329

UDC 81'1(049.3)

POECI UTEMELJENJA SISTEMSKE FUNKCIONALNE

LINGVISTIKE
M. A. K. Halliday: ON GRAMMAR [edicija Collected Works of
M. A. K. Halliday", knjiga 1, prireiva Johnatan J. Webster],
Continuum: London & New York, 2005, x + 442 str.
Sabrana dela Majkla Eligzandra Kerkvuda Halideja (Michael Alexander
Kirkwood Halliday) priredio je Donatan D. Vebster (Johnatan J. Webster).1
Prvi tom objavljen je pod naslovom On Grammar [O gramatici]. Pored ogleda
koji je naslovljen A personal perspective" [Pogled iz linog ugla"], a koji je
Halidej napisao posebno za ovo izdanje, knjiga se sastoji od petnaest studija
objavljenih u rasponu od skoro etrdeset godina u drugoj polovini XX veka
(re je o periodu 19571996). Shodno tematici i poljima naunog istraivanja
studije su grupisane u tri dela.
U prvom delu Early Papers on Basic Concepts" [Rani radovi o osnovnim pojmovima"] (str. 17151) zastupljeno je pet studija u kojima su dati osnovni pojmovi na kojima se temelji Halidejeva sistemska teorija koja je danas
poznatija kao sistemska funkcionalna lingvistika (eng. systemic functional linguistics; u daljem tekstu SFL). Za razliku od njegovih savremenika, iji se
znaaj u optoj lingvistici ne dovodi u pitanje, npr. Firtova (Firth) interesovanja za varijetete u jeziku, Hjelmslevljeva usmerenost na jezik kao celinu i Jakobsonovo istraivanje univerzalija u razliitim jezicima dakle, za razliku
od svih njih Halidej je u svojim ranim radovima pokuao da na temelju rezultata istraivanja pomenutih i drugih lingvista konstruie teoriju gramatike
koja se bazira na lingvistikoj analizi i deskripciji pojedinanih jezika, dajui
primat znaenju i potrebi za sistematinou.
U prvoj studiji Some aspects of description and comparison in grammatical analysis" [Neki aspekti sistemske deskripcije i poreenja u gramatikoj
analizi"] autor razvija ideje o proirenju optih lingvistikih principa, koje su
ustanovili Firt, njegov mentor, i drugi naunici, demonstrirajui primenu formalnih metoda lingvistikog opisa na novokineski (savremeni pekinki dijalekat). Na temelju lingvistikih metoda izvedenih iz strukturalizma, on tvrdi da
1 Pored knjige On Grammar, u toku 2006. isti izdava (Continuum" iz Londona i Njujorka) objavie jo devet tomova istog autora: Linguistic Studies of Text and Discourse [Lingvistike
studije o tekstu i diskursu], On Language and Linguistics [O jeziku i lingvistici], The Language of
Early Childhood [Jezik ranog detinjstva], The Language of Science [Jezik nauke], Computational
and Quantitative Studies [Studije iz raunarstva i statistike], Studies in English Language [Studije
iz engleskog jezika], Studies in Chinese Language [Studije iz kineskog jezika], Language and Education [Jezik i obrazovanje], i Language and Society [Jezik i drutvo]. Zanimljivo je da je Donatan Vebster prireiva i sabranih dela Rekije Hasan (Ruqaiya Hasan) koja e u toku 2005. i 2006.
godine objaviti londonska izdavaka kua Equinox" u 6 tomova. Inae, R. Hasan je decenijama
blisko saraivala sa Halidejem i zajedno su objavili nekoliko naslova meu kojima je najpoznatije
i verovatno najznaajnije zajedniko delo Cohesion in English [Kohezija u engleskom jeziku]
(1976). Vie informacija o sabranim delima Hasanove mogue je proitati u mom prikazu prvog
toma, koji je objavljen pod naslovom Jezik, drutvo i svest" u asopisu Genero, broj 67, 2005.

