PREZENTACIJA

STVARANJE KULTURE PLURILINGVIZMA

(5. POGLAVLJE Guide for the development of language education policies in Europe
-Smernice za razvoj obrazovnih jezickh politika u Evropi)
Kultura plurilingvizma ne mora da se stvara od nule, jer je ona ve prisutna u nekim
sektorima obrazovanja i politike.. Pre nego to se posvetimo mogunostima razvoja kulture
plurilingvizma i buenju kolektivne o svesti plurilingvizmu kao optem dobru, bitno je definisati
i sam pojam plurilingvizam. Ovaj termin se odnosi na simultano prisustvo dva ili vie jezika u
komunikativnoj kompetenciji jedne osobe, i na odnose koji se uspostavljaju izmeu njih. Na
osnovu priznavanja vrednosti jezika, uprkos razlikama u njihovom nacionalnom i meunarodom
statusu, jezci se mogu uiti na razliite funkcionalne naine, prilagoditi se zahtevima
komunikacije i imate visoku obrazovnu vrednost, pruajui temelj za jeziku toleranciju. Takvi
ciljevi su posebno opravdavani u slinim formulacijama kao to su potovanje razliitosti ili kao
faktor u zatiti jezikih i kulturnih manjina, ali njihova vanost je vea od toga. Ova postojea
svest se moe koristiti I kao odskona daska za proirenje kulture plurilingvizma kako u
obrazovnim ustanovama tako i drugde.
Kultura plurilingvizma - ona podrazumeva osposobljavanje pojedinaca za poznavanje i
korienje vie jezika na razliitim nivoima. Iako se irenje plurilingvizma tie mnogih oblasti
drutvenog ivota, kao to su mediji, politika, vlada, trgovina, itd., najznaajnije je za sistem
obrazovanja. Ukoliko plurilingvizam posmatramo kao ljudski kapacitet, onda je obrazovni sistem
odgovoran (od osnovnog, preko srednjeg, pa do visokog obrazovanja) za podizanje svesti o
ovakvom linom bogatstvu, pravei ga upotrebljivim i operativnim. Samim tim, svakom od
govornika omoguava se da sam nastavi sa unapreivanjem i obogaivanjem svog jezikog
repertoara kroz samostalno uenje. Lingvistiki repertoar predstavlja skup varijeteta dostupnih
pojedincu ili grupi ljudi.
Zamisao plurilingvalnog obrazovanja je da prilagodi nastavu jezika individualnim i
kolektivnim potrebama evropskih drutava, to je omogueno raznolikim izborom jezika i
koordinacijom uenja raznih jezika, gde bi krajnji cilj nastavnih sistema trebalo da bude razvoj

plurilingvalne kompetencije. Bilo bi poeljno da nastava stranih jezika bude organizovana

tako da uenicima nudi mogunost razvoja plurilingvalne kompetencije, ali i da im usadi svest
da je uenje jezika kontinuiran proces koji se ne zavrava prekidom kolovanja, ve traje
tokom itavog ivota. Upravo zbog toga je neophodno da uenici savladaju i vetine koje bi
im pomogle da samostalno nadograuju svoje jezike kompetencije.
Neophodno je da u planovima i programimama nastave jezika akcenat bude na razvoju
komunikativnih i interkulturnih kompetencija. Ovde, najpre, treba podvui razliku izmeu
plurilingvizma i plurikulturalnosti.
Znaajno je istai da osoba koja je plurilingvalna, nije nuno i plurikulturalna. U
evropskim drutvima u kojim se zajednice prepoznaju po razliitim jezicima i kulturama,
pojedinac moe biti plurilingvalan, a da nije plurikulturalan, odnosno da nije upoznat sa drugim
kulurama. Uenje novog jezika prua mogunost sticanja znanja o drugim zajednicama koje
govore tim jezikom. Poto jezik predstavlja drutveno i kulturno obeleje identiteta pojedinca,
razvijanje plurilingvizma bi trebalo da pomogne da se stvori oseaj zajednike pripadnosti
politikom i kulturnom prostoru, da se ne iskljuuju jezik i kulture razliite od onih koje su
zastupljene na tlu Evrope. to znai da bi nastava trebalo da bude osmiljena tako da pored
mogunosti razvoja plurilingvalne kompetencije uenicima usadi i svest o kulturama razliitih
naroda. Namera edukacije o prihvatanju i potovanju drugih kultura je da se izbegnu
nesporazumi, predrasude i stereotipi u komunikaciji.
Jedan od ciljeva projekta Saveta Evrope je edukacija za podizanje sveti o plurilingvizmu
kao vrednosti. Naime, plurilingvizam se zasniva na injenici da su lingvistika znanja i iskustva
u stalnoj korelaciji i interakciji. Sticanje svesti o plurilingvizmu kao o vrednosti i plurilingvizam
kao ciljana vetina su dva cilja nastavnih sistema koji su medjusobno povezani. Svest o
sopstvenom plurilingvalnom repertoaru moe navesti govornika da jednako ceni svaki jezik koji
koristi on ili neki drugi govornici, dok svest o funkciji razliitih jezika moe dovesti do
poveanja motivacije i radoznalosti o jezicima to e rezultovati razvijanjem sopstvenog
jezikog repertoara.
Uvoenje uenja stranog jezika ve od prvog razreda osnovne kole, kada deca otkrivaju
sistem pisanja maternjeg jezika i poinju da ue da misle o jeziku, odlian je motiv za uenje
jezika i razvijanje sopstvene plurilingvalne sposobnosti.

U Srbiji se uenje prvog stranog jezika uvodi od prvog razreda osnovne kole, a sve vie
se uvodi i u zabavita, za decu predkolskog uzrasta. Mnoge kole jezika nude mogunost uenja
stranog jezika kroz igre i pesmice za decu od tri do est godina, a roditelji pozitivno reaguju na
ovaj projekat u smislu da sve vei broj roditelja koji upisuju svoju decu u kolice jezika ili
plaaju privatne asove. Npr ja trenutno imam 12oro dece od 4-6 god. Sve to ukazuje na
injenicu da u Srbiji postoji svest o znaaju uenja stranih jezika. Obavezni drugi strani jezik
uvodi se od petog razreda osnovne kole. Meutim, ponuda stranih jezika je mala, i ne menja se
ve due vreme, pored engleskog tu su francuski, ruski, nemaki, panski i italijanski. I, pored
toga to nastava stranih jezika kod nas jo uvek nije usklaena sa savremenim evropskim
metodama nastave, broj godina uenja i fond asova drugog stranog jezika nedovoljni su za
postizanje viih nivoa znanja ovog jezika. Uenje manjinskih i regionalnih jezika nije ukljueno
u obavezno osnovno obrazovanje.