Specificnosti menadmenta u preduzeima u energetskom sektoru

1. Ispoljeni problemi u funkcionisanju menadment

Menadment javnih preduzea a posebno preduzea u energetskom sektoru obavlja se
u posebnim uslovima i po posebnim kriterujumima i razlikuje se u odnosu na upravljanje i
rukovoenje koje se uspostavlja u drugim vrstama preduzea. Te posebnosti opredeljuje,
sjedne strane, vrsta vlasnitva, a s druge strane, zakonska regulativa, odnosno upravljaka
prava osnivaa. Pri tome se pora imati u vodu da svaka drava na sebi svojstven nain
regulie organizovanje i upravljanje pojedinim vrstama javnih preduzea. Sve te posebnosti
uslovljavaju pojavu mnotva problema i to pre svega u odnosima vlasnika sredstava sa
upravljakim strukturama javnih preduzea, koji se ispoljavaju zbog prisustva njihovih
razliitih interesa. Osim ovih, kao posebni problemi javljaju se problemi u odnosima javnih
preduzea sa korisnicima njihovih proizvoda i usluga.
Vlasnici sredstava, odnosno kapitala, kao odluujui faktor upravljanja javnih
preduzea, a time i preduzea u energetskom sektoru zahtevaju da ona kvalitetno obavljaju
poverenu im javnu delatnost i da zaposleni primaju line dohotke u skladu sa drutvenim
opredeljenjima i normama. Kada su privatni vlasnici kapitala, oni normalno zahtevaju da
preduzea koja obavljaju poverenu javnu delatnost ostvaruju optimalnu profitabilnost.
Dravno vlasnitvo prvenstveno je usmereno da cene proizvoda i usluga ovih preduzea ne
naruavaju ekonomsku politiku i u tim sluajevima profitabilnost je sekundarnog karaktera.
To su realna ogranienja koja obavezuju menadment ovih preduzea da zadovolji interese i
zahteve vlasnika sredstava. Ve to ukazuje da su vlasniki odnosi odluujui za izbor sistema
menadmenta, njegovog razvoja i da utiu na konane rezultate poslovanja javnih preduzea.
Menadment javnih preduzea a time i preduzea u energetskom sektoru, nastoji da
se to vie oslobodi i potpunije oslobodi uticaja vlasnika sredstava i da na taj nain obezbedi
dominantan poloaj javnih preduzea u odnosu na korisnike njihovih proizvoda i usluga.
Menadment preduzea se orijentie na to da uslovi rada budu povoljniji u odnosu na druga
preduzea. Korisnici proizvoda i usluga javnih preduzea ispoljavaj nezadovoljstvo
kvalitetom proizvoda i usluga ovih preduzea, a naroito na vosoke cene koje moraju plaati a
na koje skoro uopste ne mogu uticati zbog monopolskog poloaja preduzea.
U savremenoj praksi nae zemlje vlasnitvo nad sredstvima janvih preduzea je u
dosadanjem razvoju bilo iskljuivo drzavno. Poslednjih godina zapoeli su procesi
iznalaenja mogunosti za privatizaciju sredstava u javnim preduzeima i preduzeina z
energetskom sektoru. Ta konstatacija ima svoj smisao da pokae da su u dosadanjoj praksi
dravni organi bili koncentirsani na takvo upravljanje javnim preduzeima koje primarno
obezbedjuje zadovoljavanje drutvenih interesa uz zapostavljanje ekonomske dimenzije
njihovog poslovanja.

Specificnosti menadmenta u preduzeima u energetskom sektoru

100%
50%
0%
Naftna privreda
Srbije

JP Srbija gas

JP Elektromrea
Srbije

Privatno vlasnitvo, meovito vlasnitvo ili vlasnitvo lokalne samouprave

Dravno vlasnitvo

Interesi javnih preduzea i preduzea u energetskom sektoru i interesi vlasnika, s jedne

strane i interesi ovih preduzea i interesi korisnika njhovih proizvoda i usluga, s druge
strane, opredeljuju sprecificnosti organizovanja javnih preduzea. Ispoljeni sukobi
interesa nameu posebne tekoe za profesionalizaciju menadmenta. Vlasniki interesi
zahtevaju da nosioci funkcija menadmenta striktno sprovode upravljke odluke
vlasnika. Ve samo navedene injenice ukazuju na nunost kvalitetnih promena u
organizovanju i razvijanju menadmenta javnih preduzea i preduzea u energetskom
sektoru u naoj domaoj praksi.

2. Posebnosti organizovanja i upravljanja javnim preduzeem i

preduzeima u energetskom sektoru
Izvrene kvalitetne promene u naoj privredi usmerene na uvoenje trinih
zakonitosti i naputanje dohodovne ekonomije neminovno su uslovile mnotvo
kvalitetnih promena u organizovanju i poslovanju javnih preduzea. Opredeljenje
Zakona o preduzeima da je primarni cilj preduzea ostvarivenje ekonomskih efekata,
odnosno profitabilnosti poslovanja , namee nunost i da java preduzea pored
kvalitetnog zadovoljavanja drutvenih potreba ostvaruju i odgovarajuu ekonomsku
efikasnost. To opredeljenje treba da dodje do izraaja i kod javnih preduzea koja
obezbedjuju infrastrukturu nacionalne privrede.
Istraivanja razvoja sistema menadmenta javnih preduzea i preduzea u
energetskom sektoru usmerava se prvenstveno na velike, sloene sisteme kao to su
elektroprivreda, naftna privreda, eleznica, pota telekomunikacije. To su ona javna
preduzea u kojima se ispoljavaju i najsloeniji problemi prestruktuiranja radi
obezbeivanja kako njihovog efikasnijeg i efektivnijeg poslovanja tako i njihov doprinos
razvoju celokupne nacionalne privrede. Ta preduzea, kao i druga velika javna
preduzea u predhodnom periodu organizovana su na klasian nain, tako da i dalje
zadravaju niz komponenti klasine organizacije javnih preduzea u kojima je
ekonomska dimenzija poslovanja drugorazrednog znaaja.

