6.

ELICI
elici su legure eleza sa ugljenikom i drugim elementima. elici predstavljaju najee korienu grupu mainskih materijala. U novije vreme
poznato je nekoliko hiljada raznih vrsta elika, koje se koriste u gotovo
svim oblastima mainske tehnike.
6.1. DOBIJANJE ELIKA
Dobijanje elika se svodi na rafinaciju gvoa dobijenog u visokoj pei
i dodavanju ferolegura. Gvoe za preradu u elik sadri do 4% C, 1,4%
Si, 1,5% Mn, 0,25% P i 0,12% S. Stoga se u procesu dobijanje elika sadraji ovih elemenata svode na zahtevane vrednosti. Rastopljeno gvoe
prerauje se u elike u:
u Simens-Martenovoj pei (plameni postupak);
u elektropei (pretapanjem) i
u Besemerovom ili Tomasovom konvertoru.
Bitna razlika izmeu Simens-Martenovog postupka i pretapanja u elektropeima, konvertorskog postupka ogleda se u nainu dobijanja toplote
potrebne za dobijanje elika. Dok se u prvom sluaju radi o spoljanjim
izvorima toplote (sagorevanje gasa u Simens-Martenovom postupku ili
elektrini luk kao najea varijanta elektropei), dotle se za konvertorski
postupak potrebna koliina toplote obezbeuje hemijskim reakcijama
kojima se elik preiava, prvenstveno oksidacijom pomou kiseonika
pod pritiskom.
Izbor postupka za dobijanje elika zavisi od vie faktora, a najvaniji su
kvalitet i cena dobijenog elika, kao i hemijski sastav gvoa, tj. njegova
istoa. Na primer, za Simens-Martenov postupak i za pretapanje u elektropeima gvoe, kao polazna sirovina, treba da ima to manje primesa,
tj. da je to vee istoe. Pri tome se dobija elik boljeg kvaliteta, ali
skuplji od konvertorskog elika. Za primenu konvertorskih postupaka
koriste se gvoa sa veim sadrajem silicijuma (Besemerov postupak),
odnosno sa veim sadrajem fosfora (Tomasov postupak), koji pri
preiavanju gvoa daju dodatnu koliinu toplote.
Oksidacija u procesu dobijanja elika bie objanjena na primeru konvertorskog postupka. Kod konvertorskog postupka gvoe (sa elinim
83

otpacima i do 30%) se ubacuje u konvertor bavastog oblika, koji je

iznutra obloen odgovarajuom vatrostalnom oblogom, sl. 6.1a,b. Neposredno pre poetka reakcije sa kiseonikom dodaje se topitelj, koji pomae
izdvajanje troske na povrini rastopljenog elika, sl. 6.1c. U konvertor se
sputa cev sa kiseonikom (vazduhom), koja je oznaena strelicom na
sl. 6.1d.

a)

e)

b)
f)
d)

c)
Slika 6.1. Konvertorski postupak dobijanja elika: a) punjenje metalnim otpadom;
b) ulivanje rastopljenog metala; c) dodavanje peenog krea; d) uduvavanje
kiseonika; e) izlivanje rastopljenog elika; f) izbacivanje ljake

ist kiseonik reaguje sa elezom iz gvoa:

2Fe + O2 = 2FeO,
Oksid FeO reaguje sa ugljenikom i
primesama: FeO + C = Fe + CO
2FeO + Si = SiO2 + Fe
FeO + Mn = MnO + Fe
5FeO + 2P = P2O5 +Fe.
Ove reakcije prati oslobaanje toplote, koja je dovoljna da elik ostane
u tenom stanju, a produkti oksidacije (CO, SiO2, MnO, P2O5) odlaze u
trosku ili u vazduh. Na taj nain se sadraj C, Si, Mn i P dovodi na potrebnu meru, dok se za smanjenje sadraja sumpora koristi kalcijum iz topitelja koji gradi hemijsko jedinjenje CaS, koje takoe odlazi u trosku. Smanjenje sadraja ugljenika, sumpora, fosfora, mangana i silicijuma tokom
84

opisanih procesa u konvertoru je prikazano na sl. 6.2. Na primer, ako se

sadraj ugljenika od 4% smanji na 2%, to odgovara maksimalnoj rastvorljivosti ugljenika u eliku, sl. 5.4, znai da je u procesu oksidacije dolo do
sagorevanja ugljenika.

Slika 6.2. Smanjenje sadraja hemijskih elemenata tokom procesa oksidacije

Pred izlivanje, elicima se dodaju mangan, silicijum i aluminijum kao

dezoksidatori. Dezoksidacija se odvija prema sledeim hemijskim jednainama:
FeO + Mn MnO + Fe
2FeO + Si SiO2 + 2Fe
3FeO + 2Al Al2O3 + 3Fe.
Nastala hemijska jedinjenja se odstranjuju u vidu troske.
Naredna faza u dobijanju elika je oblikovanje prilikom prelaza iz
tenog u vrsto stanje. Teni elik se lije u metalne kalupe kokile, sl.
6.1e, gde
ovrava u tzv. ingote. Oni se zatim zagrevanju na priblino 1200C i
valjaju u poluproizvode razliitih dimenzija (blumove, slabove i gredice).
Naknadnim hladnim ili toplim valjanjem dobijaju se deblji ili tanji limovi,
ice i slini poluproizvodi.
Tradicionalni nain livenja ingota sve vie se zamenjuje kontinualnim
livenjem, sl. 6.3. Rastopljeni elik se izliva u pomonu posudu, gde se sa
povrine uklanjaju neistoe, a zatim se ravnomerno i neprekidno proputa
kroz bakarni kristalizator u kome poinje ovravanje i komoru za
hlaenje, gde se ovravanje zavrava, sl. 6.3. Odlivak se izvlai, savija i
ispravlja, da bi uao u ureaj za seenje brzinom jednakom brzini ulivanja
u pomonu posudu. Za izvlaenje odlivka koristi se elina ipka, tzv.
starter. Sam postupak ima niz prednosti u odnosu na livenje ingota, jer se
85

dobija homogenija i sitnozrnija struktura elika usled vee brzine hlaenja,

a postupak je i ekonominiji.
U procesu dobijanja i izlivanja elik veoma lako rastvara gasove (O2,
N2, H2, CO2 i CO) koji izazivaju poroznost i nehomogenost strukture, to
se loe odraava pre svega na mehanike osobine. Prema koliini zaostalih
gasova u toku ovravanja elici se dele na neumirene, poluumirene i
umirene.

