)Rumuni(0,41%).Zatim Jugosloveni, Mak
edonci, Muslimani, Bugari, Bunjevci, Rusini, Ukrajinci, Slovenci,
Goranci, Nemci, Rusi, esi, Turci i drugi.
Slubeni jezik je srpski pisan irilinim pismom. Na podruju AP
Vojvodine i AP Kosova i Metohije u skladu sa Ustavom pored
srpskog
koriste
se
i
jezici
nacionalnih
manjinamaarski, slovaki, hrvatski, rumunski, rusinski i albans
ki.
-6-

Drumski i eljezniki saobraaj u Srbiji

-PrivredaPrivreda na teritoriji Srbije se nalazila u kolapsu tokom 1990ih.

Prosena plata u decembru 1993. iznosila je 21 nemaku marku
(DM). Hiperinflacija, u ukupnom trajanju od 24 meseca je
dostigla vrhunac u januaru 1994. godine. U najkritinijim
momentima dolazilo je i do nestaica hrane. Srbiji su uvedene
opte sankcije Saveta bezbednosti OUN 1992. Vei deo sankcija
je ukinut 1996, 2000, 2001. i 2005. kada je u potpunosti
normalizovana trgovina.
Poljoprivreda ini 16,6% nacionalnog BDP-a, industrija 25,5% i
uslune delatnosti 57,9%. Ukupni BDP za 2007. je bio oko 44,8
milijardi dolara. Dok je BDP-PPP za 2007. po stanovniku iznosio
10,375 dolara.
Srbija se nalazi na povrini od ukupno 8.840.000 hektara.
Povrina poljoprivrednog zemljita obuhvata 5.734.000 hektara
(0,56 ha po stanovniku), a na oko 4.867.000 hektara te
povrine prostire se obradivo zemljite (0,46 ha po
stanovniku).
Oko
70%
ukupne
teritorije
Srbije
ini
poljoprivredno zemljite, dok je 30% pod umama. Najvei
ratarski
kraj
je Vojvodina.
umadija je
poznata
po voarstvu; Vrac,
obronci Fruke
gore, Aleksandrovaka
upa i
deo Metohije po vinogradima.Stoarstvo je razvijeno
u Rakoj i u istonoj Srbiji.
Srbija raspolae sa oko 2 971 220 radno-sposobnog
stanovnitva, sa stopom nezaposlenosti od 22,4%. Najnia
stopa
nezaposlenosti
zabeleena
je
u Beogradskom
regionu (17,9%),
a
najvia
u Regionu
June i Istone
Srbije (27,3%). (Kosovo i Metohija oko 50%). U poljoprivredi

-7-

Drumski i eljezniki saobraaj u Srbiji

radi oko 30%, industriji 46% i uslunim delatnostima 24%

(2002, bez Kosova i Metohije).
Spoljnotrgovinska
robna
razmena
je
najvea
sa
lanicama Evropske unije, oko 60%. U izvozu, glavni
spoljnotrgovinski partneri, pojedinano, bili su: Italija (1.094,2
miliona dolara); Bosna i Hercegovina (1.042,1 miliona dolara)
i Crna Gora (950,9 miliona dolara).

-Opte karakteristike saobraajaPod saobraajem se podrazumevaju sveukupni odnosi

meuljudskih komunikacija, zatim prenos informacija i
podataka, kao i prevoz ljudi i materijalnih dobara. Uz pomo
tehniko-tehnolokih sredstava vri se prenos informacija i
podataka, kao i prevoz ljudi i materijalnih dobara od najkraih
do najudeljenijih mesta.
Moe se rei da je saobraaj star koliko i ljudsko drustvo.
Uporedo s razvojem drutva, razvijala se i nauka o saobraaju,
saobraajnim komunikacijama i saobraajnim sredstvima, koja
je podsticala i usmeravala razvoj saobraaja. Tako da se danas
moze govoriti o pet izgraenih vidova saobraaja i to: lezniki,
drumski, vodni, vazduni i telekomunikacioni.
Saobraaj je osnovni inilac, ne samo razvoja drutva, ve i
opstanka odreene drutvene zajednice. Jednostavno reeno,
saobraaj je drutveni krvotok i tamo gde ne doseu
saobraajne arterije, to podruje demografski odumire.
Ova delatnost ima kako socioloku, tako ekonomsku i razvojnu
ulogu u drutvu. Zasebno posmatran, saobraaj je veoma
propulzivna i profitabilna delatnost, a kada se ova deletnost
sagledava u irem smislu, pouzdano se moe rei da je
saobraaj osnov drutvenog razvoja i njegov glavni integrativni
inilac.
Nivo razvoja nekog drutva meri se sa stepenom razvoja
saobraaja, a stepen kulturnog razvoja sa kulturom u
saobraaju.