Specificnosti menadmenta u preduzeima u energetskom sektoru

Svaki cilj svesnog delovanja moe se ostvariti na vie ak meusobno kvalitetno

razliitih naina. To je polazite pri razmatranju procesa transformacije ovih preduzea i
razvoju menadmenta u transformisanim preduzeima. Svako novo saznanje i iskustvo u
otkrivanju nepoznatog u procesima menadmenta i njihovog korienja u praktine
svrhe je od neprocenljive vrednosti za sveukupni drutveni razvoj.
Velika preduzea infrastrukturnog karaktera karakteristina su po relativno velikoj
koncentraciji zaposlenih ljudi i resursa. Svaka koncentracija u organizovanim sistemima
neminovno uslovljava specijalizaciju i profesionalizaciju kadrova i drugih resursa.
Objedinjavanje i usmeravaje brojnih specijalizovanih organizacionih delova u strukturi
velikih javni preduzea i preduzea u energetskom sektoru u klasinom organizovanju
realizuje se konstruisanjem visokih piramida menadmenta.
Drutveni razvoj stalno poveava meuzavisnost ljudi u obavljanju zajednikih
radnih aktivnosti. Ta zakonitost uslovljava da se sve vei broj ljudi profesionalno bavi
obavljanjem funkcije menadmenta. Ograniene mogunosti ljudi uz nizak nivo
korienja ukupnih njihovih radnih potencijala uzrokuje potrebu iznalaenja
racionalnijeg upoznavanja i korienja raspoloivog mnotva naunih saznanja i
praktinih iskustava dostignua u razvijanju i usavravanju procesa menadmenta. Uz to
je korisno ukazati i na nedovoljno razvijene navike naih menadera za permanentno
praenje naune i strune literature. Sve to upuuje na potrebu i korisnost konstruisanja
efikasnog sistema permanentnog inovoranja znanja profesionalnih menadera.
Svestrano je dokazano da se niko ne raa sa odreenim znanjima, umeima i
vetinama za obavljanje neke profesionalne delatnosti. Na taj nain je pokazano i
dokazano da je neodriv stav da je neko roen za upravljanje tuim radom i drugim
resursima. Taj stav je dugo istican, kako bi se na neki nain objasnile neke sporne i
neodrive komponente u drutvenom razvoju. U savremenom drutvu ljudi se svestrano
obuavaju i vebanjem osposobljavaju za obavljanje pojedinih vrsta prefesionalnih
delatnosti, ukljuujui i obuavanje za obavljanje sloene tehnologije menadmenta.
Naroito specifinost menamenta ispoljava se u njegovom nesavrenstvu i
nemogunosti konanosti njihovog oblikovanja i obavljanja. Upravo to opredeljuje da se
menament predstavi kao posebna tehnologija, koja u svakom pojedinanim sistemu ima
neke posebne modalitete.
Konstituisanje veeg broja stratuma u strukuiranju menadmenta poveava brojnost
problema u odnosima izmeu nosioca funkcija menadmenta i funkcija menadmenta sa
neposrednim izvriocia tehnolokih funkcija. Rast hirearhijske strukture menadmenta u
svom okrilju donosi birokratizaciju odnosa, koja sama po sebi sputava efikasnost i
efektivnost utvrenih ciljeva zajednikog rada. Ta saznanja neminovno upuuju na
izuavanje i razvijanje organizacionih sistema zasnovanih na delegiranju odgovornosti
za ostvarene rezultate. Iskustva ukazuju da takvi oblici organizacije sniavaju
hijerarhijsku piramidu menadmenta i poveavaju efikasnost i efektivnost funkcija
menadmenta na svakom stratumu.

