UNIVERZITET SINGIDUNUM

FAKULTER ZA EKONOMIJU, FINANSIJE I ADMINISTRACIJU

Beograd

Socijalni program na Zapadnom Balkanu

seminarski rad iz Ekonomije Blagostanja

Mentor:
doc. dr Gordana Matkovi

Student:
ore Hadi 11/039

Beograd, 2014.

Sadraj:

Pokrivenost

Preciznost targetiranja

Velikodunost

Mogua demotivacija

Rezime i zakljuci

Indikatori koji pokrivaju performanse socijalne pomoi na Zapadnom Balkanu su :

-Pokrivenost koji deo populacije je pokriven socijalnim programom;
-Preciznost targetiranja da li neophodna pomo dolazi do najsiromaijeg dela populacije i
postoje li greke u pruanju socijalne pomoi;
-Velikodunost kolika je neophodna pomo, tj. transfer pomoi koji moe da opredeli
primaoca pomoi izmeu odluke o nalaenju posla i demotivacije za poslom;
-Transfer udela u odnosu na minimalnu platu pokrivenost pomoi u potronji u odnosu na
visnu zarade.
Anketom se dolazi do podataka o performansama socijalne pomoi, tj koliko u koji program
administrativnim putem dolazimo do detaljnih podataka kojima ocenjujemo performanse.
Standardizovana agregatna potronja Poreenje potronje potroake korpe, uporeuju se
performanse po stanovniku.

Pokrivenost
Generalno gledano pokrivenost najsiromanijeg sloja stanovnitva socijalnim porgramom na
Zapadnom Balkanu je na niskom nivou. Izuzetak su Republika Srbija i Kosovo, gde je
pokrivenost najsiromanijeg dela stanovnitva socijalnim porgranmom na nivou od oko 40%.
Istovremeno, pokrivenost siromanih slojeva socijalnim porgramom je najnia u Bosni i
Hercegovini i BJR Makedoniji.
Treba imati u vidu da se u pokrivenost takoe ukljuuje LRSA program (Last Resource Social
Assisstance) i beneficije u socijalnoj pomoi. Posmatrano u odnosu na nove lanice Evropske
unije pokrivenost je na Zapadnom Balkan znaajno manja, a osnovni razlog je da su nove
lanice EU upuene na obilatije izvore finansiranja socijalnih programa, jer je socijalnom
politikom na nivou EU predvieno da EU novim lanicama u socijalnom sektoru omoguava
neophodnu pomo. Drugi razlog je rigorozniji kriterijum ulaskom u mreu socijalne pomoi,
budui da je direktno povezan sa budetom pojedinane drave i samim tim je loginije da su
uslovi rigorozniji. Pokrivenost LRSA programom na Zpadnom Balkanu je generalno nizak
pogotovo u Sbiji i BiH, dok je pokrivenost na Kosovu najvia. Meutim, ukoliko se
pokrivenost posmtra u odnosu na potrbe imajui u vidu generalno visok stepen siromatva
stanovnitva na ovom podruju, onda se moe oceniti da je takoe nedeovoljna. Razlozi zbog
slabe pokrivenosti je da je LRSA program poslednje uporite kojem siromani sloj moe da se
prijavi,jer je sam LRSA program i predvien za najsiromaniji sloj. Trade off je jo jedan
razlog, postoji boljih programa koji su dostupniji i bolje pokriveni. Za LRSA program je
rigorozna kontrola i sloeno administriranje, koja filtrira one kojima je takav program
neophodan.

Preciznost targetiranja
Generalno posmatrano moe se oceniti da je na Zapadnom Balkanu targetiranje veoma dobro.
Podaci ukazuju da su zemlje ovog regiona u tom pogledu bolje prilagoene od novih lanica
Evropske unije.
Targetiranje osim LRSA programa ukljuuje i meseni deiji deparac plus odreeni
programi za invaliditet. Takvim targetiranjem je smanjenja mogunost greke da se
najsiromaniji sloj ne ukljui u program socijalne pomoi. Dodue, postoji mogunost, istina
mala, da se grekom socijalna pomo dodeli nekom ko pripada bogatijem sloju stanovnitva.
Greke kao takve se deavaju zbog prijavljivanja istog porekla, program za veterane, i loa
informisanost o primanjima. to se tie LRSA programa targetiranje se moe oceniti vrlo
dobrim, iako postoji prostor za poboljanje ovakvog targetiranje, a targetiranje LRSA
programa najbogatijem sloju je gotovo nepostojee i to zbog slabe implementacije i loe
kontrole i previda.

Velikodunost
Velikodunost podrazumeva udeo beneficija u ukupnoj potronji. Pod velikodunost
potpadaju beneficije u potronji najsiromanijima.
Velikodunost se moe oceniti kao visoka u balkanskim dravama. to se tie LRSA
programa je arenolika velikodunost u socijalnoj pomoi, jer se obezbeuje socijlana pomo
ratnim veteranima, po osnovnu invaliditeta, stipendije i roditeljski dodatak.
Kao saetak socijalna pomo na Zapadnom Balkanu varira. Targetiranje je najbolja stavka
iako ima mesta za poboljanje, greka u targetiranju gotovo da nema, ak i priliv socijalne
pomoi bogatijem sloju je mala. Postoje razne beneficije u razliitim programima socijalne
zatite.