-8-

Drumski i eljezniki saobraaj u Srbiji

Povoljan
prirodno-geografski
poloaj
Srbije
predstavlja
komparativnu
prednost za razvoj kopnenog, renog,
eljeznikog i vazdunog saobraaja i omoguava privlaenje
tranzitnog saobraaja.
Srbija se nalazi u sreditu Balkana, na raskru glavnih
saobraajnih koridora VII i X. Preko ove teritorije pruaju se
najkrae i najracionalnije tranzitne drumske i eleznike veze
od zapadne i srednje Evrope ka delu zemalja june Evrope i
zemljama Bliskog i Dalekog istoka. Zato nisu iskoriene
komparativne prednosti i zato nema izgraenu infrastrukturu i
razvijen saobraaj, ije se stanje negativno odrazilo na stepen
privrednog i sveukupnog drutvenog razvoja, odgovor treba
potraiti u katastrofalnoj saobraajnoj politici od 1945. godine
pa do dananjih dana.
U godisnjem izvetaju Republikog zavoda za razvoj Saobraaj
Srbije 2008, napisano je sledee: Srbija znaajno zaostaje za
infrastrukturnim reformama u odnosu na okruenje i EU,
saobraajna
mrea
je
neintegrisana,
nerazvijena,
nekonkurentna i nestandardizovana sa EU.slabo razvijena
infrastruktura
i
neadekvatna
organizacija
saobraaja
predstavlja veliku prepreku privrednom rastu, poveanju
produktivnosti,
konkurentnosti
i
zaposlenosti,
brzoj
i
kvalitetnijoj razmeni dobara i usluga Srbije sa okruenjem i
svetom .
Oni koji bi trebali biti odgovorni, morali bi ovo znati i takvo
stanje samo nas navodi na zakljuak da nije postojao pravilan
pristup prema osnovnom iniocu drustvenog razvoja. Sredstva
od privatizacije, umesto da se troe u izgradnju saobraajne
infrastrukture, usmerena su u potronju. I dalje se nastavlja
pogrena ekonomska politika koja je usmerena na zaduenje
drave za popunu budeta ime se suava prostor za razvojne
projekte.

-9-

Drumski i eljezniki saobraaj u Srbiji

-Infrastruktura i saobraaj SrbijeInfrastruktura je za sve vidove saobraaja neadekvatna,

nerazvijena i u veoma loem stanju, a saobraajna sredstva su
vremenski i tehnoloki zastarela. Veoma malo je uraeno na
uvoenju savremenih tehnologija u upravljanju saobraajem
primena inteligentnih saobraajnih sistema (ITS) i sl.
Saobraajna infrastruktura je znatno devastirana u periodu od
1991 do 2000. godine, a od tada pa do danas pretezno se
radilo na popravkama i rehabilitaciji pojedinih saobraajnica.
Malo se uradilo na izgradnji koridora X, a jo manje na pripremi
izgradnje autoputa Horgo-Beograd-Juni Jadran. Nisu ak
napravljeni ni projekti, a niti izvrena eksproprijacija zemljita
na trasi.
Osnovni nosioci prevoza robe su: drumski transport sa 52 %,
eleznicki sa 34,1 % i reni transport sa 13,2%. Iz navedenog
je vidljivo da drumski saobraaj ima dominantnu ulogu u
prevozu robe, a u EU-27 uese drumskog saobraaja u
prevozu robe je znatno vee.
Viestruki je znaaj izgradnje novih saobraajnih transferzala
kako u pogledu oivljavanja posrnulih grana privrede, tako i u
pogledu iskorienja prirodnih i drutvenih resursa. Njihovom
izgradnjom stvorile bi se saobraajno-gravitacione zone i tako
bi se ostvarili uslovi za podizanje novih proizvodnih i uslunih
kapaciteta to bi proizvelo dinamian rast i razvoj koji bi
pozitivno uticao na rast drutvenog standarda i BDP.