Specificnosti menadmenta u preduzeima u energetskom sektoru

3. Cilj istraivanja menadmenta u energetskom sektoru

Primarni cilj u svakom istraivanju, kao i u svakoj drugoj svesnoj delatnosti je
utvrditi cilj koji se eli ostvariti. Svaki drugi pristup u obavljanju bilo koje svesne
delatnosti iziskuje poveane napore i utroke i po pravilu ne garantuje da e se ostvariti
eljeni cilj.
Svaka vrsta svesne delatnosti zapoinje nekom pobudom, i to bez obzira da li se radi
o individualnoj ili zajednikoj delatnosti bilo kog skupa organizovanih ljudi. Tako se
dolazi do zakljuka da se najpre mora javiti neka promena postojeeg stanja koja inicira
proce miljenja o nastaloj promeni i njenom uticaju na uslove ivljenja i rada.
Promena stanja koja inicira svesnu delatnost najee se predstavlja i iskazuje kao
problem koji treba reiti. Bezbroj promena koje nastaju u prirodnoj i drutvenoj sredini
izaziva toliko mnotvo problema koji tee ka beskonanom. elje ljudi su u stalnom
raskoraku sa mogunostima ljudi da ih ostvare.
Ispostavlja se kao jedino mogue da ljudi iz ogromnog broja svojih elja izdvoje
neke za koje imaju najvie interesa, ali i mogunosti da ih u odreenim uslovima
ostvare. Tako izdvojena elja za iju realizaciju se usmerava svesna delatnost pojedinca
ili organizovane grupe ljudi obino se naziva cilj. Saglasno tome cilj se definie kao
neka izabrana elja koja se nastoji da se ostvari svesnim delovanjem u odreenim
uslovima.
Vano je utvrditi da se cilj uvek utvruje u procesu miljenja, odnosno u procesu
usaglaavanja miljenja o nastaloj promeni koju se eli pojedninanim ili zajednikim
svesnim delovanje prevesti u novo stanje i da to novo stanje zadovolji neku od rastuih
elja i potreba ljudi. Uz to je bitno konstatovati da je cilj uvek rezultat izbora, odnosno
svesnog odluivanja pojedinca ili organizovanog skupa ljudi.
Jedan iz mnotvo problema koji su prisutni kod savremenih preduzea je nunost
uspenog konstituisanja i razvoja sistema menadmenta, odnosno prevoenje klasinog
sistema upravljanja i rukovoenja na sistem savremenog menadmenta kao novog
razvojnog oblika rukovoenja poslovnim i drugim organizacionim sistemima.
Razliite mogunosti adaptiranja organizacionih postavki preduzea u energetskom
sektoru saglasno novo uspostavljenim uslovima organizovanja i poslovanja pruaju
mogunost da se izaberu ona reenja koja u datim uslovima optimalno zadovoljavaju
nastavak uspenog poslovanja.
Navedeni isponjeni problemi u transformaciji i adaptaciji organizacionih postavki
preduzea u energtskom sektoru ukazuju da je jedan od najznaajnijih pi najuticajnijih
problema za uspeno poslovanje ovih preduzea uvoenje i razvijanje sistema
menadmenta. Saglasno tome utvrjuje se da je cilj istraivanja mogunosti za uvoenje
savremenih sistema menadmenta u organizacione postavke ovih preduzea. To dalje
znai da se istraivanje usmerava na iznalaenje i definisanje uslova i kriterijuma za
konceptiranje i konstituisanje odreenih modaliteta menadmenta u preduzeima u

Specificnosti menadmenta u preduzeima u energetskom sektoru

energetskom sektoru, i to saglasno propisanim drutvenim uslovima organizovanja i

poslovanja ovih preduzea. Na osnovu tih istraivanja pristupa se konstituisanju modela
menadmenta preduzea u energetskom sektoru na osnovama holistikog koncepta.
Konceptiranje i konstruisanje menadmenta preduzea u energetskom sektoru, na
osnovama holistikog pristupa, kao konanog cilja istraivanja, mogue je ostvariti
takoe na vie razliitih naina. Upravo to opredeljuje da se pre samog poetka izrade
modela menadmenta ovog preduzea na osnovama holistikog pristupa istrae i utvrde
mogunosti i naini realizacije definisanog cilja istraivanja.

4. Mogui metodoloki pristupi

Opredeljenja za holistiko sistemski nain istraivanja transformacije i adaptacije
menadmenta u preduzeima u energetskom sektoru u novom privrednom sistemu
ujedno istie da se celokupni istraivanje uvoenja i razvoja menadmenta zasniva na
savremenim naunim dostignuima i empirijskim analizama postojeeg stanja
organizovanja, upravljanja i menaderskog voenja ovih preduzea u domaoj praksi.
Polazi se od svestrano dokazane injenice da sve sto postoji nastalo je u kratanju i
menjanju, kao i da se sve promene u kretanju, transformisanju i razvoju procesa
organizovanja, upravljanja i menaderskog voenja preduzea u energetskom sektoru u
savremenoj domaoj praksi usmeravaju tako, da se kroz istraivanje reenja trae, s
jedne strane u promenjenom privrednom sistemu, a s druge strane u zakonitosnima
prorodnog i drutvenog poretka i odnosima koji se uspostavljaju u nastajanju i
preobraavanju celina, odnosno predmeta istraivanja.
Svestana objektivna istraivanja nedvosmisleno pokazuju i dokazuju da se
najuspenije ostvaruje poveanje efikasnosti i efektivnosti svesnog delovanja kada ljudi
udruuju svoje potencijalne sposobnosti i mogunosti. Udruivanje ljudi radi svesnog
obavljanja odreenih radnih aktivnosti istovremeno oznaava izgraivanje i
konstituisanje odreenih oblika organizacionih sistema koji kao takvi predstavljaju
drutvenu strukturu u kojoj se obavezno kao primarni i nezamenljivi elementi susreu
ljudi i njihovi meusobni odnosi.
Prirodna tenja ljudi za dominacijom u sredini kojoj pripadaju uslovljava da se
ljudi udruuju u raznovrsne organizacione sisteme i da na taj nain poveavaju mo
svoga svesnog delovanja. Ta zakonitost se zasniva i razvija na iskustvenom, ali i nauno
dokazanom saznanju da je zajedniki rad dva oveka uvek efikasniji i efektivniji nego
kad ga oni obavljaju odvojeno. Svako udruivanje ljudi za obavljanje odreenih radnih
aktivnosti u svom okrilju donosi specijalizaciju ljudi za obavljanje odreenih radnih
postupaka. Sa specijalizacijom ljudu za obavljanje odreenih vrsta radnih aktivnosti
istovremeno se vri specijalizacija orua za obavljanje tih radnih aktivnosti.
Specijalizacija nudi i orua za obavljanje odreenih radnih procesa neminovno dovodi
do koncentracije, odnosno okupljanja veeg mnotva ljudi i orua i njihovo
organizovanje u sve sloenije organizacione sisteme. Svaki novi vid poveavanja
organizacionih sistema istovremeno poveava uvoenje novih oblika upravljanja i
menaderskog voenja zajednikim radnim aktivnostima.
5

