4.

ANIZOTROPIJA
Oznaava promenljivost pojedinih osobina i karakteristika materijala u razliitim pravcima po
zapremini materijala. Ako se ograniimo na limove, postoji:
-ravanska (planarna, u ravni lima),
-normalna (upravno na ravan lima, u pravcu debljine) anizotropija.

Sl. 10 Usmerenost metalnih zrna kao uzrok anizotropije

Sl. 11 Isecanje epruvete za ispitivanje

Sl. 12 Potreban poloaj epruveta s obzirom na
ravansku anizotropiju
Kod dubokog izvlaenja najizrazitija manifestacija anizotropije javlja se pri oblikovanju cilindrinih
delova bez venca. To je pojava valovitosti gornje ivice (sl. 13 i 14) poznata kao ui. Visina ispupenja i
udubljenja je vea ako je anizotropija jae izraena.
Osrednjavanje karakteristika materijala s obzirom na ravansku anizotropiju:

1
Y = ( Y0 + 2Y45 + Y90 )
4

Y - bilo koja mehanika karakteristika,

Y0 - vrednost u pravcu valjanja.

Sl. 13 Uticaj anizotropije na

geometriju komada

Sl. 14 Geometrija komada od materijala sa

manjom anizotropijom (levo) i veom (desno)

Koeficijent normalne anizotropije (r faktor):

r=

b
s

, gde je b deformacija irine epruvete, a s deformacija debljine

Odreuje se jednoosnim zatezanjem u oblasti homogenog deformisanja. Kod izotropnog materijala,

jednake su deformacije u ravni lima i po njegovoj debljini, pa je r=1. Ako je r>1 deformacija debljine lima
je manja od deformacije u ravni. To znai da lim pokazuje otpornost prema stanjenju i sklonost ka
poveanju deformacija u ravni. Takvi limovi imaju manju verovatnou nastanka lokalizovanog
deformisanja.
gde su:
b0 - poetna irina epruvete,
b
ln
b - irina epruvete posle zatezanja,
b0
r=
l0 - poetna merna duina epruvete,
b0 l0
ln
l - merna duina posle zatezanja
bl
Tipini rasponi vrednosti srednjeg koeficijenta
normalne anizotropije, r, za razne limove

Legure cinka
Toplo valjani elici
Hladno valjani elici
Hladno valjani umireni elici
Legure aluminijuma
Bakar i mesing
Legure titana ()
Nerajui elici
Mikrolegirani HSS elici

Sl. 15 Merni sistem za odreivanje

r faktora

0.40.6
0.81.0
1.01.4
1.41.8
0.60.8
0.60.9
3.05.0
0.91.2
0.91.2

Sl. 16 r faktor i dubina izvlaenja

Sl. 17 Zavisnost r faktora od veliine zrna

Sl. 18 Zavisnist r faktora od modula elastinosti

Orijentaciona podela niskougljeninih elika prema vrednosti r faktora, t.j. prema uticaju
normalne anizotropije na obradivost dubokim izvlaenjem:
a) r=0,5 - 1 (i uopte r<1) --veoma loa obradivost,
b) r=1 1,2
--slaba obradivost,

c) r=1,2 - 1,5
d) r=1,5 - 1,8
e) r>1,8

--dobra (srednja) obradivost,

--vrlo dobra obradivost,
--izuzetno dobra (odlina) obradivost.

Kod Al legura r~0,8-1,6 (u nekim pravcima i znatno manje, na pr. r0=0,3 ili sl.).
Za Al99,5 r=0,55-0,7.
Za aren mesing CuZn62 r0=0,86; r45=1,03; r45=0,8
S obzirom na ravansku anizotropiju:
-kod niskougljeninih elinih limova najmanja vrednost r faktora je pod uglom od 45o prema
pravcu valjanja,
-kod aluminijumskih limova, limova od ostalih obojenih metala i austenitnih nerajuih limova
pod uglom od 45o prema pravcu valjanja r faktor ima maksimalnu vrednost.