GRAEVINSKI FAKULTET U BEOGRADU

ODSEK ZA MENADMENT, TEHNOLOGIJU I INFORMATIKU

TEHNOLOGIJA GRAENJA
POMONI MATERIJALI ZA PRAENJE PREDAVANJA
XII. DEO
ZAVRNI RADOVI

2008.

ZAVRNI RADOVI
Prema tumaenju "Pravilnika o tehnikim normativima za projektovanje i izvoenje zavrnih
radova u graevinarstvu" (Sl. list SFRJ 21/90) "pod zavrnim radovima u graevinarstvu (...)
podrazumevaju se svi graevinsko-zanatski i ostali radovi na zavrnoj obradi, opremi i ureenju
svih objekata visokogradnje: stambenih objekata, objekata drutvenog standarda, privrednih
objekata i objekata niskogradnje i hidrogradnje, bez obzira na vrstu ugraenog materijala,
primenjenu tehnologiju graenja i projektovani konstrukcioni sistem, kao i graevinsko-zanatski
radovi na sanacijama, rekonstrukcijama i adaptacijama na izgraenim objektima".
Veliki broj vrsta ovih radova i u okviru svake vrste primena materijala i specijalnih alata koji ne
mogu biti upotrebljeni u drugim zavrnim radovima nameu spacijalizaciju radne snage u cilju
usvajanja specifinih praktinih znanja.
Stalni razvoj tehnologija proizvodnje novih materijala, ija je prednost u odnosu na postojee
u racionalizaciji utroka rada, materijala i energije za ugraivanje ili u postizanju boljih efekata (porast kvaliteta proizvoda) uz odranje nivoa utroka pomenutih resursa, prati proizvodnja runog alata i opreme kojima se neposredno ostvaruju oekivani rezultati primene novih
materijala.
Usavravanje radnika ukljuuje organizovanu ili
samostalnu obuku za primenu savremenijih
postupaka, probni rad i fazu uigravanja (u kojoj
se usklauje ritam rada radnika razliitih kvalifikacionih nivoa; u argonu poznatih majstora i
pomonika).
Permanentno obrazovanje radnika predstavlja uslov za porast konkurentnosti na tritu manifestovan kroz racionalizaciju rada, prirast kvaliteta i podizanje organizacionih sposobnosti uesnika u poslu. Ono podrazumeva odgovarajui nivo znaja inenjera (operativaca, rukovodilaca,
menadera) o tehnologijama zavrnih radova koji u stanbenoj izgradnji, u zavisnosti od vrste
objekta i nivoa obrade, mogu predstavljati 20 - 40 % investicione vrednosti objekta.
Upoznavanje projektanata organizacije graenja sa tehnikim uslovima za izvoenje zavrnih
radova omoguava:
pravilno sagledavanje meusobne tehnoloke uslovljenosti razliitih vrsta radova (iz
ega sledi precizno odreivanje vremenskih zazora u planu realizacije radova),
pravilno sagledavanje potreba za resursima (omoguava pravovremenu nabavku i
uskladitenje osnovnih i pomonih materijala i pribora),
kontinuiranje izvoenja srodnih vrsta radova, i sl.
Iako se u savremenoj izgradnji tei sve veoj primeni polufabrikata ili ugraivanju gotovih proizvoda, injenica je da se zavrnim radovima na konstrukcijske elemente nanose novi materijali
(sve se deava na-licu-mesta) i da se radne operacije za vie vrsta radova vre na istom mestu.
U skladu sa pomenutim Pravilnikom, prema mestu ugradnje/izvoenja, zavrni radovi grupiu se
prema sledeim elementima objekta:
1. krov sa odgovarajuom zatitom;
2. sistemi fasada I obimni zidovi;
3. prozori, balkonska vrata, ulazna vrata i drugi spoljni otvori;
4. unutranja vrata;
5. laki pregradni zidovi;
Dragan Arizanovi Tehnologija graenja

12. predavanje

6. ugraeni nametaj;
7. pod;
8. zavrna obrada I zatita povrina.
U daljem tekstu e biti dat saet opis 20-tak vrsta radova ili grupa radova koje su koncentrisane
na navedene elemente objekta.

8.1. KROVOPOKRIVAKI RADOVI

Krov objekta ima zadatak da svojom konstrukcijom i pokrivaem u potpunosti zatiti objekat i
sadraje i obezbedi neometanu eksploataciju objekta izloenog atmosferskim uticajima
(padavine, temperatura) a da pritom obezbedi protivpoarnu zatitu i omogui siguran pristup i
kretanje po krovu radnika na odravanju. U zavisnosti od toga da li krov kao prostorna celina slui
u stambene svrhe ili kao pomoni prostor razlikujemo podkrovlje od tavana. Obloge krovova treba
da odgovaraju zahtevima koji proizilaze iz namene pa krovovi u funkciji podkrovlja (topli krovovi)
imaju obloge koje pored osnovne funkcije (zatite od atmosferskih padavina) imaju i funkciju
toplotne i zvune zatite zgrade.

Krovni pokriva od slame, od drvenih ploa i od kamenih ploa

Krovni pokriva mora biti pod nagibom koji odgovara njegovoj sposobnosti da dovoljno brzo
odvede atmosferski talog do olunih horizontala. S obzirom na injenicu da se koliina padavina
menja u zavisnosti od klimatskog podruja to pokriva od istog materijala u uslovima jakih i estih
kia mora imati vei nagib od onog u krajevima gde su padavine slabijeg intenziteta. Ovo je
posledica zahteva da atmosferska voda ne sme ni direktno ni kapilarnim putevima prodreti kroz
pokriva u objekat. U skladu sa iznetim kriterijima moe se rei da se u praksi uglavnom potuju
sledee preporuke za izbor pokrivaa:
za nagib krova 3 - 7o mogu se primeniti sve vrste metalnih pokrivaa (limovi) ili Ruberoid
- krovna lepenka sa uvaljanom kamenom sitnei,
za nagib krova 7 - 15 o mogu se primeniti sve vrste Salonita - valovitih azbestnih ploa
koje su posebno obezbeene od prodora vode (vei preklop tabli, gitovanje spojeva) ili
dvostruki sloj krovne lepenke,
za nagib krova 15 - 30o mogu se primeniti ploe Salonita sa manjim preklopom tabli ili
jednostruki sloj krovne lepenke,
za nagib krova 30 - 40o mogu se primeniti dvostruko pokrivanje biber crepom ili Eternit azbest-cementne ploe,
za nagib krova 40 - 45o mogu se primeniti gusto pokrivanje biber crepom ili dvostruko
pokrivanje indrom - drvenim daicama,
za nagib krova 45 - 60o mogu se primeniti prosto pokrivanje biber crepom ili falcovanim ljebastim crepom ili gusto pokrivanje indrom.
Kao to je pokazano krovne obloge mogu biti ravne (u jednom sloju bez reljefa), slojevite ili
valovite pri emu im debljina i mehanika svojstva mogu biti takvi da zadovoljavaju zahteve u
pogledu samostalne nosivosti radnih optereenja ili su takve (ravan lim, ter-hartija) da im je
potrebna posebna podloga.
Dragan Arizanovi Tehnologija graenja

12. predavanje

Krovna obloga (pokriva) moe biti uraen samo od hidroizolacije (jednoslojna, vieslojna) ali i od crepa (vueni crep biber,
presovani crep), azbest-cementnih ploa, lima (ravnog ili talasastog pocinkovanog, ravnog ili talasastog elinog lima,
aluminijumskog lima, bakarnog lima, plastinih masa, armiranog
stakla ... i svih drugih materijala koji zadovoljavaju uslove koje i
pomenuti materijali zadovoljavaju.
U tehnolokom pogledu povoljnije su obloge koje se isporuuju u
veim komadima jer postavljanje zahteva manji broj koraka pa
time i manji ukupan rad. Ipak, za veinu stambenih i javnih objekata koji imaju krovove ravnih povrina crep predstavlja najeu vrstu pokrivaa.

Biber crep

Crep se proizvodi od kvalitetne gline i moe imati ravne povrine (vueni crep - dobijen
postupkom plastinog oblikovanja) i biti pogodan za krovove sa nagibom do 60o ili profilisanu
formu sa ivicama oblikovanim za vezu "pero-leb" to ga ini podesnim za prihvat i usmeravanje
atmosferske vode niz crep (presovani i betonski crep - dobijen postupkom polusuvog oblikovanja)
na krovovima maksimalnog nagiba 45o.
Nagib krova

25o - 30o

30o - 35o

35o - 45o

45o - 60o

Duina preklopa

10 - 12

9 - 11

8-9

7 - 7,5

Pokriva na preklopima svojih delova mora obezbeivati kvalitetno zaptivanje koje e spreavati
prodiranje atmosferilija sa jakim vetrom. Da bi se zadovoljio taj uslov krov sa crepom kao
pokrivaem mora imati nagib vei od 22o i manji od 60o a preklop crepova u krovnoj ravni mora
zadovoljiti kriterijume date tabelom.
Moe se primeniti samo mainski izraen crep koji ima pravilan oblik i dobro je peen, jedre
strukture i ujednaene boje.
Najpoznatije vrste crepa su:
biber crep (dobio je ime po obliku koji lii na dabrov rep; na nemakom je bibber dabar) koji je ravan a kai se na letvice preko nosa (bradavice) koji tri iz ploice i ima
manu u tome to je nedovoljno pouzdan na dejstvo jakog vetra (odie se) i jakih kia;
koristi se za prosto pokrivanje (primena samo kod pomonih objekata, razmak letvica je
20 - 25 cm, obavezno osiguravanje spojnica), gusto pokrivanje (razmak letvica je 15 - 18
cm, spojnice crepova su nepropustne) i dvostruko pokrivanje (zvano i krunsko; zahteva
jae letve i podkonstrukciju jer je 50% tei od prostog sloga pokrivaa),
falcovani crep kome ljebovi daju veliku nosivost za stalno i udarno (grad) optereenje
a pritom odvoenje atmosferske vode ini mnogo sigurnijim nego biber crep a pritom
ima istu teinu (0,65 kNm-2); nabori povrine crepa su formirani na naspramnim ivicama
tako da omoguavaju pouzdano zabravljenje preklopa, i
kanalica crep u narodu poznat i kao eramida iji je polukruni konusni oblik pouzdan
zatitnik od intenzivnih kia a ima i vrlo dekorativan oblik kome je najvea mana velika
teina (1,10 - 1,40 kNm-2), oslanja se na letve na razmaku do 32 cm ime se
obezbeuje preklop od 8 cm.
Pokriva od crepa se izvodi polaganjem crepova preko letvica na prosenom razmaku od 34 cm
("tri-u-metar").
Poprenik presek letvica se dobija dimenzionisanjem za konkretne uslove oslanjanja, vrste crepa
i klimatsku zonu ali je u praksi uobiajeno da se potuje preporuka iz Tabele 8.2 o dimenzijama
letvi:
Razmak rogova

Dragan Arizanovi Tehnologija graenja

75 cm

90 cm

100 cm

12. predavanje

Dimenzije letvi

24 / 48 mm

30 / 50 mm

40 / 60 mm

Polaganje moe biti u paralelnom ili smaknutom poretku (sledei red poinje sa pomakom za 1/2
crepa). Da bi se stvorila bolja veza i zajedniki rad pokrivaa i krovne konstrukcije svaki peti crep
se zakiva pocinkovanim ekserom E 28/60. U klimatskim zonama koje karakterie jak vetar zakiva
se svaki drugi crep a kod nagiba krova veeg od 45o se zakiva svaki crep u redu. Podloga za
pokrivanje mora biti propisno i kvalitetno izraena tako da pokriva bez gibanja nalee celom
svojom povrinom. Grbina i slemena krova moraju biti izraeni ravno, bez talasa. Za vertikalan
transport grae i pokrivaa se obino koristi stubna konzolna dizalica.