Specificnosti menadmenta u preduzeima u energetskom sektoru

U celokupnoj genezi drutva susreu se novine u organizovanju i obavljanju

zajednikih radnih aktivnosti. I stoga proizilazi i zakljuak da ljudi koriste svoje umne i
ostale radne sposobnosti za iznalaenje novih i savrenih oblika i naina ostvarivanja
svojih rastuih elja i potreba, odnosno ciljeva.
Razvijanje drutvenog poretka na trinim zakonitosnima uslovljava da se kao
konani cilj poslovanja preduzea i drugih organizacionih sistema uspeno ostvaruje
ekonomska efikasnost zajednikog rada. Sve te i druge objektivne injenice ukazuju da
se ciljevi zajednikog rada mogu ostvarivati na vie ak i meusobno kvalitetno
razliitih naina.
Holisiko sistemski koncept kao metod istraivanja posebno se iskazuje i dokazuje
u praktinoj primeni. Usmerenost tog metoda na isticanje meuzavisnosti u odnosima
dela i celine nedvosmisleno ukazuje da se takvim nainom istraivanja stie potpunija i
objektivnija predstava o predmetu istraivanja ili ispoljenom problemu. Ve to dovoljno
objanjava neophodnost da se u istraivanju razvoja menadmenta u preduzeima u
energetskom sektoru privrede opredeli i usvoji holistiki metod. To je prosto imperativ
savremenog naunog istraivanja, posto klasini kartezijanski nauni metod svojim
determinizmom i ogranienou na istraivanje unutranje strukture i odnosa koji se
upostavljaju izmeu elemenata strukture predmeta istraivanja obezbeuje samo
deliminu predstavu u stvarnim karakteristikama predmeta istraivanja, odnosno
ispoljenog problema.
Empirijska istraivanja korienjem klasinih kartezijanski metoda u reavanju
ispoljenih sloenih problema uslovila su da se polazni osnov tih metoda po kojima je
svet ureen tano po zakonitostima koje je utvdila nauka mora napustiti. To iz prostog
razloga to je nauka dokazala da sve nastaje u kretanju i da nita nije stalno sem kretanja.

5. Neminovnost naputanja klasinih metoda

Koliko je blagotvorno korienje kartezijanskog determinizma pri konstrukciji,
izgraivanju, korienju i usavravanju tehiko tehnolokih sistema, toliko je
necelishodno, tetno i opasno u procesima konstruisanja i konstituisanja organizacionih
sistema.
Koncept klasinog kartezijanskog naunog metoda koncentrisan je na istraivanju
unutranje strukture predmeta istraivanja zasnovanog na iskljuivosti determinizma, a
bez istraivanja veza i odnosa predmeta sa sredinom. Upravo zato, steena saznanja o
predmetu istraivanja su uvek delimina i zbog toga je mogue i stvaranje pogrene
predstave o kvalitetnim karakteristikama posmatranog predmeta.
U svakom organizacionom sistemu, kao i u sistemu upravljanja i rukovoenja,
odnosno menadmenta, primarni i nezamenljivi elementi tih sistema su ljudi i njihovi
meusobni odnosi, koji pod svojim osnovnim i primarnim obelejima stohastikog
karaktera. Ve to ukazuje da metode koje se zasnivaju na determinizmu ne mogu biti
uspeno primenjene u istraivanju organizacionih sistema i uopte drutvenih struktura.

Specificnosti menadmenta u preduzeima u energetskom sektoru

Osnovni uzrok naputanja klasinog kartezijanskog naunog metoda je

zanemarivanje veza i odnosa predmeta istraivanja sa sredinom. Preko kanala
komuniciranja elementi sredine deluju na elemente u strukturi celine kao i to da elementi
iz strukture celine preko svoji izlaznih kanala deluju na elemente sredine. Tako se
uspostavljaju interakcije kako izmedju elemenata u strukturi celine tako i tih elemenata
sa elementima sredine. U tim interakcijama nastaju informacije, te nove komponente
koje su obavezne u svakoj organizovanoj strukruri i njenim odnosima sa sredinom kojoj
pripadaju kao sastavni elemenat.
Konano, naputanje klasinog kartezijanskog metoda je neminovno ve zbog toga
to se u tom prilazu ne uvaava onaj kvalitet celine koji se ne moe izvesti iz kvaliteta
delova od kojih je sainjena posmatrana celina. Informacija je ona komponenta
definicije i celine u kojoj se utvruje da je celina uvek neto vie od prostog zbira delova
od kojih je sastavljena.
Zakonitosti celine i stohastike karakteristike ljudi i ljihovih meusobnih odnosa i
odnosa sa drugim elementima u strukturi organizacionog sistema i sredine kojoj pripada
organizacioni sistem postaju odluujui faktor za naputanje klasinog kartezijanskog
naunog metoda, i to pre svega u istraivanjima drutvenih sistema, pa saglasno tome i
razvoja menadmenta u preduzeima u energetskom sektoru.