Slika 6.3. Kontinualno livenje elika

Neumireni elici sadre do 0,3% C i oko 0,02% Si, i nepotpuno su dezoksidisani sa Mn i Al (dezoksidatori). Odlikuju se prisustvom gasnih pora
du spoljanje strane ingota, sl. 6.4a, to obezbeuje meki povrinski sloj,
a time i laku obradu deformacijom na hladno. Koriste se za izradu limova i
ipki. Pore prisutne u neumirenim elicima utiu na smanjenje ilavosti,
dinamike vrstoe i sposobnosti za zavarivanje.

Slika 6.4. Popreni presek ingota: a) neumireni; b) umireni; c) poluumireni elik

Umireni elici sadre vie od 0,3% C i od 0,15-0,6% Si. Oksidi se

dezok- sidacijom ne udaljavaju, ve stvaraju suspenziju u rastopu i ostaju u
ovrs- lom eliku. U umirenim elicima nema gasnih mehurova, ali se
na vrhu
86

ingota formira lunker-upljina, sl. 6.4b, koja se otklanja odsecanjem. Umireni elici imaju homogenu strukturu bez upljina i pogodni su za rad na
niskim temperaturama.
Poluumireni elici sadre od 0,3-0,9% C i oko 0,15% Si, a dezoksidisani
su u veoj meri nego neumireni. Osim Mn i Al, kao dezoksidator deluje i
Si. Pore su koncentrisane na gornjem delu odlivka sl. 6.4c. Primenjuju
se za izradu profila i debljih limova. Dobijanje im je ekonomino.
6.2. PODELA ELIKA
elici mogu da se podele prema:
- hemijskom sastavu,
- nameni,
- strukturi,
- nainu dobijanja,
- kvalitetu,
- obliku i stanju poluproizvoda.
Prema hemijskom sastavu elici se dele na:
- ugljenine elike,
- legirane elike.
Prema nameni elici se dele na:
- konstrukcione elike,
- alatne elike,
- elike sa posebnim svojstvima.
Prema strukturi elici mogu da budu feritni, podeutektoidni, eutek1
toidni, nadeutektoidni, ledeburitni, austenitni i martenzitni .
Prema nainu dobijanja razlikuju se Tomasov, Besemerov, SimensMartenov i elektro-elik.
Prema kvalitetu, tj. sadraju sumpora i fosfora, elici se dele na:
- elike obinog kvaliteta (ugljenine) sa sadrajem sumpora do 0,06% i
fosfora do 0,07%,
- kvalitetne elike (ugljenini i legirani) sa sadrajem sumpora 0,0350,04% i fosfora 0,035-0,04%,
- visoko kvalitetne elike (legirani) sa sadrajem sumpora do 0,025% i
fosfora do 0,025%,
- plemenite elike (legirani) sa sadrajem sumpora do 0,015% i fosfora
do 0,015%.
1

Martenzit je struktura koja se dobija termikom obradom - kaljenjem, koja se odlikuje

visokom tvrdoom.

87

Prema obliku i stanju poluproizvoda elici se dele na: valjane, vuene, kovane, livene, bruene, presovane i ljutene.
6.3. UGLJENINI ELICI
Ugljenini elici su legure eleza i ugljenika (sa sadrajem C do 2,0%),
u kojima su prisutne primese. Na ugljenine elike otpada 90% svetske
proizvodnje elika, pa oni predstavljaju osnovni materijal u mainskoj
industriji. Ugljenik je osnovni i najuticajniji element od kojeg zavise
struktura i osobine elika.
Prema sadraju ugljenika, ovi elici se dele na:
- niskougljenine do 0,25% C,
- srednjeugljenine od 0,25% do 0,6% C,
- viskokougljenine preko 0,6% C.
Prema nameni, ugljenini elici se dele na:
- konstrukcione, do 0,6% C i
- alatne, preko 0,6% C.
6.3.1. Uticaj ugljenika na strukturu i svojstva ugljeninih elika
Prema metastabilnom dijagramu stanja, sa porastom sadraja ugljenika,
struktura elika se menja od feritne, feritno-perlitne, perlitne, do perlitnocementitne, sl. 5.4. Prema tome, mehanika svojstva ugljeninih elika
zavise od sadraja ugljenika.
Sadraj od 0,1% C poveava zateznu vrstou elika za oko 90 MPa, a
napon teenja za oko 45 MPa. Poreenja radi, za slian porast zatezne
vrstoe potrebno je 1% Mn, Si, ili Cr. Znai, ugljenik utie na osobine
eleza oko deset puta vie nego navedeni legirajui elementi.
Imajui u vidu svojstva pojedinih struktura elika (poglavlje 5.1), jasno
je da sa porastom sadraja ugljenika kod podeutektoidnih elika znaajno
raste zatezna vrstoa, Rm, u manjoj meri napon teenja, ReH, i tvrdoa, a
smanjuje se izduenje, A, i kontrakcija, Z, sl. 6.5.
Kod nadeutektoidnih elika sa porastom sadraja ugljenika i dalje rastu
napon teenja i tvrdoa. Zatezna vrstoa raste do priblino 1,2% C, kada
dostie maksimum, a potom opada. Ovo moe da se objasni poveanjem
koliine sekundarnog cementita koji se izdvaja na granicama perlitnih
zrna, pri porastu sadraja ugljenika. To dovodi do smanjenja zatezne
vrstoe, a nema uticaja na tvrdou i napon teenja.

88

Slika 6.5. Uticaj ugljenika na mehanika svojstva ugljeninih elika

6.3.2. Uticaj primesa na strukturu i svojstva ugljeninih elika

Osim ugljenika, u sastav elika ulaze i drugi elementi koji se smatraju
prateim, skrivenim ili sluajnim primesama, to je ematski prikazano na
sl. 6.6. Pratee primese, Si, Mn, Al, S i P u eliku posledica su procesa
dobijanja gvoa (poglavlje 5.4) i elika (poglavlje 6.1).
PRIMESE U UGLJENINIM ELICIMA

PRATEE
PRIMESE

SKRIVENE
PRIMESE

SLUAJNE
PRIMESE

Si, Mn, S, P, Al

N2, O2, H2

Cu, Co, Cr ...