Pokrivanje je vrlo zahtevno sa stanovita bezbednosti pri radu

Pokrivanje ploama je znatno lake i bre od pokrivanja crepom jer se preko debljih letvi 5/8 cm
polau valoviti elementi irine 1 m a duine 0,5 - 2,5 m iji poduni preklop od 0,2 m (u krajevima
sa jakim i dugim kiama preklop je 0,25 m) i popreni preklop od 1/2 talasa garantuju vodonepropustnost spojeva. Za privrivanje svake table za gredice slue po 2 zavrtnja 6 sa
zaobljenim podlokama koji se postavljaju mainskim buenjem rupa 8 kroz preklopa talasa
tabli. Vezivanje tabli za metalne krovne rigle vri se zavrtnjima sa telom u vidu kuke koja se
zakainje za flanu profila. Za razliku od crepa ovi proizvodi se mogu oblikovati (skraivati)
seenjem du izvodnice talasa. Iako im talasast oblik daje krutost sa njima se mora paljivo manipulisati jer su osetljive na udar, pad alata ...
Krovni pokriva od crepa je osetljiv na dugo zadravanje vlage pa ga provetravanjem krova treba
odravati u to suvljem stanju. To je posebno vano u opisanim sluajevima adaptacija potkrovlja
gde termo izolacija mora ostati suva kako bi pravilno funkcionisala. Provetravanje ide od nieg ka
viem delu krova - od strehe prema slemenu - pa se na slemenu postavlja specijalno oblikovan
crep sa otvorima za provetravanje. Takvim elementima se pokrivaju i grebenasti prelomi krovne
ravni a krovne uvale se obrauju polaganjem lima preko daane podloge. Bone ivice krovne
ravni su izloene dejstvu vetra i atmosferilija pa ih treba zatvoriti vertikalnom daanom oblogom
sa odgovarajuim limenim lebom za prikupljanje i odvod vode. Posebna panja mora biti
posveena mestima prodora ventilacionih i dimnjakih kanala kroz krovnu ravan i mestima uvala i
Dragan Arizanovi Tehnologija graenja

12. predavanje

prevoja na kojima se krovna ravan lomi pa dolazi do tekoa u oblikovanju krovne obloge od
krutih materijala (crep, Salonit). Industrija graevinskog materijala proizvodi od gline delove koji
se mogu lako uklopiti i primeniti za zatitu osetljivih mesta, slemena, grbina i prodora. Ovakve
forme se povezuju produnim cementnim malterom u razmeri 1 : 3 : 9.

8.2. TERACERSKI RADOVI

Teracerskim radovima se smatraju svi radovi na izradi vetakog kamena koji se sastoji od
mineralne vezivne komponente (obino cement) i drobljenog kamenog agregata, ploastih
komada prirodnog kamena debljine 2 - 3 cm ili keramike. Teraco se radi na licu mesta (kada za to
postoje tehniki i estetski razlozi) ili se teraco-ploe (dimenzija 20/20/2 ili 50/50/4 cm) i teracotable prefabrikuju a zatim polau na odgovarajuu podlogu. U grupi teracerskih radova
razlikujemo sledee vrste teraco proizvoda:
obian teraco - poznat je i kao liveni teraco a javlja se u varijanti jednobojnog (najee
beli) ili viebojnog teraca; tehnika njegove izrade je detaljno obraena u daljem tekstu,
teraco mozaik (venecijano) - izrauje se od mermernih ploa pravilnog ili (ee)
nepravilnog oblika, debljine do 15 mm i veliine do 15 cm koje se polau u obian ili
bojeni malter (za bojenje se koriste "oksidne" boje otporne na svetlost i vodu); ukoliko se
umesto mermera koriste delovi izlomljenih keramikih ploica dobija se keramiki teraco
mozaik,
teraco trake - predstavljaju klasian teraco izveden u vidu traka irine do 20 cm koje se
izrauju na podovima a slue u dekorativne svrhe i razdvajanje polja izvedenih na
drugaiji nain ili od drugih materijala,
teraco zaobljenja (holkeli) i podnoja (sokle) - su na spojevima vertikalnih i
horizontalnih povrina; imaju debljinu 1 cm i visinu do 15 cm,
teraco stepenite - gazita se prave od livenog teraca ili teraco ploa.
Teraco se na gotovu betonsku meuspratnu konstrukciju polae direktno, u jednom sloju
prosene debljine 2 - 3 cm, a ukoliko podoga nije kruta onda preko tankog sloja betona (marka
MB 15 ili vie) debljine 2,5 - 4 cm ija starost u trenutku nanoenja teraco smese mora biti
najmanje 5 - 8 sati. Teraco se esto radi kao zamena za oteene ili stare keramike ploice pa
nakon njihovog uklanjanja na podu ostaje neravna podloga koju treba pripremiti na odgovarajui
nain. Nakon grubog ienja od delova koji nisu vrsto vezani za podlogu ovu treba osloboditi i
od zaostale praine to se moe uiniti mlazom komprimovanog vazduha. Nakon toga podloga
se rasprivaem ravnomerno kvasi, prvo vodom a zatim se prevlai filmom od cementnog mleka
(debljine 2 - 3 mm) koji dobro penetrira u podlogu i slui kao lepak za sloj teraca.

Teraco moe imati boju po elji projektanta, jer se ton dobija meanjem komponenata
Teraco je kruta podna obloga koja ne trpi deformacije meuspratne konstrukcije pa ga
dilatacionim razdelnicama treba obezbediti od nekontrolisanog pucanja. Veliina polja unutar
razdelnica ne sme biti vea od 3/3 m a na ivicama polja treba ugraditi trakaste umetke od
nerajueg elika ili obojenih metala. U poslednje vreme u primeni su i umetci od plastine mase
Dragan Arizanovi Tehnologija graenja

12. predavanje

ali se kao najlepi najvie cene mesingani jer daju lep i trajan odsjaj. Prilikom spravljanja teraco
meavine treba obratiti panju na poreklo, granulometrijski sastav agregata (prenik zrna do 15
mm) i doziranje cementa. Ukoliko se radi o viebojnom teracu treba voditi rauna o mehanikim
svojstvima agregata, posebno o otpornosti na habanje, jer e itava teraco-povrina biti obraivana na isti nain pa razlika u stepenu habanja moe komplikovati obradu ili tokom eksploatacije
dovesti do veeg habanja (mermernih) komada u odnosu na materijal spojnica. Vertikalne povrine pod teracom (holkeli, sokle, stepenice) treba izvoditi samo od meavina sa zapreminskim
odnosom cementa i drobljenog (mlevenog) agregata od 1 : 2 a sve ostale, horizontalne povrine
sa odnosom 1 : 2,5.
Teracerski radovi pruaju projektantima enterijera iroke mogunosti za izbor boja povrina (boje
su obino oksidne), oblika i veliine polja pod teracom, kao i veliine zrna u zavrnom sloju. Taj
sloj nakon primarne obrade teraco meavine treba posuti mlevenim zrnima (ako se radi o
viebojnom teracu "boje" se predhodno izmeaju u suvo) ili lomljenim komadima mermera a
zatim njih utisnuti u teraco meavinu i zaliti jo jednim slojem cementnog mleka. Ovo mleko ima
zadatak da obavije zrna, ispuni sve upljine i obezbedi maksimalnu nepropustnost obraene
povrine. Nakon klasine nege (zatita i kvaenje po potrebi) koja traje najmanje 7 dana moe se
pristupiti zavrnoj obradi. Da bi se sa povrine uklonio deo sloja cementnog mleka treba ga dobro
mainski izbrusiti. Kako se prilikom obrade stvara veliko trenje koje moe otetitti brusni kamen
mora se ubrizgavati voda koja hladi materijal i pere prainu koja pri radu nastaje. Obraenoj
povrini se moe dati visoki sjaj ali je za to potrebno obaviti par operacija glaanja i poliranja.
Nakon njih povrinu odlikuje tekstura u kojoj su zrna mermera maksimalno vidljiva, iste, prirodne
boje a spojnice izmeu zrna od cementnog mleka su nenaglaene. Zavrnu obradu u vidu
glancanja uljem i krpama treba izvesti pre tenikog prijema objekta; u okviru operacije "zavrnog
ienja objekta".

Teraco moe biti u formi mozaika s ageometrijskim i drugim oblicima

Kao malter i teraco mora izdrati test kuckanja koji treba izvriti lakim (drvenim) ekiem po svim
zavrenim povrinama u cilju otkrivanja slabih mesta na kojima se zvuk menja pokazujui
nedovoljno prianjanje teraca za podlogu. Ta mesta treba odmah sanirati jer se raspoae
materijalom istog sastava kao ostala teraco-povrina pa razlike u obradi mogu biti male ili
neprimetne.
Prema [132] u teracerske radove treba ubrojiti i poploavanje staza, parkinga i slinih povrina
prefabrikovanim elementima veliine opeke (25 - 50 kom/m2). Veliina ovih dekorativno
oblikovanih prefabrikata dozvoljava veliku kreativnu slobodu ali zahteva i srazmerno vei utroak
rada za polanje na podlogu od peska. Stoga specijalizovane maine imaju sve veu primenu jer
hidraulikim hvataljkama sa palete zahvataju i precizno polau gotove sklopove povrine 0,5 - 1,5
m2 pri emu njihov dnevni uinak moe biti do 500 m2.

Dragan Arizanovi Tehnologija graenja

12. predavanje

8.3. FASADERSKI RADOVI

Fasada ima zadatak slian krovu: da zatiti objekat od spoljnih uticaja (vlage, vetra, temperature,
buke ...), omogui ostvarenje zahteva protivpoarne zatite, stabilnost i sigurnost eksploatacije
objekta i njegovih delova (terasa, balkona, loa, ispusta) ali i da u estetskom pogledu doprinese
izgledu sredine u kojoj se objekat gradi. Zato se umetnikom, plastinom oblikovanju fasade u
prolosti poklanjala izuzetna panja ali je i izgradnja objekta bila srazmerno dua. Danas se na
reprezentativnim objektima ee primenjuju montane fasade iako je vetina fasadera sauvana
i dolazi do izraaja na drugaiji nain. Fasaderski radovi obuhvataju sve radove na oblaganju
fasadnih povrina prirodnim i vetakim kamenom, plemenitim i plastinim malterom i fasadnim
bojama i premazima radi zatite od tetnih uticaja atmosferskih padavina, toplotnih i zvunih
uticaja i poara, kao i odvoenja atmosferskog taloga i difuzne pare. Ukoliko se radi sa kamenom
ili malterom izloenim mehanikoj obradi za vezivnu komponentu se, od prirodnih materijala,
najee uzimaju cement i kre a kada su u pitanju fasadni premazi sve vie su u primeni razne
sintetike boje i smole rastvorene u vodi ili organskim rastvaraima.

Fasadne skele omoguavaju lak i bezbedanrad (PERI ASG 160)

Vetaki kamen koji koristimo za fasaderske radove predstavlja vrstu cementnog maltera t.j.
meavinu cementa i agregata izraenu u odnosu 1 : 2 (2,5). Spravlja se na gradilitu i nakon
ovravanja obrauje na razliite naine - prema specifikaciji projektanta. Agregat za izradu
vetakog kamena je drobljenac ujednaene veliine zrna ili od razliitih frakcija. Izrada meavine
poinje doziranjem agregata, zatim se dodaje cement i nakon stvaranja kvalitetne, suve
meavine dodaje se voda. Za rad na fasadi postavlja se fasadna skela (stojea, visea).
Obrada spoljnih zidova objekta (fasade) se obino vri u dva sloja. Prvi (osnovni) sloj se direktno
nanosi preko povrine koja se obrauje i zato ona mora biti potpuno ista, neophodne vrstoe i
dovoljno rapava da bi se omoguila trajna veza sa osnovnim slojem. Pre nanoenja osnovnog
sloja sve eventualne ice (zaostale posle skidanja oplate greda ili stubova) treba odstraniti sa
fasade kako bi se izbeglo prenoenje korozije iz betonskih i drugih nosaa na zavrni sloj a samim tim onemoguila pojava mrkih fleka na fasadi. Nanoenje maltera na fasadu moe biti:
runo - malter se spravlja u mealici i do radnog mesta doprema u metalnoj ili drvenoj
kadici (tekme) iz koje ga radnik zahvata velikom kutlaom (fangla) i iz nje mistrijom vadi,
nabacuje na povrinu fasade i razastire u tankom sloju, ili
mainski - malter se spravlja u mealici iz koje se pneumatskim putem transportuje do
radnog mesta i kroz pitolj, u mlazu, nabacuje na zid a radnik gladilicom (perdaka) sloj
ravna i oblikuje.
Dragan Arizanovi Tehnologija graenja

12. predavanje

Debljina zavrnog sloja maltera na fasadi ne sme

prei 2 cm a povrinska obrada mu se daje glaanjem. Danas postoje razliiti alati (etke, valjci,
eljevi) ije su radne ivice tako profilisane da se
njima u sveem malteru sa lakoom prave neravnine i brazde razliitog izgleda.
Da bi se mogao pikovati (okljucavati), tokovati
(okrnjavati), arirati (brazdati) ili brusiti (mirglati)
malter mora dobiti neophodnu vrstou pa se nakon nanoenja i primarne obrade obino eka 5 - 7
dana. Sve izvedene povrine moraju biti potpuno
ravne, vertikalne a gde je potrebno horizontalne,
kose ili oble. Profili ili uglovi moraju biti otrih ivica u
svemu izraeni prema projektom predvienom
obliku.

Maina za spravljanje maltera

Za obradu ovrslog maltera se koristi runi alat

(ekii specijalno oblikovane udarne povrine) ije
savremene verzije imaju elektrini pogon i vei
praktini uinak.