- 10 -

Drumski i eljezniki saobraaj u Srbiji

-Drumski saobraajDrumski saobraaj u svim segmentima zaostaje za okruenjem

zbog loeg stanja postojee putne mree i usporene gradnje
saobraajnih koridora, zatim zbog zaostajanja u primeni
savremenih tehnologija u upravalju saobraajem i velike
zastarelosti voznog parka.
a. Drumska infrastruktura
Putnu mreu Srbije ine saobraajnice u duini od oko 40.845
kilometara. Od toga 835 km. otpada na Koridor X sa kracima
Xb i Xc od ega je zavreno svega 57 % trase.
Prema kategorizaciji puteva, na puteve prvog reda otpada
4.891 km., na autoputeve 634 km., na puteve drugog reda
11.540 km. i na optinske puteve 23.780 km.
Po gustini putne mree, promatrane prema povrini teritorije, u
Srbiji je tri puta manje saobraajnica u odnosu na EU-27. (500
km/1.000 km2)
Prema broju stanovnika, duina saobraajnica u Srbiji je 2,5
puta manja u odnosu na zemlje EU. (5.500 km/
mil.stanovnika).
Takodje i auto-puteva, Srbija ima dva puta manje u odnosu na
EU-27 posmatrano po oba parametra.
Putna mrea srbije je jedna od najveih kapitalnih investicija
Srbije i procenjena je na 17 milijardi USD.
b. Drumski teretni saobraaj
- 11 -

Drumski i eljezniki saobraaj u Srbiji

Drumski transport u Srbiji predstavlja dinamian i dominantan

vid saobraaja koji uestvuje u prevozu robe sa 52 % (mereno
po ostvarenim t/km.), a broj teretnih vozila od 2000. godine
poveao se za 31 % i sada broji 126.045 vozila. Ovakvo
poveanje predstavlja veliko optereenje za ionako lou
infrastrukturu. Sadanji drumski transport karakterie velika
starost voznog parka, koja iznosi nesto vie od 15 godina, to
se negativno odraava na tehniku ispravnost i sigurnost u
saobraaju, zatim na visoku emisiju tetnih gasova, nisku stopu
energetske efikasnosti i sl. Ovo moe biti alarm nadleznim u
Srbiji da preduzmu odgovarajue mere za otklanjanje
opasnosti.
U 2006. godini, u Srbiji je bilo 564 preduzea koja su se bavila
transportom robe i doprineli su da se obim transportnih usluga
od 2000. godine povea za 37 % (podaci RZS). Meutim,
primeuje se tedencija smanjenja obima unutranjeg transporta
i istovremeno poveanje obima u medjunarodnom transportu.
Logino se moe zakljuiti kao prvo, da se obim proizvodnje
robnih fondova smanjuje, to je veoma loa indikacija i kao
drugo, da ima trisno-komercijalnog prostora za poveanje
meunarodnog transporta. I za ovo bi nadleni trebali preduzeti
odgovarajue mere da se meunarodnim transporterima
omogue povoljniji uslovi za nabavku savremenih vozila, jer je
najzdraviji devizni priliv iz meunarodnog transporta.
c. Drumski putniki saobraaj
Primetno je da drumski putniki saobraaj u Srbiji stagnira.
Broj autobusa je manji za 17 % u odnosu na 1996 godinu.
Starost voznog parka je slina kao i u teretnom saobraaju sto
se negativno odraava na sigurnost u saobraaju, zatim
ubrzano je habanje autobusa zbog loe infrastrukture, oteane
su mogucnosti nabavke novog voznog parka i sl. To ima za
posledicu da se u Srbiji ostvaruje 739 putnik/kilometara po
stanovniku, a u EU 1.265 pkm/stan.