330
potpuna analiza na gramatikom nivou, a posebno opis u kojem su sve forme
jezika u meusobnoj relaciji sa sistemom, uspostavlja se u samom jeziku, i ta
analiza zahteva ustanovljavanje gramatikih kategorija, rasporeenih kao termini u meusobno povezanim sistemima, koje imaju eksponente, supstancu
(fonetsku ili grafiku) kao segmente teksta". Firt je oigledno imao snaan uticaj na Halideja, koji se oslanja upravo na njegovo formulisanje teorije jezika
kao opte lingvistike usmerene ka pitanjima vezanim za funkiconisanje jezika
na gramatikom nivou. Jedni su ukazivali na Halidejev pristup kao neofirtovski, ali takva karakterizacija po miljenju D. Vebstera nije nauno
opravdana.
U drugoj studiji Categories of the theory of grammar [Kategorije u teoriji gramatike"] Halidej uspostavlja temeljne kategorije za svoj teorijski okvir,
kao npr. jedinica (eng. unit), struktura, klasa (eng. class), i sistem i koje dovodi u meusobnu vezu, kao i u vezu sa podacima triju distinktivnlh skala apstrakcije koje ukljuuju rang (eng. rank), eksponenciju (eng. exponence) i delikatnost (eng. delicacy). U uvodnom delu svoje diskusije autor eli da istakne
ono to on smatra kao dato", a to je ukljueno u sledeih est taaka. (1)
Tekstovi, ili posmatrane jezike realizacije, jesu podaci koje treba uzeti u obzir, bez obzira na to da li su kodirane govornom ili pisanom formom jezika.
(2) Deskripcija se sastoji u relaciji teksta i kategorija teorije. Deskripcija nije
teorija za nju se pre moe rei da je kostur izvedenog metoda i na nju se
moe odgovoriti iz teorije. (3) Primeri jezikih realizacija moraju da se tretiraju na temelju velikog broja primera na razliitim nivoima. Dok su primarni nivoi forma, susptanca ili kontekst, kompletan okvir bi morao da ukljui neke
dalje potpodele i dodatke, ukljuujui supstancu, bez obzira na to da li je zvukovna ili grafika, zatim formu dva povezana nivoa leksiki i gramatiki, i
kontekst koji predstavlja meunivo koji dovodi u relaciju formu i vanjezike
elemente. (4) Prouavanje zvukovne supstance pripada posebnom, ali povezanom delu teorije kao to je opta fonetika. S druge strane, fonologija uspostavlja odnos izmeu forme i zvukovne supstance; drugaije reeno, to je ono
mesto gde se lingvistika i fonetika meusobno proimaju. (5) Jezik ima i formalna i kontekstualna znaenja. Formalno znaenje je informacija koja ima
znaaja za teoriju informacije; kontekstualno znaenje je povezano sa vanjezikim elementima. (6) Moramo da napravimo razliku izmeu deskripcije i teorije, ali isto tako i izmeu teorije i prezentacije, jer se na taj nain razjanjava
teorija. Elaborirajui svaku od temeljnih kategorija za teoriju gramatike, Halidej opisuje jedinice kao nosee modele. Skala na kojoj su jedinice rangirane
nazvana je rang, dok su strukture redosled ponavljanja slinih realizacija koje
konstituiu te modele". Postoje primarne i sekundarne strukture koje se razlikuju na osnovu pojma delikatnosti. S druge strane, klasa podrazumeva grupisanje slinih dogaaja na osnovu njihovog pojavljivanja u modelima", dok se
sistem bavi pojavom jedne pre nego neke druge meu slinim realizacijama".
U radu Class in relation to the axes of chain and choice in language"
[Klasa u relaciji sa osama lanca i izbora u jeziku"] Halidej razmatra relaciju
klase u odnosu na strukturu, osu lanca i klasu u odnosu na sistem, osu izbora.
Klasa je u relaciji sa dva tipa strukture koja je mogue nai u jeziku: prostorni
poredak u kojem se ogranien broj razliitih elemenata pojavljuje bez pona-