6. Dvosmerno delovanje menadmenta

Svako nauno istraivanje je ipak samo delimino otkrivanje i upoznavanje
predmeta istraivanja ili ispoljenog problema. To nauno saznanje upuuje da se u
svakom istraivanju to preciznije definiu elje, odnosno utvruju one komponente i
dimenzije predmeta istraivanja na koje se usmerava istraivanje, poto je prosto
nemogue istovremeno istraivati celokupnu strukturu predmeta istraivanja i njegovog
odnosa sa sredinom. Time se objanjava zasto se ovo istraivanje koncentrie samo na
istraivanje komponente i karakteristike menadmenta preduzea u energetskom sektoru,
sto je samo deo one realnosti koja se predstavlja kao menadment.
Za istrazivanje razvoja menadmenta preduzea u energetskom sektoru na
osnovama holistikog pristupa panja se usmerava na delatnost menadmenta u strukturi
ovih preduzea. U optem smislu ta svojevrsna svesna delatnost usmerava se, s jedne
strane, na organizovanje i upravljanje tuim radom i drugim resursima ukljuenim i
angaovanim u strukturi preduzea u energetskom sektoru kako bi se, sa to manje
napora i ostalih utroaka ostvarili programirani ciljevi ovih preduzea. Sa druge strane,
delatnost menadmenta u preduzeu u energetskom sektoru mora biti usmerena na
uspostavljanje veza i odnosa sa drutvenom sredinom kako bi se obezbedili to
povoljnjniji uslovi za obavljanje delatnosti ovih preduzea.
Definisana dva osnovna smera delovanja menadmenta u preduzeu u energetskom
sektoru samo delimino ukazuju na sloenu problematiku razvoja menadmenta u
njemu. Kako je ve utvreno svaki cilj u organizacionom sistemu moe se ostvariti na
vie ak meusobno kvalitetnih meusobno razliitih naina. To dalje ukazuje da
menadment ima mogunosti da na razliite naine struktuira organizacionu strukturu
7

Specificnosti menadmenta u preduzeima u energetskom sektoru

preduzea u energetskom sektoru, odnosno da konceptira i konstituie takvu

organizacionu postavku u kojoj se uvaavaju drutveni kriterijumi.
Svaki modalitet organizacione postavke poseduje kako skup kvaliteta tako i skup
slabosti ili negativnosti. To je osnovni razlog za konstataciju da se nikada ne mogu
stvoriti uslovi za konstituisanje savrenih organizacionih sistema. Svaki izgraeni
organizacioni sistem moe se dalje razvijati i uravravati. Saglasno tome primarni
zadatak menadmenta uopte, pa i u preduzeu u energetskom sektoru, ispoljava se u
iznalaenju efikasnijih i efektivnijih reenja u organizacionoj postavci u odnosu na
primenjena reenja.
Kako menadment ima funkciju da razvija i usavrava unutranju strukturu
organizacionog sistema, odnosno preduzea, ima takoe i obaveznu funkciju da iznalazi
optimalnija reenja za odnose preduzea u energetskom sektoru sa njegovom sredinom,
odnosno sa osnivaima i poslovnim partnerima.
U istraivanju uslova i komponenti razvoj menadmenta preduzea u energetskom
sektoru obavezno je uvaiti stav da se svaki problem iz tog domena mora posmatrati u
povezanosti sa njegovim izvoritima i nosiocima. Determinizam je u istraivanjima
neprimenljiv, jer se realno ne moe ostvariti zbog stohastikih karakteristika primarnih
elemenata u strukturi organizacionih sistema, odnosno u strukruri menadmenta.

7. Opredeljenje za holistiki pristup

Sredinom 20-og veka nauka je utvrdila da se upravljanje sloenim sistemima ne
moe uspeno ostvariti klasinim kartezijanskim metodam. Nove tendencije u razvijanju
fizike sa uvoenjem statistike verovatnoe u otkrivanju i utvrivanju nepoznatih
kretanja i pojava u fizici inicirali su zauzimanje kvalitetno novog polazita u
konceptiranju i konstruisanju naunih metoda. Umesto determinizma kao osnova za
konceptiranje naunih metoda uvodi se verovatnoa. Ve prve primene novih naunih
metoda zasnovanih na verovatnoi kretanja i promena dale su tako izrazite i znaajne
rezultate da vie nije bilo dilema o neophodnosti uvoenja verovatnoe kao osnove u
konstituisanju naunih metoda.
Na konceptiranje i izgraivanje novih naunih metoda presudni uticaj imala su
primenjena istraivanja upravljakih procesa.
Otkrivanje informacije kao tree obavezne komponente svake organizovane
strukture usmerila je istraivanje na komuniciranje, odnosno uspostavljanje interakcije
izmedju elemenata koji se ukljuuju u proces ostvarivanja prethodno utvrenog cilja.
Sposobnost prirodnih elemenata da uspostavljaju razliite meusobne veze i odnose i
neizvesnost koje e veze i odnose u datim uslovima meusobno uspostaviti opredelila je
naunike da u konceptiranje naina ostvarivanja ciljeva uvede verovatnou i da na taj
nain organizovanim strukturama daju karakteristike stohastikih sistema.
Stohastiki karakter svesno organizovanih upravljakih sistema, odnosno
predstavljanje tako organizovanih struktura celina dovela je do otkria onih kvaliteta