- 12 -

Drumski i eljezniki saobraaj u Srbiji

Na treoj Panevropskoj konferenciji, odranoj u Helsinkiju

1997. godine, izvrena je dopuna Kritske konferencije na kojoj
je usvojen koridor X (deset):
-Salzburg-Ljubljana-Zagreb-Beograd-Ni-Skoplje- sa
krakovima
A: Grac-Maribor-Zagreb,
B: Budimpeta-Novi Sad-Beograd Solun
C: Ni-Sofija-Koridorom IV do Istambula i
D: Veles-Bitolj-Florina-Via Ignatia.
Evropska Komisija je 2002. godine izradila Studiju transportne
infrastrukture Balkana REBIS, koja obuhvata: Albaniju,
BiH, Makedoniju, Hrvatsku, Srbiju i Crnu Goru.
Ova Studija ima za cilj da se novom mreom povee EU sa
njenim susedima i ojaa regionalna integracija na dui period.
Prema REBIS studiji, mree pokrivaju osnovne drumske i
eleznicke pravce, unutranje plovne puteve i rene luke,
morske luke i terminale (RTC robnotransportne centre).
U sadanjosti, drumski akpekt Koridora 10 kroz Srbiju, pokriven
je auto-putem nasleenim iz bive SFRJ (Auto-put Bratstvo i
jedinstvo), tj. u potpunosti od Batrovaca do Nia, dok je na
delu od Nia do Tabanovaca auto-put samo delimino, tj. do
malo iza Leskovca (E70 i E75). Planira se i obilaznica oko
Beograda: za sada je zavrena jedna kolovozna traka na
potesu Dobanovci-Ostrunica, a nedostaje jo BatajnicaDobanovci i Ostrunica-Bubanj potok.

Na Kraku B postoji jedna kolovozna traka autoputa od Horgoa do Novog Sada (tako da se sada koristi u
reimu "puta rezervisanog za saobraaj motornih vozila"),
dok je od Novog Sada do Beograda auto-put zavren, osim
mosta preko Dunava, kod Beke (E75).
Na trasi Kraka C kroz Srbiju, izgraen je zanemarljiv deo
od Nia do Nike Banje a izgradnja ostatka auto-puta se
planira (E80).

Poetkom 2009. godine, JP Putevi Srbije je u cilju izgradnje

auto-puta na preostalim delovima Koridora 10 kroz Srbiju,
- 13 -

Drumski i eljezniki saobraaj u Srbiji

osnovalo posebno preduzee - "Koridor 10" d.o.o. Dok je

2011.godine preimenovano u "Koridori Srbije" d.o.o.
Ovo privredno drutvo je osnovano sa ciljem upravljanja
dravnim putevima u izgradnji i to na odreeno vreme - do
zavretka izgradnje i rekonstrukcije svih deonica putne
infrastrukture na Koridoru 10 u Srbiji. U nadlenosti ovog
preduzea su 4 dela trase koridora 10 kroz Srbiju:

Sektor Beograd (Koridor 10; A1; ): Obilaznica oko

Beograda, - ukupna duina 47,4km, od ega je na 16,8km
ve izgraeno pola profila auto-puta
Sektor Jug (Koridor 10; A1; ): Grabovnica
Levosoje, Optina Bujanovac - duina 76,3km
Sektor Sever (Krak B; A1;): Horgo, Optina Kanjia
Novi Sad - tana duina 107,7 km, ve izgraeno pola
profila auto-puta
Sektor Istok (Krak C; A4;): Ni (Prosek, GO Nika Banja) Gradina, Optina Dimitrovgrad (granica sa Bugarskom) duina 83,3km

- 14 -

Drumski i eljezniki saobraaj u Srbiji

Nove trase autoputeva nisu u suprotnosi sa Panevropskim

Koridorima. Naprotiv, oni se dopunjavaju. Usvojene Koridore
treba realizovati prema planiranoj dinamici (ako postoje planovi
i realna sposobnost postojee vlasti).
Koridor deset ima vie tranzitni, a menje razvojni karakter i
podmiruje severni i sredinji deo kao i delom jugoisroni deo
Srbije, dok zapadna Srbija ostaje u bespuima. I nakon
izgradnje Koridora X, ako se ne budu gradili i drugi autoputevi,
Srbija e i dalje ostati saobraajno i privredno nerazvijena.
Zapadna transferzala (sever-jugoistok)
Trasa ove trnsferzale obuhvatala bi geografsko podruje koje je
izvan svih saobraajnica i povezuje prirodna bogatstva,
privredne resurse i kulturno-istorijska nasleda. Prostire se od
severa prema jugoistoku i obuhvata sledea mesta:

