POTPORNI ZIDOVI

Potporni zidovi su konstrukcije koje prihvataju aktivni zemljani pritisak, na mestima

gde su projektovane kaskade ili useci u terenu. Dimenzionisanje zidova vri se iz
uslova dozvoljenih napona u tlu, stabilnosti na klizanje i stabilnosti na preturanje.
Odreivanje napona u tlu
Naponi u tlu odreuju se za zbirne uticaje momenata i vertikalnih sila koje deluju u
teitu spojnice T. Za zbirni momenat M i vertikalnu silu V, naponi u vlaknima 1 i 2
su
1

V M

z , doz
F
W

(10.1)

V M

0
F
W

(10.2)

gde je M H s momenat sile H u odnosu na teite temeljne spojnice T, F povrina

temeljne spojnice i W otporni momenat temeljne spojnice.

Sl. 10.1. ematski prikaz potpornog zida

Zemljani pritisci za nekoherentno tlo

Pritisak tla u miru

v z
h K0 z K0 v
K 0 1 sin

(5.1)
(5.2)
(5.4)

Aktivni pritisak tla

h Ka z

(5.9)

1
Ka H 2
2
1 sin
Ka
tan 2 45 / 2
1 sin

Ea

(5.9)
(5.8)

Pasivni otpor tla

h Kp z

1
Kp H 2
2
1 sin
Kp
tan 2 45 / 2
1 sin

Ep

(5.17)
(5.18)
(5.16)

U sluaju kada je 2<0 odnosno kada spojnica beton-tlo ne moe da primi napone
zatezanja, mora se odrediti irina stope koja na celoj povrini trpi napone pritiska. Ova
irina se odreuje iz uslova iskljuenja zone zatezanja. Poloaj sile V odreen je
izrazom
e

M
V

(10.3)
Odstojanje od ivice jezgra preseka do maksimalno pritisnute ivice preseka je
c

B
e
2

(10.4)

Pa je irina aktivnog preseka koji prima pritiske, pri naponu 2=0 , jednaka 3c,
odnosno sila je na ivici jezgra preseka. Kako su u tom sluaju lanovi desne strane
jednakosti (10.2) meusobno jednaki to je
max 1 2

V
z doz
3 c

Sl. 10.2. Kontrola napona u sluajevima pojave napona zatezanja u temeljnoj spojnici

STABILNOST POTPORNOG ZIDA

Stabilnost na klizanje

(10.5)

Stabilnost na klizanje je odreena iz uslova da je koeficijent klizanja

Fkl

V
tan mob k
H

(10.6)

gde je k dozvoljeni koeficijent sigurnosti na klizanje, a mob=2/3 ,ugla unutranjeg

trenja.
Vrednosti dozvoljenog koeficijenta sigurnosti na klizanje k zavise od vrste tla i
optereenja.
k=1.5 (1.8)
k=2.0 (2.5)

za peskovito i ljunkovito tlo

za glinovito tlo

Navedene vrednosti vae za ukupno dejstvo svih sila, ukljuujui i seizmiko, a

vrednosti u zagradama vae samo za dejstvo glavnih optereenja.
Stabilnost na preturanje
Stabilnost na preturanje odreuje se iz uslova da ne doe do preturanja oko take 1,
odnosno najisturenije take poprenog preseka zida. Koeficijent stabilnosti na
preturanje je dat izrazom
Fpr

