SREDNJA POLJOPRIVREDNO-PREHRAMBENA KOLA SOMBOR

SEMINARSKI RAD
NA TEMU

PITAGORA

Uenica:
Milena Bulatovi

Filozofija i antika filozofija

Filozofiju moemo definisati kao pokuaj razumevanja egzistencije i stvarnosti. Filozofija

pokuava razumeti prirodu istine i znanja, ali i pronai osnovne vrednosti u ivotu. Odnos
ljudskog drutva i prirode je bitan deo filozofije gde pokuava iskoristiti ljudsku sklonost ka
udjenju, zanimanju i elji za razumevanjem, kako bi se dolo do istine. Filozofija je proces
analiziranja, kritikovanja, interpretacije.
Filozofija je nastala od rei fila i sofija, to znai, ljubav prema znanju ili mudrosti. Poeci
filozofije su u VI veku pre nove ere u staroj Grkoj.
Antika filozofija obuhvata filozofska miljenja i sisteme koji su se razvili na irokom
mediteranskom prostoru proetom antikom grkom i rimskom kulturom u periodu od 7. veka
stare ere do propasti antikog sveta poetkom 6. veka nove ere.
Kultura antike Grke zaetnik je zapadnoevropske kulture. Na tom se geografskom podruju
prvi put u istoriji izdvaja filozofsko-nauni oblik miljenja iz religiozno-fantastinoga.
Karakteristika stare orijentalne kulture bila je uklopljenost odredjenog stepena naunog
miljenja, do kojeg su stari orijentalni narodi dospeli, u relaigiozno-fantastini oblik miljenja.
Ta uklopljenost egzaktne misli u fantastino-religioznu mistiku karakteristina je i za linosti
koje se bave naukom u starim kulturama. To su bile zatvorene svestenike grupe ili proroci koji
su se izdvajali iz sveta i ljudskog drutva da bi tako osamljeni i udubljeni u same sebe doli do
istine. Njihovim sposobnostima pridavana je aureola uzvienosti, nadzemaljskog i nadljudskog.
Grka civilizacija oslobodila je nauno miljenje i emancipovala ga od religije, podredivi ga
praktinim zadacima trgovine, brzom razvoju privrede, ali i politikim zadacima koji su se
nametali u vezi s izmenjenom drutveno-ekonomskom strukturom. To miljenje naputa
sluenje fantastiko-religioznom oveku, koji sebe jo nije izdvojio kao pojedinca u okviru
drutva, i prelazi u slubu konkretnog egoistinog oveka pojedinca. Kroz takvog oveka i u
njegovom interesu zaela se u Grkoj era samostalne naune misli, ime je obeleen poetak
jedne nove epohe u istoriji ovekova ovladavanja prirodom i drutvom. Grka postaje kolevkom
kulturnog kompleksa koji kratko nazivamo Zapadom, to u to doba predstavlja pomeranje
kulturnog i ekonomskog razvitka s Istoka prema Zapadu.

Pitagora i pitagorejci

Pitagora (oko 571-496 god.p.n.e.) je rodjen na ostrvu Samos, nedaleko kod Mileta.

Pitagora je bio sin Mnesarha, rezaa dragoga kamena.

Pitagora je sam za sebe rekao da nije sveznalac, ve samo filozof, to jest prijatelj mudrosti. On
je ostavio dubok trag, kako na svoje savremenike koji su u njemu videli boanstvo, tako na
kasnije filozofe, od Platona i Aristotela, pa sve do modernog doba.
Polje rada Pitagore je bila matematika, muzika, etika, politika i metafizika.

Pitagorina filozofija
Pitagorina filozofija se zasniva na tome to glavnu ulogu imaju brojevi. Poznavanje matematike
i brojeva je klju za saznanje sveta. Brojeve treba razumeti i kao materiju sveta i kao nain da
se on opie. Materija se u osnovi sastoji od taaka, pravih, ravni i geometrijskih tela, koji
simbolino odgovaraju brojevima 1,2,3,4. Zbir tih brojeva je 10-dekada. Po pitagorejcima,
sledbenicima Pitagore, ovaj broj 10 je savren broj. Prikazuje se figurom tetraktis i u njemu se
krije tajna kosmosa. Ukupan zbir taaka u tetraktisu je deset. Figura tetraktisa je savrena jer je
beskrajna, moe se produiti u nedogled tj. ima dimenziju aperiona.
Ovaj odnos brojeva i stvari omoguava nam da stvari upoznamo preko brojeva. Muzika se na
primer moe razumeti ako se otkriju odnosi brojeva koji objanjavaju njene harmonije, a
pravilno poredjani brojevi e otkriti tajnu harmonije sfera koje sainjava strukturu kosmosa.
Po uenju Pitagore i pitagorejaca, osim ove strane, brojevi imaju i simboliku.
Tako je broj jedan (monada) mogao da simbolizuje jedinstvo sveta, a broj dva (dijada) njegove
suprotnosti. Od ovih veza profitirala je logika, iji je zadatak bio da uskladi simbolike veze
brojeva i sveta.