- 15 -

Drumski i eljezniki saobraaj u Srbiji

BAKI BREG (granica sa Maarskom) ISTONA STRANA

SOMBORA ISTONA STRANA ODAKA ELAREVO
ZAPADNA STRANA SREMSKE MITROVICE ISTONA STRANA
BOGATIA LIPOLIST TEKERI ZAVLAKA ZAPADNA
STRANA OSEINE PECKA VARDA DUB ZAPADNI DEO
UICA ZLATIBOR JASENOVO SEVERNI DEO KOVILJA
BELE VODE - BALJEVAC - SEVERNO DEO BRZEA - MERCEZ
KURUMLIJA RUDARE PROLOM BANJA SEVERNO OD
MEDVEE VLADIN HAN gde se ukljuuje na Koridor deset.
Strunjaci bi prema konfiguraciji zemljita utvrdili najpovoljniju
trasu za izgradnju ove saobraajnice. Bugari su veoma
zainteresovani da nastave gradnju od Vladiinog Hana prema
Perniku i Sofoji.
Ova transferzala, severno od Kokin Broda skretala bi ka
jugoistoku i prolazi kroz sredinji deo Rake oblasti na koju bi
se sa severa i juga povezivale saobraajnice. Treba napomenuti
da se trasa ne bi smela sputati junije, jer bi se u tome sluaju
zapostavili severni delovi Rake oblasti.
Predloenom trasom formirala bi se saobraajno-gravitaciona
zona koja, u uem i irem zahvatu, obuhvata sledea vea
mesta: Sombor, Odake, Baku Palanku, Beoin, Sremsku
Mitrovicu, Bogati, abac, Loznicu, Krupanj, Oseinu, Valjevo,
Bajnu Batu, Kosjeri, Uice, ajetinu, Novu Varo, Ivanjicu,
Raku, Brus, Kurumliju, Medveu, Lebane, Vladiin Han,
Surdilicu i Vranje.
U irem zahvatu ovoj gravitacionoj zoni pripadaju i Juno-Raka
mesta Priboj, Prijepolje, Sjenica, Novi Pazar i Tutin, kao i
mesta sa Severnog dela Kosova i Metohije Leposavi, Zvean
i Kosovska Mitrovica.
Orjentaciona duina ove saobraajnice iznosila bi oko 600
kilometara.
Istona transferzala (sever-jug)
Trasa ove trnsferzale obuhvatala bi istoni deo Srbije koji je,
kao i zapadni deo, saobraajno slabo razvijen. Obuhvata
prirodna bogatstva, industrijske centre i kulturno-istorijsko
naslee. Prostire se od severa ka jugu i to: HORGO NOVI
- 16 -

Drumski i eljezniki saobraaj u Srbiji

KNEEVAC ISTONO OD OKE IOS-BAAID ITITE

SUTJESKA ALIBUNAR DUBOVAC -ISTONO OD KOSTOLCALJENICA-KUEVO-MAJDANPEK-VLAOLE KRIVELJ ZAPADNO
OD BORA GAMZIGRAD KNJAEVAC ISTONO OD BELE
PALANKE BABUNICA JABUKOVIK CRNA TRAVA
ZAPADNO OD VLASINE KRIVA FEJA DONJI STENJEVAC
PROHOR-PINJSKI granica sa Makedonijom.
Zavisno od konfiguracije terena strunjaci
najpovoljniju varijantu za predloenu transferzalu.