M s
1 .5
M p

(10.7)

gde je Mp mpmenat preturanja, odnosno momenat svih sila koje deluju tako da tee da
preture zid oko take 1, a Ms je momenat stabilnosti, odnosno momenat svih sila koje
deluju tako da spree preturanje oko te take.
PRIMER 1
Primer dimenzionisanja potpornog zida
Za dati zid i navedene podatke izvriti kontrolu nosivosti potpornog zida.
Podaci
Slobodna visina zida
Dubina fundiranja
Zapreminska teina tla
Korisno optereenje na tlu
Dozvoljeno naprezanje u tlu
Ugao unutranjeg trenja
Fkl=1.8
Fpr=1.5
MB30, RA400/500-2

hk=2.5m
Df=1.0m
=18.0kN/m3
p=5.0kN/m2
zdoz=0.14MPa
=30

Zemljani pritisci
aktivan pritisak tla
ea ha tan 2 45 / 2 18.0 3.5 0.33 21kN / m 2
pritisak od optereenja
eop p tan 2 45 / 2 5 0.33 1.67 kN / m 2

pasivni otpor tla

e p hp tan 2 45 / 2 18.0 1.0 3 54kN / m 2

Vertikalne sile
V1=1.8x0.4x25=18.00kN
V2=3.1x0.3x25=23.25kN
V3=1.1x3.1x18=61.38kN

s1(m) e(i)(m)
0.90
0.00
0.55
0.35
1.25 -0.35

Ms(kNm)
16.20
12.79
76.73

Mt(kNm)
0.00
8.14
-21.48

V4=0.6x0.4x18= 4.32kN
V5=1.1x5.0= 5.50kN
V= 112.45kN
Horizontalne sile
H1=21x3.5/2= 36.75kN
H2=1.67x3.5= 5.84kN
H3=54x1.0/2= 27.00kN
H= 15.59kN

0.20
1.25

0.70
-0.35

0.86
6.88
Ms= 113.46kNm

s1(m)= e(i)(m)
1.17
1.75
-0.33

3.02
-1.92
Mt= -12.24kNm

Mpt(kNm)
42.89
10.23
-9.00
Mp= 53.12kNm

Proraun koeficijenata sigurnosti sa pasivnim otporom tla

Fkl

V tan mob 112 .45 0.577 2 / 3

2.77 1.8
H
15.59

Fpr

M s 113 .46

2.57 1.5
M p
44.12

Proraun koeficijenata sigurnosti bez pasivnog otpora tla

Fkl

V tan mob 112 .45 0.577 2 / 3

1.02 1.8
H
42.59

Fpr

M s 113 .46

2.14 1.5
M p
53.12

Ukoliko je koeficijent sigurnosti na klizanje manji od dozvoljenog, mora se korigovati

geometrija stope. To se moe postii formiranjem zakoenja u ravni temeljne spojnice,
poveanjem irine stope to nije ekonomino ili stavljanjem zuba, to je najefikasnije.
Nain obezbeenja od klizanja potpornog zida zakoenjem u ravni temeljne spojnice
dat je na slici.

Zakoenje temeljne spojnice se izvodi tako da rezultanta svih vertikalnih i

horizontalnih sila R deluje pod uglom od 90 na tu kosu ravan.

H 2 V 2

pa je ugao nagiba ravni temeljne spojnice

arctan

H
V

Kontrola naprezanja u tlu

Kontrola naprezanja u tlu na nivou temeljne spojnice vri se u odnosu na teite
preseka 1-2.
Momenat savijanja u odnosu na teite preseka je
M t M H V i e i

i=1,2,3,4,5

gde je e(i) odstojanje i-te sile od teita preseka T.

M t 12.24 53.12 40.88kNm

Povrina temeljne stope

F 1.0 1.8 1.8m 2

Otporni momenat stope

W

1.0 1.82
0.54m3
6

Naponi u takama 1 i 2 su
V M 112 .45 40.88

62.472 75.704 138.18kN / m 2 0.138MPa z , doz

F
W
1.8
0.54
V M
2

62.472 75.704 13.23kN / m 2 0.0132 MPa 0

F
W

Kako je 2<0 to se koriguje irina temelja koja prima samo pritiske.