Specificnosti menadmenta u preduzeima u energetskom sektoru

celine koja se ne mogu izvesti iz kvaliteta delova od kojih je sainjena data celina.
Otkrivanje, da upravo informacije koje nastaju u meusobnom komuniciranju elemenata
u strukturi celine i njihovo komuniciranje sa elementima sredine kojoj pripada data
celina, istovremeno je oznailo mogunost i poetak konstruisanja holistikih naunih
metoda koji je usmeren na otkrivanje i upoznavanje postupaka organizovanja, i
meusobnog komuniciranja elemenata koji se povezuju u organizovanu strukturu celine.
Objektivnije i potpunije upoznavanje, predstavljanje i objanjavanje menadmenta
jedino se uspeno ostvaruje primenom naunih metoda sa holistikim osnovama.
Predstavljanje menadmenta kao svesno organizovane celine za obavljanje procesa
upravljanja istovremeno omoguava da se menadment predstavi kao sistem. Upravo to
opredeljuje, da se izabere za istraivanje razvoja menadmenta preduzea u energetskom
sektoru holistiko sistemski pristup i da se na tim osnovama konstruie i idejni model
razvoja menadmenta javnog preduzea.

8. Objektivizacija prikaza i kvalitativno nov pristup

Primarno isticanje zadataka preduzea u energetskom sektoru u zadovoljavanje
drutvenih potreba neminovno u prikazivanju i objanjavanju strukture i statusa javnih
preduzea unosi elemente subjektiviteta. Pri tome se mora uvaiti i da svako unoenje
subjektiviteta u prikazivanje i objajavanje statusa i karakteristika javnih preduzea
direktno i indirektno unitava efikasnost i efektivnost, odnosno organizovanost javnih
peduzea. Takva postupanja, po pravilu, razvijaju birokratske modalitete njihovih
organizacionih postavki
Vazno je utvrditi da i preduzea u energetskom sektoru utvruju i primenjuju
odreenu tehnoloku postavku za realizaciju utvrene programske postavke. Tehnoloka
postavka u svim objektivnijim struktuiranjima organizacione postavke predstavlja
osnovu koja obezbeuje objektivizaciju konstituisanja strukture preduzea. Svaki
modalitet birokratizacije tehnoloke postavke odstranjuje objektivizaciju u konstituisanju
unutranje organizacije ovih preuzea.
Tehnoloka postavka utvruje koje vrste i kvalitete resursa je neobhodno pribaviti i
na koji nain ih organizovati da obave sve one funkcije koje se moraju obaviti da bi se
realizovala programska postavka preduzea u energetskom sektoru. U birokratskim
modelima organizacionih postavki zapostavlja se tehnoloka postavka kao primarni
uslov i osnov za konstituisanje struktura ovih preduzea.
Kompaknost i sistematinost metode istraivanja direkno utiu na poveavanje
efikasnosti i efektivnosti u naunim istraivanjima. Prepreke i tekoe u otkrivanju i
upoznavanju nepoznatog u istraivanjima u toliko se lake, odnosno sa manje napora i
drugih utroaka se savladavaju koliko je koherentniji izabrani nain, odnosno metod
istraivanja.
U svim vrstama i modalitetima objektivnijih naunih istraivanja primarno je
utvrditi izvorita i uzroke nastajanja, rasprostiranja i delovanja predmeta istraivanja,
odnosno ispoljenog problema sa kojim se eli ovladati. Ve to saznanje nedvosmisleno
9

Specificnosti menadmenta u preduzeima u energetskom sektoru

ukazuje da je primarna i poetna faza istraivanja vezana za dijagnosticiranje, odnosno