bi

izabrali

Oko predloene trase formirala bi se saobraajno-gravitaciona

zona koja u uem i irem zahvatu obuhvata sledea vea
mesta: Kanjia, Senta, oka, Kikinda, itiste, Novi Beej,
Zrenjanin, Alibunar, Kostolac, Poarevac, Malo Crnie, Petrovac,
Kuevo, Majdanpek, agubica, Bor, Zajear, Knjaevac, Svrljig,
Bela Palanka, Babunica, Crna Trava, Surdulica, Kriva Feja,
Trgovite, pa ak se moe reci da u irem zahvatu pripadaju
Vranje i Bujanovac.
Orjentaciona duina predloene transverzale iznosila bi oko 650
kiilometara.
Poprena transferzala (Juzno-umadijska)
Ova transferzala je veoma znaajna jer polazi od Uica i
dolinom June Morave povezuje sve vee gradove sredisnje
Srbije do Nia. Navedena saobraajnica ila bi trasom: UICEPOEGA-AAK-KRALJEVO-TRSTENIK KRUEVAC NI. U
Niu izlazi na koridor X, a tu se povezuje i sa Krakom Xc NiDimitrovgrad. Zapadno od Uica, trnsferzala bi nastavila
Pravcem 3, preko Kremne i Mokre Gore ka granici Republike
Srpke, veza sa koridorom Vc kako je i predvieno planom
Panevropskih transferzala. Vano je napomenuti da Republika
Srpska planira gradnju autoputa Viegrad-ajnie-Foa-GackoTrebinje, odakle bi jedan krak iao prema Dubrovniku, a drugi
prema Herceg Novom. Za ovu trasu postoji ak izraen i
Generalni projekt. Za Srbiju bi ova transferzala bila veoma
znaajna, jer je to najblii i najsigurniji put iz Srbije do mora, a
i Italijani su veoma zainteresovani da autoputem Dubrovnik- 17 -

Drumski i eljezniki saobraaj u Srbiji

Trebinje-Viegrad-Uice-Caak-Beograd-Vrac, brzo i sigurno

stiu u Rumuniju. Pored vozila iz Italije, sav saobraaj od
srednjeg Jadrana prema Srbiji, Rumuniji, Bugarskoj i Bliskom
Istoku iao bi ovom trasom. Takoe, i veliki deo saobraaja iz
dela srednje i istone Evrope iao bi ovom trasom ka moru i
privlanoj Dubrovakoj destinaciji. Ova transferzala nije u
suprotnosti sa pravcem Beograd Juni Jadran (Bar), koji se u
poslednje vreme naziva koridorom XI, jer je rastojanje izmeu
ove dve transferzale oko 200 km.
Predloenom trasom Uice Ni formirala bi se saobraajnogravitaciona zona u kojoj ivi 1.125.233 stanovnika.
U ovoj zoni postoje znaajni prirodni resursi, industrijski i ostali
privredni kapaciteti, kao i veliko kulturno-istorijsko naslee.
Jednostavno se moe reci, da je ovo srce Srbije. Zbog toga,
nije ni potrebno sve to elaborisati kao u Zapadnoj i
Istonoj gravitacionoj zoni.
Duina ove saobraajne transferzale iznosi oko 200 kilometara.

Predraunska

vrednost

i n v e s t i c i j a.

Kilometraa saobraajnica:
-Zapadna saobraajna transferzala 600 kilometara.
-Istona saobraajna transferzala . 650 kilometara.
-Juno-umadijska transferzala 200 kilometara.
U k u p n o 1.450 kilometara.
Prosena cena izgradnje, kombinovano u ravniarskim i
brdskim kategorijama zamljita, sa izgraenim mostovima,
tunelima, petljama i prikljucima, iznosi 8 miliona Eura po 1
kilometru, to znai da bi sve tri transfrzale kostale 1.450 x 8
= 11,6mlrd. Eura.