Pitagora prvi shvata da brojevi i geometrijska tela postoje na drugaiji nain od materijalnih
objekata i usmerava svoj rad na to. Ovim shvatanjem su kasnije ile i idealistike
racionalistike kole kojima je matematika dokaz postojanja posebne nematerijalne ili idealne
stvarnosti, koja se moe saznati pouzdanije i egzaktnije od materijalne.
Pitagorejci su uvideli da u matematici izvedeni stavovi ili teoreme dokazuju na osnovu

oiglednijih stavova ili aksioma, to je otvorilo mogunost da po ugledu na aksiome matematike

postoje aksiome prirode. Potraga za aksiomima prirode se nastavlja kroz kasniju antiku
filozofiju.
Pitagora je bio antiki filozof i matematiar koji je najpoznatiji po svojoj teoremi o odnosu
hipotenuze i kateta u pravouglom trouglu.
POVRINA KVADRATA NAD HIPOTENUZOM JEDNAKA JE ZBIRU POVRINA
KVADRATA NAD OBE KATETE..

Pomicanje kobilice na monohordu, taj ogled se pripisuje Pitagori, nalo se da visina tona zavisi
od duine ice, to jest, da muziki intervali zavise od odredjenih matematikih proporcija.
Medjutim, pravi uzrok tonu je treperenje ice i vazduni talasi, kvalitet tona zavisi od brojnih
odnosa u treptajima, ali u vreme kad materija i osobine nisu tano razlikovane, kad su osobine
vaile vie nego materija, lako se steklo uverenje da su matematiki odnosi i zakoni osnova
svemu kad su ve u tonu.
Pitagora je pridoneo stvaranju matematike teorije muzike. Bio je izvrstan muziar, svirao je
liru i koristio muziku kao sredstvo za leenje bolesnika muzikoterapija.

Pitagorejci slave izlazak Sunca

Pitagorejci su bili sledbenici uenja grkog filozofa Pitagore. Pitagorejstvo je filozofski i

duhovni pokret koji je osnovao Pitagora u VI veku p.n.e. Imao je egzoterine oznake, a uticao
je na mnoge filozofe ukljuujui i Platona.
U pitagorejskim zajednicama se ivelo po strogim pravilima za oienje due i tela. Vanu su
ulogu davali muzici i ritmu, iz ega se verovatno razivilo zanimanje za aritmetiku, koju su
shvatali kao teoriju celih brojeva.
Nastanak pitagorejske kole
Verovatno da je po naredjenju samskoga tiranina Polikrata Pitagora putovao u Egipat, da bolje
upozna ustanove egipatskih svetenika. Po prii, u Egiptu je iveo deset godina. Zbog
nesuglasica sa Polikratom, preselio se u Kroton u junoj Italiji ili Velikoj Heladi, gde se se kako
je Jonija pod persijskom vlau poela da opada stvorila nova sredita helenske prosvete i moi.
U Krotonu je osnovao moralno religiozno bratstvo, kome je zadatak bio vaspitanje lanova po
odredjenim pravilima i nainu ivota.
Pitagora se bavio muzikom i matematikom, ali nije nita zapisivao. Uenje koje se vezuje za
Pitagoru i njegovu kolu su razvili tek njegovi naslednici.
Pitagorejska kola nije predstavljala samo mesto izuavanja filozofije i matematike, nego i
zajednicu koja je posebnim pravilima uredjivala itav ivot njenih lanova.
Pitagora namerno nita nije zapisivao. Po njemu, znanje trba da bude zatvoreno, ne treba da
bude dostupno svima. Osim to sam nije zapisivao, zabranjivao je i svojim sledbenicima da
piu. Tek su se neke mladje generacije pitagorejaca, Filolaj na primer, ogreile o Pitagorinu
zabranu i na osnovu tih spisa postoje saznanja ovom drutvu koje je trajalo do Aristotela.