Mogue demotivacije
Negativni efekti od preterane socijalne pomoi na stanovnitvo je mogua demotivacija
stanovnitva u nalaenju posla i otuda destimulisanje radne snage. Ne retko dolazi i do
socijalne nejednakosti izmeu dela stanovnitva koje prima socijalnu pomo i one koj ne
prima.
to su vee beneficije u programima socijalne pomoi to je motivacija za nalaenje posla
nia, a produktivnost se smanjuje. Takoe je bitna veliina socijalne beneficije, jer ukoliko je
socijalna pomo velika, onda je motivacija za traenjem posla manja.
Socijalni program bi trebalo da prati deo populacije koja je primala socijlanu pomo, a u
meuvremenu je nala posao. Ta socijlkana pomo bi svakako trebalo da se postepeno
smanjuje kako se njihov prihod poveava, sve do odreene granice kad bi socijalna pomo
trebalo da prestane da se prua. Poltika socijalne pomoi je, pored ostalog, usmerena na osobe
sa invaliditetom. ak i u tom sluaju se uoava da takva politika destimulie zbog oduzimanja
beneficija.
Filteri za beneficioni program LRSA-a kao to su beneficije, efekti prihoda I cena efekta kao
to je porez na minimalnu zaradu. Beneficije se smanjuju ako makar i jedan lan porodice ima
ili dobije posao, ak iako njegova primanja nisu dovoljna da obezbedi osnovne potrebe za
preivljavanje porodice. Jednom reju, pomo se moe izgubiti obezbeivanjem bilo kakvog
prihoda. Otuda primaoci pomoi iz ovog programa mora da dokazuju da su nezaposleni, tj. da
su prijavljeni na birou rada, dok se u obzir ne uzimaju povremeni prihodi.
Beneficije uglavnom traju dokle god su neophodne najsiromanijem delu popululacije, ali je
problem to primaoci pomoi moraju stalno da se prijavljuju za socijalnu pomo. Velika
veina se od poetka davanja socijalne pomoi se konstantno prijavljuje na godinjem nivou i
ine sve da ostanu u takvom poloaju. Generalno, socijalni programi na Zapadnom Balkanu
su velikoduni, osim LRSA programa. Odnos beneficija i minimalne zarade se takoe moe
oceniti kao dobar.
Od administrativnih centara se pokazalo da su beneficije dovoljno velike da ne destimuliu
socijalno ugroene u traenju posla. LRSA program nije direktno povezan sa biroom za
zapoljavanje. Reforme LRSA su neophodne kako bi bile manje demotiviue za traenje
posla, dodue postoji mogunost postepenog smanjenja pomoi ukoliko se zaposlenje nalo.
Takoe postoje razliite pomoi porodicama koje se osamostaljuju kao pomo pri otplati
kredita za stan I pomoi nakon prekida socijalnih davanja.

Rezime i zakljuci
Zapadni Balkan je tokom produene ekonomske krize relativno dobro reagovao u pogledu
pokrivenosti najsiromanijih slojeva stanovnitva socijalnim porgramom. Meutim, ukoliko
se pokrivenost stavi u odnos sa ogromnimp potrebama najsiromanijih slojeva ocenjuje se da
ima prostora za poboljanje socijalnog programa.
Tokom krize odvaja se s pravom vie novca za socijalne programe, tbog znaajno poveanih
potreba. Istovremeno, socijalna politika se planira u centru, na nivou drave, jer se finansira iz
Budeta, a sredstva se dodeljuju i socijalniporgrai se sprovode na nivou lokalne zahednice.
Pokrivenost LRSA programom se ocenjuje kao dobra za najsiromanije slojeve stanovnitva.
Kod ovog programa socijalna davanja su mala obimom, ali se moe oceniti da su upuena na
prave adrese, tj. Onima kojima su zaista najneophdonija. Kao i kod socijanih davanja
generalno, kod ovog programa se oekuju unapreenja. LRSA program ukratko ne podie
siromane na noge, ve im omoguava nivo preivljivavanja. Takoe dostupnost i doprinos
od takvog programa zavisi direktno od redvienog budeta.Uoeno je kod ovog programa da
postoji mogunost greke u targetiranju, iako podaci ukazuju na to da je mogunost za greku
relativno mala.
Problem u relaizaciji ovog programa predstavlja sloeno administriranje, jer podrazumeva
godinju prijavu i istovremeno neophodno podnoenje obimne dokumentacije.
Kadaje re o preporukama za voenje socijalne politike neophodno u prvom redu je da se
nastavi sa preciznim targetiranjem najsiromanijih slojeva stanovnitva. Takoe je neophodno
da se povea pokrivenost najsiromanijh slojeva socijalnom pomoi. Istovremeno u cilju
podizanja efikasnoti oscijalne pomoi neophodnoje minimizoranje svakovrsnih greaka. Ne
treba ni naglaavati da se zbog ozbiljnosti socijalne situacije na Zapadnom Balkanu i
produene ekonosmke krize ocenjuje da bi bilo dobrodolo ukupno poveanje beneficija za
najsiromanije. U cilju stalnog praenja situacije i poboljanja efikasnoti socijalnih programa
enophodno bi bilo nastavit terenska istraivanaj ukljuujui sprovodjenje ankete.
Reforme socijalnih programa treba da se odvijaju u pravcu bolje informisanosti u LRSA
program i pravcu smanjivanja administriranja, prvenstveno
smanjivanju obima
dokumentacije neophodne za pristupanje.