-eljezniki saobraajelezniki saobraaj karakterie loe stanje infrastrukture i

prevoznih kapaciteta, veliko tehniko-tehnoloko zaostajanje i
- 18 -

Drumski i eljezniki saobraaj u Srbiji

neadekvatna
organizacija
u
upravljanju
eleznickim
saobraajem. Poetkom 2008. godine u JP eleznice Srbije
bilo je zaposleno 19.890 radnika.
a. eleznicka infrastruktura
elezniku mreu u Srbiji ini 3.809 km. izgraenih pruga, a
glavni pravci su: Panevropski Koridor X sa granama Xb i Xc i
pruga Beograd-Bar.
-Koridor X, u duzini od 761 km., prostire se se od granice sa
Hrvatskom, preko ida, Beograda, Velike Plane, Nia do granice
sa Makedonijom. Deonice id-Beograd i Velika Plana-Ni su
dvokolosene osim pojedinih deonica koje su jednokolosene.
-Koridor Xb, cini eleznicku liniju Beograd-Subotica koja je
Jednokolosena i ova linija je elektrificirana. Deonice ortanovci
Petrovaradin i Stara Pazova Kelebija su u veoma loem
stanju.
-Koridor Xc, obuhvata relaciju Ni Dimitrovgrad. Ova
eleznicka saobraajnica je jednokolosena i neelektrificirana.
Koridor deset ini 20% celokupne eleznicke mree Srbije preko
koje se odvija oko 50 % zeleznickog saobraaja. Takodje i ovaj
koridor karakterie loe stanje prunog koloseka i pratee
infrastrukture koji uslovljavaju male brzine vozova u proseku
svega 27,9 km/h, dok su minimalno doputene brzine u Evropi
50 km/h.
U Srbiji je samo jedna treina eleznicke mree elektrificirana,
a u EU-27 51,7 %. Srbija ima samo 7,3 % dvokolosenih
pruga, dok je u EU-27 36,2 % pruga sa duplim kolosecima.
b. elezniki teretni saobraaj
Od 2000. godine prevoz robe na unutranjem tritu belei
kontinuirani pad, a na meunarodnom se poveava uprkos
loem stanju pruga i saobraajnih sredstava. Izrazito je
povean obim tranzitnog saobraaja u periodu od 2000-2007
godine i to za 4,4 puta. Smanjenje unutranjeg teretnog
saobraaja je posledica stagnacije nae teke industrije, dok se
poveanje medjunarodnog teretnog saobraaja i tranzita
ostvaruje zahvaljujui koridoru X koji je najkrai put izmeu
severne i zapadne Evrope sa zemaljama Grke, Turske i Bliskog
Istoka.
- 19 -

Drumski i eljezniki saobraaj u Srbiji

eleznice Srbije imaju 412 vunih vozila (od ega je samo 148
ispravno za saobraaj) i 9.244 teretnih kola (ispravno za
saobraaj samo 3.138 kola). Broj tertnih kola u 2005. godini je
manji za jednu treinu u odnosu na stanje iz 1990. godine.
Prema starosnoj strukturi, 66,4 % vunih vozila je starije od 30
godina i 49,7 % teretnih kola prelazi ovu starosnu granicu.
c. eleznicki putniki saobraaj
Obim putnikog saobraaja u Srbiji, u perodu od 2002. do
2007. godine, je u stalnom padu. Prevoz putnika, posmatran
kroz indikator putniki kilometar po stanovniku, eleznice Srbije
su ostvarile u 2007 godini 93,1 pkm/st, sto predstavlja pad za
26,1 % u odnosu na 2002 godinu. Posebno je izraen pad
usluga u domaem saobraaju i znatno poveanje usluga u
medjunarom saobraaju. eleznice Srbije raspolau sa 587
putnikih kola (od ega je ispravno samo 195 kola), a 57,1 %
su starija od 30 godina. Kako u drumskom, tako i u
eleznikom saobraaju Srbije, nisu iskoriene komparativne
prednosti u odnosu na okruenje, odnosno nije iskorien geopoloaj. U tome nas onemoguava loa infrastruktura,
tehniko-tehnoloka
zastarelost
prevoznih
sredstava
i
saobraajne opreme.

Koridor X -Najvanija eleznika mrea kroz Srbiju je

meunarodni Koridor H (E70 i E85) koji je dug 767 km i samo

32% duine koridora je dvokoloseno, elektrotehnika oprema
je
tehnoloki
zastarela,
a
pruga Ni - Dimitrovgrad nije
elektrificirana. Trenutna komercijalna brzina je oko 50 km/sat.
Potrebna su velika ulaganja da bi mrea pruga bila dovedena
na standarde koje zahteva savremena eleznika infrastruktura.
Magistralne pruge Koridora H (E70 i E85) kroz Srbiju:

Beograd - Ruma - id - Granica Hrvatske

Beograd - Novi Sad - Vrbas - Subotica - Granica Maarske
(grana koridora Xb oznaka E-85)
Beograd - Jagodina - Ni (E-70 i E-85)
Ni - Leskovac - Vranje - Preevo - Granica Makedonije (E85)
Ni - Pirot - Dimitrovgrad - Granica Bugarske (grana koridora
Xc oznaka E-70)
- 20 -