utvrivanje ocene ispoljenog problema i cilja koji se eli ostvariti u istraivanju.
Za objektivnije predstavljanje preduzea u energetskom sektoru i razvoj
menadmenta u njegovoj strukturi potrebno je pre svega posmatranje kako unutranje
strukture tako i veza i odnosa koje ovo preduzee uspostavlja sa elementima svoje
sredine. Time se jasno utvruje da se za takvu analizu mora zameniti klasini nauni
metod sa novim naunim metodom koji je razvijen na holistikim osnovama. Samo
uvoenje u istraivanje veza i odnosa preduzea u energetskom sektoru sa njihovim
sredinama stvara osnove za objektivizaciju prikaza i ocene postojeih stanja.
Kod birokratizovanih modela organizacije javnih preduzea esto se istie stav da
e ve neko platiti ostvarene trokove poslovanja da se pri tome ne sagledava realnost
ostvarenih trokova. Na taj nain, menadment javnih preduzea zadovoljava se
postojeim stanjem i ne preduzima znaajne aktivnosti za uspenije poslovanje. U teoriji
i praksi organizacije obino se istie da ono preduzee koje stagnira stvarno propada,
poto savremena nauka i na njenim osnovama razvijeni tehniki i tehnoloki sistemi
omoguavaju da se sa manje utroaka obavljaju odreene transformacije.
U savremene trine uslove sve potpunije se mogu ukljuiti i poslovati javna
preduzea. Svako uvoenje ekonomskih zakonitosti u poslovanje preduzea uslovljava
intenzivnije istraivanje moguih uteda uz istovremeno poveavanje kvaliteta
proizvoda i usluga. irenje privatizacije u organizovanju javnih preduzea ujedno i
oznaava i spreavanje odravanja i razvoj njihovog monopolskog poloaja. U trinim
ekonomijama zakonski se omoguava konstituisanje vie javnih preduzea za obavljanje
istih javnih funkcija, odnosno omoguava se razvoj konkurencije ak i preduzea iz
drugih drava. Koliko je to izraeno najbolje pokazuje primer stvaranja uslova za
slobodno trite elektrine energije u zemljama sa razvijenom trinom privredom, a
poslednjih godina to se razvija i u energetskom sektoru Srbije.
Savremeni drutveni razvoj neminovno utie da se pri konstituisanju preduzea u
energetskom sektoru uvaavaju istovetni kriterijumi kao i kod drugih vrsta poslovnih
sistema, tj. da i ova preduzea moraju ostvarivati odgovarajuu profitabilnost.
U uslovima klasino dravno organizovanja preduzea u energetskom sektoru
menadment je imao primarni zadatak da obezbedi uspeno obavljanje javnih funkcija,
odnosno vrenje odreenih usluga po uslovima koje utvrije nadleni dravni organ.
Neusklaenost trokova poslovanje i prodajnih cena reavaju dravni organi i po pravilu
ti organi reavaju eventualne nastale gubitke u poslovanju.
Poslovanje sa gubicima u preduzeima u energetskom sektoru izaziva niz
neeljenih posledica to se pre svega odraava na redovno plaanje kako usluga
dobavljaima, tako i na standard rada i plaanja zaposlenih u ovim preduzeima. U tako
uspostavljenim uslovima menadment se pre svega usmerava da od dravnih organa, tj.
od osnivaa trai reavanje ekonomski problema u poslovanju.

10

Specificnosti menadmenta u preduzeima u energetskom sektoru

Izgraivanje visoke hierarhijske strukture upravljanja sa desetinu ili petnaestak

stratuma neminovno sputava efikasnost i efektivnost u obavljanju javnih funkcija, a time
se i poveavaju trokovi poslovanja. U tako konstituisanim preduzeima neminovno se
razvijaju i funkcioniu raznovrsni oblici neformalnih organizacija. Svaka neformalna
organizacija u strukturi formalne organizacije utie na poveanje trokova poslovanja.
I najoptije analize poslovanja velikih sloenih javnih preduzea u energetskom
sektoru nedvosmisleno pokazuju da se u uslovima dravnog vlasnitva ispoljava
neracionalno poslovanje i korienje raspoloivih resursa. Te injenice ukazuju da se u
savremenim drutvenim uslovima moraju menjati koncepti i osnovi za konstituisanje i
poslovanje ovih preduzea.
Savremena nauna istraivanja nedvosmisleno ukazuju da je primarna funkcija
menadmenta upravljanje tuim radom i ostalim resursima, i da to iziskuje specijalnu
obuenost ljudi za obavljanje funkcije menadmenta.
Svaka profesionalizacija iziskuje konstituisanje odgovarajuih tehnologija, odnosno
naina obavljanja odreene profesionalne delatnosti. Upravo to namee potrebu da se
iznalaze reenja da se razvoj menadmenta preduzea u energetskom sektoru usmerava i
odvilja na postulatima ekonomske efikasnosti i efektivnosti.

9. Utvrivanje uzroka za promene

U nizu strunih i naunih skupova ukazivalo se na nephodnost kvalitetnih promena u
organizovanju i funkcionisanju javnih preduzea. Na tim skupovima ukazivano je na
uzroke i posledice egzistirajue klasine organizacije javnih preduzea. Polazita u tim
analizama zasnivaju se na realnoj praksi organizovanja i poslovanja preduzea. Posebno
se ukazuje da u svakoj novoj vremenskoj dimenziji ispoljava se potreba za
organizovanjem i poslovanjem sve veeg boja javnih preduzea. Na te stavove
prvenstveno utiu sve vee koncentaracije stanovnitva u gradovima. Tako se dolazi do
11

Specificnosti menadmenta u preduzeima u energetskom sektoru

saznanja da organizovanje javnih preduzea postaje sve znaajnije i da se istraivanju u

toj oblasti mora pridati znatno vea panja i angaovati znaajnije ljudske i druge resurse
za iznalaenje novih uspenijih modela njegove organizacije. Pri tome se mora imati u
vidu da odluujui faktor u razvoju usprenosti organizovanja i poslovanja javnih
preduzea je osposobljenost menadmenta za upravljanje tim posebno sloenim
delatnostima.
Neto potpunije analize pokazuju da se u organizovanju javnih preduzea u praksi
ispoljava tenja za njihovim monopolskim polozajem. Posledice ispoljavanja
monopolizma najvie tete potroaim. Svakodnevna praksa pokazuje da su potroai
udaljeni iz bilo kog uticaja na poslovanje javnih preduzea.
Zaposleni u javnim preduzeima nastoje da njihov monopolski poloaj koriste za
poboljavanje uslova svog rada i ukupnog ivljenja. Pri tome se relativno malo ili uopte
ne uvaava da su sredstva javnih preduzea dravna imovina i da su ta sredstva data da
bi njima uspenije obavljala javne funkcije. Koliko se mogu naroiti drutveni odnosi
ostvariti uzurpacijom i zloupotrebom drutvenih investicija, najbolje pokazuju primeri
kada javna preduzea uskrauju davanje usluga onima koji ne prihvataju njihove uslove
plaanja.