Slika 6.6. ematski prikaz vrsta primesa u elicima

Skrivene primese u elicima (N2, O2, H2) potiu iz vazduha s kojim

rastopljeni elik dolazi u kontakt u toku izlivanja.
Sluajne primese su svi elementi koji ne spadaju u pratee ili skrivene
primese, a ima ih u eliku u sadraju manjem od minimalno propisanog.
Sadraj primesa u elicima treba da se svede na najmanju meru, s
obzirom na to da oni grade nepoeljna jedinjenja kao to su sulfidi, oksidi i
fosfidi.
Sumpor je tetna primesa. Rastvorljivost sumpora u elezu je toliko
mala da i najmanji sadraj sumpora dovodi do obrazovanja sulfida eleza
FeS. Izmeu FeS i eleza obrazuje se eutektoid koji se izdvaja na granicama zrna i topi na 985C. Sumpor je esto uzrok pojave krtog loma,
89

poznatog
pod (FeS
nazivom
tetanNastalo
uticaj hemijsko
FeS se smanjuje
se
doda mangan
+ Mncrveni
Felom.
+ MnS).
jednjenjeako
MnS
topi se na ~ 1620C, pa se time otklanja opasnost od crvenog loma. Meutim, pri hladnoj i toploj deformaciji MnS se deformie, izazivajui trakavost, odnosno raslojavanje ferita i perlita. Ipak, ova pojava nije tako tetna
kao crveni lom, jer trakavost moe da se otkloni naknadnim arenjem, tj.
normalizacijom.
Sumpor u elicima za automate moe da bude koristan jer pomae
stvaranje krte i lomljive strugotine, ime se ubrzava obrada rezanjem. Kod
ovih elika dozvoljen sadraj sumpora je do 0,3%.
Fosfor je takoe tetan jer sa elezom gradi fosfide koji utiu na smanjenje sposobnosti deformacije u hladnom stanju i izazivaju tzv. plavi lom.
Mangan i silicijum poveavaju vrstou elika, ali smanjuju njegovu
plastinost i ilavost. Aluminijum popravlja svojstva elika usitnjavajui
metalno zrno, osim u obliku oksida Al2O3, kada je tetna primesa.
Kiseonik se u eliku nalazi u vidu raznih oksida, koji nepovoljno utiu
na svojstva elika.
Azot obrazuje nitride koji poveavaju tvrdou, ali smanjuju ilavost
elika, pa se smatra tetnom primesom.
Vodonik je u elicima tetna primesa jer stvara pore, koje posle valjanja
ili kovanja prelaze u prsline, to smanjuje ilavost.
6.4. LEGIRANI ELICI
Legirani elici osim ugljenika (i primesa) sadre i druge legirajue
elemente, koji se dodaju radi poboljanja zahtevanih svojstva. Legirani
elici se dele prema broju, sadraju i vrsti legirajuih elemenata.
Prema broju legirajuih elemenata, elici se dele na jednostruko i
viestruko legirane.
Prema ukupnom sadraju legirajuih elemenata, elici se dele na:
- nisko legirane do 5% legirajuih elemenata i
- visoko legirane vie od 5% legirajuih elemenata.
Nisko legirani elici imaju istu strukturu i sline osobine kao ugljenini
(nelegirani) elici. Neke njihove osobine poboljavaju legirajui elementi u
zavisnosti od vrste i koliine. Glavne prednosti nisko legiranih elika u
odnosu na ugljenine su vea ilavost pri istoj vrstoi, vii napon teenja,
vea vrstoa na povienim temperaturama i manja sklonost ka stvaranju
prslina.
Visoko legirani elici imaju, po pravilu, specijalna svojstva koja
nemaju ugljenini i nisko legirani elici, kao to su vatrootpornost, otpornost prema habanju, sposobnost rezanja pri crvenom usijanju i koroziona

postojanost. Osim toga, neki visoko legirani elici imaju specifine elektrine i magnetne osobine ili mali koeficijent linearnog irenja.
Prema vrsti legirajuih elemenata, razlikuje se vie grupa elika, koji
se nazivaju prema legirajuim elementima: Cr-Ni elici, Cr elici, Ni
elici, Mo elici, Cr-Mo-V elici, Mn elici, V elici, Si elici.
6.4.1. Uticaj legirajuih elemenata na strukturu i svojstva elika
Za svaki element odreena je gornja granica do koje se on smatra
primesom, odnosno legirajuim elementom preko te granice, tab. 6.1.
Tabela 6.1. Minimalni sadraj legirajuih elemenata u elicima
element
Si Mn Cr Ni W Mo V Co Ti Cu Al
min. sadraj (%) 0,60 0,80 0,30 0,30 0,10 0,08 0,01 0,10 0,05 0,4 0,10

Kao to je prikazano u tab. 6.2, legirajui elementi u eliku mogu da:

- se rastvaraju u i -elezu, gradei vrste rastvore;
- stvaraju sopstvene karbide ili se rastvaraju u cementitu;
- stvaraju intermetalna jedinjenja ili jedinjenja sa nemetalima i
- budu u elementarnom obliku.
Tabela 6.2. Uticaj legirajuih elemenata na stvaranje odgovarajuih struktura u
legiranim elicima
Element.
vrst
Legirani
Karbid
Element
Jedinjenje
stanje
rastvor cementit
Nikl
Ni
Ni3Al
Silicijum
Si
SiO2MxOy
Mangan
Mn
(Fe, Mn)3C
MnS; MnOSiO2
Hrom
Cr
(Fe, Cr)3C Cr7C3; Cr23C6
Molibden
Mo
Mo2C
Volfram
W
W2C
Vanadijum
V
VC
Titan
Ti
TiC
Niobijum
Nb
NbC
Aluminijum
Al
Al2O3; AlN
Olovo
Pb

Uticaji pojedinih legirajuih elemenata na mehanika i ostala svojstva

moe da se opie na sledei nain:
- Sa poveanjem sadraja mangana poveavaju se zatezna vrstoa i
tvrdoa, u manjoj meri i napon teenja, dok se ilavost smanjuje.
- Sa poveanjem sadraja silicijuma poveavaju se napon teenja i
zatezna vrstoa, a smanjuje sposobnost deformisanja i ilavost.