Meu projektantima je u proteklim godinama bilo vrlo popularno korienje kulijea (fr. coulier) kao
zavrne obrade. Kulije predstavlja vetaki kamen dobijen od pranog ljunka ujednaene granulacije kome je, pre zavrenog vezivanja, mlazom vode sa povrine (do dubine od 2 - 3 mm)
ispran cement i sitne estice agregata. Ovako dobijenu povrinu zida odlikuju tekstura
poluogoljenih zrna i lepa, prirodna boja meavine agregata.
Kulije ima takoe veliku primenu u prefabrikaciji fasadnih
elemenata jer se radi neto lake i dobija kvalitetnija
fasada: na oienu i pripremljenu povrinu kalupa se pre
ugraivanja armature i betona nanosi film specijalnog gela
iji zadatak je da uspori vezivanje matera koji obavija zrna
u povrinskom sloju fasadnog elementa a nakon termike
obrade i okretanja kalupa u vertikalni poloaj mlazom vode
se skidaju usporiva i cementno mleko a ostaje - kulije. Na
ovaj nain se eliminie montaa fasadne skele i rad u
oteanim klimatskim uslovima.

Kulije na povrini ardinjere

Ovakvim uslovima treba smatrati rad na visokim temperaturama (preko + 35 oC) i rad u uslovima niskih temperatura (nie od + 3 oC) a rad svakako treba prekinuti ukoliko
brzina vetra pree 30 km/h.

Kvalitet kulijea kao i vetakog kamena zavisi od nege pa ga, u uslovima visokih temperatura,
treba ujutru, u podne i uvee prskati vodom i to 2 - 3 dana nakon primarne obrade. Mlaz vode ne
sme biti jak da ne bi otetio povrinu pa treba koristiti pumpe sa finim rasprivaima. Dobijeni
materijal moraju odlikovati: sloj ujednaene debljine koji dobro prianja na zid, tehniki ravna
povrina, odsustvo vidljivih pukotina i mrlja - bilo kakva odstupanja od ovih zahteva moraju biti
popravljena.
Fasaderski radovi se izvode na vrlo uskom frontu rada pa se primena iole komplikovanije metode
odraava na velikom utroku ljudskog rada i produenju vremena izvoenja. U tom pogledu se
istie plemeniti malter (teranova) koji se izrauje od meavine drobljenog agregata, cementa,
krea i pigmenta u prahu kojoj se na licu mesta, uz stalno meanje, dodaje voda do dobijanja
eljene konzistencije. Nanoenje mase je kao kod obinog maltera - u dva sloja - pri emu je
drugi sloj tanji jer se nanosi u debljini do 1 cm. Nakon nanoenja tog sloja povrina se, zavisno od
klimatskih uslova, ostavlja 2 - 6 sati da se zavri vezivanje i malter postigne vrstou neophodnu
za povrinsku obradu. Obrada se vri struganjem pomou fasaderskog elja kojim se, posle

Dragan Arizanovi Tehnologija graenja

12. predavanje

nekoliko prelazaka, uklanja povrinski sloj do dubine od samo 1 - 2 mm. Posle obrade treba
etkom ukloniti ostrugane estice.
Veliki broj reprezentativnih objekata je projektovan sa viseom fasadom sastavljenom od metalne
podkonstrukcije i ispune od staklenih, metalnih ili plastinih elemenata kojima je na pogodan
nain smanjena zvuna i termika propustljivost. Podkonstrukcija fasade ima zadatak da nosi
samo fasadne elemente i uticaje vetra. Obzirom na to da su elementi znaajne specifine mase
visee fasade moraju biti oslonjene na konstrukciju objekta - meuspratne ploe ili fasadne zidove. Alternativni pravci dejstva vetra zahtevaju paljivo oblikovanje kako podkonstrukcije tako i
njenih veza za nosee elemente objekta. Veliki raspon temperaturnih uticaja kojima je izloena
fasada (T 80oC) namee veze panela i podkonstrukcije koje e omoguiti vertikalno i
horizontalno dilatiranje. Razliiti stepen tanosti industrijski proizvedenih delova visee fasade i
(vrlo esto) betonske konstrukcije livene na licu mesta zahteva spojna sredstva sa velikom sposobnou podeavanja. Sredstva veze delova fasade moraju biti izabrana na nain da daju
kvalitetne spojeve u kojima se, pod dejstvom vetra, nee javljati vibracije. Sve ovo ukazuje na potrebu preduzimanja brojnih organizaciono-tehnikih mera iji e krajnji cilj biti kvalitetna visea
fasada.

Fasade od stakla su savremeno obeleje velikih gradova

Sa projektantskog i izvoakog stanovita jedan od najozbiljnijih problema je dobra
termoizolovanost objekta. Visee fasade su u tom pogledu posebno problematine jer se osim
preko stakla (primenjuje se dvostruko, od skoro i trostruko staklo) i fasadnih elemenata (termoizolacija mineralnom vunom i ekspandiranim poliuretanom daje efikasnu zatitu) toplota gubi
toplotnim mostovima kroz veze sa podkonstrukcijom. Veliki broj spojeva razliitih materijala i
zahtev da se spojevi odre trajno elastinim nameu upotrebu specijalno profilisanih gumenih
zaptivki i visokokvalitetnog gita. Svi primenjeni materijali moraju dozvoljavati laku zamenu oteenih delova (stakla, panela) i brzo vraanje nepropustnosti fasade niz koju se, pri jaim kiama,
slivaju velike koliine vode.

Dragan Arizanovi Tehnologija graenja

12. predavanje

8.4. KAMENOREZAKI RADOVI

Pod kamenorezakim radovima treba podrazumevati oblaganje kamenom povrina u objektu ili
van njega, pri emu se privrivanje kamena vri suvim postupkom (zavrtnjima, klinovima,
kotvama) ili mokrim postupkom (malterom, betonom). Zidovi se, u dekorativne i druge svrhe,
mogu oblagati razliitim materijalima ali najei je kamen u vidu tesanih komada ili bruenih
ploa. Nekada je kamen bio osnovni materijal od koga su graeni veliki objekti a danas je, zbog
tekoa na koje nailazimo pri njegovoj obradi, znatno skuplji ali i trajniji od prefabrikovanih zidnih
elemenata pa se koristi kao sloj za dekorativnu doradu zidova ili podova.

Svojstva kamena, a posebno njegova boja, tekstura i trajnost utiu na projektantov izbor ali i na
cenu objekta. U zavisnosti od toga da li je:
eruptivnog porekla (andezit, bazalt, gabro, granit) ili
sedimentnog porekla (peari, krenjaci, glinci, bree, konglomerati),
metamorfnog porekla (mermeri, gnajs, serpentin)
kamen ispoljava razliitu specifinu teinu i obradljivost usled ega se koliina energije i radnog
vremena uloenih za seenje i obradu 1 m3 kamena znaajno menja od jedne do druge vrste.
Osnovne karakteristike za utvrivanje vrednosti kamena i njegove primenljivosti za zidanje ili
oblaganje povrina objekta su:
1. poroznost,
2. higroskopnost,
3. vodopropustivost,
4. sprovoenje toplote,
5. otpornost na uticaj vetra,
6. otpornost na habanja i
7. vrstoe na pritisak, zatezanje i savijanje.
Kamen obino mora zadovoljiti specifine zahteve projektanta (ukoliko je obloga unutranjih
zidova mora dugo zadravati visok sjaj a ukoliko je obloga podova mora imati malo habanje, itd.)
pa se tehnikom dokumentacijom propisuje i nain njegove obrade. Problemi obrade potiu od
mehanikih svojstava prirodnog kamena pa se kamen u vidu komada i manjih blokova obrauje
runo, klesanjem a za potrebe oblaganja gazeih povrina podova i sline namene mainskim
seenjem u tanke ploe ija se jedna strana moe doraditi finim rapavljenjem (radi spreavanja
klizanja) ili poliranjem do visokog sjaja. Za potrebe kamenorezakih radova se nabavlja materijal
iz domaih ili inostranih kamenoloma. Vrsta i boja kamena, a u istoj meri struktura i veliina zrna,
utiu na mogunost kvalitetne obrade pa strunjaci za ureenje enterijera imaju slobodu izbora
izmeu nekoliko desetina vrsta kamena (vidi tabelu 8.3).
Kamenorezakim radovima se obino bave specijalizovane organizacije opremljene alatima i
ureajima za transport i obradu kamenih blokova. S obzirom na visoku cenu ukrasnog kamena
seenje mora biti vrlo precizno i u skladu sa detaljima oblaganja. Da bi kamena ploa ili blok bili
Dragan Arizanovi Tehnologija graenja

12. predavanje

10

stabilno usaeni u fasadu mora se izvriti povezivanje fasadnog zida i fasadne obloge specijalnim
kotvama od nerajueg materijala. Oblaganje se odvija "odozdo - navie" pri emu na svakih 5 6 m du fasade i u zoni dilatacionih razdelnica izmeu redova treba ostaviti spojnice kako bi se
obezbedio normalno dilatiranje fasade.

Prirodni kamen je ne samo funkcionalan ve i izuzetno dekorativan

Oblaganje podova kamenim kockama (dimenzija strane oko 10 cm) ili ploama dozvoljava
oblikovanje razliitih geometrijskih ornamenata pa se obino u te svrhe koriste razliite vrste
kamena ili iste vrste (npr. Mermeri) ali razliitih boja. Takvi mozaici moraju imati kamene ploe
sline otpornosti na habanje jer prilikom eksploatacije moe doi do pojave talasa na mestima
spojeva ploa. Manje i tanke ploe (2 3 cm) se koriste za oblaganje unutranjih povrina
objekta i polau se na sloj cementnog maltera a vee i deblje (preko 5 cm) se koriste za pristupne
staze i platoe pa se mogu polagati i na sloj peska jer su dovoljno krute da mogu izdrati neravnomernosti optereenja povrine.

Kamen se koristi u poluobraenom (staze) i obraenom obliku (obloga stepenica)

Ploe se obino slau bez fuga a spojnice se, u cilju obezbeenja vodonepropustljivosti povrina,
zalivaju malterom kome je dodat neki hidrofob. Ovi aditivi imaju zadatak da spree pojavu
kapilarnog kretanja vode pa malteru daju i veu otpornost na dejstvo mraza. Malter za zalivanje
se spravlja mainski a u meavini mora postojati teinski odnos cementa i peska 1 : 2 (ili 2 : 7).
Suvoj meavini se dodaje hidrofob u vidu praka (obino u koliini 2 - 3% u odnosu na cement) a
tek nakon homogenizacije dodaje se voda.

Dragan Arizanovi Tehnologija graenja

12. predavanje

11

8.5. GIPSARSKI RADOVI

Gipsarski radovi obuhvataju izradu i obradu plafona, zidova, stubova i drugih povrina i elemenata od gipsa, izradu i ugraivanje ukrasnih gipsanih formi (gipsarska plastika) i rad uz
primenu ukrasnih maltera (tukatura). Pored iroke primene u okviru enterijerskih radova gips ima
primenu i u protivpoarnoj zatiti metalnih konstrukcija. Gipsarske radove moemo podeliti na
sledee vrste:
a) malterisanje plafona gips-malterom,
b) rabiciranje plafona u jednom ili vie slojeva i obrada gips-malterom,
c) izradu profilisanih plafona sa obradom gips-malterom,
d) izradu gipsane plastike (lajsne, rozete, kapiteli),
e) montau prefabrikovanih gips-kartonskih ploa,
f) izradu sputenih plafona od prefabrikovanih gipsanih ploa,
g) izradu lakih pregradnih zidova od prefabrikovanih gips-elemenata.
Gips je osnovni materijal za gipsarske radove, higroskopan je pa ga treba uvati na suvom, ali
kada se pomea sa vodom dobija se obradljiv graevinski materijal. Meavina se pravi laganim
dodavanjem gipsa vodi (nikada obrnuto) uz stalno meanje do postizanja eljene konzistencije. S
obzirom na to da je vreme vezivanja kod gipsa znatno krae nego kod cementa (do pola sata)
gipsarski radovi zahtevaju dobru pripremu i precizno izvoenje jer spravljena meavina brzo gubi
plastinost (za 10 - 15 min) a nakon toga se mora baciti jer je neupotrebljiva. Da bi se to spreilo
meavini se moe dodati boraks, kazein ili tutkalo i produiti vreme vezivanja na 1 sat i vie, ali
e vrstoa dobijenog proizvoda biti manja nego od istog gipsa. Da bi se gipsarski radovi mogli
odvijati u regularnim uslovima potrebno je pre poetka rada zatvoriti fasadne otvore (montirati
fasadnu stolariju) a za unutranja vrata i druge otvore u zidovima postaviti ramove (tokove).
Gips se u sklopu maltera (meavina gipsa, gaenog krea i vode izraena u skladu sa
standardom JUS U.M2.012) nanosi na suvu i istu podlogu runo ili, ukoliko se radi o radovima
veeg obima, mainski.
Zatim se runo/mainski zaglauje i lajfovavanjem
obrauje do postizanja eljenog izgleda. Da bi se
dobio eljeni rezultat najee nije dovoljno naneti
jedan sloj maltera pa se malterie u dva ili tri sloja.
Prvi sloj, da bi se ostvarila bolja veza sa podlogom,
se radi od maltera u kome ima i peska (produni
gipsani malter) a u ostalim slojevima peska nema.