Drumski i eljezniki saobraaj u Srbiji

Glavni elezniki vorovi na Koridoru X kroz Srbiju:

elezniki
elezniki
elezniki
elezniki

vor
vor
vor
vor

Subotica
Novi Sad
Beograd
Ni

Direkcija za velike brzine UIC formirala je Geografsku Grupu

Jugoistok Evrope (13 drava) sa zadatkom da na tom prostoru
afirmie pruge velike brzine. Grupa Jugoistok donela je
zakljuak da modernizaciju eleznike infrastrukture treba
usmeriti na pet prioritetnih pravaca od kojih se tri nalaze u
Mrei pruga za velike brzine Evrope (2001) eleznika mrea
visokih performansi obuhvata eleznike pruge u regionu
jugoistone Evrope, koje e biti osposobljen da omogue
stvaranje eleznikih veza visokog kvaliteta a postignut je
Sporazum
o
uspostavljanju
eleznike
mree
visoke
performanse u jugoistonoj evropi (SEECP). Ovaj Sporazum je
ratifikovala Skuptina Srbije 2006. godine. Cilj ovog sporazuma
je da se do 2020. godine postigne uz odgovarajua ulaganja
komercijalna brzina najmanje 130 km/sat, a minimalna
projektovana od 160-200+/-20 km/sat.

Koridor XI - Druga po vanosti eleznika mrea u Srbiji je

meunarodni Koridor XI koji ukljuuje dva eleznika pravca.

Magistralna pruga Beograd Granica Crne Gore, oznake E
79, je jednokolosena elektrificirana pruga ukupne duine
287.4 kilometara. Najdui tunel na ovom pravcu u Srbiji je
Zlatibor 6169 metara. Magistralna pruga Beograd Vrac
Granica Rumunije, oznake E 66, ukupne duine 104
kiliometara. Deonica Beograd Centar Panevo Glavna je
jednokolosena elektrificirana pruga duine 15 kilometara, a
deonica Panevo Glavna Vrac je jednokolosena
neelektrifikovana pruga duine 80 kilometara. Ova pruga je
dobrog stanja jer je remontovana1986. godine. Obe
magistralna pruge, pored Koridora X, su predviena za
modernizaciju. Magistralne pruge Koridora XI kroz Srbiju:

Beograd - Panevo - Vrac - Granica Rumunije (E-66)

Beograd - Valjevo - Uice - Granica Crne Gore (E-75)

- 21 -

Drumski i eljezniki saobraaj u Srbiji

-Zakljuak1. Po infrastrukturi i razvijenosti saobraaja, Srbija spada u

najnerazvijenije zemlje.
2. Saobraaj je propulzivna i profitabilna grana privrede.
3. Sobraajna infrastruktura sa razvijenim saobraajem je
najjai integrativni inilac drutva.
4. Izgradnja navedenih saobraajnica, omoguila bi razvoj
proizvodnih i preraivakih pogona, dolo bi do ubrzanog
razvoja saobraaja i prateih delatnosti, kao i do pojaanog
razvoja turizma i trgovine.
5. U realizaciji projekta navedenih saobraajnica, zaposlilo bi se
direktno i indirektno
preko 250.000 radnika.
6. Predloene saobraajnice, postale bi profitabilne nakon 5
godina njihove izgradnje.
7. Izgradnjom saobraajnica, smanjili bi se migracioni procesi i
zaustavilo bi se
demografsko pranjenje ruralnih podruja.
8. Rubna podruja Srbije bi ekonomski i socioloki ojaala i
kulturno se unapredila.
9. Prirodna bogastva pretoila bi se iz ,,mrtvog u profitni
kapital.
10. Izvrila bi se revitalizacija i afirmacija istorijsko-kulturnog
naslea i isto bi postalo
komplementarni sauesnik razvoja.
11. Ostvario bi se ubrzan rast BDP i drutvenog standarda
graana.

- 22 -

Drumski i eljezniki saobraaj u Srbiji

Izvori:
-Prof. Dr. Milovan Pecelj, Saobraajna geografija, Saobraajni
fakultet Doboj 2008.
http://www.makroekonomija.org/
http://sr.wikipedia.org/
Republicki Zavod za Razvoj, Sobraaj Srbije 2008
http://www.putevi-srbije.rs/
http://www.srbijatransport.rs/

- 23 -