Do sadraja od 5 - 6% Cr poveavaju se zatezna vrstoa, napon teenja i sposobnost deformisanja, a iznad tog sadraja ova svojstva
opadaju. Sadraj Cr iznad 1% smanjuje ilavost. Poveanjem sadraja
Cr poveavaju se otpornost prema oksidaciji na povienim temperaturama i otpornost prema koroziji.
Do sadraja od 10% Ni poveavaju se napon teenja i zatezna vrstoa, a neznatno se smanjuje sposobnost deformisanja. Naroito povoljan uticaj Ni ima na ilavost na niskim temperaturama.
Molibden, vanadijum i volfram imaju slian uticaj koji se ogleda u
poveanju napon teenja, zatezne vrstoe i tvrdoe, uz smanjenje
ilavosti. Osim toga, ovi elementi popravljaju mehanike osobine na
povienim temperaturama, kao i otpornost prema koroziji.
Mala koliina Al u eliku poveava zateznu vrstou, ali smanjuje
plastinost i ilavost. Sa Cr i Si, Al poveava otpornost prema oksidaciji na povienim temperaturama.
Sa poveanjem sadraja bakra poveavaju se zatezna vrstoa i napon
teenja, kao i otpornost prema atmosferskoj koroziji i koroziji u
morskoj vodi, ali se bitno smanjuje ilavost.
Niobijum i titan poveavaju zateznu vrstou, ali smanjuju ilavost.
Koriste se i kao stabilizirajui elementi kod elika otpornih prema
koroziji u agresivnim sredinama.
Olovo poveava krtost strugotine, pa se koristi kod elika za automate.

6.5. OZNAAVANJE ELIKA

2

Prema standardu JUS C.B0.002 elici se oznaavaju nizom slovnih i

brojanih simbola. Opta oznaka elika moe da se predstavi na sledei nain:
XXXX(X).X(X)-X(X)
- slovni simbol : - oznaka za elik ili
L - oznaka za elini liv
- osnovna oznaka - sastoji se iz etiri ili pet
brojanih simbola kojima se oznaava vrsta elika
- dopunska oznaka - sastoji se iz jednog, dva ili vie
brojanih ili slovnih simbola ili njihovih kombinacija,
kojima se oznaava namena, odnosno stanje proizvoda
- ostale dopunske oznake - sastoje se iz jednog, dva ili vie
brojanih ili slovnih simbola ili njihovih kombinacija, kojima
se po potrebi oznaavaju druge karakteristike elika

U toku je promena ovog standarda, odnosno usaglaavanje sa EN.

Prema standardu elici su svrstani u dve grupe:

- elici sa utvrenim mehanikim svojstvima i
- elici sa utvrenim hemijskim sastavom i mehanikim svojstvima.
elici sa utvrenim mehanikim svojstvima u osnovnoj oznaci imaju:
- na prvom mestu broj 0;
- na drugom mestu broj koji oznaava nazivnu, odnosno minimalnu
vrednost zatezne vrstoe koja je utvrena za elike u toplo oblikovanom ili normalizovanom stanju. Znaenje simbola dato je u tab. 6.3;
- na treem, etvrtom i petom mestu broj koji oznaava pripadnost elika
podgrupi, tab. 6.4.
Tabela 6.3. Znaenje simbola na 2. mestu osnovne oznake elika sa utvrenim
svojstvima
320- 360- 380- 480- 580- 680- 780Rm,
< 320 360 380 480 580 680 780 880 > 880
MPa
simbol
0
1
2
3
4
5
6
7
8
9
Tabela 6.4. Znaenje simbola na 3., 4. i 5. mestu osnovne oznake elika sa utvrenim
svojstvima
Podgrupa elika
Simbol
00 do 44
Ugljenini elici bez utvrenog sadraja S i P
101 do 449
Slobodno
45 do 79
elici sa ogranienim sadrajem S i P. Za elike iz
451 do 799
ove podgrupe delimino se ograniava sadraj C, Si i Mn
80 do 99
elici sa ogranienim sadrajem S i P, delimino utvrenim sadr801 do 999
ajem C, Si i Mn, i sa legirajuim elementima koji se dodaju radi
postizanja specijalnih mehanikih svojstava.

Na petom mestu se ne koristi broj 0.

Primer oznake elika sa utvrenim mehanikim svojstvima je: 0545,

kod kojeg 0 oznaava pripadnost navedenoj grupi, 5 oznaava zateznu
vrstou (480 580 MPa), a 45 oznaava da je sadraj S i P ogranien.
Ugljenini i legirani elici sa utvrenim hemijskim sastavom i mehanikim svojstvima u osnovnoj oznaci imaju:
- za ugljenine elike na prvom mestu cifru 1;
- za legirane elike na prvom mestu brojani simbol najuticajnijeg legirajueg elementa, tab. 6.5. Najuticajnijim legirajuim elementom se
smatra onaj element koji ima najvei proizvod sadraja i faktora uticajnosti, datog u tab. 6.6;
- za ugljenine elike na drugom mestu je desetostruka vrednost maksimalnog sadraja ugljenika zaokruenog na desetine;
- za legirane elike na drugom mestu je brojani simbol elementa drugog
po uticaju. Kod jednostruko legiranih elika simbol na drugom mestu je

1;
- na treem, etvrtom i petom mestu je brojani simbol koji oznaava
podgrupu elika po nameni, tab. 6.7.