Gips na plafonu kancelarije

Debljina slojeva gipsanog maltera moe biti velika i

rad otean pa se u takvim sluajevima na povrinu
koja se obrauje (zid, plafon) privruje rabic mrea
izraena od pletene pocinkovane ice. Ona mora biti
pravilno zategnuta jer je tanka (do 1 mm) i stoga
nedovoljno kruta ali dobro slui za pridravanje i
armiranje maltera pa je korisno imati je uvek u
rezervi pre poetka rada.

Od gipsa se mogu raditi razliiti dekorativni elementi koji se mogu liti na licu mesta ili, ukoliko je to
lake, prefabrikovati i ugraivati montaom. Takvim, prefabrikovanim ploama vri se i zidanje ili
oblaganje zidova. Ploe za pregradne zidove mogu da imaju razliite dimenzije i slue za izradu
lakih neoptereenih pregradnih zidova. Ploe imaju na jednoj duoj i jednoj kraoj (eonoj) strani
"pero" za vezu. Za vezu jedne ploe sa drugom najee se koristi gipsani malter (smea gipsa i
specijalnog lepka). Isporuka ploa vri se u paletama pa se utovar i istovar obavljaju lakom
dizalicom, viljukarom ili runo. U toku manipulacije i rada sa ovim elementima nije dozvoljeno
bacanje ploa a deponovanje na gradilitu treba obezbediti u natkrivenim magacinima ili ploe
Dragan Arizanovi Tehnologija graenja

12. predavanje

12

obavezno pokriti nepromoivim platnima ili folijama. Dozvoljene dimenzije zidova (d) bez
posebnih ukruenja i podupiranja su:
kod visine zida do 3,2 m, ili duine zida do 6,0 m

kod visine zida do 4,5 m, ili duine zida preko 6,0 m

d = 7 cm
d = 10 cm

U sluaju neophodnog prekoraenja ovih vrednosti treba predvideti posebna sredstva za

ankerovanje ili ukruenja pomou aluminijumskih i pocinkovanih metalnih profila. Da bi se
prihvatile sile nastale deformacijom konstrukcije objekta, kao i radi prikupljanja zvunih efekata iz
meuspratnih tavanica, spoj gipsanog zida sa okolnim delovima konstrukcije objekta treba da se
izvodi kao elastian. Za spoj gipsanog zida sa ravnim zidom treba predvideti laku graevinsku
plou od drvene vune (heraklit), stiropora ili tervola a svuda okolo zid treba odvojiti od poda
polaganjem na mekanu vlaknastu traku, bitumenizirani filc debljine 5 mm ili neku slinu podlogu.
Za montau gipsanih ploa podlogu treba dobro oistiti a ukoliko nije tehniki horizontalna treba
je izravnati gipsanim malterom. Na takvu podlogu se postavlja bitumen filc traka:
za zidove debljine 7 cm dimenzije filc trake su d / b = 5 / 15 cm, a
za zidove debljine 10 cm dimenzije filc trake su d / b = 5 / 17 cm.
Na bitumenizirani filc lepi se traka od heraklita (d = 25 mm irine 7 / 10 cm) a preko heraklita se
posipa gipsani malter u svojstvu lepka u horizontalnom sloju debljine do 0,5 cm. Ploe se zatim
moraju dobro priljubiti i postaviti horizontalno i ''pod visak''. Malter koji iscuri treba skinuti
pahtlom i koristiti za zatvaranje spojnica ili eventualnih oteenja. Ostale ploe se postavljaju "u
vezu". Poslednji red ploa se koso zasee oko 3 cm a zatim se spojnica popunjava gipsanim
malterom i obrauje pahtlovanjem. Montirani pregradni zid treba gletovati i presvui slojem
cementnog maltera.

Gipsarska plastika je vrlo est ukras u ugostiteljskim objektima

Sve instalacije na pregradnim zidovima postavljaju se u liceve koji se urezuju mainama za
frezovanje. Dubina lica ne sme biti vea od 1/2 debljine zida. temovanje zidova od gipsa treba
izbegavati jer se, zbog male krutosti, mogu polomiti. Veliina lica za instalacije zavisi od preseka
instalacija koje postavljamo. Sloj za pokrivanje instalacija mora imati debljinu minimalno 1 cm.
Kosi i horizontalni licevi ne smeju ii preko cele duine zida. Kod postavljanja veeg broja
instalacija (cevi i kablova) treba voditi rauna da minimalni razmak izmeu njih bude adekvatan
debljini zida. Dva ili vie provodnika ne smeju biti zajedno. Krute instalacije (vodovodne cevi, cevi
centralnog grejanja) treba pre polaganja u leb obaviti valovitom hartijom minimalne debljine 5
mm. Cevi kod kojih dolazi esto do velikih temperaturnih razlika zbog kondenzacije treba obaviti
velikim izolirajuim materijalima (mineralnom vunom, ter papirom, plutom i slino). Elementi koji
se ugrauju u gipsane zidove ne smeju korodirati. Nakon montae instalacija sve liceve treba
zatvoriti prvo retkim gipsanim malterom (da bi ispunio praznine) a zatim guim. Vidljive povrine
nakon toga obavezno izgletovati i lajfovati.
Dragan Arizanovi Tehnologija graenja

12. predavanje

13

8.6. KERAMIARSKI RADOVI

Keramiarski radovi obuhvataju oblaganje unutranjih i spoljnih zidova, podova i plafona
keramikim ploicama, ali i oblaganje svih povrina u prostorijama u kojima se, iz tehnolokih
razloga, zahtevaju specijalni uslovi u smislu otpornosti na delovanje temperaturnih, hemijskih ili
mehanikih uticaja. Keramike ploice se izrauju presovanjem ili vuenjem u razliitim
dimenzijama, oblicima i finalnim obradama (klinker, sinterovane, neglazirane, mat ili sjajne, ...) ali
je svim tipovima zadnja povrina izbrazdana radi to boljeg prianjanja veziva. Mogu biti ravne,
zaobljene ili reljefne povrine, najee su kvadratnog ili pravougaonog obllika ali se prave i
drugih, dekorativnih oblika. Keramike ploice se specijalnim alatom mogu sei i buiti.

Keramike ploice su bile ukras u starom Vavilonu

a danas su ukras i privatnih stanova
Ploice se polau na sloj sveeg cementnog maltera (zapreminski odnos cementa i agregata 1 :
3) ili se lepe sintetikim lepkovima koji se isporuuju na gradilite u vidu praha, paste ili smole.
Rad sa cementnim malterom odgovara sluajevima kada ploice treba postaviti na nemalterisanu
vertikalnu ili neravnu horizontalnu povrinu pa radnik cementni malter koristi kao podlogu i sloj za
ravnanje ali istovremeno i kao lepak za ploice. Rad sa lepkovima je uobiajen u masovnoj
izgradnji stanova ili slinih objekata iji su zidovi izvedeni u glatkoj, kvalitetnoj oplati. Lepkovi se
nanose ili na podlogu ili na poleinu ploice a moraju imati svojstva propisana za eksploatacione
uslove u kojima e se ploica nalaziti. Kako se oni mogu razlikovati u pogledu radnih optereenja,
temperature, stepena vlanosti, prisustva agresivnih kiselina i drugog, pre upotrebe lepkova treba
obratiti panju na deklaraciju koja ih prati i potvrditi valjanost za upotrebu u konkretnom sluaju.
Povrine koje treba oblagati bi trebalo da su izvedene vertikalno, odnosno horizontalno a mesta
sueljavanja zidova, ivice i sl. moraju biti izvedena pod uglom koji se trai projektom. Povrine
treba da su dovedene na kotu koja obezbeuje izradu podloge u debljini od:
minimum 20 mm - maksimum 25 mm (za pozicije koje podrazumevaju oblaganje u
cemetnom malteru),
minimum 6 - 8 mm (za pozicije koje podrazumevaju oblaganje keramikim ploicama
vri u lepku).
S obzirom na to da daju zavrnu obradu povrina keramiarski radovi zahtevaju potpuno
zavrene zidarske radove (malterisane ili pripremljene zidove), izolaterske radove (izolovanje
podova i delova zidova izloenih vlaenju), stolarske radove (obavezno postavljene ramove za
prozore i vrata) i instalaterske radove (instalacije koje idu kroz zidove ispod keramikih ploica
moraju pre poetka rada biti ispitane kako ne bi dolo do kasnijih popravki, ruenja i krpljenja ...).
Pre poetka oblaganja treba jo jednom proveriti podlogu da bi se uklonila sva nedovoljno vrsta
ili prljava (zamaena) mesta i utvrdile manifestacije nedozvoljenih deformacija konstrukcije
objekta. Priprema zidova za polaganje keramikih ploica u cementnom malteru vri se takoe
Dragan Arizanovi Tehnologija graenja

12. predavanje

14

cementnim malterom (u razmeri 1 : 1) ali u vrlo tankom sloju; realizuje se runim (ree mainskim) prskanjem zida pa se dobija sloj debljine 2 - 4 mm koji ravnomerno prianja uz sve
neravnine zida. Ukoliko se za vezivni materijal koristi neki od lepkova (primena je za obradu
unutranjih povrina stambenih objekata) podlogu pre polaganja ploica treba dobro nakvasiti a
ploice potopiti u dubok sud sa vodom kako bi najmanje 5 minuta upijale vodu.
Oblaganje zida se vri odozdo-navie polaganjem horizontalnih redova ploica na iju je oceenu
poleinu nanet sloj lepka debljine 1 - 2 mm (prosean utroak lepkova je 2 - 4 kg/m2). Lepak je na
temperaturama od 10 - 40 oC upotrebljiv samo 3 - 5 sati nakon spravljanja pa koliinu lepka koja
se rastvara treba uskladiti sa brojem radnika i njihovim uinkom. Ploice se postavljaju na mesto i
dovode u istu ravan doziranim kuckanjem po njihovoj povrini a zatim se ispunjavaju spojnice i viak materijala (lepka, gita, cementnog maltera) uklanja pre nego to je sasvim vezao.
Sve obloene povrine moraju biti izvedene ravno (bez talasia, ispupenja i udubljenja) i sa
ujednaenim spojnicama ija se irina odreuje srazmerno dimenzijama ploica. Te spojnice se
nakon polaganja ploica zatvaraju materijalima sa razliitim stepenom vodopropustljivosti, elastinosti i kiselootpornosti a sve u skladu sa namenom, eksploatacionim uslovima u kojima e biti
obloena povrina. Prilikom izrade treba voditi rauna o deformacionim karakteristikama objekta i
njegovih funkcionalnih celina i predvideti odgovarajui broj dilatacioni razdelnica kako u toku
eksploatacije ne bi dolo do nekontrolisanog deformisanja povrina pod keramikim ploicama.

Ploice se polau na pripremljenu povrinu a nakon toga se ispunjavaju fuge

Kada su u pitanju agresivni eksploatacioni uticaji delovanje razliitih industriskih kiselina (mlena,
siretna, hlorovodonina, sumporna ...), rastvaraa, fekalnih i drugih otpadnih voda, kao i
intenzivno habanje usled trenja razliitih abrazivnih materijala svakako spadaju u grupu
najtetnijih. Da bi se predupredilo razaranje konstrukcionih elemenata vri se njihovo oblaganje
keramikim kiselootpornim ploicama poloenim na cementni malter (1 : 3) ili sloj kiselootporne
mase. One su zbog prirode optereenja znatno deblje od obinih keramikih ploica; zidne kiselootporne ploice su u rasponu d = 8 - 30 mm a podne u rasponu d = 12 - 30 mm, pa se i polau
na sloj maltera odgovarajue debljine.
Kiselootporne mase i kitovi za ispunjavanje spojnica moraju imati dokazanu otpornost na poznate
hemijske agense, zahtevanu prionljivost i elastinost ali i vrstou na zatezanje s obzirom na to
da e funkcionisati pod razliitim temperaturnim i drugim uticajima. Pre postavljanja ovih ploica
treba oistiti podlogu od svega to moe remetiti vezu sa vezivnom komponentom i, tamo gde je
to predvieno, ugraditi hidroizolaciju podloge. Zidne kiselootporne ploice zahtevaju prskanje
podloge cementnim malterom kako bi drugi sloj maltera debljine 20 - 25 mm bolje prionuo uz zid.
Za podne ploice ovakva priprema nije potrebna ali je zato sloj maltera debljine 4 cm ili vie.
Izmeu ploica se ostavljaju spojnice (fuge) od 6 - 8 mm a tamo gde se prave dilatacione
spojnice fuga je 12 - 15 mm. Popunjavanje fuga se vri nakon suenja maltera i ienja fuga od
neistoa. Da bi se spreilo trajno prljanje ploica kitom za fugovanje ploice se premazuju
zatitnom emulzijom koja omoguava da se ostaci kita, nakon zavretka fugovanja, speru jakim
mlazom vrue vode.