esto menadment javnih preduzea nastoji da neuspeno poslovanje prebaci na neke

druge drutvene faktore, odnosno na osnivae i potroae. Obino se ti problemi nastoje
reiti poveanjem cena proizvoda i usluga i bez peuzimanja obaveza za njihov kvalitet.
Sve to upuuje da je korisno izvriti komparativne analize uspenosti pojedinih javnih
preuzea ja njohovom organizacionom postavkom i funkcionisanjem menadmenta.

10. Mogua poboljanja strukture i profesionalizacija menadmenta u

preduzeima u energetskom sektoru
Ispoljeni sukobi interesa preduzea u energetskom sektoru sa potroaima i
osnivaima uslovljavaju neminovnost kvalitativnih promena u konstituisanju i
profesionalizaciji menadmenta.
12

Specificnosti menadmenta u preduzeima u energetskom sektoru

Posebnu tekou u iznalaenju uspenijih reenja za organizovanje i upravljanje

preduzeima u energetskom sektoru ine neraieni odnosi u razgranienju funkcija
upravljanja i rukovoenja odnosno menadmenta i njihovih odnosa sa izvrnim
strukturama i drutveni institucijama i potroaima.
Polazite u tom razgranienju treba da bude da menadment predstavlja novu
razvojnu etapu u rukovoenju odnosno da menadment svoju nadlenost preuzima i
odreene funkcije koje su u klasinoj organizaciji bile vezane za organe upravljanja. U
trinim uslovima rukovoenja, menadment mora istovremeno da obezbeuje
racionalnu proizvodnju i vrenje usluga uz obezbeivanje se na tritu uspostave to
povoljniji odnosi sa poslovnim partnerima. Uz sve to menadment mora da koordinira sa
drutvenim, odnosno dravnim organima oko obavljanja javnih funkcija i uslova za
njihovo obavljanje.
Sticanje svakog novog saznanja predstavlja odreenu vrstu svesne delatnosti,
odnosno radnu aktivnost. Za obavljanje sveke radne aktivnosti ljudi moraju biti
motivisani. Iz toga prizilazi zakljuak da za rezvoj menadmenta preduzea u
energetskom sektoru treba iznai odreene modalitete motivisanja menadera za
permanentno uenje i sticanje vetine u upravljanju ljudima i drugim resursima
angaovanih u strukturama ovih preduzea.
U teoriji i praksi organizacije razvijeno je mnotvo sistema za vrednovanje i
nagraivanje pojedinaca i organizovanih grupa za uspeno obavljanje odreenih
transformacionih procesa. I za motivisanje menadera razvijaju se posebni sistemi
vrednovanja njihovog doprinosa ukupnim rezultatima poslovanja.
Svekodnevna praksa ukazuje i dokazuje da od delatnsti menadera zavisi uspenost
poslovanja svakog, pa i preuzea u energetskom sektoru. Taj zakljuak se zasniva na
injenici da menaderi obavljaju najsloenije funkcije u strukturi svakog poslovnog
sistema, pa saglasno tome i u ovim preduzeima.

11. Konstruisanje novih naunih komponenti menadmenta u

preduzeima u energetskom sektoru
Uvoenje naela meuzavisnosti kao primarnog i odluujueg naela u posmatranju
celine, odnosno svakog predmeta istraivanja ili ispoljenog problema oznaava poetak
razvoja nove filozofije organizovanja uopte, a posebno u organizovanju poslovnih
sistema. Sva savremena istraivanja i prikazivanja menadmenta zasnivaju se na
holistiko sistemskom konceptu. Tako s dolazi do saznanja da meuzvisnot
menadmenta i tehniko tehnolokih komponenti u strukturi preduzea opredeljuje
ukupnu uspenost poslovanja preduzea.
Ljudi po svojim osnovnim obelejima se u teoriji i praksi predstavljaju stohastiki
sistemi. U menadmentu ljudi su takoe primarni i nezamenljivi elementi i saglasno
tome svaki modalitet menadmenta mora da ima obeleja stohastikog sistema.

13

Specificnosti menadmenta u preduzeima u energetskom sektoru

Kako u sloenim vrstama preduzea u energetskom sektoru mora biti izraena

hierarhijska struktura menadmenta, u kojima se obaveno susreu tri osnovne vrste
menadera-top ili generalni menaderi, funkcionalni menaderi i operativni menaderi,
to je nuno u svakom konkretnom preduzeu u energetskom sektoru definisati profile
profesionalnih menadera. Dosadanja nauna saznanja i svakodnevna nana praksa
omoguavaju da se u naunim istraivanjima konstituiu modeli menadmenta u
pojedinim vrstama ovih preduzea.

12. Literatura
(1) doc. dr Aca Markovi-Menadment u energetici, Beograd 2011

14