Drutvo i kultura

6.1. Drutveno u kulturi i ljudsko u kulturi

Drutvo je celina drutvenih delatnosti i odnosa, grupa institucija, pri emu su najvaniji oni
odnosi koji se formiraju u procesu materijalne proizvodnje i na ijim temeljima izrastaju
odreene grupe , institucije i organizacije, koje reprodukuju i uobliavaju oblike drutvene
svesti. Drutvo se kao proces uzajamne delatnosti ljudi sastoji od skupa pojedinaca iji se
formalizovani odnosi ee uspostavljaju izmedju njih samih nego sa lanovima drugih drupa.
Dva pojma dovoljna su za definiciju drutva: pojedinac
i privremeno relativni poloaj izmeu pojedinac.
Drutvu je svojstvena kultura koja se definie kao red poloaja to ih pojedinac moe zauzimati u
odreenom drutvu. Kada je struktura drutva kruta, sporije e se menjati njegova ostala svojstva
i elementi.
Drutvo se moe definisati kao grupa ljudi koji imaju zajedniku teritoriju, u elji za opstankom
zavise jedni od drugih i meusobno dele zajedniku kulturu.Njihovu meuzavisnost ine npr.
ekonomski sistemi,
porodine veze i
zajedniki oseaj identiteta.
Odnosi grupe unutar jednog drutva koji ga dre na okupz nazivaju se DRUTVENOM
STRUKTUROM.
Interes za drutvo je interes za razumevanje vrednosti i pravila kojima se rukovodi ljudsko
drutveno ponaanje i za nain na koji se ljudi meusobno povezuju i organizuju.
KULTURA I DRUTVO dva su tesno povezana pojma.Ni jeda kultura nemoe postojati bez
drutva kao to ni drutvo ne moe postojati bez pojedinca.(samo ivotinje ostvaruju drutvenu
egzistenciju bez kulture) npr.mrave i pele instiktivno sarauju kultura.
Kultura jednog drutva sastoji se od odreenog niza postupaka u reavanju problema lanova
drutva tj. ovim se hoe naglasiti da ne postoje dve identine kulture.
KULTURA JE NAUENA, navike koje ulaze u njene okvire formiraju se pod uticajem iskustva,
a to iskustvo ima drutveni karakter.Kultura se stie pomou drutvene transmisije, ona
predpostavlja akomulirano iskustvo-kako materijalno tako i nematerijalno koje ljde ljudi
nasleuju,koriste,menjaju i proiruju.Iako je kultura zajednika lanovima nekog drutva, ona
nije unifomirana, jer svaki pojedinac tumai kulturu drugaije.
Ipak se ne moe rei da se drutvo i kultura sasvim podudraju i da je kultura izraz jednog
odreenog drutva u skladu sa stanovitem da drutvo moe da prihvati mnotvo
kultura.Svakako drutvo je nezaobilazni fundament kulture jer bez kulture nema drutva a bez
drutva nema kulture.
Svako drutvo mora obezbediti odreene funkcionalne preduslove:
1.da uspostavi odredjene odnose sa okolinom
2.da obezbedi odreeni sistem komunikacije
3.da obezbedi odredjena saznanja, iskustva i sistem vrednosti kao orijentaciju
4. da propisuje normativna pravila o sredstvima i ciljevima
5.da socijalizuje svoje lanove
6.da prenosi nasledje na svboje lanove, putem kulture i tradicije
7.da obezbedi odreene kanale za afektivno izraavanje ipranjnje agresivnih sklonosti