Dragan Arizanovi Tehnologija graenja

12. predavanje

15

8.7. MOLERSKI RADOVI

Molerski radovi podrazumevaju obradu spoljnih i unutranjih povrina objekta (zidova, plafona) a
ukljuuje pripremu podloge od betona, maltera ili organskog materijala i runo ili mainsko
nanoenje sloja krenog mleka, posnih, silikatnih, emulzionih, disperzionih i plastinih premaza.
U toku rada se koriste vrlo raznovrsni alati: etke razliitih oblika i veliina, valjci, pahtle, posude
za boje, lestvice ali i rune i kompresorske prskalice. Za pripremu povrine koriste se iane
etke, let-lampe (plamenici) i elektrine brusilice.
Pre izrade molerskih radova izvoa je duan da zatiti sve finalno obraene i ugraene
elemente delova zgrade kako ne bi dolo do njihovog oteenja ili prljanja, a zatim se mora prokontrolisati i pripremiti podloga za nanoenje premaza. Ona ne sme imati grube neravnine,
zaprljana ili slaba mesta koja se runo mogu odvojiti od ostale povrine niti biti preterano vlana.
Grube neravnine na betonskim povrinama treba otkloniti runo ili brusilicom, oistiti mesto od
praine i nakvasiti ga vodom, pa tek nakon toga nanositi sredstvo (npr. poligit) za izravnanje.
Poligit se nanosi u dva ili tri sloja sve dok se ne dobije potpuna glatka i ravna povrina. Pre
nanoenja poligita treba zatititi antikorozivnim sredstvima sve metalne delove koji se nalaze na
povrini na koju se nanosi poligit. Mainsko nabacivanje poligita vri se pomou specijalnih maina a za zavrno ravnanje, zaglaivanje mase se sve vie upotrebljavaju i elektrini gleteri.
Kreenje zidova i plafona je verovatno najjednostavnija vrsta molerskih radova a primenjuje se, s
obzirom na to da je i nedovoljno kvalitetna vrsta obrade, uglavnom za pomone prostorije i
prostorije kod kojih zbog prljanja povrina treba ee ponavljati molerske radove. Za kreenje se
koristi vodeni rastvor gaenog krea kome se obino, radi boljeg nanoenja slojeva, dodaje 1 %
firnajsa od lanenog ulja. Kreenje se ponavlja nanoenjem krenog mleka u 2 ili, tamo gde je to
neophodno, u 3 tanka sloja ujednaene debljine. Ukoliko se kreenjem vri zaptivanje povrinskih
pora povrine na koju treba naneti neku posebnu vrstu premaza (forgruntiranje) tada je obino
dovoljno naneti jedan sloj mleka.
Kod posnog bojenja triclom treba prethodno izvriti bruenje (mirglanje) i stipsiranje t.j.
impregnisanje podloge vodenim rastvorom stipse. Zatim se vri sapunisanje pa gipsovanje i
gruntiranje odgovarajuim rastvorom (rastvori mogu biti sa biljnim ili kazeinskim lepilom, ili
sapunom) a nakon svega toga prskanje aparatom prvi put i prskanje aparatom drugi put vodei
rauna o tome da tonovi boje budu potpuno ujednaeni po celoj obraenoj povrini. Nakon zavretka rada na obojenim povrinama ne sme biti mrlja ni tragova etke. Ton traga etke mora biti
ravan po celoj duini sastavaka. Obojene povrine se ne smeju otirati rukom ni vlanom krpom,
niti ljutiti a moraju biti otporne na temperaturne i druge mehanike uticaje.

8.8. FARBARSKI RADOVI

Farbarski radovi podrazumevaju runu ili mainsku obradu unutranjih povrina objekta (podova,
stepenica, limarije, stolarije, bravarije, roletni, radijatora, vidljivih instalacija, ...) premazima
razliite vrste (osnovni premazi, sintetiki premazi, uljani premazi), bojama (uljane boje,
disperzione boje) ili lakovima (nitro lakovi, viekomponentni lakovi, bitumenski lakovi) a kao nain
nanoenja pomenutih sredstava dozvoljeno je i umakanje u to sredstvo. Da bi se trajnost nanetih
slojeva pomenutih materijala uinila to veom neophodno je sa povrine ukloniti svu neistou u
vidu tragova maltera, zemlje, praine ili stare boje. Obino je dovoljno primeniti jednostavna
fizika sredstva a nekada ienje podrazumeva upotrebu i jakih hemijskih sredstava.
Kada se radi o drvenoj podlozi treba biti paljiv u radu bilo da se koriste mirgl-papir ili iane,
rotacione etke na elektrini pogon jer u sluaju greke moe doi do oteenja povrinskih vlakana podloge. Za uklanjanje stare farbe sa stolarija esto se koriste let-lampe pod ijim
plamenom nakon nekoliko laganih prelazaka preko isprljanog mesta dolazi do odvajanja starog
sloja od podloge, njegovog pucanja i koruenja, pa ga je lako ukloniti elinom strugaljkom.
Kod pripreme povrina metalnih predmeta moramo razlikovati odmaivanje od ienja jer je
kod prvog dovoljno primeniti nezapaljive pare organskih rastvaraa (trikor-etilen, perkol-etilen) ili

Dragan Arizanovi Tehnologija graenja

12. predavanje

16

potopiti predmet u rastvara. Krupniji predmeti se moraju runo ili mainski oprati nekim
rastvaraem masnoe pa je to, zbog velikog utroka rastvaraa, prilino skupa operacija.
Rastvara moe biti neko alkalno sredstvo (boraks, natrijum-hidroksid, natrijum-karbonat)
zagrejano do 70 - 90 oC. Alkalni rastvarai zahtevaju pranje toplom vodom a to poskupljuje
pripremu. Svi opisani postupci su prethodili pojavi deterdenata za odmaivanje koji se zagrejani
do 70 - 100 oC nanose prskanjem pod pritiskom u trajanju od 3 - 4 minuta a zatim se odmaena
povrina predmeta ispire mlazom takoe tople vode. Povrinska neistoa se sa metalnih
predmeta obino skida brusnim papirom ili metalnim (ianim) etkama a ako to ne daje
oekivane efekte (npr. kada su u pitanju tragovi materijala za zavarivanje) koriste se rotacione
brusilice na elektrini pogon - abrazivne ploe. Detaljniji prikaz antikorozione zatite metalnih
predmeta i konstrukcija treba potraiti u daljem tekstu pod takom 8.14 Antikorozioni radovi.
Podloga za farbarske radove mora biti suva i nezaprljana; ukoliko je drvo ne sme biti trulo ili
neobraeno, a ukoliko je metal ne sme biti zarao. Pripremni radovi za farbarske radove su slini
opisanim za molerske radove ali se materijal za pripremu i impregnisanje podloge razlikuje u
zavisnosti od toga da li je podloga drvo, metal, malter ili neki drugi materijal. Impregnisanje
podloge se, ako je podloga drvo, najee radi kvalitetnim zasiivanjem povrine firnajsom ili, ako
je podloga metal, olovnim minijumom i drugim sredstvima za zatitu od korozije. Da bi se predmet
zatitio pre transporta do gradilita prvi sloj zatite, miniziranje metalnih konstrukcija i bravarije,
vri se u radionici zato to se samo tako mogu obezbediti kontrolisani ambijentalni uslovi u
pogledu temperature, vlanosti i brzine vazduha. Drugi sloj se nanosi tek na gradilitu; obino
runo (etkom ili valjkom odgovarajue irine) ili mainski, pri emu se vri i eventualno popravljanje oteenja na prvom sloju minijuma. Ukoliko se zahteva izuzetno fina glatkoa ve obraena
povrina metala moe jo jednom da se kituje kvalitetnim kitom (iberciguje) radi popunjavanja
rupica i ispravljanja neravnina povrine. Na pripremljenu povrinu se zatim nanose slojevi boje;
obino dva sloja, ree tri. Broj slojeva zavisi od vrste boje i projektovane debljine sloja.
Boja se nanosi etkom, valjkom ili nekim mehanikim alatom. Pod mehanikim alatom treba
podrazumevati prskalice na komprimovani vazduh (pitolji). Ukoliko je pritisak u sistemu mali
boja se na povrinu nanosi u sitnim kapljicama a ukoliko se pritisak na boju u rezervoaru
prskalice povea kapljice se usitnjavaju i prelaze u maglu. Prvi sluaj pri prelasku pitolja daje
deblji sloj ali zahteva vrlo precizan rad dok drugi sluaj dozvoljava popravku jer se nanoenje boje
odreene debljine odvija u nekoliko prelazaka. Izbor tipa prskalice zavisi i od veliine posla - ako
se radi o bojenju velikih povrina pogodniji su pitolji koji nabacuju boju u vidu magle jer deluju
povrinski i nema velikih gubitaka farbe (mali je rastur) a ako se radi o konstrukcijama sa malim
dimenzijama elemenata (tapova) bolje su prskalice sa niskim radnim pritiskom. Prvi sloj boje
mora dobro nalegati na povrinu pa se u sluajevima bojenja pocinkovanih povrina, kao pomono sredstvo, koriste vo-prajmeri koji obezbeuju kvalitetnu vezu stare i nove boje. Da bi
drugi sloj dobro prianjao uz prethodni mora prvi sloj biti potpuno suv i dobro omirglan. Farbanje
mora biti izvedeno paljivo, tako da se dobije premaz ujednaene debljine, bez tragova etke ili
kapljica (kod mainskog prskanja) a ton boje bude ujednaen. Nakon rada ostatke boje u kutijama i kantama treba paljivo skloniti kako ne bi dolo do nehotinog razlivanja a eventualne
tragove nehotino nanete boje treba oistiti pre potpunog suenja.
Za korekciju gustine boje (kod primene sredstava na komprimovani vazduh gustina boje
predstavlja kljuni tehnoloki parametar) ili njeno uklanjanje koriste se razreivai koji
predstavljaju sastavni deo svakog premaza za zatitu elinih konstrukcija. Iako im je dejstvo na
boje vrlo slino razliiti razreivai ipak razliito deluju na boje pa treba potovati preporuke
proizvoaa u pogledu vrste i koliine razreivaa koji treba koristiti. U sluaju da se odgovarajui
razreiva ne moe nabaviti u eljenom roku treba izvriti probna ispitivanja reakcije boje sa
sredstvom kojim gradilite raspolae kako bi se predupredili eventuelni neeljeni efekti njegovog
delovanja. Razreivae kao lako isparljiva i zapaljiva sredstva treba koristiti uz odgovarajue
mere zatite na radu (maske za ruke i lice) i zatite od poara.