Pitagora je osnovao tajno drutvo poznato kao Pitagorejsko bratstvo koje je bilo posveeno
izuavanju matematike. Drutvo je imalo veliki uticaj na budue ezoterijske tradicije, poput
mesonerije i rozikrucijanizma, okultnih grupa koje su, s poetka, takodje izuavale matematiku
i trvrdile da su se razvile iz Pitagorejskog bratstva.
Pitagorejci su bili politika, religijska i intelektualna zajednica. Sam Pitagora je bio
neprikosnoven autoritet medju svojim uenicima, takav, da su se ak prenosile legende o
njegovoj poluboanskoj prirodi. Religiju pitagorejaca je katakterisalo verovanje u reinkarnaciju
ili metempsihozu. To znai da se dua posle smrti seli u neko drugo telo drugog oveka,
ivotinju ili biljku zavisno od postupanja nekog oveka u toku ivota. Ova teorija je
originalno Pitagorina, a prihvata je i Heraklit. Takodje, smatrano je da postoji ogranien broj
dua, a smrt nema tu mo da uniti toliku koliinu energije koju ima dua. Zbog toga se seli

dua. Sam Pitagora je tvrdio da se sea svih svojih metampsihoza. Navodno je njegova dua
ranije boravila u caru Piru...
Pitagorejci su govorili da svaki ovek treba da odlui kojim ivotom e da ivi: teorijskim
(posmatrakim), praktinim (politikim) ili onim radi golog uivanja. Oni su smatrali da je
nabolji posmatraki ili saznavalaki ivot.
Pitagorejci su impresionirali ljude svog vremena svojom uverenou u vlastite principe,
medjusobnim prijateljstvom i sposobnou da deluju kao zajednica, kao i znanjem koje su
ljubomorno krili, o emu govori i ve navedena injenica da Pitagora nije nita napisao.
U politici su se ponaali dosta autoritarno i kruto. Smatrali su da ivot treba da bude uredjen
pravilima koja se moraju potovati. Prema veini ljudi gajili su nepoverenje smatrajui ih od
prirode obesnim, tako da je glavni princip njihove politike bio da se ljudi moraju drati pod
stalnom prismotrom i kontrolom jer e ih inae njihova priroda odvui u anarhiju, koja je
predstavljala najvee zlo.

to se tie moralnog ivota pitagorejaca i unutar njihove kole, pre svega se vrednovalo
prijateljstvo, nesebinost i iskrenost.

Iako je danas Pitagora najpoznatiji po Pitagorinoj teoremi, teorema je bila poznata i starim
Babiloncima hiljadu godina pre nego to se Pitagora rodio. Time moemo stei zakljuak da
Pitagora nije prvi otkrio ovu teoremu. Pitagora je bio prvi koji je dokazao ovu teoremu. Pria
ide da je dokazivanjem teoreme, Pitagora rtvovao vola bogovima u ast to su ga prosvetlili.
Pitagora i pitagorejci su dokazali sledee:
Zbir uglova u trouglu ini dva prava ugla.
Kvadrat na hipotenuzi jednak je zbiru kvadrata na ostale dve stranice u pravouglom trouglu.
Ali pitagorejcima kvadrat nije oznaavao mnoenje duine stranice same sobom, ve je
oznaavao jednostavno geometriski lik kvadrat konstruisan na stranici. injenica da je zbir
dva kvadrata jednak treemu, znaila je da se dva kvadrata mogu izrezati na likove od kojih
se moe sloiti jedan kvadrat koji je podudaran kvadratu nad hipotenuzom.

 Otkrie iracionalnih brojeva. Pitagorejci su vrsto verovali da se sve moe prikazati u obliku
broja, pri emu je svaki broj koeficijent dva cela broja. Medjutim, kada su pokuali izmeriti
hipotenuzu jednokrakog pravougaonog trougla doli su do zakljuka da se ona ne moe
prikazati kako koeficijent dva cela broja, to ih je uasnulo. Zapravo, injenica da postoje
brojevi koji se ne mogu prikazati kao dva prirodna broja je uvana u tajnosti od strane
pitagorejaca.
Pet pravilnih geometrijskih tela (Platonova tela). Smatra se da je sam Pitagora znao kako
konstruisati prva tri pravilna tela, ali ne i poslednja dva.
U astronomiji je Pitagora prouavao da je Zemlja kugla u sreditu Svemira. On je, takodje,
prepoznao da se Meseeva putanja nalazi pod uglom u odnosu na Ekvator. Bio je jedan od
prvih koji je primetio da je Venera kao veernja zvezda bila ista planeta kao Venera jutarnja
zvezda.
Pitagora i pitagorejci uvode pojam praznine (tokenon). Prazninom se razlikuju prirodne stvari,
jer ona je ono to odvaja i razdvaja stvari u nizu. To se prvo deava sa brojevima, jer praznina
razdvaja njihovu prirodu. Zasluni su i za pojam kosmos (red, sklad, univerzum). Upravo je
kosmos red princip broj. Tako broj postaje ukras. Takodje, imaju uee u osnivanju estetike u
sutinskom smislu. Medjutim, matematika je i dalje klju za razumevanje svega (mathema
znanje).