331
vljanja, i dubinski poredak ili struktura koja se ponavlja. Npr. promena ranga
(eng. Rankshift) odnosi se na tip strukture koja se povremeno ponavlja i preseca se sa skalom ranga.
U etvrtoj studiji Some notes on 'deep' grammar" [Neke napomene o
'dubinskoj' gramatici"] Halidej je ozbiljnije posveen pojmu sistemske deskripcije, ukljuujui i izbor meu mogunostima koje su priznate u gramatici.
Odnos izmeu strukturalistikog i sistemskog opisa moe da se razume kao
odnos izmeu sintagmatskog i paradigmatskog plana.
U poslednjoj studiji u prvom delu The concept of rank: a reply" [O
konceptu ranga: odgovor"], M. A. K. Halidej reaguje na argumente o gramatici
ranga koje je postavio jedan od njegovih sledbenika P. H. Metjuz (Matthews).
Kao to Halidej objanjava, gramatika ranga konkretizuje i oznaava utvren
broj slojeva u hijerarhiji konstituenata tako da se bilo kom konstituentu moe
dodeliti jedan ili drugi specifikovani sloj, ili rang". U jednoj od taaka Halidej
i Metjuz su saglasni, jer obojica smatraju da je gramatika ranga zapravo hipoteza o prirodi jezika. Halidej, meutim, smatra da je to hipoteza koja je jednako znaajna i za kreiranje deskriptivnih prednosti i za pitanja koje proizlaze iz
toga.
Drugi deo Word-Clause-Text" [Re-Klauza-Tekst"] (155286) sastoji
se od pet studija u okviru kojih se moe videti kako se razvoj Halidejevog teorijskog okvira primenjuje na analizu i opis modela na razliitim jezikim nivoima od leksikih jedinica preko klauza do tekstova. Klauza kao leksiko-gramatika konstrukcija znaajno se razlikuje i od leksike i od teksta. Dok
je svaki od pojmova definisan razliito leksika jedinica se definie u odnosu na kolokaciju, klauza u odnosu na strukturu i tekst u odnosu na situacioni
kontekst one su, meutim, analogne po svojoj prirodi i sistemske po orijentaciji.
U estoj studiji Lexis as a linguistic level" [Leksika kao jeziki nivo"]
Halidej istrauje neke od problema ukljuene u pitanja upotrebe jezikih modela, i tretira ih kao razliite od gramatikih modela ne samo po stepenu delikatnosti, ve i po vrsti. Ono ta autor predlae jeste leksiki model sa distinktivnim, mada analognim kategorijama i formama iskaza". Pokazalo se da pojavnost jedinica u leksikoj analizi daleko vie treba da objasni kolokacijska
ogranienja nego poznati i iskazani skup termina u relaciji sa izborom". Halidej u vezi sa tim zakljuuje da ak i tabela sa najfrekventnijim kolokatima
konkretnih jedinica sa informacijom o njihovim verovatnoama, kako neuslovljenim tako i leksiki i gramatiki uslovljenim, znaajno bi doprinela onim
primenama u lingvistici ija interesevanja lee ne samo u onome to zna izvorni govornik o svom jeziku, ve i u onome ta on ini sa tim".
Sedma studija Language structure and language function" [Struktura i
funkcija jezika"] uvodi tri gramatiki relevantne jezike funkcije: ideacionu,
interpersonalnu i tekstualnu. Slino prakim funcionalistima, Halidejevo prouavanje gramatike predstavlja sintetizu i strukturalnih i funkcionalnih pristupa.
Gramatika je opisana kao sistem raspoloivih opcija od kojih govorno lice ili
pisac pravi izbor ne in vacuo, ve u kontekstu govornih situacija". in govora ukljuuje simultani izbor meu velikim brojem meusobno povezanih opcija". Na te opcije se najee referie kao na 'znaenjski potencijal' koji se