Dragan Arizanovi Tehnologija graenja

12. predavanje

17

8.9. TAPETARSKI RADOVI

Tapetarski radovi obuhvataju sve radove na oblaganju unutranjih povrina objekta (zidovi, plafoni) tapetama i slinim pokrivnim materijalima. Tapete mogu biti papirne, papirne plastificirane,
tekstilne i sl. a za oblaganje se mogu koristiti tanke ploe razliitih dimenzija izraene od plastike,
plute i drugog materijala. Pokrivni materijal se nanosi na povrinu uz pomo sintetikih lepkova. U
radu se koriste sto za seenje tapeta i nanoenje lepka (duine oko 3 m i irine oko 0,6 m),
posude za pripremu lepka, etke za nanoenje lepka i etke za ravnanje nanetih tapeta, valjci za
pritiskivanje spojeva tapeta i drugo. Kod tapetarskih radova je od posebne vanosti kvalitet
materijala za rad. Podloga i materijal za oblaganje moraju dobro prihvatati lepilo a ovo mora biti
postojano, ne sme menjati boju tapeta niti odavati neprijatan miris. Podloga za lepljenje tapeta
mora biti dovoljno suva i vrsta a ukoliko se na njoj mogu uoiti pukotine ili neravnine njih treba
sanirati odgovarajuim materijalom (gletovanjem), odnosno bruenjem (mirglanjem). Na-kon gletovanja treba saekati da se zavri suenja pa u cilju impregnacije zida izvriti premazivanje
njegove povrine rastvorom lepka i vode. Ovaj sloj slui za vezu sa lepkom na tapetima a (eventualno) neravnomerna debljina nanoenja ne utie na kvalitet prianjanja obloge.
Lepak za tapete se isporuuje u vidu praha koji najkasnije 6 - 12 sati pre upotrebe treba rastvoriti u hladnoj vodi. Pre upotrebe lepku treba proveriti ispravnost jer ima ogranieni rok upotrebe.
Za meanje lepka se mogu iskoristiti i builice u koje je umetnuta burgija velikog prenika. Velika
brzina okretanja burgije povoljno deluje na razbijanje grudvica lepka i ujednaavanje meavine.
Da bi se izbegle grudvice nerastvorenog lepka meavinu treba procediti kroz sito. Tapetarske radove treba na vreme pripremiti, dobro organizovati i izvriti iskljuivo u prostorijama koje nisu izloene promaji t.j. nekontrolisanom suenju a prekide radova u jednoj prostoriji izbegavati jer
mogu uticati na pojavu razlika u kvalitetu rada i izgledu zida.
Tapeti se isporuuju u rolnama pa ih treba isei na komade (trake) odgovarajue duine. Tapeti
se kroje na tapetarskom stolu (seku se na meru par centimetara veu od visine zida) a nakon
pripreme vie komada etkom se nanosi lepak i krajevi trake se preklapaju kako bi se lepak bolje
upio u tapet i zatitio od prljanja. Zatim se komadi lepe uz paljivo dovoenje ivica u zonu dodira
susednih traka kako bi se, posebno kod oslikanih (dezeniranih) tapeta, ostvario eljeni vizuelni
efekat. Materijal za oblaganje ne sme prelaziti preko dilatacionih spojnica objekta, mora biti ujednaenog kvaliteta i mora biti nanet na nain koji nee ostaviti vidljive spojeve, nabore i preklope a
viak lepka koji je iscureo na spojevima mora biti uklonjen. Za ravnanje materijala mogu posluiti
kratke a iroke letve zaobljenih ivica ili runi valjci. Ravnanje mora biti izvedeno uz doziranje
pritiska kako ne bi dolo do preteranog istiskivanja lepka ili "peglanja" tapeta koji imaju fabriki
naboranu povrinu. Spojeve treba prebrisati vlanim sunerom a zatim suvom krpom kako bi se
uklonili tragovi nehotino razmazanog lepka.

8.10. IZOLATORSKI RADOVI

Izolatorski radovi obuhvataju izradu svih vrsta zvune izolacije, toplotne izolacije i hidroizolacije,
ukljuujui izradu slojeva za izjednaavanje pritiska difuzne pare i parne brane, kao i razliite
oblike zatite ugraene izolacije. Da bi se odreeni materijal mogao racionalno primeniti kao
termoizolacioni mora zadovoljavati brojne zahteve, posebno one koji limitiraju:
a) koeficijent toplotne provodljivosti (),
b) postojanost pri povienoj temperaturi i temperaturnim promenama,
c) postojanost pod atmosferskim uticajima,
d) zapreminsku masu i vrstou na pritisak,
e) promenljivost zapremine i oblika,
f) vlanost i higroskropnost, ...
Termoizolacionim materijalima se stalno poboljavaju karakteristike a posebno u oblastima
smanjenja higroskopnosti, poveanja otpornosti na pritisak i postojanosti pri dugotrajnoj izloenosti visokim temperaturama.
Dragan Arizanovi Tehnologija graenja

12. predavanje

18

Danas su u primeni najee:

Mineralna vuna - Na tritu se mogu nai brojni proizvodi izraeni od ovog materijala;
njihova osnovna razlika je u zapreminskoj masi, debljini i formi. Najee su to: tvrde ili
savitljive ploe ili rolne materijala debljine 3 - 6 cm i zapreminske mase 40 - 80 kg/m3;
vlakna se presuju u tvrde ploe uz impregnaciju fenolnom smolom usled ega se
zapreminska masa uveava do 150 - 200 kg/m3 a taka ugljenisanja pada sa prirodnih
800 oC na oko 250 oC. Ima koeficijent toplotne provodljivosti 0,041 W/moK.
Ekspandirana pluta - Proizvodi se od samlevene, ekspandirane i u toplom stanju presovane kore hrasta plutnjaka. Zidovi elija plute su vrlo elastini i predstavljaju rezervoare gasa koji ini skoro 90% zapremine plute tako da ona ima zapreminsku masu samo
100 - 130 kg/m3. Tritu se isporuuje u "sirovim" ploama debljine 4 - 6 mm i dimenzija
1,0/0,5 m, 0,5/0,5 m ili seena na manje mere; ploe se nakon seenja bruse i povrinski zatiuju u cilju poveanja vodonepropustljivosti. Ukoliko se eli upotrebiti kao deo
podne konstrukcije potrebno je da cementna kouljica ima najvie 5% vlage.
Staklena vuna - Proizvodi se u rastresitom stanju i u tom obliku slui za ispunu upljina
i onih teko dostupnih mesta u objektu koja u eksploataciji mogu biti hladni mostovi ali
se, u cilju poboljanja svojstava i olakavanja upotrebe, najvie presuje u table ili proiva u vidu jastuka i rolni.
Materijali na bazi drvenih vlakana ili drvene vune - Proizvode se od sekundarnog
drvenog materijala pa meke ploe imaju zapreminsku masu 200 - 400 kg/m3 a tvrde
ploe 600 - 800 kg/m3. Imaju koeficijent toplotne provodljivosti 0,052 - 0,060 W/moK a
najpoznatiji proizvodi su Heraklit i Tarolit.
Penoplasti - To su vetaki termoizolacioni materijali ija primena kod dela javnosti izaziva podozrenje u pogledu zapaljivosti i stalnosti zapremine. Da bi se primenili u okviru
graevinskih radova ovi materijali moraju biti samogasivi. Ekspandirani polistirol koji se
u trgovakoj mrei ee nalazi pod imenom Stiropor ima u toku vremena odreene
zapreminske promene ali se one sa vremenom smanjuju pa treba koristiti samo table
materijala koji je nakon ekspandiranja odleao najmanje 90 dana. Stropor ima elijastu
strukturu koja mu daje malu zapreminsku masu (15 - 30 kg/m3) i nizak koeficijent
toplotne provodljivosti (0,028 - 0,037 W/moK). Materijal je otporan na truljenje i ima vrlo
mali stepen upijanja vlage pa, pravilno ugraen, pouzdano slui kako za izolovanje
delova objekta tako i (proizveden kao livena ambalaa) za izolovanje magistralnih
vodova termotehnikih i vodovodnih instalacija. Preciznije podatke o osobinama ovog
materijala daje standard JUS G.C7.202.

Keramzit

Priroda prirodnih i veine vetakih termoizolacionih materijala je takva da i sa stanovita zvune

izolacije daje povoljne (esto: zadovoljavajue)
efekte pa se zvuna izolacija ugrauje na onim
pozicijama objekta koje, u akustikom pogledu,
imaju posebnu ulogu. Ugraivanje dopunske zvune i toplotne izolacije se, u veini praktinih sluajeva, svodi na montani postupak (postavljanje
u suvo) odgovarajuih izolacionih elemenata u vidu ploa ili traka a ree se proizvodni proces oslanja na tzv. mokri postupak. Takvim sluajevima
pripadaju malterisanje fasadnih zidova i izrada
cementnih kouljica spravljenih sa agregatom proizvedenim od ekspandirane gline. Proizvodnjom
perlita i keramzita dobijena je mogunost da se sa
slojem za pad od lakog betona dobije i sloj dobrog
termoizolatora jer vetaki punioci imaju bolja termoizolaciona svojstva od prirodnog agregata,.

Za vertikalne povrine (npr. fasadne zidove) u primeni je i perlit-malter napravljen od sitnozrnog

perlita koji se, radi zatite od vlage u toku transporta, isporuuje u plastinim dakovima i,
Dragan Arizanovi Tehnologija graenja

12. predavanje

19

nanesen na zid, znaajno poveava njegova termoizolaciona svojstva. Perlit-malter zapreminske

mase 500 - 800 kg/m3 ima koeficijent toplotne provodljivosti 0,11 - 0,23 W/moK. Slina svojstva
imaju gas-betonski i peno-betonski blokovi koji se najee primenjuju za termoizolovanje ukopanih delova objekata. U situacijama kada se ne raspolae nekim od pomenutih punilaca moe
se, kao zamena, primeniti drvena strugotina.
Projektantski i izvoaki problemi sa pomenutim vrstama izolacije, po broju i sloenosti reenja
predstavljaju laki zadatak od ugradnje hidroizolacije. Hidroizolacionim radovima se moraju
zatititi sve zatrpane i/ili kvaene povrine objekta a to su: temeljne ploe i podrumski prostori,
ravni krovovi, sanitarni vorovi, kuhinje, kupatila i sva druga mesta u kojima dolazi do stalnog ili
povremenog izlivanja vode ili postoje drugi, slini oblici agresivnog ili tetnog dejstva okoline na
objekat i njegove sadraje. Da bi se lake identifikovala vrsta, tip, mesto izrade, nain izrade ili
mehanika svojstva hidroizolacija poeljno je poznavati strukturu podela hidroizolacija. Prema
kriterijumu poloaja povrine koju treba zatititi razlikujemo hidroizolaciju unutranje i hidroizolaciju spoljanje povrine objekta pri emu se u oba sluaja mogu uoiti razlike u oblikovanju
hidroizolacije horizontalne i hidroizolacije vertikalne (kose) povrine.

Pored datih podela znatno vaniju ulogu u razumevanju razlika u tehnolokom pristupu zatiti od
vode ima podela izolacija na:
1. vieslojne (deformabilne) hidroizolacije, i
2. krute hidroizolacije.
Svakoj od pomenutih vrsta odgovara odreena grupa materijala a svi hidroizolacioni materijali
moraju ispunjavati standardne zahteve u pogledu tehnikih, tehnolokih i ekolokih potreba:
a) da su vodonepropustni i ne upijaju vodu,
b) da su postojani u dodiru sa vodom i rastvorenim materijama,
c) da u toku i nakon ugradnje nisu tetni po ljude i okolinu,
d) da dobro prianjaju uz povrine na koje se ugrauju,
e) da prihvataju izolacione i druge materijale koji se nanose na njih,
f) da imaju elastinost dovoljnu za apsorbovanje dilatacija podloge ...
Savremena tehnologija proizvodnje graevinskih materijala nudi sve vei broj proizvoda koji, u
veoj ili manjoj meri, zadovoljavaju potrebne uslove. Ljudi su prve hidroizolacione premaze pravili
od prirodnih materijala - smola i bitumena, a i danas je turistika atrakcija uvena "Paradna ulica"
u Vavilonu koja je pre skoro 4.000 godina izgraena od peenih opeka kod kojih su fuge sloga
Dragan Arizanovi Tehnologija graenja