Tabela 6.5. Brojani simbol za najuticajnije legirajue elemente

Simbol
1
2
3
4
5
6
7
8
Legirajui element
C
Si
Mn
Cr
Ni
W
Mo
V

9
ostali

Tabela 6.6. Faktor uticajnosti legirajueg elementa

Legirajui element Si Mn Cr Ni W Mo V Co Ti Cu Al Ostali
Faktor uticajnosti 1 1 4 4 7 14 17 20 30 1 1
30
Tabela 6.7. Simboli na 3., 4. i 5. mestu osnovne oznake elika sa utvrenim sastavom
Podgrupa elika po nameni
Simbol
00 do 19
Ugljenini elici sa utvrenim sastavom i legirani elici
101 do 199
koji nisu namenjeni termikoj obradi
20 do 29
Ugljenini i legirani elici za cementaciju
201 do 299
30 do 39
Ugljenini i legirani elici za poboljanje
301 do 399
40 do 59
Ugljenini i legirani elici za alate
401 do 599
60 do 69
elici sa naroitim fizikim svojstvima
601 do 699
Slobodno za elike koji ne pripadaju ostalim podgrupama
70 do 79
Hemijski postojani i vatrootporni elici
701 do 799
80 do 89
Brzorezni elici
801 do 899
Slobodno
90 do 99
elici za automate
901 do 999
Slobodno za elike koji ne pripadaju ostalim podgrupama
Na petom mestu se ne koristi nula
Rezervisano za nove podgrupe ili za podgrupe koje su popunjene

Primeri oznake elika sa utvrenim hemijskim sastavom i mehanikim

svojstvima su:
- 1840, kod kojeg 1 oznaava da se radi o ugljeninom eliku, 8 oznaava sadraj ugljenika (priblino 0,8%), a 40 oznaava da se radi o
alatnom eliku;
- 4570, kod kojeg 4 oznaava da je Cr najuticajniji legirajui element, 5
oznaava da je Ni drugi legirajui element po uticajnosti, a 70 oznaava
da se radi o hemijski postojanom i vatrootpornom eliku.
Dopunske oznake za namenu, odnosno stanje osnovnih proizvoda od
elika su date u tab. 6.8.

Tabela 6.8. Dopunske oznake za stanje osnovnih proizvoda od elika

Oznaka
Stanje elika
0
Bez odreene termike obrade
1
areno
2
areno na najbolju obradljivost
2A
Termiki obraeno na zadatu vrednost zatezne vrstoe
2B
Termiki obraeno na feritno-perlitnu strukturu
2C
Pogodno za seenje u hladnom stanju
2D
areno na globularni cementit
3
Normalizovano
4
Poboljano
5
Vueno - hladno deformisano
6
Ljuteno
7
Brueno
8
Kontrolisano hlaeno
8A
Gaeno
8B
Termomehaniki obraeno
9
Obraeno po posebnim uputstvima
Za vrue kovanje i presovanje
K
H
Za hladno oblikovanje valjcima (profilisanje)
S
Za hladno presovanje
V
Za vuenje
Z
Za izradu zavarenih cevi

6.6. KONSTRUKCIONI ELICI

Od konstrukcionih elika se zahteva da imaju dobra mehanika svojstva, da se dobro obrauju rezanjem, deformisanjem (kovanje, valjanje,
izvlaenje, presovanje), da imaju dobru zavarljivost i nisku cenu.
Prema vrstoi (naponu teenja), ovi elici se razvrstavaju u etiri
grupe:
1. elici niske vrstoe, Re < 250 MPa,
2. elici srednje vrstoe, 250 MPa < Re < 750 MPa,
3. elici visoke vrstoe, 750 MPa < Re < 1550 MPa,
4. elici ultravisoke vrstoe, Re > 1550 MPa.
Ugljenini konstrukcioni elici pripadaju prvoj grupi, a legirani elici
drugoj, treoj ili etvrtoj.
Konstrukcioni elici se koriste za eline konstrukcije ili konstrukcione
elemente u mainogradnji, mostogradnji, brodogradnji, kotlogradnji, izradi
cevovoda i slinih konstrukcija.

U ovoj grupi elika e biti opisani i ugljenini i legirani konstrukcioni

elici, koji obuhvataju i neke elike sa specijalnim svojstvima. Postoji vie
grupa konstrukcionih elika.
6.6.1. Opti konstrukcioni elici
U ovu grupu elika spadaju ugljenini i niskolegirani elici sa utvrenim mehanikim svojstvima - JUS C.B0.500. Opti konstrukcioni elici se
primenjuju za izradu zavarenih konstrukcija i cevovoda, konstrukcija
spojenih vijcima i zakovicama, u visokogradnji, mostogradnji, hidrogradnji i mainogradnji ili za dalju preradu hladnim presovanjem, vuenjem i
vruim kovanjem ili valjanjem.
Opti konstrukcioni elici svrstani su u est grupa kvaliteta i to:
grupi O pripada elik ija je oznaka 0000 koji se koristi za neodgovorne delove;
grupi A pripadaju elici ija se osnovna oznaka zavrava brojem 0;
koriste
se za statiki optereene
zavarene
konstrukcije koje
nisuodizloene
veim temperaturnim
promenama,
niti temperaturama
niim
10C
(0270, 0370, 0460);
grupi B pripadaju elici ija se osnovna oznaka zavrava brojem 1;
koriste se za odgovorne zavarene konstrukcije kod kojih ne postoji
opasnost od krtog loma. Mogu da budu izloeni radu na temperaturi do
10C (0361, 0371, 0461 i 0561);
grupi C pripadaju elici ija se osnovna oznaka zavrava brojem 2; koriste se za odgovorne zavarene konstrukcije izloene statikim ili dinamikim optereenjima, ali ne i niskim temperaturama (0362, 0562);
grupi D pripadaju elici ija se osnovna oznaka zavrava brojem 3;
koriste
se za odgovorne
zavarene konstrukcije
izloene
dinamikim
optereenjima
i niskim temperaturama,
do 30C
(0363,
0463,
0563);
grupi M pripadaju elici ija se osnovna oznaka zavrava brojem 5;
koriste se za odgovorne mainske delove kao to su osovine, vratila,
zupanici, klinovi (0545, 0645, 0745).
6.6.2. Finozrni konstrukcioni elici
Finozrni konstrukcioni elici su potpuno umireni - JUS C.B0.502.
Elementi kao to su vanadijum, niobijum, titan, koji se vezuju u nitride, ili
nitride i karbide, daju elik sa finim (sitnim) zrnom. Finozrni konstrukcioni elici se koriste za izradu cevovoda za visoke pritiske, posude pod
pritiskom, elemenata drumskih vozila, eleznikih vagona, cisterni za