332
kombinuje u svega nekoliko relativno povezanih 'mrea'; te mree opcija korespondiraju sa nekim od osnovnih funkcija jezika". Funkcije jezika se, prema
tome, reflektuju kroz strukturu klauze. Halidej dalje pokazuje kako se svaka
od funkcija reflektuje u strukturi engleske klauze, poev sa ideacionim znaenjem u smislu strukture tranzitivnosti, ukljuujui jezike izraze za proces, aktera i okolnost. On takoe ukazuje i na interpersonalno znaenje koje je sadrano u strukturi naina klauze, kao i na to kako je tekstualna funkcija izraena
i u tematskim i informativnim strukturama.
Modes of meaning and modes of expression: types of grammatical structure and their determination by different semantic functions" [Modaliteti znaenja i izraza: tipovi gramatike strukture i njihova determinisanost razliitim
semantikim funkcijama"] jeste studija u kojoj Halidej pozajmljuje Pajkovo
(Pike) vienje jezika kao estice, talasa i polja diskursa u kome treba napraviti
razliku izmeu iskustvenih struktura, koje se baziraju na konstituentima (kao
to su estice), i tekstualnih struktura koje su periodine (kao talasi). On prepoznaje kao distinktivnu komponentu i logiki modalitet u kojem je stvarnost
predstavljena na apstraktniji nain, u obliku apstraktnih odnosa koji su nezavisni i ne referiu na stvari".
U devetoj studiji Text semantics and clause grammar: how is a text like
a clause?" [Semantika teksta i sintaksa klauze: kako tekst moe biti kao klauza?"] Halidej razmatra tekst kao semantiki, a ne kao leksiko-gramatiki entitet. On tvrdi da su elementi strukture teksta apstraktniji; oni su funkcionalni
entiteti koji su u relaciji sa situacionim kontekstom do njegovih anrovskih
svojstava kao to su polje, pravac (eng. tenor) i nain diskursa". Smatra da
tekstovi i klauze imaju dve distinktivne prirode, pa je tako priroda tekstova semantika, dok je priroda klauza leksiko-gramatika, i tako nastavlja da ukazuje na koji nain one, metaforino govorei, lie. Dok su na jednoj strani klauze
konstituenti ili blokovi od kojih se grade tekstovi, one takoe imaju razvijenu
analogiju sa tekstom kao modelom i moe prema tome predstaviti znaenja
teksta u bogatstvu varijeteta razliitih naina". U istom radu on elaborira kako
tekstualna svojstva strukture, koherencija, funkcija, razvoj i karakter imaju
svoje analogne protivprimere u organizaciji klauze.
Deseta studija koja je i poslednja u drugom delu Dimensions of
discourse analysis: grammar" [Dimenzije analize diskursa: gramatika"] demonstrira primenu sistemske funkcionalne gramatike na analizu uzorka razgovornog jezika, tj. na razgovor izmeu jedne odrasle osobe i tri devetogodinje
uenice. Analiza je predstavljena u deset koraka od transkripcije intonacije i
ritma preko leksiko-gramatike analize, pa do opisa situacionog konteksta u
smislu polja diskursa, pravca diskursa i naina diskursa.
Trei deo Construing and Enacting" [Konstruisanje i izvoenje"] (289
417) takoe je komponovan od pet studija. U 11. studiji On ineffability of
grammatical categories" [O neopisivosti gramatikih kategorija"] Halidej tvrdi
da je jezik po svojoj prirodi objekat. Budui da je jezik sistem koji se razvija,
a ne kreiran sistem, on poiva na principima koji nisu opisivi. Samo njegovo
bogatstvo, njegova mo da proiava celokupno kolektivno iskustvo kulture
u kod kojim je mogue rukovoditi i nauiti ga i smeta svoje kategorije izvan dosega naih svesnih pokuaja objanjenja njihovog opisa". To bogatstvo