12. predavanje

20

zalivene bitumenom. Vieslojne hidroizolacije su takoe zasnovane na bitumenu i bitumenskim

preraevinama koje su u zatiti od vode zadrale primat do dananjih dana, a najpoznatiji su:
bitumenom impregnisani krovni karton (JUS U.M3.220),
bitumenske trake sa ulokom od krovnog kartona (JUS U.M3.226),
bitumenizirani stakleni voal (JUS U.M3.227),
jednostrano obloene aluminijumske folije (JUS U.M3.229),
bitumenske trake sa ulokom od aluminijumske folije (JUS U.M3.230),
bitumenske trake sa ulokom od staklenog voala (JUS U.M3.231),
bitumenizirani krovni karton (JUS U.M3.232),
bitumenske trake sa ulokom od staklene tkanine (JUS U.M3.234),
koji su sastavljeni od uloka (nosaa bitumenske mase), obostrane obloge od bitumena i posipa
od sitnog peska iji je zadatak zatita od slepljivanja. Koliina bitumena je definisana navedenim
standardima. U prodaji ima i sve vie proizvoda stranih proizvoaa, stvorenih na bazi kombinacije mehanikih osobina aluminijumskih ili sintetikih folija (poliesterski filc) i bitumena.
Da bi se vieslojna hidroizolacija mogla efikasno primeniti i da bi pouzdano vrila projektovanu
funkciju u toku projektovanja i izvoenja izolacije na bazi bitumena i nosaa bitumenske mase
mora biti zadovoljeno nekoliko uslova:
1. izolacija mora biti ugraena izmeu krutih delova objekta (slojeva) kako ne bi dolo do
klizanja ili slivanja sredstva za lepljenje njenih slojeva i promene strukture hidroizolacije,
2. izolacija mora biti ukletena izmeu krutih delova objekta (slojeva), odnosno mora biti
izloena odreenom minimalnom pritisku, kako ne bi dolo do prodiranja vode u pore
izolacije i ugroavanja zatite,
3. izolacija mora biti optereena samo upravno na svoju ravan kako ne bi bili poremeeni
odnosi u unutranjosti hidroizolacije postignuti potovanjem prethodna dva uslova,
4. izolacija mora biti izloena ravnomerno raspodeljenim optereenjima ije je ujednaeno
delovanje po itavoj povrini (nezavisno od promene oblika povrine) garancija da nee
doi do lokalnih pritisaka i istiskivanja sredstva za lepljenje slojeva hidroizolacije,
5. izolacija mora biti izloena kontrolisanom temperaturnom reimu, odnosno reimu koji
odgovara fizikim karakteristikama sredstva za lepljenje slojeva hidroizolacije (promena
viskoznosti lepka pod uticajem temperature moe dovesti do pojave teenja a
podjednako je opasan gubitak dela njegovih elastinih svojstava na niskim
temperaturama koji onemoguava hidroizolaciju da prati deformacije podloge na koju je
naneta).
Najvei broj sredstava za hidroizolaciju funkcionie kao specijalno formirana vodonepropustna
membrana koja se prodoru vode odupire vlastitim mehanikim i fizikim svojstvima. Ali, od vode
efikasno tite i vodonepropustljivi betoni i malteri koji ine grupu krutih hidroizolacija. Njihova
generalna razlika potie od veliine zrna agregata (punioca) a osnovna slinost je u ueu
specijalnih vodoodbojnih dodataka (hidrofobi) koji spreavaju ili umanjuju upijanje vode od strane
ovrslog sloja. Vodonepropustljivi malteri su u tom smislu vrlo atraktivni jer se, na vlagom
ugroenu povrinu, lako nanose. Hidrofobi se isporuuju u razliitim agregatnim stanjima pa ih,
ukoliko su kupljeni u vidu praha, pre primene treba rastvoriti u vodi (razmere su 1 : 1 do 1 : 4).
Primenjuju se u situacijama kada treba zatvoriti mikro-prsline u oteenom betonskom elementu
a postoje i hidrofobi sa ubrzanim vezivanjem (npr. proizvod Sika - 4a na temperaturi +18 oC zavrava vezivanje za samo 15 - 45 sekundi) koji se uspeno primenjuju za neutralisanje dotoka
vode iz veih prslina.
Pored njih postoje i sredstva koja menjaju svojstva povrine poveavajui njenu vodonepropustljivost. Re je o neorganskim penetratima, penetrirajuim hidroizolacionim sredstvima,
koja imaju posebno efikasnu primenu u impregnaciji betonskih povrina izloenih dejstvu vode.
Dodaju se meavini cementa i sitnog agregata i kao deo paste nanose na ugroena mesta.
Dragan Arizanovi Tehnologija graenja

12. predavanje

21

Prodiranjem u pore na napadnutoj povrini ova sredstva reaguju sa kalcijumom stvarajui

produkte nerastvorljive u vodi koji ekspandiraju unutar pora i prslina, ispunjavaju puteve kojima
voda prodire u dubinu betonskog elementa i spreavaju ak i kapilarno kretanje vode kroz njih.
Razumljivo je da se ova vrsta zatite, po kvalitetu, ne moe porediti sa vodonepropustnim
membranama na bazi bitumena i odgovarajuih uloaka pa se najee koristi prilikom sanacija
ugroenih povrina i rekonstrukcija delova objekta.
Razlike u stepenu deformabilnosti izolacija mogu biti kljune prilikom izbora metode zatite jer je
sposobnost hidroizolacije da odoli naprezanjima u svojoj ravni i upravno na nju visoko rangirana u
svim sluajevima u kojima se, pod uticajem sopstvene teine objekta i/ili eksploatacionih
optereenja, oekuju pojave napona zatezanja usled savijanja ili istezanja podloge hidroizolacije.
Ipak, za projektovanje zatite objekta vrlo vanu ulogu u izboru materijala i metoda zatite ima
pritisak vode na njegove povrine kao najvaniji parametar eksploatacionih uslova. Na tom
kriterijumu se zasniva podela na:
1. hidroizolaciju protiv vode pod pritiskom, i
2. hidroizolaciju protiv vode koja nije pod pritiskom.
Da bi se za izolaciju ukopanog dela objekta moglo usvojiti adekvatno reenje treba izvriti detaljna geomehanika i hidrogeoloka ispitivanja terena na kome se objekat gradi. Dobijene rezultate
treba tumaiti u kontekstu injenice da se visina nivoa podzemne vode i brzina njenog kretanja
menjaju u toku godine i u toku eksploatacionog veka objekta. Havarija vodovodne ili kanalizacione mree u blizini objekta moe dovesti do lokalnog zasienja tla vodom, otapanje snega ili jake i
dugotrajne kie mogu privremeno izmeniti stanje vlage u povrinskim slojevima tla ali iskop za
temeljnu jamu susednog objekta moe otvoriti puteve vode kroz vododrive slojeve i omoguiti joj
da trajno ugroava neadekvatno zatiene zidove podruma. Zato treba, u okviru graevinskih
radova i radova na ureenju terena, predvideti i precizno izvesti pouzdanu zatitu objekta od
povrinske i podzemne vode. Sistem rigola, kanala i drenaa mora efikasno sakupljati vodu i
usmeravanjem "ka kanalizaciji" i/ili "od objekta" smanjivati opasnost od njenog tetnog delovanja
na ve izgraenu hidroizolaciju.
Materijal za izvoenje radova potrebno je to vie pribliiti mestu ugradnje kako bi se izbegli
nepotrebni horizontalni i vertikalni prenosi. Do trenutka upotrebe sav materijal mora ostati u
skladitima, propisno sloen i zatien. U sluaju da materijali navedeni u opisima pozicija radova
ne postoje na tritu moe se upotrebiti samo onaj materijal koji po JUS-u ima iste ili bolje
kvalitete. U toku izrade izolacionih slojeva, a pre izrade finalne zatite, nije dozvoljeno hodanje po
izolaciji, deponovanje ni transportovanje graevinskog materijala, kao ni izvoenje drugih vrsta
radova iji tehnoloki procesi bi mogli da ometaju ili onemogue pravovremeno zavravanje
izrade kompletne izolacije. Hidroizolacija se ugrauje samo preko povrina koje ispunjavaju
standardima odreene uslove. Oni se tiu ravnosti, vrstoe, istoe povrine i svih drugih
karakteristika koje ukazuju na njenu sposobnost da stvori pouzdani spoj sa hidroizolacijom.
Pomenuti uslovi se razlikuju u zavisnosti od vrste materijala koji se koristi.
Savremeni hidroizolacioni materijali se odlikuju visokim mehanikim karakteristikama (potrebnu
vrstou, postojanost pri temperaturnim promenama i sl.), malom teinom i irokim spektrom
primene. Ipak, da bi se to bolje odgovorilo specifinim zahtevima koje pojedine pozicije radova
nameu, industrija graevinskog materijala najbre razvija one kod kojih se navedene osobine
uveavaju i za tehnoloki najvanije oblasti - lakou primene i mali utroak rada. U odnosu na
pomenute osobine moe se uoiti razlika izmeu dva postupka:
1. ugraivanje toplim postupkom (lepljenje, premazivanje ili livenje toplih hidroizolacionih materijala; varenje hidroizolacionih materijala toplim vazduhom ili plamenom i
sl.)
2. ugraivanje hladnim postupkom (lepljenje; premazivanje; pahtlovanje hidroizolacionih materijala; hladno varenje i sl.), i
Ugraivanje slojeva hidroizolacije se najee vri lepljenjem ali postoje i druge tehnike
mogunosti tako da se, prema nainu ugraivanja, moe izvriti podela na sledee tri grupe:
a) potpuno lepljena hidroizolacija - ovom nainu ugraivanja inenjeri poklanjaju sve
manje poverenja jer stvara niz tehnikih problema koje je tehnoloki teko reiti na
Dragan Arizanovi Tehnologija graenja

12. predavanje

22

b) mestimino lepljena (punktirana) hidroizolacija - predstavlja nain ugradnje veine

savremenih hidroizolacija na bazi bitumena i bitumenoznih proizvoda; krune mrlje lepka
(take) prenika 10 - 15 cm se nanose u rasteru od 30 - 60 cm tako da dozvolja-vaju
priguenu migraciju vlage; takasto vezana hidroizolacija pokazuje vrlo malu osetljivost
na razlike u deformacionim svojstvima pojedinih slojeva izolacije; da bi se zatitila od
prodora vlage hidroizolaciju treba po konturi kontinualno zalepiti za podlogu, pritisnuti je
ili privrstiti na drugi, podjednako pouzdan nain;
c) hidroizolacija nevezana za podlogu - se primenjuje samo na pozicijama (prelomi
povrine na koju se izolacija nanosi) na kojima se oekuje pojava velikih razlika u
deformacijama koje bi, u sluaju da su lepljenjem ak i delimino spreene, mogle
otetiti osetljivije slojeve.
Kod hidroizolacionih materijala na bazi bitumena i sintetikih sredstava od polivinilhlorida su,
fabrikom proizvodnjom i primenom svojstava osnovnog materijala, industrijskih lepkova i drugih
sredstava, ostvarene slojevite, trakaste forme standardne duine 10 m i irine do 1,25 m koje su
zbog svoje otpornosti i plastinosti pogodne za primenu na objektima razliite namene. Njihovo
spajanje moe se vriti hladnim ili vruim postupkom tako da se dobijaju vodonepropusni spojevi.

Postavljanje hidroizolacione membrane (zavarivanje) na povrinu ukopanog dela zida

Topli postupak se zasniva na primeni vruih bitumenskih premaza ili na primeni tehnike
zavarivanja. Srednja vrednost take razmekavanja industrijskog bitumena je, prema standardu
JUS B.H8.613, u intervalu 75 - 135 oC ali se rastvaraima i emulgatorima granica sputa pa
bitumen treba samo dovoljno zagrejati kako bi preao u tenu fazu i postao pogodan za
razmazivanje po spoju. Tehnika zavarivanja spojeva koristi sposobnost stapanja i
homogenizovanja slojeva odreenih materijala koji se: zagrejani toplim vazduhom ili plamenom,
dovoljno razmekani i pritiskom spojeni pretvaraju u novi, neto deblji sloj. Posebno pogodne za
spajanje toplim postupkom su hidroizolacione trake izraene od mekog PVC-a debljine 0,5 - 2
Dragan Arizanovi Tehnologija graenja