prevoz gasa, mostova, industrijskih hala, razliitih zavarenih konstrukcija i

posebne namene. Ova grupa elika obuhvata:
- osnovne elike,
- elike za poviene temperature i
- elike za niske temperature.
Finozrni konstrukcioni elici se oznaavaju na specifian nain, razliito od JUS C.B0.002.
6.6.3. elici za cementaciju
elici za cementaciju su konstrukcioni elici sa malim sadrajem ugljenika (0,1 0,25%), JUS C.B9.020, koji se koriste za delove kod kojih se
3
povrinski sloj cementira ili karbonitrira . Posle cementiranja ili karbonitriranja i odgovarajue termike obrade postie se visoka tvrdoa, otpornost prema habanju i koroziji povrinskog sloja, dok jezgro zadrava
dobru ilavost. Prema hemijskom sastavu elici za cementaciju mogu da
budu ugljenini i legirani.
Ugljenini elici za cementaciju. Ovi elici su niskougljenini sa
sadrajem ugljenika do 0,2% (1120, 1121, 1220, 1221, 1281).
Upotrebljavaju se za izradu delova malih dimenzija i jednostavnih oblika,
izloenih habanju i malim optereenjima, gde se ne zahteva visoka vrstoa jezgra (ruice, poluge, rukavci, zglobovi).
Legirani elici za cementaciju. Ovi elici su niskolegirani sa hromom,
manganom, niklom, molibdenom, sa sadrajem ugljenika 0,18 0,24%
(4120, 4721, 5420, 7420). Koriste se za izradu delova veih dimenzija, jae optereenih i odgovornih, kod kojih se zahteva visoka tvrdoa
povrinskog sloja i dovoljno visoka vrstoa i ilavost jezgra.
6.6.4. elici za poboljanje
4
elici za poboljanje JUS C.B9.021, posle termike obrade imaju
visoku vrednost napona teenja i zatezne vrstoe, dobru plastinost, malu
osetljivost na koncentraciju napona, visoku vrednost dinamike vrstoe i
dovoljnu ilavost. Prema hemijskom sastavu elici za poboljanje se dele
na ugljenine i legirane.
Ugljenini elici za poboljanje su elici sa sadrajem ugljenika 0,3
0,5%. Ovi elici se upotrebljavaju za izradu delova preseka do 100 mm,
3

Cementacija je termohemijski proces obogaivanja povrinskog sloja ugljenikom.

Karbonitriranje je termohemijski proces obogaivanja povrinskog sloja ugljenikom i
azotom istovremeno.
4
Poboljanje je termika obrada koja se sastoji od kaljenja i visokog otputanja. Posle nje
se dobija optimalna kombinacija vrstoe i ilavosti.

imaju malu sklonost ka obrazovanju prslina, ali su osetljivi na zareze. Za

izradu konstrukcionih delova koji su manje optereeni upotrebljavaju se
elici 1330, 1430, a za optereenije delove 1530, 1531, 1580,
16301, 16302, 16303, 1630, 1631, 1680, 1730, 1731, 1780
(kolenasta vratila, bregaste osovine, osovinice klipova, zavrtnji, zupanici).
Legirani elici za poboljanje. Za izradu delova veeg poprenog
preseka do 250 mm, upotrebljavaju se elici legirani sa hromom, niklom,
molibdenom i vanadijumom. Hrom-elici 41301, 41302, 4132 i
41321 su pogodni za izradu delova relativno malih dimenzija (osovina,
manjih vratila, klinova, poluga i navrtki), elici 41331, 4130, 4180
imaju povienu vrstou i upotrebljavaju se za odgovornije delove (kolenasta vratila, osovine, zupanike, zavrtnje), a elici 4131, 4181, 4134,
4184 se koriste za delove izloene habanju, ali bez veih udarnih optereenja (veliki zupanici i vratila). Hrom-nikl-molibden elici (5430,
5431 i 5432) imaju visoku vrednost zatezne vrstoe i napona teenja,
dobru ilavost i visoku vrednost dinamike vrstoe, pa se koriste za
izradu delova koji su jako optereeni naizmenino promenljivim optereenjima.
6.6.5. elici za opruge
elici za opruge moraju da imaju to vei napon teenja, visoku vrednost granice elastinosti, dobru dinamiku vrstou i zadovoljavajuu ilavost - JUS C.B0.551. Ove uslove mogu da zadovolje ugljenini i legirani
elici sa Si, Mn, Cr, V, W. elici za opruge legirani sa silicijumom i
manganom (2130, 2135, 2330, 2331) koriste se za izradu elastinih
podloki, tanjirastih, lisnatih, prstenastih i punih opruga, kao i lisnatih
opruga za inska vozila. Ako su legirani sa Cr i V (4830), koriste se za
opruge velikih prenika, najvie optereenih opruga drumskih vozila i
zavojnih opruga.
6.6.6. elici za automate
elici za automate su hemijskim sastavom i strukturom podeeni za
obradljivost rezanjem na automatima JUS C.B0.505. Karakteristino
svojstvo elika za automate je da se pri obradi rezanjem obrazuje kratka i
krta strugotina, koja se lomi na malom rastojanju ispred seiva alata za
rezanje. Obrazovanje ovakve strugotine obezbeuje bolje odvoenje toplote sa obraivane povrine, to omoguava vee brzine rezanja, veu postojanost alata, kao i dobijanje iste i glatke povrine obraivanih delova.
Ovo znaajno svojstvo se postie poveanjem sadraja sumpora i fosfora.
elici za automate se legiraju i sa manjom koliinom olova. Zbog poveanog sadraja sumpora, fosfora i olova, plastinost i ilavost ovih elika je