333
je najoiglednije u neintencionalnom, spontanom jeziku, u onome koji nije samoposmatran; ili kako Halidej primeuje, u onome u kome naa sposobnost
kritiki zavisi o tome da nismo sposobni da to inimo".
Dvanaesta studija Spoken and written modes of meaning" [Govorni i
pisani modaliteti znaenja"] usmerena je na dalju elaboraciju o razlikama izmeu nesvesnog i spontanog (govornog) diskursa i njegovog svesnijeg protivprimera, koji je vie okrenut samoposmatranju pisanog diskursa. Dokazujui suprotno pretpostavkama da je pisani diskurs sloeniji i bogatiji od govornog, Halidej smatra da su ta oba tipa diskursa sloena i organizovana svaki na
svoj nain: pisani jezik tei da bude leksiki zgusnutiji, ali gramatiki jednostavniji; govorni jezik tei da bude gramatiki komplikovan, ali leksiki proreen".
U trinaestoj studiji How do you mean?" [Kako to misli?"] znaenje je
uzeto kao modalitet radnje koja se pojavljuje u preseku svesti i materijalnih
modaliteta iskustva. Halidej posebno ispituje evoluciju protojezika u jeziku.
On pokazuje da se dvodimenzionalna semiotika definie tako da iskustvo sisara razvija u semiotiku posebne vrste: slojeviti, troslojni sistem u kojem je
znaenje 'dvaput obraeno', pa se tako inkorporira u sloj forme 'istog' sadraja". Dve dimenzije protojezika, kao minimalnog semiotikog sistema, ukljuuju 'unutranje' dimenzije refleksivnog / aktivnog, 'Ja mislim' u odnosu na
'Ja elim', i 'spoljanje' dimanzije intersubjektivnog / objektivnog 'ti i ja' nasuprot 'on, ona, ono' ". Trea dimenzija rezultira uvoenjem gramatike, ili kao
to Halidej kae: istog simbolikog modaliteta koji postoji kao uzajamno delovanje prethodne dve dimenzije". Proces instancijalnosti i realizacije omoguava postojanje tog dinamikog otvorenog sistema koji zovemo jezikom.
U dve poslednje studije, etranestoj Grammar and daily life" [Gramatika i svakodnevni ivot"] i petnaestoj Grammar and grammatics" [Gramatika
i teorija gramatike"] Halidej opisuje kako nam gramatika nesvesno omoguava
da konstruiemo svoju stvarnost i tumaimo iskustvo, dok nam teorija gramatike omoguuje da svesno promiljamo o tome kako ta teorija u naem ljudskom iskustvu funkcionie. Halidej predlae termin teorija gramatike" ili nauka o gramatici" (eng. grammatics) kao kontradistinkiciju terminu gramatika", kako bi napravio razliku izmeu konkretnog sloja prouavanja prirodnog
jezika i prouavanja tog sloja. Misliti gramatiki" ili sluiti se teorijom gramatike da bismo razmiljali o tome ta gramatika misli o svetu" moe da nam
pomogne da bolje razumemo tu 'gramatiku energiju' ili 'gramatiku logiku'
koja ojaava jezik i takoe uslovljava nae stavove u odnosima jednih prema
drugima i u odnosu na svet oko nas. Biti lingvista" kae Halidej to je
izmiljeno da bi se bavilo ljudskim prilikama" i oni koji misle gramatiki" bie bolje pripremljeni ne samo da ukau na probleme vezane za socijalnu nepravdu i nejednakost, ve i da doprinesu u razvoju novih primena u lingvistici,
kao to je vetaka inteligencija.
Znaaj Halidejevog teorijskog modela u razvoju SFL u istoriji opte lingvistike niko ne dovodi u pitanje. Mnogi smatraju da je Halidej jedan od najoriginalnijih i najuticajnijih lingvista u drugoj polovini XX veka. Iako je knjiga On Grammar objektivno samo mali deo (ili sa aspekta njegovih sabranih
dela deseti deo) svega onoga to je M. A. K. Halidej napisao i objavio u svo-

334
joj izuzetno plodnoj i dugoj karijeri, ta knjiga daje uvid u najvanije aspekte
njegove teorije od osnovnih koncepata kao to su sistem, struktura, klasa i
rang, pa do razvoja sistemske teorije i njenog znaaja u optoj lingvistici, idui
dalje, od pojma ranga prema rei, klauzi i tekstu. Neki od vanih aspekata njegovog sistemskog funkcionalnog okvira reflektuju se kroz sadraj studija zastupljenih u prvom tomu njegovih sabranih dela, ilustrujui zadivljujuu irinu
i dubinu u njegovim razmiljanjima vezanim za jeziku strukturu uvek na izazovan i zanimljiv nain. Ne bi trebalo zaboraviti da je Halidej poznat i po tome to je osnovao Odsek za optu lingvistiku na Univerzitetu u Sidneju, gde je
predavao sve dok nije penzionisan, ali je kao gostujui profesor predavao na
svim veim univerzitetima irom sveta.
On Grammar je knjiga koja e biti zanimljiva i izuzetno korisna za lingviste SFL usmerenja, i one koje interesuju strukturalni, funkcionalni i formalni pristupi u izuavanju jezika, ali i za teoretiare jezika koji su zainteresovani
za razne domene u oblastima primenjene lingvistike, lingvistike diskursa, pragmatike, sociolingvistike, itd.
Beograd

Aleksandar arapi