Zanimljivo je da kao sa brojevima, pitagorejci sa Pitagorom su smatrali da i tela koja lutaju

kosmosom ima deset, ali zbog toga to ih vide samo devet, oni su izmislili i antizemlju kao
deseto. U ovu dekadu nije ulazila centralna vatra koja je smatrana da je oganj i izvor
kosmikog ivota. Centralna vatra i antizemlja se ne vide iz ljudskog boravita jer se
boravite nalazi na onoj sunanoj strani Zemlje, koja se nikad ne okree prema centralnoj
vatri i antizemlji.
Takodje, su razvili teoriju o muzici sfera. To jest, svako nebesko telo se kree po unapred
utvrdjenim putanjama, a njihovi odnosi su uredjeni brojem. Tim svojim kretanjem uznemiravaju
vazduh. Nadraeni vazduh proizvodi muziku sfera koju mi ne moemo da ujemo ali je naa
svest njom negde natopljena.
Neke od navika i obiaja unutar drutva
Pitagorejci su se oblaili u belo. Bili su striktno vegetarijanci, mada nisu jeli ni sve vrste

povra. Smatrali su da ne treba ostavljati tragove lonca u pepelu, da ne treba sedeti ne merici za
ito... Navike pitagorejaca detaljno izlaze Diogen Laertije i one se teko mogu smatrati
filozofskim doktrinama.
Pitagorejci prvi izvlae ene iz mraka, uvaavaju njihov um i primaju ih u bratstvo.
Prijateljstvo je najvanije i predstavlja za njih ist duhovni odnos bez erotske privlanosti,
odnos neoptereen ulnou.
Simboli pitagorejskog prijateljstva su Damon i Fintija iz Silerove balade Jemstvo.
Po Pitagori je arhe (prauzrok, prapoelo, sutina) broj. Do broja se dolo preko muzike. Broj je
princip po kome se stvari deavaju u kosmosu.
Drutvo pitagorejaca se sastajalo od dva kruga: unutranji krug su inili uitelji i matematiari,
a spoljni uenici.
lanovi unutranjeg kruga, medju kojima je bio i sam Pitagora, nisu imali privatno vlasnitvo,
morali su biti vegeterijanci i iveti u zajednici.
lanovi spoljnog kruga nisu morali biti vegeterijanci, mogli su imati privatno vlasnistvo i
stanovali su u vlastitim kuama.
I mukarci i ene su mogli postati lanovi drutva.

Iako se ne zna taan datum i okolnosti pod kojima je Pitagora umro, prema legendi,
pitagorejsku kolu je napao zao i okrutan grof iz Krotona koji je eleo ui medju pitagorejce.
Zahtev za ulazak u njihovu kolu mu je bio odbijen zbog zle naravi. Pitagora i pitagorejci su
morali potraiti utoite od grofa u Mesopotamiji, gde je po legendi Pitagora i umro. Po nekim
priama se sumnja i u samoubistvo iz oaja jer je napadnuto njegovo bratstvo.
I nakon Pitagorine smrti, pitagorejska kola je jo dugo bila na okupu. Nakon 500 godina pre
nove ere, kola se sve manje bavila naukom, a sve vie politikom i zato se uskoro rascepkala na
grupe. Godine 460 pre nove ere, kola je naprasno zatvorena, a za pitagorjcima je ostao do
danas bogat plod njihovog izuavanja astronomije, aritmetike i geometrije.
Stim u vezi, grki antiki duh podrazumeva da je kosmos pravedno to bi znailo zakonito geometrijski uredjen prostor. Istinsko saznanje tog sveta simetrinih i pravilnih oblika, meogue
je jedino u onom miljenju koje je identino svom predmetu.
Zato ljudsko saznanje upravo u matematici i geometriji nalazi sigurne i nedvosmislene
orijentire za praktian, tj. moralan ivot. Stoga ne iznenadjuje to je iznad ulaza u Platonovu
akademiju pisalo:

Neka ne ulazi niko ko ne zna geometriju,

dok je sam Platon govorio da Bog uvek stvara na geometrijski nain.

Svojim uenjem o matematiko geometrijskom razlaganju kosmosa na brojeve i brojne

odnose, Pitagora i pitagorejci su znaajno uticali na ukupno Helensko drutvo. Oni su bili
najuticajniji pretstavnici optegrkog shvatanja po kom su geometrija i matematika osnovna
orudja i uzor istinskog znanja.

LITERATURA:
www.filozofija.info
www.znanje.org
www,dualsoft,co,yu

www.wavribica.blog.co.yu