smanjena. Stoga se koriste za masovnu proizvodnju malo odgovornih

delova od kojih se ne zahtevaju visoka mehanika svojstva (zavrtnji,
navrtke, podmetai, rascepke). U elike ove grupe spadaju 3990, 3190,
1590.
6.6.7. elici otporni prema habanju
Za delove izloene habanju u uslovima visokih pritisaka i udara (lanci
guseninih platna, delovi drobilica i mlinova, zubi kofice rotornog bagera,
zubi kaike bagera, noevi buldoerskih daski, skretnice eleznikih i
tramvajskih ina) upotrebljava se visokolegirani manganski elik 3160
(1,2% C, 12,5% Mn). Niskolegirani elik 3134 (0,5% C, 1,8% Mn) upotrebljava se kada je primena visokolegiranih manganskih elika otpornih
prema habanju necelishodna iz ekonomskih razloga ili zbog teke obrade.
6.6.8. Vatrootporni elici
Vatrootporni
elici
su otporni
prema hemijskom
atmosferi
vazduha
ili gasova
na temperaturama
viimrazaranju
od 550C,povrina
kada suu
malo optereeni ili neoptereeni. Pri visokim temperaturama u sredini
zagrejanog vazduha ili produkata sagorevanja goriva, dolazi do oksidacije
elika (gasna korozija). Ugljenini elici nisu pogodni za ovakve radne
uslove, poto njihova povrina intenzivno oksidie i razara se ve na temperaturama oko 300C. Visoku vatrootpornost imaju visokolegirani elici
sa hromom (13 25%), silicijumom i aluminijumom. Radi popravljanja
mehanikih svojstava i otpornosti prema oksidaciji, vatrootpornim elicima se dodaje i nikl (20 35%). Temperatura do koje se mogu upotrebljavati vatrootporni elici zavisi od sadraja legirajuih elemenata i radne
atmosfere (oksidaciona ili redukciona).
Vatrootporni elici, legirani hromom, niklom i aluminijumom (4970,
4971, 4973, 4578 i 4579) upotrebljavaju se za izradu pregrejaa
vazduha, ventilatora, armatura pei, gorionika, kada za termiku i termohemijsku obradu, izduvnih sistema gasnih turbina i motora SUS i drugih
delova termoenergetskih postrojenja.
6.6.9. elici za rad na povienim temperaturama
elici za rad na povienim temperaturama upotrebljavaju se za izradu
delova koji su u eksploataciji izloeni visokim optereenjima i povienim
temperaturama u toku dueg vremenskog perioda (lopatice, diskovi, rotori
i tela gasnih parnih turbina; cevi pregrejaa pare, parovodi i armature
parnih kotlova; ventili i drugi delovi motora SUS). Pored dobre vrstoe
pri dugotrajnom optereenju na povienim temperaturama od ovih elika

se zahteva i da budu vatrootporni. elici za rad na povienim temperaturama mogu da se razvrstaju prema radnoj temperaturi:
- do 350C upotrebljavaju se opti konstrukcioni, ugljenini i niskolegirani elici u poboljanom stanju (1431, 1531),
- od 400 do 550C upotrebljavaju se niskolegirani elici, koji sadre Cr,
Mo i V. Hrom-molibdenski elici upotrebljavaju se u energetskim postrojenjima za cevi pregrejaa pare, parovode, kolektore, za armaturu
parnih kotlova i parovoda (7400 i 7431). Za odgovornije delove
parnih i gasnih turbina (lopatice, osovine, diskove, prirubnice, zavrtnji i
navrtke) i za delove parnih kotlova (kotlovske cevi, cevi pregrejaa
pare, parovode), koristi se Cr-Mo-V elik 7432.
- od 500 do 600C upotrebljavaju se visokolegirani elici, koji osim 10
13% Cr sadre i Mo, V, W, Ti, Nb. Ovi elici se koriste za lopatice,
diskove i rotore turbina, kao i ventile automobilskih i avionskih motora.
6.6.10. Nerajui elici
Nerajui elici se odlikuju visokom otpornou prema koroziji, koja
se postie obrazovanjem tankog, tvrdog i kompaktnog povrinskog sloja,
koji titi metal od dalje korozije. Osim visoke otpornosti prema koroziji,
ovi elici su i vatrootporni, pa se koriste za rad na temperaturama preko
550C, umesto niskolegiranih elika. Ovi elici su definisani po JUS
C.B0.600.
Nerajui elici su visokolegirani, a pored najmanje 12,5% hroma
sadre i nikl, molibden, bakar, titan, silicijum, mangan i niobijum.
Nerajui elici se koriste za izradu pribora za jelo, elemenata opreme
u kuhinjama i restoranima, hirurkih instrumenata, dekorativnih delova
karoserija automobila. Osim toga, ovi elici se koriste za kotrljajne leaje,
ventile, opruge, merne instrumente, delove pei i razmenjivaa toplote u
hemijskoj, petrohemijskoj i termoenergetskoj industriji. Primeri standardnih oznaka nekih elika iz ove grupe su 4171, 4172, 4173, 4174,
45707, 4571, 4572, 4573 i 4574. Komercijalno najpoznatiji nerajui elik je Cr-Ni elik 18/8, sa 18% Cr i 8% Ni.
6.7. ALATNI ELICI
Alatnim elicima nazivaju se ugljenini i legirani elici, koji imaju visoku tvrdou i otpornost prema habanju, a upotrebljavaju se za izradu razliitog alata za obradu metala i drugih materijala. Pored dobrih mehanikih
svojstava elici za alate moraju da imaju i druga vana svojstva, kao to su:
- dobra toplotna stabilnost, da ne bi dolo do promene strukture i mehanikih svojstava pri zagrevanju alata u toku procesa rada;