Ekscentricitet vertikalne sile iznosi

M
40.88

0.36m
V
112 .45

gde je c udaljenje sile od ivice preseka

c 0.9 0.36 0.54m

Obzirom da je dimenzija jezgra preseka B/3 to za sluaj kada je sila na ivici jezgra
preseka maksimalni napon je
max 1 2

V
112 .45
2
138.83kN / m 2 0.139 MPa z doz 0.14 MPa
3c
3 0.54

Zakljuak: potporni zid usvojenih dimenzija zadovoljava sva tri merodavna

parametra.
Prema odredbama Pravilnik o tehnikim normativima za temeljenje graevinskih
objekata (lan 64) napon u tlu se odreuje iz uslova da ekscentrino postavljena sila
deluje centrino u teitu dela povrine temeljne spojnice.
Tada je napon u tlu za irinu stope 2c koja prima silu V u svom teitu
max z

V
112 .45

104.12kN / m 2 0.104 MPa z doz 0.14MPa

2 c 2 0.54

Sl. 10.3. Odreivaje napona u tlu prema Pravilniku o tehnikim normativima za temeljenje
graevinskih objekata

Dimenzionisanje temelja

Odreivanje potrebne armature u preseku a-a

Ta-a=104.7x0.4+0.5x34.3x0.4-0.4x(0.4x25.0+0.6x18.0)=40.42kN
Ma-a=0.5x104.7x0.42+0.5x34.3x0.42x2/3-0.5x0.4x(0.4x25.0+0.6x18)=8.54kNm)
cr

1.6 59.42 1.8 5

1.62
64.42

aa

1.62 40.42
0.0208kN / cm 2 0.208MPa 1.1MPa
0.9 100 35

h
35

13.473
M kr
1.62 8.54 100
fB b
20.5 101 100

a=10

b=0.350

1M=0.557%

Potrebna povrina armature je

Fa 1M b h

fB
35 100 20.5
0.557

1.0cm 2
a
100
400

Usvaja se konstruktivna armatura

Glavna armatura R14/15(10.47cm2)
Podeona armatura R10/20(3.93cm2)
Odreivanje potrebne armature u preseku A-A
MA-A= 36.75x0.77+5.845x1.35=36.2kNm

 A A

1.62 42.6
0.0284kN / cm 2 0.284MPa 1.1MPa
0.9 100 27

h
27

5.048
M kr
1.62 36.2 100
fB b
20.5 10 1 100

a=10

b=1.375

1M=6.406%

Potrebna povrina armature je

Fa 1M b h

fB
27 100 20.5
6.406

8.86cm 2
a
100
400

Usvojena je glavna armatura R14/15(10.47cm2)

Podeona armatura R10/20(3.93cm2)

UTICAJ PODZEMNE VODE NA ZID

U sluajevima kada u tlu iza potpornog zida postoji prisustvo potpornih voda tada se
ukupna horizontalna sila koja potiskuje zid poveava za vrednost horizontalnog
potiska vode.
O ovoj pojavi treba voditi rauna jer ako se potporni zid projektuje bez uticaja
podzemne vode, a tokom eksploatacije doe do pojave podzemnih vode, poveanje
potiska moe dovesti do ruenja potporne konstrukcije.
Spreavanje prisustva podzemnih voda moe se najjednostavnije postii
postavljanjem drenanih otvora u zidu kako bi se omoguilo dreniranje vode u tlu iza
potpornog zida, odnosno smanjila visina nivoa podzemnih voda.
UTICAJ KOHEZIJE TLA NA POTPORNI ZID

Kada tlo poseduje koheziju c tada uticaj kohezije smanjuje aktivni zemljani pritisak
na potporni zid, pa se mogu redukovati dimenzije zida.
U praksi treba biti veoma oprezan sa uzimanjem kohezije u proraun uticaja na
potporne konstrukcije, posebno u tlu koje se sastoji od gline i lesa. Naime, naknadnim
provlaavanjem tla koje se moe pojaviti tokom eksploatacije konstrukcije vrednost
kohezije opada. U tim sluajevima stabilnost potpornog zida je ugroena, ima znatno
poveane uticaje za koje konstrukcija nije kontrolisana.