12. predavanje

23

mm. Primenjuju se uglavnom za zatitu podzemnih graevina. Iako imaju dobra mehanika svojstva treba ih, nakon ugraivanja i provere kvaliteta zavarenih spojeva (preklop od oko 5 cm),
zatititi slojem sintetikog filca ili slojem zemlje (peska) debljine 20 - 30 cm.
Hladni namazi predstavljaju meavine bitumena, vode, emulgatora i filera (kameno brano iji je
kvalitet propisan standardom JUS B.B3.045). Sastav meavine, procentualno uee pojedinih
sastojaka, utie na njeno agregatno stanje pa u sluaju izostanka filera dobijamo sasvim teni
premaz a u sluaju neto veeg uea kamenog brana (15 - 20%) namaz dobija oblik paste.
Hladno naneti sloj ovrava srazmerno brzini isparavanja vode i emulgatora. Ukoliko se u okviru
sanacije objekta pojavi potreba za zatitom zidova od kapilarne vode jedna od pouzdanih varijanti
je primena vodonepropustljivih maltera. Oni se, kao svi ostali cementni malteri, pripremaju mainski. Razlike u sastavu maltera i nainu ugraivanja odreuje nagib povrine koju treba zatititi.
Zatita se nanosi u dva sloja ukupne debljine 1,0 - 1,5 cm:
a) masna meavina za prvi sloj debljine 5 - 6 mm se u razmeri 1 : 1 spravlja od cementa i
istog peska ija je maksimalna veliina zrna 3 mm a potom se dodavanjem vode
postie potrebna konzistencija koja omoguuje da se materijal lepi na ravnu, oienu i
ravnomerno pokvaenu povrinu zida na koju se nabacuje runo (fanglom) ili mainski,
b) meavina za drugi sloj, debljine 10 - 15 mm, je neto posnija i spravlja se od cementa i
peska u razmeri 1 : 2; od prvog sloja se razlikuje gustinom koja je slina gustini maltera
pa se na isti nain ugrauje i obrauje.
Zatita podova od kapilarne vlage je slina a osnovnu razliku unosi posebna priprema povrine
na koju se, nakon standardne pripreme, nanosi materijal pripremljen kao masna cementna
meavina (razmera 1 : 1) koja je razblaena vodom u razmeri 1 : 10. Ovakav prvi sloj ima
zadatak da olaka i pojaa penetraciju hidrofoba u kontaktnu zonu. Drugi i trei sloj zatite poda
odgovaraju, po sastavu i debljini, opisanom prvom i drugom sloju zatite zida - uzeto respektivno.
Utroak zaptivnog, hidrofobnog sredstva koje ulazi u opisane maltere varira u zavisnosti od tipa
proizvoda i prirode aplikacije i iznosi od 0,3 - 0,5 kg/m2 za svaki centimetar debljine zatite.
Hidroizolacioni materijali na bazi bitumena se u toku rada moraju paljivo nanositi na ugroenu
povrinu i ugraivati uz dosledno potovanje odgovarajuih tehnikih uslova. Jedan od njih se
odnosi na veliinu preklopa (uzduni preklopi bitumenskih traka se bitumenom lepe u irini od
najmanje 10 cm a popreni preklopi su 25 - 30 cm; svi preklopi traka sa ulokom od staklene
tkanine ili voala koji se zavaruju imaju iinu 1 cm a ukoliko se radi sa PVC trakama hladno
zavareni preklopi su iroki 5 cm a toplo zavareni oko 3 cm), drugi na koliinu lepka izmeu
slojeva (bitumenskog premaza treba da bude oko 2 kg/m2) ... Broj "slabih" mesta u hidroizolaciji
velike povrine je srazmeran broju i kvalitetu spojeva pa vieslojna izolacija mora biti adekvatno
zatiena: u toku radova privremeno, od mehanikih, hemijskih i atmosferskih uticaja, a nakon
zavretka radova trajno, od delovanja vode i drugih eksploatacionih optereenja.
Privremena zatita treba da obezbedi da ne doe do oteenja ugraenih slojeva pod uticajem
kretanja radnika, deponovanja alata i materijala, sluajnog razlivanja hemijski agresivnih materija
(mazut, ulja, rastvarai) ili zagrevanja Sunevom toplotom. U tom smislu se preduzimaju
profilaktike mere (znaci upozorenja, ograde i sl.) ali vri i aktivna zatita. Ukoliko, zbog
poremeaja u dinamici realizacije posla, bitumenska izolacija vertikalnih povrina ne moe ubrzo
nakon postavljanja dobiti kvalitetnu, trajnu zatitu preporuuje se nanoenje vie premaza
cementno-krenog mleka koje dobro reflektuje kratkotalasno zraenje Suneve svetlosti ili izrada
zaklona u vidu zavesa od tanke jutane tkanine koje ima slinu ulogu a dozvoljava strujanje
vazduha i hlaenje hidroizolacije.
Kao dobra, trajna zatita moe posluiti sloj sitnozrnog betona marke MB 15 ili vie, zid od opeke, ploe Stiropora, Durisola, Tarolita ili slinih materijala a u odreenim sluajevima i sloj maltera
ili asfalta (npr. kod peakih staza preko ukopanih delova objekta). Koji e materijal biti primenjen
zavisi od uslova i zadataka koje treba da izvri. Betonski sloj treba da ima debljinu od najmanje 5
- 10 cm (u zavisnosti od toga da li je horizontalan, u nagibu ili vertikalan), zid od opeke debljinu
od najmanje 12 cm i 3 - 4 cm maltera izmeu opeke i hidroizolacije, a debljina ploa od materijala
na bazi cementa i drveta zavisi od potrebnih termikih karakteristika izolacionog "paketa" i obino
je 5 cm ili vie.

Dragan Arizanovi Tehnologija graenja

12. predavanje

24

Trajna zatita hidroizolacije

Projektovanje i izvoenje izolacija ravnih krovova predstavlja sloenu grupu problema. Ovde e
biti date samo najvanije informacije i uputstva neophodna za razumevanje osnovnih pojmova i
principa, kao i korienje tehnike dokumentacije. Izolacioni radovi imaju brojne zadatke a
najznaajniji su obrada:
spojeva krovne ravni i obodnih ili protivpoarnih zidova,
prodora dimnjakih i ventilacioni kanala,
slivnika za odvod atmosferske vode,
prodora i oslonaca antena i slinih sekundarnih konstrukcija,
leeih oluka i rigola ...
Osetljivost krovnih ravni na atmosferske uticaje je obrnuto proporcionalna veliini njenog nagiba to je nagib vei to je bre oticanje atmosferskog taloga i lake odvodnjavanje krovne ravni. Na
ovom kriterijumu je zasnovana podela krovova na:
ravne krovove sa malim nagibom

0,5 - 1,0 %

ravne krovove sa normalnim nagibom

1,0 - 2,5 %

ravne krovove sa veim nagibom

2,5 - 4,0 %

ravne krovove sa velikim nagibom

4,0 - 15 %

ravne krovove sa vrlo velikim nagibom

15 - 40 %

Krovovi sa veim nagibom krovnih ravni spadaju u kose krovove. Ispod ravnog krova se nalazi
prostor koji moe biti stalno korien u stambene ili poslovne svrhe i uslovljavati primenu
posebne konstrukcije koja u termikom pogledu maksimalno izoluje prostor ispod krova (topli
krov) ili dozvoljava provetravanje i ujednaavanje temperature susednih slojeva krova (hladni
krov). Iako se ravnim krovovima generalno olakavaju kretanje ljudi, privremeno odlaganje
pomonog materijala i odravanje krova postoje i sluajevi kada se pokretna (pa i udarna)
optereenja smatraju obaveznim projektnim faktorom. To su terase, otvorene i poluotvorene
Dragan Arizanovi Tehnologija graenja

12. predavanje

25

pasarele, krovovi javnih i poslovnih zgrada na kojima se formira heliodrom i sl. Posebne karakteristike takvih krovova daju osnova za podelu na:
a) prohodne ravne krovove - to su vienamenski krovovi sa malim ili normalnim nagibom i
kvalitetnom zatitom hidroizolacije, i
b) neprohodne ravne krovove - to su jednonamenski projektovani ravni krovovi ije
korienje i odravanje mora tei po unapred odreenoj proceduri.
Nagib ravnih krovova od 1 - 2,5 % omoguava pravilno odvoenje atmosferske vode do slivnika i
kanalizacionih vertikala ali je neophodno potovanje tehnikih uslova za izvoenje izolatorskih
radova ukoliko se eli pouzdanost ove funkcije. Takvi krovovi ne smeju biti prohodni jer moe
doi do oteenja slojeva izolacije a ukoliko se, zbog prilaska tehnikim prostorijama smetenim
na krovu ili smetaja opreme, eli stalno koristiti kao prohodan krov mora imati nagib 2,5 - 4 %.
Razvoj stambene izgradnje i graevinskih izolacionih materijala je davno doneo ravne krovove na
javnim i stambenim objektima. Naalost, nemar u radu graditelja u sprezi sa loim odrava-njem
objekata, doveo je do potrebe za rekonstrukcijom brojnih ravnih krovova i njihove zamene kosim
krovovima sa crepom. To ne znai da ravni krov predstavlja projektantski promaaj ve da nije
postojao adekvatan pristup samoj ideji i jo preciznije: nije bilo dovoljno poznato kako treba efikasno reiti tehnike probleme obrade prodora krovnih slivnika ili ventilacije, diskontinuiteta
podloge ili pojave dilatacionih spojnica ... Nedoreenosti u tehnikoj dokumentaciji nadovezuju se
improvizacijama na gradilitu a to dovodi do slabih mesta ija je sanacija izuzetno skupa.

Neprohodni ravni krov

Prohodni ravni krov

Sastav krova je uslovljen njegovom namenom, nagibom i karakteristikama primenjenih materijala.

Zahtev da se krovom obezbedi hidroizolacija, termoizolacija i zvuna izolacija objekta, u manjoj ili
veoj meri, obezbeuje svaki od njegovih slojeva. Pritom je od naroitog znaaja redosled slojeva
i kompatibilnost materijala susednih slojeva. Da bi se shvatio znaaj ovih uslova treba poznavati
prirodu i ulogu svakog sloja [66]:
plafon - plafon predstavlja najnii (vidljivi) deo krova koji, u nizu funkcionalnih zadataka,
ima i dekorativnu ulogu; plafoni mogu biti neposredno naneti na noseu konstrukciju u
vidu zavrnog, zanatski obraenog sloja, ili okaeni (visei plafoni) o nju preko vlastite
(plafonske) konstrukcije;
nosea konstrukcija - ima zadatak da prihvati i prenese uticaje sopstvene teine slojeva krova i spoljanjih optereenja statike i dinamike prirode; predstavlja fiziku podlogu za druge slojeve; izrauje se od razliitih vrsta materijala (beton, elik, drvo,
opekarski proizvodi) uz primenu neke od brojnih metoda rada (montane, polumontane, izraene na-licu-mesta); ukoliko se sastoji od oupljenih elemenata (prefabrikovane betonske ploe, blokovi od gline sa olakanom osnovnom masom i sl.) nosea
konstrukcija efikasno doprinosi toplotnoj i zvunoj izolaciji prostora ispod krova ali nije u
potpunosti dovoljna za samostalno preuzimanje zadataka izolacije;

Dragan Arizanovi Tehnologija graenja

12. predavanje

26

 sloj za nagib - slui da obezbedi nagib krovne ravni sa koje se odvodnjavaju atmosferilije; ugrauje se u sluajevima kada nosea konstrukcija nema potreban poprean
i/ili poduni nagib; za krov predstavlja, u izvesnom smislu, balast pa se izrauje od
materijala male zapreminske mase (peno-beton, perlit-beton, keramzit-beton) i time daje
doprinos ukupnim termikim i zvunim izolacionim karakteristikama; u veini sluajeva
se formira direktno na noseoj konstrukciji ali ima sluajeva da se ugrauje preko termo
izolacije; minimalnu debljinu sloja za nagib odreuju granulometrijski sastav sloja i nain
ugraivanja (obino je 3 - 4 cm); sloj moe imati i znaajnu debljinu (krutost) pa se
preporuuje obavezna izrada dilatacionih spojnica na svakih 2,5 - 3,0 m;
sloj za izjednaavanje pritiska pare - ima zadatak da slui kao podloga viim sloje-vima, da apsorbuje i prigui uticaje deformacija podloge i omogui migraciju i isparava-nje
vlage (prirodna, kondenzat) koja je ostala ispod slojeva parne brane i hidro izolacije;
izrauje se od perforiranog ili neperforiranog staklenog voala impregniranog bitumenom
a u primeni je i talasasti, bitumenom impregnirani karton kroz ije lebove vlaga struji ka
spoljnoj sredini;
parna brana - je sloj za zatitu termo izolacije od vlage iz niih slojeva; onemoguava
podizanje difuzne pare iz nosee konstrukcije i njeno lako kondenzovanje unutar
rastresite termo izolacije (poveanje vlanosti utie na pad izolacione moi toplotne
izolacije); izrauje se od PVC folija i, mnogo ee, od aluminijumske folije (uloak)
obostrano pokrivene bitumenom bez polimera i posute peskom kao zatitom; moraju biti
pravilno proizvedene i ugraene kako bi u potpunosti zatvorile mogue puteve prolaska
vlage u termo izolaciju;
toplotna izolacija - predstavlja sloj koji smanjuje i usporava razmenu toplote slojeva
koje razdvaja (spoljanje sredine i unutranjih prostora objekta) ime ini bezopasnim
dejstva ekstremnih temperatura i temperaturnog gradijenta (migracija i kondenzovanje
vlage na kontaktnoj povrini hladne i tople sredine); vrsta i debljina toplotne izolacije se
odreuju prema zahtevima normativne dokumentacije i zakonima graevinske fizike;
hidroizolacija - je sloj koji ima zadatak da sprei razmenu vlage izmeu slojeva koje
odvaja (nain i efikasnost delovanja hidroizolacije su blie opisani u prethodnom delu);
zatita hidroizolacije - ima zadatak da hidroizolaciju koja je prirodno tamne boje (najvei broj proizvoda je pokriven bitumenom) zatiti od fizikog delovanja kratkotalasnog
zraenja Suneve svetlosti i mehanikih oteenja usled kretanja radnika koji odravaju
krov;
sloj za razdvajanje slojeva - se postavlja izmeu slojeva koji, usled razlike prirodnih
mehanikih svojstava, imaju razliite deformacione sposobnosti pa postoji realna
opasnost od oteenja usled rada nosee konstrukcije ili pojave prekomernih elastinih
deformacija nekog od slojeva.
Svi slojevi moraju imati kvalitetno obraene preklope a prodori kroz njih moraju biti obraeni na
nain koji ne dovodi u pitanje vodonepropustnost i termike karakteristike.

Dragan Arizanovi Tehnologija graenja

12. predavanje

27