- otpornost prema razugljenienju povrinskog sloja i oksidaciji, jer ove

pojave smanjuju vrstou, tvrdou i otpornost prema habanju;
- odgovarajua toplotna provodljivost, da bi se spreilo pregrevanje, a
time i smanjenje tvrdoe u povrinskom sloju, to je naroito vano kod
alata za obradu deformacijom u toplom stanju;
- mali koeficijent linearnog irenja na temperaturama kojima je alat
izloen u toku rada, tj. dimenziona postojanost;
- dobra obrada bruenjem, to je naroito vano pri izradi alata za merne
instrumente.
Najvanije grupe alatnih eliku su:
(1) ugljenini alatni elici,
(2) legirani alatni elici za rad u hladnom stanju,
(3) legirani alatni elici za rad u toplom stanju i
(4) visokolegirani brzorezni alatni elici.
6.7.1. Ugljenini alatni elici
Ugljenini alatni elici sadre 0,6 1,4% C. Karakteristina su im
sledea svojstva:
- visoka tvrdoa (60 64 HRC),
- dobra otpornost prema habanju, koja se zadrava samo do 150C. Zbog
toga se od ugljeninih alatnih elika ne izrauje rezni alat za vee
brzine rezanja,
- alat od ugljeninih alatnih elika ima relativno dobru ilavost, pa je
podoban za izradu alata izloenog jaim udarnim optereenjima.
Od ugljeninih alatnih elika moe se izraivati alat jednostavnog
oblika i manjih dimenzija. Ugljenini alatni elici se dele na grupe:
- I kvalitetna grupa,
- II kvalitetna grupa,
- III kvalitetna grupa,
- elici za turpije i
- elici za kose.
U I kvalitetnu grupu ugljeninih alatni elika spadaju 1941 i 1944,
koji se upotrebljavaju za izradu alata gde je potrebna tvrda povrina i
poveana ilavost (klipovi za pneumatske ekie).
U II kvalitetnu grupu ugljeninih alatnih elika spadaju 1740, 1840,
1940 i 1943, koji su namenjeni za izradu ekia i alata za kovanje,
reznog alata i turpija za drvo, probijaa za papir, noeva poljoprivrednih
maina, alata za seenje, buenje i obradu mekog i srednje tvrdog kamena.

U III kvalitetnu grupu ugljeninih alatnih elika spada elik 1540 koji
se zbog loijih svojstava koristi za izradu sitnog alata: srpova, sekira,
ekia, noeva, burgija za drvo i drugog runog alata.
elici za turpije koriste se za izradu turpija srednjih i malih dimenzija
(1741, 1946 i 1948).
elici za kose su ugljenini alatni elici visoke tvrdoe. U ovu grupu
spada elik 1841 namenjen sa izradu svih vrsta kosa.
6.7.2. Legirani alatni elici za rad u hladnom
stanju
U legirane
alatne elici
za rad u hladnom
stanju
ubrajaju
se elici
namenjeni
za oblikovanje
i mehaniku
obradu do
200C.
Osnovni
legirajui
element kod ove vrste elika je Cr, a po potrebi se dodaju Mo, W i V. Ovi
elici se primenjuju za alate za procesanje i probijanje, udarne alate, alate
za presovanje i vuenje, delove drobilica, mlinova i bagera, alate za poljoprivredu i merne alate. Primeri legiranih alatnih elika za rad u hladnom
stanju su 6441, 4755, 8140, 4843 i 7440.
6.7.3. Legirani alatni elici za rad u toplom
stanju
U legirane alatne elike za rad u toplom stanju ubrajaju se elici namenjeni za izradu alata za kovanje i presovanje ipki i cevi, alata za livenje
pod pritiskom, alata za izradu valjaka, matica, zakovica i epova.
Osnovni legirajui elementi kod ove vrste elika su Cr, Mo i V, a esto
se dodaje i W. Legirani alatni elici za rad u toplom stanju su 4751,
7450 i 6450.
6.7.4. Brzorezni alatni elici
Brzorezni alatni elici su toplotno postojani, tj. zadravaju visoku
tvrdou i otpornost prema habanju na povienim temperaturama (620
650C), koje se pojavljuju na povrinama alata pri rezanju velikim brzinama. Ovi elici dozvoljavaju 24 puta vee brzine rezanja, a postojanost je
1030 puta vea od postojanosti alata izraenih od ugljeninih elika.
Brzorezni alatni elici spadaju u visokolegirane elike, a osnovni legirajui elementi su W i Mo, koji obezbeuju toplotnu postojanost. Dodavanjem Co i V poveava se toplotna postojanost brzoreznih alatnih elika,
to im obezbeuje visoku tvrdou na povienim temperaturama.
Prema stepenu uticaja legirajuih elemenata brzorezni elici se dele na
molibdenske, volframske i kobaltne. Molibdenski i kobaltni brzorezni
elici (7680, 7880 i 9780) se odlikuju visokom otpornou prema
habanju i relativno dobrom ilavou. Koriste se za izradu alata izloenih
udarima u toku rada (noevi i glodai za grubu obradu, spiralne burgije).

Volframski brzorezni elici (6880 i 6980) se koriste za visoko optere-

ene alate pri velikim brzinama rezanja i za grubu obradu pod najteim
uslovima.
6.8. ELINI LIV
elini liv (L) je legura eleza i ugljenika od koje se izrauju odlivci
za rad u uslovima dinamikog optereenja, kada se ne preporuuje upotreba
livenih gvoa. Podela L prema nameni je analogna podeli elika, tako da
se L do 0,6% C smatraju konstrukcionim, a preko 0,6% C alatnim.
elini liv objedinjuje dobra svojstva elika i livenog gvoa, jer ima
dobra mehanika svojstva i moe da se lije. Meutim, u poreenju sa
livenim gvoima, elini liv ima loija svojstva livenja jer se vie skuplja
(do 2% u odnosu sa 1%) i zahteva viu temperaturu ulivanja (preko
1600C, u poreenju sa 1300C). Svojstva livenja se popravljaju sa
poveanjem sadraja ugljenika, ali se istovremeno smanjuje ilavost L.
Zavisnood
sastava
elini
livovi
se dele
na niskougljenine
0,25%
C), konstrukcioni
srednjeugljenine
(0,25
0,4%
C),
visokougljenine (0,4(0,1
0,6%
C) i legirane.
Niskougljenini
L koriste
se za
izradu malo
optereenih odlivaka (kuita elektromotora, delova vagona, putnikih
vozila i brodova). Srednjeugljenini L se koristi za izradu veoma optereenih odlivaka (tokovi elektrolokomotiva, inobusa i dizalica, postolja
maina i kuita parnih turbina, kuita i radna kola hidro-turbina, ramovi
kovakih presa). Visokougljenini L koristi se za izradu optereenih
odlivaka izloenih habanju (npr. veliki zupanici u cementarama i valjaonicama).
Legirani elini livovi se dele na manganske, hromne i viestruko legirane (Cr-Mn, Cr-Mo, Cr-Mo-V, Cr-Ni). Osnovni razlozi za legiranje su
poveanje otpornosti prema habanju, otpornosti prema koroziji i vatrootpornosti.