8.da obezbedi odreenu diferencijaciju uloga i dunosti,da osposobi mlade ljude da preuzmu
neku od postojeih ali da pripremi za neke budue uloge
KULTURA je prisutna u svakoj pori ljudskog ivota, u svakom elementu drutvene organizacije
kao simbolika komunikacija ili izraz odreenih PRAVILA I NORMI.
6.2. Drutvene strukture i kultura
Drutvene i kulturne pojave proimaju se u svakoj ljudskoj delatnosti i tvorevini.Drutvena
struktura je inilac koji utie na sadraj i oblike kulturne vrednosti.
KULTURA DAKLE IZRAAVA NAIN FUNKCIONISANJA DRUTVA ali to ne znai da
je isto to i drutvo.Robert Merton pod kulturnom strukturom podrazumeva:organizovani skup
normativnih vrednosti, koje vladaju ponaanjem koje je zajedniko lanovima odredjenog
drutva ili drutvene grupe. On kao dva najvanija elementa drutvenih i kulturnih struktura
izdvajha:
1.ciljece koje odreuje kultura koji se smatraju vrednim i koji su integrisani i hijerarhijski
rasporeeni
2.institucionalna sredstva koja propisuju i kontroliu prihvatljive naine za postizanje tih ciljeva
izmedju drutvene strukture i kulture mogui su sledei odnosi: istovetne ili sline kulture
mogu biti obeleje razliitih drutvenihkultura,
-socioloko stanovite polazi od teze da su drutvene strukture posledica podele rada.
Veze izmeu podele rada, drutvene strukture i kulture vidljivi su i u domenu stvaranja
odreenog sistema vrednosti, uverenja,ideologija i institucija.
Sa razvojem drutva kultura je teila ka sve veoj institucionalizaciji sopstvenog, unutranjeg
sistema drutvenih odnosa
- moe doi do korenitih promena u strukturi drutva a da se pri tom nita ne izmeni u njegovoj
kulturi.S druge strane mogue su korenite promene u kulturi a da drtvene struktura ostane ne
izmenjena. Najbolje svedoanstvo da se moe promeniti drutvena struktura ali ne i sistem
vrednosti. S druge strane, kao to to pokazuje primer hrianstva kulturna revolucija moe
uzdrmati temelje kulture a da struktura drutva ostane netaknuta.
_ u sociologiji kulture govori se o statikim i dinamikim drutvima. U tzv. statikim drutvima
kultura je bila u neposrednoj funkciji drutva i moglo se govoriti samo o njenoj deliminoj
institucionalizaciji
- drutvena struktura moe prihvatiti mnotvo kultura to je dokaz da kultura nije prosti izraz
drutvene strukture
Veza izmedju drutvene kulture i strukture je oigledno i ona je vidljiva u svim
sferama:JEZIKU,RELIGIJI,UMETNOSTI...
6.3 Akulturacija i enkulturacija
Akulturacija je proces mesanja,spajanja dveju kultura kao i rezultat tog
spajanja:interakciju,meudelovanje dve ili vie kult razliitih soc.grup,koje zbog
meusobnog kontakta utiu jedna na drugu.. Akulturacija obuhvata one promene koje nastaju
u jednoj kulturi pod uticajem druge,sto dovodi do njihove slinosti. Akulturacija je jedan od
najbitnijih k.procesa Kult. kontakt je trajni proces interakcije izmeu grupa sa razliitom
kulturom. Faze akulturacije:kontakt, komunikacija, vrednovanje, potpuno ili delimicno
prihvatanje ili odbacivanje,-integracija,-asimilacija.

U poetku akulturacija se odvija u oblasti materijalne kulture i obuhvata promene u soc.ekonomskoj strukturi.
Enkulturacija najbitniji:kontakt izmeu pojedinca i grupe. Moe rezultirati prihvatanjem
odreene kulture i njenih vrednosti,ali i dovesti do kulturnog oka u susretu sa drugaijom
kulturnom stvarnou.Svaka se kultura ui i nije prosto bioloko naslee.Ljudi svoju kulturu
ue odrastanjem s njom a proces s kojim se kultura prenosi sa jednog narastaja na drugi je
enkulturacija.Enkulturacijom osoba usvaja soc. prihvatljiv nain zadovoljavanja odreenih
potreba.